SADR@AJ Osvajawe Balkana 2
Narod 4
Podanici ili robovi 6
Kasaba, {ehir i varo{ 10
Doksati i ~ardaci 12
Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu
Za sofrom 16
Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor
Jelo i pi}e 18
Odevawe i ki}ewe 20
Duhovni `ivot 22
Pismenost i obrazovawe
Biblioteka OVAKO SE @IVELO Rani novi vek U OSMANSKOM CARSTVU (XV–XVIII VEK)
24
Svetkovine i teferi~i
Autor prof. dr Aleksandar Foti}
25
Kad zemqa zapusti 26
Predawa i mitovi 28
Stradawe u ratovima 30
U dimu baruta 31
Indeks
Ilustratori Sa{a Arseni} Darko Paj~in Urednik edicije dr Vesna Biki} Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor i redaktor Ivana Igwatovi}
32
Hronolo{ka tablica
Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94(497.11)"14/17"(02.053.2.025.2) 316.728(=163.41)"14/17"(02.053.2.025.2) 39(=163.41)"14/17"(02.053.2.025.2) Foti}, Aleksandar U Osmanskom carstvu : (XV–XVIII) / Aleksandar Foti} ; [ilustratori Sa{a Arseni}, Darko Paj~in]. – Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 26 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Rani novi vek) Tira` 2.000. – Registar.
OVAKO SE @IVELO RANI NOVI VEK
ISBN 978-86-7781-526-4 1. Arseni}, Sa{a 2. Paj~in, Darko a) Srbi – Istorija – 15–18v b) Svakodnevni `ivot – Srbi – 15–18v c) Srbija – Dru{tvene prilike – 15–18v d) Srbija – Istorija – 15–18v COBISS.SR-ID 137189132
OVAKO SE @IVELO RANI NOVI VEK
Aleksandar Foti}
U OSMANSKOM CARSTVU (XV–XVIII VEK)
Osvajawe Balkana
Dok su se balkanske sredwovekovne dr`ave raspar~avale, na tlu Male Azije jedna mala kne`evina okupqala je i pokoravala susede. S vremenom je iz tog jezgra stvoreno Osmansko carstvo – jedna od najmo}nijih dr`ava sveta u XVI veku. Ve} od XIV veka, postepeno ali nezaustavqivo, Turci su {irili svoju dr`avu i na Balkanu. Srpska dr`ava, Osmanska dr`ava dobila je ime po Osmanu, osniva~u jedne od niza malih razjediwena i podeqena me|u vlastelom, turskih kne`evina u Maloj Aziji. nije mogla uspe{no da im se suprotstavi. Turci su bili samo jedan od mnogih Tako je deo po deo srpskog naroda potpadao muslimanskih i hri{}anskih naroda pod tursku vlast. u toj velikoj dr`avi. 1371 – Bitka na reci Marici, kod Jedrena (u dana{woj Turskoj), prva velika bitka sa Osmanlijama, zavr{ila se te{kim porazom Srba.
A. Stefanovi}, Boj na Kosovu, litografija, 1871
Kosovska bitka i ubistvo Milo{a Obili}a, osmanska minijatura 1389 – Bitka na Kosovu poqu, dugo pripremana, zavr{ila se bez o~iglednog pobednika. Obe vojske povukle su se s bojnog poqa posle ogromnih gubitaka i pogibije oba vladara – kneza Lazara i sultana Murata. Me|utim, posledice su po Srbe bile katastrofalne. KO JE VAZAL Izginuo je najve}i deo vlastele, {to je bio nenadoknadiv gubitak. Stefan Vazal je velika{, gospodar neke oblasti, koji nije Lazarevi} je postao vazal osmanskih bio sasvim samostalan – priznavao je vrhovnu vlast sultana, a to su bili i docniji despoti sna`nijeg vladara, pla}ao mu je danak i pratio ga iz porodice Brankovi}. na ratnim pohodima sa svojom vojskom.
2
1459 – Predaja Smedereva, srpske prestonice i najve}e tvr|ave, ozna~ila je i kraj Srpske despotovine. Svega nekoliko godina docnije pala je Bosna (1463), potom Hercegovina (1482) i na kraju Crna Gora (1496). Ne{to kasnije, 1521, Turci su osvojili Beograd, u to doba u posedu Ma|ara. Do sredine XVI veka zavladali su ~itavim podru~jem dana{we Vojvodine i Slavonije. Delije, pripadnici pograni~ne osmanske vojske
SANXACI I KADILUCI Osmanlije su u osvojenim oblastima brzo organizovale svoju vlast. Zemqa je podeqena na sanxake (vojnoupravne oblasti) i kadiluke (sudskoupravne oblasti). Sanxakom je upravqao sanxak-beg, zapovednik vojske i snaga koje su odr`avale red i mir, a sudska vlast bila je u rukama kadija. Obi~no je bilo po nekoliko kadiluka u svakom sanxaku. Oblasti naseqene Srbima pripojene su Osmanskom carstvu u vreme kada se ono pribli`avalo vrhuncu mo}i. U XVI veku to je bila bogata, stabilna i ure|ena dr`ava, u kojoj su i pripadnici vlasti i podanici ta~no znali svoja prava i obaveze.
BEOGRAD
ISTANBUL (CARIGRAD)
Osmansko carstvo oko 1580. godine
Istanbulska opservatorija, detaq minijature, 1575–1580 Sve do kraja XVII veka Osmansko carstvo uspe{no je usvajalo mnoga nau~na dostignu}a, razvijalo se uporedo sa evropskim silama i izlazilo kao pobednik iz ratova s wima. U me|uvremenu su vode}e evropske dr`ave oja~ale zahvaquju}i sna`nom tehnolo{kom razvoju i modernom organizovawu ekonomije. Osmansko carstvo od kraja XVII veka vi{e nije bilo sposobno da prati takav napredak. Reforme su bile neuspe{ne, dr`ava je siroma{ila i gubila ratove. U tim ratovima Srbi su se pridru`ivali neprijateqskim vojskama i time izazivali nepoverewe i osvetu. Zato je wihov polo`aj postajao sve te`i i nesigurniji. Dodatno je pogor{an time {to vlast u Istanbulu tokom XVIII veka nije imala snage da spre~i porast samovoqe i zloupotreba u udaqenim provincijama. U tome su predwa~ili pripadnici lokalnih vojnih jedinica, upravo oni ~iji je zadatak bio da obezbede sprovo|ewe zakona. Po{to nisu dobijali redovnu platu, okrenuli su se iznu|ivawu, pa i otvorenoj pqa~ki.
3
Narod
Srbi su na teritoriji dana{we Srbije bili ve}insko stanovni{tvo. Prete`no su `iveli po selima. U gradovima su najbrojniji bili muslimani, a uz wih su `ivele zajednice Srba, pravoslavnih Grka, Cincara, pa i Jermena, potom Jevreja, te pravoslavnih i islamizovanih Cigana, kako su tada nazivani Romi. Albanci, u to doba poznatiji kao Arnauti, najve}im delom su primili islam. Katoli~ki `ivaq ~inile su grupe dubrova~kih trgovaca u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Be~kereku, Smederevu, Kru{evcu, Novom Pazaru, Pri{tini, Prokupqu, Leskovcu, Ni{u i drugim naseqima. Bilo je i srpskih katoli~kih zajednica, najvi{e na Kosovu. Na teritoriji dana{we Vojvodine katolici su uvek bili brojni, a od XVI veka postoje i protestantske zajednice me|u Ma|arima. Dubrova~ki trgovac
Jermenski i gr~ki trgovac
Najve}i deo srpskog naroda ~inili su seqaci, zemqoradnici ili sto~ari. Svi oni morali su da daju poreze dr`avi, {to zna~i sultanu, ali i spahiji u ~ijem je posedu bilo selo. Osnovne obaveze bile su veoma sli~ne porezima i da`binama u srpskoj sredwovekovnoj dr`avi, tako da se polo`aj seqaka nije mnogo promenio u odnosu na pre|a{we vreme. U jednom selu naj~e{}e je `ivelo stanovni{tvo iste vere. Zato je sloboda pona{awa na selu bila neuporedivo ve}a nego u gradu.
Dr`ava je mogla da zadu`i stanovni{tvo da obavqa razne javne slu`be ili da ga ukqu~i u snabdevawe vojske. Takvi poslovi obuhvatali su: popravku i odr`avawe mostova, obezbe|ivawe puteva, rad u rudnicima, gajewe sokolova, izradu lukova, strela i {titova. Stanovni{tvo koje ih je obavqalo u`ivalo je znatne poreske olak{ice.
4
Kalpak ({lem), XVI vek Vojni~ki stale` ~inili su ratnici. Da bi mogli da obavqaju svoju du`nost, {tite dr`avu i raju, sultan im je davao prihode. Te prihode obezbe|ivala je raja svojim radom. Spahije su prema zaslugama dobijale posed, poznat kao timar, a najuve`banije jedinice pe{adije – jani~ari – redovnu platu. Jani~ari su u XVIII veku postali veliki teret za dr`avu. Osiroma{eni, ~esto su nasrtali na lokalno stanovni{tvo, i hri{}ansko i muslimansko. Spahijsko oru`je – buzdovan (topuz) KO JE SPAHIJA
DA@BINE PLA]A RAJA Izraz raja je tek u poznom XVIII veku po~eo da se odnosi samo na hri{}anske podanike. Do tada su svi oni koji su pla}ali da`bine pripadali stale`u raje, bez obzira na to da li su bili hri{}ani ili muslimani.
Spahija je kowanik, lako oklopqen, Samo je izuzetno naoru`an kopqem, sabqom, topuzom, mali broj hri{}ana, lukom i strelama. naj~e{}e knezovi, pripadao vojni~kom stale`u. Povlastice koje su ih u XVI veku veoma pribli`avale tom stale`u u`ivali su i hri{}ani raspore|eni u brojne jedinice vojnuka i martolosa. I oni su zna~ajno doprinosili uspesima osmanske vojske. Ipak, u XVII veku, kada je vojska reorganizovana, wihovi odredi uglavnom su raspu{teni, a povlastice ukinute.
5