Učimo da mislimo 3

Рејчел Рејчел Дорсанио, Дорсанио, Роксана Роксана Петрус, Петрус, Анастасија Скопелитис, Вики Анастасија Скопелитис, Вики Шиоцу Шиоцу

САДРЖАЈ 1. Увод...................................................................................................... 4 2. Дeсет савета за решавање тешких задатака............................ 5 3. Кључни појмови.............................................................................. 6

Задаци 1. недеља............................ 8

16. недеља............................... 83

2. недеља........................ 13

17. недеља............................... 88

3. недеља........................ 18

18. недеља............................... 93

4. недеља........................ 23

19. недеља............................... 98

5. недеља........................ 28

20. недеља............................. 103

6. недеља........................ 33

21. недеља............................. 108

7. недеља........................ 38

22. недеља............................. 113

8. недеља........................ 43

23. недеља............................. 118

9. недеља........................ 48

24. недеља............................. 123

10. недеља......................... 53

25. недеља............................. 128

11. недеља.......................... 58

26. недеља............................. 133

12. недеља......................... 63

27. недеља............................. 138

13. недеља......................... 68

28. недеља............................. 143

14. недеља......................... 73

29. недеља............................. 148

15. недеља......................... 78

30. недеља............................. 153

Одговори............................................................................................. 160

УВОД Често чујемо како у редовној настави недостаје материјала који би помогао ученицима да науче и развију критичко мишљење као један од облика мишљења вишег реда. У овој књизи пронаћи ћете мноштво разноликих вежбања којима се дете подстиче да мишљење вишег реда примењује у решавању језичких, математичких, логичких и других задатака у многим наставним областима, али и у свакодневним животним ситуацијама. Мисаоне вештине које спадају у категорију мишљења вишег реда нису вештине попут памћења информација или рачунања са познатим подацима, који се често користе у многим наставним предметима. То су вештине које прожимају комплетан наставни процес, као и ваннаставне активности, вештине које служе да се оно што је научено примени у новим ситуацијама. Полазна тачка сваког вежбања у књизи јесте реч која је кључна за покретање мисаоног процеса, као и њена дефиниција. У тексту задатка ова реч је истакнута, како би ученици уочили када и како употребљавају дату мисаону активност. Иако едукатори често полемишу о томе које су вештине најважније у образовном процесу, у нечему се ипак слажу: • Да би ученици били успешни не само у редовној настави већ и на тестовима, изузетно је важно да имају развијене мисаоне вештине.

• Ученици ће бити успешнији у мисаоним активностима ако науче како да размишљају.

• Критичко мишљење никада није било актуелније него данас, у савременом такмичарском и технолошком окружењу, које се непрестано и убрзано мења. Млађа деца спонтано користе мисаоне вештине. Она уче да буду самостална истражујући, проучавајући околину, користећи логику и расуђивање, испробавајући нове ствари и размишљајући креативно. Током сазревања и улажења у образовни систем, њихова природна радозналост и способност инстинктивног решавања проблема не ангажују се онолико колико би то било могуће. Иако су све мисаоне вештине важне, ученици највише праксе стичу у увежбавању памћења, препознавања, поистовећивања и разумевања. Зато се у овој књизи фокусирамо на мисаоне вештине које су захтевније за усвајање, као што су анализирање, предвиђање, стварање, састављање, организовање, процењивање, креирање, критичко мишљење и решавање проблема. Људи са развијенијом вештином критичког мишљења остварују већа постигнућа, без обзира на предзнање о датој теми. Они успешније стичу нова знања и умеју да приступе решавању проблема. Истрајнији су и знају како да на продуктиван начин искористе потешкоће с којима се суочавају, како би пронашли решење.

4

Дeсет савета за решавање тешких задатака Активности које су пред вама нису онакве какве сте вежбали у школи. Ове активности ће вам помоћи да ваш мозак ради на потпуно нов начин. Питања су често таква да немају само један тачан одговор. Зато, не брините и одговарајте онако како ви мислите да је исправно.

1

Упознајте се ca задатком: Први пут прочитајте задатак да сазнате о чему је реч. Затим га пажљиво прочитајте још једном. Запитајте се: Шта треба да урадим? Да решим проблем? Сложим слагалицу? Напишем причу? Образложим своје мишљење? Опишем нешто? Затим прочитајте или погледајте податке које сте добили у задатку.

2

Ставите се у задату ситуацију: Проведите неколико минута замишљајући да се ви лично налазите у описаној ситуацији. Како се осећате? Зашто је то важно? Да ли ова ситуација подсећа на неку у којој сте некада и сами били?

3

Обратите пажњу на детаље: Ако је дата мапа или слика, проучите је пажљиво. Обратите пажњу на све детаље, посматрајте шта ко на слици ради и прочитајте сваку реч. Размислите о томе који детаљ би могао да буде најважнији да бисте урадили задатак који сте добили.

4

Размислите о томе шта вам је већ познато: Ви много тога већ знате! Ако нисте сигурни како да почнете, размислите о теми или о ономе што је приказано на сликама. Сетите се јесте ли икада видели или користили нешто од онога што је приказано. Подсетите се шта сте о томе учили или разговарали.

5

Размислите какав је то задатак: Понекад, кад научите нешто да радите, можете да урадите исто у некој сличној ситуацији. Запитајте се: Јесам ли ја овако нешто већ радио/радила?

6

Размените идеје са другима: Ако можете да радите у пару или у групи, разговарајте о својим идејама или о ономе што нисте сигурни како да решите. Понекад различити људи знају одговоре на различите делове задатка. Ако и ви кажете шта мислите, проблем можете успешно да решите заједно.

7

Не плашите се да покушате и погрешите: Ако не знате како да почнете, запишите све што вам падне на памет. Затим своје белешке упоредите са оним што се тражи у задатку. Да ли то што сте записали има смисла и да ли прати задатак? Ако не, зашто не? Затим постепено мењајте свој одговор у правом смеру.

8

Решавајте задатак отпозади: Понекад има смисла почети од краја задатка. Размислите о томе шта је то што треба да постигнете. Затим покушајте да замислите шта треба да се деси непосредно пре тога. Како треба доћи од те тачке до краја?

9

Проверавајте одговоре: Када запишете или нацртате свој одговор, поново прочитајте питање на које је требало одговорити или задатак који је требало решити. Да ли то што сте написали или нацртали даје одговор на питање? Да ли има смисла? Да ли следи упутства која сте добили у задатку? Да ли је то решење задатка? Ако није, откријте који део вашег одговора може да буде бољи и поправите га.

10 Будите упорни: Понекад је потребно мало више времена да добијете нову идеју. Не одустајте ако вам решење није одмах пало на памет. Када коначно решите такав задатак, осећаћете се сјајно!

5

Кључни појмови замислити: створити слику о томе како би нешто требало да изгледа

аргументовати: објаснити свој избор

изменити: направити неку промену

образложити: навести добар разлог за своје мишљење или за оно што смо урадили

вредновати: проценити коликa je вредност нечега

илустровати: приказати нешто сликом или цртежом

одлучити: размислити, па изабрати

груписати: сместити у групе оно што је по нечему слично

интервјуисати: поставити неком питања

демонстрирати: показати како нешто треба да се уради

испитати: тражити потребне информације

дизајнирати: испланирати како нешто треба да изгледа доказати: показати да је нешто тачно или нетачно

категорисати: одредити правило према којем нешто групишемо и именовати групу креирати: створити нешто ново

докучити: схватити шта је решење задатка

набројати: навести тражене информације

експериментисати: испробавати да би се видело шта функционише

навести пример: објаснити нешто примером

закључити: утврдити на основу посматрања и претходног знања 6

објаснити: показати како нешто треба урадити

анализирати: проучити на који начин су делови повезани у целину

написати критику: навести добре и лоше стране нечега

одредити правило: објаснити како би нешто требало урадити описати: навести карактеристике/ /својства нечега или некога организовати: представити нешто тако да га је лако разумети или урадити оценити: проценити колико је нешто добро или лоше планирати: смислити начин за остварење циља поређати: распоредити према неком правилу повезати: спојити нешто да бисмо га употребили

Кључни појмови понудити решење: препоручити идеју или начин решавања проблема предвидети: претпоставити шта би могло да се догоди предложити: дати идеју представити: приказати цртежом представити шемом: сликовно приказати информације препоручити: предложити оно што је најбоље урадити прерадити написано: написати нешто поново тако да буде боље претпоставити: промислити, на основу искуства наћи разлоге за неку појаву приказати: дати информацију сликом, цртежом, графиконом или симболом применити: употребити своје знање у новој ситуацији

промислити: размислити о начину решавања проблема

саставити: уклопити делове да би се нешто направило

просудити: одлучити колико је нешто важно

смислити: досетити се нечег новог

протумачити: објаснити значење нечега

сортирати: распоредити у групе према неком захтеву

проучити: добро размотрити

срочити: креативно се изразити

проценити: промишљено претпоставити

убедити: привући некога да се сагласи с нашим мишљењем

разврстати: груписати према врсти којој нешто припада

упоредити: пронаћи сличности и разлике

разлучити: увидети разлику између нечега размотрити: проучити да ли је нешто тачно рангирати: распоредити према важности или вредности распоредити: поређати по одређеном редоследу решити: пронаћи одговор или решење задатка сажети: кратко рећи оно што је најважније

уредити: сместити на најбоље место установити: открити на основу датих података или посматрања утврдити: тачно одредити, схватити формирати: спојити делове тако да се направи нешто формулисати: исказати нешто речима јасно и прецизно

7

1. недеља / 1. дан

Објасни ми! навести пример: објаснити нешто примером

Дечак из друге државе не разуме шта значе подвучене речи. Наведи примере да му објасниш шта ове речи значе. Нацртај или напиши.

1. нешто џиновско

2. нешто уско

3. нешто прастаро

4. нешто забавно

5. нешто ломљиво

6. нешто моћно

8

Српски језик

1. недеља / 2. дан

Троугаони збирови

закључити: утврдити на основу посматрања и претходног знања Закључи које бројеве од 1 до 9 треба уписати у кружиће тако да збир бројева дужином сваке странице буде једнак броју у средини троугла. Бројеве у сваком троуглу можеш да употребиш само једном.

1.

1 4

6

8 2

17

9

7

5

3

2.

9

1

3

23

5

8

4

6

2

7 Математика

9

1. недеља / 3. дан

Уметници из природе

замислити: створити слику о томе како би нешто требало да изгледа Прочитај податке о томе како су настали неки облици рељефа. На основу текста замисли шта би то могло да буде и допуни реченице називима.

1. Обликовала ме је река. Имам веома стрме стране. Ако ми се обратиш, одговорићу ти ехом. Ја сам __ __ __ __ __.

1

2. Много сам жедна! Ретко ме залију киша или снег. Мој сув ваздух је углавном топао, али понекад буде и врло хладан. Ја сам __ __ __ __ __ __ __.

2

3

4

3. Ја сам планина у којој се крије фонтана. Уместо воде, у мени су врели гасови и истопљене стене. Када се напуним, избацујем их на површину. Ја сам __ __ __ __ __ __.

5

6

4. Обликује ме ветар. Састојим се од песка. Сваки пут кад ветар дува, мој изглед се помало промени. Ја сам __ __ __ __ __ __ __ 7

8

__ __ __ __.

Употреби слова означена бројевима да допуниш следећу реченицу.

5. Облици рељефа су Земљине __ __ __ __ __ __ __ р __.

3

10

Природа и друштво

1

2

6

7

4

5

8

1. недеља / 4. дан

Именуј!

категорисати: о дредити правило према којем нешто групишемо и именовати групу Погледај слике. Категориши их у три групе. Именуј сваку групу. Затим напиши шта је у којој групи.

1. Група 1

2. Група 2

3. Група 3

Природа и друштво

11

Идеалан дан за летење

1. недеља / 5. дан

илустровати: приказати нешто сликом или цртежом Замисли да те је ауторка замолила да илуструјеш њену причу. Прочитај причу. Подвуци део текста који је већ илустрован. Прошле ноћи имала сам диван сан. Сањала сам да сам у парку с другарима. Најпре смо се добацивали фудбалском лоптом. То је стварно било забавно! После тога су се Коста, Ана и Хана вртели на вртешци. Ми остали смо били на љуљашкама. Јован, Андрија и ја смо се љуљали толико високо да смо одједном склизнули сa љуљашки и почели да летимо! Погледали смо доле. И остали су полетели с вртешке и винули се ка небу! Сада заокружи део приче који желиш да илуструјеш. Илуструј га у означеном простору.

12

Српски језик / Ликовна култура

Задаци су често отвореног типа са много различитих могућих одговора. Прихватити свако pазумно решење.

152. страна

153. страна 29. недеља / 5. дан

Прикупљање података

30. недеља / 1. дан

Проблеми имају решења!

установити: открити на основу датих података или посматрања

смислити: досетити се нечег новог

Прочитај сваки пар чињеница. Затим установи која се од датих реченица заснива на тим чињеницама. Заокружи слово испред одговарајуће реченице.

Такође, комшији стално бежи пас.

2. Шта би могло да буде решење тих проблема?

Наш први комшија Лаза би могао да веже пса

a. Дакле, парни бројеви су дељиви са 10. b. Дакле, половина броја 10 је паран број. c. Дакле, број 10 је паран број.

у дворишту дугачким повоцем. Или бих, можда, ја могао да га понекад прошетам.

3. Све мачке преду. Све сијамке су мачке.

3. Употреби одговоре из претходних питања да смислиш ликове и место радње у твојој причи.

a. Дакле, све сијамске мачке преду. b. Дакле, све сијамске мачке су срећне. c. Дакле, све мачке су сијамске.

Ликови бисмо могли да будемо комшија Лаза,

Прикажи задатак помоћу бројевне праве, па га реши.

његов пас Мафин и ја. Место радње би могао да буде наш комшилук.

4. Крагујевац је град у Србији. Становници Србије морају да поштују законе државе. a. Дакле, становници Крагујевца морају да поштују законе Србије. b. Дакле, становници Србије морају да поштују законе Крагујевца. c. Дакле, закони у Крагујевцу и Србији су исти.

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

4. Употреби примере из претходних питања да смислиш радњу своје приче.

одмор

Једнога дана Мафин излази из дворишта. Комшија

одмор

Мафина тако што га намамим посластицом за

a. Дакле, све рибе су шарани. b. Дакле, сви шарани живе у акваријумима. c. Дакле, сви шарани живе у води.

псе. Нудим се да свакога дана прошетам Мафина како бих помогао комшији Лази.

Српски језик

Српски језик

155. страна

156. страна 30. недеља / 3. дан

Вруће или хладно?

претпоставити: промислити, на основу искуства наћи разлоге за неку појаву

То није новац!

Утврди шта се догодило на свакој слици. Закључи како се свака особа осећа у приказаној ситуацији.

2.

приказати: дати информацију сликом, цртежом, графиконом или симболом Коста је проучавао живот животиња у близини своје куће. Погледај податке у његовој табели. Затим уради задатке. Број уочених животиња Зима

Пролеће

Црвендаћ

15

22

Како се купац и продавац осећају?

Јелен

12

9

Рис

3

5

Шумска жаба

4

8

1. Смисли начин да прикажеш промене у броју уочених животиња током зиме и пролећа. Користи графикон.

Он купује балон помоћу листа.

25 20

Како се купац и продавац осећају?

Само купац делује задовољно.

Флаша је постављена у посуду с врућом водом. Балон се надувао.

2. Други корак

Шта мислиш, зашто се тако осећају?

Продавцу се не допада то што је добио лист.

Флаша је постављена у посуду с ледом. Балон се поново издувао.

3.

Шта се догађа?

Она купује цвеће новцем.

Топлота је проширила ваздух у балону. Хладноћа га је поново скупила.

4. Зашто се ово догодило?

Природа и друштво

Како се купац и продавац осећају?

Обоје су срећни.

Шта мислиш, зашто се тако осећају?

Обоје су задовољни оним што су добили.

155

156

30. недеља / 5. дан

Животињске заједнице

Шта се догађа?

Лимунада 25 дин.

3. Трећи корак

пута пре него што стигне до врха биљке.

Математика

Животиња

Обе су задовољне оним што су добиле.

На врху флаше је издуван балон.

154

Она купује сладолед помоћу налепница.

Шта мислиш, зашто се тако осећају?

трећи корак

4

Пуж ће се одмарати

Шта се догађа?

1.

Обе делују срећно. други корак

153

157. страна 30. недеља / 4. дан

закључити: утврдити на основу посматрања и претходног знања

Огњен експериментише с балоном и флашом на различитим температурама. Погледај слике. Опиши шта примећујеш у сваком кораку експеримента. Затим претпостави шта се догађало с балоном.

174

одмор одмор

Лаза је врло узнемирен. Ја успевам да ухватим

5. Сви шарани су рибе. Све рибе живе у води.

1. Први корак

Пуж пузи уз клизаву биљку пузавицу дугачку 14 центиметара. После свака 4 центиметра које пређе, пуж застане да се одмори. Током сваког одмора пуж склизне назад 1 центиметар. Колико ће се пута пуж одмарати док не стигне на врх биљке?

Ја често касним у школу, па сваког јутра журим.

2. Све парне бројеве можемо да поделимо на две половине. Број 10 може да се подели на две половине.

први корак

Прочитај задатак.

1. Које сте проблеме ти или неко кога познајеш имали?

a. Дакле, сви пси су вукови. b. Дакле, пси и вукови су слични. c. Дакле, вукови би били добри кућни љубимци.

30. недеља / 2. дан

Мало пузим, мало клизим

приказати: дати информацију сликом, цртежом, графиконом или симболом

Замисли да треба да напишеш причу о томе како сваки проблем има решење. Смисли идеје за своју причу решавајући задатке.

1. Сви пси су сисари. Сви вукови су сисари.

152

154. страна

Грађанско васпитање

15 Број животиња зима пролеће

10 5 0 Црвендаћ

Јелен

Рис

Шумска жаба

2. Чији се број повећава после зиме, у пролеће?

Црвендаћи, рисови, шумске жабе Јелени

3. Чији се број смањује?

4. Шта мислиш, зашто се број ових животиња смањује?

Рисови су их појели током зиме. Природа и друштво

157

УЧИМО ДА МИСЛИМО 3 Прво издање Аутори Рејчел Дорсанио, Роксана Петрус, Анастасија Скопелитис, Вики Шиоцу Наслов оригинала Rachel D’Orsaneo, Roxanna Petrus, Anastasia Scopelitis, Vicky Shiotsu: Daily Higher-Order Thinking, Grade 3 copyright © Evan-Moor Corporation This edition is published by arrangement with Evan-Moor Corporation, USA За издање на српском језику copyright © Kreativni centar 2022 Илустрације Ан Јоса Превод и адаптација Зорица Нобл Уредник Наталија Панић Лектор Невена Живић Припрема за штампу Саша Стефановић Издавач Креативни центар, Београд Градиштанска 8 Тел.: 011 / 3088446 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директорка Штампа Графипроф, Београд Година штампе 2022 Тираж 1500 ISBN 978-86-529-1054-0 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 159.955-057.874(035) 37.015.311(035) УЧИМО да мислимо. 3 : свакодневнo вежбајте своје вијуге на примерима из школског градива! / написале Рејчел Дорсанио ... [и др.] ; [илустрације Ан Јоса] ; [превод и адаптација Зорица Нобл]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2022 (Београд : Графипроф). – 174 стр. : илустр. ; 28 cm Превод дела:Daily Higher-Order Thinking. Grade 3 / Rachel D’Orsaneo ... [at al.]. – Тираж 1.500. – Одговори: стр. 158-174.

ISBN 978-86-529-1054-0 1. Дорсанио, Рејчел [аутор] COBISS.SR-ID 68958729

Ова радна свеска садржи:

50 појмова чија примена утиче • пнареко развој мишљења вишег реда; задатака који ће помоћи ученицима • 1да50науче критички и креативно да

• •

размишљају; активности усмерене на појам који је кључан за покретање мисаоног процеса; активности за стицање практичног искуства и повезивање мисаоних вештина с реалним животним ситуацијама.

9 788652 910540