zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
12:02
Page 2
Edicija Kreativna {kola
Zainteresujte |ake za u~enje 50 primera dobre nastavne prakse prvo izdanje Autor Ketlin Guld Landi (Kathleen Gould Lundy) Naslov originala:
What do I do about the kid who…? 50 ways to turn teaching into learning Copyright © Pembroke Publishers – English edition published by Pembroke Publishers Limited in 2004 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2007 S engleskog preveo Aleksandar Medi} Lektor Aleksandra Markovi} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel.: 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-575-2
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.953.2/.4-057.874(076) 37.025-057.874(076) GULD Landi, Ketlin Zainteresujte |ake za u~enje : 50 primera dobre nastavne prakse / Ketlin Guld Landi ; ²s engleskog preveo Aleksandar Medi}³. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2007 (Beograd : Branmil). - 103 str. : ilustr. ; 27 cm. - (Edicija Kreativna {kola) Prevod dela: What Do I Do About the Kid Who ---? / Kathleen Gould Lundy. - Tira` 2.000. - O autoru: str. 103. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-7781-575-2 a) U~ewe u~ewa - U~enici osnovnih {kola Priru~nici COBISS.SR-ID 143559948
Posve}eno ^aku Landiju i Dejvidu Budu
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 1
Ketlin Guld Landi
Zainteresujte |ake za u~enje 50 primera dobre nastavne prakse
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 3
Sadr`aj Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Vidim, pitam se, nadam se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 U~enje te{kih ve{tina na jednostavan na~in . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Pronala`enje sopstvenih metafora za vo|enje nastave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Pomo} pojedinim |acima da prona|u svoje ideje vodilje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Stvaranje sredine povoljne za u~enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Odr`iva zajednica u u~ionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1. Pozdravljanje i prijavljivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2. Stvaranje centra za prijavljivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 3. Razgovor o li~nim ciljevima i potrebama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 4. Popunjavanje li~nih obrazaca za pra}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5. Intervjui sa u~enicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 6. Igre s imenima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 7. Upoznajte bolje svoje u~enike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 8. Potraga za re~ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 9. Saop{tavanje li~nih iskustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 10. Podsticanje odgovora tipa „Ja sam iz…“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Anga`ovanje u~enika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Veza izme|u u~enja i `ivota u~enika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 1. Otvaranje kofera: Kori{}enje starudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 2. ^itanje naglas celom odeljenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3. Pravljenje lista i rad na njima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 4. Korak napred / korak nazad: Posmatranje slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 5. Nabrajanje ideja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 6. Opisivanje onog najlep{eg {to neko zna o … . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 7. Ko sam ja? Ko si ti?: Nastavnik u ulozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 8. [etanje i ~itanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 9. Igranje „preno{enja aplauza“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 10. Glumljenje stru~njaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Istra`ivanje nastavnog programa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 [ta u~enicima poma`e pri u~enju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 1. Prelaz na…: Pravljenje zale|enih slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 2. Istupi i ka`i ne{to . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3. Stanite na crtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 4. Eksperimenti s horskim govorom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 5. Vizuelni rad s materijalom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 4
6. Rad na scenarijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 7. Govor u ulozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 8. Pogled iz pti~je perspektive: Vidim, pitam se, nadam se . . . . . . . . . . . . . . . . 53 9. Prevazila`enje re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 10. Reci to pokretom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Produbljivanje znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Uloga nastavnika u pro{irivanju razumevanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 1. Produbljivanje razumevanja smi{ljanjem pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 2. Neka bude ‌ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3. Unutra{nji/spoljni krug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 4. Hodnik glasova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 5. Interpretacija teksta na ~itala~koj sceni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 6. Umetnost odgovara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 7. Kretanje kao reakcija na simbole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 8. Ko{ulja s njihovih le|a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 9. Preuzimanje dramske uloge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 10. Kori{}enje metoda pisanja brodskog dnevnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Vrednovanje i ocenjivanje nau~enog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Ocenjivanje kao dinami~ki proces . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 1. Vo|enje anegdotskih zapisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 2. Intervjui sa ciljem podsticanja na razmi{ljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 3. Kori{}enje primera za uspostavljanje jasnih kriterijuma . . . . . . . . . . . . . . . . 78 4. Pravljenje profila u~enika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 5. Ostavljanje mogu}nosti za uve`bavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 6. Negovanje samoocenjivanja i me|usobnog ocenjivanja vr{njaka . . . . . . . . . 79 7. Kori{}enje dnevnika u~enja za ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 8. Pravljenje standarda uspeha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 9. Pravljenje portfolija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 10. Osmi{ljavanje zavr{nih zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 5
Uvod Razmi{ljanje o u~enicima zbog kojih ne mo`ete da zaspite
Pupoljak predstavlja sve stvari, ~ak i one koje ne cvetaju, jer sve mo`e cvetati iznutra, iz bla`enstva Iako je ponekad neophodno stvar ponovo nau~iti njenoj ljupkosti, staviti ruku na ~elo cveta i re~ima i dodirom mu re}i da je predivan dok ponovo iznutra ne procveta, iz bla`enstva Odlomak iz pesme Golveja Kinela Sveti Fransis i krma~a (Saint Francis and the Sow), objavljene u zbirci Mortal Acts, Mortal Words
U knjizi Zainteresujte |ake za u~enje predstavljen je niz oprobanih metoda i postupaka ~ijom primenom nastavnici (uz razumevanje, znanje, intuiciju, iskustvo i ume}e koje poseduju) mogu u u~ionici da naprave atmosferu u kojoj nastava donosi plodove, a u~enje postaje ne{to {to je u~enicima va`no. Cilj ove knjige je da nastavnicima pomogne da u svojim u~ionicama nastavu organizuju tako da zadovoljava potrebe svih u~enika, pa i onih zbog kojih mo`da ne mogu da zaspe. Svima nam je poznato da pona{anje jednog u~enika ~esto mo`e da uti~e na dinamiku u u~ionici. Ova knjiga ohrabruje nastavnike da se posvete i takvom u~eniku tako {to }e poku{ati da uspostave i odr`e odnose u u~ionici, da podstaknu kreativnost svih u~enika i da osmisle podsticajne situacije u kojima }e u~enici govoriti, ~itati i pisati, imaju}i pred sobom jasan cilj. Pitanja koja nastavnici sebi postavljaju posle ~asova ili dok kasno no}u ocenjuju |a~ke radove ~esto dovode do nedoumica ili rasprava kada ih postave u javnosti, tj. na nastavni~kom ve}u ili na seminarima na kojima se razmatraju razli~ita pitanja u vezi s nastavom. Ova, isprva li~na, a zatim javno postavljena pitanja, obi~no tra`e zajedni~ko i anga`ovano kriti~ko razmi{ljanje, grupna razmatranja i interakciju, {to dovodi do daljeg prou~avanja i preispitivanja na~ina izvo|enja nastave. Na radionicama od nastavnika ~esto tra`im da nekoliko minuta razmi{ljaju o u~enicima koji su im naj~e{}e u mislima. To mo`e biti u~enik koji remeti nastavu ili se ne uklapa dobro u grupu. Mo`da je tek do{ao iz neke druge {kole, odnosno dr`ave ili je toliko stidljiv i tih da na njega ~esto niko i ne obra}a pa`nju. Po{to se moje radionice ~esto odr`avaju na kraju dugog {kolskog dana, nastavnici se ~esto s mukom osmehnu kada od njih tra`im da se usredsrede ba{ na onog |aka koji ih najvi{e brine.
Vidim, pitam se, nadam se Od u~esnika radionice ~esto tra`im da zamisle o ~emu misli i {ta ose}a taj |ak dok ulazi u u~ionicu. Zatim ih podsti~em da zamisle tog |aka, da postavljaju pitanja o njemu i formuli{u iskaze kojima izra`avaju nadu da }e uspeti da mu pomognu. Zamolim ih da na papir napi{u re~i Vidim, pitam se, nadam se i da zatim deset minuta pi{u o tom |aku. I oni na karticama zapisuju: Vidim‌ Pitam se‌ Nadam se ‌ Evo {ta je nastavnik bez iskustva napisao o jednom osmaku: Vidim ovog de~aka kako ulazi u u~ionicu. Uvek je bu~an i na sve na~ine poku{ava da privu~e pa`nju druge dece iz odeljenja. Nikada me ne pozdravi (iako mu ja uvek 5
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 6
namerno ka`em: „Dobro jutro“) i ve}i deo vremena se trudi da svima stavi do znanja da je tu. Vi{i je i krupniji od ostale dece, pa i zbog toga ostavlja utisak na druge. Atmosfera u u~ionici se u potpunosti izmeni kada on u nju zakora~i i napetost se ose}a u vazduhu. Gledam ga kako ide do svoje klupe. ^esto namerno sru{i neki komad name{taja i zbri{e sve sa klupa. Na licu mu vidim bes, bol, frustraciju i ratobornost. Pitam se za{to je takav. Za{to ose}a da mu je potrebna takva mo}? Da li je svestan svoje visine? Pitam se kako se pona{a kod ku}e pred polazak u {kolu. Priprema li se za predstavu koju }e izvesti? Planira li kako }e u}i u u~ionicu? Da li je svestan svog pona{anja? Ima li pojma o tome koliko mi je stalo da mu pru`im podr{ku? Pitam se i {ta ostala deca misle o njemu i meni. Nadaju li se da }u uspeti da ga na neki na~in promenim? @ele li da njima, umesto njemu, posvetim pa`nju? Nadam se da }u uspeti da mu pri|em i pomognem da po~ne da se ophodi prema drugima na u~tiviji i opu{teniji na~in. Nadam se da }u uspeti da steknem njegovo poverenje kako vi{e ne bi izvodio tu predstavu. Odlu~an sam u `elji da mu pomognem da prona|e na~in da promeni svoje pona{anje; da i dalje ostane sna`an, ali da tu snagu iskazuje na odgovaraju}i na~in. Nadam se i da }u uspeti da dobijem podr{ku odeljenja za ovaj plan, kako bi svi preuzeli deo odgovornosti u svemu ovome i pomogli mu da uspostavi bolje odnose sa ostatkom razreda. Druga, iskusnija nastavnica, o jednom svom |aku napisala je slede}e: Vidim devoj~icu koja je krajem marta iz inostranstva do{la u moje odeljenje. @ive}e s ro|acima dok joj roditelji ne do|u u Kanadu. Engleski ne zna ba{ najbolje. Uklapanje joj je palo veoma te{ko. Do{la je usred {kolske godine, kad je odeljenje bilo na vi{ednevnoj ekskurziji, pa je prvih nekoliko dana u novoj {koli morala da provede u nekom drugom odeljenju. ^ini mi se da je vrlo stidljiva. Iako sam u svom odeljenju (IV razred) poku{avala da utvrdim neka pravila kada je re~ o koli~ini i kvalitetu komunikacije, i dalje jedva izlazim na kraj s velikim brojem dece koja `ude za pa`njom i usmeravanjem u {kolskom i dru{tvenom `ivotu. Pitam se o ~emu to dete razmi{lja i {ta ose}a. ^ini mi se da ve}i deo vremena provodi sama u svom svetu. ^esto je za vreme odmora vidim kako sama {eta i uprkos tome {to podsti~em drugu decu da se s njom igraju, ona i dalje uglavnom ostaje po strani. Nadam se da }u uspeti da joj pri|em i pomognem da uspostavi bolje veze sa {kolom i ostatkom odeljenja. Moji u~enici su vrlo zahtevni i ~esto mi se desi da stignem ku}i i tek tada shvatim da tog dana nisam ostvarila nikakav kontakt s tom devoj~icom. @elim da provedem odre|eno vreme s njom i otkrijem {ta mogu da preduzmem kako bih joj pru`ila neophodnu podr{ku. ^ak i kada ne dotaknem temu problemati~nih u~enika, na kraju ve}ine radionica se na|e nekoliko nastavnika koji me pitaju: „Ali, {ta da radim s detetom koje … ?“ Oni zatim govore o |acima koji ~esto ometaju nastavu, glupo se pona{aju, stidljivi su, tra`e pa`nju, pla{e se gre{aka, previ{e se trude da udovolje, dominantni su ili su `rtve nasilja me|u vr{njacima. I jo{ mnogo toga. Zatim o tim |acima razgovaramo, iznosimo svoja zapa`anja i ono {to u svojoj praksi u vezi s njima naj~e{}e preduzimamo. Ovi razgovori me uvek dirnu. Nastavnici imaju jaku `elju da prona|u na~ine da pomognu takvim u~enicima isprobavaju}i nove metode. Spremni su da pri tom u svom nastavni~kom radu otkrivaju potpuno nove dimenzije. Dok razmenjujemo
6
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 7
iskustva, uvek se setim {ta Ursula Frenklin (Ursula Franklin) na seriji predavanja Stvarni svet tehnologije (The Real World of Technology) govori o magiji podu~avanja. Me|utim, svi mi koji predajemo svesni smo toga da trenutak kada podu~avanje prerasta u u~enje zavisi od okoline, od toga kakav je nastavnik i od primera koji on daje, odnosno od ~injenice da zavisi vi{e od op{teljudskih nego od spolja zadatih sistemskih faktora. Ako je ikada postojao neki proces napretka, holisti~ki proces, proces koji nije mogu}e izdeliti na krute, unapred odre|ene korake, taj proces je zasigurno obrazovanje.
Nadam se da }e ideje predstavljene u ovoj knjizi ohrabriti nastavnike da iskoriste „pogodne trenutke za nastavu“ i da iz njih izvuku svu mogu}u korist, istovremeno pronalaze}i na~ine da uspostave kontakt sa svim u~enicima, uklju~uju}i i one koji su po strani glavnih tokova.
U~enje te{kih ve{tina na jednostavan na~in @elim da pomognem mladima da shvate ko su i gde su, da upoznaju znanje i rad drugih, ~uda koja su ljudi ve} stvorili u oblastima prirodnih i dru{tvenih nauka i umetnosti. @elim da u~enici sti~u znanje prakti~nim radom, ali i razmi{ljanjem i napornim u~enjem. @elim da nau~e te{ke ve{tine na jednostavne na~ine. Pre svega, `elim da moji |aci, bez obzira na to gde predajem, osete da su deo zajednice u kojoj su uva`eni kao pojedinci, u kojoj se me|usobno po{tuju i u kojoj po{tuju i vole sam proces u~enja. Drugim re~ima, `elim sve. Herbert Kol (Herbert Kohl)
Knjiga Zainteresujte |ake za u~enje ne bavi se u~enicima s posebnim potrebama, iako mnogi u~enici sa osobinama koje su opisane u ovoj knjizi imaju potrebu za posebnom pa`njom i pomo}i. Herbert Kol u svojoj knjizi Disciplina nade (The Discipline of Hope) ohrabruje nastavnike da „te{ke“ ve{tine u~enicima predaju na jednostavan na~in. Mnogi od nas koji imaju veze sa obrazovanjem te{ko da }e svoj rad opisati kao jednostavan. Ipak, nastavnici u ovoj knjizi mogu na}i ideje o tome kako da na kreativne na~ine sve svoje |ake uklju~e u proces u~enja kroz aktivno istra`ivanje. Te ideje }e pomo}i u~enicima da usvoje novo znanje. Knjigom Zainteresujte |ake za u~enje `elim da pomognem u~enicima na mnoge na~ine. Uvodim sredstva koja }e im pomo}i da osete da se nalaze u u~ionici u kojoj u obra|enom gradivu mogu da prepoznaju sebe. Opisujem aktivnosti koje treba da pomognu |acima da nau~e kako da pregovaraju, slu{aju, ube|uju, opisuju i pripovedaju, zami{ljaju, ozbiljno razmi{ljaju, utvr|uju dobre i lo{e strane ne~ega, donose odluke, pi{u s razli~itim ciljevima i tako da zadovolje razli~ite forme, postavljaju pitanja, obra}aju pa`nju na detalje, tuma~e govor tela, koriste telo za komunikaciju, tuma~e tekstove, govore iz ugla odre|ene uloge, dr`e govore i prezentacije, pi{u sa stvarnim ciljem i „objavljuju“ ono {to su napisali za odre|enu ~itala~ku publiku. Cilj mi je da olak{am svakodnevnu nastavu u ni`im razredima i u~inim je veselijom i uzbudljivijom kako bi nastava i proces u~enja o jeziku i pomo}u jezika mogli da se odvijaju u smislenom kontekstu i na kreativan na~in. Sugestije koje u knjizi Zainteresujte |ake za u~enje dajem zasnivaju se na pet na~ina za organizovanje nastave: • uspostavljanje sredine u kojoj }e se nastava i u~enje odvijati u smislenim kontekstima • anga`ovanje, tj. „pecanje“ u~enika da po`ele da saznaju vi{e o temi lekcije • aktivno istra`ivanje nastavnih sadr`aja sa u~enicima • pro{irivanje iskustva tako da nastava postane usredsre|enija i okrenuta razmi{ljanju • vrednovanje u~enja koje se odvija u u~ionici. Svako poglavlje u ovoj knjizi govori o jednom od ovih pet na~ina za organizovanje nastave, a ti na~ini su razra|eni kroz deset va`nih aktivnosti ili metoda. 7
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 8
Pronala`enje sopstvenih metafora za vo|enje nastave Svi nastavnici `ele da u~enici u njihovoj u~ionici osete da su cenjeni i pojedina~no i kao kolektiv. Oni `ele da u~ionice budu mesta na kojima postoji po{tovanje, a ne samo tolerancija; zajedni{tvo, a ne samo grupni rad; autenti~ni odnosi, a ne samo labave veze; empatija i saose}anje zasnovano na razumevanju, a ne samo povr{ni kontakti. Kao pomo} u ostvarenju takve zajednice, nastavnicima preporu~ujem da prona|u sopstvene metafore za vo|enje nastave. One mogu da im pomognu da sprovedu u `ivot odre|ene vizije rada i odnosa u u~ionici i da budu okrenuti razmatranju sopstvene nastave. Od nastavnika koji poha|aju moje radionice tra`im da se zapitaju: „Kakva `elim da bude moja u~ionica? Kako treba da izgleda i da „zvu~i“? Koje je njeno glavno obele`je za koje `elim da postoji od po~etka do kraja {kolske godine? Kako }u svakog u~enika dovesti u situaciju da na svoj jedinstveni na~in zablista? Kako }u svoje u~enike podsticati, podr`avati, zainteresovati i izazivati da preuzimaju rizike tako {to }e kriti~ki razmi{ljati o onome o ~emu u~e i svoja nova znanja pokazati meni i drugima na razne i uzbudljive na~ine?“ Tokom rada sa budu}im nastavnicima na Pedago{kom fakultetu Univerziteta u Jorku jedan od mojih studenata, D`on Anis, svoju u~ionicu je zamislio ovako: Sr` ve}ine afrokubanskih ritmova predstavlja „clave“ motiv. „Clave“ je neprekidan ritmi~ki obrazac koji se zadaje pomo}u dve drvene udaraljke i posebno pozicionira naglaske koji se ponavljaju tokom kompozicije. On je osnova kubanskih ritmova i daje stalnu podr{ku muzi~arima iz orkestra ako tokom izvo|enja izgube ritam. „Clave“ }e biti osnova moje u~ionice. On }e predstavljati neizbrisivu povezanost zajednice u njoj. Obrazac ponavljanja ozna~ava ono {to moji |aci mogu da o~ekuju svaki put kada u|u u u~ionicu. A susre{}e se s bezbednim okru`enjem koje ih vra}a na pravi put kada se u zajedni~kom radu izgube, okru`enjem koje nas dr`i na okupu dok ~ekamo da svi pristignu i, najzad, okru`enjem koje ne sudi o drugima na osnovu toga odakle su ili kuda idu. „Clave“ nije mogu}e uvek ~uti, ali muzi~ari njegovo dejstvo ose}aju i kada ga nema.
Predivna istina je to da ponekad, dok pa`ljivo slu{amo neke ljude, vire}i kroz prozor njihove ljudskosti, u staklu njihovog prozora uo~imo sopstveni odraz. Taj prozor se u tom trenutku pretvara u ogledalo! A ba{ ta ljudskost koju delimo razgovorom s drugima na nas ostavlja najve}i utisak, ~ak i kada je sve ostalo me|u nama razli~ito. Pegi Makinto{ i Emili Stajl
8
Emili Stajl (Emily Style) i Pegi Makinto{ (Peggy McIntosh), koje rade na Projektu za unapre|enje pravednosti i raznovrsnosti obrazovanja na koled`u Vesli, nastavni program vide kao gra|evinu koju {kole podi`u oko u~enika. Metafora Emili Stajl o nastavnom programu kao prozoru i ogledalu dopunjava ideju Pegi Makinto{ o vi{estrukim perspektivama u obrazovanju, a {kolsku nastavu vidi kao davanje mogu}nosti |acima da pored uvida u postignu}a drugih (nastavni program kao „prozor“), spoznaju i svoja postignu}a (nastavni program kao „ogledalo“). Ako u~enika posmatramo kao stanara sopstvene li~nosti, obrazovanje treba da mu omogu}i da kroz prozor vidi stvarnost drugih, a u ogledalu odraz svoje stvarnosti. Kada nastavni program posmatramo na taj na~in, uva`avamo i razlike i sli~nosti, a uz to pove}avamo mogu}nosti |aka da sagledaju sebe i svoj polo`aj u odnosu na druge. Jo{ 1994. godine smislila sam metaforu koja dobro opisuje moja predavanja. Ona se dobro uklapa u ovu sa prozorom i ogledalom jer se radi o vratima. Vrata predstavljaju mo}nu sliku zbog svoje prirode i funkcije. Vrata mo`ete ostaviti od{krinuta, {irom otvorena ili ih zatvoriti dok vodite privatne razgovore. Re~eno jezikom drame, znamo da mo`emo da prekora~imo preko praga, u|emo u druge predele i posma-
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 9
tramo svet iz drugih perspektiva. Vrata s mre`om omogu}avaju da do nas dopre dovoljno svetlosti i vazduha, te ~ine da stvari vidimo jasnije bez obzira na to {to ljude i doga|aje posmatramo s distance. Vrata koja imaju gornju i donju polovinu, koje se mogu nezavisno otvarati, sakrivaju deo istine, ali zato omogu}avaju da drugi deo bude dobro osvetljen. Vrata sa staklima koja prelamaju svetlost daju nam mogu}nost da gledamo kroz prizmu i tako budemo svesni dvosmislenosti `ivota i postojanja vi{estrukih realnosti. Kru`na vrata poma`u nam da na~inimo pun krug u svom razumevanju kompleksnosti i nijansi ljudskih stanja. Ponekad vrata razumevanja ne}e hteti da se otvore i mi kao nastavnici moramo da ih gurnemo da bi se otvorila. U rukavu moramo imati mnoge metode da bismo mogli da rasvetlimo misli i izmenimo srca i du{e. Ponekad se vrata opet zaglave i moramo da na|emo nove na~ine da ih otvorimo. A nekada se desi da su vrata zaklju~ana, a mi treba da prona|emo klju~ koji }e ih na bezbedan na~in otvoriti i omogu}iti nam da vidimo {ta se iza njih krije. Metafore se menjaju kako proces nastave posmatramo s razli~itih stajali{ta i podu~avamo razli~ite osobe u razli~itim kontekstima. Tako se ja trenutno dr`im slike drvenog kalupa koji su stari obu}ari koristili za oblikovanje ko`e pri pravljenju cipela. Ono {to mi se kod kalupa svi|a jeste to {to me neprekidno podse}a na to da nose}i dovoljno dugo tu|e cipele po~injemo da shvatamo {ta ta osoba stvarno misli, ose}a, zami{lja, u~i, sanja, ~emu se nada i {ta do`ivljava. Spremna sam da radim do duboko u no} kako bih omogu}ila da svako dete dobije po par cipela. A dok radim, redovno mislim o tome da vreme koje |aci provedu na tom putovanju na kraju mora da se isplati. @elim da cipele koje napravim budu od najboljeg materijala i toliko ~vrste da se u njima bez spoticanja mogu pre}i i najve}e prepreke.
Pomo} pojedinim |acima da prona|u svoje ideje vodilje Iako se knjiga Zainteresujte |ake za u~enje prevashodno odnosi na u~enike u razrednoj nastavi osnovne {kole, pesma koju je napisala jedna sedamnaestogodi{nja tinejd`erka dobro odslikava mi{ljenje ve}ine nastavnika. Na po~etku ili kraju radionica koje dr`im ~esto ~itam pesmu Srce mi je u grlu i uvek nai|em na izvanredne reakcije. Nastavnici mi ka`u da ih pesma podse}a na nesigurnost u~enika, na te{ko}e koje prelazak iz detinjstva u zrelo doba predstavlja za mnoge od njih i na to koliko im samouverenosti treba da se suo~e sa izazovima koji ih vrebaju u {koli i van nje. Nastavnici obi~no od mene tra`e da im ponovo pro~itam ovu pesmu jer im njeni stihovi poma`u da zapamte da je svakom od njihovih u~enika potrebno ostaviti vreme i prostor za usvajanje novih ideja, postavljanje pitanja i ostavljanje sopstvenih tragova. Tako|e, u~enicima su potrebne i prilike u kojima mogu da preuzimaju rizike i u kojima mogu da na kreativne na~ine jasno demonstriraju znanja i ve{tine koje su usvojili. Nastavnici mi ka`u da su zbog ove pesme jo{ sigurniji u ono {to ve} znaju: da svaki u~enik u njihovu u~ionicu ulazi pokrenut razli~itim potrebama, interesovanjima, na~inima u~enja, klasnim poreklom, vrednostima, kulturom, jezicima, seksualnom orijentacijom, rasnim identitetom, ve{tinama i inteligencijom. Dok decu u~e kako da postanu pismeni, pametni i dobri ljudi, oni znaju da je raznovrsnost na koju svakodnevno nailaze u u~ionici istovremeno i dar i izazov. Znaju i to da je potrebno vreme 9
zainteresujte djake za ucenje.qxp
21-Sep-07
11:43
Page 10
da kod u~enika razviju ose}aj sigurnosti, kao i sposobnost da svoje misli iska`u pred drugima, da analiziraju tekstove, pi{u odgovore koji pokazuju koliko razumeju pro~itano i da se iz dana u dan sve bolje sla`u jedni s drugima. Kona~no, nastavnici mi ka`u da ovu pesmu vole zato {to ih podse}a na to da se njihov poziv sastoji u tome da pomognu svakom |aku da prona|e svoje ideje vodilje u zajednici koju nazivamo odeljenjem. Cilj im je da svaki |ak sa samopouzdanjem, ve{tinom, znanjem i rado{}u peva sopstvenu pesmu, isprepletenu i nadama i strahovima. Evo te pesme. Reakcija je va{a. Srce mi je u grlu Sa~ekajte tren da pro~istim grlo – mo`da }u zastati s nesigurno{}u i pomalo se zacrveneti, ali nemojte ustajati jer brzo }u dalje. Sa~ekajte tren da pro~istim grlo – mo`da }ete za~uti {kripu i prasak i videti me kako se bez kontrole tresem, ali nemojte ustajati jer brzo }u dalje. Sa~ekajte tren da pro~istim grlo – mo`da }u sklopiti o~i i izgledati nevidljiva, ali i dalje sam tu. Nikada pre ovo nisam radila, nikada nisam pevala pesmu, svoju pesmu, pesmu tajnih `elja i strahova. Mogu vam se u~initi sme{nom, detinjastom, zagonetnom i mo`e mi trebati minut, godina, ali nemojte ustajati jer brzo }u dalje.
10