ZABAVNA GRAMATIKA za drugi razred osnovne {kole prvo izdawe Autori Ilustrovali
Recenzenti
dr Simeon Marinkovi} Danijel Savovi} Miroqub Milutinovi} Brada prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Branka Popovi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu An|elka Ru`i}, profesor
Lektor
Violeta Babi}
Grafi~ki urednik
Du{an Pavli}
Priprema za {tampu Izdava~
Marko Huber Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Urednik Za izdava~a [tampa Tira` Copyright
Violeta Babi} Dejan Begovi} Publikum 5.000 Ÿ Kreativni centar
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон (1941) Забавна граматика 2 : за други разред основне школе / [аутор Симеон Маринковић ; илустровали Данијел Савовић, Мирољуб Милутиновић Брада]. - 1. изд. - Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Публикум). - 36 стр. : илустр. ; 22 x 24 cm. (Креативна школа) Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 5.000. ISBN 978-86-7781-865-4 COBISS.SR-ID 184689932
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у оквиру уџбеничког комплета за предмет српски језик у другом разреду основне школе решењем број 650-02-00166/2008-06 од 6.6.2008. године.
36
ZABAVNA
GRAMATIKA
za drugi razred osnovne {kole
2
Sadr`aj AZBUKA ................................................................................................................ 3 ABECEDA.............................................................................................................. 3 Slovo, re~, re~enica.......................................................................................... 4 Pri~awe ............................................................................................................... 5 [aqiva strana ................................................................................................... 7 Obave{tajne re~enice ....................................................................................... 8 Upitne re~enice ................................................................................................. 9 Zapovedne re~enice ......................................................................................... 10 Vrste re~enica ‡ obnavqawe ......................................................................... 11 Razgovori ........................................................................................................... 12 Samoglasnici i suglasnici ............................................................................. 14 Pisawe re~ce LI i re~ce NE .......................................................................... 15 Dve ta~ke i zapeta u nabrajawu ...................................................................... 16 Re~i koje sli~no zna~e, a razli~ito se pi{u ............................................... 17 Pravo i preneseno zna~ewe re~i ................................................................... 17 Re~i istog oblika, a razli~itog zna~ewa .................................................... 18 Re~i koje ozna~avaju imena ‡ imenice........................................................... 19 Pisawe velikog slova ..................................................................................... 20 Recitovawe ....................................................................................................... 21 Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe u prirodi ‡ glagoli ......... 22 Potvrdne i odri~ne re~enice ........................................................................ 23 Potvrdni i odri~ni glagolski oblik ............................................................ 23 Kwi`evne i nekwi`evne re~i ....................................................................... 24 Prepri~avawe ................................................................................................... 25 Delovi re~enice ‡ subjekat i predikat ........................................................ 26 Pro{irivawe re~enica ................................................................................... 27 Znaci navoda ..................................................................................................... 27 Re~i sa suprotnim zna~ewem .......................................................................... 28 Rod imenica ...................................................................................................... 29 Jednina i mno`ina imenica ............................................................................ 30 Vi{ezna~nost re~i ........................................................................................... 31 Opisivawe ......................................................................................................... 32 Pro{lo, sada{we i budu}e vreme.................................................................. 33 Re~i sa umawenim i re~i sa uve}anim zna~ewem ........................................ 34 Skra}ene re~i ili skra}enice ....................................................................... 35 Pravila za dobro pisawe ................................................................................ 35 2
AZBUKA Srpski jezik ima 30 glasova. Svakom glasu odgovara po jedan znak koji se naziva slovo. Na{a azbuka ima 30 slova.
A a, A a B b, B b V v, V v G g, G g D d, D d \ |, \ |
E e, E e @ `,@ ` Z z, Z z I i, I i J j, J j K k, K k
ABECEDA
Nekada su se prva dva }irili~ka slova nazivala az (A) i buki (B). Po wima je ~itav red }irili~kih slova dobio naziv azbuka.
L l, L l Q q, Q q M m, M m N n, N n W w, W w O o, O o
P p, P p R r, R r S s, S s T t, T t ] }, ] } U u, U u
F f, F f H h, H h C c, C c ^ ~, ^ ~ X x, X x [ {, [ {
Redosled latini~kih slova nazivamo abeceda.
Ove godine u~imo latinicu.
A a, A a B b, B b C c, C c Č č, ^ ~ Ć ć, ] } D d, D d
Azbuka je redosled slova }irilice.
Dž dž, D` d` Đ đ, \ | E e, E e F f, F f G g, G g H h, H h
Taj naziv dobijen je sastavqawem naziva prva ~etiri latini~ka slova: a + be + ce + de.
I i, I i J j, J j K k, K k L l, L l Lj lj, Lj lj M m, M m
N n, N n Nj nj, Nj nj O o, O o P p, P p R r, R r S s, S s
Š š, [ { T t, T t U u, U u V v, V v Z z, Z z Ž ž, @ `
1. Uporedi slova azbuke i abecede. Koja su slova po obliku ista, a koja su sli~na?
3
Slovo, re~, re~enica A ‡ To je slovo, pisani znak za glas. Ana ‡ To je re~. Re~i su sastavqene od glasova. Ana posmatra. ‡ To je re~enica. Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.
1. Sastavi {to vi{e re~i od slede}ih slova: [, M, A, N, T. Npr. ta{na. 2. Koja se re~ krije u rebusima?
[=J
@=T
3. Sastavi {to vi{e re~enica prema slede}im slikama.
4
U=E
Pri~awe Na izletu ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡
Milane, kako je bilo na izletu? Dobro. Kako ste putovali? Lepo. Da li ste videli ne{to zanimqivo? Da. Da li si imao nekih problema? Ne. Milan nije bio raspolo`en da pri~a. Me|utim, Sowa je zapo~ela ovako:
‡ O, mama, toliko sam uzbu|ena! Sva{ta nam se doga|alo. Pri~a}u ti sve od po~etka. U autobusu sam sedela s Majom. Ona je ponela gomilu hrane, a i ja sam. ^im je krenuo autobus, bile smo gladne. Maja je imala divnu pitu s vi{wama {to joj je spremila wena baka. Dala mi je dva par~eta. Ja sam woj dala tvoje slatke kiflice. Ispred nas su sedeli Joca i Marko. Stalno su ne{to izvirivali i blesavili se. Wih smo poslu`ile, iako su bili dosadni. Jao, mama, isprqala sam haqinicu sokom, ali to mo`e da se opere. Je l’ da, mama? To je samo po~etak Sowine pri~e. Slede mnogi doga|aji iz autobusa, zatim dolazak na Avalu, obilazak Avalskog torwa i Spomenika neznanom junaku, ru~ak, igre u prirodi, povratak autobusom. Sowa je, uz to, navela i niz zanimqivih detaqa: {ta su sve izgubili na izletu, kakav je bio pas od koga su se neki upla{ili, ko se spotakao na stepenicama, kako je Jocina lopta nestala u {umi, {ta je obukla u~iteqica itd. 5
1. Posmatraj sliku. Zamisli {ta se sve doga|alo. Ispri~aj {ta si smislio.
2. Re{i rebus.
(.aravto atarv anedzovg ~er apeL) Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 7. 6
[aqiva strana U~iteqica proziva |ake: „Neda Doki}!“ \aci u horu odgovaraju: „Nije tu!“ U~iteqica se naquti, pa podviknu: „Mir! Mo`e ona i sama da odgovori!“
Za{to mama kengur ne voli ki{ne dane? ‡ Zato {to se tada deca igraju unutra. 1. Ispri~aj omiqenu {alu. 2. Izgovaraj glasno vi{e puta.
Za{to ptice u jesen lete na jug? ‡ Zato {to im je daleko da hodaju.
V,
VA,
VO,
VI,
VE,
VU
L,
LA,
LO,
LI,
LE,
LU
Q,
QA,
QO,
QI,
QE,
QU
C,
CA,
CO,
CI,
CE,
CU
^,
^A,
^O,
^I,
^E,
^U
X,
XA,
XO,
XI,
XE,
XU
\,
\A,
\O,
\I,
\E,
\U
Sledi prva provera znawa. 7
Obave{tajne re~enice Da ti pri~am pri~u Bila jedna tetka. Imala je ba{tu. U ba{ti je klupa. Na klupi je ta{na. U ta{ni je ~etka. Da ti pri~am pri~u iz po~etka. Gorwi tekst sadr`i {est obave{tajnih re~enica. One nas obave{tavaju o ne~emu {to se dogodilo.
Obave{tajne re~enice su one re~enice kojima se ne{to saop{tava. Na kraju obave{tajnih re~enica stoji ta~ka.
2. Prona|i obave{tajne re~enice.
Zbog ~ega sam besan? Nekad se nepotrebno qutim. Za{to sam sada tu`an? Veseo sam zbog pobede na utakmici. 3. Na slici prona|i obave{tajne re~enice.
1. Posmatraj ovaj crte` i smisli nekoliko obave{tajnih re~enica o wemu. 8
Upitne re~enice ТИНТИЛИНЕ, ЈА ТЕ ПИТАМ УПИТНИМ РЕЧЕНИЦАМА.
OДГОВАРАМ ОБАВЕШТАЈНИМ РЕЧЕНИЦАМА.
Da te pitam… 1. Koji led nije smrznut? To je pogled. 2. Kad se najboqe vide lete}i tawiri? Onda kad zagolica{ konobara. 3. Na {ta miri{e{ kad iza|e{ iz apoteke? Tada miri{e{ na nos. 4. Za{to ~ovek dr`i vazu na ormanu? Da bi ~uo kad se razbije.
Upitne re~enice su one kojima se ne{to pita, a na kraju pitawa stoji upitnik.
1. Smisli i navedi po tri pitawa koja jedan drugom postavqaju pu` i automobil.
Pu` pita automobil: 1… 2… 3…
Automobil pita pu`a: 1… 2… 3…
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 8. 9
Zapovedne re~enice Tintiline, uspori! САЧЕКАЈ МЕ! МОЛИМ ТЕ!
ТИНТИЛИНЕ, ПОЖУРИ!
ТИНТИЛИНЕ, ПАЗИ!
ГЛЕДАЈ МЕ, АНА! ТИНТИЛИНЕ, УСПОРИ!
СЛЕДЕЋИ ПУТ БУДИ ПАЖЉИВИЈИ!
УХ, УХ! ЈАО!
Zapovednim re~enicama iskazuju se zapovest, molba ili savet. Na kraju zapovednih re~enica stoji uzvi~nik.
1. Navedi zapovedne re~enice koje ne voli{ da ~uje{ u igri na snegu.
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 9. 10
2. Navedi zapovedne re~enice koje uop{te ne voli{ da ~uje{.
Vrste re~enica ‡ obnavqawe Da li si, Ana, napisala sastav? ‡ upitna re~enica Jesam napisala. ‡ obave{tajna re~enica Pro~itaj svoj zadatak! ‡ zapovedna re~enica
Re~enica je misao ili poruka iskazana re~ima.
Re~enice mogu biti: upitne ‡ wima se iskazuje pitawe; obave{tajne ‡ wima se daje obave{tewe; zapovedne ‡ wima se iskazuju zapovest, molba ili savet. Re~enice po~iwe velikim slovom, a na kraju re~enice stavqa se znak: ta~ka (.) ‡ na kraju obave{tajne re~enice; upitnik (?) ‡ na kraju upitne re~enice; uzvi~nik (!) ‡ na kraju zapovedne re~enice.
1. Odredi vrste slede}ih re~enica: a) Za{to si zakasnio u {kolu? b) Uspavao sam se. v) Drugi put do|i na vreme!
2. Smisli o ovoj ma~ki tri re~enice razli~itih vrsta.
11
Razgovori Razgovor izme|u dva lica naziva se dijalog.
Telefonski razgovor ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡ ‡
Halo! Da. Slu{aj, ti si mi najgori drug! Za{to? [to si ispri~ao ono {to sam ti rekao? [ta? Pa onu moju tajnu. Ja sam ti je poverio, a sada je svi znaju. Kad si mi je ispri~ao? Pa za vreme odmora. [ta se tu pravi{ da ne zna{? Ja za to ne znam. Kako ne zna{? Jesi li ti to, Milo{e? Ne. Pa ko si ti? Ja sam ja, a ko si ti? Ovde Aleksa. Tra`im Milo{a Petrovi}a. Pogre{io si broj telefona. Auh, izvinite!
Zbog ~ega je do{lo do ovakvog razgovora? Zato {to Aleksa nije po{tovao slede}a pravila: • prvo treba pozdraviti sagovornika, • predstaviti se, • proveriti da li se dobio `eqeni broj i `eqena osoba, • izviniti se ako se pogre{i broj telefona. 12
Telefonski razgovor u kojem ne bi do{lo do zabune mogao bi da izgleda ovako:
‡ ‡ ‡ ‡
Dobro ve~e, ovde Aleksa. Da li je to stan Markovi}a? Dobro ve~e. Jeste, izvolite. Molim vas, mogu li da razgovaram s Milo{em? Sa~ekajte, sada }u ga pozvati.
Na kraju razgovora ne zaboravi da ka`e{:
Dovi|ewa! Hvala! Sva|ala~ki razgovor
Pomirqiv razgovor
‡ Za{to si me gurnuo? Ti si bezobrazan! ‡ ^ekaj da ti objasnim! ‡ Be`i tamo! Ne}u da razgovaram s tobom!
‡ Za{to si me gurnuo, Ivane? Razbio sam koleno. Boli me! ‡ Aleksa, izvini. Spotakao sam se na stepenik i naleteo na tebe. Nisam hteo da te gurnem, veruj mi. Znam da te boli i `ao mi je zbog toga. Mogu li da ti pomognem? ‡ U redu, razumem te! Uh, {to me boli!
U ovakvim i sli~nim razgovorima dolazi do sva|e, pa i do tu~e. Za{to? Zato {to Aleksa nije hteo da ~uje obja{wewe. Ivan ga nije namerno gurnuo. Sapleo se o neki stepenik, posrnuo i naleteo na druga. Hteo je da mu objasni {ta se stvarno dogodilo. @eleo je da mu se izvini i da mu pomogne. On voli Aleksu, sa wim se lepo igra i dru`i, ali {ta to sad vredi! Sad se obojica lo{e ose}aju. Kako bi bilo boqe?
U ovakvom razgovoru nema sva|e. Drugarstvo je sa~uvano. Bez obzira na bol, Ivan i Aleksa se boqe ose}aju. Pomirqiv razgovor im je pomogao.
Re{i zadatke u Radnoj svesci na strani 12. 13