Zemun

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО НОВИ ВЕК

Чедомила Маринковић

ЗЕМУН

(1717–1934)

САДРЖАЈ Векови Земуна 2 Грађанска оаза у војничкој земљи 4 Доња варош 6 Земунски храмови 7 Изван палисада 8 Живети заједно 10 Између Беча и Цариграда 13 Цехови и руфети 14 У страху од куге 16 Писменост и школе 18 Кајзерице, кремпите и шампањ-лимунада 20 У служби матице 22 Варош пријатна за живот 24 Отмени живот 26 Венеција на Дунаву 28 Модерна времена 30 Индекс 32 Хронолошка таблица

Издаје КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР Градиштанска 8, Београд тел.: 011/ 30 88 446 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Библиотека ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО Нови век ЗЕМУН (1717–1934) Прво издање Аутор Др Чедомила Маринковић Илустратор Мирољуб Милутиновић Брада Уредник Милена Трутин Графички дизајн Душан Павлић Лектор Ивана Игњатовић Технички уредник Весна Пијановић Штампа Графостил, Крагујевац Тираж 1000 Година штампе 2022 Copyright © Kreativni centar 2022 CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11 Земун)”1717/1934”(02.053.2.025.2) 930.85(497.11 Земун)”1717/1934”(02.053.2.025.2) 316.728(497.11)”1717/1934”(02.053.2.025.2) МАРИНКОВИЋ, Чедомила, 1969 Земун : (1717–1934) / Чедомила Маринковић ; [илустратор Мирољуб Милутиновић Брада]. – 1. изд. – Београд : Креативни центар, 2022 (Крагујевац : Графостил). – 32 стр. : илустр. ; 24 cm. – (Библиотека Овако се живело / [Креативни центар, Београд]. Нови век) Тираж 1.000. – Регистар.

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО НОВИ ВЕК

ISBN 978-86-529-1029-8 а) Земун -- Историја -- 1717–1934 б) Земун -- Културна историја -- 1717–1934 в) Земун -- Свакодневни живот -- 1717–1934 COBISS.SR-ID

ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО

НОВИ ВЕК

Чедомила Маринковић

ЗЕМУН (1717–1934)

Векови Земуна Земун – тај „сребром богати град“, како га је због богатства називао песник Лукијан Мушицки – древни је средњоевропски град на обали Дунава, основан још у V миленијуму п. н. е. Био је важно келтско утврђење, а касније, у античко доба, познат је под називом Таурунум. Велики и леп град обухватао је тврђаву, цивилни део и некрополу. На подручје Земуна Словени су се доселили у VI веку. У каснијим временима град је имао веома драматичну историју, повезану с његовим стратешким положајем на лесној заравни у близини ушћа Саве у Дунав и на раскршћу путева који воде из средишње Европе ка Балканском полуострву. Од 1934. године Земун је део Београда. Таурунум

У најдужем периоду своје бурне историје Земун се налазио на граници царстава: Римског, Византијског, Османског и Хабзбуршког. Освајале су га разне војске – аварска, византијска, бугарска и крсташка – а крајем VIII века чак је био део Франачког краљевства Карла Великог.

Земун је добио назив по земуницама које су становници копали у лесној заравни изнад Дунава.

аурунум приказан на античкој мапи Табула Т Појтингеријана као део римске провинције Доње Паноније Лесна зараван је стена настала таложењем зрнастог материјала који је ветар током геолошке прошлости премештао долином Дунава. Природним и прокопаним усецима зараван је подељена на три дела, која чине земунске брежуљке – Гардош, Ћуковац и Калварију.

емунице у Срему, детаљ З бакрореза из XVII века Земун се у спису Алберта Ахенског, хроничара Првог крсташког рата, помиње под називом Малевила. Панорама Земуна

4

Почетком XII века Земун се нашао у средишту сукоба између Угарске и Византије. Угри су заузели Београд 1127. године, а три деценије касније Манојло I Комнин освојио је Земун. Представа Земуна Максимилијана Прандштетера из 1608. године Током сукоба између Угарске и Византије Земун и Београд често су „размењивали грађу“ својих средњовековних тврђава. Угри су помоћу београдског камена поправљали Земунску тврђаву, да би касније дошло до обрнуте ситуације: Манојло I Комнин срушио је Земунску тврђаву и ту грађу употребио за обнову београдских зидина. Након што је Сулејман Величанствени 1521. освојио Београд, Земуном су завладали Турци и ту су остали наредних сто педесет година. Еуген Савојски, детаљ гравире из 1883. године

Продор Турака на Балкан крајем XIV века у потпуности је променио односе снага у југоисточној Европи, што је довело до зближавања деспота Стефана Лазаревића и мађарског краља Жигмунда. Почетком 1404. године они су потписали споразум којим је Стефан прихватио вазалске односе са Жигмундом, а од њега заузврат, с Мачвом и Београдом, добио на управљање Земун, Сланкамен и Сремску Митровицу.

Јанош Хуњади

Током одбране Београда 1456. године у непосредној близини земунског утврђења одиграла се одлучујућа битка на Дунаву, у којој су мађарске снаге, с Јаношем Хуњадијем на челу, тешко поразиле турску флоту.

Путописац Евлија Челебија описује Земун као турску касабу са 400 кућа. На простору на којем се касније развио Велики трг у турско доба налазила се лепа, тесаником озидана Унџи Хаџи Мустафина џамија, покривена оловом. Иза ње је било турско гробље. Како Земун „ни ноћу ни дању није био празан од путника“, у турско доба имао је и три караван-сараја.

Бели медвед, некадашња турска гостионица, место је на којем је принц Еуген Савојски, велики победник над Турцима и ослободилац Земуна, у лето 1717. године провео неколико дана; ова грађевина је данас најстарија сачувана кућа у Земуну. Гостионица Бели медвед

5

Грађанска оаза у војничкој земљи Граничарски чардак на

Када је Београдским миром 1739. године граница гравири из средине XIX века између Аустријског и Турског царства утврђена на Сави и Дунаву, аустријска власт се преселила у Земун, а с њом и већина аустријског становништва Београда. Тиме се број становника Земуна, који је до тада износио око 2.500, знатно увећао. На пограничном подручју Хабзбуршке монархије, насељеном Србима, Хрватима, Румунима, Мађарима и мањим бројем Немаца, организована је у XVI веку Војна граница за одбрану од Турака, као и за спречавање преношења куге и других заразних болести из турских земаља. емун 1780. године, З гравира За време владавине Марије Терезије Војна граница је била подељена на шест крајина: Карловачку, Вараждинску, Славонску, Сремску, Банатску и Ердељску. Крајине су се делиле на регименте, батаљоне, капетаније и општине. Земун – који је дотад припадао грофовима Шенборн – од 1746. припада Петроварадинској регименти, делу Славонске крајине. Граничар из Срема, бакрорез из XVIII века

Палата Шенборн у Бечу Три године касније град је постао привилеговани царско-краљевски комунитет у оквиру Хабзбуршког царства, а 1751. године добио је организовани магистрат, преко којег су се обављали управно-административни и полицијски послови, као и суђења у мањим грађанским парницама.

6

Магистрат је био аутономан, a његове чланове бирали су становници Земуна, ослобођени војне службе. Састојао се од дванаест „часних и имућних грађана“, градског судије, два поротника, благајника, синдика (референта у судском већу) и два полицајца. Земунски магистрат је имао право постављања градског начелника, касира и нотара. Грађанима Земуна Магистрат је обезбеђивао привилегије које су се односиле на продају пољопривредних производа, развој заната и трговине и плаћање пореза. У документима Магистрата званични језик био је немачки, а писмо готица.

Зграда Магистрата на разгледници из 1913. године

Архив Земунског магистрата сачуван је до данас и садржи 295 дужних метара архивске грађе.

Становништво Земуна се делило на грађане, контрибуенте и заштићене грађане. Грађани су били они који су имали непокретно имање, трговину или занат и који су били непорочни. Они су могли бирати већнике и бити бирани, што је представљало велику част. Статус грађана се могао добити тек на основу закључка Магистрата и уз обавезно грађанско писмо. Контрибуенти су били они који су поседовали имање или који су се бавили неким занатом, али нису имали грађанско писмо. Заштићени грађани су били сви остали становници града. тановници Земуна на гравири С Јакоба Алта из 1800. године У доњем делу зграде Магистрата на Магистратском тргу налазила се тамница, док је грађански затвор био на мансарди те зграде. Казна за тешко злочинство било је робовање на лађи. Касније је таква казна преиначена у вучење лађа узводно. Осуђеници су пре издржавања казне затварани у кулу у близини Градског парка. Најтежи злочинци су слати у казамате у Петроварадину.

Затвореници вуку лађу, литографија из 1826. године

7

Доња варош Од средине XVIII века урбанистички развој Земуна био је веома убрзан. За само педесетак година уређено али не многољудно насеље постало је потпуно формиран град, који је, по неким оценама, почетком XIX века био „најлепши и најбогатији град у Војној граници“. Земун је уобличен као релативно правилан квадрат у подножју лесног брега, данашњег Гардоша, уз ток Дунава. Град је био ограђен палисадом који је, осим Доње вароши, обухватао и рубове Ћуковачког и Гардошког брега и завршавао се непосредно иза гробља. Доњи град је имао четири главне капије: Петроварадинску, Бежанијску, Београдску и Рибарску. У правцу североисток–југозапад град је пресецала Петроварадинска улица (касније Главна), која је повезивала Београдску и Петроварадинску капију простирући се паралелно с Дунавом, трасом некадашњег римског војног пута. Бочно од Главне улице постојале су по четири попречне улице, паралелне с Гардошким брегом.

План Земуна из 1780. године

Мали трг у Земуну У граду је било више тргова који су истовремено имали различите функције. Велики трг је коришћен за продају робе пазарним данима од четири сата ујутру до једанаест сати пре подне, док је Магистратски трг био средиште управне и судске власти, али је коришћен и као пијаца на којој су се продавали поврће и цвеће. Ту се налазио велики заветни крст, а простор око њега служио је за продају На свим трговима млечних производа. На продаја алкохолних пића Малом тргу продавана је била је строго забрањена. стока, а на Рибарском риба. Поводом обележавања хиљаду година присуства Мађара у Панонској низији у развалинама средњовековне тврђаве на Гардошу сазидан је 1896. године Миленијумски споменик. Кула видиковац је висока тридесет шест метара и обликована у духу романике. На врху куле Миленијумског споменика до 1918. године налазила се скулптура турула – сокола из мађарске митологије – чији је распон крила износио четири метра. Миленијумска кула на Гардошу

8

Земунски храмови Земунски Доњи град био је мултиетнички град трговаца и занатлија. У њему су постојали храмови за вернике различитих вероисповести. Главна, католичка црква налазила се на Великом тргу, две православне цркве саграђене су у деловима града насељеним православним становништвом (Србима, Цинцарима и Грцима), док су се две синагоге налазиле у Јеврејској улици. Почетком XX века изграђена је и евангелистичка црква у подножју Францтала, у коjем су, поред Немаца католика, живели и протестанти.

Николајевска црква, најстарији градски храм У граду је постојао и клостер – фрањевачки самостан – као и низ породичних капела на православном и католичком гробљу.

Евангелистичка црква Верска шароликост Земуна није била видљива споља. Према одлукама власти у Бечу, градња српских цркава и њихов облик били су строго контролисани, тако да се православне цркве по спољашњости нису разликовале од католичких. Биле су зидане без куполе и са звоником на западној страни. У основи ове једнообразности била је идеја да се тако зидане православне цркве у случају потребе лако могу претворити у католичке.

Изван палисада Као и остали градови у Хабзбуршкој монархији, и Земун је изван палисада био подељен на квартове. У Горњој вароши већинско становништво били су Срби, а у Францталу Немци. Границу између та два насеља чинила је некадашња Шпиталска улица, данашња Угриновачка.

Капител из цркве Светог Венделина

У насељу Горњи град, које се од 1788, када је ту боравио аустријски цар Јосиф, називало и Јосифово, живели су најпре ратари и сточари, а касније и занатлије. Када су Турци преузели Београд 1791. године, велики број Срба из околине Београда (Вишњица, Палеж, Кумодраж и Железник) прешао је у Земун и настанио се у Горњој вароши.

Цар Јосиф II Црква Свете Тројице

Поглед са Земунске тврђаве, гравира из 1789. године

С временом се православно становништвo Горње вароши знатно увећалo, те je 1842. године на месту старе цркве сазидана нова барокна црква, посвећена Светој Тројици. У саставу старе цркве још 1799. године основана је српска школа. Током последње три деценије XIX века протојереј храма Свете Тројице био је историчар, писац и полемичар Димитрије Руварац

10

Прегревица, на ободу лесног брега према Дунаву, једна је од најстаријих горњоварошких улица насељених Србима. У њој је средином четврте деценије XX века сазидана јединствена вила у маварском стилу. Маварска вила

Павле Јовановић Буковички, угледни земунски трговац и виноградар, подигао је двадесетих година XX века на свом имању у близини Петроварадинског пута необично високу вилу Марта. Земунска породица Јовановић Буковички пореклом је из околине Аранђеловца, а прота Атанасије Антонијевић, њен родоначелник, благословио је фебруара 1804. године Карађорђа и његове устанике у Орашцу.

Панорама Францтала

Вила Марта

Почетком 1816. године Земунски магистрат је добио молбу седамдесет две немачке породице из властелинства Лазарсфелд код Зрењанина за пресељење у Земун. Иако насељавање ратарa у војне комунитете није било дозвољено, Магистрат је наредне године то одобрио и доделио им куће и оранице у долини западно од Јосифова. Насеље је по аустријском цару Францу I, који је те године посетио Земун, названо Францестал Цар Франц I (Францтал) или Фрањин до. Број становника у Францталу с временом се повећавао, а насеље се ширило и богатило. Житељи Францтала снабдевали су град поврћем и воћем, али и млеком, сиром и путером јер је сточарство било основна делатност већине становника. Поред пољопривредника, ту су живеле и занатлије. У насељу је најпознатија била немачка породица Мозер, која је имала своју винарију. Немачка (тзв. Тривијална) школа у Францталу отворена је 1834. године, а почетком XX века добила је нову неоренесансну зграду, која постоји и данас. До краја Првог светског рата та школа је била изразито немачка просветна установа. рква Светог Венделина у Францталу подигнута Ц је 1888. године по пројекту познатог загребачког архитекте Хермана Болеа. Била је веома велика, с двема високим шиљатим кулама. Срушена је 1955. године

11

Едиција ОВАКО СЕ ЖИВЕЛО говори о свакодневном животу људи од праисторије до данас на подручју средишњег Балкана, на којем се током времена уобличавала модерна Србија. Текстови врсних стручњака, раскошне илустрације, благо музејских збирки и архива, као и резултати археолошких истраживања, откривају узбудљиву прошлост, пуну нових, непознатих детаља.

ЗЕМУН (1717–1934) Сазнајте како се живело у Земуну током више од двеста година! И још нешто: ♦ где се налазила Војна граница и чему је служила ♦ на који се начин Земун штитио од куге ♦ када је Земун постао слободни краљевски град ♦ ко се у граду бавио трговином, а ко занатима ♦ којих су све народности били грађани Земуна ♦ где је градско становништво проводило слободно време.

36

9 788652 910298