Uspešno čitanje i pisanje

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

09:32

Edicija Kreativna {kola

Uspe{no ~itanje i pisanje – tehnike za razvoj pismenosti – Prvo izdanje Autori Dejvid But (David Booth) i Lari Svorc (Larry Swartz) Naslov originala Literacy Techniques©Pembroke Publishers English edition published by Pembroke Publishers Limited 2004.

Za izdanje na srpskom jeziku©Kreativni centar 2009 S engleskog prevela Brana Levkov-Bulat Urednik Natalija Pani} Lektor Ana Panteli} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-684-1

Page 2

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

09:32

Page 1

Uspe{no ~itanje i pisanje – tehnike za razvoj pismenosti –

Dejvid But i Lari Svorc

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

09:32

Page 3

Sadr`aj

Predgovor: Novi oblici pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 I. Podr{ka na po~etku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1. Uslovi za razvoj pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. Podr{ka roditelja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj pismenosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 4. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju na nematernjem jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 II. Razumevanje smisla teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 5. Tehnike koje olak{avaju razumevanje . . . . 14 6. Podsticanje razumevanja pre ~itanja . . . . . 14 7. Tehnike predvi|anja smisla . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 8. Kako koristimo knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 10. Obele`avanje i podvla~enje teksta . . . . . . . 18 11. Povezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 12. Postavljanje pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 13. Izvla~enje zaklju~aka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 14. Vizualizacija teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 15. Rezimiranje teksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 16. Kriti~ko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 III. Reagovanje na pro~itani tekst . . . . . . . . . . . . . . . . 23 17. Aktivnosti koje podsti~u reagovanje na pro~itani tekst . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 18. Razgovor o pro~itanom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 19. Postavljanje pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 20. Usmeno i pismeno prepri~avanje . . . . . . . . 27 21. ^itanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 22. Audio-knjige . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 23. ^itanje u paru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 24. Horsko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 25. Uloga drame u razvoju pismenosti . . . . . . 34 26. ^itala~ko pozori{te . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 27. Dnevnik ~itanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 28. Popunjavanje praznina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 29. Upotreba grafi~kih prikaza . . . . . . . . . . . . . . . 40 30. Povezivanje sa likovnom umetno{}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 31. Paralelno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 IV. ^itala~ka radionica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 32. Jezi~ki bogati materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 33. ^itanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 34. Pripovedanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 35. Zajedni~ko ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 36. Vo|eno ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 37. ^itala~ke sekcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 38. Samostalno ~itanje u {koli . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

39. Podu~avanje u~enika s te{ko}ama u ~itanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 40. Razmi{ljanje naglas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 V. Radionica za ve`banje pisanja . . . . . . . . . . . . . . 57 41. Razlozi zbog kojih pi{emo . . . . . . . . . . . . . . . 58 42. Primena ra~unara u nastavi pisanja . . . 58 43. Proces pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 44. Pisanje li~nih pri~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 45. Osnovni oblici pisanja (obrasci i `anrovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 46. Podaci i istra`ivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 47. Pisanje zasnovano na ~itanju . . . . . . . . . . . . 65 48. Zajedni~ko pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 49. Interaktivno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 50. Vo|eno pisanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 51. Ideje za zajedni~ko pisanje . . . . . . . . . . . . . . 68 52. Bele`nice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 53. Pisanje u ulozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 54. Preoblikovanje tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 55. Prerada teksta i priprema zavr{ne verzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 56. Kru`ok pisaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 57. Predstavljanje napisanog teksta drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 58. Pra}enje i ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 VI. Jezi~ke konvencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 59. Struktura i funkcionisanje jezika . . . . . . . 78 60. Gramatika i jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 61. Struktura i funkcionisanje re~enice . . . . 79 62. Pisanje i rukopis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 VII. Dodatne aktivnosti za podsticanje ~itanja i pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 63. Zna~aj biblioteka za razvoj ~itanja i pisanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 64. Istra`ivanje posve}eno piscu ili ilustratoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 65. Izu~avanje `anra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 66. Grupni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 67. Individualni rad sa u~enicima . . . . . . . . . . . 87 68. Demonstracije u nastavi . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 69. Mini-predavanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 70. Uvo|enje portfolio programa . . . . . . . . . . . 91 71. Pra}enje rada u~enika i ocenjivanje . . . 93 72. Izbor materijala za rad u saradnji sa {kolskom bibliotekom . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 VIII. Prilozi za kopiranje

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

09:32

Page 5

Predgovor: Novi oblici pismenosti

U savremenom svetu pismenost predstavlja ne{to vi{e od pukog razumevanja re~i napisanih na listu papira. Razumevanje onoga {to se saop{tava preko razli~itih medija – kompjutera, televizije, filmova ili ~asopisa – tako|e je deo procesa opismenjavanja pojedinca. Zato je u~enicima svih uzrasta potrebno omogu}iti sticanje medijske pismenosti, a prilikom oblikovanja nastavnih planova i programa trebalo bi imati u vidu uticaj medija na razvoj mi{ljenja i na ovladavanje ~itanjem i pisanjem.

Danas se opismenjavanje u~enika ne odvija na isti na~in kao nekada. Knjige iz kojih deca u~e ispunjene su slikama i dopunjene video animacijom. U njihovom svetu, pisana re~ pro{irena je i vizuelno i taktilno. Razvojem savremene komunikacije u poslednje dve decenije vizuelno okru`enje u kome deca rastu i u~e znatno se izmenilo. Tehnologije budu}nosti donosi}e sve ve}i priliv vizuelnih informacija i bi}e potrebno da u~enici nau~e da ih razumeju, analiziraju i primene u novim situacijama. Zato je potrebno da se zapitamo: „Kakvoj vrsti podsticaja treba da izlo`imo u~enike na samom po~etku {kolovanja?“ Novi oblici opismenjavanja objedinjuju razmi{ljanje, istra`ivanje i povezivanje, kao i komunikaciju s drugima. U~enicima su na raspolaganju sve mogu}nosti globalne mre`e: nepregledne baze podataka, arhive, bogate umetni~ke zbirke i interakcija s milionima korisnika. Zadatak nastavnika jeste da osposobe mlade za navigaciju po tom slo`enom i raznolikom prostoru.

Nastava koja je istra`iva~ki orijentisana podsti~e razvoj mnogih oblika pismenosti jer se tokom nje u~enici susre}u s neo~ekivanim i nepoznatim, kao i sa predvidljivim i poznatim. Pri tom je va`no da u~enici na kreativan na~in dolaze do svojih

odgovora umesto da odgovore mehani~ki reprodukuju. U sredini u kojoj postoje brojne prilike za ~itanje, pisanje i diskusiju, u~enici sami stvaraju sopstvenu bogatu mre`u pitanja koja im poma`u da organizuju i oblikuju svoje istra`ivanje i da prodube svoje razumevanje.

Ali, tehnologija sama po sebi ne dovodi uvek do boljeg opismenjavanja. Ona zahteva i bri`ljivo uobli~avanje nastavnih programa koji }e biti usmereni na stvaranje raznolikih mogu}nosti za tuma~enje pojmova, za njihovu upotrebu, kao i za i stvaranje novih pojmova.

Potrebno je da pomognemo u~enicima da postanu sposobni da sagledaju ogromnu koli~inu informacija, da ih kriti~ki ispitaju i da odaberu i organizuju ono {to bi moglo da bude korisno i va`no.

Nastavnici koji rade s decom koja imaju te{ko}e s ~itanjem i pisanjem znaju da takvi u~enici ~esto imaju problem i sa upotrebom podataka s Interneta. Kriterijumi u pogledu toga da li je neko pismen ili ne isti su bez obzira na vrstu medija.

Savremena istra`ivanja koja podsti~u upotrebu ra~unara u {kolama iznena|uju}e su optimisti~na.

Kada je u pitanju pisanje, za mnoge u~enike upotreba ra~unara predstavlja ohrabruju}e iskustvo i zahvaljuju}i njemu oni razvijaju pozitivniji odnos prema u~enju. Primena ra~unara mo`e pomo}i u~enicima da bolje razumeju svrhu u~enja; da uo~e veze izme|u u~enja i `ivota; da postanu spremniji za preradu tekstova i njihovo finalizovanje; da razmenjuju ideje s drugim u~enicima; da upotrebljavaju slo`enije misaone ve{tine i da razvijaju sposobnosti re{avanja komplikovanijih problema.

U~enici se lako navikavaju na rad s ra~unarima zato {to im oni pru`aju ve}u samostalnost u u~enju.

Obrada teksta predstavlja prirodan na~in u~enja

5

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

mnogim u~enicima koji su samostalni u radu. Kroz saradnju sa drugima i kori{}enjem svih prednosti koje pru`a nova tehnologija u~enici mogu sve vi{e da razvijaju slo`ene oblike mi{ljenja. Kori{}enje ra~unara mo`e uticati na razvoj pismenosti u onim oblastima koje su posebno problemati~ne de~acima, a to su saradnja u u~enju i metasvest o pro~itanom tekstu. U~enicima bi trebalo pomo}i da multimedijalna sredstva koriste kriti~ki, da se ne izgube u tom prostoru i da u svom radu ne koriste neprecizne i neta~ne podatke dobijene sa Interneta.

Dobro upotrebljena tehnolo{ka sredstva mogu povoljno uticati na razvoj jezi~kih sposobnosti u~enika: • Tehnologija mo`e pomo}i u~enicima da budu produktivniji i kreativniji tako {to }e im omogu}iti da na razli~ite na~ine prikazuju svoje ideje (verbalno, grafi~ki).

• Tehnologija mo`e da pobolj{a saradnju me|u u~enicima u situacijama kada treba da prikupe ili predstave odre|ene informacije i ideje.

• Tehnologija mo`e da doprinese efikasnijem istra`ivanju tako {to snabdeva u~enike sredstvima za pronala`enje, procenu i prikupljanje podataka. Ona tako|e olak{ava obradu podataka, izve{tavanje o prikupljenim podacima i njihovu prezentaciju.

• Tehnologija mo`e pomo}i u~enicima da sara|uju s drugima – na primer, sa drugovima iz

6

09:32

Page 6

odeljenja, sa Internet savetnicima ako je u pitanju u~enje na daljinu, kao i da re{avaju odre|ene probleme i donose odluke.

Budu}i da smo svesni mogu}ih mana upotrebe Interneta, moramo pomo}i u~enicima da shvate da podaci na Internetu ~esto mogu biti neprecizni, a ponekad i neta~ni.

• Izreka koja ka`e: Kupci – ~uvajte se!, u ovom slu~aju mo`e da glasi ^itaoci – ~uvajte se! Svako mo`e da postavi sajt na Internetu, pri ~emu se ta~nost podataka ~esto i ne proverava. Iz tog razloga, podsti~ite u~enike da koriste sajtove uglednih institucija i organizacija.

• U~enike bi trebalo nadgledati dok koriste Internet kako bismo bili sigurni da su na stranicama koje su im dozvoljene.

• Pretra`iva~i koje u~enici koriste se razlikuju, a postoje i razlike izme|u samih u~enika. Neki u~enici }e se uspe{no snalaziti, dok }e drugi uzalud tragati za informacijama. Ve{tiji u~enici mogu pomo}i svojim drugovima koji imaju manje iskustva u pretra`ivanju podataka na Internetu.

• U~enicima bi trebalo odrediti vreme koje mogu da provedu na Internetu, kako bi svi u tome mogli da budu ravnopravni. Premda je zabavno, zbog lutanja po Internetu ~esto se gubi vreme.

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

09:32

Page 7

I

Podr{ka na po~etku

1. Uslovi za razvoj pismenosti 2. Podr{ka roditelja 3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj pismenosti 4. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju na nematernjem jeziku

7

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

1. Uslovi za razvoj pismenosti 1. ^itanje je aktivnost kojom se otkriva zna~enje.

Da bi ~italac razumeo tekst, potrebno je da poseduje prethodno znanje.

2. Na uspe{no ~itanje uti~u mnogi faktori: kontekst onoga {to se ~ita; forma u kojoj je tekst napisan; stil pisca; cilj s kojim je tekst napisan, ali i `ivotna iskustva, karakter ~itaoca i sredina u kojoj `ivi.

3. Pisanje je simboli~ki sistem – sredstvo prikazivanja misli, ideja i ose}anja, na~in da se putem simbola drugima saop{te ideje i ose}anja.

4. Stav ili sklonost deteta prema ~itanju i pisanju u velikoj meri odre|uju njegov uspeh u ovim aktivnostima.

5. U~enicima treba ukazivati na pojedina~ne aspekte pisanja (ispravno pisanje re~i, struktura re~enice, upotreba pravopisnih znakova, forma u kojoj se pi{e). Ovi aspekti predstavljaju va`ne ~inioce procesa pisanja, koji se mogu nau~iti uz pomo} niza tehnika na osnovu kojih se otkriva smisao onoga {to je napisano.

6. ^itanje naglas mo`e zna~ajno doprineti savladavanju procesa ~itanja i pisanja. Kada ~itamo pred publikom, to nam stvara zadovoljstvo zasnovano na ose}aju da pripadamo klubu pismenih.

7. Kontekst u kome se ~italac nalazi prilikom ~itanja mo`e odrediti prirodu individualnog ~itala~kog iskustva. ^itanje nau~nog teksta pred odre|enom publikom ili skandiranje pesme sa celim odeljenjem predstavljaju dva razli~ita iskustva, dok se nastavnik koji pa`ljivo slu{a razlikuje od slu~ajnog posmatra~a.

8. Postoji niz razloga zbog kojih svako dete na jedinstven na~in reaguje na odre|eni tekst: dru{tveno iskustvo, kulturne veze, li~na tuma~enja re~i i izraza, odnosi sa drugima i stav prema poruci koju pisac prenosi.

9. ^itanje u grupi dovodi do toga da ~itaoci razmenjuju svoja mi{ljenja i pitanja koja imaju u vezi s odre|enom temom i na taj na~in uti~u jedni na druge, {to se ogleda u na~inu razmi{ljanja o pro~itanom.

10. U~enje ~itanja i pisanja predstavljaju tesno povezane procese. U~enik koji u toku ~itanja bele`i sopstvene misli, u stvari razmi{lja o njima dok ih sastavlja, prera|uje, ponovo formuli{e i prepravlja zavr{nu verziju.

8

09:32

Page 8

12. Nastavnici treba svojim u~enicima da ~itaju tokom dana, ponekad ponavljaju}i isti tekst.

Tako|e, dobro je da odvoje vreme u kome deca mogu samostalno da ~itaju. U~enike treba upoznati sa {to raznovrsnijim tekstovima. Treba im dati prave razloge zbog kojih }e neke tekstove ili delove tekstova `eleti ponovo da pro~itaju jer }e na taj na~in unaprediti te~nost svog ~itanja.

13. Nastavnici mogu da odaberu knjige koje sadr`e neki zajedni~ki element: pisca, formu ili strukturu, temu, vreme i mesto radnje, odnosno knjige koje se bave suprotnim gledi{tima. Takav izbor omogu}ava u~eniku da stekne uvid u raznovrsnost ~itala~kog materijala.

14. Da bi kod u~enika razvili svest o tome kako se sve mo`e izraziti utisak o tekstu, nastavnik treba da na primerima poka`e razli~ite na~ine reagovanja na tekst.

15. Neophodno je da se kod u~enika podsti~e li~ni na~in reagovanja na pro~itani tekst. Na posebnost izraza i tuma~enja svakog u~enika uti~e usmeravanje, ohrabrenje i podsticaj od strane nastavnika.

16. Postoje razli~iti na~ini na koje je mogu}e razvijati metode procenjivanja pismenosti u~enika, {to }e u~enike dodatno motivisati, uve}ati njihovo razumevanje i podsta}i raznovrsnost pisanog izraza.

17. Oboga}ivanje i razvoj re~nika sastavni je deo opismenjavanja. Koriste}i igre i {kolske aktivnosti nastavnici treba da podsti~u pravilno izgovaranje glasova i re~i, kao i pro{irivanje fonda re~i koje u~enici koriste.

2. Podr{ka roditelja Me|usobna saradnja porodi~ne i {kolske sredine najbolje uti~e na razvoj pismenosti kod dece.

Uklju~enost roditelja u obrazovanje dece mo`e biti jedan od najzna~ajnijih ~inilaca koji doprinosi uspehu deteta u {koli. Nastavnici mogu na razli~ite na~ine da pomognu roditeljima da shvate va`nost opismenjavanja. Kada prepoznaju {kolu kao sredinu koja je spremna na saradnju, roditelji se ubrzo uklju~uju u razli~ite aktivnosti.

Kada roditelji pru`e odgovaraju}e podatke o razvoju svog deteta, pove}ava se mogu}nost nastavni-

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

ka da odgovori na potrebe u~enika. Roditelji mogu da podsti~u svoju decu da kod ku}e ve`baju na osnovu onoga {to su radili u {koli; mogu da u~estvuju u oblikovanju nekih {kolskih aktivnosti i da u razli~itim situacijama budu predstavnici {kole koju poha|aju njihova deca.

Va`no je da roditelji budu uklju~eni u proces opismenjavanja svoje dece. Po~etkom {kolske godine uobi~ajeno je da nastavnici odr`e roditeljski sastanak na kome upoznaju roditelje sa svojim planovima i ciljevima za predstoje}u godinu. Komentari i sugestije roditelja u vezi sa {kolskim programom nastavnicima mogu pru`iti povratne informacije u pogledu toga {ta oni smatraju da je najkorisnije za njihovu decu.

Roditelji volonteri U mnogim zemljama roditelji koji su spremni da pru`e podr{ku svojoj deci mogu da volontiraju u {koli, a me|u njima su ~e{}e majke nego o~evi.

Va`no je podsta}i i o~eve da {to ~e{}e u~estvuju u {kolskim aktivnostima jer su i oni u procesu opismenjavanja uzori svojoj deci. Uloga roditelja volontera mo`e biti da: • slu{aju svoju decu dok ~itaju • prekucavaju i {tampaju de~ije sastave • poma`u deci u jednostavnim istra`ivanjima • ~itaju jednom detetu ili grupama u kojima ima vi{e dece • ~itaju pri~e i snimaju ih na kasete koje }e kasnije mo}i da se slu{aju • pri~aju deci pri~e iz svog `ivota

09:32

Page 9

• rade sa decom na projektima ili na sastavljanju odeljenskog biltena • poma`u deci pri odabiru knjiga u {kolskoj biblioteci.

Povezivanje ku}e i {kole U~enje kod ku}e predstavlja priliku za saradnju roditelja, nastavnika i dece. Evo nekih ideja o tome kako se mo`e podsticati razvoj pismenosti kod ku}e: Pozajmi knjigu: U {kolskoj biblioteci deca pozajmljuju knjigu koju }e ~itati zajedno sa svojim roditeljima. Neki delovi mogu se ~itati naglas, mo`e se prepri~ati ono {to je pro~itano ili se mo`e razgovarati/pisati o osnovnoj temi knjige.

Snimi pri~u: Deca mogu na kasetofonu snimati pri~e koje im pri~aju roditelji, bake, deke i drugi ~lanovi porodice. Odeljenje mo`e da saslu{a snimljeni materijal, da pro~ita transkript snimljenog materijala ili u~enik mo`e da prepri~a pri~u koju je ~uo u svojoj ku}i.

Uticaj roditelja na opismenjavanje U {koli se mogu praviti {kolske novine koje govore o uspehu sportskih timova, izlo`bama ili drugim van{kolskim aktivnostima. Ove vesti mogu pisati u~enici, roditelji i nastavnici. Na taj na~in, roditelji deluju kao uzor svojoj deci, a istovremeno bivaju obave{teni o doga|ajima u {koli.

Pisma roditeljima mogu biti uspe{no sredstvo da se istakne doprinos koji roditelji daju opismenjavanju svoje dece u~estvuju}i u {kolskim aktivnostima. Evo primera takvog jednog pisma.

Dragi roditelji/staratelji, Vi predstavljate osnovnu podr{ku u procesu opismenjavanja va{e dece. Svesni ove ~injenice, u na{oj {koli organizovali smo program pod nazivom Roditelji kao partneri u u~enju. Ovaj program usmeren je na podsticanje u~enika da u~e i ~itaju kod ku}e. On }e i nastavnicima pru`iti priliku da sa vama razgovaraju o u~enju va{eg deteta tokom cele {kolske godine.

Biblioteka u odeljenju Va{e dete mo}i }e redovno da pozajmljuje knjige iz zbirke koja se nalazi u na{oj u~ionici. Ovo je jednostavan i efikasan sistem kojim se podsti~e ~itanje kod ku}e. Njime se kod dece podsti~e i ose}aj odgovornosti.

9

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

09:32

Page 10

Torbe za knjige Svakog petka va{e dete dobi}e torbu u kojoj }e se nalaziti ~etiri do pet kvalitetnih de~ijih knjiga koje obra|uju sli~nu temu. U torbi }e se nalaziti spisak knjiga koje ona sadr`i; pismo upu}eno vama; upustva, ideje i materijali koji }e deci biti potrebni da bi mogli da izraze svoje utiske o onome {to su pro~itali. Svake nedelje dobija}ete razli~ita uputstva.

Mese~na torba za roditelje Svakog meseca va{e dete mo}i }e da izabere deset knjiga koje }e ~itati zajedno sa vama. Knjige se mogu odnositi na razli~ite teme i mogu biti razli~itih formi (romani, antologije tekstova, poezija ili dokumentarni tekstovi).

Mese~na pisma za roditelje, dijalog-dnevnici, roditeljski sastanci Ovo su prilike kada }emo razgovarati o napretku va{eg deteta. Pisma }e sadr`ati informacije o doga|anjima u {koli, odeljenju, kao i vesti op{teg karaktera. Dijalog-dnevnici bi}e li~nije prirode i sadr`a}e obave{tenja o onome {to se va{em detetu de{ava u {koli. Roditeljski sastanci bi}e odr`avani periodi~no tokom {kolske godine, {to }e biti prilika za razgovor o napretku va{eg deteta.

Izuzetno cenimo va{e u~e{}e u ovom programu. Slobodno nam se obratite u bilo koje vreme radi razgovora o napredovanju va{eg deteta.

Pozdrav.

3. Stvaranje podsticajne sredine za razvoj pismenosti Ukoliko postoji kvalitetna podr{ka, vremenom se mo`e pove}ati nivo razumevanja pro~itanog teksta. Dok ~itamo i razmi{ljamo o onome {to smo pro~itali, u na{im mislima neprestano se oblikuju razli~ite predstave. Tako|e, na{e razumevanje zavisi i od mi{ljenja i stavova drugih ljudi. U odgovaraju}im uslovima znatno mogu da napreduju deca koja jo{ nisu savladala ~itanje, nemotivisani ~itaoci, kao i oni ~itaoci koji imaju ograni~ene sposobnosti. Oni koji rade na opismenjavanju odraslih svedoci su toga da njihovi u~enici vremenom, uz odgovaraju}u podr{ku, razvijaju svoju pismenost.

Mla|i, kojima je potrebna dopunska nastava ~itanja, mogu napredovati uz odgovaraju}e usmeravanje i podr{ku. Oni koji ote`ano ~itaju, me|u kojima ima i odraslih, mogu uz pomo} stru~njaka zaslu`iti ~lanstvo u klubu pismenih.

Kada ovladaju tehnikama za razumevanje razli~itih tekstova, tehnikama za pra}enje sopstvenog ~itanja i za pismeno izra`avanje, deca su na dobrom putu da razviju sposobnost samostalnog ~itanja i pisanja. Da bi to postigli, potrebna im je sredina u kojoj imaju priliku da iskuse uspeh i u kojoj imaju slobodu da eksperimenti{u i prave gre{ke. Nastavnici lako mogu da prepoznaju dete kome se kod ku}e re-

10

dovno ~ita. To dete postaje u~enik koji je obrazovno u prednosti u odnosu na druge koji nemaju takvo iskustvo. Ovo potvr|uje verovanje da ~itanje treba, po~ev{i od najranijeg detinjstva, da bude sastavni deo okru`enja u kome dete `ivi.

Da bi u{li u svet ~itanja, potrebno je da se u~enici upoznaju sa sadr`ajem razli~itih knjiga, da u~estvuju u aktivnostima ~itanja i da razgovaraju o knjigama koje su pro~itali. Va`no je da od samog po~etka u~enici posmatraju sebe kao uspe{ne ~itaoce i pisce. Da bi kod njih razvili samopouzdanje, nastavnici treba da ih upoznaju sa svim raspolo`ivim tehnikama za uspe{no ~itanje i pisanje. Kada deca uvide va`nost ~itanja i pisanja, javi}e im se ve}a `elja za opismenjavanjem. Situacije koje su sli~ne onima u stvarnom `ivotu, gde se ~itanjem i pisanjem mogu zadovoljiti specifi~ne potrebe i posti}i odre|eni ciljevi ima}e za rezultat ne samo opismenjavanje, ve} i prijatnost, zadovoljstvo i razumevanje su{tine procesa ~itanja i pisanja.

Pisani tekst u {kolskom okru`enju Ve}ina dece upoznaje se s pisanom re~ju i pre polaska u {kolu slu{anjem omiljenih pri~a i pesama koje im ~itaju odrasli.

Neke od prvih re~i koje deca nau~e da prepoznaju jesu one re~i kojima su okru`ena (na ambala`i

uspesno citanje i pisanje:uspesno citanje i pisanje

27.4.2009

nekih proizvoda, na zgradama ili na saobra}ajnim i drugim znacima, na televiziji). Nije potrebno da ih posebno u~imo tim re~ima i simbolima jer im deca automatski pripisuju zna~enje i va`nost. U u~ionici u kojoj je primarni cilj razvoj pismenosti dominira}e razne vrste pisanog materijala: natpisi, knjige, ~asopisi, pri~e i postoja}e mogu}nost upotrebe ra~unara.

Raznovrsnost materijala [kolska sredina treba da sadr`i raznovrsne materijale koji u~enicima omogu}avaju da zadovolje svoja interesovanja i otkriju nove informacije u vezi s ~itanjem i pisanjem. U~ionice, biblioteke i ku}na sredina mogu ponuditi obilje privla~nog materijala i opreme, kao {to su knjige, ~asopisi, novine, ra~unari. Pribor za pisanje kao {to su olovke, flomasteri, hemijske olovke i papir omogu}avaju deci da se pismeno izra`avaju. Tehnolo{ka pomagala kao {to su ra~unari poma`u deci da savladaju ve{tine koje }e im kasnije biti potrebne, a ujedno uti~u i na dalji razvoj pismenosti.

Va`no je da u~enici imaju pristup velikoj koli~ini materijala za ~itanje. Smatra se da uzrast izme|u osme i trinaeste godine predstavlja period „kvantiteta“, u kome se deca razvijaju u ~itaoce ~itaju}i biografije, nau~ne knjige i romane. Deca ovog uzrasta vole da pro~itaju nekoliko knjiga istog pisca ili seriju knjiga sa istom grupom likova.

Me|utim, ~itala~ki ukus se menja, a bogat izbor knjiga potreban je i da bi se zadovoljio raspon ~itala~kih afiniteta u odeljenju. Potrebno je obezbediti odgovaraju}e knjige za po~etnike, ali i za one u~enike koji ve} samostalno ~itaju. Tako|e, potrebno je suo~iti ih sa zahtevnijim materijalom koji sadr`i slo`enije probleme i situacije, nijansiranu karakterizaciju likova, kao i kontekst koji }e za njih predstavljati izazov.

Okru`ite decu {tampanim materijalom ^ini se da je opismenjavanje prirodan proces koji zahteva neprirodno okru`enje. U~ionica u kojoj se ovaj cilj efikasno posti`e jeste ona u kojoj su deca okru`ena {tampanim materijalom koji im pokazuje mo} pisanja i oblikuje prirodnu `elju za izra`avanjem. U~enicima je potrebno izgraditi put u svet re~i. Treba im pru`iti priliku da razgovaraju; da ~uju, ~itaju i ponovo i{~itavaju; da pi{u, istra`uju i eksperimenti{u s pisanim materijalom kako bi

09:32

Page 11

na taj na~in usvojili i razvili tehnike opismenjavanja. Dobri nastavnici stvaraju sredinu u kojoj }e u~enici stalno biti u interakciji s pisanim materijalom najrazli~itijih vrsta.

4. Kako pomo}i u~enicima koji se {koluju na nematernjem jeziku 1. Tokom svakog ~asa na|ite dovoljno vremena za li~ni kontakt sa u~enikom.

2. Nemojte insistirati na ta~nosti jer tako mo`ete stvoriti zastoj u komunikaciji. Prihvatite gre{ke kao sastavni deo procesa u~enja novog jezika i podstaknite u~enike da nastave da govore.

Uklju~ite ove u~enike u zanimljive grupne aktivnosti koje su usmerene na re{avanje problema i koje podsti~u me|usobnu interakciju.

3. Ispoljite pozitivan stav prema ovim u~enicima.

Deca koja se obrazuju na nematernjem jeziku upravo usvajanjem novog jezika bivaju na odre|eni na~in oboga}ena.

4. Planirajte aktivnosti u kojima se odre|eni jezi~ki obrasci ponavljaju (npr. pesme, igre, slikovnice, pesmice pogodne za grupno recitovanje).

5. Nastavu jezika organizujte tako da u~enici mogu na primerima da uo~e odre|eno pravilo ili obrazac.

6. Posmatrajte napredak ovih u~enika dugoro~no.

Deci koja u~e jezik potrebno je da mnogo puta ~uju, pro~itaju i upotrebe odre|ene gramati~ke jedinice i da imaju povratnu informaciju, posle ~ega }e lak{e usvojiti nematernji jezik.

7. Umesto da ih predstavite kao u~enike koji ne znaju jezik, predstavite ih kao decu koja tek po~inju da ga u~e.

8. Na slede}i na~in poku{ajte da olak{ate dolazak novog u~enika koji ne zna dobro jezik na kome se nastava odvija: • Nau~ite pravilno da izgovorite njegovo ime.

• Stavite ga da sedi sa u~enikom kome je ovo maternji jezik.

• Upoznajte ga sa u~enikom koji ima isti maternji jezik kao on, ukoliko je to mogu}e.

• Izlo`ite fotografije svih u~enika u odeljenju.

Podstaknite u~enike da napi{u svoje mini-biografije koje }e pratiti fotografije – neki u~enici mogu da napi{u verziju na oba jezika, drugi mogu da koriste svoj maternji jezik.

11