SADR@AJ Veliki preokret 2
[ta je to neolit 3
Na Balkanu 5
Otkrivawe Vin~e 6
Naseqe pored reke 8
Svet zanata
Izdaje KREATIVNI CENTAR Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs
14
Dragoceni cinabarit
Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor
17
U centru neolitskog sveta 18
@ivot bez oru`ja 19
Prvi zemqoradnici 20
… i prvi sto~ari 21
Bogatstvo Dunava 22
Posu|e za sva jela 23
Ode}a, frizura, nakit 24
Vin~anske figurine 26
Keramika u zenitu 28
Zagonetni znaci 30
[ta se dogodilo s Vin~ancima 31
Indeks 32
Biblioteka OVAKO SE @IVELO Praistorija VIN^A NASEQE PRVIH ZEMQORADNIKA drugo izdawe Autor prof. dr Nenad Tasi} Ilustratori Vladimir Krsti} Laci Mirko ^olak Urednik edicije dr Vesna Biki} Grafi~ki dizajn Danijela Paracki Du{an Pavli} Lektor i redaktor Ivana Igwatovi} Grafi~ka priprema D_sign, Beograd [tampa Publikum, Beograd Tira` 2.000
Hronolo{ka tablica CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 903 "634"(497.11) (02.053.2.025.2) Tasi}, Nenad Vin~a : naseqe prvih zemqoradnika / Nenad Tasi} ; [ilustratori Vladimir Krsti} Laci, Mirko ^olak]. – 2. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Biblioteka Ovako se `ivelo. Praistorija) Tira` 2.000. – Registar. ISBN 978-86-7781-525-7
OVAKO SE @IVELO PRAISTORIJA
a) Arheolo{ka nalazi{ta – Vin~a – Neolit COBISS.SR-ID 153850892
OVAKO SE @IVELO PRAISTORIJA
Nenad Tasi}
VIN^A NASEQE PRVIH ZEMQORADNIKA
Veliki preokret
U veoma dalekoj i veoma dugoj praistoriji mla|e kameno doba ili neolit jeste prekretnica civilizacije – od tada ~ove~anstvo napreduje xinovskim koracima. U epohi neolita dogodila se najve}a i najzna~ajnija promena: ~ovek je po~eo da proizvodi hranu! Ipak, jo{ uvek nam izmi~e slika „stvarnog“ `ivota. Da li je neolit doba nemu{tog divqa{tva? Da li su neolitski qudi zaista onakvi kakvim smo ih zami{qali: ~upavi i zapu{teni, s ~oporom bosonoge dece? Kako to otkriva moderna arheologija – na osnovu urednih ku}a, finog posu|a i sklonosti ka ukra{avawu ode}e – mogu}e je da je istinito samo ono {to je re~eno o bosonogoj deci. Qudi su u neolitu vodili miran i plodotvoran `ivot i brinuli su o blagostawu svoje porodice i zajednice. Mnogi tragovi tog uzbudqivog dela qudske pro{losti otkriveni su i u na{oj zemqi. MEZOLIT Neolitski qudi ostavili su za sobom Period izme|u 10.000. godine stare ere i po~etaka dve veoma bogate kulture: neolita nazivamo mezolitom. On razdvaja starije i mla|e kameno doba. Na Balkanskom poluostrvu star~eva~ku i vin~ansku. mezolit po~iwe posle 8000. godine stare ere. U to vreme Balkan nije bio sasvim pust, ali nije bio ni naseqen kao kasnije, u doba vin~anske kulture.
2
[ta je to neolit
U prethodnim epohama praistorije qudi su lovili i sakupqali hranu, to jest `iveli su prate}i sezonski ritam `ivotiwa i dozrevawe divqih plodova. Nema mnogo tragova o `ivotu stanovnika Balkana iz perioda pre neolitske epohe. Izgleda da centralni Balkan nije bio previ{e naseqen, osim u oblasti \erdapa, gde je otkriven Lepenski Vir. Prostranstvima su krstarile male grupe lovaca i sakupqa~a. Oni su zimi boravili po pe}inama i prirodnim zaklonima, a tokom letwih meseci gradili su skloni{ta od tro{nog materijala. NAZIV U doba neolita prelaze na sedela~ki na~in Pojam neolit nastao je od `ivota. Od sakupqa~a i lovaca napredovali gr~kih re~i neos, {to zna~i nov, i lithos, {to zna~i kamen. su do zemqoradnika i sto~ara! Arheolozi su do danas otkrili na stotine skulptura, ukra{enog kerami~kog posu|a i ko{tanih predmeta koji neolitske qude prikazuju u mnogo boqem svetlu od uobi~ajene predstave o wima. Oni su gradili ku}e, {ili ode}u, pravili alat i posu|e, bili su vi~ni ~etkici i boji – pa`qivo i izuzetno precizno slikali su geometrijske oblike na kerami~kom posu|u.
DVA MILENIJUMA Na jugoistoku Evrope mla|e kameno doba ili neolitska epoha otpo~iwe oko 6200. godine stare ere i traje pune dve hiqade godina.
3
„NEOLITSKI PAKET“ OBUHVATA: ♦ osnivawe trajnijih naseqa ♦ gajewe doma}ih `itarica i `ivotiwa ♦ proizvodwu keramike i gla~anih
I u drugim delovima sveta, na primer na Bliskom istoku, u Kini, Sredwoj i Ju`noj Americi, postojala su `ari{ta neolita, a svako od wih imalo je osobenu kulturu.
kamenih alatki.
Poreklo prvih zemqoradnika na Balkanu do danas je ostalo nepoznato. Da li je to bilo lokalno stanovni{tvo – starosedeoci iz vremena starijeg kamenog doba koji su samostalno pripitomili `ivotiwe i po~eli da gaje biqke? Mo`da je neolitski paket poreklom sa Bliskog istoka? Sli~na nedoumica postoji i kada je re~ o nastanku vin~anske kulture. Izme|u kultura centralnog Balkana i Bliskog istoka postoje sli~nosti u keramici, izboru stani{ta, sahrawivawu i predmetima kulta. Pored toga, ~iwenica da na Balkanu nije bilo divqih `ivotiwskih vrsta koje su se mogle pripitomiti (divqa koza, ovca i gove~e) pre potvr|uje pretpostavku da je neolitski paket „uvezen“ sa Bliskog istoka, iz oblasti Plodnog polumeseca.
Kerami~ka figura iz Vin~e i fragment keramike iz Turske
STAR^EVO Prva neolitska kultura na centralnom Balkanu nazvana je po selu Star~evu, nedaleko od Pan~eva, mestu na kojem je otkrivena. Star~eva~ka kultura postojala je punih hiqadu godina, izme|u 6200. i 5200. godine stare ere.
Star~evci su `iveli na velikom prostranstvu – od obala Crnog mora u Rumuniji do Hrvatskog Zagorja i od Balatonskog jezera u Ma|arskoj do Skopqa u Makedoniji. Nastawivali su mawa sela, koja su ~esto napu{tali, a potom su osnivali nova. Bavili su se pre svega sto~arstvom, ali i zemqoradwom. Ostavili su nam grn~ariju neprevazi|ene lepote, koja svedo~i o majstorskom ume}u. Kerami~ka posuda, star~eva~ka kultura KULTURA Pojam kultura arheolozi naj~e{}e koriste da bi ukazali na povezanost materijalnih ostataka otkrivenih u nekoj oblasti. Tako se kulture izdvajaju, na primer, na osnovu sli~nosti u oblicima keramike i wenom ukra{avawu.
4
Pri kraju postojawa star~eva~ke kulture pojavquje se nova kultura, koja se na teritoriji dana{we Srbije razvijala tokom celog narednog milenijuma. To je vin~anska kultura ili, kako se ponekad ka`e, vin~anska civilizacija – prva sedela~ka zemqoradni~ka kultura.
Na Balkanu
Balkansko poluostrvo je u neolitu bilo prekriveno gustim, gotovo neprohodnim {umama bukve, hrasta, jasena ili ~etinara. Brdovite oblasti u svim pravcima ispresecane su mnogobrojnim velikim rekama i wihovim pritokama, koje oti~u u Crno, Egejsko ili Jadransko more. Na severu je nepregledna ravnica koja je Dunavom, Moravom, Strumom i Vardarom povezana s jugom. Reke Kara{ i Mori{ spajaju sredi{wi Balkan sa istokom kontinenta. Savom, Dravom i Dunavom lako se sti`e u centralnu Evropu i na zapadni Balkan.
Do danas je na Balkanskom poluostrvu otkriveno vi{e stotina neolitskih naseqa, a istra`eno je svega nekoliko desetina!
Re~ne doline bile su idealne i za putovawa – reke su bile putokaz, leti se wima plovilo, a zimi su se mogle pregaziti, tako da se s jedne na drugu obalu lako prelazilo. Sve one slu`ile su neolitskim qudima kao trgova~ki putevi i kao putevi kojima su preno{ena razli~ita znawa.
U odnosu na dana{we vremenske prilike, prose~na godi{wa temperatura bila je za nekoliko stepeni vi{a, a vazduh za nekoliko procenata vla`niji.
5