Leo commerce - Lavovski časopis za ispunjeniji život - začinjeno ljubavlju Br. 9/oktobar 2013

www.leo.rs | 1

AKCIJA

dok traju zalihe

POKLON SVAKOM KUPCU Svakom kupcu koji poruÄ?i knjigu/knjige preko sajta www.leo.rs poklanjamo septembarski broj SENSA magazina.

2|

Rec urednika

Živimo u velikom, darežljivom univerzumu neograničenih mogućnosti i ako uspemo da prevaziđemo neosnovani strah da nemamo dovoljno, mogli bismo da prestanemo da gomilamo stvari i oslobodimo energiju kako bismo bili sigurni da će svako dobiti ono što mu je potrebno. Zato što zaista ima dovoljno za sve.

Glavni i odgovorni urednik: Nenad Perišić Pomoćnik glavnog urednika: Slađana Perišić Priprema i dizjan: Ljiljana Pekeč Saradnici: Milica Simić Jasmina Mitrinović Irina Vujičić Nataša Pracaić Aleksandar Stefanović Ana Bešlić Darko Popović Branka Ivanović Lidija Maričić Nela Pešić Nevena Iličković Aleksandra Ubović Dragan Paripović Jelana Dragojlović Marko Gojković Redakcija i dopisnički servis: Zemun, Mihajla Bandura 36 +381 11 3752-627 +381 11 3752-626 info@leo.rs Marketing: +381 11 3752-625 nesaperisic@gmail.com www.leo.rs

Vredi zastati na trenutak i razmotriti da li se varamo u sopstvenim uverenjima. Svaka misao koja nam prođe kroz glavu, svaki sud koji donesemo, utiču na polje mogućnosti. Ljudska bića su u stanju da stvore raj i vlastitim rukama da poboljšaju jedni drugima živote. Da, to je moguće. Ako se nešto nije dogodilo, to nije zbog toga što je nemoguće ili što neće: jednostavno se još nije dogodilo. Postoji nevidljiva energetska sila, potpuno svesna, pozitivna sila puna ljubavi.

Suptilne energije, misli, osećanja i svest igraju glavne uloge u našim životnim iskustvima, ali pošto su nevidljive, nismo pokušali da ih razumemo ili iskoristimo. Moramo odbaciti način na koji smo do sada sagledavali život da bi se pojavilo ono što je suštinsko. Menjanje sveta svodi se na jednostavno menjanje naših uverenja. Zaista je tako lako. Sve na šta se usredsredite razvija se. Da bi se nešto manifestovalo u fizički svet, potrebno je usredsrediti se ne na ono što vidimo, već na ono što želimo da vidimo.

Nenad Perišić

Leo commerce na: Prijavite se za

Leo Newsletter na: www.leo.rs

Sadržaj: Kraj sveta ili kraj tame............................................................. 4 Zakon privlačenja....................................................................... 8 Dizi.........................................................................................................10 zelenbabini darovi....................................................................14 stresolovka...................................................................................15 knjiga utisaka...............................................................................15 utočište za bajke........................................................................16 E na kvadrat...................................................................................20 Kurtizanin ljubavnik...............................................................22 Londonski mostovi ..................................................................28 Tim Talir.............................................................................................34 Zver sa Vol strita........................................................................36

Šest godina.....................................................................................40 Oslobodi me....................................................................................48 Čovek koji je sadio drveće............................................................53 Lavovske kiflice.............................................................................54 Plameni udar.................................................................................56 Srce od kamena............................................................................62 Koplje sudbine..............................................................................68 Ne oklevaj ni tren.......................................................................72 Lov na romela...............................................................................80 Kad otkuca ponoć ....................................................................84 Godina smrti rikarda reiša.................................................92 Susreti sa izuzetnim ljudima ............................................96 www.leo.rs | 3

Dr Valerij Sinjeljnjikov Kraj sveta ili kraj tame U svojoj knjizi Kraj sveta ili kraj tame dr Valerij Sinjeljnjikov razmatra stanje sveta u kojem danas živimo i pitanje kakva budućnost očekuje čovečanstvo i planetu Zemlju. Po njemu, stigli smo do kritične tačke – ili ćemo uništiti sebe ili ćemo krenuti novim putem razvoja. Ako nešto ne promenimo, sami ćemo izazvati smak sveta.

4|

Da bismo odgovorili na pitanje: Kako živeti dalje i da li ćemo uopšte i postojati u bliskoj budućnosti? potrebno je da shvatimo koliko naša budućnost zavisi od nas samih. Vi i ja znamo za zakon slobodne volje koji deluje u ovom svetu. Svojim mislima, osećanjima i Namerama mi stvaramo realnost u kojoj živimo.

Ako živimo u strahu i očekivanju smaka sveta, mi privlačimo ono čega se plašimo. Gledajući sve te užasne filmove, čitajući tekstove po novinama i knjige na tu temu, mi neumitno bivamo uvučeni u proces destrukcije ovog sveta.

Iz ovog zakona proizilazi jedan veoma važan zaključak: takozvana objektivna realnost ne postoji sama po sebi, već se stvara od subjektivnih realnosti. Drugim rečima, opšta slika sveta je sastavljena od pojedinačnih slika sveta svakog čoveka. A to znači – onakve kakve nam budu slike, u takvom ćemo svetu živeti. Svaki čovek pomoću svojih misli i slika vrši uticaj na objektivnu stvarnost.

Svaka Namera započinje od slike onoga što želimo i zato je prvi korak stvaranje slike budućnosti, koja će po zakonima univerzuma neizbežno postati stvarnost, ako udružimo svoje napore i ako pokažemo svoju dobru volju.

STVARANJE NOVE REALNOSTI

Svi ljudi žele da budu srećni. Svi žele da žive u ljubavi i slozi. To je naša prirodna želja. Zato sada zamislite sebe u budućnosti kao srećnu osobu. Da, upravo tako.

Na čelu države su divan predsednik i vlada i oni pre svega brinu o građanima. Mi živimo u društvu socijalne pravde. To nije utopija, to je realnost. Ljudi s ljubavlju govore o vladi i predsedniku. Činovnici se bave onim što služi ljudima. To je njihovo služenje društvu. Živimo u društvu izobilja i blagostanja i brižljivog odnosa prema Majci prirodi. Reke, jezera i mora su čisti, mi udišemo čist, svež vazduh. Ljudi su izmislili nove načine za dobijanje energije, nove načine prevoza. Prestali smo da zagađujemo okolinu. Ljudi su naučili ne samo da koriste resurse planete, već i da ih obnavljaju i čak povećavaju za buduća pokoljenja. Treba posle sebe da ostavimo Zemlju u još boljem stanju nego što je bila kad smo mi na nju došli. Postepeno, naša planeta se vraća u svoj prvobitni oblik, pretvara se u cvetni vrt. Menja se klima i to ne samo u odnosima između ljudi, već se menja i klima na Zemlji.

Postaje blaža.

Ako želite da pijete vodu ne treba da je kupujete, možete jednostavno da dođete do bilo kog izvora ili potoka i da se mirno napijete sveže prohladne vode, znajući da je ona odličnog kvaliteta.

Stvorite tu sliku u svom umu. To je jednostavno. Maštajte o tome. Sada ne treba misliti o tome da li je to realno ili nije. Jednostavno uradite tako. Pogledajte kako izgledate kada ste srećni. Kakav vam je izraz lica? Imate li na licu osmeh? Kako se oseća vaše telo? Da li su vam ramena ispravljena? Kako se krećete u tom liku? Kakvo je vaše fizičko i duhovno stanje? Ako ste srećni, kakvo je vaše raspoloženje? A stanje duha? Razmislite o tome šta vas čini srećnim čovekom. Kakve su misli srećnog čoveka? Šta one odražavaju?

Vidite sebe kao onog ko je našao svoj istinski put, koji ljudima daje radost, koji donosi sreću celom svetu. To je tako divno. Vi ste srećni na tom putu i dajete radost i sreću drugim ljudima. I ljudi vama za uzvrat daruju ljubav i radost.

Pogledajte iz budućnosti na svet oko sebe. Imate sve što je neophodno za srećan život. Okruženi ste divnim ljudima. Stvorite sliku dobronamernih odnosa sa bliskim ljudima, gledajte kako živite u ljubavi i slozi s njima. U vašem srcu vlada mir, ljubav i radost. I to ne samo u vašoj porodici. Svi ljudi oko vas teže dobru.

Stariji brinu o mlađima, deca uvažavaju i poštuju svoje roditelje i starije.

Ako idete gradom ili selom, onda vam se ljudi koje srećete na putu, poznati i nepoznati, javljaju. Vidite oko sebe srećne ljude kao što ste i vi sami. U društvu vlada atmosfera uzajamnog pomaganja, prijateljstva, nekoristoljubivosti. Svi ljudi se trude da pomognu jedni drugima. Svaki čovek stalno misli na to šta bi mogao da uradi da bi drugi ljudi bili još srećniji.

Svaki čovek zajedno sa svojom porodicom živi u svom harmoničnom prostoru, prostoru ljubavi, u kojem je sve stvoreno po Božjim zakonima, u kojem sva živa bića žive u harmoniji i slozi.

U društvu vlada jedinstveni duh služenja. Srca ljudi su zauvek oslobođena od egoizma i nasilja. Nestaju rasprave, neslaganje u veri; ljude ujedinjuje jedna religija, jedna vera. To je ljubav, nekoristoljubivost, služenje Bogu, prirodi, ljudima, utvrđivanje istine na Zemlji i u svim svetovima.

Dodajte i sami nešto ovoj predivnoj slici, nešto što će izvirati iz vašeg čistog srca. I naredite da se realizuje: Neka bude tako! ili Moja Namero, ostvari se!

Sada se zapitajte: „Šta ja mogu već danas da učinim da bi se ova zamisao ostvarila u realnom životu?“ Zapamtite, računaju se samo postupci.

Neko će poći od čišćenja svog uma, neko od vraćanja svojih dugova, neko od uspostavljanja novih odnosa sa svojim najbližima, a neko od shvatanja svog istinskog mesta u ovom svetu, od shvatanja u čemu treba da se ogleda njegovo služenje ljudima i društvu.

Možemo i da pojačamo našu sliku i zato predlažem da uvek u isto vreme maštate o divnoj budućnosti. Najbolje je to raditi ujutru, pri izlasku Sunca. Mi znamo da je to najprijatnije vreme i najblagotvornije za umni rad. A u toku dana svako od nas će obavljati konkretne radnje za otelotvorenje ove slike u realnost. Naravno, može da se koristi i drugo vreme. Najvažnije je setiti se toga i uključiti svoje misli u ovaj proces.

Milica Simić

www.leo.rs | 5

Nastavak...

Ester i Džeri Hiks

Zakon privlačenja Što više razmišljate o nečemu, to postaje sve jasnije; što jasnije postaje, to su pozitivnije emocije koje osećate i veća je snaga koju privlačite.

REŠILA SAM SE STRAHOVA Ester Hiks Smatrala sam da je vrlo pametno i ljubazno od Džerija to što mi ne natura knjige o Setu, jer sam stvarno osećala snažnu averziju prema njima. Cela ta zamisao da je neko u kontaktu sa nefizičkim bićem stvarala je u meni izrazitu nelagodnost, pa je Džeri, da me ne bi potresao, ustajao rano izjutra i čitao te knjige dok sam ja još uvek spavala. S vremenom, kad bi našao nešto što mu je zvučalo naročito zanimljivo, neosetno bi to provukao u razgovoru i, u trenucima kad moj otpor nije bio toliko intenzivan, često sam umela da sagledam vrednost ideje. Malo pomalo, Džeri je uvodio jedan po jedan koncept, sve dok nisam počela da gajim istinsko interesovanje za te čudesne radove. Naposletku je to postalo naš jutarnji ritual. Sedeli bismo zajedno, a Džeri bi mi čitao iz knjiga o Setu.

Moji strahovi nisu se temeljili ni na kakvom negativnom ličnom iskustvu, već na glasinama koje sam čula, verovatno od ljudi koji su ih i sami negde načuli. Kad se sad osvrnem unazad, deluje mi krajnje nelogično i sama činjenica da sam uopšte gajila te strahove. U svakom slučaju, do stvarne promene mog stava došlo je čim sam shvatila da mi sve to, što se tiče mog ličnog iskustva… zapravo prija.

S vremenom, kad je moj strah od Džejninog procesa dobijanja informacija od Seta nestao, počela sam da osećam neizmerno divljenje prema ovim čudesnim knjiga-

6|

ma. Štaviše, toliko smo uživali u ovom štivu da smo pomišljali da odemo u Njujork i upoznamo Džejn i njenog muža Roberta – pa čak i Seta! Koliki sam put prevalila, u smislu da sam sad čak želela i da upoznam ovo nefizičko biće. Međutim, autorkin broj telefona nije bio objavljen, tako da nismo bili sasvim sigurni koji je sledeći korak potreban za realizovanje tog susreta.

Jednog dana, ručali smo u malom kafeu odmah pored knjižare u Skotsdejlu, u Arizoni, i Džeri je listao novu knjigu koju je upravo kupio, kad nam se obratio nepoznat čovek koji je sedeo blizu nas: “Jeste li pročitali neku od knjiga o Setu?”

Jedva smo poverovali sopstvenim ušima, jer nikome nismo govorili da čitamo te knjige. Tada je čovek upitao: “Jeste li čuli da je umrla Džejn Roberts?”

Sećam se da su mi se oči napunile suzama dok me je preplavljivao osećaj koji su u meni izazvale ove reči. Bilo je kao da mi je neko rekao da mi je umrla sestra, a ja nisam znala za to. Potresno. Osetili smo veliko razočaranje, budući da smo shvatili da više ne postoji mogućnost da upoznamo Džejn ili Roba… ili Seta.

Dan ili dva nakon što smo saznali za Džejninu smrt, našli smo se na večeri sa svojim prijateljima i poslovnim saradnicima, bračnim parom Nensi i Vesom. „Imamo jednu traku koju bismo želeli da čuješ“, rekla je Nensi, gurnuvši mi kasetu u ruku. Ponašanje prijatelja učinilo mi se čudnim; prosto, u njemu je bilo nečeg neobičnog.

pitanje pre no što nam istekne vreme. Pola sata je prosto proletelo, a mi smo se osećali divno! „Možemo li sutra ponovo da dođemo?“, upitala sam, jer sam sad već i sama počela da sastavljam spisak pitanja koja sam želela da postavim Teu. Kad smo sutradan ponovo otišli tamo, upitala sam Tea (preko Šile) šta možemo da uradimo da bismo brže ostvarili svoje ciljeve. Teo je rekao – Afirmacije, a potom mi je rekao jednu veoma lepu: Ja, Ester Hiks, vidim i privlačim sebi, kroz božansku ljubav, bića koja traže prosvetljenje kroz moj proces. Zajedništvo će nas oboje uzdići, sada.

Štaviše, od njih je dolazio isti osećaj kao i od Džerija, onomad kad je otkrio knjige o Setu. Kao da su imali tajnu koju su hteli da podele sa mnom, ali su brinuli kako ću reagovati kad je saznam. „Šta je ovo?“, upitala sam. „To je kanalisano“, šapatom je odvratila Nensi.

Ne verujem da smo ni Džeri ni ja ikad čuli reč kanalisano izgovorenu u tom kontekstu. „Kako to misliš ’kanalisano’?”, upitala sam.

Dok su Nensi i Ves davali kratko i donekle nepovezano objašnjenje, Džeri i ja smo shvatili da zapravo opisuju isti proces na osnovu kojeg su nastale knjige o Setu. „Ona se zove Šila“, nastavili su, „i govori u ime entiteta po imenu Teo. Dolazi u Feniks, pa možeš da zakažeš razgovor s njom, ako želiš.“ Odlučili smo da zakažemo i još uvek se sećam koliko smo bili uzbuđeni zbog toga. Upoznali smo je u prelepoj kući u Feniksu (projektovao ju je Frenk Lojd Rajt). Bilo je usred belog dana i, na moje olakšanje, nije se dogodilo ništa ni izdaleka sablasno. Sve je bilo vrlo udobno i prijatno. Dok smo sedeli „u poseti“ kod Tea (bolje bi bilo reći da je Džeri bio u poseti kod Tea – mislim da ja nisam ni reč progovorila za vreme tog sastanka), bila sam apsolutno zapanjena!

Džeri je imao svesku punu pitanja, koja je zapisivao još od svoje šeste godine. Bio je tako uzbuđen, postavljao je jedno pitanje za drugim, ponekad prekidajući usred odgovora kako bi imao prilike da postavi još jedno

Džeri i ja smo znali za afirmacije; već smo ih koristili. Potom sam upitala: „Šta još?“ Teo je odgovorio: Meditiraj. Dakle, nisam lično poznavala nikog ko meditira, ali sama zamisao mi je prosto bila nekako čudna. To nije bilo nešto što sam mogla da zamislim sebe kako radim. Džeri je rekao da to povezuje s ljudima koji hoće da vide koliko bi im loš život mogao postati – koliko bi bola ili bede mogli da podnesu – a da ipak nastave da postoje. Po mom shvatanju, meditacija je spadala u istu otkačenu kategoriju kao i hodanje po usijanom ugljevlju, ležanje na ekserima ili stajanje na jednoj nozi po ceo dan, s pruženom rukom spremnom da primi donacije.

Međutim, onda sam upitala Tea: „Dobro, šta podrazumevaš pod meditiranjem?“ Teo je odgovorio: 15 minuta dnevno, sedi u tihoj i mirnoj prostoriji, odevena u komotnu odeću, i usredsredi se na svoje disanje. Dok ti um luta, a lutaće, prosto pusti misao da ode i ponovo se usredsredi na disanje. Pomislila sam – Dobro, ovo ne zvuči baš toliko uvrnuto.

Upitala sam da li bi trebalo da dovedem našu četrnaestogodišnju ćerku, Trejsi, da upozna Tea, a odgovor je glasio: Ako ona tako želi, ali nije neophodno – jer ste i vi, takođe, kanali. Sećam se da mi je bilo sasvim neverovatno da nešto tako čudno kao što je biti kanal – ili nešto tako važno – može da nam bude sve dosad nepoznato.

A onda je kasetofon škljocnuo, nagoveštavajući, još jednom, da je naše vreme isteklo.

Nisam verovala da je tako brzo proletelo. Kad sam pogledala na svoj spisak pitanja koja su ostala bez odgovora, Stivi, Šilina prijateljica koja je rukovala kasetofonom i hvatala beleške za vreme našeg razgovora s Teom, primetila je možda moju blagu frustraciju, jer je upitala: „Da li biste želeli da saznate ime svog duhovnog vodiča?“, upitala je.

Bilo je to pitanje koje nikad ne bih postavila, jer je mi je izraz duhovni vodič bio sasvim nepoznat. Međutim, oduvek mi se dopadala ideja o anđelima čuvarima, tako da sam rekla: „Da, molim vas, da li biste mogli da mi kažete kako se zove moj duhovni vodič?“

www.leo.rs | 7

Teo je odvratio: Rečeno nam je da ćete to doznati u direktnom kontaktu. Imaćete natčulno iskustvo tokom kojeg će vam to biti saopšteno.

gućilo da zaista shvatim šta ili ko je Bog, ali znala sam da ono što sam upravo doživela mora biti upravo to.

Otišli smo tog dana iz te prelepe kuće osećajući se bolje nego ikad. Teo nas je podstakao da meditiramo zajedno. Biće intenzivnije, zato što ste tako kompatibilni.

Stoga smo, sledeći Teova uputstva, otišli pravo kući, presvukli se u bademantile (najkomotniju odeću koju smo imali), navukli zavese u dnevnom boravku i seli s namerom da meditiramo (šta god to značilo). Sećam se da sam razmišljala: Meditiraću 15 minuta svakog dana i saznaću kako se zove moj duhovni vodič. Iako smo bili ohrabreni da ovo radimo zajedno, osećaj je ipak bio pomalo čudan, pa smo se zavalili u dve velike fotelje s širokim naslonima s malim etažerom između nas, da ne bismo videli jedno drugo.

Zbog snažnih emocija koje su nas prožele prilikom prvog pokušaja, odlučili smo da svakodnevno odvajamo 15 minuta za meditaciju. I tako smo Džeri i ja nekih devet meseci sedali u svoje fotelje, ćutke disali i osećali dobrobit. A onda, neposredno pre Dana zahvalnosti 1985. za vreme meditacije, osetila sam nešto novo: glava je počela lagano da mi se pomera. Bilo je vrlo prijatno, u mom stanju odvojenosti, osetiti to blago kretanje. Osećala sam se gotovo kao da letim.

Teova uputstva u vezi s procesom meditacije bila su vrlo kratka: Sedite u tihu prostoriju. Obucite nešto komotno i usredsredite se na disanje. Dok vam um luta, a lutaće, prosto pustite misao da ode i ponovo se usredsredite na disanje. Stoga smo podesili tajmer na 15 minuta i ja sam zatvorila oči i počela sa svesnim disanjem. Počela sam da brojim udisaje i izdisaje. Telo mi je gotovo odmah obamrlo. Osećaj je bio vrlo prijatan i uživala sam u njemu.

Tajmer se oglasio, prenuvši nas. Postavši ponovo svesna Džerija i sobe, rekla sam: „Idemo još jednom!“ Podesili smo tajmer na još 15 minuta i opet sam osećala kako mi obamrlost obuzima celo telo. Ovog puta nisam osećala fotelju u kojoj sam sedela. Bilo je kao da lebdim tamo u sobi, u kojoj nema ničega sem mene.

Stoga smo podesili tajmer na još 15 minuta i ponovo sam se uljuljkala u predivan osećaj odvojenosti – ali ovog puta prožeo me je neverovatan osećaj da neko ili nešto „diše mojim telom“. Kao da je nešto moćno i drago ubacivalo dah u moja pluća i potom ga ponovo izvlačilo napolje. Sada shvatam da je to bio moj prvi dodir s Abrahamom, ali u to vreme znala sam samo da je celo moje telo prožeto nečim tako dragim, koje je u sebi imalo više ljubavi od bilo čega što sam ikad osetila. Džeri je čuo razliku u zvuku mog disanja, pa je zavirio iza etažera i pogledao me, i učinilo mu se kao da sam u ekstazi.

Kad se tajmer oglasio, a moja svest o okruženju počela da se vraća, osećala sam kako kroz mene struji energija, drugačija od bilo čega što sam ikad osetila. Bilo je to najneverovatnije iskustvo u mom životu, a zubi su mi zujali (ne cvokotali) još nekoliko minuta posle toga.

Kako je zapanjujući niz događaja doveo do ovog prilično neverovatnog susreta s Abrahamom? Iracionalni strahovi koje sam gajila celog života, a koji nisu imali stvarne osnove u mom životnom iskustvu, nestali su, zamenjeni krajnje dragim i ličnim susretom s energijom izvora. Nisam nikad dotad pročitala ništa što bi mi omo-

8|

Nisam tome pridavala naročit značaj, sem što sam znala da to ne radim ja i da je vrlo prijatno.To je tako potrajalo dva ili tri dana, svaki put kad smo meditirali, da bih, otprilike trećeg dana, shvatila da mi se glava ne pokreće nasumično – ispisivala sam nosom slova, kao kredom po tabli. „Džeri“, uzviknula sam zapanjeno, „pa ja ispisujem slova nosom!“ S tom svesnom spoznajom da se dešava nešto čudesno i da neko pokušava da komunicira sa mnom, telo su počeli da mi preplavljuju intenzivni talasi uzbuđenja, praćeni žmarcima. Ni pre ni posle toga nisam osetila tako čudesno uzbuđenje. A onda su ispisali: Ja sam Abraham.

Ja sam tvoj duhovni vodič. Volim te. Tu sam da bih radio s tobom.

Džeri je dohvatio svoju svesku i počeo da zapisuje sve što sam nespretno prevodila nosom. Slovo po slovo, Abraham je počeo da odgovara na Džerijeva pitanja, ponekad i satima bez prekida. Bili smo oduševljeni time što smo stupili u kontakt s Abrahamom na ovaj način!

Abraham počinje da kuca slova Ovo jeste bio donekle spor i nespretan vid komunikacije, ali Džeri je dobijao odgovore na svoja pitanja, a doživljaj je za oboje nas predstavljao apsolutno veselje.

I tako je to išlo oko dva meseca; Džeri je postavljao pitanja, Abraham odgovarao na njih upravljajući pokretima mog nosa, a Džeri je sve zapisivao. A onda je jedne večeri, dok smo ležali u krevetu, moja ruka počela lagano da lupka po Džerijevim grudima. „To nisam ja, mora da su oni.“ Potom sam osetila snažan poriv da kucam na mašini.

Otišla sam do svoje pisaće mašine i stavila ruke iznad tastature; isto onako kako mi se dotad glava nevoljno pomerala da bi moj nos ispisao slova u vazduhu, tako su moje ruke počele da se pomeraju po tastaturi. Pomerali su se toliko brzo i snažno da se Džeri pomalo uznemirio.

Stajao je pored mene, spreman da me dohvati za ruke bude li potrebno, jer nije želeo da povredim prste. Rekao je da su se pokretali takvom brzinom da ih je jedva nazirao. Međutim, nije bilo potrebe da brine.

Moji prsti dotakli su mnogo puta svaki taster pre no što su počeli da ispisuju slova abecede, a potom nastavili dalje, ispunivši skoro punu stranicu sa želimdakucamželimdakucamželimdakucam, bez velikog slova i razmaka između reči. Potom su moji prsti počeli da kucaju poruku, polako i metodično, u kojoj se tražilo da svakodnevno provedem 15 minuta sedeći za pisaćom mašinom. To je, dakle, bio način na koji smo komunicirali dva naredna meseca.

Jednog dana vozili smo se autoputem u svom malom kadilaku sevilji; s jedne strane nalazio nam se veliki kamion s prikolicom, a s druge dugačka kamp-kućica. Taj deo autoputa nije imao propisne bankine i, u trenutku kad su sva tri vozila počela da skreću, na prilično oštrom zavoju, izgledalo je da će obe grdosije da pređu u našu traku. Imali smo osećaj da će nas zdrobiti. Usred svega toga, oglasio se Abraham. Osetila sam da mi se vilica zateže (osećaj ne mnogo drugačiji od zevanja), a potom su moja usta počela nevoljno da izgovaraju ove reči: Siđi na sledećem izlazu.

Sišli smo s autoputa i zaustavili se na parkiralištu ispod nadvožnjaka, gde su se Džeri i Abraham satima družili. Bilo je tako uzbudljivo!

Iako sam se, dok se proces mog prevođenja Abrahama razvijao, iz dana u dan osećala sve prijatnije, zamolila sam Džerija da sve ostane naša mala tajna, jer sam se bojala kako bi drugi mogli da reaguju ako saznaju šta mi se događa. S vremenom, međutim, šačica najbližih prijatelja počela je da se okuplja da bi razgovarala s Abrahamom, a nekih godinu dana kasnije odlučili smo da otvorimo ova učenja za javnost, što i dan-danas radimo.

Evolucija mog iskustva u prevođenju Abrahamovih vibracija nastavlja se iz dana u dan. Posle svakog seminara smo Džeri i ja iznova zadivljeni njihovom

(Abrahamovom) oštrouNije važno kako mnošću, mudrošću i ljuga nazivate, ali je krajnje bavlju. dragoceno da shvatite da Jednog dana, pravaše unutrašnje biće postoji, snula sam u grohotan jer tek kad svesno shvatite smeh spoznavši: “Kako odnos između sebe i svog me je plašila pomisao unutrašnjeg bića imate prana tablu koja ispisuje vo vođstvo. poruke s drugog sveta, a sad sam ja jedna takva tabla!”

Nikad ne nalazimo prave reči kojima bismo izrazili ono što osećamo prema ovom radu s Abrahamom.

Džeri je, izgleda, oduvek znao šta najviše priželjkuje, i našao je načina da veliki deo toga ostvari i pre susreta s Abrahamom. Ali rekao je da mu je Abraham ulio svest o našoj svrsi na Zemlji i apsolutno jasnu predstavu o tome kako dobijamo ili ne dobijamo, a s tim i spoznaju da je kompletna kontrola u našim rukama. Nema „loših“ perioda ni „baksuznih“ dana, i nema potrebe da se prepuštamo plimi koju pokreće neko drugi. Uz to, slobodni smo… mi smo jedini tvorci sopstvenog iskustva – i presrećni smo zbog toga!

Abraham je objasnio da je razlog što smo Džeri i ja ovako savršena kombinacija za ovaj zajednički rad to što je Džerijeva snažna želja prizvala Abrahama, dok sam ja uspela da utišam svoj um i odbacim otpor da bih dozvolila odgovorima da dođu.

Potrebno mi je vrlo malo vremena da pustim da Abraham počne da govori kroz mene. S moje tačke gledišta, samo iznesem nameru: Abrahame, želim da jasno izgovaram vaše reči, a potom se usredsredim na disanje.

Za samo nekoliko sekundi, osetim Abrahamovo oštroumlje, ljubav i snagu kako narastaju u meni, i onda krećemo…

Prelistajte lavovske vesti! http://www.leo.rs/vesti/

www.leo.rs | 9

Dizina mama je otišla dok je ona bila još mala. Ali svake godine, na njen rođendan, nešto stigne poštom – poklon ili čestitka ispisana maminim kitnjastim rukopisom. Dizi je sve to sačuvala. Ove godine je drugačije. Ništa neće stići poštom, ali će se zato na Dizinom pragu naći nešto začuđujuće.

Nikada ne spavam noć pred rođendan.

Nije to uobičajeno uzbuđenje – nisam napeta jer ne znam da li ću dobiti novi CD plejer, rolere ili gitaru. Znam da ću dobiti gitaru – tata mi je kazao.

Nisam u panici zbog proslave, ne brine me da li ću se uspavati, a nisam uzbuđena ni zbog odlaska na klizalište. Tata i ja smo uveli jedan običaj. Ostajemo kod kuće, naručujemo hranu i gledamo filmove uzete iz video kluba. Ako je njegov rođendan, tata donosi indijsku hranu, i nešto hipi-dipi ili skroz-naskroz akciono za gledanje, kao što su Gospodar prstenova ili Zvezdani ratovi. Dok sam bila mala, uzimala sam Diznijeve filmove, potom srceparajuće stvari kao Tajni vrt ili Bajka. Ove godine smo dobili Skaj TV i daljinski će celo veće biti samo moj. Najverovatnije ću šetati između MTV-a i Keranga, i žvakati picu.

Rođendani su baš strava, znam ja to. Ali ma koliko se trudila, ne mogu da se opustim, jer mi nije svejedno – noć pred svaki rođendan uvek sam pomalo uplašena. Svake godine ustajem u cik zore i čekam poštara, jer znam da moram da dobijem jednu naročitu čestitku – ponekad čak i paket.

Jedino tog dana u godini mi se javi.

10 |

Za peti rođendan dobila sam razglednicu iz Katmandua.

Prikazivala je nekakav budistički hram sa šiljatim zlatnim krovom ispod koga su bile naslikane čudne, prodorne oči, a poruka je bila ispisana flomasterima u tri boje i sadržala je gomilu poljubaca.

Za šesti rođendan dobila sam razglednicu magarca koji drži cveće u ustima, a žig je bio iz zapadnog Korka u Irskoj.

Naredne godine dobila sam pravu rođendansku čestitku i ručno izrađenu krpenu lutku sa kosom od ružičastog i purpurnog čupavog prediva, u haljinici sašivenoj od nečije stare ručno bojene majice.

Za osmi rođendan dobila sam razglednicu iz Marakeša u Maroku, sa koje se osmehivala mala Arapkinja sa naručjem punim zlatnih narukvica. Naredne godine dobila sam šešir duginih boja sa mlitavim obodom i razglednicu zamka u Velsu. Šešir sam nosila svakodnevno, sve dok se ivice nisu isparale, a boje isprale. Potom sam ga zakačila na tablu pored razglednica i fotografija i još je tamo.

Za deseti rođendan dobila sam hvatača snova, krug od vrbe uzduž i popreko ispresecan ludim paukovim mrežama od konaca jarkih boja i perlica. Sa obe strane visilo je

meko, belo perje, a u sredini nekoliko sićušnih zvončića.

Na razglednici, koja je prikazivala sablasni krugu kamenja u Viltširu, pisalo je da hvatača snova okačim iznad kreveta.

Njegova magična mreža hvataće i topiće sve moje rđave snove, i ja ću moći bezbedno i duboko da spavam cele noći. Kamo lepe sreće da sam to imala kada mi je bilo pet godina.

Prošle godine, za jedanaesti rođendan, poslala mi je zlatni lančić sa malim priveskom od roze kvarca. Ne skidam ga, čak ni noću. Te godine nisam dobila razglednicu, samo pismo. Jedno od onih pisama koja se teško čitaju, čak i sada, posle godinu dana, mada mislim da je trebalo odavno da ga dobijem. U njemu je pisalo da me voli, da joj je žao i da ćemo jednog dana ponovo biti zajedno.

Urolala sam pismo, uvezala ga purpurnim predivom iz olinjale krpene lutke i pohranila u kutiju sa blagom. Koverat sam zakačila za tablu kako bih mogla da gledam kitnjasta slova koja je ispisala gel-penom, i poštanski žig udaren negde u Kornvalu. To i nije tako daleko. Ali je ipak dovoljno daleko.

Volim ja svoju mamu, mada je se zapravo ne sećam. Ne baš najbolje.

Na tabli imam dve njene fotografije.

Na prvoj, ona i tata drže se za ruke na pločniku u Birmingemu. To je njihova slika sa venčanja, nastala ispred same opštine, pre dvanaest i po godina.

Mama je sićušna i liči na vilu sa zaprepašćujućom ljubičastom kosom upletenom u tanke pletenice ukrašene

perlicama, koje joj padaju po ramenima. Na sebi ima nešto što liči na stolnjak od čipke. To i jeste bio stolnjak od čipke, rekao mi je tata. Platila ga je jednu funtu u dobrotvornoj radnji i od njega napravila nekakav čudni odevni predmet sa velikim porubom koji je navukla preko purpurne vrećaste haljine. Na nogama je imala hulahopke na purpurnocrne pruge i martinke.

I tata izgleda zastrašujuće. Na toj slici je tako mlad, mršav i nasmejan i na sebi ima zakrpljene, izlizane farmerke i preveliki crni džemper od mohera. Kosa mu je crvena kao kečap i nakostrešena kao da je upravo gurnuo prste u utičnicu za struju.

I ja sam na toj slici, skrivena ispod stolnjaka od čipke.

Još sam samo mala izraslina, niko ne zna za mene i nemoguće me je videti, jer me zaklanja cveće koje mama drži (maslačak i nešto nalik na narandžaste krasuljke ubrane u lokalnom parku). Bilo kako bilo, ja sam tamo i mogu da se kladim da sam ja razlog što stoje na kiši, osmehuju se radi slikanja i uklanjaju konfete iz kose.

Pet meseci kasnije odistinski sam tu, o tome svedoči druga fotografija. Imam nekoliko nedelja, sićušno, ljutito lice sa crnim dugmićima od očiju i ćubom crne kose. Odevena sam u nešto na pruge jarkih boja. Mama zuri u fotoaparat. Na njenom bledom licu očitava se zaprepašćenje, ljubičasta kosa joj je sada sasvim kratka, čupava i zamršena. Tražila sam na toj slici znake majčinske ljubavi i porodične sreće, ali mama naprosto izgleda izgubljeno i nesrećno.

Otišla je kada sam imala četiri godine.

Ja se toga, razume se, ne sećam, ali pre toga živeli smo u autobusu, prikolici, na nenastanjenoj zemlji i u opštinskom stanu. Obilazili smo muzičke festivale, mama i tata su prodavali supu od sočiva, hvatače snova, mirišljave sveće, ručno pravljene naušnice. Okopavali su bašte organskog povrća, posluživali hranu u kafićima, izrađivali klompe, pravili grnčariju. Prijavili su se na biro za nezaposlene i živeli od socijalne pomoći, kupovali mi iznošene cipelice i zaboravljali da me češljaju. Kosa mi je bila bez sjaja i zamršena i stare dame na autobuskim stanicama su se iščuđavale i vrtele glavama.

Tata mi je kazao da su pokušavali da mi daju ime, porodicu, budućnost. Trudila se. Moraš više da se trudiš, kao što ima običaj da kaže moj nastavnik matematike.

Kada mi je bilo četiri godine, pobegla je sa nekim tipom po imenu Mič koji je trebalo da odveze „folksvagenovu“ prikolicu u Katmandu. Mama je sigurno pomislila da je i to bolje nego da mi narednih deset ili petnaest godina briše nos, da me ne češlja i da mi čita priče o pufnastim zečićima.

Jedne noći me je izuzetno jako zagrlila i poljubila i kazala mi da me voli, a ujutro više nije bila tu.

Tata i ja smo se nekako snašli. Ostali smo u opštinskom stanu, ja sam krenula u školu, a on na koledž da izuči za keramičara, što je zapravo samo pomodni naziv za grnčara. Ja sam se sprijateljila sa Sarom, Sašom i Džejd, a tata je pravio pocakljene i pegave šolje i činije i tanjire vijugavih ivica.

www.leo.rs | 11

Takođe je izrađivao prelepe modele vilenjaka, vila i sirena tužnih lica, i svi oni pomalo su ličili na mamu, ali mu ja to nikada nisam pomenula.

Završio je kurs, iznajmili smo stan sa radionicom, i posle izvesnog vremena činije vijugavih ivica i tanjiri koje je prodavao zanatskim radnjama, i vile i vilenjaci koje je prodavao pomodnim radnjama i galerijama, počeli su da mu donose dovoljno novca za život. Prestali smo svakodnevno da jedemo gulaš od sočiva i prešli na francuski hleb, krompiriće iz rerne i smrznute lazanje od povrća, i bili smo srećni.

Uglavnom.

Tata mi je za prošli Božić kupio ružičaste cvetne lampione. Okačila sam ih oko table na koju sam zalepila sve razglednice, šešir, fotografije i voljenu krpenu lutku. „Liči na hindusko svetilište“, primetio je tata kada ju je video, i stvarno pomalo liči, ali meni se tako dopada.

To je sve što imam od moje mame. „Hej, Dizi! Probudi se, slavljenice!“ Tata mi svake godine za rođendan donese doručak u krevet. A ja se svake godine sakrijem ispod prekrivača i pretvaram da nisam probdela noć razmišljajući o mami.

Zevnem, protegnem se i obrišem nepostojeći san iz očiju.

Svetlost preplavljuje sobu, a tata spušta poslužavnik sa rođendanskim doručkom na jorgan. Svake godine isto – ono što najviše volim, sir na tostu, ali sa posebnom rođendanskom cakom. Tata uvek prvo na hleb stavi žuti sir, a preko njega broj od narandžastog sira. U tosteru se oni stope. Ove godine dobijam dva parčeta tosta, jer punim dvanaest godina. Fantastično mirišu.

Tata seda na ivicu kreveta. Mršav je i raščupan, i još je u prugastoj pidžami i pretpotopnoj majici. „Srećan rođendan, Dizi“, smeje se i grli me. „Hvala, tata.“ Prošla me je rođendanska seta. Zarivam zube u tost.

Srećna sam.

Pored cveta u tegli od džema na poslužavniku su joj milkšejk od banane, i poznati paketić umotan u plavu hartiju. Danas bih radije popila sok od jabuke ili koka-kolu nego milkšejk od banane, ali nekada mi je to bilo omiljeno piće.

Iz omota od plave hartije vadim još nešto što sam nekada veoma volela, cevastu kutiju smarti bombona.

Sve je isto kao kada mi je tata prvi put spremio rođendanski doručak. Bio je to moj peti rođendan i prvi pošto je mama otišla. To je tradicija.

Sladimo se bombonama i tata unosi poklone, nekoliko manjih paketića i nešto ogromno, u obliku gitare, umotano u novine izlepljene selotejpom. Cepam hartiju i vadim predmet predivnih oblina od sjajnog drveta boje meda i čokolade. „Veličanstvena je, tata!“ Skičim ja i pomalo nepravilno sviram Srećan rođendan. Dobila sam još i kožne patike boje šljive kojima sam se divila u gradu prošle nedelje i strava torbicu za šminku punu sjajnih lakova za nokte. Savršeno!

12 |

Istuširana sam i obučena pre nego što pošta upadne kroz prorez na vratima i završi na otiraču u hodniku.

Preturam po debelim rođendanskim kovertama pastelnih boja, tražeći razglednicu, paket, bilo šta na čemu je adresa ispisana njenim detinjim, kitnjastim rukopisom i flomasterima duginih boja.

Ali nijedno pismo nije od mame.

Posle škole zbijamo redove na klupi pored prozora kod Dimitrija Džejd, Sara, Saša i ja. Školski rančevi, prugaste kravate i osmesi – to smo mi, i Dimitri koluta očima dok prilazi da primi porudžbinu. „Četiri koka-kole, molim vas“, naručuje Saša i pruža petaka.

Dimitri se pretvara da je šokiran. Obično naručujemo dve koka-kole i četiri slamke, i razvlačimo ih najmanje jedan sat. „Četiri koka-kole?“, pita on. „Postoji li poseban razlog za to?“ „Dizi je rođendan“, kaže mu Sara. „Danas puni dvanaest godina!“ Dimitri mrmlja nešto o beznadežnoj deci i odlazi, a kada se vrati noseći koka-kole, moram da se nasmejem, jer je u moju natrpao kišobrančiće za koktele, led, kriške limuna, čak i jednu ogromnu jagodu, i sve to pliva u moru smeđeg penušavog napitka.

Pijuckamo i pričamo, zavrćemo rukave belih bluza i upoređujemo ten, osamnaesti je jun i sunce se svim silama upinje da progori sive gradske oblake. Sara i ja smo bele kao mleko, Saša je pegava, a Džejd je veličanstveno zlatasto preplanula, ali to se ne računa, ona je uvek takva.

Odlučujemo da školske pantalone zamenimo kratkim suknjicama i soknicama. „Kako bilo ko može da izgleda super u školskoj uniformi?“, pita Džejd i skida kravatu. „Zelena na povraćka-žute pruge? Privlačno. Malo sutra.“ „Mada“, zausti Saša i uzima kravatu od Džejd, „s vremena na vreme i ona može da posluži...“ Ne naslućujem šta sledi.

A sledi kratko gušanje tokom koga Saša uspeva da mi veže kravatu preko očiju. Sve postaje crno, jedna šaka prigušuje moje skičanje, a ostale me vuku da ustanem. Moje nazoviprijateljice me okreću tri puta, a onda me odlučno gurnu nazad na klupu. Dok pokušavam da strgnem povez sa očiju, one počinju da pevaju Srećan rođendan.

Kravata spada sa mog lica i ja sva rumena podižem pogled. I Dimitri je tu, drži četiri parčeta tople čokoladne torte ukrašene sladoledom. Najveće parče se gotovo ne vidi od ružičastih rođendanskih svećica koje opasno trepere.

Nekoliko ih je čak zataknuto u sladoled od vanile.

Smejem se, crvenim i duvam svećice, a kafićem se odjednom prolama aplauz. Volim svoje prijateljice. ***

„Imaš čokolade na nosu“, kaže mi kasnije Saša, dok se, ruku podruku, sve četiri vučemo pločnikom opijene mekanim kolačem i presrećne što je svaka od nas popila celu koka-kolu. „Dopada mi se narukvica“, kažem joj nežno i čangrljam zglavkom dok mi ona papirnatom maramicom briše nos. „I CD i posteri.“ Ozareno gledam Saru i Džesiku.

Sara i ja se na semaforu pozdravljamo sa ostale dve, prelazimo ulicu i krećemo prečicom kroz park. „Jesi li dobila razglednicu?“, tiho me pita dok pažljivo stupamo preko trave. „Bilo šta od...“ „Mame? Ne, još nisam.“ „Ovaj, i ona iz Maroka je onomad kasnila, tako si rekla.“ „Tri nedelje“, rekoh joj ja. „Imala sam samo osam godina.

Svakog jutra sam čekala poštara.“ „Znam“, uzdiše Sara.

Takođe sam svako veče plakala dok ne bih zaspala, prestala sam bila da jedem i da govorim. A onda je razglednica stigla i sve je ponovo bilo u redu. Tata je kazao da je pošta u Severnoj Africi verovatno pomalo neodgovorna. Mama sasvim sigurno nije bila kriva zbog kašnjenja. Nema šanse da je zaboravila ili tako nešto. „Tata će u svakom slučaju naručiti picu“, kažem ja razdragano. „Sa tri vrste sira i pečurkama. I mogu da gledam MTV cele noći ako želim.“ Izlazimo iz parka i prelazimo ulicu. Sara živi u zgradi od crvene cigle malo niže niz ulicu. Bašta vrvi od cveća jarkih boja, a trava je tako kratka da izgleda kao da je ispeglana. „Hoćeš da svratiš nakratko?“, pita ona. „Ne. Pica me zove. Hvala na posterima, Sara, mnogo mi se dopadaju. Vidimo se sutra.“ „Vidimo se.“ Okrećem se. Zajedno sa Sarom nestaje i moje cvrkutavo raspoloženje. Osećam pritisak u grudima kao da sam upravo progutala malu santu leda, a ne parče tople mekane čokoladne torte. Odjednom se osećam mnogo starije od dvanaest godina.

Naš stan nalazi se na samom kraju ulice, u visokoj gradskoj zgradi sa tri stana. Mi smo u prizemlju, što tati omogućava da koristi radionicu (koja je nekada bila garaža) kao atelje. Skrećem na prilazni put. Preda mnom je veliki, prljavi kombi. Stoji ukoso preko ploča za popločavanje i jednim prednjim točkom gazi raštrkan vučji bob.

Gospodin Desai, koji stanuje na spratu, garantovano će pošandrcati.

To bi mogao biti neki od tatinih dostavljača vreća sa glinom, mada na kombiju ne piše ime firme. Kombi je pretežno crven, jedno krilo mu je plavo, a jedno sivo. Jedna stražnja vrata su purpurne boje, a po debelom sloju prljavštine na prozoru neko je nažvrljao „operi me“. Divno.

Ulazim u stan. Tata mi je na stočiću u hodniku ostavio gomilu čestitki koje je poštar doneo u drugom obilasku.

Duboko uvlačim vazduh i na brzinu ih pregledavam.

Ni na jednoj nije njen rukopis.

Otvaram čestitke i pokušavam da potisnem razočaranje. Dvadeset funti od tetke Mel, čestitka sa mačićima od gospodina Desaija, obeleživač za knjigu od gospođe Kalter, koja me je čuvala kao malu. Ako oni mogu da se sete, zašto ona ne može?

Tata razgovara s nekim u dnevnoj sobi, čujem ga.

Nadam se da nije Lusi, njegova devojka. Nije ona loša i polako se navikavam na nju, ali ne želim da delim svoj rođendan s njom. Rođendani su rezervisani samo za tatu i mene. „Stigla sam, tata“, dovikujem mu, skupljajući poštu i otvaram vrata spavaće sobe. Moja nova gitara ponosno se baškari na jorganu. Pored nje nalazi se mali plavi fotoaparat koji sam dobila od Lusi. Sinoć mi je još dozvolila da otvorim njen poklon i pokazala mi kako se stavlja film, kako se rukuje blicom i malim objektivom. Strava.

Spuštam ruksak na pod i vadim iz ladice majicu i farmerke. „Dizi?“, zove me tata. „Možeš li da dođeš na trenutak?“ Skidam kravatu i odlazim u dnevnu sobu. Nije Lusi.

Lusi je mlada i nasmejana i ima plavu, talasastu kosu.

Nosi lepršave, moderne topove sa nabranim rukavima i plitke pantalone sa vezom. Koristi ruž boje karamele, senku za oči neodređene boje i miriše na gel za tuširanje sa limetom.

Ova žena je starija, sitna, preplanula i ima bore smejalice, a kanirana kosa joj je toliko kratka da joj glava praktično deluje obrijano. U jednom uvetu ima otprilike milion naušnica i alku u desnoj obrvi. Nosi nekakve otkačene pantalone na pruge, gore vrećaste, a oko članaka uske i izbledelu majicu bez brushaltera. Auuuhhh.

Odmah mi je jasno da je ona vlasnik šarenog kombija, ali mi nije jasno zašto ne odvaja pogled od mene. „Dizi, zdravo“, kaže ona i razvlači usta u osmeh koji otkriva požutele zube. „Zdravo“, uspevam nekako da izgovorim i pogledom tražim objašnjenje od tate.

On mi uzvraća pogled, ali ćuti. Vidim da je šokiran, uplašen i zbunjen. Još je u odeći za rad, farmerkama umrljanim glinom, a šake i ruke su mu posute crveno-smeđim pečatima. „Srećan rođendan“, kaže ona.

I dalje ne shvatam. „Ne mogu da poverujem koliko si porasla“, kaže ona. „Kako si samo lepa. Ne mogu da verujem da se ovo stvarno događa...“ Usta mi se iznenada suše i imam utisak da se pod pomera ispod mojih nogu. Gledam to preplanulo, nasmejano lice sa sjajnim plavim očima i svetlucanje zlatnih minđuša.

Duboko uvlačim vazduh, mrštim se. „Zdravo, mama“, kažem ja.

Nastaviće se…

www.leo.rs | 13

NOVO

Autor: Ivana Nešić Ilustrator: Tihomir Čelanović Uzrast: 9 + godina Tip knjige: avanturistički roman

ZELENBABINI DAROVI

Vođen željom da spase svet, ali ne sasvim lišen sebičnih motiva, dečak po imenu Mika prolazi kroz čudesne svetove i neobična iskušenja. Svaki iz svog razloga, Mika i maljutak Zaviša zatiču se u službi kod Zelenbabe, starice velike moći i tajanstvenog porekla.

Hoće li dečak i maljutak uspeti da se izbore s moćnim mitskim bićima i da dokažu da zaslužuju tajanstvene Zelenbabine darove?

O autoru

O ilustratoru

Ivana Nešić, istoričar umetnosti i pisac, rođena je 1981. godine u Ćupriji. Inspiraciju pronalazi u doživljajima iz detinjstva, etnomitologiji Balkana, prirodi i pričama svojih najbližih. Urednik je dva bloga: Kulinarske čarolije zlog praseta i Obor čuda zlog praseta. Živi i radi u Beogradu. Zelenbabini darovi njen je prvi roman.

Tihomir Čelanović rođen je 20. septembra 1977. godine. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Slikanju ga, po njegovim rečima, i dalje uče. Uzori u svetu ilustracije su mu Andre Franken i Milt Kal, kao i svi oni čija ćemo imena pamtiti dok smo živi. Dobitnik je nagrade Neven (2005).

LUXOR KURC 390 (ILI FALCON 028)

Romanom Zelenbabini darovi pokušala sam da na kreativan i duhovit način izmestim našu narodnu mitologiju iz suvih enciklopedijskih pregleda i stavim je u kontekst stvarnog života. U isto vreme sam pri opisivanju narodnih običaja i mitskih bića konsultovala dela naših značajnih autora iz oblasti srpske etnomitologije, tako da nema mnogo proizvoljnosti koje bi mogle da dovedu do zamagljivanja slike o našim starim legendama.

14 |

NOVO O autoru Irena Tiodorovi}

STRESOLOVKA Ilustrovao Marko Som

borac

Irena Tiodorović rođena je 1965. godine. Diplomirala je na Filološkom fakultetu, na Katedri za svetsku književnost. Njeni veliki uzori jesu Astrid Lindgren, ona čija je mašta stvorila svet Pipi Duge Čarape, Efraim Kišon, čiji humor i satira golicaju, i Duško Radović, na osnovu čijih pesama i dubokih misli vaspitava svoju decu.

O ilustratoru Marko Somborac rođen je 1976. godine u Smederevu. Završio je Srednju dizajnersku školu i Višu školu za likovne i primenjene umetnosti u Beogradu. Bavi se grafičkim dizajnom, animacijom, ilustracijom, karikaturom i stripom. Imao je nekoliko samostalnih izložbi. Dobitnik je više nagrada i prestižnih priznanja. Trenutno radi dnevni strip BlicStrip! za novine Blic i ilustracije za Kreativni centar. Živi i radi u Beogradu.

STRESOLOVKA

Da li ste u poslednje vreme preterano zabrinuti? Kao da ste malo odlepili? U retkim trenucima kada vas deca ne smaraju za sve i svašta razgovarate sami sa sobom, neprekidno nešto sabirate i oduzimate, žurite i kasnite, planete zbog najmanje sitnice... Ukratko, nalazite se u nezgodnim srednjim godinama i napeti ste kao igrica za komp na poslednjem nivou. Ako je tako, onda je ovo prava knjiga za vas.

O autoru Slavoljub Stanković završio je filozofiju na Beogradskom univerzitetu i specijalizovao advertajzing na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Pisac je romana The Box i Split. Scenario za film The Box napisao je s rediteljkom Andrijanom Stojković. Takođe, autor je više stotina kampanja za renomirane domaće i inostrane brendove.

O ilustratoru Slavimir Stojanović, dizajner i vizuelni umetnik, osnivač je lajfstajl brenda Futro. Dobitnik je više od 300 nagrada i priznanja u oblasti grafičkog dizajna i advertajzinga. Gostujući je profesor na Novoj akademiji umetnosti u Beogradu i partner u brending agenciji Designs.

KNJIGA UTISAKA

Knjiga utisaka o životu oko nas i o životu u nama. Ona ne zapoveda i ne propoveda, ne postavlja konačna pitanja i ne daje konačne odgovore, ona se blagonaklono osmehuje i našim vrlinama i našim manama. Napisana je i nacrtana za one koji šetaju mimo sveta, za one dovoljno hrabre da se plaše i dovoljno iskrene da priznaju da nisu ni savršeni ni završeni… www.leo.rs | 15

Nastavak...

BRENDON MAL

Otvorio je vrata i oni uđoše posle njega. Kendra se pripremila za paučinu i sredstva za mučenje, pa joj je laknulo kada je otkrila da je tavan zapravo preuređen u veselu igraonicu. Bila je to prostrana, čista, svetla dugačka prostorija. Pored dva kreveta, bilo je tu i polica prepunih dečjih knjiga, ormana, urednih komoda. Zatekli su se tu i jednorog za ljuljanje, mnogobrojni sanduci sa igračkama i kavez sa kokoškom.

Set se zaputio pravo do kokoške. "Strava!" Gurnuo je prst kroz tanke šipke, pokušavajući da dodirne zlatnonarandžasto perje.

"Pazi se, Sete", upozorila ga je Kendra.

"Neće mu ništa", reče deka. "Zlatokosa je više kućni ljubimac nego kokoška iz kokošarnika. Obično se vaša baka stara o njoj. Pomislio sam da nećete imati ništa protiv da je odmenite dok nam se ne pridruži. Moraćete da je hranite, da joj čistite kavez i skupljate jaja."

"Nosi jaja!" zapanjeno i oduševljeno uzviknu Set. "Jedno do dva dnevno ako je dobro hranite", reče deka koji je stajao u blizini kaveza. Pokazao je na belu plastičnu kofu pored kaveza. Bila je puna zrnevlja. "Dovoljna joj je jedna lopatica zrnevlja ujutro i jedna uveče. Na svakih nekoliko dana moraćete da joj čistite kavez i da vodite računa o tome da ima dovoljno vode. Svako jutro joj dajemo činijicu mleka." Deka namignu. "Zato nosi toliko jaja."

"Neke od ovih igračaka su skupocene", primeti Kendra, stojeći pored kitnjaste viktorijanske kuće za lutke.

"Igračke služe za igranje", odvrati deka. "Što se mene tiče, biće dovoljno da ih čuvate."

Set je od kaveza sa kokoškom otišao do malog klavira u uglu prostorije. Stao je da lupa po dirkama. Kendra je očekivala da će odsvirane note zvučati sasvim drugačije.

Ali u pitanju je bilo malo cimbalo.

"Ovu sobu smatrajte svojim prostorom", rekao je deka.

"Neću vas gnjaviti da ovde skupljate stvari, osim ako ne napravite neopisivi nered, i ako se prema ostalom delu kuće budete odnosili sa poštovanjem."

"Važi", složila se Kendra.

"Imam i neke loše vesti. Usred smo sezone krpelja. Da li ste čuli za lajmsku bolest?"

Set odmahnu glavom.

"Mislim da jesam", reče Kendra.

"Otkrivena je u gradu Lajmu u Konektikatu, nedaleko odavde. Prenose je krpelji. Ove godine su šume pune krpelja."

"Kakva je to bolest?" upitao je Set.

"Smemo li ponekad da je izvadimo iz kaveza?" Kokoška je prišla dovoljno blizu, tako da je Set mogao jednim prstom da joj miluje perje.

Deka je nekoliko trenutaka ćutao radi utiska. "Počinje svrabom. Vrlo brzo može da dovede do artritisa, paralize i slabljenja srca. Bez obzira na bolest, siguran sam da ne želite da vam se krpelji zariju u kožu i piju krv. Ako pokušate da ih izvučete, glava će se odvojiti od tela i ostati u vašoj koži. Teško ju je izvaditi."

"Samo je posle vratite." Deka se sagnuo da gurne prst u kavez i Zlatokosa ga je istog časa kljucnula. Deka povuče šaku. "Nikada me nije mnogo volela."

Deka natmureno klimnu. "Tako su mali da se jedva vide, bar dok se ne napiju krvi. Tada mogu da narastu do veličine

16 |

"Odvratno!" uzviknula je Kendra.

je zastao i zavukao šaku u džep kaputa. Ponovo se okrenuo ka njima i predao Kendri mali prsten za ključeve sa tri minijaturna ključa različite veličine. "Svaki od ovih ključeva odgovara nečemu u ovoj sobi. Zanima me da li možete da pogodite šta koji od njih otvara."

Deka Sorenson izađe iz sobe i zatvori vrata za sobom.

Kendra je osluškivala dok je silazio niz stepenice. Stajala je kod vrata i čekala, a onda je polako pritisnula kvaku.

Otvorila je vrata i provirila na prazno stepenište, pa ih zatvorila. Bar ih nije zaključao.

Set je otvorio sanduk sa igračkama i preturao po njemu.

Igračke su bile staromodne, ali u odličnom stanju. Vojnici, lutke, slagalice, punjene životinje, drvene kocke.

Kendra je otišla do teleskopa pored prozora. Pogledala je kroz okular, okrenula teleskop prema prozoru i počela da podešava točkiće. Uspela je malo da poboljša fokus, ali nije mogla da ga podesi do kraja.

zrna grožđa. Što će reći da ni po koju cenu ne smete da kročite u šumu. Držite se travnjaka. Ako prekršite naređenje, nema izlazaka iz kuće. Jesmo li se razumeli?"

Kendra i Set potvrdno klimnuše.

"Takođe ne prilazite ambaru. Mesto je puno merdevina i zarđalih starih delova opreme. Isto naređenje važi za ambar kao i za šumu. Budete li i kročili unutra, ostatak boravka provešćete u ovoj sobi."

"U redu", složio se Set i zaputio se na drugi kraj sobe, gde se nalazio mali štafelaj na prostirci poprskanoj bojom.

Platno na štafelaju bilo je prazno. O obližnji zid bilo je oslonjeno još nekoliko praznih platana, pored polica punih posuda sa bojama. "Smem li da slikam?"

"Ponavljam, vi ste gospodari u ovoj sobi", rekao je deka.

"Dovoljno je da se potrudite da je ne uništite. Čeka me puno posla, tako da ću često biti odsutan. Mislim da imate dovoljno igračaka i hobija kojima možete da se zabavite."

"A gde je televizor?" upitao je Set. "Nema ni televizora ni radija", odvratio je deka. "Pravila kuće. Ako vam bilo šta treba, obratite se Leni, ona je uvek tu negde." Pokazao je na purpurni konopac na zidu pored jednog od kreveta. "Povucite konopac ako vam je potrebna.

Kad smo već kod toga, Lena će vam za nekoliko minuta doneti večeru."

"Zar nećemo večerati zajedno?" upitala je Kendra.

"Ponekad hoćemo. Danas moram da obiđem istočno polje. Možda ću se vratiti kasno."

"Koliko zemlje imaš?" upitao je Set. Deka se osmehnuo. "Više nego što mi sleduje. Ali manimo se toga. Vidimo se ujutro, deco." Okrenuo se da pođe, ali

Prestala je da okreće točkiće i dala se na proučavanje prozora. Bili su od mehurastog stakla, isto kao i oni na pročelju kuće. Staklo je krivilo sliku pre nego što bi stigla do teleskopa. Kendra je podigla rezu i otvorila prozor.

Imala je dobar pogled na šumu istočno od kuće, koju su obasjavali zlaćani zraci sunca na zalasku. Primakla je teleskop bliže prozoru i izvesno vreme podešavala točkiće, dok nije jasno videla lišće na drveću ispod prozora.

"Pusti mene da vidim", reče Set. Stajao je pored nje.

"Prvo pokupi igračke." Gomila igračaka ležala je pored otvorenog sanduka.

"Deka je kazao da ovde gore možemo da radimo šta nam je volja."

"Ne i da pravimo haos. A ti si već počeo."

"Igram se. Ovo je igraonica."

"Mama i tata su rekli da moramo da spremamo za sobom, zar si već zaboravio?"

"Izgleda da si ti već zaboravila da mama i tata nisu ovde!"

"Tužiću te."

"Kako? Ubacićeš ceduljče u bocu? Zaboravićeš dok se ne vrate."

Kendra primeti kalendar na zidu. "Zabeležiću u kalendaru."

"Odlično. A ja ću gledati kroz teleskop dok ti to budeš radila."

"Samo sam se njega prihvatila u sobi. Zašto ne nađeš nešto drugo?"

"Nisam primetio teleskop. Zašto nećeš da deliš? Zar nam mama i tata stalno ne govore da sve delimo?"

"U redu", reče Kendra. "Tvoj je, ali zatvoriću prozor, ulaze bube."

"Kako hoćeš."

Ona zatvori prozor.

www.leo.rs | 17

Set pogleda kroz okular i poče da okreće točkiće za izoštravanje slike. Kendra se usredsredi na kalendar. Poticao je iz 1953. Uz svaki mesec išla je ilustracija palate i zemlje vila.

Našla je jun. Danas je jedanaesti jun. Dani u nedelji nisu se poklapali, ali je ipak uspela da izbroji dane do povratka roditelja. Vratiće se dvadeset osmog juna.

"Ova glupa stvar ne može ni da se podesi", požalio se Set. Kendra razvuče usta u osmeh.

Narednog jutra, Kendra je za doručkom sedela prekoputa deke. Drveni sat na zidu iznad njega pokazivao je osam i četrdeset tri. Odbijeni sunčev zrak zasvetlucao je u uglu njenog oka. To je Set nožem za maslac hvatao sunčeve zrake. Ona, međutim, nije sedela dovoljno blizu prozora da bi mogla da se osveti.

"Niko ne voli da ga zaslepi sunce, Sete", opomenuo ga je deka.

Set je istog časa prestao. "Gde je Dejl?" upita on.

"Dejl i ja smo ustali pre nekoliko sati. Napolju je, radi. Ja sam se vratio da vam pravim društvo jer vam je ovo prvi doručak ovde."

Lena spusti jednu činiju pred Seta, a drugu pred Kendru. "Šta je ovo?" upita Set. "Krem od koljiva", odvratila je Lena.

"Lepi se za rebra", dodao je deka.

Set je prevrtao kašikom krem od koljiva. "Šta je to crveno u njemu? Krv?" "Bobice iz vrta i maline koje smo sami konzervisali", objasnila je Lena dok je stavljala na sto pladanj sa tostom, maslacem, bokalom mleka, činijicom šećera i činijicom džema.

Kendra je probala krem od koljiva. Bio je izvrstan. Bobice i konzervisane maline zasladile su ga do savršenstva.

"Ovo je odlično!" reče Set. "Pomislite samo, tata sada jede puževe."

"Ne zaboravite pravila koja važe za šumu", podsetio ih je deka.

"I za ambar", dodala je Kendra.

"Dobra si ti devojčica. Sa stražnje strane kuće imate bazen koji smo osposobili za vas... sve hemikalije su u ravnoteži i tako to. Možete da istražujete vrtove. Uvek možete da se igrate u sobi. Ako budete poštovali pravila, odlično ćemo se slagati."

"Kada se baka vraća?" upitala je Kendra.

Deka spusti pogled na šake. "To zavisi od vaše tetke Edne. Možda naredne nedelje, a možda tek kroz nekoliko meseci."

"Baš dobro što se baka oporavila", primetila je Kendra.

"Oporavila?"

18 |

"Od bolesti koja ju je sprečila da dođe na sahranu."

"Tako je. Ovaj da, mada još nije bila ona prava kada je krenula u Misuri."

Deka se ponašao nekako čudno. Kendri pade na pamet da se možda ne oseća prijatno u društvu dece. "Žao mi je što ćemo se mimoići", rekla je Kendra.

"I njoj je žao. Moram da krenem." Deka ništa nije stavio u usta. Odgurnuo je stolicu i ustao od stola, trljajući dlanove o farmerke. "Ako odete na kupanje, ne zaboravite da se namažete. Vidimo se kasnije."

"U vreme ručka?" upita Set. "Verovatno tek uveče, ali Lena vam je stalno na raspolaganju."

Potom je izišao iz sobe.

Kendra je u kupaćem kostimu i sa peškirom preko ramena izašla na stražnju verandu. Ponela je i ručno ogledalo koje je pronašla na noćnom stočiću pored kreveta. Ručka je bila od sedefa, optočena veštačkim dijamantima. U vazduhu se osećala vlaga, ali je temperatura bila prijatna.

Otišla je do ograde trema i zagledala se u prelepo sređeno stražnje dvorište. Između leja sa cvećem, živica, povrtnjaka, voćnjaka i biljaka cvetnica krivudale su staze od sitnih belih kamenčića. Duž visećih rešetki uvijala se vinova loza. Sticao se utisak da je sve cveće u cvatu. Kendra nikada nije videla tako sjajne cvetove.

Set se već kupao. Dno bazena bilo je crno, a sam bazen oivičen kamenjem da bi ličio na ribnjak. Kendra je pohitala niz stepenice i zaputila se stazom koja je vodila do bazena.

Vrt je vrveo od života. Kroz krošnje su promicali kolibri, čija se krila nisu videla dok su lebdeli. Ogromni bumbari maljavih stomaka zujali su od jednog do drugog cveta.

Neverovatno mnoštvo raznolikih leptirova lepršalo je unaokolo na krilima tankim poput flispapira.

Kendra je prošla pored male suve fontane sa skulpturom žabe. Zastala je kada je jedan veliki leptir sleteo na ivicu praznog bazena za brčkanje ptica. Imao je ogromna plavo-crno-ljubičasta krila. Nikada nije videla leptira tako živih boja niti je bila u ovako savršenoj bašti. Kuća nije bila gospodska, ali je zato okolno imanje bilo dostojno kralja.

Nije ni čudo što je deka Sorenson toliko zauzet.

Staza je konačno dovela Kendru do bazena. Prostor oko bazena bio je prekriven prošaranim kamenim pločama.

Osim nekoliko ležaljki tu je bio i okrugli sto sa velikim suncobranom.

Set je sa kamena koji je štrčao iz tla skočio bombu u bazen. Kendra je spustila peškir i ogledalo na sto i dohvatila bočicu sa mlekom za sunčanje. Razmazivala je gustu belu tečnost po licu, rukama i nogama sve dok je koža nije upila.

Dok je Set ronio, Kendra je dohvatila ogledalo i postavila ga tako da odbija sunčeve zrake u vodu. Kada je Set isplivao

na površinu, postarala se da mu se lice nađe u bleštavoj mrlji sunčeve svetlosti.

"Hej!" povikao je on, udaljujući se od nje. Sunčevi zraci odbijeni od površine ogledala nisu napuštali njegov potiljak. Set se uhvatio za ivicu bazena, okrenuo se da je pogleda, podigao šaku i začkiljio braneći se od svetlosti.

Primorala ga je da okrene glavu.

Kendra se smejala.

"Prestani", doviknuo joj je Set. "Ne dopada ti se?"

"Sad je dosta. Obećavam da neću nikada više. I deka se jutros ljutio na mene zbog toga."

Kendra odloži ogledalo na sto. "Ovo ogledalo je mnogo bolje od noža za maslac", primeti ona. "Kladim se da ti je trajno oštetilo mrežnjače."

"Nadam se da jeste, jer ću u tom slučaju tražiti da mi isplatiš naknadu od milijardu dolara."

"Srećno. Imam nekih sto dolara u banci. Možda za to možeš da kupiš gusarski povez."

Dok je ljutito plivao ka njoj, Kendra je prišla ivici bazena. Čim je počeo da se pridigne, gurnula ga je nazad.

Bila je gotovo za glavu viša od Seta i obično je uspevala da ga sredi u tuči, mada je umeo da se izmigolji ako bi završili u klinču.

Set je promenio taktiku i počeo da je prska, velikom brzinom izbacujući vodu šakama. Voda je bila hladna i Kendra se u prvi mah štrecnula zbog toga, ali je onda preskočila Seta i završila u vodi. Posle prvobitnog šoka, brzo se navikla na temperaturu vode i otplivala u plićak, što dalje od brata.

Krenuo je za njom i usledilo je besomučno uzajamno prskanje. Set je prepleo prste i prevlačio rukama po površini vode u širokim lukovima. Kendra je obema šakama gurala vodu i pogađala ga slabijim, ali preciznijim mlazevima vode. Ubrzo su se umorili. Bilo je teško izvojevati pobedu u vodi kada su oba učesnika već potpuno mokra.

"Hajde da se trkamo", predložila je Kendra kada je prskanje oslabilo.

Nemojte propustiti nijednu pustolovinu iz serijala Utočište za bajke!

između svetlosti i tame

uspon zvezde večernjače

tajne svetilišta zmajeva

ključevi tamnice za demone

www.leo.rs | 19

„Ova knjiga je više nego spektakularna. Zabavna je, podsticajna, divna i duboka.“ – Kristijan Nortrop, doktor medicine, autor bestselera Žensko telo, ženska mudrost

PEM GRAUT

Devet uradi sam energetskih eksperimenata koji dokazuju da vaše misli kreiraju vašu realnost www.leo.rs 20 |

Svetski bestseler u izdanju Leo commerce: E na kvadrat

„Ova knjiga je više nego spektakularna. Zabavna je, podsticajna, divna i duboka.“ – Kristijan Nortrop, doktor medicine, autor bestselera Žensko telo, ženska mudrost

PEM GRAUT

Devet uradi sam energetskih eksperimenata koji dokazuju da vaše misli kreiraju vašu realnost

Ako ste pročitali Tajnu ili ste, bez obzira kada, bili deo metafizičkog, duhovnog okruženja, vi već znate da vaše misli kreiraju vašu stvarnost, da u univerzumu postoji moć koja je u stanju da izleči, i da vi i samo vi osmišljavate vlastiti život.

Ova knjižica će vam jednom za svagda dokazati da vaše misli poseduju moć i da beskonačne mogućnosti samo čekaju da ih prigrlite. Ona vam pruža mogućnost da sa “saznanja” da vaše misli kreiraju stvarnost pređete na svakodnevno osvedočavanje da se to dešava zahvaljujući odlukama koje donosite.

Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje.

Devet eksperimenata iz ove knjige, dokazaće da je polje mogućnosti pouzdano, predvidivo i dostupno svima. Dokazaće da polje spaja sve nas, i da imamo kontrolu nad vlastitim životima zato što svaka naša misao predstavlja talas energije koji utiče na sve ostalo u univerzumu.

Devet principa energije predstavljenih u ovoj knjizi potvrdiće da polje mogućnosti deluje u vašem životu bez obzira na to da li ste svesni njegovog postojanja ili ne. Naučićete da je mnogo temeljnije od fizičkih zakona i ništa manje pouzdano od sile teže... kada naučite da nedvosmisleno i kristalno jasno izražavate svoje namere.

Da bi dotični duhovni zakoni bili efikasni morate da utuvite u glavu da je univerzum darežljiv i da vam čuva leđa.

www.leo.rs | 21

Gabrijela Kim

Kurtizanin ljubavnik NAPULJ 1564.

I Haljina koju ću obući za susret s mojim novim španskim pokro­viteljem upravo mi je isporučena - i bila je jednostavno prelepa. Prislonila sam suknje na bedra i zagledala se u ogledalo. Bjanka je zaista nadmašila samu sebe.

Odabrala je brokat - grimizni i zlatni, pravo iz Venecije, rekla je, i skrojila je najdivniju tamnocrvenu podsuknju.

Najma­nje devet metara tkanine u svakom komadu. Bila je debela, teška, glatka i raskošna, i mirisala je na tople začine.

Mislim da sam se radovala toj večeri.

Dok sam u kombinezonu prilazila vratima svoje odaje, pridržavajući su­k nje rukama, dozivala sam slugu. „Modesto, možeš li da se popneš ovamo i pomogneš mi da se obučem? Kristo je rekao da će doći pre nego što zazvoni na molitvu da me odvede do tog... kako se ono zvaše? Vaskeza.”

Odazvao mi se iz kuhinje. „Upravo vam pripremam limetu.”

Gotovo da sam zaboravila. „Hvala, caro. Sići ću da je uzmem”, doviknula sam. Pažljivo sam raširila suknje preko kreveta.

Modesto je stajao za velikim kuhinjskim stolom, s nožem u jednoj ruci i limetom u drugoj. Posmatrala

22 |

sam kako zabada vrh noža ispod kore. Zasekao je voćku ukrug, presekao ostatak mesa i razdvojio dva dela.

Iscedio je u činiju skoro sav sok iz manje polovine i na kraju je vrhom noža izbacio nekoliko preostalih koštica. „Izvolite, sinjora”, rekao je i predao mi zdelicu koju je napravio, sisajući sok limete s prstiju. „Trebalo bi da bude dobro. Idite i stavite ovo.”

Otrčala sam nazad do spavaće sobe, zadigla kombinezon i s uvežbanom lakoćom zavukla koricu limete u svoje telo. Modesto je, izgleda, umeo da je oblikuje na najpodesniji način - gotovo da je nisam ni osećala. Čula sam njegove korake na stepeništu, zatim je pokucao na vrata. „Jeste li gotovi, sinjora?”, upitao je s druge strane. „Jesam”, odvratila sam i pustila kombinezon da mi prekrije noge. „Možeš da uđeš. Završila sam. Sve je na svom mestu. Neće biti neželjenih potomaka. Nadajmo se.” Osmehnula sam mu se. „Hvala, caro.” „Hajde onda da vas spremimo, sinjora. Prvo zadnjica”, rekao je dok je uzimao punjeni platneni valjak u obliku srpa. Poslušno sam podigla ruke. Toliko mi se približio da sam osetila njegov dah na obrazu. Obgrlio me je oko struka i postavio mi valjak na kukove, pomerajući ga sve dok ga nije namestio tako da dobijem prikladno bujnu stražnjicu. Spreda mi je uredno vezao trake.

Zatim mi je preko glave prevukao podsuknju i prelepu brokatnu nadsuknju, koja se prekrasno raširila oko nogu i po zemlji. Dohvatila sam steznik i pružila mu ga. „Možeš li da mi ga pritegneš?” „Okrenite se onda, sinjora”, rekao je, „i ponovo podignite ruke.”

Steznik je već bio labavo vezan, a rukavi pričvršćeni.

Modesto mi ga je prevukao preko ruku i glave i povukao nadole. Promeškoljila sam se da ga bolje namestim i zakačila prste za gornji rub, da grudima pronađem bolji položaj. Želela sam da ih podignem što više mogu za ovu haljinu - i za ovu priliku. Modesto je čvrsto povukao trake i zategao ih u sigurnu mašnu. Košulja mi se zgužvala ispod korseta - platno je bilo tako tanko, pa nije ni čudo - i nabori su mi smetali. „Možeš li mi povući suknju nadole, caro?”, pitala sam ga. „Sva se zgužvala.”

Poslušao je i čučnuo ispred mene. Podi­gao je porub i zavukao ruke u nemoguće nabore sukanja, gde je potražio i pronašao donji rub bluze. Prsti su mu se očešali o moje butine. Pažljivo je vukao nadole i osetila sam kako se nabori odmotavaju.

Na stomaku sam ispravila trouglasti prsnik i izravnala ga. Još malo pa smo gotovi.

Kad sam pogledala u grudi, a zatim i u svoj odraz u ogromnom ogle­dalu, ugrizla sam se za usnu da prikrijem osmeh. Zamolila sam Bjanku da mi skroji dubok dekolte - i shvatila me je doslovno. Izrez je bio širok - sve do krajnjih tačaka na ramenima - i dubok, oivičen čipkom. U stvari, jedino mi je čipka prekrivala bradavice. Praktično su bile izložene. Tiho sam uz­dahnula i dodirnula ih vrhovima prstiju. „Trebalo bi da bude prilično zadivljen, sinjora”, izjavio je Modesto blago se cereći. „Nije li malo preterano, šta misliš, caro?” „Nipošto - izgledate prelepo.” Zastao je. „Dajte da vam sredim kosu.”

Zajedno smo osmislili složenu mrežu pletenica, ali smo dovoljno kose ostavili da slobodno pada, a onda sam u mrežu uplela nisku perlica od crvenog murano stakla. Još minđuše od granata i težak zlatan prsten na malom prstu, i završila sam s pripremama. „Odmaknite se da vidimo”, rekao je.

Odstupila sam, šepureći se, dok se Modesto zadovoljno mrštio, s noktom palca među zubima. Zurio je pun minut dok sam se okretala tamo-amo, isturajući grudi i izvijajući leđa, s blago raširenim rukama, nalik na igra­ čicu, tako da dobro i nesmetano osmotri pakovanje koje sam nameravala da predstavim svom novom zaštitniku za oko sat vremena.

Konačno je duboko udahnuo i ozbiljno rekao: „Dakle, ako ga ovo ne očara, ili je slep, ili glup. Ili bi radije petljao oko gaća neke prljave muške kurve.” Nasmešio mi se i skupio crne oči. „Izgledate kao kraljica, sinjora. Idite

i sedite na stolicu, pazite da se ne uprljate, a ja ću vam doneti grožđa.” „Hvala.” Nešto mi je palo na pamet kad se Modesto okrenuo da izađe. „Caro - možeš li, kad krenemo, da otrčiš do druge kuće i obavestiš Ilariju i bliznakinje da se neću vratiti do jutra? Verujem da misle da ću doći kući večeras.”

Kratko je klimnuo glavom.

Bilo mi je drago što nisam znala za limetu pre no što sam dobila devojčice. Ne znam šta bih radila bez njih.

Raširila sam krpu preko krila dok sam jela grožđe, a Modesto mi je dao činiju za koštice. Kristoforo - grof Di Benevento, konjički kapetan u Kraljevskom puku malo je kasnio. Dok sam čekala, zabavljala sam se tako što sam dr­žala činiju u ispruženoj ruci i pokušavala da koštice pljujem u nju, da proverim koliko sam precizna.

Kristoforo je pokucao i ušao u odaju baš kad sam se nagnula napred i sasvim ispružila ruku s činijom. Upravo sam ispljunula jednu semenku, koja je sletela u činiju, kad mu se lice promolilo iza vrata. S lica mi je iščezao osmeh zadovoljstva, a njemu je očito bilo vrlo zabavno. „Dakle - time se bave najčuvenije kurtizane kad su same, je li tako?”, pitao je veselo. „Ne podsmevaj mi se!” „Ne bih se usudio!”

Pretvarala sam se da sam ljuta. „Bilo mi je dosadno, a ti si kasnio.”

Duboko se naklonio u znak izvinjenja. Ja sam ustala, a krpa mi je skli­znula na pod. Odmerio me je od glave do pete i - na moje zadovoljstvo - bilo je očigledno da mu se dopalo ono što je video. „Izgledaš naročito lepo, ako mi dopuštaš da kažem”, izjavio je. „Mislim da će moj španski prijatelj biti... oduševljen.” „A hoćeš li ti biti ljubomoran što će on provoditi vreme u mom druš­tvu dok si ti odsutan i spremaš se za bitku, Kristo?”, pitala sam ne skrećući pogled s njega.

Zdepast, kratko ošišan, mišićav, mučio se da zadrži ozbiljan izraz. „Naravno. Biću slomljen - kako ne bih bio?” Namestio je skrhani izraz lica, ali ipak nije mogao sakriti otvoreno zadovoljan osmeh, i nisam mu poverovala ni na trenutak: sumnjala sam da će žaliti za mnom dok bude odsutan. Bilo mi je jasno da će biti prezauzet - naravno da hoće, on je važan vojnik - i znala sam da me upoznaje s tim muškarcem, Vaskezom, zato što brine za moje blagostanje za svog odsustva, ali takav nedostatak osećanja bio mi je gotovo uvredljiv. Na kraju krajeva, bio mi je jedan od najredovnijih pokrovitelja otkako sam došla u Napulj. „Dakle - jesi li spremna, cara? Idemo li?”, pitao je.

Klimnula sam glavom. Pomogao mi je da ustanem i zajedno smo sišli do ulaznih vrata. Modesto nas je pogledom ispratio iz kuće.

www.leo.rs | 23

Uprkos tome što se do Vaskezovog stana moglo otići i pešice, Kristo je po mene došao malom zatvorenom kočijom. Unutra je bilo veoma tesno i mirisalo je na toplu kožu. Moje suknje ispunile su prostor između dve klu­ pice tapacirane crvenim somotom; talasale su se ispred mene, naduvane visoko iznad kolena. Pod se uopšte nije video. Kad se Kristo popeo s druge strane i seo preko puta mene, morao je da skloni brokat da bi bilo mesta i za njegove noge. Kucnuo je o krov kočije balčakom mača i krenusmo uz glasno drmusanje i krckanje šljunka. „E, sad - slušaj još jednom”, rekao je. „Hoću da budem siguran da ćeš tačno zapamtiti. Ovo mora da prođe dobro.”

Pomalo napeta od uzbuđenja - uvek sam uživala u trenutku upoznavanja s novim pokroviteljem - nagnula sam se napred da čujem šta ima da mi kaže. „Maestre Vaskez jedva čeka da te vidi”, rekao je Kristo. „Verujem da je pripremio obed za vas dvoje, nadam se da imaš apetit. Njegov je ogroman.” „Od jutros sam pojela samo nekoliko zrna grožđa.”

Iskreno, umirala sam od gladi. „Modesto i ja smo se dogovorili oko finansijske strane posla...” „Da, rekao mi je.” „Bićeš zadovoljna kada čuješ da će ti novi prijatelj izdašno platiti! Više od mene, u svakom slučaju. Znači, bićeš sigurna - barem dok mene nema. Sad samo treba da vodiš računa da budeš lepa i radiš ono što najbolje umeš.”

Osmehnula sam mu se, zadovoljna zbog njegove vere u mene. Ali i dalje me je pomalo bolelo to što me je tako lakog srca predavao drugom muškarcu. „Kad stignemo, predaću te Vaskezovim slugama, koji će ti pomoći da mu prirediš iznenađenje. Dobro im je plaćeno da sakriju pojedinosti od svog gospodara i pobrinuće se za to da sve teče glatko.”

I Kristo je još jednom prošao kroz sve detalje onoga što je trebalo da uradim.

Dok su se vrata zatvarala, Kristoforo je podigao ruku da mi poslednji put mahne, ostavljajući me unutra s Vaskezovim slugama. Ovo nije bio glavni ulaz velike kuće u Ulici Tribunali, već neugledna sporedna vrata do kojih smo stigli posrćući po popločanoj uličici, tako uzanoj da sam morala da pokupim i podignem suknje da se ne bi trljale o zidove i isprljale.

Unutrašnjost kuće bila je velelepna, čak i u prostorijama za sluge. Kristo je bio u pravu - moj novi pokrovitelj je očigledno bogat. Trojica mladića koji su pripremali „iznenađenje” žurno su me poveli natkrivenom stazom, jedan iza mene i po jedan sa obe strane. Bili su odeveni u staromodne ka­pute od grubog crnog platna sa uštirkanim okovratnicima. Činilo se da su veoma znatiželjni i uzbuđeni zbog svog zadatka. Smeškali su se i čavrljali na

24 |

španskom. Sva trojica su se neprekidno osvrtala. Sve je izgledalo prikriveno i tajno. Prigušila sam smeh. „Brzo, ovamo, senjora!”, prošaputao je najviši od trojice, ovog puta na italijanskom s teškim naglaskom, pokazujući na gvozdena vrata zdesna. Isprečio se ispred mene i otvorio mi ih, a onda sam, osećajući ruke tih muškaraca na ramenima i krstima, prošla kroz njih. Oni su ih zatvorili i zabravili, a zatim su zazviždali od olakšanja što je njihova tajna operacija tekla po planu.

Odmah iza tih vrata nalazile su se spiralne stepenice drvene, uzane, krivudave - gubile su nam se iz vida. Moji novi prijatelji pokazali su mi da se popnem. S jednim čovekom ispred i dvojicom iza sebe, i nisam imala mnogo izbora. Ubrzo smo stigli do vrata koja su vodila do prelepe sobe na spratu: ogromne i svetle, s četiri prozora od poda do tavanice, kroz koje je večernje sunce bacalo guste, kose snopove žutog svetla.

U udaljenom kraju sobe nalazio se sto postavljen za dvoje; prosto je bli­stao od stakla i srebra, a na sredini sam videla i posudu sa cvećem jarkih boja. Na obližnjem kredencu stajalo je nekoliko posuda prekrivenih srebr­ nim kupolastim poklopcima.

Pitala sam se šta ćemo jesti.

Između svakog prozora, okrenuta prema sobi, stajala je po jedna izrez­barena stolica s krstom na naslonu, tapacirana zlatnom svilom. I u ovom delu sobe, blizu mesta na kojem smo stajali, osvetljen jarkim suncem, na­lazio se veličanstveni krevet. Rezbarija na tom čudovištu poklapala se s ukrasima na stolicama, a draperije su bile od iste svile. Krevet kao da je bio okupan suncem.

Sluga je pojurio napred i povukao zastore oko kreveta u stranu. Krevet je bio namešten, s posteljinom uredno složenom sa strane, malo dalje od nekoliko punih jastuka. Sve je bilo neodoljivo primamljivo.

Osetila sam da me je neko uzeo za ruku. Najviši sluga, koji je izgleda jedini govorio italijanski, povukao me je ka krevetu uz reči: „Senjora - moj gospodar stigne vrlo brzo. Ali on vas ne čekati još sat vremena. Moramo vas spremiti za iznenađenje njemu.”

Klimnula sam glavom. Sluga je iz džepa pantalona izvukao smotuljak jarkocrvene trake, široke kao moja raširena šaka. Razmotao ju je preko kre­veta. A onda je ispod kreveta izvukao tubu tkanine; svukao ju je celom du­žinom sa kalema i sasvim je raširio preko trake, kao da rastresa sveže opran čaršav. Tkanina je bila tanka i zlatna - gotovo providna - i presijavala se pod prigušenim svetlom. Bila je predivna. Mada, bila je mnogo šira od kreveta - posmatrala sam kako se sluga naginje i pažljivo je presavija u dva sloja. „Mogli bismo da te isporučimo Vaskezu u tepihu, kao Kleopatru”, predložio je Kristo.

Ta zamisao mu se, izgleda, činila uzbudljivom, ali ja sam se uspro­tivila. „Užasna zamisao, Kristo”, rekla sam.

„To bi verovatno uništilo haljinu koja je koštala čitavo bogatstvo. Verovatno bi našao neki prljav tepih i na kraju bih sva bila od prašine i paučine i smrdela na staru vunu. Što baš i nije privlačno. Možda je to bilo dobro u starom Rimu, ili Egiptu, ili gde god da je to bilo, ali ni najmanje mi se ne dopada ovde u Napulju.”

Kristo je na kraju shvatio na šta sam mislila, pa smo neko vreme razgovarali kako da prilagodimo Kleopatrin plan ovoj prilici - čvrsto se držao svoje zamisli o tajnovitosti i nije hteo od nje da odstupi. „Ljudi vole da odmotavaju poklone”, tvrdio je. „Brzo!”, reče sluga. „Popnite se ovde!” Sa još dvojicom, pomogao mi je da se smestim na sredinu kreveta, a da ne naboram odeću, izgužvam zlatnu tkaninu ili iskrivim traku. U stvari, gotovo da su me podigli. Legla sam; i traka i platno širili su se ispod mene. „Spremni, senjora?”, pitao me je novi prijatelj. Glas mu je bio pun pošto­vanja, ali oči su mu plesale. Oblizivao je usne prikrivajući osmeh.

Ponovo sam klimnula glavom. „Prilično spremna, hvala. samo nemojte da me zamotate previše čvrsto, u redu? uvežite me labavo - haljina će biti uništena ako se izgužva.” Prekrstila sam ruke na grudima. „Maestre Vaskez stići za trenutak, senjora”, uveravao me je dok se nadvijao iznad mene i privlačio udaljene krajeve presavijene tkanine. Podigao ju je prema sebi i pustio je da padne tako da me potpuno prekrije, od glave do pete. Nežno ju je zavukao ispod mene. Zatim je uzeo drugu stranu i prebacio je preko prvog sloja, zavlačeći je ispod mene s druge strane dok svi krajevi (barem sam tako zamišljala - pošto sad više gotovo ništa nisam videla) nisu bili sklonjeni, a ja uredno umotana kao veliki paket u četiri sloja gaze. Poslednje što sam osetila bile su slugine ruke, dok mi je vezivao traku u visini stomaka.

Nijedan delić mi se nije video - ni pramen kose, čak ni vrh cipele.

Osećala sam se pomalo sputanom i otkrila sam da ne mogu ni ruke da pomerim, ali pretpostavila sam da mi je ipak bilo udobnije i mirisnije nego što bi bilo u tepihu. „Je li vam udobno, senjora?”, pitao me je prijatelj. „Prilično, hvala vam”, ljubazno sam odgovorila. Reči su mi zvučale čudno prigušeno. „Mi idemo sad dole i kažemo maestru kako nešto važno isporuka gore u sobu - čim on kući. Neće dugo.

Vi čekati.” Čula sam korake, zatvaranje vrata i konačno je nastupila meka i suncem okupana tišina. Čekala sam prema uputstvu.

I čekala.

I čekala. Čula sam samo sopstveni dah u svilenoj čauri i šuškanje sukanja kad bih se promeškoljila.

Kakav će biti taj Vaskez? Kristoforo me je uverio da je bogat, da ima ista­knut položaj u okupatorskoj vojsci, kao i da priželjkuje moje društvo. Ali kakav je kao čovek?

Pitala sam se hoću li uživati u onome što sledi. Hoće li biti nadaren za veštine potrebne u spavaćoj sobi? Možda mi čak postane i nešto više od pokrovitelja koji mi plaća usluge? Možda ću se jednom s ljubavlju prisećati ove večeri kao trenutka kad je počelo nešto prelepo. Na­ravno, moguće je i nešto sasvim suprotno: večerašnji sastanak mogao bi biti i onaj koban susret koga se svaka kurtizana potajno plaši. Jer takvi susreti zaista se događaju.

I meni se desio pre mnogo godina, na kraju krajeva, zar ne? Imala sam sreću što sam preživela tu noć.

Možda drugi put neću imati toliko sreće.

Ožiljak mi se zategao kad sam se setila.

Ipak, Kristo mi je pre neki dan sve predstavio kao veoma primamljivo. „Kažeš mi da ti je potreban novi pokrovitelj - pa, šta kažeš na Španca?”, pitao je. „Španca? Inkvizitora?”

Nasmejao se. „Ne, ne, ne - ništa slično - ne mogu da zamislim da bi iko od njih potrošio ijedan novčić na tako grešne i pokvarene aktivnosti kao što je veza s kurtizanom - čak i kad je prelepa kao ti, Frančeska. Ne, ovaj čovek je izuzetno bogat, on je Maestre de Campo u španskoj vojsci. Radim s njim mesecima. Možda grešim - ali na osnovu onoga što sam čuo slutim da sve više očajava za pažnjom lepe žene. Čini mi se da ne prođe ni sat a da on ne pomene tu činjenicu.”

Nasmešila sam se, a Kristo mi se nacerio. „Bogat je kao Krez”, na­stavio je. Bacila sam pogled na Modesta, koji je stajao pored vrata moje odaje, ali lice mu je bilo bezizrazno. „Mlad je”, govorio je Kristo, „mlađi od mene, dobar vojnik - možda nije najpametniji, ali dovoljno je pametan da ga već nekoliko puta unaprede. Malo je poseban, moglo bi se reći. Drugi bi možda rekli pe­dantan, ali...” „U stvari, zanima me hoće li mi biti privlačan?”

Nasmejao se. „Nije na meni da to kažem, zar ne, cara?

Dođi pre­kosutra i predstaviću mu te - uz prikladne pohvale - a onda ćeš moći i sama da odlučiš šta misliš o našem mladom Migelu Vaskezu.” Želela sam da znam šta Modesto misli o tome pre nego što na bilo šta pristanem. „Mislim da treba to da učinite”, rekao je posle kraćeg razmišljanja. „Pošto je grof Vekio umro, a sad i ovaj gospodin odlazi iz grada”, po­kazao je glavom na Krista, a onda se opet okrenuo ka meni, „morate misliti na svoju dobrobit. Otkako se Emilija Roza i ona zlobna kučka Alesandra Malakoda uzdižu u gradu do vrtoglavih visina, morate se pobrinuti da održite korak. Koliko god da je bio star i oronuo, grof Vekio imao je ugled u Napulju, i

www.leo.rs | 25

njegova zaštita vam je prošle godine bila bogomdana.”

Pogledala sam u stopala i gurnula vrh cipela u rupu u podu. Bio je u pravu, znala sam, ali u želji da se opravdam, rekla sam: „Ali - imam i druge pokrovitelje. Tu je Filipo...”

Modesto je zakolutao očima.

Dodala sam razdražljivo: „I prihvatila sam sinjor Čičana pre ne­koliko nedelja.”

Kristo je podigao obrve. „Tog mladog pokvarenjaka? Čuo sam za njega. Treba da budeš oprezna, Frančeska - šta ljudi pričaju, čudi me da si još u jednom komadu.

Ozbiljan sam - moraš povesti računa.”

I meni je nekoliko puta u društvu ovog novog pokrovitelja ista mi­sao pala na pamet. Mikele di Čičano umeo je da bude mahnit. Možda je Modesto bio u pravu, pomislila sam. Potreban mi je neko postojan. Bogat i postojan.

Barem dok je Kristo odsutan.

Negde ispod mene zalupila su se vrata. Neko je viknuo, a onda je nekoliko muških glasova nerazgovetno zagrmelo. Teški koraci zatutnjali su stepeni­cama. Puls mi se ubrzao. Možda je ovo on. O, bože - Kristo je rekao da ima ogroman apetit... šta ako je i sam ogroman? Hoću li završiti ovo veče potpuno spljoštena? Izgrickala sam usne da ih zacrvenim, a onda sam ih oblizala. Pokušala sam da podignem ruku da se uštinem za obraze, ali sluge su zate- gle traku prejako i nisam mogla da dohvatim lice a da ne pomerim platno.

Međutim, niko nije ušao u sobu; posle nekoliko trenutaka zvuci u pri­zemlju su izbledeli. Misli su mi ponovo odlutale.

Siroti grof Di Vekio. Osećam se užasno odgovornom za njegovu smrt. Ispričala sam to Kristu - rekla sam da sam ga ja ubila. O, znam da je to, zapravo, tuđe delo, ali i dalje osećam toliku krivicu da mi se ponekad čini kao da je moje. Nije trebalo da pristanem da se sastanem s Vičinom da Arđentom tog dana - tim zlim čovekom. To je bilo glupo od mene. Modesto mi je uvek govorio kako treba da ga se klonim. I da Arđenta nije bio sa mnom to popodne, grof Di Vekio bi još bio živ, Modesto bi bio zadovoljan novcem koji zarađujem, a ja ne bih ležala ovde kao ogroman rođendanski poklon, nesposobna da se pomerim, pri čemu uopšte ne poznajem muškarca s kojim ću leći u krevet.

Kristo je bio zaprepašćen kad sam mu ispričala za grofa Di Vekija. Znao je da je starac mrtav - ali sad je znao i kako se to desilo. „Nisam ga videla dve ili tri nedelje”, rekla sam. „Mislim da je bio na putu.” Zamislila sam starca - Đovanija Batistu, ostarelog grofa Di Vekija: povijen, ukočen, sporih pokreta, olupina od nekad vedrogpu- stolova. Vođenje ljubavi ga je svaki put skupo koštalo, ali uživao je u njoj - bar onih dana kad mu je polazila za rukom. A kad mu prejaka kostobolja nije dozvoljavala da se uzbudi, voleo je da

26 |

sedi na mom kre­vetu i sluša me kako recitujem poeziju ili mu čitam iz mojih dnevnika. Bio je drag starac, izdržavao me je u Napulju i bilo mi je iskreno žao što ga više nema.

I to ne samo zbog novca. „Nastavi”, rekao je Kristoforo. „Pa - kao što sam rekla, nije ga bilo čitavu večnost.

Baš kao ni tebe.” „Neprijatna vojnička navika, traže od nas da povremeno i radimo.”

Zanemarila sam njegovu zajedljivost. „Dakle, pošto nijedan od mo­jih miljenika nije dolazio da me vidi, morala sam da zagrebem po dnu bureta.”Zastala sam. „Vičino da Arđenta.”

Nije morao ništa da kaže. Izraz gađenja na licu bio je dovoljno rečit.

Ukočeno sam se osmehnula. „Znam - odvratan je.” „Zašto onda?”

Stid mi je zapalio obraze kad sam priznala. „Trebao mi je novac.”

Odmahnuo je glavom i tiho coknuo jezikom u neverici.

Lice mi je plamtelo od razdražljivosti. „Ne gledaj me tako!”, rekla sam. „I ja moram od nečeg da živim, baš kao i ti - održavam dve kuće i brinem o deci. Ako mi muškarci koji mi se sviđaju ne dolaze u posetu, moram da prihvatim i one koje bih najradije izbegla.”

Nakrivio je glavu i nerado se složio. „U svakom slučaju”, rekla sam. „Vičino je došao rano te večeri kad je Đovani Batista preminuo. Bio je pijan - što i nije bilo neko iznena­đenje - i bio je naročito dosadan.

Nisam imala želju da ga uvlačim u razgovor i delovalo mi je kako nije sposoban da uradi ništa uzbudljivo, pa sam pomislila kako ću se najbolje izboriti s okolnostima ako se pobrinem da ne očekuje od mene da razgovaramo.”

Kristoforo je upitno podigao obrvu. „Majka mi je uvek govorila kako je nepristojno pričati punim ustima.”

Kristo je zabacio glavu i nasmejao se. Nastavila sam s pričom. „I tada su se vrata moje sobe - ove sobe - uz tresak otvorila. Pošto sam mislila da je Modesto, nisam obratila pažnju i samo sam nastavila s onim što sam radila, a Vičino je bio previše pijan da bi primetio upad. Ali to nije bio Modesto, već Đovani Batista.”

Bacila sam pogled preko ramena, čučeći ispred Arđenta. Izraz na njegovom sirotom licu i dalje me proganja. Izgledao je potpuno slo­mljeno. Nije ništa rekao, samo je zurio u mene nekoliko trenutaka, a zatim je naslepo oteturao kroz vrata. Htela sam da pođem za njim, ali čim sam krenula da ustajem, prokleti Vičino me je uhvatio za zglob i pokušao da me zadrži. Dok sam se otela iz njegovog stiska, ulazna vrata su se zalupila i grof Di Vekio je otišao.

Posetite nas na 58. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u Hali 1 i Hali 4 u periodu od 20. do 27.10.2013.

Štand Leo commerce

www.leo.rs | 27

Džejms Paterson

Londonski

mostovi Dva najveća zlikovca koja je smislio Džejms Paterson sada u istoj knjizi!

Prvo poglavlje Pukovnik Džefri Šefer je uživao u novom životu u Salvadoru, trećem po veličini gradu u Brazilu, a po mnogima i najzanimljivijem. Svakako je taj grad pružao najviše zabave.

Iznajmio je razmetljivu šestosobnu vilu odmah naspram plaže Guaražuba, gde je provodio dane u piću slatkih kaipirinja i ledenog piva „brama”, a ponekad igrajući tenis u klubu. Noću se pukovnik Šefer ubica-psihopata poznatiji kao Lasica - odavao starim navikama, lovio je po mračnim, uskim zavojitim ulicama starog grada.

Izgubio je račun o tome koliko ih je ubio u Brazilu, a u Salvadoru kao da niko nije brojao nit mario. U novinama nije bilo nijednog članka nestanku neke mlade prostitutke. Ni jednog jedinog. Mož­da je tačno ono što se priča za ovdašnje ljude - ako slučajno nisu na nekoj zabavi, vežbaju za sledeću.

Tek nešto posle dva ujutro Šefer se vratio u vilu s mladom prelepom uličarkom, koja se predstavila kao Marija.

Imala je krasno lice i divno mrko telo, posebno za nekog tako mladog. Marija je rekla da ima trinaest godina.

Lasica je ubrao debelu bananu s drveta u dvorištu. U ovo doba godine mogao je da bira između kokosa, guave, manga i pinje - puding-jabuke. Kad je ubrao sveže voće, pomislio je kako je u Salvadoru uvek nešto sazrelo

28 |

za branje. Pravi raj. A možda je i pakao, a ja sam đavo, pomislio je pa se zakikotao. „Izvoli, Marija”, rekao je i pružio joj bananu. „Lepo ćemo je iskoristiti.”

Devojka se nasmešila s razumevanjem, a Lasica obrati pažnju na njene oči - savršene smeđe oči. I sve je to moje - oči, usne, grudi.

Upravo tad je ugledao sitnog brazilskog majmuna kog zovu miko, kako pokušava da se uvuče u kuću kroz zastor na prozoru. „Beži odatle, kradljivče nijedan!”, dreknuo je. „Ajde! Gubi se!”

Tad se nešto mrdnulo u žbunju i tri čoveka su ga zaskoči­la. Policija, bio je ubeđen, verovatno Amerikanci, Aleks Kros?

Policajci su ga skolili snažnim rukama i nogama.

Udarili su ga palicom ili olovnom cevi, iščupali mu pramen kose i tukli dok nije izgubio svest. „Uhvatili smo ga. Uhvatili smo Lasicu iz prvog pokušaja. I nije bilo teško”, rekao je jedan od njih. „Uvedimo ga unutra.”

Zatim je pogledao lepu devojčicu, koja se, sasvim logično, prepala. „Dobro si obavila posao, Marija. Dovela si nam ga.” Okrenuo se pratiocu. „Ubij je.”

„A znaš šta je najgore mučenje, barem po mom mišlje­nju? Gore od onoga što bi ti uradio sirotoj Mariji.

Uhvatiš zarobljenika za oba ramena i snažno ga treseš sve dok ne dobije konvulzije. Doslovno mu prodrmaš mozak, koji je sam po sebi osetljiv organ. Od toga mu se učini da će mu glava odleteti. Telo mu zahvati vrelina.

Ne preterujem.

Evo, pokazaću ti na šta mislim.”

Grozno, nezamislivo trešenje - a Šefer je sve vreme visio naglavačke - trajalo je gotovo čitav sat.

Na kraju su ga spustili. „Ko si ti? Šta hoćeš od mene?”, zavrištao je.

Glavni tamničar slegnu ramenima. „Ti si žilav skot, ali uvek se podsetim da sam te našao. Ako bude potrebno, naći ću te opet. Razumeš li?” Šefer nije mogao da izoštri vid, ali je pogledao u pravcu iz kog je dopirao tamničarev glas. Prošaputao je: „Šta... hoćeš? Molim te.”

Lice bradatog čoveka mu je sad bilo blizu. Skoro da se smešio. „Imam za tebe najneverovatniji posao. Veruj mi, rođen si za njega.” „Ko si ti?”, prošaputao je Lasica kroz duboko naprslu, krvavu usnu. To pitanje je hiljadu puta ponovio dok su ga mučili. „Ja sam Vuk”, rekao je bradati. „Možda si čuo za mene.”

Prvi deo NEPOJMLJIVO Treće poglavlje Hitac se prolomio tihim dvorištem. U Salvadoru niko to izgleda nije primetio, nit je mario.

Drugo poglavlje Lasica je sad poželeo da umre. Visio je naglavačke s tava­nice svoje spavaće sobe. U sobi je bilo ogledala na sve strane, pa se video u više njih.

Ličio je na mrtvaca. Bio je nag, sav izubijan i krvav.

Ruke su mu čvrsto vezane lisicama na leđima, gležnjevi privezani jedan za drugi, od čega mu je prekinuta cirkulacija. Krv mu se slivala u glavu.

Pored njega je visila Marija, ali je bila mrtva već nekoliko sati, možda i čitav dan, sudeći po užasnom smradu. Smeđe oči su joj bile okrenute k njemu, ali su zurile kroz njega.

Vođa njegovih otmičara imao je bradu i stalno je stezao crnu gumenu lopticu. Sad se sagnuo pa je bio na stopu od Šeferovog lica. Progovorio je tiho, šapatom. „Evo šta smo radili s nekim zarobljenicima kad sam bio u aktivnoj službi - prilično učtivo i mirno ponudili bismo im da sednu, pa bismo im zakucali jezik za sto. To je čista istina, moj lasičasti prijatelju. Znaš šta još? Prosto smo im čupkali dlačice... iz nozdrva... s grudi... sa stomaka... genitali­ja... to je prilično dosadno, zar ne? Uh”, rekao je i počupao Šeferove malje.

Vedrog sunčanog dana, kad će jedno od njih dvoje neo­čekivano i bespotrebno stradati, Franses i Dagi Puslovski su prostirali čaršave, jastučnice i dečju odeću da se suše na podnevnom suncu.

Odjednom su na parkiralište kamp-prikolica Azurni pogled u Sanrajz Veliju u Nevadi nagrnuli američki vojnici. Mnogo vojnika. Čitav konvoj američkih džipova i kamiona poskakujući je naišao zemljanim putem na kom su živeli, pa se naglo zaustavio. Vojnici su se raspršili iz vozila. Bili su naoružani do zuba. Očigledno su bili u ozbiljnoj akciji. „Šta se to, za boga miloga, dešava?”, pitao je Dagi, koji je tad odsustvovao iz rudnika Korti kod Velsa zbog bolovanja, pa se još nije privikao na život kod kuće. Znao je da mu to uopšte ne uspeva. Skoro neprekidno je potišten, uvek namr­gođen i sitničav i uvek ćutljiv sa sirotom Franses i decom.

Sad je primetio kako su i muškarci i žene vojnici što silaze s kamiona odeveni u bojne uniforme: kožne čizme, maskirne pantalone, maslinaste majice - sve po redu, kao da su usred Iraka, a ne u zapećku Nevade.

Bili su naoružani puškama M-16 i trčali do najbližih kamp-kućica dignutih cevi. Čak su i neki vojnici izgledali uplašeno.

www.leo.rs | 29

Duvao je prilično jak pustinjski vetar, pa su im glasovi dopirali čak do prostrtog veša Puslovskih. Franses i Dagi su jasno čuli: „Evakuišemo naselje! Ovo je hitno. Svi moraju odmah da napuste kuće! Smesta, narode!”

Franses je dotrčala do mreže za insekte - evo, opet trči - i videla vojnike kako stoje nad Dagijevim telom.

Franses je bila dovoljno prisebna da primeti kako su svi vojnici izgovarali otprilike iste rečenice, kao da su ih uvežbali, a stegnuta, ozbiljna lica pokazivala su da neće trpeti neposlušnost. Tristotinak suseda Puslovskih - od kojih su neki bili sasvim čudni - već su napuštali pokretne domove, negodujući, ali ipak poslušno.

Devojčice su cičale: „Bljak, mamice! Mamice, bljak!

Povraćala si po kuhinji!”

Prva susetka Delta Šor pritrčala je Franses. „Šta se doga­đa, dušo? Zašto su ovde svi ti vojnici? Gospode bože! Da ne poveruješ! Mora da su iz Nelisa ili Falona.

Franses, malo se plašim. A ti, dušo?”

Franses je ispustila iz usta štipaljku i odgovorila Delti: „Kažu da nas evakuišu. Moram po devojčice.”

Utrčala je u kućicu iako je smatrala da je sa sto jedanaest kilograma prošlo vreme kad je mogla da sprintuje, pa čak i da trčkara. „Medison, Bret, hajdete. Ništa se ne bojte. Treba samo nakratko da izađemo! Biće zabavno. Kao u filmu.

Mrdajte!”

Devojčice od dve i četiri godine izašle su iz sobička u kom su gledale Roli, Poli, Oli na Diznijevom kanalu.

Medison, starija, kao i obično se raspitivala: „Zašto? Zašto moramo? Neću. Neću. Zauzete smo, mama.”

Franses je dohvatila mobilni telefon s kuhinjskog pulta - a onda se dogodilo nešto zaista čudno. Pokušala je da pozove policiju, ali se iz telefona začulo samo glasno pucketanje. To se nikad nije dešavalo, nikad nije čula tako neprijatno šuštanje. Je li ovo nekakva invazija? Možda nešto nuklearno? „Majku mu!”, prasnula je u telefon i samo što se nije rasplakala. „Šta se ovo događa?” „Rekla si ružnu reč!”, cijuknula je Bret, ali se smejala.

Njoj su se dopadale ružne reči. Kao da joj je majka pogrešila, a ona je volela kad odrasli greše. „Uzmite gospođu Samerkin i Groktavca”, rekla je Franses devojčicama, koje ni za živu glavu ne bi otišle iz kuće bez omiljenih igračaka, čak ni da se misirska čuma spustila na naselje. Franses je molila boga da to nije slučaj - ali šta je onda? Zašto se američka vojska razmilela po naselju, pa maše oružjem ljudima pred licem? Čula je spolja preplašene susede kako rečima izražavaju njene misli: „Šta se dogodilo?”, „Ko kaže da moramo da odemo?”, „Recite nam zašto!”, „Preko mene mrtvog, vojniče! Čuješ li me?”

Ovo poslednje je rekao Dagi! Šta je on to smislio? „Dagi, uđi u kuću!”, povikala je Franses. „Pomozi mi s devojčicama! Dagi, potreban si mi ovde.”

30 |

Spolja se začuo hitac! Glasan prasak puške.

Gospode, Dagi se ne miče. O bože, o bože! Vojnici su ga ustrelili kao besnog psa. Ni zbog čega! Franses je uzdrhtala, pa ispovraćala ručak.

Zatim je iznenada neobrijan vojnik šutnuo vrata s mre­žom, pa joj se uneo u lice i zaurlao: „Izlazi iz prikolice!

Smesta! Hoćeš i ti da pogineš?”

Uperio je cev puške pravo u Franses. „Ne šalim se, ženo”, rekao je. „Iskreno da ti kažem, pucaću još dok ovo ne izgovorim.” Četvrto poglavlje Posao - operacija, misija - sastojao se u raščišćavanju jed­nog američkog naselja. Usred bela dana.

Bio je to sablastan, sulud posao. Obe verzije filma Svitanje mrtvih blage su u odnosu na ovo. Sanrajz Veli u Nevadi: stanovništvo 315 neustrašivih duša. Uskoro će broj stanov­nika biti nula. Ko će to poverovati? Bogami svi, i to za oko tri minuta.

Nijedan od muškaraca u aviončiću nije znao zbog čega je to naselje trebalo uništiti, nit išta drugo o toj čudnoj misiji, osim da je izuzetno dobro plaćena, pa još unapred. Nisu znali čak ni ime jedan drugom.

Saopšteno im je svakom ponaosob šta mu je zadatak u misiji. Njegova kockica moza­ika. Tako su to i zvali njihove kockice.

Majkl Kosta iz Los Anđelesa, stručnjak za municiju, dobio je uputstva da „prokrijumčari vakuumsku bombu snažnog razornog dejstva”.

U redu, on je to mogao da uradi sasvim lako.

Radni model mu je bio BLU-96, poznat i kao „sekač belih rada”, koji plastično opisuje krajnji ishod. Kosta je znao da je bomba projektovana za raščišćavanje minskih polja, kao i džungli i šuma radi vojnih sletišta. Onda je neki zaista lud, bolestan tip smislio da bi sekač belih rada mogao jednako lako da satre ljude kao što uništava drveće i kamenčine.

Zato je Kosta leteo onim starim, olupanim teretnim avi­onom nad planinskim vencem Taskarora prema Sanrajz Veliju i sasvim se primakao cilju.

S novim najboljim drugarima sklapao je bombu baš u tom avionu. Imali su čak i dijagram s uputstvima, kao da su kreteni. Kako sastaviti termobazičnu bombu za početnike.

Kosta je znao kako je konkretno ta bomba BLU-96 oružje pod strogom kontrolom i da ju je relativno teško nabaviti. Na nesreću svih onih što su živeli, voleli, jeli, spavali i srali u Sanrajz Veliju, sekač belih rada se može

sklopiti kod kuće od delova koje je lako nabaviti. Kosta je kupio dodatni rezer­voar za gorivo od tri i po tone, napunio ga visokooktanskim gasom, namestio uređaj za raspršivanje i umetnuo štapine dinamita kao središte.

Zatim je napravio sklop kočnice i oki­dača koristeći delove padobranskog uređaja za utvrđivanje visine. Sve tako jednostavno.

nje­gov posao, njegova kockica mozaika, a obavio ga je sasvim dobro. „Živećeš”, rekao je Vuk.

Onda je rekao ostalima u avionu: „Letite preko cilja.

Gur­nete bombu kroz vrata za teret, pa potrčite prema okeanu kao da vam gore gaće. Verujte mi, sekač belih rada za sobom neće ostaviti ništa do spržene zemlje.

Sanrajz Veli će postati spaljena mrlja u pustinji. Sećanje.

Samo gledajte.”

Dok je gledao - a nije mogao da odvoji pogled - sekač belih rada sravnio je sa zemljom sve u krugu od petsto meta­ra od mesta na koje je pao. Osim toga, imao je moć da ubije sve u tom prostoru, što je i obavio. Bio je potpuno razoran. Čak na šesnaest kilometara odatle popucali su prozori na kućama. Zgrade i zemlja su se tresle u Elku udaljenom pede­set šest kilometara. Detonacija se čula i u susednoj državi.

Doduše, čula se i mnogo dalje. Upravo tamo u Los Anđelesu, na primer. Jer je malo naselje u Sanrajz Veliju bilo samo probni poligon.

Peto poglavlje „Samo polako, gospodo. Ne treba niko da strada.

Ovog puta ne treba.”

Skoro hiljadu dvesta kilometara odatle Vuk je gledao uživo šta se događa u pustinji. Kakav film! U Sanrajz Veliju su postavili četiri kamere na zemlji koje su slale sliku na četiri monitora u kuću na Bel Eru u Los Anđelesu, gde je on boravio. Bar trenutno.

Sad je kamera hvatala širok ugao i bombu koja polako leti k naselju. Zadivljujuć snimak. Čak je i njemu bio stravičan. Na tridesetak metara nad zemljom bomba je eksplodirala. „Jebote! Bum!”, prosto mu je izletelo s usana. Obično ga ništa nije ovako uzbuđivalo.

„Ovo je tek zagrevanje”, rekao je Vuk. „Početak nečeg velikog. Mog remek-dela. Poravnavanja računa.” Šesto poglavlje

Pažljivo je pratio kako stanovnike kamp-prikolica vojnici prate do spremnih transportnih kamiona. Slika je bila veo­ma oštra. Jasno je video oznake na rukama vojnika: Vojna garda Nevade 72. jedinica.

Kad je sve počelo, bio sam u blaženom neznanju, na četvorodnevnom odmoru na Zapadnoj obali, prvom odmoru za godinu dana. Prva stanica: Sijetl u državi Vašington.

Odjednom je glasno rekao: „Sranje! Ne radi to!” Sve brže je stezao crnu lopticu, što radi kad je uznemiren ili ljut, ali i kad ga spopadne i jedno i drugo.

Sijetl je lep, živ grad u kom je, po mom mišljenju, fino uravnoteženo ono staro, vredno divljenja i kibernetsko novo, moguće s malom prevagom u korist budućnosti.

Pod normalnim okolnostima radovao bih se odlasku tamo.

Jedan civil izvuče pištolj i uperi ga u vojnika.

Neverovatno glup potez! „Imbecilu obični!”, povikao je Vuk u ekran.

Sekund kasnije je onaj čovek s pištoljem ubijen, oboren licem u pustinjsku prašinu, što je olakšalo utovar ostalih budala iz Sanrajz Velija u kamione. Trebalo je da to predvidim, pomisli Vuk. No kako nije, sad je to problemčić.

Zatim je pokretna kamera uhvatila teretni avion kako se približava naselju i kruži nad njim. Bio je to prelep prizor. Ona pokretna kamera očigledno je bila na vojnom kamionu, za koji se ponadao da žurno odlazi van domašaja.

Snimak je bio zapanjujuć - crnobeli, zbog čega je izgledao još moćnije. Crnobelo je stvarnije, zar ne? Da, svakako.

Pokretna kamera nije mrdala s aviona koji sleće u naselje. „Anđeli smrti”, prošaputao je. „Prelep prizor. Kakav sam ja umetnik.”

Dvojica su morala da izguraju rezervoar s gasom kroz vrata. Tad je pilot naglo skrenuo ulevo, dostigao najveće ubrzanje pa što je mogao brže digao avion. To je bio

Međutim trenutak nije bio pogodan, a trebalo je samo da pogledam dečkića kog sam držao za ruku dok smo prelazili Severnu aveniju Volingford da bih se setio zbog čega je tako.

Trebalo je samo da oslušnem srce.

Dečak je moj sin Aleks, a ja sam ga tad video prvi put posle četiri meseca. Sad je živeo s majkom u Sijetlu. Ja sam živeo u Vašingtonu, gde sam radio kao agent FBI-ja. Aleksova mama i ja smo se upustili u „prijateljsku” borbu za starateljstvo nad sinom. U stvari, postalo je prijateljskije tek posle dva vrlo burna susreta. „Uživaš li?”, pitao sam malog Aleksa, koji je još vukao sa sobom Mu, crno-belu plišanu kravu, omiljenu još dok je živeo sa mnom u Vašingtonu. Imao je nepune tri godine, ali je već razgovetno govorio, a još razgovetnije dolazio do onog što bi naumio. Bože, kako sam voleo tog čovečuljka. Njegova majka je bila ubeđena da je nadaren - visok stupanj inteligencije, veoma kreativan - a kako je Kristina nastav­nica u osnovnoj školi, i to odlična nastavnica, verovatno zna šta priča.

www.leo.rs | 31

Stanovala je u oblasti Volingford, pa kako je to prijatan kraj za šetnju, Aleks i ja smo rešili da ne idemo daleko od kuće. Počeli smo tako što smo se igrali u prostranom dvo­rištu ograđenom zelenim Daglasovim jelama, s pogledom na Kaskadne planine.

Napravio sam nekoliko snimaka dečaka, prema uputstvima koja mi je dala Nana Mama. Aleks je hteo da mi pokaže majčin povrtnjak, a ovaj je, kao što sam i očekivao, bio lepo održavan i pun paradajza, zelene salate i tikava. Trava oko njega je uredno šišana. Po simsu kuhinjskih prozora bilo je saksija s ruzmarinom i nanom.

Još malo sam slikao Aleksa.

Pošto smo obišli dvorište, otišli smo do volingfordskog igrališta da vežbamo hvatanje lopte i udaranje palicom, zatim smo posetili zoološki vrt, pa se prošetali pored obli­žnjeg Zelenog jezera držeći se za ruke.

Aleks je bio uzbuđen zbog predstojeće parade i nije razumeo zbog čega ne mogu da ostanem sve do tada.

Znao sam šta nam predstoji, pa sam se trudio da se pripremim. „Zašto uvek moraš da odeš?”, pitao me je, a ja nisam imao odgovor na to. Samo sam osetio iznenadan, grozan bol u gru­dima koji mi je postao već poznat. Želim da budem s tobom, mališa, svakog minuta svakog dana, hteo sam da kažem. „Jednostavno moram, mališa”, kazao sam. „Ali uskoro ću opet doći. Obećavam. Znaš da držim obećanja.” „Zato što si policajac? Zato moraš da odeš?” „Da, delimično zbog toga. To mi je posao. Moram da zarađujem kako bih mogao da kupim video-kasete i slatkiše.” „Zašto ne nađeš drugi posao?” „Razmisliću o tome”, rekao sam. Nisam ni lagao. Naći ću drugi posao. U poslednje vreme mnogo razmišljam o poli­cijskoj karijeri. Čak sam o tome razgovarao i s doktorkom, mojom doktorkom za glavu.

Konačno smo se oko pola tri vratili do njegove kuće, obnovljene viktorijanske zgrade u odličnom stanju, oboje­ne u tamnoplavo, s belim rubovima oko prozora.

Kuća je udobna i svetla, a priznajem da je i lepo odrastati u mestu kao što je Sijetl.

Iz sobe malog Aleksa vide se Kaskadne planine. Šta dečaku još treba?

Možda otac kog viđa češće nego jednom u nekoliko meseci? Šta mislite o tome?

Kristina je čekala na tremu i toplo nas pozdravila. Bila je to velika promena od našeg poslednjeg sučeljenja u Vašingtonu. Mogu li joj verovati? Izgleda da nisam imao izbora.

Aleks i ja smo se zagrlili na pločniku, pa sam ga još neko­liko puta slikao za Nanu i decu.

32 |

Zatim je ušao s Kristinom, a ja sam ostao napolju, pa otišao do iznajmljenog auta, ruku duboko zavučenih u dže­pove, s osećanjem da mi sinčić već nedostaje, da mi suviše nedostaje, i s potvrdnim odgovorom na pitanje hoće li mi se uvek ovako cepati srce. sedmo poglavlje Posle posete Aleksu u Sijetlu, odleteo sam za San Francisko da provedem malo vremena s inspektorkom u odeljenju krvnih delikata Džemilom Hjuz. Nas dvoje se zabavljamo već oko godinu dana. Nedostajala mi je i osećao sam potrebu da budem s njom. Umela je da sve dovede u red.

Usput sam slušao divne glasove Erike Badu i Kalvina Ričardsona. I oni umeju da sve dovedu u red. Ili bar donekle.

Kako se avion bližio San Francisku, počastvovani smo iznenađujuće bistrim pogledom na most Golden gejt i obris grada. Video sam centar Embarkadero i zgradu Transame­rike, pa sam se prepustio prizoru. Jedva sam čekao da vidim Džem. Zbližili smo se kad smo zajedno radili na istrazi jed­nog ubistva. Jedina nevolja je bila u tome što smo živeli na suprotnim obalama. Voleli smo svako svoj grad i posao, pa nismo još smislili kako to da rešimo.

S druge strane, zaista smo uživali kad smo zajedno.

Video sam radost na Džemilinom licu čim sam je ugledao kod izlaza na prometnom međunarodnom aerodromu.

Stajala je pred restoranom Nort Bič, široko se osmehivala, tapšala ruku dignutih iznad glave, pa skakala u mestu.

Jednostavno je takva, i to joj pristaje. Čim sam je video, nasmešio sam se i već se osećao bolje. Uvek je tako uticala na mene. Nosila je meki kožni sportski mantil, svetloplavu majicu i crne farmerke, izgleda da je došla pravo s posla. Ali izgledala je dobro, zaista dobro.

Namazala je karmin i namirisala se, što sam otkrio kad sam je zagrlio. „O da”, rekao sam. „Nedostajala si mi.” „Onda me drži, grli me, ljubi me. Kako ti je sin? Kako je Aleks?” „Sve je veći, pametniji i zabavniji. Sjajan je. Obožavam čovečuljka. Džemila, već mi nedostaje.” „Znam. Znam, dušo. Hajde, zagrli me.”

Podigao sam je sa zemlje i okrenuo oko sebe. Visoka je metar i sedamdeset pet i čvrsta, volim da je držim u zagrljaju. Primetio sam da nas neki ljudi gledaju i uglavnom se smeše. Kako da se ne smeše?

Tad su nam prišli dvoje koji su nas gledali. Bili su u tamnoj odeći i došli su pravo k nama. Šta je sad to? Žena je digla značku da mi je pokaže: FBI. O ne. Ne. Zašto mi se to uvek događa.

POSETITE SAJT LAVOVSKOG ČASOPISA ZA ISPUNJENIJI ŽIVOT www.lavovskicasopis.rs www.leo.rs | 33

34 |

www.leo.rs | 35

36 |

Upoznajte berzanskog milionera koji je živeo raskalašnim životom poput rok zvezde, živeo kao kralj i jedva preživeo uspon i pad kao ikona u svetu američkog biznisa.

Krajem godine u svetske i domaće bioskope nam stiže ilmsko ostvarenje Martina Skorcezea, sa Leonardom Di Kaprijem u glavnoj ulozi. Leonardo Di Kaprio će igrati ZVER! Zver sa Vol strita je Džordan Belfort, čovek koji je početkom devedesetih godina prošlog veka pokorio njujoršku berzu i koji je dnevno trošio 1 000 000 dolara!!

U svojoj autobiograiji, “Zver sa Vol Strita“, Džordan Belfort nam kroz formu romana priča svoju priču. Od običnog berzanskog telefoniste, za kratko vreme postaje ključna ličnost investicione irme Straton Oakmont i jedno od najozloglašenijih imena u inansijskom svetu Amerike.

Belfort je briljantan, intrigantan kontrolor vrednosti akcija koji je vodio svoju družinu, pomažući im da opstanu i izvrdaju lavirint Vol Strita. Nemoralna ali unosna igra koju je igrao je zavela mnoge, pa je brokerska družina pod dejstvom kokaina, alkohola, orgija, razvrata uživala basnoslovne sume novca i bila i sa jedne i sa druge strane zakona.

Leonardo di Kaprio kao Zver sa Vol Strita u novom ilmu Martina Skorcezea.

Džordan Belfort je danas promenjen čovek, trezan već punu deceniju. Putuje po svetu i drži motivacione govore.

Njegova autobiograija je prevedena na 20 svetskih jezika , u 2 nastavka, a sada čekamo i ilmsko ostvarenje i , po rečima mnogih, Oskara.

Njegov zločin se ne isplati, ali čitajući njegovu životnu priču, T poželećete da budete u njegovoj koži, navijaćete za njega! okom Beogradskog Sajma knjiga, od 20. do 27. oktobra Izdavačka kuća FINESA će vam obezbediti popust 20 do 30% na sve naslove, kao i na autobiograiju Džordana Belforta. Vidimo se na Sajmu!

www.leo.rs | 37

Novi sajt!!!

Leo Top lista

1.

Siniša Ubović PUT PROMENE...

I NEĆE BITI KRAJA ČUDESIMA

2.

Ester i Džeri Hiks TRAŽI I DOBIĆEŠ

3.

Dr Erik Perl REKONEKCIJA – Leči druge, leči sebe

4.

Ester i Džeri Hiks ZAKON PRIVLAČENJA

5.

Lujza Hej MOĆ JE U VAMA

6.

Lujza Hej JA TO MOGU – kako da koristite afirmacije da biste promenili sopstveni život

7.

Nil Donald Volš RAZGOVORI S BOGOM 1

8.

Ajrin Torn Sajmon svetski putnik 1 – Polarna pustolovina

9.

Ester i Džeri Hiks VRTLOG

10.

DR FRENK DŽ. KINSLOU Tajna brzog isceljenja

38 |

www.leo.rs

UKOLIKO ŽELITE DA PRIMATE NAREDNe BROJEVE LAVOVSKOG ČASOPISA I OBAVEŠTENJA O NOVIM IZDANJIMA - REGISTRUJTE SE

Knjige sa našeg sajta možete kupiti na više načina:

011/375-26-25 011/375-26-26 011/375-26-27

063/517-874 potrebno je da nam u sms poruci pošaljete sledeće podatke: ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada.

Cena sms poruke se tarifira po standardnoj ceni sms poruke kod vašeg operatera.

info@leo.rs potrebno je da nam pošaljete sledeće podatke: Ime i prezime, adresu, mesto i poštanski broj, broj mobilnog telefona, naziv knjige ili knjiga koje poručujete i broj komada.

www.leo.rs

Leo commerce na: Prijavite se za

Leo Newsletter na: www.leo.rs

www.leo.rs | 39

Harlan Koben

ŠEST GODINA „Svaka Kobenova nova knjiga razlog je za slavlje, a ovako dobra knjiga kao što je Šest godina razlog je za ushićenje.“ Huffington Post

PRVO POGLAVLJE Sedeo sam u poslednjem redu crkvenih klupa i gle­ dao kako se za drugoga udaje jedina žena koju ću voleti u životu.

Natali je, naravno, kao meni u inat, bila u belom i izgle­dala veličanstveno. Oduvek se njena lepota odlikovala kako tananošću tako i priličnom snagom, a tamo pred oltarom izgledala je nebeski čista, gotovo kao da je s dru­gog sveta.

Grizla je usnu. Setio sam se onih dokonih prepodneva kad smo vodili ljubav, a onda bi ona obukla moju plavu svečanu košulju pa bismo tako sišli. Sedeli smo u kutku za doručak i čitali novine, a ona bi izvadila blok i skicirala.

Kad bi mene crtala, isto ovako bi grizla usnu.

Osetio sam kao da mi nečije ruke zaranjaju u grudi, grabe krhko srce i cepaju ga nadvoje.

Zašto sam došao?

Verujete li u ljubav na prvi pogled? Ni sam u nju ne verujem. Doduše, verujem u privlačnost na prvi pogled, veliku i više nego fizičku. Verujem da vas tu i tamo - jednom, možda dvaput u životu - neko privuče tako snažno, tako iskonski i trenutno, kao nečim jačim od magneta.

Tako je bilo sa mnom i s Natali. Ponekad ostane na tome.

Ponekad to raste i prikuplja vrelinu, pa se pre­obrazi u veličanstven plamen, za koji znate da je stvaran i da će večno trajati.

40 |

A katkad vam se prosto učini da j e onaj prvi zapravo drugi.

Naivno sam verovao da ćemo zauvek ostati zajedno. I to ja, koji nikad nisam verovao u posvećivanje i koji sam činio sve da izbegnem njegove stege, a ipak sam odmah - dobro, posle nedelju dana - znao da je to žena pored koje ću se buditi svakog bogovetnog dana. To je žena za koju bih dao život. To je žena - da, znam da ovo zvuči otrcano - bez koje ništa ne mogu da radim jer ona i ono najobičnije začini intenzivnim.

Bljutavo, zar ne?

Sveštenik obrijan do glave držao je govor, ali meni je krv udarila u uši pa ga ništa nisam razumeo. Zurio sam u Natali. Želeo sam da bude srećna. Nije ovo puka fraza, laž koju često sebi ponavljamo jer, uistinu, kad nas ljubavnica više neće, želimo da joj bude grozno. Međutim, ja sam to zaista mislio. Ako stvarno sma­tram da će Natali biti srećnija bez mene, onda treba da je pustim, bez obzira na to kako mi je teško. Samo što nisam verovao da će biti srećnija, šta god govorila ili radila. A možda je to opet samo zavaravanje, još jedna laž koju sebi govorimo.

Natali me je jedva i pogledala, ali primetio sam joj malo stisnute usne. Znala je da sam u crkvi. Pogled je uprla u budućeg muža. Nedavno sam saznao da se zove Tod. Mrzim ime Tod. Tod. Verovatno su ga zvali Todi, Todman ili Todster.

me pitali, i tamo i u pogrebnom zavodu, hoću li da mu vidim telo. Preskočio sam to. Valjda nisam želeo da ga upamtim kako leži na nosilima ili u kovčegu. Sećaću ga se onakvog kakav je bio.

Kako je vreme prolazilo, međutim, sve mi je bilo teže da prihvatim njegovu smrt. Bio je tako pun energije, tako živ. Dva dana pre nego što je umro, išli smo na hokejašku utakmicu Njujork rendžersa - tata je imao sezonske ula­ znice - pa su se igrali produžeci, a mi smo vikali i navijali, pa kako je onda mogao da umre? Zapitao sam se da nije nekako došlo do greške ili do nekakve velike prevare, pa mi je otac možda i dalje živ. Znam da to nema nikakvog smisla, ali bol ume da se poigrava vama. Ako dozvolite beznađu da se pomoli, ono će vam pružiti mnogo druga­ čijih odgovora.

Proganjalo me je to što nisam video očevo telo. Sad nisam želeo da napravim istu grešku. Držeći se ove loše metafore, sad sam video leš. Nije bilo potrebe da proveravam puls, da ga buškam ili da se nepotrebno duže zadržavam.

Kosa mu je bila preduga i razmetao se čekinjastom bradicom od četiri dana, koju neki smatraju modernom, a drugi, kao što sam ja, požele da ga zviznu po toj bradi.

Glatkim i nadmenim pogledom preleteo je preko gostiju i zastao, gle, na meni. Zadržao ga je samo sekund, odmerio me i shvatio da ne zaslužujem više vremena.

Zašto mu se Natali vratila?

Deveruša je bila Džulija, Natalina sestra. Stajala je na amvonu, držala bidermajer obema rukama i smešila se beživotno, nalik robotu. Nisam je ranije upoznao, ali viđao sam je na slikama i slušao kad razgovaraju telefonom. Izgleda da je i Džuli bila zaprepašćena ovakvim ishodom. Pokušao sam da joj uhvatim pogled, ali ona se trudila da pilji u prazno.

Ponovo sam pogledao Natalino lice, pa sam osetio sitne detonacije u grudima. Bum, bum, bum. Čoveče, ovo je baš bila loša zamisao. Kad je kum izneo burme, nešto mi je leglo na pluća. Teško sam disao.

Dosta.

Pretpostavljam da sam došao ne bih li se uverio rođe­ nim očima. Na teži način sam naučio da mi je to potreb­ no. Otac mi je umro pre pet meseci od jakog srčanog udara. Nikad dotad nije imao problema sa srcem i po svemu je bio dobrog zdravlja. Setio sam se kako sam sedeo u onoj čekaonici, pa kako su me pozvali u kance­ lariju lekara, kako su mi saopštili strašnu vest - a onda su

Potrudio sam se da što neprimetnije odem. To nije baš najlakše kad ste metar i devedeset pet i građeni, iskoristiću Natalino poređenje, „kao drvoseča”. Imam krupne šake. Natali ih je volela. Držala bi ih i pratila linije na dlanu. Govorila je da su to prave šake, muške šake. I njih je crtala zato što, tvrdila je, one pričaju moju priču - moje radničko poreklo, studije na Lanfordskom koledžu koje sam plaćao radeći kao izbacivač u lokalnom noćnom klubu, ali i to da sam sad najmlađi profesor na njegovom odseku političkih nauka.

Izmigoljio sam se iz bele kapelice na topao letnji vazduh. Letnji. Je li zapravo ono samo to? Letnja avantura?

Nismo bili dvoje uspaljenih klinaca što žude za dogodovštinama u kampu, već dvoje odraslih što traže samoću na odmoru - ona da slika, ja da pišem disertaciju iz političkih nauka - koji su se sreli i podlegli, a sad kad se već bližio septembar... pa eto, sve lepo ima kraj. Čitava naša veza imala je nekakav nestvaran prizvuk, oboje smo bili daleko od uobičajenog života i svih onih svakodnevnih banalnosti koje idu s njim. Možda je zato bilo tako zanosno. Možda je upravo zbog činjenice da smo vreme provodili u tom mehuru lišenom stvarnosti, naša veza bila bolja i silnija. Možda samo lupetam.

Kroz vrata kapele čuo sam povike i pljesak. To me je trglo iz obamrlosti. Obred je gotov. Tod i Natali su sad gospodin i gospođa Čekinja. Uskoro će izaći. Zanimalo me je hoće li ih zasipati pirinčem. Todu se to verovatno ne bi dopalo. Pokvario bi mu frizuru i zalepio mu se za bradu.

Opet nisam morao ništa više da vidim.

Zašao sam iza bele kapele, taman kad su se vrata širom otvorila. Zurio sam u čistinu. Tamo ničeg nije bilo osim čistine. U daljini je bilo drveća. Brvnare su bile s druge strane brda. Kapela se nalazi u slikarskoj koloniji,

www.leo.rs | 41

gde je Natali odsela. Ja sam nešto niže putem u koloniji za pisce. I jedna i druga kolonija su stare vermontske farme na kojima se još pomalo gaji organsko povrće. „Zdravo, Džejk.”

Okrenuo sam se na poznat glas. Na desetak metara od mene stajala je Natali. Brzo sam joj pogledao levu šaku. Kao da mi čita misli, podigla ju je i pokazala mi burmu. „Čestitam”, rekao sam. „Veoma se radujem zbog tebe.”

Prenebregla je moj komentar. „Neverovatno mi je da si ovde.”

Raširio sam ruke. „Čuo sam da će biti sjajnih zalogajčića za predjelo. Ne mogu da im odolim.” „Duhovito.”

Slegnuo sam ramenima, a istovremeno mi se srce smr­vilo i razvejalo. „Svi su tvrdili da se nećeš pojaviti, ali ja sam znala da hoćeš.” „I dalje te volim.” „Znam.” „I ti voliš mene.” „Ne volim te, Džejk. Vidiš?”

Mahnula mi je pred licem burmom. „Dušo?” Iza ugla se pojavio Tod sa svojim maljavim licem. Ugledao me je i namrštio se. „Ko je to?”

Bilo je jasno da zna ko sam. „Džejk Fišer”, predstavio sam se. „Čestitam.” „Gde sam te već video?”

Stajao sam nemo. „Obećaj mi da nas nećeš pratiti, zvati, da čak nećeš poslati ni imejl.”

U grudima me je sve više bolelo. Postalo je oštro i teško. „Obećaj mi, Džejk. Obećaj da ćeš nas ostaviti na miru.”

Gledala me je pravo u oči. „Dobro”, rekoh. „Obećavam.”

Bez ijedne reči više Natali je otišla oko kapele, čoveku za kog se upravo udala. Ostao sam još malo trudeći se da dođem do daha. Pokušao sam da se naljutim, da sve shvatim neozbiljno, da slegnem ramenima i kažem joj da je ona na gubitku. Sve sam pokušao, pa čak i da budem zreo, ali znao sam da je sve to tehnika odugovlačenja, da se ne bih suočio sa činjenicom da mi je srce zauvek slomljeno.

Ostao sam iza kapele dok nisam pretpostavio da su se svi razišli. Onda sam došao ispred. Sveštenik sveže obrija­ ne glave stajao je na stepenicama. Tamo je bila i Natalina sestra Džuli. Spustila mi je dlan na ruku. „Jesi li dobro?” „Odlično sam”, rekao sam joj.

Sveštenik mi se osmehnuo. „Lep dan za venčanje, sla­ žete li se?” Žmirnuo sam u sunce. „Valjda jeste”, rekao sam i otišao.

Učiniću ono što je Natali tražila. Ostaviću ih na miru.

Misliću na nju svakog dana, ali nikad je neću pozvati ni potražiti, čak je neću tražiti ni na internetu. Održaću obećanje.

Pustio sam da Natali ovo sredi. Spustila mu je dlan na rame i rekla: „Džejk je mnogima od nas pozirao. Verovatno ti je poznat sa slika.”

Punih šest godina.

I dalje se mrštio. Natali je stala pred njega i rekla: „Možeš li da nas ostaviš za tren? Odmah dolazim.”

Šest godina kasnije

Tod me je pogledao. Nisam se ni mrdnuo. Nisam ustuk­nuo. Nisam skrenuo pogled.

Nezadovoljno je rekao: „U redu. Samo nemoj dugo.”

Još jednom me je oštro pogledao, pa krenuo oko kapele. Natali se okrenula meni. Pokazao sam u pravcu u kom je Tod otišao. „Izgleda zabavno.” „Zašto si došao?” „Morao sam da ti kažem da te volim. Morao sam da ti kažem da ću te uvek voleti.” „Gotovo je, Džejk. Krenućeš dalje. Biće sve u redu.”

Ništa nisam rekao. „Džejk?” „Molim.”

Malo je nakrivila glavu. Znala je kako to deluje na mene. „Obećaj mi da ćeš nas ostaviti na miru.”

42 |

DRUGO POGLAVLJE Najveća promena u životu, mada to tada nisam znao, dogodiće mi se između tri i dvadeset devet i tri i trideset.

Upravo sam završio predavanje brucošima o moralnom rezonovanju. Uputio sam se iz Hola bardova. Dan je bio kao stvoren za kampus. Sunce je jarko sijalo tog živahnog masačusetskog popodneva. Na terenu su se takmičili u bacanju frizbija. Studenti su leškarili na sve strane, kao da ih je posula neka džinovska ruka. Čula se gromoglasna muzika. Kao da je oživela brošura o kampusu iz snova. „Obožavam ovakve dane, ali ko ih pa ne voli?” „Profesore Fišeru?”

Okrenuo sam se. Sedam studenata je sedelo u polukru­gu na travi. Devojka koja me je pozvala sedela je u sredini. „Hoćete li da nam se pridružite?”

Odmahnuo sam im smešeći se. „Hvala, ali imam kon­ sultacije.”

Produžio sam. Ionako ne bih ostao, mada bih voleo da sedim s njima ovako divnog dana - ko ne bi? Između profesora i studenta mora postojati granica i, kako god to zvučalo nevelikodušno, ne želim da budem od onih profe­sora ako me razumete, od profesora koji se malo previše druže sa studentarijom, pa povremeno prisustvuju žurkama u bratstvu i možda plate pivo na fudbalskoj utakmici. Profesor treba da pruža podršku i da mu se lako pristupa, ali ne treba da se ponaša ni kao ortak ni kao roditelj.

Kad sam stigao u Klarkovu zgradu, gospođa Dinsmor me je dočekala uobičajeno namršteno. Gospođa Dinsmor, prava nadžak-baba, radi kao sekretarica na odseku za poli­tičke nauke još od vremena Huverove administracije. Ima najmanje dvesta godina, ali je nestrpljiva i pogana kao neko upola mlađi. „Dobar dan, lepotice”, pozdravio sam je. „Ima li poruka?” „Na pisaćem stolu su vam”, rekla je gospođa Dinsmor. Čak joj je i glas namrgođen. „A pred vratima vam je, kao i uvek, red studentkinja.” „Dobro, hvala.” „Liči mi na audiciju za plesnu trupu Rokets.u „Shvatam.” „Vaš prethodnik nije bio tako lako dostupan.” „Ma hajdete, gospođo Dinsmor. Dok sam bio student, stalno sam dolazio kod njega.” „Jest, ali je bar vaš šorts bio pristojne dužine.” „A vi ste zbog toga bili pomalo razočarani, je l’ da?”

Gospođa Dinsmor se upela da se ne nasmeši. „Samo mi bežite s očiju.” „Priznajte.” „Hoćete da vas šutnem u tur? Gubite se.”

Poslao sam joj poljubac pa ušao na zadnja vrata, kako bih izbegao red studentkinja koje su se prijavile za konsultacije petkom. Svakog petka sam imao dva sata „nepredviđenih” konsultacija od tri do pet. U to vreme dajem svakom studentu po devet minuta, bez rasporeda, bez prethodnog zakazivanja. Ulaze kako se ko pojavi - ko pre devojci, njemu i devojka. Ipak se držimo sata.

Imate devet minuta. Ni više ni manje, a jedan minut je rezervisan za izlazak i ulazak sledećeg studenta. Ako vam je potrebno više vremena ili sam vam ja mentor za diplomski rad ili već tako nešto, gospođa Dinsmor će vam zakazati duži sastanak.

Tačno u tri, pustio sam prvu studentkinju. Htela je da raspravlja o teorijama Loka i Rusoa, dva politička naučnika čija imena svi bolje znaju iz televizijske serije Izgublje­ ni nego po njihovim filozofskim teorijama. Druga nije imala nekog stvarnog razloga sem - a ovo kažem sasvim bezosećajno - da se ulizuje. U takvim slučajevima pone­ kad mi dođe da podignem ruku i kažem: „Bolje mi ispeci

kolače”, ali razumem ih. Treća je došla da se žali na ocenu, to jest, smatrala je da je za rad koji sam ocenio devetkom zapravo zaslužila desetku, a u stvari je verovatno trebalo da joj dam samo osmicu.

Tako je to bilo. Neki su dolazili u moj kabinet da nešto nauče, neki da ostave utisak, neki da se žale, neki da ćaska­ju - sve je to bilo u redu. Ne procenjujem ih na osnovu tih poseta. To bi bilo pogrešno. Prema svakom studentu koji mi se pojavi na vratima odnosim se isto zato što smo mi ovde da podučavamo. Ako ne političkim naukama, onda možda donekle kritičkom razmišljanju pa čak - uh! - samom životu. Da nam studenti dolaze kao potpuno for­mirane ličnosti i bez ikakvih nesigurnosti, čemu onda sve? „Ostaje devet”, rekao sam kad je završila s lobiranjem. „Ali kladim se da ćete uspeti da dobijete višu ocenu na sledećem radu.”

Zvono sata se oglasilo. Da, kao što rekoh, ovde se strogo držim satnice. Bilo je tačno tri i dvadeset devet.

Zato sam, osvrćući se na sve, znao kad je sve počelo između tri i dvadeset devet i tri i trideset. „Hvala, profesore”, rekla je i ustala. Ustao sam i ja.

Ni u čemu nisam promenio kabinet otkad sam pre četiri godine postao šef odseka i dobio ovu sobu od svog prethodnika i nekadašnjeg mentora profesora Malkolma Hjuma, državnog sekretara u jednoj administraciji i šefa osoblja Bele kuće u drugoj. Bilo je još divne nostalgične suštine u tom akademskom neredu - među starim glo­ busima, debelim knjižurinama, žućkastim rukopisima, posterima što se ljušte sa zida, uramljenim portretima bradatih muškaraca. U kabinetu nije bilo pisaćeg stola, tu je stajao samo veliki hrastov sto za koji može da sedne dvanaestoro, što je tačan broj moje diplomske klase.

Na sve strane je bilo krša. Nisam se trudio da sređu­ jem kabinet, ne toliko iz počasti prema mentoru, kao što se uglavnom veruje, već zato što sam pre svega lenj i baš me briga, zatim, nisam imao neki lični stil ni porodič­ne fotografije koje bih istakao, a nisam se ni obazirao na onu glupost što kaže kako je „kabinet odraz čoveka”, a i da sam se obazirao, ovo bi zaista bio moj odraz. Postoji i treće: oduvek sam smatrao da krš vodi do individualnog izražavanja. U sterilnosti i organizaciji ima nečeg što sputava studente u spontanosti. Nered kao da podržava slobodno izražavanje mojih studenata - okruženje je već zbrkano i neuredno, rekao bih da oni misle, pa neće škoditi da dodamo i svoje smešne ideje.

Uglavnom je tako zato što sam lenj i baš me briga.

Istovremeno smo ustali od hrastovog stola i rukovali se. Držala mi je šaku sekund duže nego što je trebalo, pa sam je namerno brzo izvukao. Ne, ovo se ne događa stalno. Ipak, događa se. Sad mi je trideset pet, ali kad sam počeo da radim - mlad profesor od dvadeset i nešto - događalo se češće. Sećate li se scene iz Otimača izgubljenog kovčega kad studentkinja na kapcima ispiše

www.leo.rs | 43

volim te? Nešto slično se i meni dogodilo prvog semestra.

Samo što prva reč nije bila volim, a druga je umesto te glasila me. To mi baš ne laska. Mi profesori imamo prilično veliku moć. Muškar­ci koji padnu na ovo ili poveruju da su nekako zaslužili takvu pažnju (neću da budem seksista, ali gotovo uvek su to muškarci), obično su nesigurniji i uskraćeniji od svake studentkinje s problemom vezanim za oca na koju nalete.

Kad sam seo da pričekam sledećeg studenta, pogledao sam na računar na desnoj strani stola. Na ekranu je bila veb-stranica koledža. Pretpostavljam da je sasvim tipična. S leve strane su bile slike iz života koledža, sa studentima svih rasa, vera, religija i polova, kako se planski dobro provode, druže među sobom i sa profesorima, kako se bave vanškolskim aktivnostima, jasno vam je već. Na baneru u vrhu stajao je logotip koledža i njegove najprepoznatljivije zgrade, među njima ugledna Džonsonova kapela, uvećana verzija kapele u kojoj sam gledao kako se Natali udaje.

U desnom delu ekrana bile su novosti vezane za koledž i, baš kad je Beri Votkins, student koji je bio na redu za konsultacije, ušao u kabinet i rekao „Hej, profo, šta ima?”, ugledao sam čitulju zbog koje sam zastao. „Zdravo, Beri”, rekao sam očiju i dalje prikovanih za ekran. „Sedi.”

Seo je i digao noge na sto. Znao je da mi to ne smeta.

Beri je dolazio svake nedelje. Pričali smo o svemu i ni o čemu. Njegove posete su bile pre razblažene terapije nego nešto iz akademskog sveta, ali to je meni bilo savršeno u redu.

Pomnije sam se zagledao u ekran. Na to me je navela fotografija preminulog veličine poštanske marke. Nisam ga poznao - bar ne s te razdaljine - ali mi se učinilo da je mlad. To donekle i nije bilo neuobičajeno za čitulje.

Dešavalo se da u koledžu umesto da obezbede novije slike, jednostavno skeniraju pokojnikov godišnjak, ali ovde, čak i ovlaš pogledavši, primetio sam da to nije slučaj. Frizura nije bila iz šezdesetih ili sedamdesetih. A slika nije bila ni crno-bela, kakve su stavljane u godišnjake do 1989.

Naš koledž je mali, oko četiristo studenata po godini.

Smrt nije neuobičajena pojava, ali možda zbog veličine škole ili moje bliske povezanosti kao studenta i člana nastavnog kadra, uvek sam osećao ličnu vezu kad bi neko ovde umro. „Hej, profo?” „Samo sekund, Beri.”

Sad sam mu trošio vreme. Koristim prenosivi tajmer sportskog semafora, onakav kakvih ima u košarkaškim dvoranama po čitavoj zemlji, s ogromnim crvenim digital­nim ciframa. Dobio sam ga na poklon od prijatelja koji je prosudio po mojoj visini da sam igrao košarku.

Nisam, ali sam voleo taj sat. Kako je podešen da auto-

44 |

matski odbro­java devet minuta unazad, video sam da smo već na osam i četrdeset devet.

Kliknuo sam na fotografiju. Kad se pojavila uveličana, uspeo sam da prigušim uzvik.

Ime preminulog je Tod Sanderson.

Izbrisao sam Todovo prezime iz sećanja - na pozivu za venčanje pisalo je samo „Todovo i Natalino venčanje!” ali, čoveče, prepoznao sam mu lice. Na slici nije bilo moderne bradice. Ovde je glatko izbrijan, kosa mu je oši­ šana skoro na keca. Upitao sam se je li to Natalin uticaj uvek se žalila da je grebe moja bradica - a onda sam se zapitao zbog čega li razmišljam o takvoj gluposti. „Profo, sat kucka.” „Samo sekund, Beri. I ne zovi me profo.”

Pisalo je da je Tod imao četrdeset dve godine. Malo više nego što sam očekivao. Natali je imala trideset četiri, samo godinu manje od mene. Mislio sam da je Tod po godi­nama bliži nama. Prema čitulji Tod je nekad bio najbolji odbrambeni igrač u fudbalskoj ligi i ušao je u uži izbor za Roudsovu stipendiju. Upečatljivo. Diplomirao je summa cum laude na istorijskom odseku, osnovao dobrotvornu organizaciju Novi početak, a na poslednjoj godini studija bio je predsednik Psi ipsilon, mog bratstva.

Tod ne samo da je bio nekadašnji student mog kole­ dža već smo pripadali istom bratstvu. Kako ništa od toga nisam znao?

Bilo je tu još mnogo toga, ali sam sve preskočio i stigao do poslednjeg reda: Opelo je u nedelju u Palmeto Blafu u Južnoj Karolini, blizu Savane u Džordžiji. Gospodin Sanderson je iza sebe ostavio suprugu i dvoje dece.

Dvoje dece? „Profesore Fišeru?”

U Berijevom glasu je bilo nečeg čudnog. „Izvini, samo sam...” „Ne, čoveče, ne izvinjavajte se. Je li vam dobro?” „Da, dobro mi je.” „Sigurno? Čoveče, pobledeli ste.” Beri je spustio noge na pod i stavio ruke na sto. „Mogu ja da dođem drugi put.” „Ne”, rekoh.

Okrenuo sam se od monitora. To će morati da pričeka.

Natalin muž je umro mlad. Tužno je to, tačno, čak i tra­ gično, ali to sa mnom nema nikakve veze. To nije razlog da prekinem posao ni da dovedem u nezgodnu situaciju studente. Svakako sam se zaprepastio - ne samo zato što je Tod umro već i zato što je studirao na mom fakultetu.

Izgleda baš čudna podudarnost, ali i nije neko otkrovenje koje će uzdrmati svet.

Možda su Natali jednostavno privlačili muškarci s Lanforda.

„Nego, šta ima?”, upitao sam Berija. „Znate li profesora Bernera?” „Naravno.” „Pravi je tupan.”

Zaista jeste, ali to nikad ne bih rekao. „U čemu je problem?”

„Šta nije u redu?”, upitao me je.

Preskočio sam „Ništa” ili „Otkud znaš da nešto nije u redu?”, pa sam odmah prešao na stvar: „Jesi li čuo za tipa po imenu Tod Sanderson?” „Ne verujem. Ko je on?” „Kolega s koledža. Na našoj stranici mu je čitulja.”

U čitulji nisam video uzrok smrti. Na koledžu obično i ne daju uzrok. Kasnije ću potražiti. Ako ga ne budem našao ovde, potražiću neku opširniju čitulju na internetu.

Okrenuo sam monitor ka njemu. Benedikt je namestio zaštitne naočare. „Ne poznajem ga. Zašto?”

A opet, zašto bih morao išta više da saznam? Kakve to veze ima?

Preko lica mu je preletela senka. „Nisam čuo da joj izgovaraš ime od... “

Bolje da se držim po strani.

U svakom slučaju, to će morati da sačeka dok ne prođu konsultacije. Završio sam s Berijem i nastavio dalje.

Tru­dio sam se da ne mislim na čitulju i da se usredsredim na preostale studente. Oni ne mogu ni da zamisle da profesori vode običan život, isto kao što ne mogu da zamisle seks među roditeljima. U izvesnom smislu to je sasvim u redu. S druge strane, stalno ih podsećam da gledaju mimo sebe. U ljudskoj prirodi je da svako misli za sebe da je jedinstveno složen, a da je znatno jednostavnije pročitati ostale. To, naravno, nije tačno. Svi imamo vlastite snove, nade, želje, žudnje i duševni bol. Svi imamo lični brend ludila.

Misli su mi lutale. Gledao sam sat kako se polako vuče, kao da sam student koji se gnjavi na najdosadnijem pre­ davanju. Kad je izbilo pet, odmah sam se opet okrenuo monitoru. Otvorio sam čitulju Toda Sandersona u celini.

Ne, nije bilo uzroka smrti. Čudno. Ponekad se on može naslutiti iz onog dela gde se pominju prilozi Američkom društvu za borbu protiv raka ili tako nekom. Ovde nije navedena nijedna institu­cija. Nije pomenuto ni Todovo zanimanje, ali opet kažem: pa šta?

Vrata su mi se naglo otvorila pa je ušao Benedikt Edvards, profesor odseka humanitarnih nauka i moj najbliži prijatelj.

Nije ni kucnuo, ali to nikad i nije radio nit je osećao potrebu da kuca. Često smo se nalazili petkom u pet, pa odlazili u onaj bar u kom sam kao student radio. Tad je bio nov i blistav, savremen i popularan. Sad je star, oronuo i savremen i popularan koliko i video-rikorder.

Benedikt je fizički sasvim drugačiji od mene - mali je, sitnih kostiju i Afroamerikanac. Oči mu uveličavaju ogromne naočare u stilu Entmena, nalik onim zaštitnim u hemijskim laboratorijama. Verovatno mu je inspiracija za prevelike brkove i suviše natapirana afro-frizura Apolo Krid. Prsti su mu tanki kao u pijanistkinje, stopala takva da bi balerine mogle da mu pozavide, a ni slepac ga ne bi pomešao s drvosečom.

Uprkos svemu - ili upravo zbog toga - Benedikt je bio „igrač” i imao više žena od repera s hitom na radiju.

„Sećaš se Natali?”

„Da, da. U svakom slučaju, ovo joj je - ili ovo joj je bio - muž.” „Tip zbog kog te je šutnula?” „Da.” „I sad je umro.” „Očigledno.” „Pa”, počeo je Benedikt izvijajući obrve, „sad je opet sama.” „Pazi se.” „Zabrinut sam. Ti si mi najbolji sekundant. Svakako mi ne fali žvaka koju ženske vole, ali ti dobro izgledaš. Ne želim da te izgubim.” „Pazi se”, ponovio sam. „Zvaćeš je?” „Koga?”, pitao sam. „Kondolizu Rajs. Šta misliš o kome govorim? Natali.” „Da, svakako. Reći ću joj nešto u stilu: ‘Hej, tip zbog kog si me šutnula je umro, ‘oćeš sa mnom u bioskop?’”

Benedikt je čitao čitulju. „Čekaj.” „Štaje?” „Ovde piše da ima dvoje klinaca.”„Pa?” „To sve komplikuje.” „Hoćeš li prestati?” „Mislim, dvoje klinaca. Možda je sad debela.” Pogledao me je onim uveličanim očima. „Kako sad izgleda Natali?

Mislim, dvoje klinaca. Verovatno je bucmasta, zar ne?” „Otkud znam?” „Ovaj, saznaš kao i svako drugi - Gugl, Fejsbuk, nešto u tom smislu.”

Zavrteo sam glavom. „To nisam radio.” „Šta? To svi rade. Pa ja to radim svim bivšim ljubav­ nicama.” „Internet podržava tol’ki saobraćaj?”

Benedikt se iscerio. „Treba mi lični server.” „Čoveče, nadam se da to nije eufemizam.”

Međutim, iza osmeha sam video tužan izraz. Setio sam se kad je jednom u baru Benedikt bio naročito po-

www.leo.rs | 45

tišten pa sam ga uhvatio kako zuri u izlizanu fotografiju koju je krio u novčaniku. Pitao sam ga ko je to. „Jedina devojka koju ću ikad voleti”, rekao mi je brzo. Zatim je sklonio sliku iza kreditne kartice i, uprkos mojim pokušajima, nikad ništa o njoj više nije rekao.

I tad se isto ovako tužno smešio.

„Da ću ih ostaviti na miru. Da ih neću tražiti ni gnjaviti.”

Benedikt je razmislio o tome. „Džejk, izgleda da si odr­ žao obećanje.”

Ništa nisam odgovorio. Maločas me je slagao. Nije proveravao stranice Fejsbuka bivših devojaka, a ako ih je i proveravao, nije to radio s oduševljenjem. Ipak sam ga uhvatio jednom kad sam mu uleteo u kabinet - ni ja nikad ne kucam - na Fejsbuku. Uspeo sam da vidim da je na stranici iste one žene čiju sliku nosi u novčaniku.

Brzo je zatvorio stranicu, ali ubeđen sam da je često posećuje. Čak svakodnevno. Kladim se da zna svaku novu sliku jedine žene koju je ikad voleo. Kladim se da joj prati novi život, možda porodicu, čoveka s kojim deli krevet, pa zuri u njih isto kao što je zurio u sliku iz novčanika.

Nemam dokaz za to, samo tako osećam, ali mislim da sam pogodio.

Kao što sam već rekao, svi imamo lični brend ludila.

„Natali već dugo nije deo mog života.”

„I ne izgledaš baš mnogo dobro.”

Ustao je. „Mi s humanitarnih nauka sve znamo.”

„Šta si joj obećao?”

„Kažem ti samo da više nema ‘njih’.”

„Zar se ne bojiš da ćeš ostati bez najboljeg sekundanta?” „Okrutni skote.”

„Obećao sam Natali”, rekao sam.

„Šta hoćeš da kažeš?”, pitao sam ga.

„Zaista u to veruješ? Je l’ te naterala i da obećaš da ćeš zaboraviti šta osećaš?”

Tad me je ostavio. Ustao sam i prišao prozoru.

Pogledao sam na park. Gledao sam kako studenti prolaze i, kao što sam često radio kad se suočim s nekom teškom životnom situacijom, zapitao se šta bih savetovao nekom od njih da je na mom mestu. Iznenada, bez ikakvog upozore­nja, sve mi se odjednom sručilo - ona bela kapela, njena frizura, pokret kojim mi je pokazala burmu, sav bol, želja, osećanja, ljubav, tuga. Kolena su mi klecnula. Mislio sam da više nisam zaljubljen u nju. Razbila me je, ali pokupio sam srču, slepio je i krenuo dalje.

Kako je glupo što sad ovako razmišljam. Sebično je.

Neprikladno. Žena samo što je izgubila muža, a ja kao običan balvan, brinem o tome šta to meni može značiti.

Ostavi se toga, govorio sam sebi. Zaboravi na to i na nju.

Nastavi život.

Ali nisam mogao. Jednostavno nisam bio tako sazdan.

Poslednji put sam video Natali na venčanju. Sad ću je videti na sahrani. Neko bi to smatrao ironijom - ja nisam taj.

Seo sam ponovo pred računar i rezervisao avionsku kartu za Savanu.

Leo commerce na:

Prijavite se za

Leo Newsletter na: www.leo.rs 46 |

Posetite nas na 58. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga u Hali 1 i Hali 4 u periodu od 20. do 27.10.2013.

MAKONDO

4017

4016

20m2

DRAGON GAMES

4018

12m2

12m2 3.00

5.00

3.00

MORO SISTEM COMIX

4.00

(-)

4.00

4.00

4.00

ROMANOV, Banjaluka

MAKI BOOK

4015

4.00

4019

20m2

5.00

6.00

18m2

4.00

(-)

(-) 24m2 4.00

4031 30 m2

4.00 16m2 4.00

11.00

44 m2 4021

IZDAVASTVO RTS

AGM KNJIGA

4024

4023

21m2

5.00

4146

BEOGRADSKI SAJAM

29m2 4147

16m2

RIZNICA SRPSKE DUHOVNOSTI

12m2

4148

4149

20m2

24m2

4.00 3.00

4.00 5.00

10.00

(-) 200m2

4082

3.00

30m2

10.00

DELFI KNJIZARE

10.00

3.00

20.00

SRPSKA KUCA 12m2

ZADRUGA DOBRIH DOMACINA

4103

4.00

UDRUZENJE PISACA REP.SRPSKE I DIJASPORE,Prijedor

4102

12m2 4.00

4095

12m2 4.00

UDRUZENJE GRADJANA CIRILICA

4094

12m2 3.00

4093

5.00

20m2

4152

32m2

BEOGRADSKI SAJAM

12m2 4.00

4088

5.00

4087

154 m2 11.00

ULICA NIKOLAJA VELIMIROVI CA FALCON TOURS

3.00 BEOSTAMPA

(-)

UDRUZENJE GRADJANA POETA

16m2

ROM INTERPRES

ZIRAVAC

4156

4m2

12m2 4085 12m2 3.00 3.00

4.00 CRVENI KRST

4084

W

4086

4.00

4155 4153 16m2 4154 12m2

3.00

1.50 BUCH FUND GRUBE

40m2

18m2

WC

(-)

FOND ZORAN DJINDJIC

4092

(-)

6.00

4083

3.00

BEOKNJIGA

EVROGIUNTI

6.00

6.00

AGENCIJA NOVA POETIKA 20m2

4.00

SRPSKI SABOR DVERI

6.00

24m2 14.00

4089

30m2

FENIKS LIBRIS

4091

NEVEN

MARKS & BLEEDS

(-)

11.00

8.00

3.00

8.00

12m2

4.00

4.00

BANATSKI KULTURNI CENTAR NIKASO

MARSO

4090

12m2

EL KELIMEH N.Pazar 18m2 4096 5.00

56m2

4.00

)

15m2 4.50

ALBION BOOKS

4097

4101 STUDENICKI KRUG

4098

3.50

24m2

3.00

KREATIVNI CENTAR ( -

LEO KOMERC

4099

3.50

21m2

VLARA REPUBLIKE SRBIJE KANCELARIJA ZA SARADNJU SA DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU

3.00

4.00

5.00

5.00

3.00

4.00

(-)

ROLO VRATA

4.00 10.00

4.00

4.00

5.00 3.00

4.00 4.00 5.00

4080

8.00

manastir KALENIC

4150

KAIROS

4100

14m2

4104

3.00

(-)

4.00

4105 4.00 6.00

BIBLIOTEKA OBRAZ SVETACKI

ULICA MIKE ANTICA

3.00 4.00

RADIONICA DUSE 4106

3.00

4.00

5.00

24m2

SUPORT MARKETING CENTAR

DNEVNI BORAVAK ZA DECU OMET. U RAZVOJU

12m2 4157/1 24m2 4157 24m2

UDRUZENJE PARAPLEGICARA

4158

16m2

3.00 UDRUZENJE OSOBA SA INVALIDITETOM FENIKS DRUSTVO KNJIZEVNIKA BEOGRADA

4159

12m2

3.00 DOBRA VILA

3.00 NURDOR BEOGRADSKI SAJAM

3.00 Udruzenja za zastitu i prava zivotinja Sloboda za zivotinje Beograda

4.00

4113 12m2

4079

4.00

12m2

3.00

(-)

4.00

VIDOSLOV

ISTOCNIK

4.00

4.00 manastir SVETOG DIMITRIJA

200m2

4081

6.00

4.00

EPARHIJA KANADSKA

4114

4.00

12m2

3.00 NOVA ISKRA 15m2

(-)

12m2

6.00

4.00

5.00

7.00

4108 4107 12m2

4111 16m2

4077

BOOK

3.00

4.00

28m2 4.00

MANASTIR SVETA PETKA IZVORSKA

3.50

LEPA SRBIJA

24m2

(-)

3.00

GOLD ORCHID

4112/1

8.00

8.00 6.00 3.00

12m2

5.00

7.50 MANASTIR SVETE JELISAVETE,Minsk BG SAJAM

4145 24m2

3.00 9.00 4.00

4110

4109

SEDMORECJE

(-)

12m2

4.00

8.00

7.00

SEZAM BOOK

4.00

GANESA

(-)

KNJIZARE VULKAN

12m2

JOVAN

4078

31.00

4.00

(-)

20.00

4076

ULICA MESE SELIMOVI CA

7.00

4.00

EPARHIJA BACKA BESEDA

5.00

PRAVOSLAVAC, Sabac

279 m2

4.00

4.00

15m2

5.00

4070

4.00

4061 24m2

EPARHIJA BEOGRADSKO KARLOVACKA 3.00 34m2 CUVARI

4.00

KANCELARIJA ZA KIM

4.50

4.00

UNICORN SUN / ESOTHERIJA

4072 12 m2 4073

4.00

16m2

4074

48 m2 6.00

3.00

4060

4.00

12m2 4.00

3.00

(-)

GEOPOETIKA

4075

12m2

VLADA REPUBLIKE SRBIJE 6.00

NAUCNA KMD

BEOGRADSKI SAJAM

(-) 4071

3.00

3.00 BABUN

4.00

45 m2

UTOPIA

52 m2

3.00

9.00 DOBRA KNJIGA

MAKART

5.00

4.00 4.00

4063 20m2

16m2

ZADUZBINA DOSITEJ OBRADOVIC VUKOVA ZADUZBINA

6.00 3.00

MARKET PRINT

6.00

4.00

6.00

PROFIL KNJIGA

12m2

(-)

3.00

15m2

4025

16m2

DARKWOOD

4022

24m2

ALGORITAM IZDAVASTVO

4030

5.00

ALAN FORD

5.00

5.00

3.00

4.00

4028

EVEREST MEDIA

4020

3.00

30 m2

4026 3.00

ARHISOLAR - EKO KUCA

25 m2

MALI PRINC

4036

5.00

4032

4.00

6.00

24m2

8m2

DERETA

(-) 4027 16m2

6.00

3.00

2.00

4034 4039

15m2

ZMAJ ,Novi Sad

6.00 CENTAR ZA MEDIJE I KOMUNIKACIJE

3.00

3.00

4.00

4033

(-)

4.00 EDICIJA

5.00

4037 24m2

5.00

VENCLOVIC

4.00

6.00

5.00

(-)

12m2 4038

6.00

6.00

(-)

6.00

2.00

SAHINPASIC, Sarajevo

3.00

4.00

BEGEN KOMERC

4.00

24m2 6.00

3.50

5.00

4.00

8.00 3.00 7.00

7.00

fondacija MULLA SADRA u BIH 4040/1 12m2 4.00

PAIDEA NEW LOOK ENT

42m2 4043

6.50

4.00

9.00

50m2

31.00

4.00

11.00

54m2

4069/1

52 m2

8.00

4116 25m2 4115 25m2

6.50

4144 36m2

3.00

KAFE

4.00

BG SAJAM

4044

(-)

4069 6.50

SLOVENSKO SLOVO

EPARHIJA DALMATINSKA "ISTINA"

(-)

4.00

24m2

4.00

4062

4.00

6.00

EPARHIJA ZICKA

3.00

3.00 5.00

6.00 4.00 5.00

GRADSKA BIBLIOTEKA PANCEVO

4.00

4117

4.00

3.00

COMPUTER BOOK

LAGUNA

IZDAVASTVO

4065

4112

4.00

44m2

6.00

14.00

6.00

6.00

10.00

50m2

ZADUZBINA MANASTIRA HILANDARA

BRATSTVO SV. SIMEONA MIROTOCIVOG

širina vrata 365cm visina vrata 380cm

NOSIVOST PODA PARTERA 1800kg/m2 NOSIVOST PODA GALERIJE 700kg/m2

25m2

REPUBLICKI ZAVOD ZA STATISTIKU

BIBLIOTEKA ZARKO 16m2 ZRENJANIN

10.00

4143

Maximalna visina ispod galerije 3.80m Maximalna visina ispod novog plafona 3.80 Maximalna visina ispod greda 3.50 LIFT nosivost lifta 1500kg/m2 dimenzije vrata lifta: širina vrata l=1.80m visina vrata h=2.40m

4057

10.00

INTERKLIMA - GRAFIKA

LEGENDA : W - dovod i odvod vode T - telefon E - struja H - hidrant K - kanalizacija Ve - ventilacija Hk - hidraulika RJ - rucni javljac

25m2

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU,Novi Sad

4059

16m2

GRAFOPAN

UNICORN SUN/ ESOTHERIJA

3.00

4.00

4040

30m2

56m2

6.50

VULKAN

5.00

4142

HALA 4 - osnova prizemlja R= 1: 100

4058

4.00 PETAR KOCIC, Banjaluka

3.00

KULTURNI CENTAR PRI AMBASADI I.R.IRANA

BEOGRADSKI SAJAM

4042

(-)

7.00

6.50 4.00

3.00

4m2

4.00

4141

UDRUZENI KNJIZEVNI CASOPISI BEOGRADA

4.00

2.00

MEDIA ART CONTENT

6m2

4.00 OBELEZJA PLUS

4064

5.00

3.00 PLAVI FENIKS

4m2 4140

4.00 INSTITUT DRUSTV.NAUKA I INSTITUT ZA FILOZOFIJU

NARODNI MUZEJ UZICE

6.00

2.00 4139

4.00

4.00

7.00

(-)

4.00

4.00

4066 20m2

3.00

4m2

ULICA BRANKA COPICA

2.00

DRU ŠTVO UMELJIC VEROLJUB SV.SAVA

4138

4.00

4.00

4m2

5.00

2.00 JEZIKOSLOVAC

4137

4.00

2.00

BG SAJAM

5.00

A - sirina VRAT

2.00 BRANKA VESELIN.

4136 4m2

154m2

4.00

2.00

1.00

5.00

2.00

4056

16m2 5.00 MINISTARSTVO KULTURE

5.00 BIBLIOTEKA GRADA BEOGRADA

3.00

2.00

14m2 4.00

24m2 ZAVOD ZA ZASTITU PRIRODE SRBIJE

60m2

6.00

2.00

4048 28m2 28m2 4047

GEOPOLITIKA PRES

4014 4012 4013 4010 16m2 401112m2 12m2 12m2 16m2

16m2 5.00

6.00

NOVA KNJIGA PLUS,Beograd

4045

(-)

JOIN IN

OTVORENA KNJIGA

NASA KNJIGA

(-) 4009

16m2 4.00

UNICEF

4.00

12m2 4.00

4067 12m2 4068 12m2

5.00

2.00

4118

4046/1

NARODNA KNJIGA KOMERC

3.00

2.00

2.48

4.00

BOOK BRIDGE

4.00

RASKA SKOLA

4.00

(-) 4055

4054

5.00

JABUCKA GORA

4.00

6.00

3.00

Heliks

4m2 4131 4m2 41304m2 4130/1 6m2 4m2 4129

5.00

5.00

6m2

2.00

16m2

ZAVOD ZA ZAST. SPOMENIKA KULTURE GRADA BEOGRADA

6.45

2.00

4132

ETALON 999

11.00

3.00

AKRON

4m2 4134 3m2

4135

4133

ULICA PETRA KOCICA

REP.ZAVOD ZA ZAST. SPOMENIKA KULTURE

2.39

4049

9.00

4m2

2.50

4m2

4119

DRUSTVO ZA UNAPR MARK.

2.00

2.00

ROCK EXSPRES, Bgd

BEOGRADSKI SAJAM

4008

16m2 4.00

ULICA DESANKE MAKSIMOVI C

1.50

1.50

- RAS

4128/1 4128

4m2 4126 4m2

Udruz.M. Miljanov,

32m2

ENGLISH BOOK

6.00

6.00

4.00

ZIG

4127

4125

12m2

(-)

GLOBAL PRESS

6.00

NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE

4.00

4.00 DRUSTVO ZA MOTIVACIJU I LICNI RAZVOJ

EDUCATIONAL CENTER

3m2

3.50

RETRO PRINT

FLY FLY 4124

DRUSTVO ZA ISTINU O NOBu

4120

2.00

SRBOSOFT MC MOST

2.00

4.00

1.45

2.00

2.00

2.00

2.00

2.00 ROLO VRATA

2.00

IK DEDIC

4123 4m2

ATELJE VICIC

20m2 4121 6m2

RAD

(-)

4007

7.00

4046

20m2

4.00

1.50

2.00

VALERA

OXFORD,Bgd 4053 36m2 4050 18m2

4.00

4.00

FOND PRINCEZA OLIVERA

PARTENON

IND MEDIA

16m2

4.00

8.00

4051

30m2

3.00

9.00

4000 20m2

(-)

11.00

5.00

5.00

7.50 5.00

INTERPRES FOND OLJE IVANJICKI

2.00

5.00

4.00

5.00

KONRAS

20m2 4001

10.00

INSTITUT ZA STRANE JEZIKE

4052

4.00

2.00

4005 20m2 4006

ULICA VASKA POPE 4.00

6.00

4002 30m2

TELEKOM

LOGOS ART

NM LIBRIS

80m2 20.00

MIBA BOOKS

4122

SKOLSKA KNJIGA, Zagreb

4004

3.00

9.00

5.00

52m2

NOVA SKOLSKA KNJIGA

4.00

4.00

4.00

PEARSON, Bgd

3.00

13.00

4003

2013.godina

S A J A M K NJ I G A 4.00

HALA 4

4161 4160 4162 12m2 12m2 12m2

Štand Leo commerce

www.leo.rs | 47

Telo mi obuzima jeza, dok hladan povetarac sa okeana miluje moja gola ramena. Kamo sreće da sam poslušala savet prijatelja i večeras ponela ogrtač. U Los Anđeles sam doputovala pre samo četiri dana i još uvek se nisam navikla na činjenicu da ovde temperatura pada sa dolaskom večeri. U Dalasu jun je topao, jul vreo, a avgust je paklen.

Ali ne i u Kaliforniji, makar ne u priobalju.

Losanđeleska lekcija broj jedan: ako misliš da ćeš veče dočekati van kuće, ne polazi bez džempera.

Sa balkona sam se, naravno, mogla vratiti unutra na zabavu, da nestanem u gomili milionera, proćaskam sa poznatima ili da poslušno zurim u slike na zidu. Ipak je to bila umetnička gala premijera i šef me je poveo da upoznam, pozdravim se, šarmiram i ćaskam sa poznatima, a ne da se divim panorami koja se ukazala preda mnom.

Kao krv crveni oblaci parali su bledonarandžasto nebo, što je sivoplavim talasima davalo ra­zne nijanse zlatne boje.

Spustila sam ruke i nadvila se nad ivicu balkona, očarana neverovatno lepim zalaskom sunca. Šteta što nisam ponela ni­kon koji imam još od gimnazijskih dana. Ne verujem da bi stao u moju majušnu tašnu sa perlicama.

A kabasta futrola za foto-aparat nije išla uz moju malu crnu haljinu.

Ali to je bio moj prvi zalazak sunca na Pacifiku i vredelo ga je ovekovečiti. Izvadila sam ajfon i fotografisala prizor. „Ovakav pogled čini slike unutra skoro suvišnim, zar ne?” Prepo­znala sam grlen ženski glas i okrenula se ka Evelin Dodž, penzionisanoj glumici, sada zastupniku i pokrovitelju umetnosti - i mom vodiču za to veče.

48 |

„Izvinite. Znam, mora da delujem kao oni bleskasti turisti, ali mi u Dalasu nemamo ovakve zalaske.” „Nemoj se izvinjavati”, reče ona. Svakog meseca, uz račun za stana­rinu, plaćam i taj prizor. I treba da bude spektakularan.”

Nasmejala sam se, znatno opuštenija. „Skrivaš se?” „Molim?” „Ti si Karlova nova pomoćnica, zar ne?”, upitala me je, misleći na mog trodnevnog šefa. „Niki Ferčajld.” „Sada znam. Niki iz Teksasa.” Odmerila me je od glave do pete, tako da sam se zapitala da li je razočarana što nemam dugu kosu i kaubojke. „Dakle, ko je taj koga on želi da šarmiraš?” „Šarmiram?”, ponovila sam, kao da nisam sigurna na šta tačno misli.

Izvila je obrvu. „Dušo, taj čovek bi radije hodao po užarenom uglju, nego što bi posetio umetničko veče.

Pokušava da upeca donatore, a ti mu dođeš kao mamac.”

Glasno se nakašljala. „Ne brini, neću insistirati da mi odaš tajnu. A i ne krivim te što se skrivaš. Karl je divan, ali ume da bude i nezgodan.” „Kada sam konkurisala za posao, bilo je to samo zbog njegove divne strane”, rekoh, na šta se ona gromko nasmejala.

Bila je u pravu kada je rekla da sam mamac. „Obuci večernju haljinu”, rekao mi je Karl. „Nešto izazovno” Ozbiljno? Mislim: Ozbiljno?

Trebalo je da mu kažem da sam obuče jebenu haljinu.

Ali nisam. To je zato što sam želela da zadržim posao. Za to sam se borila. Za poslednjih godinu i po dana Karlova kompanija „Si skverd tehnolodžiz” uspešno je lansirala tri nova proizvoda namenjena internet tehnologijama.

Mnogima je to zapalo za oko, te se i Karlovo ime pročulo u toj branši.

Bilo mi je mnogo važnije da je on čovek od koga se može mnogo toga naučiti. Iz tog razloga ozbiljnost sa kojom sam se pripremala za kon­kurs graničila se sa opsesijom. To što sam dobila posao predstavljalo je ogroman uspeh za mene. Pa šta ako je od mene tražio da obučem nešto izazovno? Toliko sam mogla da se žrtvujem.

Sranje. „Moram nazad, da izigravam mamac”, rekoh. „Oh, dođavola. Jesam li to ja probudila u tebi osećaj odgovornosti ili krivice? Nemoj. Pusti ih neka prvo malo popiju. Pripite ih je lakše ulo­viti. Veruj mi. Znam.”

Izvadila je cigaretu iz paklice, a onda ponudila mene.

Odmahnula sam glavom. Volim miris duvana - to me podseća na deku - ali ne uži­vam u pušenju. „suviše sam stara i preveliki sam zavisnik da bih ostavila duvan. Ali ne daj bože da zapalim u sopstvenoj kući.

Pobesnela rulja bi me živu spalila. Ti mi nećeš držati pridiku o štetnosti pasivnog pušenja, zar ne?” „Ne”, obećala sam. „Onda, možeš li mi pripaliti?”

Pokazala sam joj moju minijaturnu tašnicu. „Ruž za usne, kreditna kartica, moja vozačka dozvola i telefon.” „Nemaš kondom?”

Zamišljala sam kako se saginjem da podignem polomljenu stopu. Videla sam kako mi oštra ivica prodire u mekano meso pri dnu palca, dok je stežem. Gledala sam sebe kako stežem jače, kao da iz bola crpim snagu, baš kao što neki ljudi traže sreću u zečjoj šapi.

Mašta se mešala sa sećanjima, budeći u meni osećaj miline. Silovit i snažan, i pomalo uznemirujući. Već neko vreme nisam priželjkivala bol i nisam razumela zašto o tome razmišljam, pošto sam se sada osećala stabilno i pod kontrolom.

Dobro sam, rekla sam sebi. Dobro sam. Dobro sam.

Dobro sam. „Posluži se, draga”, reče Evelin smireno, nudeći mi piće.

Oklevala sam, tražeći u izrazu njenog lica dokaz o tome da je prepo­znala da mi je maska pala i da je za trenutak mogla videti moje pravo lice. Ali njeno lice bilo je čisto i srdačno. „Ne, ne dozvoljavam da me odbiješ”, dodala je, pogrešno tumačeći moju neodlučnost. „Ima dosta pića, a šteta je da dobar alkohol propadne. Ne daj bože!”, dodala je, a devojka je pokušala da joj prinese poslužavnik s pićem. „Mrzim osoblje. Donesi mi votku. Čistu. S ledom. Četiri ma­sline. Hajde, požuri. Hoćeš li da se osušim kao list i odlepršam?”

Preplašena, kao zec koji svoju šapu žrtvuje tuđoj sreći, devojka je odmahnula glavom.

Evelin se ponovo obratila meni: „Pa kako ti se dopada Los Anđeles? Šta si videla? Gde si bila? Jesi li već kupila mapu s rezidencijama holivudskih zvezda? Dragi bože, reci mi da te još nisu uvukli u ta turistička sranja.”

„Nisam mislila da će žurka biti te vrste”, rekoh sa podsmehom.

„Ono što sam videla uglavnom je unutrašnjost mog apartmana i ki­lometri auto-puta.”

„Znala sam da ćeš mi se dopasti.” Bacila je pogled unaokolo. „Kakva mi je ovo žurka kada nema čak ni jebene sveće ni na jednom jebenom stolu? Pa, jebi ga.” Stavila je neupaljenu cigaretu u usta i duboko udah­nula, sklapajući oči, dok joj je izraz lica odavao čist užitak. Počela je da mi se dopada. Za razliku od većine žena na zabavi, uključujući i mene, jedva da je na sebi imala nešto šminke. Njena haljina bila je nalik na kaftan - sa motivima interesantnim baš kao i ona sama.

„Pa to je stvarno tužno. Onda mi je još i draže što je Karl večeras čak ovamo dovukao tvoju mršavu zadnjicu.”

Bila je, kako bi to moja majka rekla, razmetljiva žena - glasna, upe­čatljiva, tvrdoglava i samouverena. Mojoj majci bi bila ogavna. Mene je oduševila.

Bacila je nezapaljenu cigaretu na pod i zgazila je vrhom cipele. Mahnula je jednom od članova posluge, devojci u crnoj uniformi sa poslužavnikom punim šaša šampanjca.

Devojka se načas ušeprtljala ispred kliznih vrata koja vode na balkon i ja sam već zamislila elegantne čaše koje padaju i lome se o pod, dok krhotine svetlucaju kao rasuti dijamanti.

Moja majka je godinama pratila čak i najmanji zalogaj koji bih stavila u usta. Od tada sam se ugojila nekoliko dragocenih kilograma. Iako sam bila potpuno zadovoljna što nosim najmanju veličinu garderobe, nisam smatrala moju zadnjicu mršavom. Razumela sam to kao kompliment, pa sam se nasmešila. „I meni je drago da me je doveo. Slike su stvarno divne.” „Daj, nemoj to - nemoj mi sada taj kulturni šablon.

Ne, ne”, reče pre nego što sam uspela bilo šta da kažem u svoju odbranu. „Sigurna sam da to misliš. Čoveče, slike su sjajne. Ali počinješ da ličih na lepo vaspitanu i poslušnu devojčicu, a to ne želimo. Ne sada, kada sam počela da upoznajem pravu Niki.” „Žao mi je”, rekoh. „Stvarno ne želim da mislite da se pretvaram.”

Stvarno je počela da mi se dopada i zato joj nisam rekla da nije u pravu - nije upoznala pravu Niki Ferčajld.

Upoznala je društvenu stranu Niki, koja je umnogome

www.leo.rs | 49

podsećala na malibu barbiku, sa svim svojim nakitom i dodacima. U mom slučaju, bez bikinija i kabrioleta.

Umesto toga imala sam Priručnik za društvena okupljanja Elizabete Ferčajld.

Moja majka je obožavala pravila. Tvrdila je da je to njeno južnjačko vaspitanje. U momentima lične slabosti, slagala sam se s tim. U svim ostalim, uglavnom sam mislila da je kučka koja voli da naređuje. Još od kada me je, kao trogodišnju devojčicu, odvela na čaj u otmeno od­maralište u Tertl Kriku u Dalasu, punila mi je glavu pravilima. Kako da hodam, kako da govorim, kako da se oblačim. Šta da jedem, koliko da popijem, na koji način smem da se šalim.

Sve sam to imala zabeleženo, svaki trik, svaki detalj.

Osmeh, speci­jalno izvežban za gala svečanosti, koristila sam kao štit od ostatka sveta. Bez njega ne bi mogla da prođe nijedna zabava, pa čak ni onda kada bi mi život zavisio od toga.

To svakako nije bilo nešto što bi Evelin trebalo da zna. „Gde tačno stanuješ?”, upita ona. „U centru grada. Delim stan sa drugaricom iz srednje škole.” „Onda auto-putem do posla i nazad kući. Nije ni čudo što si od grada videla samo asfalt. Zar ti niko nije rekao da je trebalo da iznajmiš stan u zapadnom delu grada?” „To je suviše skupo za mene”, priznadoh i kao da je iznenadih time. Kada bih se potrudila - kao društveno podobna Niki - odavala sam utisak devojke koja potiče iz dobrostojeće porodice. Verovatno zato što je to bilo zapravo tačno. Porodica mi jeste bila bogata, ali to ne znači da sam bila i ja. „Koliko ti je godina?” „Dvadeset četiri.”

Mudro me je posmatrala, kao da godine otkrivaju neku tajnu o meni. „Uskoro ćeš poželeti da živiš sama.

Pozovi me kada do toga dođe, i naći ćemo neko mesto sa dobrim pogledom. Ne tako lepim kao što je ovaj naravno, ali naći ćemo nešto bolje od onoga u šta sada gledaš iz stana - gole ulice.” „Nije baš toliko strašno, verujte mi.” „Naravno da nije”, reče tonom koji govori upravo suprotno. „Što se tiče pogleda”, nastavila je, pokazujući na tada već tamni okean i nebo okićeno zvezdama, „uvek si dobrodošla da zajedno uživamo u mom pogledu.” „Držim vas za reč”, prihvatih poziv „Volela bih da donesem foto-apa­rat i snimim nekoliko fotografija.“ „Poziv je otvoren. Ja ću obezbediti vino, a ti bi mogla da nas zabaviš. Mlada bludnica u gradu. Hoće li to biti drama? Komedija? Tragedija neće, nadam se. Volim da se isplačem isto toliko koliko volim da vidim ženu pored sebe, ali ne tebe - ti mi se dopadaš. Ti zaslužuješ srećan kraj.”

50 |

Uzdrhtala sam. Evelin nije bila svesna da me je pogodila tačno u ži­vac. Zato sam se, na kraju krajeva, i preselila u Los Anđeles. Novi život. Nova priča. Nova Niki.

Nabacila sam moj društveno pogodan - Niki osmeh - i podigla čašu. „Za srećan kraj. I za ovu sjajnu zabavu.

Mislim da sam vas već dugo zadržala.” „Koješta”, rekla je. „Obema nam je jasno da sam ovde ja ta koja zadržava.”

Vratile smo se unutra. Nežnost i mir okeana, zamenio je žagor, podgrejan alkoholom. „Istina, baš i nisam neka domaćica. Radim šta hoću, pričam s kim hoću i, ako se moji gosti osećaju zapostavljenim, šta ću im ja - to je nji­hov problem.”

Zanemela sam od iznenađenja. Skoro da čak iz Dalasa čujem majčin užasnut uzdah. „Osim toga”, nastavila je, „ova zabava i nije u moju čast.” Priredila sam je da bih svetu predstavila Blejna i njegov umetnički rad. On je taj koji bi trebalo da se muva među gostima, a ne ja. Mogu se kresnuti s njim, ali ne mogu i da mu titram.”

Evelin je potpuno srušila moju predstavu o tome kako bi organizator jednog važnog vikend-događaja trebalo da se ponaša i mislim da sam je upravo zbog toga zavolela. „Još uvek nisam upoznala Blejna. To je on, zar ne?”, pokazah ru­kom na visokog, suvonjavog muškarca ćelave glave, sa riđom jarećom bradicom. Mogla sam se zakleti da to nije bila njegova prirodna boja. Omanja grupa ljudi obletala je oko njega, kao pčele oko cveta. Izgledao je dobro, nema šta. „To je moj mali centar pažnje”, reče Evelin. „Glavna ličnost večeri. Talentovan je, zar ne?”, pitala je, pokazujući na zidove prekrivene slikama. Osim nekoliko fotelja, sav nameštaj koji je nekada bio u sobi iznet je i zamenjen slikarskim postoljima na kojima je bilo postavljeno nekoliko dodatnih slika.

Formalno, rekla bih da je reč o portretima. U pitanju su bili aktovi, ali ne nalik onima koji se mogu pronaći u udžbenicima. Imali su u sebi nečeg uznemirujućeg.

Nečeg provokativnog i iskonskog. Mogu reći da su slike bile savršeno dobro zamišljene i prenete na platno, a opet, u meni su budile uzbuđenje, kao da više govore o posmatraču, nego o autoru ili modelu.

Koliko sam mogla da primetim, jedino sam ih ja doživljavala na taj način. Gužva oko Blejna bivala je sve veća i čak do nas je dopirala bujica pohvala njegovog rada. „Dobro je krenulo”, kaže Evelin, „ali videćemo. Koga želiš da upoznaš? Rip Karington i Lili Tarpin možda? To dvoje su sigurno prava drama. Cimerka bi ti bila vrlo ljubomorna da čuje da si ćaskala s njima.” „Stvarno?”

Izdigla je obrve. „Rip i Lili? Već nedeljama su u strašnoj zavadi.” Gle­dala me je napola spuštenih kapaka. „Čula si za njihov fijasko? Internet je preplavljen informacijama o tome. Stvarno ih ne znaš?” „Žao mi je”, rekoh, osećajući potrebu da se izvinim. „U školi sam imala mnogo obaveza. A pretpostavljam da znate kako je to raditi za Karla.”

Kad smo kod njega...

Pogledala sam okolo, ali nigde ne videh mog šefa. „U tvom obrazovanju postoji velika praznina”, Evelin je rekla. „Kul­tura - a tu se računa i opšta obrazovanost - isto je tako važna kao i ono - šta si ono rekla da si studirala?” „Mislim da se nismo dotakli te teme. Diplomirala sam elektrotehniku i informacione tehnologije.” „Dakle, krase te i pamet i lepota. Vidiš, moram reći, to je još nešto što nam je zajedničko. Mada, sa takvim obrazovanjem, ne razumem šta te je povuklo da budeš Karlova sekretarica.”

Nasmejala sam se. „Nisam želela posao sekretarice, kunem se. Karl je tražio nekog sa iskustvom iz oblasti tehnike za saradnju u trgovini, a ja sam tražila posao na kome bih mogla naučiti nešto o biznisu, pa sam dala sve od sebe da dobijem posao. Mislim da u početku baš i nije bio voljan za razgovara sa mnom - sve što znam je teorija - ali ubedila sam ga da sam neko ko brzo uči.”

Spustila je kapke napola, posmatrajući me. „Mirišeš na ambiciju.”

Slegoh ramenima. „To je Los Anđeles. Zar to nije draž ovog grada?” „Ha! Karl je srećan što te ima. Biće interesantno videti koliko dugo će uspeti da te zadrži. Da vidimo... ko bi ovde mogao tebe da zaintrigira...?”

Prelazila je pogledom po sobi, zaustavljajući se na čoveku od pedeset i nešto, koji je stajao u uglu delujući veoma otmeno. „To je Čarls Mejnard”, rekla je. „Čarlija znam dugi niz godina. Deluje opasno dok ga ne upoznaš, a kasnije uvidiš da je dobro poznavati ga. Njegovi klijenti su ili poznata, zvučna imena, ili uticajne ličnosti koje su pune kao brod. Imaju više od samog boga. U svakom slučaju, dobro je informisan.” „On je advokat?” „Zajedno sa Benderom, Tvejnom i Magvajerom.

Prestižna firma.” „Znam”, rekoh srećna što, iako ne znam ko su Rip i Lili, nisam baš potpuno neobaveštena. „Jedan od mojih najboljih prijatelja radi za njih. Ovde je započeo karijeru, ali sada je u njihovoj kancelariji u Njujorku.” „Pa hajde onda Teksas. Upoznaću vas.” Taman što smo zakoračile, Evelin me je zaustavila. Uzevši mobilni u ruke, Mejnard je davao instruk­cije, urlajući nekome u telefon. Ulovila sam nekoliko dobrih saveta, u isto vreme

posmatrajući Evelin krajičkom oka. Nije delovala zabrinuto zbog njegovog tona. „On je kukavica u duši. Veruj mi, radila sam s njim. U vreme mojih pripravničkih dana, napravili smo toliko ugovora i znali toliko pikanterija iz života poznatih da ih ne bih mogla nabrojati. Borili smo se sa sobom da neke sačuvamo u tajnosti.” Zavrtela je glavom, kao da se priseća dobrih starih vremena, pa me potapša po ramenu. „Ipak ćemo sačekati da se malo umiri. U međuvremenu, možda...”

Lutala je pogledom, a ivice usana joj se oboriše kada je završila skeniranje sobe. „Mislim da još uvek nije stigao, ali - oh! Da! Eno ga neko koga bi trebalo da upoznaš. Kuća koju on zida ima takav pogled da je, naspram njegovog, ovaj moj poput pogleda s tvog balkona.” Pokazala mi je ka predvorju, ali sve što sam videla bile su kratko ošišane glave i do­bro skrojena odela. „On se retko odaziva na pozive, ali se dugo znamo”, rekla je.

I dalje nisam shvatala o kome govori, ali gužva se raščistila i preda mnom se ukazao profil muškarca. Kao da se santa leda srušila na moja ramena, samo što nisam osećala njenu hladnoću. U stvari. bilo mi je vrlo, vrlo vruće.

Bio je visok i tako zgodan da se rečima ne može opisati. Ima još ne­što. Nije bio samo njegov izgled u pitanju, već prisustvo. Plenio je svojom pojavom i dovoljno je bilo što je tu. Primetila sam da Evelin i ja nismo bile jedine koje su zurile u njega. Nije bilo onog ko nije primetio njegov dolazak. Mora da je sve te poglede osećao na sebi, a sva ta pažnja nije ga nimalo uznemirila. Osmehnuo se devojci koja je nosila šampanjac, uzeo čašu i započeo neobavezni razgovor sa ženom koja mu je prilazila sa usiljenim osmehom na licu. „Prokleta devojka”, reče Evelin. „Nije mi ni donela votku.”

Jedva da sam je čula. „Dejmijen Stark”, izgovorih, a glas me izdade. Jedva da je bio čujniji od šapata.

Krajičkom oka uhvatih Evelinin pogled i visoko podignute obrve. „Šta kažeš, a?”, upita me znalački. „Izgleda da sam pogodila?” „Jeste”, priznala sam. „Gospodin Stark je upravo čovek kojeg želim da upoznam.”

2 Početkom večeri Karl mi je rekao: „Dejmijen Stark je Sveti gral.” I od­mah nakon toga: „Dođavola, Niki. Stvarno izgledaš seksi.”

Verovatno je očekivao od mene da pocrvenim, nasmešim se i zahva­lim mu na komplimentu. Pošto nisam, nakašljao se i prešao na posao. „Znaš ko je Stark, zar ne?” „Videli ste moje preporuke”, podsetila sam ga. Četiri od pet godina školovanja na Univerzitetu u Teksasu bila sam stipendista kompanije „Stark internejšenel sajens”.

www.leo.rs | 51

Ta stipendija mi je promenila život. Naravno i bez stipendije, trebalo je da neko bude Marsovac, pa da ne zna ko je Dejmijen Stark. Sa samo trideset godina, bivši teniserski as, usamljenik po prirodi, milione zarađene kroz nagrade i honorare, uspeo je dobro da investira.

Teniserske dane zasenio je novim preduzetničkim identitetom i „Stark” imperijom koja godišnje zgrće milionske cifre. „Da, da”, rekao je Karl rastrojeno. „Tim ‘April’ imaće prezentaciju u ‘Stark aplajd tehnolodžiju’ u utorak.” U „Si skverdu” svaki tim je dobio ime po nekom mesecu u godini. Sa samo dvadeset tri zaposlena kom­panija je dogurala do jeseni ili zime. „To je fenomenalno”, rekla sam, i stvarno sam tako mislila. Investitori, programeri i novopečeni biznismeni željni uspeha dali bi sve na svetu za priliku da porazgovaraju sa Dejmijenom Starkom. To što se Karlu pru­žila prilika za to, dokazuje da je vredelo boriti se za posao koji radim. „Baš tako”, rekao je Karl. „Imamo trodimenzionalnu prezentaciju beta verzije softvera. Brajan i Dejv su uz mene”, dodao je, misleći na dvojicu programera koji su odradili najveći deo posla. Imajući u vidu softverske mogućnosti primene u sportu, a „Stark aplajd tehnolodži” bavi se sportskom medicinom i sportom uopšte, nije bilo teško zaklju­čiti da Karla očekuje još jedan veliki uspeh. „Želim da i ti prisustvuješ sastanku”, dodao je. Malo je hvalilo da poskočim od sreće i u znak pobede dignem ruku visoko u vazduh, ali uspela sam da se obuzdam i ne obrukam se. „Sada nam je po planu sastanak sa Prestonom Roudsom. Znaš ko je on?” „Ne znam.” „Niko ne zna. Jer Rouds i jeste niko.”

Izgledalo je da do tada Karl nije imao priliku da sretne Starka. Tačno sam znala u kom pravcu će teći naš razgovor. „Pogađaj, Niki. Kako jedan suvi genije poput mene može doći do veličine kakva je Dejmijen Stark?” „Uz pomoć posrednika”, rekla sam. Nisam bez razloga bila najbolji student. „Zbog toga sam te i primio na posao.” Lagano je lupkao prstom po slepoočnici, dok je pogledom pažljivo prelazio preko moje haljine, za­državajući se na dekolteu. Barem nije naglas rekao da se nada kako će moje poprsje - pre nego njegov proizvod - privući Starka da lično prisu­stvuje sastanku. Iskreno, nisam baš bila sigurna da su moje cice dorasle zadatku. Bilo je tačno da dobro izgledam, ali sam više bila tip američke svetice, a slučajno sam znala da Stark pada na devojke poput supermo­dela sa piste.

Shvatila sam to pre šest godina, kada je on još uvek bio teniser, a ja samo devojčurak. Bio je tada počasni član žirija na izboru za mis Teksasa. Iako smo tom prilikom raz-

52 |

menili samo par reči, taj susret duboko je ostao urezan u mom sećanju.

Stajala sam pored vitrine s kolačima, posmatrajući kvadratiće čizkejka. Pitala sam se da li bi majka, ako pojedem jedan, to osetila u mom dahu. Tada je ušao on, sav odvažan i samouveren. Da je to bio bilo ko drugi, izgledao bi arogantno, ali ne i Dejmijen Stark. On je bio neverovatno seksi. Pogledao je u mene, a onda u čizkejk. Uzeo je dva kolača i oba u isto vreme strpao u usta. Sažvakao ih je, progutao, a onda mi se namrštio u lice. Zapazila sam njegove šarene, vragolaste oči.

Bezuspešno sam pokušavala da smislim nešto pametno. Samo sam ćutke stajala, sa izveštačenim osmehom na licu. Pitala sam se da li bih u njegovom poljupcu osetila punu slast čizkejka - bez imalo kalorija. Što je prilazio bliže, to mi se više ledio dah u grlu. „Čini mi se da smo srodne duše, gospođice Ferčajld.” „Molim?” Je li on to mislio na čizkejk? Bože, valjda nisam izgledala ljubomorno što je pojeo dva kolača? Bila sam užasnuta od same pomi­sli na to. „Nismo baš srećni što moramo biti ovde”, pojasnio je.

Okrenuvši glavu u stranu, pokazao mi je obližnji pomoćni izlaz, a ja sam već zami­šljala kako me grabi za ruku i izvodi napolje. Silina utiska slike stvorene u mojoj glavi vratila me je u stvarnost, a rešenost da pođem za njim ni­malo me nije uplašila. „Ja... oh”, promumlala sam. Nasmejao se i taman je nešto hteo reći, kad je Karmela Damato dotrčala da nam se pridruži. Svojim ramenom dodirnula je njegovo. „Dejmi, dragi.” Tvrdi italijanski akcenat išao je uz njenu dugu, gustu, kovrdžavu kosu. „Hajde, trebalo bi da pođemo, zar ne?” Nikada nisam bila ljubitelj žute štampe, ali, kada vas očekuje svečanost poput ove, ne biste smeli da propustite trač rubriku. Tako da sam videla naslove i članke praćene fotografijama teniskog asa u društvu italijanskog foto-modela. „Gospođice Ferčajld”, rekao je i klimnuo glavom u znak oproštaja, a onda kroz gužvu poveo Karmelu van zgrade. Gledala sam dok odlaze, tešeći sebe kako mu se u očima videlo da je tužan što nam se putevi razilaze.

Naravno da nije bio tužan. Zašto bi bio? Svejedno, ta slatka fantazija ulepšala mi je ostatak svečanosti.

Karlu nisam rekla ni reč o ovom susretu. Neke stvari je najpametnije prećutati, baš kao što sam prećutala i to koliko sam bila nestrpljiva da ponovo sretnem Dejmijena Starka” „Hajde, Teksas”, rekla je Evelin, prenuvši me iz sećanja. „Idemo da se pozdravimo.”

Osetih nečiju ruku na ramenu i pored sebe videh Karla. Cerio se kao da je upravo nekog povalio. U stvari, vrtelo mu se u glavi od pomisli da će upravo sresti Dejmijena Starka.

A ni meni nije bilo ništa bolje.

Žan Žijono

Čovek koji je sadio drveće

Priča o Elzearu Bufijeu

Žan Žijono, jedini sin obućara i pralje, slovi za jednog od najvećih francuskih pisaca. Njegovo obimno literarno stvaralaštvo uključuje priče, eseje, poeziju, dramsko pisanje, filmska scenarija, prevode i preko trideset novela, od kojih su mnoge prevedene na engleski i druge jezike. Žijono je bio pacifista, dva puta zatvaran pred kraj i po završetku Drugog svetskog rata. Ostao je vezan za Provansu i Manosk, mali grad gde je rođen 1895. godine, i gde je 1970. godine umro. Žijono je nagrađivan Brentanovom nagradom, zatim nagradom Princa Renijea od Monaka (za najistaknutija sabrana dela nekog francuskog pisca), Legijom časti, a bio je i član Gonkurove akademije.

Dugo se verovalo da je priča koju je Žan Žijono ispričao delimično autobiografskog karaktera i da je Elzear Bufije autentična figura, a narator priče zapravo mladi Žan Žijono. Za svog života Žijono je uživao u tome da stvara uverenje kod ljudi kako je priča stvarna, smatrajući to dokazom svoje spisateljske veštine. Njegova ćerka, Alin Žijono, tvrdila je dugo da je to “njihova porodična priča”. Žijono je, međutim, u svom pismu jednom službeniku grada Digne, objasnio: “Žao mi je što moram da vas razočaram, ali Elzear Bufije je izmišljen lik. Cilj mi je bio da ljudi više obrate pažnju na drveće, i posvete se sadnji.”

U istom pismu on objašnjava da je distribucija knjige slobodna i zbog toga je prevedena na mnoge jezike, smatrajući to ličnim uspehom. On je još dodao da je, iako mu nije doneo nijedan cent profita, to tekst na koji je najviše ponosan.

Ana Bešlić

www.leo.rs | 53

Prste da poližeš LAVOVSKE SLANE KIFLICE SA SIROM Sastojci: 1kg mekog brašna 1 kvasac (50gr) 1 prašak za pecivo 200 ml maslinovig ulja (može i suncokretovo) 500 ml mleka 2 supene kašike šećera 1 supena kašika soli 400 gr sira (bilo koji neslani, mladi sir) 125 gr putera 1 jaje Za slani preliv: 3 supene kašike soli 3 supene kašike brašna Malo vode

Postupak: U mlakom mleku rastopiti kvasac, šećer i so i ostaviti dok ne počne da raste.

Brašno sipati u posudu za mešenje i dodati prašak za pecivo.

Napraviti udubljenje u brašnu pa sipati mleko sa kvascem i ulje.

Dobro izmešati i preneti testo na površinu gde ćete mesiti i razvijati i dobro ga umesiti. Umešeno testo ostaviti na toplom da raste otprilike 45 min tj dok se ne duplira.

Naraslo testo podeliti na četiri dela, svaki deo premesiti i napraviti jufku. Svaku jufku razviti tanko i podeliti je na 12 delova. Na svaki deo staviti kašičicu sira i urolati kiflce. U tepsiju stviti papir za pečenje. Kiflice premazati umućenim jajetom i pored svake staviti komadić putera.

Rernu ugrejati na 200 C i peći kiflice oko 20min (s obzirom da su sve rerne različite - vreme i toplotu treba prilagoditi vašoj).

Umutiti so i brašno sa malo vode da dobijete gušći rastvor (gustine kao testo za palačinke). Malo pre kraja pečenja kiflice izvaditi iz rerne i kašikom svaku malo preliti slanim prelivom (preliv je veoma slan tako da ne treba preterivati) i vratiti u rernu još par minuta.

Slani preliv može izostati, kiflice možete pre pečenje posuti susamom. Takođe, veoma su lepe i slatke - punjene džemom.

Prijatno!

Naš dopisnik iz Sidneja Jelena Đorđević

54 |

www.leo.rs | 55

Nelson de mil

Plameni Udar „Roman koji ćete poželeti da čitate ponovo.“ Independent PRVI DEO Petak Njujork FBI istražuje pitanja povezana s terorizmom ne osvr­ ćući se na rasu, veru, naciju i pol.

Terorizam u Sjedinjenim Državama Izdanja FBI, 1997.

PRVO POGLAVLJE Ja sam Džon Kori, bivši detektiv za ubistva Uprave poli­cije Njujorka. Ranjen sam na dužnosti i penzionisan na osnovu radne nesposobnosti od 75 odsto (taj broj služi samo za isplatu penzije; oko 98 odsto mene i dalje radi) pa sada radim kao specijalni agent po ugovoru za Federalnu antiterorističku jedinicu.

Tip za stolom preko puta mene, Hari Maler, upitao me je: „Jesi li ikada čuo za klub Kaster h/7?’” „Nisam. Zašto?” „Tamo idem za vikend.” „Lepo se provedi”, rekao sam mu. „To je lovačka kuća gomile bogatih ludih desničara gore na severu.” „Nemoj da mi donosiš srnetinu, Hari. Ni mrtve ptice.”

Naši životni putevi ukrstili su se otprilike pre dve godi­ne, kada sam ga uhodio, a ispostavilo se da on uhodi mene. Pobegao je, a ja sam zadobio lakšu ranu od metka. Kao što bi Arapi verovatno rekli: „Suđeno nam je da se ponovo sretnemo i poravnamo račune.” Jedva čekam.

Iscedio sam ostatke kafe u plastičnu čašu i preleteo pogle­dom novi broj Njujork tajmsa ostavljen na pultu.

Danas, 11. oktobra 2002, naslov je glasio: Kongres odobrio Bušu široka ovlašćenja za upotrebu sile protiv Iraka.

U podnaslovu je pisalo: SAD imaju plan za okupaciju Iraka, kažu zvaničnici. Činilo se da je rat neizbežan, kao i naša pobeda.

Prema tome, pametno je imati okupacioni plan. Pitao sam se zna li neko u Iraku za ovo.

Poneo sam kafu nazad za sto, uključio kompjuter i proči­tao neke interne dopise. Gotovo sva prepiska sada se obavlja bez papira, a meni zbilja nedostaje parafiranje dopisa. Došlo mi je da parafiram monitor mastiljavom olovkom, ali sam se pomirio s elektronskim potpisom.

Kada bih ja rukovodio ovom organizacijom, svi dopisi slali bi se na tabli „piši-briši”.

Ustao sam i otišao do aparata za kafu. Na zidu su bili plakati s fotografijama ljudi koje traži Ministarstvo pravde, uglavnom muslimanske gospode, između ostalih i skota broj jedan, Osame bin Ladena.

Pogledao sam na sat. Bilo je pola pet po podne, i moje kolege brzo su napuštale dvadeset šesti sprat zgrade na Fede­ralnom trgu 26. Moje kolege su, trebalo bi da objasnim, kao i ja, pripadnici Antiterorističke jedinice, službe s četiri slova u svetu troslovnih službi.

Među više od dvadeset ljudi bio je i Libijac po imenu Asad Halil, zvani Lav. Njegovu fotografiju nisam morao da upamtim; poznavao sam njegovo lice koliko i svoje, mada se nikada nismo zvanično upoznali.

Živimo u svetu posle Jedanaestog septembra, pa su vikendi, teoretski, normalni radni dani za sve. U stvarnosti, drevna tradicija Federalnog petka, koja znači raniji odlazak s posla, nije se mnogo promenila, pa pripadnici

56 |

nici. S vreme­na na vreme dobijem ponešto pravo, ali to moram da delim s jednim tipom iz FBI-ja.

Jedinica je sastavljena uglavnom od agenata FBI-ja i detektiva njujorške policije, a ima i penzionisanih detektiva kao što sam ja. Osim toga, neke pripadnike dodelile su nam i druge federalne službe, kao što su Useljenička i carinska služba (ICE), državna i prigradska policija, Lučka policija i tako dalje; ima ih previše da ih upamtim i nabrojim.

U našoj jedinici ima i ljudi koji, kao duhovi, zapravo ne postoje, ali kad bi postojali, zvali bi se CIA. Proverio sam elektronsku poštu i našao tri poruke.

Prva je bila od mog šefa, Toma Volša, glavnog specijalnog agenta koji je preuzeo Jedinicu kad je moj bivši šef, Džek Kenig, poginuo u Svetskom trgovinskom centru.

Poruka je glasila: POVERLJIVO - PODSETNIK - UOČI MOGUĆIH NEPRIJATELJ­STAVA s Irakom moramo obratiti posebnu pažnju na IRAČKE DRŽAVLJANE KOJI ŽIVE U KONUSU.

Uprave policije Njujorka, već naviknuti na nezgodno radno vreme, čuvaju kuću vikendom i praznikom.

Hari Maler me je upitao: „Šta radiš za vikend?”

U ponedeljak, 14. oktobra, slavi se Kolumbov dan, tako da nas je čekao trodnevni vikend, ali ja sam, zlosrećan kao i uvek, u ponedeljak morao da radim. Odgovorio sam: „Hteo sam da marširam u paradi za Kolumbov dan, ali radim u ponedeljak.” „Ma nemoj? Hteo si da marširaš u paradi?” „Nisam hteo, ali sam to rekao kapetanu Pareziju.”

Dodao sam. „Objasnio sam mu da mi je majka Italijanka i da ću gurati njena invalidska kolica u paradi.”

Hari se nasmejao i upitao: „Je li ti poverovao?” „Nije, ali ponudio se da gura kolica.” „Mislio sam da ti roditelji žive na Floridi.” „Žive.” „I da ti je majka Irkinja.” „Jeste. Sada moram da nađem neku majku Italijanku da je Parezi gura Kolumbovom avenijom.”

Hari se ponovo nasmejao i vratio se za svoj kompjuter.

Hari Maler, kao i većina njujorških policajaca u Bliskoi­ stočnom odseku Jedinice, vrši nadzor i prismotru nad oso­bama od bezbednosnog interesa, što na politički korektnom jeziku označava pripadnike muslimanske zajednice, ali ja uglavnom obavljam razgovore i regrutujem doušnike.

Ogroman postotak mojih doušnika čine lažovi i preva­ranti koji žele novac ili državljanstvo, ili naprosto hoće da zajebu nekoga u svojoj blisko povezanoj zajed-

KONUS znači „Kontinentalne Sjedinjene Države”. „Neprijateljstva” znači „rat”. Ostalo znači: „Nađite Iračane koje možemo povezati s terorističkom pretnjom prema SAD da bismo olakšali život onima u Vašingtonu dok ne rasture Bagdad bombama.”

Poruka se nastavljala: Prvenstvena pretnja ostaje UBL s novim naglaskom na vezu UBL/Sadam. Sasta­nak O TOME SLEDEĆE NEDELJE, VREME I MESTO NAKNADNO. VOLŠ, GSA. Za laike, UBL je Osama bin Laden. Trebalo bi da bude OBL, ali neko je nekada davno transkribovao njegovo arap­sko ime na latinicu kao „Usama”, što je takođe ispravno. Novinari tog gada uglavnom zovu Osama, a obaveštajne službe zovu ga UBL. To je taj isti gad.

Sledeća poruka stigla je od mog drugog šefa, gorepomenutog Vinsa Parezija, kapetana njujorške policije dodeljenog Jedinici sa zadatkom da pazi na nezgodne pajkane koji ponekad kvare igru svojim drugovima iz FBI-ja. Među njima sam možda i ja. Kapetan Parezi zamenio je kapetana Dejvida Stajna, koji je takođe poginuo - koji je zapravo takođe ubijen - pre godinu i mesec dana u Svetskom trgo­vinskom centru.

Dejvid Stajn bio je sjajan tip i svakodnevno mi nedostaje. Džek Kenig je, uprkos svojim manama i silnim sukobima sa mnom, bio pravi profesionalac, strog, ali pravedan starešina i iskren rodoljub. Njegovo telo nikad nije pronađeno, kao ni telo kapetana Stajna.

Među dve hiljade poginulih nikada nije pronađen ni leš Teda Neša, agenta CIA, arhidrkadžije i arhineprijatelja Džona Korija.

Voleo bih da mogu reći nešto lepo o tom kretenu, ali pada mi na pamet samo: „Neka ga đavo nosi.”

Osim toga, taj tip ima ružnu naviku da se vraća iz mrtvih - izveo je to u prošlosti bar jednom - a kako nije si-

www.leo.rs | 57

gurno identifikovan među žrtvama, neću još da otvaram šampanjac.

som u Pustinju. Rekao sam mu: „Zvoniće tek za dvadeset jedan minut.”

Elem, dopis kapetana Parezija svim pripadnicima nju­ jorške policije u Jedinici glasio je: Morate pojačati pri­ smotru nad iračkim državljanima, naći Iračane koji su nam ranije pomagali i privesti na saslušanje Ira­čane sa spiska za nadzor. Obratite posebnu pažnju na Iračane povezane s muslimanima iz drugih zemalja - Saudijcima, Avganistancima, Libijcima itd. Pojačajte nadzor nad džamijama. Sastanak sledeće nedelje. vreme i mesto naknadno. Parezi, kapetan Uprave policije Njujorka

Pogledao me je i odgovorio: „Moram da uzmem nešto iz Tehnike.”

Mislim da uočavam obrazac.

Teško je poverovati u to, ali mi smo sve donedavno poku­šavali da dokučimo šta treba da radimo svakog dana, a dopisi su bili sastavljani opreznije kako se ne bi pomislilo da imamo nešto protiv muslimanskih terorista ili da ih na bilo koji način uznemiravamo. To se veoma brzo promenilo.

Treća poruka bila je od moje žene, Kejt Mejfild, koju sam sedeći za stolom mogao da vidim s druge strane velike granice između policajaca i federalaca. Moja žena je lepotica, a i da nije, ja bih je voleo. Zapravo, da nije lepotica ne bih je ni primetio, tako da je to sporna tačka.

Poruka je glasila: Hajde da zbrišemo ranije, odemo KUĆI, KRESNEMO SE. SPREMIĆU TI ČILI I HOTDOG I SIPAĆU ti piće dok gledaš televiziju u gaćama.

Zapravo, nije glasila tako. Pisalo je: Hajdemo na roman­tični vikend i degustaciju vina u Nort Fork.

Rezervisaću pansion. Voli te Kejt Zašto bih kog đavola ja probao vina? Sva su ista.

Osim toga, pansioni su bezveze - ljupke otrcane rupe s kupatilima iz devetnaestog veka i škripavim krevetima, a doručkuje se s ostalim gostima, obično japijevskim krmcima iz otmenog dela grada koji bi da razgovaraju o nečemu što su pročitali u rubrici o umetnosti i razonodi u Tajmsu. Kad čujem reč „umetnost”, mašim se za revolver.

Otkucao sam odgovor. Odlično zvuči. Hvala ti što si to smislila. Voli te Džon.

Kao i većina muškaraca, radije bih se suočio s automat­skom puškom nego s ljutitom suprugom.

Kejt Mejfild je agent FBI-ja, pravnica i pripadnica mog tima, u kom su još jedan njujorški pajkan i još jedan agent FBI-ja. S vremena na vreme, prema potrebi, uzimamo i ponekog iz drugih službi, iz ICE ili CIA. Naš poslednji saradnik iz CIA bio je gorepomenuti Ted Neš, za kog sam uveren da je u prošlosti bio u ljubavnoj vezi s mojom tada još budu­ćom ženom. Nije to bio razlog što ga nisam trpeo - zbog toga sam ga mrzeo, a nisam ga trpeo iz profesionalnih razloga.

Primetio sam da Hari Maler sređuje papire na stolu i zaključava poverljiva dokumenta da čistači, muslimani i ostali ne bi mogli da ih fotokopiraju ili pošalju telefak-

58 |

„Zašto?” „Rekao sam ti. Idem na sever u prismotru. U klub Kaster hil” „Mislio sam da ideš po pozivu kao gost.” „Ne. Upašću neovlašćeno.” „Kako si dobio taj zadatak?” „Nemam pojma. A nisam ni pitao. Imam auto-kamper, cokule i kapu sa štitnicima za uši. Prema tome, kvalifikovan sam.” „Tako je.” Već sam spomenuo da je Hari Maler bivši njujorški pajkan kao i ja. Ima dvadeset godina službe, od čega je poslednjih deset proveo u Obaveštajnom odseku, a sada su ga federalci unajmili za posao nadzora i prismotre da bi oni, Odela, kako mi zovemo agente FBIja, mogli da se bave umnim radom.

Upitao sam ga: „Hej, a zašto se baviš desničarima?

Mislio sam da si s nama.” Pod „mi” podrazumevam Bliskoistoč­ni odsek, koji u poslednje vreme čini oko devedeset odsto Jedinice.

Hari je odgovorio: „Ne znam. I ne pitam. Treba samo da ih slikam, neću s njima u crkvu.” „Jesi li pročitao mejlove od Volša i Parezija?” „Aha.” „Šta misliš, hoće li biti rata?” „Uh... čekaj da razmislim.” „Da li su Irak ili UBL nekako povezani s tom desničar­ skom grupom?” „Ne znam.” Pogledao je na sat i rekao: „Moram u Teh­ niku pre nego što zatvore.” „Imaš vremena. Ideš sam tamo?”, upitao sam ga. „Aha. Nema problema. To je samo neutralni nadzor i prismotra.” Pogledao me je i dodao: „Među nama rečeno, Volš tvrdi da je ovo samo ubijanje stabala - pravljenje dosijea. Znaš, mi kao nismo samo Arapima za petama.

Radimo i slučajeve domaćih grupa kao što su neonacisti, paravojne jedinice, grupe za preživljavanje katastrofa i slično. Dobro izgleda u novinama i pred Kongresom, ako se uopšte pojavi. Zar nije tako? Radili smo to nekoliko puta pre Jedanaestog septembra, sećaš se?” „Tako je.” „Treba da krenem. Vidimo se u ponedeljak. Moram kod Volša u ponedeljak ujutru čim dođem.” „On radi u ponedeljak?” „Pa, nije me pozvao kod sebe na pivo, pa će valjda biti ovde.” „Da. Vidimo se u ponedeljak.”

Hari je otišao.

Ono što je rekao o stvaranju dosijea nije imalo previše smisla, a onda, imamo Odsek za domaći terorizam koji se time bavi. Osim toga, uhođenje kluba bogatih desničara na severu države pomalo je neobično. Još neobičnije je to što će Tom Volš na praznik doći da čuje Harijev izveštaj o rutinskom zadatku.

Ja sam veoma radoznao, zbog čega i jesam sjajan detektiv, pa sam seo za neumreženi kompjuter s kog sam mogao da pristupim internetu i potražio klub Kaster hil.

Nisam dobio nijedan rezultat, pa sam ukucao „Kaster hil”. Brojač na vrhu pokazao je preko 400.000 pogodaka, a mešavina na prvoj strani - igrališta za golf, restorani i neko­liko istorijskih ispisa o Južnoj Dakoti i nevoljama generala Džordža Armstronga Kastera na Litl Big Hornu - pokazala mi je da rezultati nemaju veze s onim što me zanima. Ipak, proveo sam desetak minuta listajući rezultate, ali nigde se nije spominjala država Njujork.

Vratio sam se za svoj kompjuter, s kog sam pomoću lozinke mogao da pristupim internim dosijeima ASS-a, to jest Automatizovanog sistema slučajeva, federalne verzije Gugla.

Našao sam klub Kaster hil, ali očigledno nije bilo neop­ hodno da znam bilo šta o tome, a ispod naslova nizali su se redovi slova X. Obično se čak i sa zatvorenih dosijea dobije nešto, na primer datum kad je dosije otvoren ili kome treba da se obratimo za pristup, ili makar stepen tajnosti, ali ovaj dosije bio je potpuno nepristupačan.

Uspeo sam samo da skrenem pažnju bezbednjaka na činjenicu da se raspitujem za zatvoreni dosije koji nema nikakve veze s mojim zadatkom, a to su Iračani. No, da bih im malo zamrsio vijuge, ukucao sam: „Oružje za masovno uništenje iračkog Kamiljeg kluba.”

Nisam dobio ništa.

Isključio sam kompjuter, zaključao dokumenta sa stola, uzeo kaput i otišao do Kejt.

Kejt Mejfild i ja upoznali smo se radeći zajedno na slu­čaju gorepomenutog Asada Halila, opakog malog govnara koji je došao u Ameriku da bi pobio silne ljude.

Uspeo je u tome, onda je pokušao da ubije mene i Kejt, a posle toga je pobegao. To mi nije bio naročito uspešan slučaj, ali je zbližio Kejt i mene, pa ću zato, kada sledeći put vidim Halila, da mu zahvalim pre nego što ga budem upucao u stomak i gledao ga kako polako umire.

Upitao sam Kejt: „Mogu li da te izvedem na piće?”

Podigla je glavu i nasmešila mi se. „To bi bilo baš lepo”, rekla je i vratila se kompjuteru.

Kejt Mejfild je devojka sa Srednjeg zapada, na dužnost u Njujork došla je iz Vašingtona i u početku je zbog toga tugovala, ali sada je neizmerno srećna što živi u najboljem gradu na svetu s najboljim čovekom u svemiru. „Zašto ide­mo iz grada za vikend?”, upitao sam je.

„Zato što ću ovde da poludim.”

Sjajni gradovi ponekad tako utiču na ljude. Upitao sam je: „Na čemu radiš?” „Pokušavam da nađem pansion u Nort Forku.” „Verovatno su svi prepuni za praznični vikend, a ne zaboravi ni da ja radim u ponedeljak.” „Kako bih mogla to da zaboravim? Čitave nedelje gunđaš zbog toga.” „Ja nikad ne gunđam.”

Ovo joj je zbog nečega bilo smešno.

Posmatrao sam njeno lice pod sjajem monitora. Lepa je kao što je bila kad smo se upoznali pre tri godine. Žene s kojima sam obično brzo stare. Moja prva žena Robin tvrdi da je prva godina našeg braka trajala deset godina.

Rekao sam Kejt: „Čekam te u Eku.” „Nemoj da te neka odvede.”

Prošao sam kroz našu veliku, pregradama izdeljenu kan­celariju, sada gotovo praznu, i izašao u foaje. Pred liftovima je bila masa naših kolega.

Proćaskao sam s nekolicinom, a onda sam opazio Hari­ja i prišao mu. Nosio je veliki metalni kofer u kom su, pretpostavio sam, bili fotografski aparati i sočiva. Rekao sam mu: „Hajdemo na piće.” „Izvini, ne mogu, moram smesta na put.” „Večeras krećeš tamo?” „Aha. Moram da budem tamo u cik zore. Održava se nekakav sastanak, pa treba da snimim registarske tablice i ljude kad budu dolazili.” „Tako smo nekada uhodili mafijaše na svadbama i sahra­nama.” „Aha. Isto sranje.”

Ugurali smo se u lift i sišli u prizemlje. „Gde je Kejt?”, upitao me je Hari. „Stiže.” Hari je razveden, ali viđa se s jednom ženom, pa sam ja njega upitao: „Kako je Lori?” „Odlično.” „Dobro izgleda na slici na sajtu za sklapanje poznanstava.”

Nasmejao se. „Koji si ti kreten.” „Šta hoćeš time da kažeš? Čekaj, a gde je to kuda ideš?” „Šta? A, to. blizu jezera Saranak.”

Izašli smo na Brodvej. Bio je svež jesenji dan, a na kolo­vozima i pločnicima osećala se čista radost zbog petka.

Oprostio sam se od Harija i krenuo ka jugu.

Donji Menhetn je zbijena šuma oblakodera ispresecana uskim ulicama, što obezbeđuje minimum sunca i maksi­mum stresa.

www.leo.rs | 59

Ovu oblast čine Donji Ist Sajd, u kom sam se rodio i odrastao, Kineska četvrt, Mala Italija, Trajbeka i Soho.

Naj­važnije privredne grane te oblasti sušta su suprotnost jedna drugoj: poslovi i finansije, koje predstavlja Vol strit, vlada sa federalnim, državnim i gradskim sudovima i opštinski sudovi, zatim Gradska kuća, zatvori, Federalni trg, Policijski trg i tako dalje. Neophodan dodatak svemu navedenom su advokatske firme, a za jednu od njih moja bivša žena, advo­kat, zastupa samo najviši sloj zločinačkog smeća. To je bio jedan od razloga za naš razvod.

Drugi je bio to što je Robin mislila da su kuvanje i jebanje zabačena sela u Francuskoj.

Ispred mene nalazio se veliki komad otvorenog neba na mestu na kom su nekada stajale Kule bliznakinje.

Većina Amerikanaca, čak i većina Njujorčana, odsustvo kula zapaža samo kao prazninu u liniji oblakodera. Ali ako živite ili radite u centru grada i navikli ste da svakodnevno viđate ta dva mastodonta, onda se svaki put iznenadite što ih nema kada prođete ulicom.

Čak i da nisam nikoga poznavao, kao dobar detektiv i posmatrač Njujorka razaznao bih među gostima odlično plaćene advokate, državne službenike, čuvare zakona i tipo­ve iz finansijskog sveta. Ponekad ovde naletim i na svoju biv­šu ženu, pa će jedno od nas morati prestati da dolazi ovamo.

Naručio sam viski sa sodom i ćaskao s ljudima oko sebe.

Stigla je Kejt; poručio sam joj belo vino, što me je podsetilo na moj problem s predstojećim vikendom. Upitao sam je: „Jesi li čula za onu bolest vinove loze?” „Kakvu bolest?” „Onu što je napala Nort Fork. Svaki čokot je zaražen nekom čudnom gljivicom koja se prenosi i na ljude.”

Očigledno me nije slušala, pošto je nastavila: „Našla sam nam divan pansion u Matitaku.” Prepričala mi je opis pansiona s nekog turističkog sajta i obavestila me: „Zvuči zaista ljupko.”

Hodao sam i razmišljao o razgovoru s Harijem Malerom.

Kao i Drakulin zamak na sajtu Transilvanije. Upitao sam je: „Jesi li nekad čula za klub Kaster hil?”

S jedne strane, nema ničeg neuobičajenog ni osobitog u njegovom zadatku. S druge strane, nešto se ne poklapa. Hoću da kažem, na ivici smo rata s Irakom, ratujemo u Avganistanu, paranoično iščekujemo sledeći teroristički napad islamista, a Harija šalju na sever da uhodi nekakav skup bogatih desničara čiji stepen pretnje po nacionalnu bezbednost u ovom trenutku lebdi između zanemarljivog i nepostojećeg.

„Nisam... Nema ga na sajtu Nort Forka. U kom je gradu?”

Tu je i besmislena tvrdnja Toma Volša da Hari stvara dosije za slučaj da neki zastupnik u Kongresu ili novinar poželi da sazna da li jedinica drži pod kontrolom domaće teroriste. To bi možda imalo smisla pre dve-tri godine, ali od Jedanaestog septembra neonacisti, paravojne jedinice i slične grupe su se utišale, čak se i raduju što smo napadnuti, što se zemlja uozbiljila, što se zločinci ubijaju, hapse i tako dalje. Na kraju, tu je taj sastanak rano ujutru na praznik.

Bilo kako bilo, ne bi trebalo svemu tome da pridajem pre­veliku važnost, mada je pomalo neobično. U suštini, nije me se ni ticalo, a kad god sam postavljao suviše pitanja o nečem neobičnom na Federalnom trgu 26, upao sam u nevolje. Ili, kako je to moja majka govorila: „Džone, tvoje drugo ime je nevolja.” Verovao sam joj sve dok nisam dobio krštenicu na kojoj je pisalo da mi je drugo ime Alojzijus. Rado bih ga zamenio imenom Nevolja.

DRUGO POGLAVLJE Skrenuo sam u Ulicu Čejmbers i ušao u Eko, italijanski restoran s atmosferom kaubojskog saluna - sjedinjavao je najbolje od oba sveta.

Bar je bio prepun gospode u poslovnim odelima i dama u poslovnim kostimima. Prepoznao sam nekoliko ljudi i pozdravio ih.

60 |

„Nalazi se na severu države Njujork.” „Oh... je li lep?” „Ne znam.” „Hoćeš da odemo tamo sledećeg vikenda?” „Proveriću prvo kakav je.”

Očigledno naziv kluba nije bio poznat Kejt Mejfild, koja ponekad zna ponešto ali mi ne govori. Mislim, u braku smo, ali ona je FBI, a moj bezbednosni stepen niži je od njenog. S tim u vezi, zapitao sam se zašto je pomislila da je klub Kaster hil hotel ili pansion, a ne, na primer, istorijsko društvo, druš­tveni klub ili nešto slično.

Možda zbog konteksta. A možda je tačno znala o čemu govorim.

Promenio sam temu i prešao na dopise o Iraku, pa smo neko vreme razgovarali o geopolitičkoj situaciji.

Specijalni agent Mejfildova smatrala je da rat s Irakom ne samo što je neizbežan, nego je i neophodan.

Federalni trg 26 je orvelovsko ministarstvo, a vladini službenici koji tu rade uvežbani su da predosete i najmanju promenu u partijskim stavovima. S obzirom na vladajuću političku korektnost, lako bi se pomislilo da je Antiteroristička jedinica nekakva socijalna služba za brigu o psihopatama s niskim nivoom samopoštovanja. Svi govore o ubijanju islamskih fundamentalista i o pobedi u ratu protiv terora - gramatički korektno bilo bi „rat protiv terorizma”, ali živimo u svetu novogovora.

Kejt Mejfild je dobar državni službenik, nema sopstvenih političkih stavova, pa zato bez problema jednog dana mrzi talibane, Al Kaidu i UBL-a.

ljubav m e j u ž u Ja zasl e voleti j o n v i D ljen i biti vo Ja sam fantastična, originalna i jedinstvena osoba.

Upravo u toj jedinstvenosti leži moja najveća snaga

www.leo.rs | 61

Dž. Kortni Salivan

Srce od kamena 1948.

Franses je sipala poslednje gorke kapi kafe u šoljicu.

Mali kuhinjski sto bio je prekriven papirima: planovima, kopijama poverljivih izveštaja; lošim idejama koje je nažvrljala pre nekoliko sati; i dobrim, koje su već bile objavljene u ča­sopisima Look, The Saturday Evening Post, Cosmopolitan i Harper’s, kako bi se podsetila da joj je to ranije polazilo za rukom i da može to ponovo da uradi.

Konačno da u zgradi bude tišina. Obično je iz nekog udaljenog ugla čula kako neka beba plače, neki par se svađa, neko povlači vodu u toaletu. Ali prošlo je tri sata ujutro. Ljudi koji su se provodili već su zaspali, a mlekadžije se još nisu probudile.

Cimerka je otišla u krevet oko deset - kad ju je videla u spavaćici i sa papilotnama, Franses obuze ljubomora zbog njenog posla, mada je En bila samo sekretarica u dosadnoj advokatskoj kancelariji koja će naredni dan provesti isto kao svaki drugi, donoseći kafu i kucajući reči koje joj diktiraju.

Franses je upravo napisala najnoviji tekst za reklamu za De Birs, serijal sa temom medenog meseca, sa slikama lepih mesta na koja bi mladenci mogli da odu - Stenovita obala Mejna! Arizona! Pariz! I nešto generičko za ljude bez novca, što je nazvala Pokraj reke.

Na neki način, ta slika bila je najvažnija u toj gomili, pošto su se trudili da privuku obične ljude. Pre jedne decenije, kada im je De Birs prvi put postao klijent, agencija

62 |

je sprovela brojna istraživanja kako bi saznala koje su jake, ili radije, koje su slabe tačke tradicije davanja vereničkog prstena. Malo koja žena želela je verenički prsten u to doba. Smatralo se da je to apsolutno bačen novac.

Radije bi uzele mašinu za pranje veša ili novi automobil, bilo šta osim skupog dijamantskog prstena. Ona je pomogla da se sve to promeni.

Reklama za medeni mesec zvučala je ovako: Neka vaša sreća traje dugo kao vaš dijamant. Prilično dobra rečenica, mislila je. „Vreme je za spavanje, Franses”, šapnula je samoj sebi, iste reči koje joj je majka šaputala svake večeri kad je bila mala.

Treba da piše svojima sutra. Nije im pisala nedeljama. Petnaest godina na­kon što je iz Ontarija otišla u Filadelfiju i dalje su se brinuli kad im se nije jav­ljala, kao da je devojčica koja je prvi put otišla u letnji kamp.

Taman je htela da ugasi svetio kad je ugledala praznu liniju za tekst reklame koji je umetnički direktor iscrtao na planovima, na kojoj ona treba nešto da napiše do jutra. „Smradovi.”

Ponovo je sela, uzela olovku i zapalila cigaretu.

Dan pre toga pozvao ju je Džeri Lok, direktor njujorške kancelarije. „Mislim da nam treba neki tekst iz kog se vidi da je ovo reklama za dija­mante”, rekao je. „Slogan. Šta misliš?”

poruči niz originalnih slika Pabla Pikasa, Salvadora Dalija, Andrea Derena i Žana Igoa da ih koriste u ča­sopisima.

Bilo je to prvi put da se u nekoj reklami koristi nešto što nije komercijalna umetnost. Slike nisu imale nikakve veze s dijamantima - na njima su bili pejzaži, gradovi i katedrale, i to je trebalo da prenese ideju da je svaki dijamant jedinstven, kao neprocenjivo umetničko delo.

Ispod umetničke slike na istoj strani bio bi od­štampan kvadrat s ilustracijama kamenja različite veličine, uz okvirne cene, i reči - Fransesine reči - Vaš dijamant, iako može imati skromnu cenu, treba da bude pažljivo odabran, jer ništa na svetu ne može da zauzme njegovo mesto. „Treba mi slogan do sutra”, rekao je Džeri. „Stižem u Filadelfiju ujutro, a onda idem u Južnoafričku Republiku predveče.” „Naravno”, rekla je Franses i smesta zaboravila na sve to, sve do sada, u pola noći.

Uzdahnula je. Da se nije celog života takmičila za titulu osobe koja najviše odugovlači, možda bi zapravo i došla do malo sna ovih dana. Znala je da mora večeras da radi, a ipak je ostala napolju sa svojom drugaricom Doroti Dignam dok ova nije dočekala voz u devet da se vrati do stanice Pen.

Kad ju je Džeri pitao šta misli, bilo je mudro shvatiti da zapravo nije to pitao. Po njenom mišljenju, on je genije.

Nepredvidiv i pomalo mračan ponekad, ali moguće je da su svi geniji takvi. „Da, savršeno”, rekla je.

Džeri je izgledao kao Vinston Čerčil, ponašao se kao Vinston Čerčil, i pone­kad je Franses verovala da on misli da je Vinston Čerčil. Čak je imao i napade depresije. Prvi put kad je morala da ide u Njujork da mu izloži svoje ideje, bila je preplašena nasmrt. Dok ih je pregledao, lice mu nije odavalo nijednu naznaku onoga što misli. Posle nekoliko minuta mučenja osmehnuo se i rekao: „Franses, predivno pišeš. Još važnije, znaš kako se prodaje.”

Od tada su se dopadali jedno drugom. Polovina zaposlenih u agenciji N. V. Er plašila se Džerija Loka, ili nije mogla da ga podnese. Druga polovina verovala je da je on okačio mesec, i Franses je bila jedna od njih. „Reči ne treba da govore ništa o De Birsu, naravno”, nastavio je Džeri preko telefona. „Naravno.”

Već deset godina De Birs je trošio milione na reklame u kojima se nikada nisu pominjali. Čak i samo imenovanje kompanije značilo bi kršenje pravila. Zato su to prosto bile reklame za dijamante, i bile su prelepe. Er je davao sve od sebe. Teoret­ski, Džeri nije imao nikakve veze s Kreativom. On je bio pravi biznismen i samo je delio zadatke. Ali kao ljubitelj umetnosti imao je ideju da

Doroti je počela da radi kao kopirajter u kancelariji Era u Filadelfiji 1930. godine, i prešla u kancelariju u Njujorku u soliteru u Rokfeler centru broj 30 da vodi Odeljenje za odnose s javnošću.

Njena drugarica nikad nije otkrivala svoje godine, ali Franses je nagađala da je Doroti barem petnaest godina starija od nje, verovatno je imala oko pedeset. Bavila se advertajzingom u Čikagu poslednje godine Prvog svetskog rata. Kao i Franses, Doroti je uvek bila ispred drugih.

Sa sedamnaest godina izveštavala je za Chicago Herald o gradskom društvenom životu sve dok nije došao gospo­ din Herst i dao joj otkaz. Odatle je, kao kopirajter, otišla u Karnejšn, mlekaru zadovoljnih krava, i kasnije u Er. Doroti je bila prava zvezda. Za Franses je bila kao neki uzor. Putovala je sve­tom za Er tokom tridesetih, radila u Londonu, Parizu i Ženevi za Ford, plovila do Norveške i Švedske da proučava kako napreduje uvođenje električne energije u domaćinstva. Čak je često posećivala Holivud, gde je odlazila u Trokadero na večere i viđala sve zvezde. Jednom je srela Džoun Kraford u robnoj kući Buloks Vilšir. Džoun je kupovala haljinu u veličini 16 koju je Doroti kupila u broju 14. To je samo jedna ne previše skupa crna dnevna haljina koja će nam, sigurna sam, obema dobro poslužiti, tako ju je opisala na razglednici koju je poslala.

Njihova današnja večera počela je kao poslovni sastanak, ali nakon što su popile po dva martinija, smejale su se glasno za stolom u restoranu Bukbajnders, jele ostrige i pričale šale o momcima s posla. Beskrajno ih je zabavljalo šta se sve na poslu od njih očekivalo da znaju

www.leo.rs | 63

kao žene. Pre nekoliko godina Doroti je počela da drži list papira u praznoj fioci ispod pisaće mašine i zapi­sivala sve što su je pitali.

Te večeri pročitala je Franses neka od novijih pitanja: Kako treba da izgleda žena čiji sin ima sedamnaest godina? Da li zimski šešir može da ima perje? Da li je naziv robne kuće Mejsi u jednini ili množini? Da li žene pevaju dok se kupaju? Koja je razlika između antilopa i jelenske kože? Da li kraljica Meri ima lep ten? Koliko puta dnevno treba hraniti bebu? Da li je to obrnuta falta?”

Sjajno su se provele, ali sada će Franses morati da plati za to.

Uzela je papir u ruke, s planom jednogodišnje strategije, i čitala: Suočavamo se s problemom psihologije mase. Želimo da stvorimo jaču tradiciju darivanja dijamantskog vereničkog prstena - da to bude psihološka potreba. Ciljna grupa: oko 70 miliona ljudi starijih od 15 godina, za koje se nadamo da će njihovo mišljenje predstavljati uticajnu podršku našim ciljevima.

Ovo je baš lepo pomoglo.

Lično je Ernest Openhajmer, predsednik kompanije De Birs Ltd, pisao Eru 1938. da se raspita da li bi, kako je on to sročio, upotreba propagande u različitim oblicima mogla da poboljša prodaju dijamanata u Americi.

Zbog Depresije je cena dijamanata naglo pala u celom svetu. Potražnja za dijamantima u potpunosti je nestala i u De Birsu su imali previše zaliha. U Americi se prodavalo upola manje dijamanata u odnosu na period pre rata, a ono malo dijamantskog vereničkog prstenja što se kupovalo nije mnogo vredelo. Prosečna cena bila im je osamdeset dolara. Openhajmer je žarko želeo da poveća popularnost dijamantskog vereničkog prstenja u Sjedinjenim Državama i čuo je iz pouzdanih izvora da je kompanija Er najbolja, jedina prava agencija za taj posao.

Predložio je kampanju od 500.000 dolara u prvoj godini.

Ono što je Er učinio za De Birs predstavljalo je pravi dokaz moći reklame. Tokom prve dve godine kampanje prodaja dijamanata porasla je 55 odsto. Po­sle Drugog svetskog rata povećao se broj venčanja, pa i prodaja dijamanata.

Ta kampanja zahtevala je da smisle nov način reklamiranja, koji se od tada svuda imitirao. Nije trebalo da bude direktne prodaje, nisu imali određenu marku da je utisnu ljudima u pamet, postojala je samo ideja - večna emotivna vrednost koja se vezuje za dijamante.

Ne samo što je njihov pristup pospešio prodaju, uz to je osigurao i da se dijamant, kada se proda, nikada više ne vrati na tržište. De Birs je imao cilj da uvek proizvodi manje, da bi ponuda bila niska a cena visoka. Nakon što bi ih Franses dirnula u srce, udovice, pa čak i razvedene žene ne bi želele da se ra­stanu od svog prstenja, i tako je De Birs izbegavao problem nekontrolisane po­jave dijamanata na tržištu koja bi umanjivala njihovu cenu.

64 |

Ponekad je tokom ovih godina zamišljala kako Openhajmerovi izgledaju. Određene pojedinosti iz njihovog odnosa podsticale su joj maštu, zbog čega se pitala kakav se izraz javljao na njihovim licima kad bi ugledali njene najnovije ideje. Da li su dizali obrve? Blago se osmehivali? Usklikivali?

Bilo joj neobično što nije upoznala klijenta, ali De Birs je imao zabranu da dođe u Sjedinjene Države zbog kartela. Kontrolisali su svetsku ponudu neobra­đenih dijamanata, globalni monopol koji je bio toliko jak da je samo prisustvo njegovih predstavnika u Americi narušavalo zakone o tržištu. Posao su vodili iz Johanezburga i Londona. Jednom godišnje Džeri Lok nosio je u Južnoafričku Republiku u debeloj kožnoj svesci reklame koje je ona pisala da bi ih odobrili. Svoj pribor za golf držao je tamo, jer je tako bilo lakše nego da ga iz Njujorka nosa tamo-amo.

Prvi put kad je Džeri išao u Johanezburg da prezentuje istraživanje trži­šta Openhajmerovima, njegov hidroavion srušio se u vodu nedaleko od Mo­zambika. Uzeo je ogromne panele s kartama i mape koje je poneo sa sobom i plutao na njima te uspeo da dođe do obale.

Drugo dvoje koji su bili u avionu su poginuli, a u Njujork tajmsu pojavio se naslov Avion se srušio u jugoistočnoj Africi; Amerikanac nepovređen. Džeri je osećao da mu je prezentacija doslovno spasla život, i možda je zbog toga uvek bio voljan da uradi sve što je potrebno za De Birs.

En je hrkala kao medved u susednoj sobi i prekidala Franses tok misli. Čekala je da je zaprosi jedan dosadni računovođa, s kojim je najduže izla­zila. Nakon toga Franses će ponovo morati u lov na novu cimerku, kao što se dešavalo otprilike svakih osam meseci nakon što se rat završio. Rouz, Mirtl, Ejndžel, Pet: jednu po jednu, sve ih je izgubila zbog braka. Ali na poslu ju je čekalo unapređenje, pa će možda, kada En ode, konačno moći priuštiti sebi da živi sama.

Franses je sanjala o tome da će jednog dana imati svoju kućicu u predgrađu Filadelfije u Mejn Lajnu. Tako nikad ne bi morala da brine hoće li imati dovoljno tople vode za tuširanje u zimska jutra, ni da trpi Enin nazalni sopran dok uveče peva uz Dajnu Šor na radiju. Živeti sama bilo je nešto što je priželjkivala i o čemu je sanjala kao što većina devojaka sanja o životu u braku. Činilo se da druge žene ne razmišljaju o onome što dolazi nakon medenog meseca. Toliko su žudele da nađu svog para, kao da je brak nešto sjajno. Fran­ses je mislila obrnuto; nije mogla da prestane da razmišlja o tome.

Mogla je da izađe na večeru ili ples s nekom novom osobom i da se lepo provede. Ali kad bi nakon toga došla kući i legla u krevet, od straha bi joj srce lupalo brže. Ako bi ponovo izašla s njim, mogli bi posle opet da izađu.

Jednog dana morala bi da ga odvede kući da ga njena porodica proceni, a i on nju. Onda bi je zaprosio. I ona bi, kao i sve zaposlene devojke koje su se udale pre nje,

odlaskom u život materinstva i izolacije jednostavno nestala.

izbegla pokušaj da je udaju za nekog dobronamernog dosadnog momka s vilom na jezeru.

Ne, brak sigurno nije osmišljen za devojke kao što je ona.

Franses je imala osećaj da, osim što u Eru ne znaju nikakve detalje o njenom poreklu, oni zapravo veruju da je ona sasvim obična devojka. Bila je jedina u Odeljenju za pisanje reklama bez diplome. Džeri Lok joj je jednom rekao: „Umeš da pišeš. To je bitnije od nekog uramljenog papira.” Dirnula ju je njegova do­brota, ali bilo joj je jasno da je pokušavao da joj pruži podršku kad joj zapravo podrška nije bila potrebna.

Doroti joj je jednom rekla da se njen dragi Džordž vratio iz Drugog svetskog rata i oženio mesarovom ćerkom.

Rekla je nešto pametno, za šta je Franses pretpostavila da je i ranije govorila: „Taj udarac - jak poput udarca sekirom za meso - značajno je ublažen pomišlju na to da su me u Klubu žena u advertajzingu i dalje voleli.”

Franses je bilo teško da zamisli Doroti slomljenog srca. Bila je suviše nezavi­sna, suviše oštroumna za sve to. Recimo da se taj Džordž vratio i zaprosio je i sa­krio je negde u nekoj lepoj kući. Ne bi li joj sve to dosadilo za nekoliko nedelja?

Dorotin otac bio je Dž. B. Dignam, začetnik advertajzinga i novinar koji je preminuo kada je imala dvadeset godina. Od tada je ona izdržavala sebe i svoju voljenu majku. Neko vreme živele su u Svortmoru, u Pensilvaniji, a sada u Parksajdu, hotelu u okolini Gramersija na Menhetnu. Franses nije bila sigurna kako Doroti sve što radi polazi za rukom.

Zaposleni u Eru imali su izreku: Ovde je sjajno za rad ako porodica može sebi da priušti da vas pošalje ovamo.

Predsednik kompanije, Hari Baten, bio je čovek koji je sam izgradio svoj uspeh, koji je voleo da zapošljava ljude sa univerziteta iz Ajvi lige, s jakom naklonošću ka Jejlu.

Imali su i mnogo takvih klijenata, kao što su Dupont ili Rokfeler.

Baten je voleo da se hvali da su za Er radili ljudi iz svih pedeset država.

Da, pomislila je Franses. Beli protestanti iz svake države! Bravo! U agenciji nisu gledali blagonaklono na katolike, a Jevreji nisu dolazili u obzir. Ipak, tako je bilo u svakog agenciji. Svoje katoličanstvo zadržavala je za sebe.

Samo jednom godišnje javljala se da ne može doći jer joj je loše, na Pepelnicu.

Nakon pet godina u Eru zaposleni su dobijali medalju s geslom kompanije: Beskrajna predanost donosi uspeh.

Pre mesec dana Franses je držala svoju prvu medalju na dlanu, smejala se i razmišljala u sebi: Sjajno. Uz ovo bi dobro došlo nešto novca.

Znala je da bi joj roditelji poslali novac ako bi tražila, ali nije to želela. Po­rodica njene majke u Kanadi uspešno se bavila građevinom, podizali su ne­bodere širom Ontarija.

Pigotovi su tamo bili veoma poznati, ali u Sjedinjenim Državama niko nije čuo za njih. Fransesin otac, rođen u Filadelfiji, voleo je da govori da je Amerikancima Kanada kao Zanzibar, sudeći po onome što znaju da se dešava preko granice. Smatrala je da je to istina, i taj nedostatak svesti o tome joj je odgovarao. Bio je to jedan od razloga zašto je došla - kako bi bila poznata po nečem drugom a ne da bude jedna od mnogih Pigotovih u gradu, kako bi

Pet godina prošlo je za tren, dok joj se porodica svakog Božića pitala još žudnije nego prošlog kada planira da se vrati kući. Roditelji su joj bili stariji nego što je bilo uobičajeno kada su se venčali, nakon što su se slučajno upoznali na odmoru na Hiljadu ostrva. Majka joj je tada imala 28, a otac 30 godina. Venčali su se 1911. godine.

Još četiri godine prošlo je pre nego što se Franses rodila.

Njena majka se i dalje sećala svih pitanja i briga starijih rođaka o tom pitanju, pa je dugo odbijala da gnjavi Franses u vezi s tim. Kad se prozor za takva priti­skanja otvorio, to nije dugo potrajalo jer je Franses ubrzo napunila trideset tri godine, očito onoliko kada svi odustaju od daljeg nadanja. Tek tako, od možda tek jadne devojke koja malo zaostaje postala je prava usedelica. Bio je to pravi užitak kad je pritisak konačno prestao, zaista.

Radila je za najmoćniju advertajzing agenciju na svetu: za ljude koji su u poslednjih više od dvadeset godina predstavljali Ford Motor, United Airlines, The Bell System.

Posao joj je bio daleko uzbudljiviji od bilo kog muškarca kog je upoznala. Uzbuđivalo ju je čak i ovo, kad je ostajala budna do jutra, uznemi­rena strepnjom da joj neće uspeti.

Nije shvatala ironiju svoje situacije: bila je neudata devojka čiji je najveći talenat do sada bio da ubedi parove da se vere.

Kad se Franses priključila agenciji ‘43. godine, sto troje zaposlenih iz Era bilo je u ratu. Deset odsto agencije.

Jedini klijenti koje su preuzeli tokom tog perioda bili su Boing i Američka vojska. Reklamiranje luksuznih predmeta činilo se neprimerenim, pa su reklame za De Birs bile obustavljene, mada se u novinama i dalje s poletom pisalo o dijamantima i Doroti je imala posla više nego ikad.

Tokom rata kompanija je sve više angažovala žene.

Pošto su morali, zapo­šljavali su devojke, i to ne samo kao činovnice i daktilograftinje već su ih po­stavljali i na prave rukovodeće i polurukovodeće pozicije. Bila je tu Dolores u razvojnom, i Sali u medijskom sektoru. Tri žene u Odeljenu za rad s klijentima, i Doroti u odnosima s javnošću, naravno.

U Odeljenju za pisanje reklama bilo je ukupno trinaest muškaraca i tri žene. Od njih se očekivalo da iz ženskog ugla doprinesu stvaranju kampanja za pro­izvode koje bi žene kupovale, ili na čiju bi kupovinu barem uticale.

www.leo.rs | 65

Fransesine lične želje nisu bile od pomoći za De Birs.

Umesto toga, ona je proučavala svoje koleginice i prijateljice i cimerke. Šta one žele najviše? Pa to je prosto ko pasulj - žele su da se udaju. Čega se najviše plaše? Plaše se da će ostati same. Rat je samo pojačao ta dva osećanja. Krenula je od toga. Ako bi momak kupio devojci dijamant, pokušala je da kaže, ostao bi joj veran. Vidi ga na njenom prstu - zvezdu u prstenu koja mu misli brzo vodi do nje oko cele Zemljine kugle.

Trebalo je da se reklame većinom obraćaju muškarcima, pošto bi oni kupo­vali prstenje. Pravili su mnogo otmenih reklama s gospodom - s naglaskom na dobrom ukusu i uspehu, i kako se obe te osobine mogu izreći kroz prsten koji biste dali svojoj voljenoj čak i ako nijednu od njih nemate.

Jedna njena drugarica prisetila se večeri tokom rata kad joj je dragi, iako je rizikovao život na Pacifiku, pisao kako se brine da bi moglo nešto loše da joj se dogodi.

Umiranje mu je bilo u mislima, razmišljala je Franses.

Njegovo i svačije.

I tako je zapisala: Jer niko ne zna koliko voli svoju ženu do trenutka kad je jed­nom više ne bude bilo. Upravo se tako nešto neizrecivo, što se odjednom shvati u nekom trenu, na kraju najbolje iskaže dijamantima.

Iste noći razvila je tu misao dalje: Retko ko može da osnuje grad, da nadene ime novoj zvezdi, da razbije atom.

Retko ko sazida sebi spomenik toliko visok da će buduće generacije moći da upiru prstom u njega iz daljine i govore: „Vidite, to je bio naš otac. To je njegovo ime. To je njegovo delo.” Dijamanti su najbesmrtniji dokaz koji neko može da ostavi o svom ličnom životu.

Sve je to bilo veoma mračno i nespretno. Džeri Lok smatrao je da je bri­ljantno.

Franses je osećala kako joj oči gore. Trebalo bi malo da odspava, inače će ujutro na sastanku izgledati kao avet. Ali šta da radi s prokletim sloganom? Po­redala je gomilu časopisa ukrug po podu i otvorila ih na reklame.

U Vogu: Vaši dijamanti zrače lepotom svaki put kad ih nosite. Njihov je šarm večan i prevazilazi svaku modu.

U Kolijersu, reklama u kojoj je citirala svog omiljenog pesnika, Roberta Saudija: Kao dijamant, njegov sveti plamen zauvek gori.

U Njujorkeru: U dijamantu vereničkog prstena na njenom prstu sećanja će blistati zauvek.

Očito ju je dugo obuzimala ta ideja večnosti. Zaklopila je oči i izgovorila: „Molim te, bože, daj mi slogan.”

Franses je naškrabala nešto na parčetu papira, ponela ga sa sobom u krevet i spustila na stočić. Legla je potpuno obučena, ne uvukavši se pod pokrivač, i utonula duboko u san bez snova.

Tri sata kasnije probudila se uz zvonjavu budilnika i smesta pogledala u reči koje je bila zapisala: Dijamant je zauvek.

66 |

Mislila je da će to biti sasvim dobro.

Kad je spustila stopala na hladan drveni pod, čula je En u hodniku kako polazi da se istušira, kao i uvek. Što se cimerke tiče, veridba ne bi mogla doći prerano.

Franses je na brzinu doručkovala i potom oprala kosu. Obukla je smeđu haljinu s dugim rukavima, ne trudeći se da pogleda svoj odraz u ogledalu. To je ionako uvek predstavljalo nekakvo razočaranje: ravni široki obrazi i bleskast osmeh. Izlazila je na sastanke s momcima koji su joj govorili da je lepa, ali bila je svesna istine. Bila je viša od polovine muškaraca na poslu. Izgledala je sa­svim pogrešno za ženu u to doba, kada je nežniji pol trebalo da bude smeran, tih i džepne veličine.

Odvezla se vozom do centra, držeći čvrsto ono parče papira od prethodne noći. Kad je stigla do Vašington skvera, požurila je ka zgradi Era. Skoro je zakasnila.

Godine 1934, kad je ostatak sveta bio u pravom bankrotu, kompanija N. V. Er i sin imala je dovoljno novca da podigne svoju centralu od trinaest spratova pravo preko puta stare federalne skupštine. Bila je to veličanstvena građevina, napravljena od krečnjaka iz Indijane, i odražavala je uticaj art moderne koja je postajala sve popularnija u to doba.

Franses je bila izuzetno ponosna kad joj je otac došao u posetu i zviznuo od oduševljenja: „Au, ovo je baš nešto posebno!”

Sad je otvarala velika mesingana vrata zgrade, toliko teška da ste pri naj­manjem povetarcu jedva uspevali da ih pomerite jedan inč. Zidovi u holu bili su obloženi mermerom. Klasično, ali ne suviše otmeno ili razmetljivo.

Skoro kao sam Er. Sredovečna portirka sedela je za stolom od hrastovine tik iza vrata. „‘Bro jutro, gđo”, rekla je. „Dobro jutro, Gledis.”

Franses je čekala lift, moleći ga da dođe.

Najzad, vrata su se otvorila i unutra je stajala plavokosa operaterka lifta u svojoj besprekorno čistoj uniformi i belim rukavicama. „Deseti sprat?”, upitala je kao i svakog jutra.

Franses je klimnula glavom.

Neobično osećanje ponosa nastupalo je u malim trenucima poput ovog - neko o kome niste znali apsolutno ništa znao je nešto o vama. I dalje ju je uz­buđivalo to što je bilo kom taksisti u Filadelfiji mogla da kaže da je odveze do zgrade Era i oni bi znali tačno gde da idu.

Kad je izašla iz lifta, prošla je pored kancelarije Hauarda Dejvisa, koji je čitao novine za svojim stolom dok mu je Manuel, čistač cipela, glancao mokasine.

Zastala je kod stenografskog stola na sredini sprata.

Drvena kutija u kojoj su radile stenogra&inja Margaret

Ferveder i njene četiri pulenke odavala je utisak da su nalik životinjama u staji koje je bilo potrebno ograditi.

Franses se uvek osećala pomalo šašavo kad bi razgovarala s njima preko niskog zida. „Jutro, gospođice Gereti”, reče Margaret. „Šta imate za nas danas?”

Franses joj je dodala reklamu za medeni mesec. „Trebaće mi pre sastanka.” „Svakako.”

Vratiće joj je u savršenom stanju pre nego što se pošalje dole na Umetničko odeljenje. Šef njenog odeljenja, gospodin Džordž Sesil, bio je pravi sitničar kad je u pitanju jezik. Jednom se desilo kolegi koji je tu radio deset godina da pusti reklamu sa slovnom greškom. Sesil ga je smesta otpustio.

Sela je za svoj sto u devet i pet.

Jutarnji sastanak počeće u deset. Gospodin Sesil pregledaće nove slogane i dodeliće još zadataka. Bio je staromodan, zakopčan, ali su ga direktori voleli. Ljudi su ga smatrali najboljim živim kopirajterom, pošto je smislio slogane kao što su Iz Kanade nam stižu priče o čudesnom napitku za Kanada draj, Smejali su se kad sednem za klavir dok nisam počeo da sviram za Stajnvej i oko stotinu drugih.

Dve kancelarije niže, Nora Alen brbljala je u telefonsku slušalicu najjačim glasom. Kockaste kancelarije imale su vrata i visoke smeđe zidove, ali ne i pla­fone. Niste mogli da vidite nikoga ako biste zatvorili vrata, ali ste svakako mo­gli sve da čujete.

Franses je pokušavala da ponovo pročita dopis koji joj je stajao na stolu. Bila je umorna. Jednog dana će morati da počne živeti uredno, ali uvek bi se razbuđivala u vreme za spavanje. Trebalo je da radi noćnu smenu u nekoj no­vinskoj redakciji. Šolja kafe sjajno bi joj došla, ali Hari Baten im je zabranio da je piju u zgradi nakon što je umetnički direktor prosuo kafu na original završene fotografije spremne za objavljivanje. Zabrana je bila naročito bolna pošto su Hills Brothers bili jedan od značajnijih klijenata; uvek je bilo konzervi i konzervi kafe svud unaokolo, samo je čekala da je skuvaju. Gospodin Sesil je zapravo skovao frazu pauza za kafu još tokom dvadesetih kao deo oglašavanja kompanije. Ironično, pošto u zgradi Era neće imati pauzu za kafu dokle god je Baten živ.

Franses je čula dva glasa u hodniku. Jedan od njih nepogrešivo je zvučao kao gospodin Sesil u lošem raspoloženju. „Ko je to?”, upitao je razdraženo. „Nora Alen, čini mi se”, odgovorila je sekretarica. „Šta to radi, za ime božje?” „Mislim da razgovara s Njujorkom, gospodine.”

Podsmehnuo se. „Što ne proba telefonom?”

Franses se tiho zakikotala. Ali na sastanku je videla da je namrgođenost gospodina Sesila sad pronašla put do nje. Kad je predstavila svoj slogan, ustao je sa stolice i počeo da se šetka, jasan znak da se sprema da joj razbuca ideju u paramparčad. „Zašto smo išli u školu i učili gramatiku ako ćete je prosto zanemarivati?”, rekao je. „Treba ti pridev tu. Da si rekla dijamant je skup, ili dijamant je čvrst, ili dijamant može da seče kamen. To bi moglo. Ali ovo?”

Franses zausti da odgovori, ali on je nastavio: „Šta ti misliš, Čak?”

Pogled joj se susreo s pogledom Čaka Makoja. On je bio jak pisac, dobar u svom poslu, ali svakako ne baš pun samopouzdanja. Čak je pročistio grlo. „Sve ljubavi počinju sa voleću te zauvek. To je namera braka, da traje zauvek, zar ne?

Mislim da mi se dopada.”

Franses mu zahvalno klimnu glavom, baš kad se okrenuo ka gospodinu Sesilu i izgovorio: „Ali to gramatički nije tačno, gospodine, u pravu ste.”

Odmahivala je glavom. Glupa ulizica.

Franses je uskočila, da se odbrani: „Što se mene tiče, reč je znači da postoji. To je sinonim za postojati. Ali promenite je ako želite. Svakako se nisam udala za tu ideju.” „Tu nema šale”, rekao je Čak.

Franses zakoluta očima. „Ako budemo razgovarali o tome, siguran sam da ćemo uspeti da nađemo nešto slično što će upaliti.”

Mislila je da doda Razmišljala sam o tome samo tri minuta usred noći, ali se zaustavila. „Da, hajde da razmotrimo to”, rekao je gospodin Sesil.

Bacali su ideje na sto naredna tri sata. Pepeljara nasred stola napunila se do vrha. Franses je osećala kako joj stomak krči. U tom času prihvatila bi bilo šta što bi gospodin Sesil želeo ako bi to značilo da može da skokne do automata na sendvič sa sirom.

Najzad, Džeri Lok je promolio glavu unutra i rekao: „Moram da krenem na aerodrom, Džordže. Kako stojimo s materijalom za De Birs?”

Gospodin Sesil je rekao: „Franses je smislila Dijamant je zauvek”, tonom zbog kojeg je zvučalo gotovo kao da je tužaka.

Džeri je pogledao u plafon, razmišljajući o tome. „Da probamo”, rekao je. „Pokazaćemo to klijentu i videti šta oni misle.” „Ali to ne može tako da se kaže”, rekao je gospodin Sesil.

Džeri je slegnuo ramenima. „Ne brini, Džordže. Nije toliko bitno. To je samo način da sada potpišemo za reklamu.”

www.leo.rs | 67

Trevor Rejvenskroft

KOPLJE SUDBINE Uz pomoć Johana Valtera Štajna, izbeglog nemačkog adepta visokog ranga koji je poznavao Hitlera, Trevor Rejvenskroft nam otkriva fascinantno i nedovoljno poznato Hitlerovo crnomagijsko uzdizanje, kao i njegovu neutoljivu želju da se domogne Koplja sudbine – jedne od najzagonetnijih svetskih relikvija. Čudesno koplje, kojim je rimski vojnik prekratio Hrisotve muke na raspeću, tokom vekova postaje talisman moći i upravljanja sudbinom sveta...

PROLOG MATRICA LEGENDE „Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda . I onaj što vidje posvjedoči, i svje­ dočanstvo je njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi vjerujete . Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: kost njegova da se ne prelomi. I opet drugo pismo govori: pogledaše onoga koga probodoše . “ Jevanđelje po Jovanu, 19:34-37 U završnim poglavljima Jevanđelja po Jovanu opisano je kako je vojnik probo Hristov bok kopljem. Ime ovog vojnika bilo je Gaj Kasije . On je prisustvovao raspinjanju u svojstvu zvaničnog predstavnika prokonzula Pontija Pilata. Katarakta koja je zahvatila oba oka sprečila je ovog oficira veterana da bude u vojnoj službi sa svojom legijom, tako da je, umesto toga, bio zadužen da prati religioznu i političku scenu Jerusalima Dve godine je Gaj Kasije pratio aktivnosti izvesnog Isu­sa iz Nazareta koji je tvrdio da je Mesija i koji se, izgleda, suprotstavljao rimskoj okupaciji Judeje Taj rimski centu­rion je prisustvovao pogubljenju koje su izvršili legionari i, kao i oni, bio impresioniran hrabrošću, dostojanstvom i držanjem Nazarećanina na krstu . Isaija je prorekao o Mesiji: „Kost Njegova neće biti slomljena “ Ana, ostareli savetnik Sanhedrina, i Kajafa, prvosveštenik, nameravali su da una­kaze telo Hristovo i tako dokažu narodu da

68 |

Isus nije Mesija, već samo jeretik i potencijalni uzurpator njihove vlasti .

Prošli su sati i to je bio izgovor koji im je bio potreban Jer Ana je bio autoritet u tumačenju Zakona, a jevrejski zakon je propisivao da niko ne može biti pogubljen na Sabat . Odmah su zatražili od Pontija Pilata ovlašćenje da polome udove razapetih ljudi, kako bi umrli do sumraka tog petka po podne . (5 . april 33 . godine n . e . ) Odeljenje hramovske garde je bilo poslato da izvrši ovaj nalog na brdo Golgotu, što znači Mesto lobanje .

Na njiho­vom čelu, kapetan je nosio koplje Iroda Antipe, kralja Jevreja, koje je bilo simbol ovlašćenja za izvršenje dela; inače mu rimski vojnici ne bi dozvolili ni prst da digne na ljude na gubilištu Finej, drevni prorok, dao je da se ovo koplje iskuje kako bi simbolizovalo magične moći sadržane u krvi Božjeg iza­ branog naroda. Već drevno kao talisman moći, Koplje je podigla ruka Isusa Navina kada je svojim vojnicima dao znak da velikom vikom sruše zidove Jerihona . To Koplje je kralj Saul bacio na mladog Davida u nastupu ljubomore Irod Veliki je držao ovaj simbol moći nad životom i smr­ću kada je naredio da se masakriraju nedužna deca širom Judeje u pokušaju da ubije malog Hrista koji će izrasti i biti nazvan „Kralj Jevreja” . Sada je Koplje nošeno u ime sina Iroda Velikog, kao simbol ovlašćenja da se polome kosti Isusa Hrista

vrha do dna i otkri Crnu kocku Starog zaveta koja je popucala duž ivica i otvorila se u obliku krsta . Bezlični kult Jehove bio je završen; religija „Otvorenog Neba” je započela.

Koplje, kao katalizator otkrivenja, predstavljalo je živi dokaz vaskrsnuća jer se fizička rana naneta njegovim zaši­ljenim vrhom misteriozno zacelila na uskrslom Hristu kada se pojavio u duhovnoj viziji pred okupljenim apostolima. Jedino je neverni Toma, verujući samo onome što su videle njegove oči, propustio da vidi Bogočoveka koji je prošao kroz zatvorena vrata i pojavio se pred njim „Po tom reče Tomi: pruži prst svoj amo i viđi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran “ Budući da su se zemaljske rane od Koplja i raspinjanja pojavile na nematerijalnom telu uskrslog Hrista, prvi hrišćani su verovali u to da do spasenja kakvo mi poznajemo nikada ne bi došlo da su kojim slučajem njegove kosti bile polomlje­ne na krstu; jer ovo je bilo značenje koje su pripisivali miste­rioznim rečima Isaije: „I nijedna kost mu neće se prelomiti . “ Gaj Kasije, koji je obavio ovaj čin vojničkog milosrđa kako bi zaštitio telo Isusa Hrista, postao je poznat kao Longin Kada je odred čuvara hrama pristigao na mesto raspeća, rimski vojnici su okrenuli leđa u znak gađenja .

Jedino je Gaj Kasije ostao kao svedok, da vidi kako će podanici vrhovnog sveštenika motkama polomiti lobanje i udove Geste i Dizme, pribijenih na krstove sa obe strane Isusa Hrista . Rimski centurion je bio toliko zgrožen prizorom strašnog sakaćenja tela dvojice lopova i toliko dirnut Hristovim poniznim i neu­strašivim prihvatanjem surovog razapinjanja da je odlučio da zaštiti telo Nazarećanina.

Poteravši konja prema visokom krstu u sredini, rimski centurion je zario koplje u desnu stranu Hristovog tela, probivši grudi između četvrtog i petog rebra. Takav način probadanja je bio uobičajen kod rimskih vojnika kada su na bojnom polju želeli da provere da li je ranjeni neprijatelj već izdahnuo; jer krv ne teče iz beživotnog tela. Ipak, „i odmah iziđe krv i voda”, i u tom trenutku čudesnog isticanja iskupljujuće krvi Spasitelja, oslabljeni vid Gaja Kasija potpuno se vratio

Kopljonoša . Prihvatio je hrišćanstvo i bio vrlo poštovan kao veliki heroj i svetac od strane prve hrišćanske zajednice u Jerusalimu, kao prvi svedok prolivanja novozavetne krvi za koje je Koplje postalo simbol . Smatralo se da je u jednom tre­nu držao sudbinu celokupnog čovečanstva u svojim rukama. Koplje kojim je probo Hrista postalo je jedno od najvećih relikvija hrišćanstva, u vezi s kojim se, uz kasnije pričvršćen klin sa Krsta, isprela čitava legenda Legenda o Koplju je rasla, dobijajući snagu kako su vekovi prolazili, govoreći o tome kako onaj ko ga poseduje i razume sile kojima ono služi, drži sudbinu sveta u svojim rukama, u dobru ili zlu Ova legenda, koja se očuvala kroz dva milenijuma hrišćanstva, svoje najstrašnije ispunjenje doživela je u dvade­setom veku UVOD U POČETKU BEŠE SEĆANJE

Nije poznato da li je ovaj veteran zgrabio talisman moći iz ruku izrailjskog kapetana kako bi to uradio, ili je ovo spontano delo milosrđa izvršio sopstvenim kopljem.

Ne postoji istorijski dokaz koji bi ukazao na to kojim je oruž­jem ispunjeno proročanstvo Jezekilja: „Gledaće onoga koga probodoše . “

Čovek koji bi napisao ovu knjigu da ga u tome nije pretekla iznenadna smrt bio je izvesni dr Valter Johan Štajn, naučnik i doktor filozofije, rođen u Beču, koji je u toku Drugog svetskog rata radio kao poverljivi savetnik ser Vinstona Čerčila u vezi sa problematikom načina razmišljanja i sistema moti­vacije Adolfa Hitlera i vodećih članova Nacističke partije .

U Hramu, gde su Kajafa i Ana iščekivali vesti o sakaćenju Mesijinog tela, Zavesa Svih svetih rascepi se od

Doktor Štajn je bio pod velikim pritiskom da otkrije materiju koju iznosi ova knjiga, ali u konačnoj instanci

www.leo.rs | 69

njega nije ubedio bilo ko spolja, čak ni ser Vinston Čerčil lično, koji se čvrsto držao stava da okultizam nacističke partije nikada i ni pod kojim okolnostima ne treba otkriti široj jav­nosti Propust procesa u Nirnbergu da identifikuje prirodu zla na delu iza fasade nacionalsocijalizma uverio ga je u to da moraju proći još tri dekade da bi se formiralo dovoljno veliko čitalaštvo koje će razumeti rituale inicijacije i prakse crne magije unutrašnjeg kruga nacističkog vođstva S tugom je pratio do koje mere je etički kapacitet tužila­ca Savezničkih snaga na ovim suđenjima za zločine protiv čovečnosti bio nedovoljan da bi shvatili apokaliptički lik civilizacije koji se uzdigao u Nemačkoj između dva svetska rata - civilizacije bazirane na magijskom pogledu na svet (Weltanschauung) koji je krst zamenio svastikom . Shvatio je zašto je postignut jednoglasan sporazum između sudija da optužene tretiraju kao integralni deo prihvaćenog huma­nističkog i kartezijanskog sistema zapadnog sveta. Da su priznali čak i nakratko ko su njihovi poraženi neprijatelji zaista bili, da su podigli veo i otkrili prave motive za tako zapanjujuće obrtanje sistema vrednosti, to je moglo izložiti milione ljudi riziku strašnih devijacija

Verovao je da će takva žudnja za iskustvom transcendentalne svesti uz pomoć droga biti neizbežna reakcija na okamenjeni religijski dogmatizam i materijalističko samozadovoljstvo uspostav­ljenog reda na Zapadu, koje čak ni kataklizmički događaji Hitlerovog rata nisu uspeli da pomere .

On je nameravao da uvede Koplje na savremenu scenu u okviru koje je široka javnost već bila ubeđena u to da nji­hovo uobičajeno stanje smanjene svesti nije jedina svest U leto 1957, tri dana nakon što je doneo odluku da počne rad na knjizi, kolabirao je u radnoj sobi svoje kuće u Londonu i uskoro zatim umro u bolnici .

Doktora Štajna sam prvi put sreo pošto sam pročitao nje­govu knjigu Deveti vek (Das Neunte Jahrhundert) koja je, po mom mišljenju, ključno delo o istorijskoj pozadini srednjovekovnih legendi o Gralu . U ovom delu je dokazao da se legendarnom potragom za Svetim gralom u stvari prikrivao jedinstveni put Zapada ka transcendentalnoj svesti . Bio sam fasciniran kada sam otkrio da je identifikovao mnoge navod­ne legendarne ličnosti u srednjovekovnim romansama o Gralu kao postojeće istorijske ličnosti tog perioda

Doktoru Štajnu je bilo očigledno da je na najvišem poli­tičkom nivou odlučeno da se najstrašniji zločini u istoriji čovečanstva objasne kao posledica mentalnih poremećaja i sistematskog izopačenja nagona Smatralo se da je najbolje da se suvim psihoanalitičkim terminima objašnjavaju motivi za zatvaranje miliona ljudskih bića u gasne komore kako se ne bi otkrilo da je takva praksa bila integralni deo posveće­ nog služenja silama zla

Bilo mi je jasno da knjiga nije napisana u uobičajenom obliku istorijske spekulacije ili jedino kroz pozivanje na postojeće srednjovekovne hronike . Vrlo brzo sam došao do zaključka da je bogat istorijski materijal sakupljen uz pomoć sasvim nove tehnike istoriografskog istraživanja koja je uključivala korišćenje okultnih sposobnosti i tehnike pro­širene svesti Bio sam odlučan u tome da dalje istražujem i odem u posetu, bez prethodnog dogovora, u njegovu kuću u Kensingtonu .

Objavljivanje knjige Oldosa Hakslija Vrata percepcije najavilo je onu vrstu promene u javnom mnjenju koju je dr Štajn odavno predvideo, jer je napala preovlađujući skepti­cizam u vezi sa vrednostima okultizma i postojanjem viših nivoa svesti i daljih dimenzija vremena do kojih doseže ljudski um . Hakslijev briljantni komentar o sopstvenom iskustvu transcendentalne svesti pod uticajem meskalina osvetlio je anatomiju unutrašnjeg svemira i projektovao zamisao o tome da je sam čovek most između dva sveta, ovozemaljskog i vančulnog . Takođe je najavio tada malo poznatu činjenicu da mozak, nervni sistem i čulni organi funkcionišu kao zaštitna barijera protiv onoga što bi inače predstavljalo nezaustavljiv prodor „totalne svesti“, delujući po principu sigurnosnog ventila koji ograničava „sitno kapanje one vrste svesti koja će nam pomoći da ostanemo živi na površini ove planete „

Živo mi je u sećanju čekanje u salonu njegove ogromne kuće i razmišljanje o tome kakav je to čovek koji je napisao ovu izuzetnu knjigu o Gralu . Soba u kojoj sam čekao na razgovor više je ličila na muzejsko skladište nego na dnevni boravak. Pucala je po šavovima, kao da ne može više da drži sve knjige i slike koje su je ispunjavale Pretpostavljao sam da je ovo mesto prvobitno bilo privremeni ratni dom u koji su bile natrpane slike, knjige, umetničke dragocenosti i anti­k viteti koji su u svoje vreme bili smešteni u boljim uslovima .

Iako nije doživeo pojavu „psihodeličnog doba”, dr Štajn je predvideo da će se neograničena upotreba droga za pro­širenje svesti raširiti Amerikom i Evropom, otvarajući milionima mladih ljudi opasan i nedozvoljen put ka otkrivenju za koji će velika većina biti nepripremljena.

70 |

Police su bile asimetrično raspoređene kako bi bilo pro­stora za kačenje slika svih veličina i sadržaja, od savremenih impresionista do srednjovekovnih i vizantijskih dela . Knjige su bile posvuda, čak su i odmorišta na stepeništu petospratne kuće i kitnjasti ve-ce u prizemlju bili zakrčeni gomilama knjiga naslaganih do tavanice Velika reprodukcija Mikelanđelovog Stvaranja Adama zauzimala je ceo zid iznad polica za knjige u kojima se nala­zila najbolja privatna kolekcija knjiga iz oblasti ezoterije koju sam ikada video . Na počasnom

mestu iznad kamina stajala je uvećana reprodukcija Rembrantovog Crvenog viteza Grala koji drži Sveto koplje Na ploči kamina prelepa zlatna ikona bila je okružena grozdovima kristala i kvarca, a među njih su se ugurale mnogobrojne fotografije poznatih britanskih i evropskih političara. Čovek za koga bi se reklo da je u srednjim pedesetim godinama ušao je u sobu i predstavio se Odeven u tipično građansko odelo, ničim nije odavao da nije Englez, izuzev naočarima sa zlatnim ramom koje su visile na traci sa reve­ra, što je podsećalo na nemačke profesore Svetloplave oči, koje sve opažaju, gledale su ispod čupavih obrva, dok me je toplo pozdravljao sa starovremenskim šarmom, rukujući se sa mnom Iza veselih uvodnih reči osetio sam izvesnu direktnost koja me je ohrabrila da iznesem prirodu svog posla i razloge za posetu bez prethodnog upozorenja ili najave . Govorio je s blagim austrijskim akcentom, ne bez šarma, i iako je njegov rečnik bio impresivan, izgovor izvesnih engleskih reči koje „lome jezik” bio je skoro komičan Objasnio sam da je razlog moje posete njegova knjiga o istorijskoj pozadini Grala u devetom veku koju sam nedav­no pročitao Rekao sam mu da sam došao do zaključka, iz razloga koje sam spreman da objasnim ako je potrebno, da je njegova knjiga napisana uz pomoć neke vrste tran­scendentalne sposobnosti slične onoj koja je inspirisala Volframa fon Ešenbaha da napiše svoju čuvenu romansu o Gralu, Parsifal. Citirao sam mu stih koji se sada nalazi na početku ove knjige: „Dodao bih nove nepoznate reči u ovoj priči za vas, nasta­vio bih avanturu za vas . Ali ako neko zatraži da tako uradim, neka to ne smatra knjigom . Ne znam nijedno slovo alfabeta. Mnogo ljudi dobija svoj materijal na ovaj način, ali ovom avanturom upravlja se bez knjiga Radije nego da dopustim da neko pomisli da je to knjiga, sedeo bih go bez peškira, onako kako sedim u kupatilu - ako nisam zaboravio ‘buket grančica’ . “ Ukratko sam rezimirao moju sopstvenu interpretaciju ovih stihova, ističući da je „buket grančica”, često prevođen kao „smokvin list”, bio simbol okultne inicijacije .

Za razliku od svojih drugova minezengera u trinaestom veku, rekao sam, Volfram fon Ešenbah je sasvim jasno rekao da nije prikupio svoj materijal od svojih savremenika, iz tradicio­nalnog folklora ili čitanjem postojećih hronika . Iz tih razloga je istakao da nije znao nijedno slovo alfabeta jer je želeo da nam saopšti da njegova takozvana romansa o Gralu nije obična knjiga, već „dokument inicijacije” najvišeg reda Bilo je mnogo nagoveštaja lukavo smeštenih u njegovoj priči, rekao sam svom pažljivom slušaocu, koji su otkrivali pravi izvor njegove inspiracije . Na primer, ovaj najveći od svih trubadura spomenuo je kako je njegov učitelj tragao kroz sve hronike u trinaestom veku „da vidi

da li je ikada bilo ljudi posvećenih čistoti i vrednih da se brinu o Gralu Čitao je hronike u Britaniji, u Francuskoj i Irskoj, a priču je našao u Anšauu “ Zahvalio sam dr Štajnu što je u svojoj knjizi Deveti vek ukazao na to da Anšau, često pogrešno navođen kao Anžu, nije uopšte bio fizičko mesto, već stanje transcendentalne svesti . Ono što je nagoveštavao Volfram fon Ešenbah u svom pozivanju na Hroniku Anšaua bilo je to da su događaji iz prošlosti mogli da se vrate uz pomoć viših znanja Opisao je kako je njegov učitelj u trinaestom veku bio u stanju da direktno opaža događaje koji su se desili u devetom veku, što je bio podvig koji je postigao vidovnjačkom vizijom koja se probila u vremenski tok istorijskog procesa .

Ukratko, Hronika Anšaua bila je oblik Kosmičke hronike u kojoj su prošlost, sadašnjost i budućnost bili sjedinjeni u višoj dimenziji vremena . Da bi čitao ovu večnu hroniku, kaže Volfram fon Ešenbah, njegov učitelj je „morao prvo da nauči svoju abecedu bez pomoći veštine crne magije” . Drugim rečima, morao je da razvije potrebne sposobnosti bez osla­njanja na crnu magiju .

Rekao sam dr Štajnu da sam došao do zaključka da su njegova zapanjujuće dobra obaveštenja o istorijskoj poza­dini Grala u devetom veku postignuta zahvaljujući sličnim sposobnostima i da je tek kasnije tražio potvrdu svojih otkrića kroz lično istorijsko istraživanje i na osnovu saču­vanih tekstova Nije pokazao nekom vidljivom reakcijom da ga je ova iskrena i pomalo bezobrazna izjava dotakla, već je jednostav­no bez reči čekao da nastavim . Osećao sam intenzitet njego­vog pogleda koji je sadržao toliko neizgovorenih stvari . Da bih razbio bolnu tišinu koja je usledila, počeo sam detaljno da opisujem sopstvena iskustva viših nivoa svesti dok sam bio u nacističkom koncentracionom logoru u toku rata, i kako me je priroda ovog transcendentalnog iskustva navela na to da proučavam Gral i da istražujem istoriju Longinovog koplja i legende o sudbini sveta koja se oko njega razvila Okrećući stranice njegove knjige koju sam poneo sa sobom, stigao sam do ilustracije „Svetog koplja” u Habz- burškoj riznici za koje se tvrdilo da je baš ono koplje koje je rimski centurion zario u bok Isusa Hrista na raspeću . Opisao sam mu svoju posetu Hofburgu u Beču gde sam otišao nekih šest nedelja pre toga da vidim Koplje, izražavajući mišljenje o tome da je legenda povezana sa ovim talismanom inspirisana njegovim neobičnim delovanjem kao katalizatora otkrivenja upravo u samim tajnama vremena na osnovu kojih je napisao svoju knjigu Doktor Štajn je sada blistao od očiglednog zadovoljstva i ushićenja „Morate ostati na ručku”, rekao je, „kako bismo nastavili razgovor. “

www.leo.rs | 71

Džodžo mojes

ne oklevaj ni tren

PRVI DEO Sen Peron Oktobar 1916.

Sanjala sam hranu. Hrskave bagete s devičanski belom sredinom, koja se još puši od vrele pećnice, i kriške zrelog sira, koje se razlivaju preko ivice tanjira. Duboke činije pune zagasitoplavog grožđa i šljiva, čiji miris lebdi u vazduhu. Taman krenuh da otkinem jedno zrno, ali me sestra zaustavi. „Skloni se”, bu­novno promrmljah. „Gladna sam.” „Sofi. Probudi se.”

Mogla sam da osetim ukus sira. Htela sam da napunim usta reblošonom, da ga namažem na komad toplog hleba i da ga zgnječim zubima zajedno sa zrnom grožđa.

Već sam mogla da osetim tu resku slatkoću, tu zanosnu aromu.

Ali osetih kako mi sestra stiska ruku, zaustavivši me u pola pokreta. Tanjiri nestadoše a mirisi izbledeše.

Pokušah da ih dohvatim, ali oni počeše da poskakuju kao mehuri sapunice. „Sofi.” „Šta je?” „Uhvatili su Orelijana!”

Prevrnuh se na bok, bunovno začkiljivši. Moja sestra nosila je pamučnu kapicu za spavanje. Obe smo ih nosile, da nam bude toplije. Čak i pod slabaš­nom svetlošću

72 |

sveće, mogla sam da primetim da joj je lice bledo kao krpa, a oči raširene od šoka. „Napali su Orelijana. Dole, u dvorištu.”

Misli počeše da mi se bistre. Odozdo su dopirali srditi muški glasovi, koji su odjekivali preko kamene kaldrme. Kokoške su usplahireno kokodakale u kokošinjcu. U mrklom mraku, vazduh je podrhtavao od zastrašujuće svrho­vitosti. Skočih iz kreveta, navlačeći kućnu haljinu i unezvereno paleći sveću na noćnom stočiću.

Progurah se pored sestre i pohitah ka prozoru. U dvorištu sam nazrela vojnike obasjane svetlošću farova i mog mlađeg brata kako stoji među njima, s rukama podignutim iza glave, pokušavajući da izbegne kundake koji su sevali oko njega. „Šta se dešava?” „Znaju za prase.” „Šta?” „Mesje Suel nas je sigurno ocinkario. Čula sam viku iz sobe. Prete da će odvesti Orelijana ako im ne kaže gde je prase.” „Ništa im neće reći”, odgovorih.

Obe poskočismo kada smo začule bratovljev jauk.

Moja sestra nije ličila na sebe: mada je imala samo dvadeset četiri godine, u tom trenutku izgledala je kao da je bar dve decenije starija. Znala sam da se njen strah

odražavao i na mom licu. Svi smo već dugo strepeli od takvog ishoda. „Tu je i njihov komandant. Ako ga pronađu”, prošapta Elen glasom promu­klim od panike, „sve će nas pohapsiti.

Znaš šta se desilo u Arasu. Poslužićemo za primer ostalima. Šta će biti s decom?”

Misli mi postadoše zbrkane, kao da sam naprasno zaglupela od straha da bi naš brat mogao da progovori.

Prebacivši ogrtač preko ramena, nečujno priđoh prozoru i zagledah se u dvorište. Prisustvo nemačkog komandanta govorilo je da to nije bila raspuštena banda pijanih vojnika koji su došli da nam prete i da nas maltretiraju samo zato da bi na nekome iskalili svoju zlovolju. Ovog puta bili smo u ozbiljnom sosu. Prisustvo tog oficira značilo je da smo počinili zločin koji je morao da bude propisno kažnjen. „Pronaći će ga, Sofi. Pronaći će ga za nekoliko minuta.

A onda...” Elenin glas zaškripa od panike.

Sve mi postade crno pred očima. Grčevito zažmurih. „Idi dole”, rekoh otva­rajući oči. „Pravi se da ništa ne znaš.

Pitaj ih šta je Orelijan uradio. Potrudi se da ih što duže zagovaraš pre nego što banu u kuću.” „Šta ćeš uraditi?”

Stegoh sestrinu mišicu. „Hajde, idi, ali nemoj ništa da govoriš, jasno? I ništa ne priznaj.”

Nakon kratkog oklevanja, moja sestra potrča ka hodniku, u spavaćici koja je lepršala za njom. Mislim da se nikad u životu nisam osećala tako usamljeno kao u tih nekoliko sekundi, dok me je strah hvatao za gušu govoreći mi da na plećima nosim sudbinu čitave porodice.

Uletela sam u očev kabinet i počela da preturam po fiokama ogromnog radnog stola, mahnito bacajući stvari na pod - stara penkala, zgužvane papire, delove pokvarenih satova i prastare pri­znanice - i usrdno zahvaljujući Bogu kada sam konačno pronašla ono što sam tražila.

Tada se sjurih ka podrumu, otvorih vrata i pohitah niz hladno kameno stepenište. Uprkos pomračini, korak mi beše tako siguran da bih uspela da se snađem čak i bez treperave svetlosti sveće. Podigoh tešku rezu na vratima koja su vodila u zadnji deo podruma, koji je nekad od poda do tavanice bio krcat buradima piva i prvoklasnog vina, odgurnuh praznu bačvu u stranu i otvorih vratanca stare furune od livenog gvožđa.

Naše prase, tek dopola podgojeno, začkilji snenim očima. Ustalo je sa sla­mnatog ležaja, zapiljilo se u mene i tiho zagroktalo. Sigurno sam pominjala to prase? To je prase koje smo oslobodili kada su Nemci konfiskovali farmu mesje Žirara. Kao čist dar s neba, prase se izgubilo u haosu, šmugnuvši od prasića koje su vojnici tovarili u kamion, nestavši pod slojevitim suknjama Bake Pualan. Otada ga tovimo žirom i pomijama, u nadi da će uskoro dovoljno porasti da se svi malo omrsimo. Stanari Kok ruža već mesec dana maštaju o hrskavoj kožurici i sočnom mesu. To je pomisao koja nas održava u životu.

Napolju ponovo začuh Orelijanov vrisak, a potom i glas moje sestre, ubr­zan i usplahiren, prekinut osornim tonom nemačkog oficira. Prase se za­gleda u mene inteligentnim očima punim razumevanja, kao da je slutilo svoju sudbinu. „Oprosti, mon petit, ali ovo je jedini način”, prošaptah, spuštajući ruku ka njemu.

Za nekoliko trenutaka, već sam bila napolju. Usput sam probudila Mimi, rekavši joj da pođe sa mnom i da ništa ne priča - siroto dete nagledalo se svega i svačega poslednjih meseci pa bez pogovora radi šta joj se kaže.

Samo je pogledala u mene, držeći svog malog brata, izvukla se iz postelje i ćušnula ruku u moju.

U vazduhu se osećao oštar dah nadolazeće zime i miris vatre koju smo nakratko založili te večeri. Kroz kameni zasvođeni zadnji ulaz primetih ne­mačkog komandanta i ukopah se u mestu. To nije bio her Beker, koga smo svi poznavali i prezirali, već muškarac vitkije građe, glatko obrijan, s nedokučivim izrazom na licu. Čak i kroz tu pomračinu mogla sam da nazrem inteligenciju koja mu je zračila iz očiju, nespojivu s divljačkim neznanjem njegovog pret­hodnika, i to me ispuni još većim strahom.

Novi komandant je zamišljeno odmeravao naše prozore, možda razmišlja­jući o tome da je naš dom predstavljao bolje rešenje od farme Furijeovih, gde su trenutno boravili viši nemački oficiri. Verovatno je pretpostavljao da bi sa tog uzvišenja imao dobar pogled na čitav grad.

Njegovi vojnici bi na raspo­laganju imali staje za konje i čak deset spavaćih soba, nasleđe iz doba kada je naš dom važio za ugledan gradski hotel.

Elen je klečala nasred kaldrmisanog dvorišta, pokušavajući da rukama zaštiti Orelijana.

Jedan od vojnika zamahnu puškom, ali komandant energično podiže ruku. „Ustanite”, naredio je. Elen se zatetura unazad. Lice joj beše napeto od straha.

Mimi mi grčevito stegnu šaku kada je ugledala majku.

Odgovorih utešnim stiskom, mada mi je srce sišlo u pete.

Krenuh pravo ka komandantu. „Šta to radite, za ime božje?”, upitah glasom koji se razlegao kroz dvorište.

Komandant se osvrnu ka meni, očigledno iznenađen.

Video je mladu ženu koja prolazi kroz zasvođeni kameni ulaz, s devojčicom koja sisa palac i privija se uz njene skute, i još jednim detetom, umotanim i prislonjenim uz grudi. Na glavi je imalo noćnu kapicu, a telo mu je bilo zaogrnuto belom pamučnom spavaćicom, koja je bila tako prosenjena da se jedva mogla nazvati odećom.

Nadala sam se da neće čuti pomahnitalo dobovanje mog srca.

Bez uvijanja sam upitala: „Kakav smo to tobožnji prekršaj počinili kada ste doveli svoje ljude ovde da nas kazne?”

Bila sam uverena da mu se nijedna žena nije obratila takvim tonom još otkako je poslednji put bio na odsustvu. Nad dvorištem se nadvi tajac nabijen pukom nevericom. Moj brat i sestra osvrnuše se zaprepašćeno, svesni kuda je takva nepokornost mogla da nas odvede.

www.leo.rs | 73

„Vi ste?” „Madam Lefevr.”

Primetih kako pogledom traži burmu na mojoj šaci.

Nije trebalo da se muči: poput većine žena iz našeg kraja, odavno sam trampila burmu za hranu. „Madam, imamo informaciju da ovde nezakonito držite stoku.” Pristojno je govorio francuski, mirnim pribranim tonom, što je ukazivalo da je ranije već službovao na okupiranoj teritoriji. To nije bio muškarac koji je zazirao od neočekivanog. „Stoku?” „Čuli smo iz pouzdanih izvora da ovde čuvate svinju.

Sigurno znate da se, u skladu s važećim propisima, neprijavljeno držanje stoke kažnjava zatvorom.”

Nisam dopustila sebi da skrenem pogled. „Odlično znam ko je taj pouz­dan izvor. Mesje Suel, non?” Obrazi mi postadoše zajapureni, a kosa, upletena u dugu kiku prebačenu preko ramena, tako naelektrisana da je pucketala na potiljku.

Komandant se okrenu ka jednom od svojih pratilaca.

Vojnik skrenu po­gled, potvrđujući moju tvrdnju. „Znate, her komandante, mesje Suel bar dvaput mesečno dolazi ovamo kako bi nas nagovorio da, u odsustvu naših muževa, prihvatimo njegovu naro­čitu vrstu utehe. Pošto smo odlučile da odbijemo njegovu tobožnju ljubaznost, sada nam se sveti tako što širi glasine koje ugrožavaju naše živote.” „Nemačke vlasti ne bi reagovale da ta vest ne potiče iz verodostojnih izvora.” „Oprostite, her komandante, ali ova poseta govori suprotno.”

Komandant me prostreli nedokučivim pogledom.

Okrenuo se na peti i ustremio ka glavnom ulazu.

Pohitah za njim, umalo se saplevši o spavaćicu u očajničkom pokušaju da ga sustignem. Znala sam da je moja drskost sama po sebi mogla da bude okarakterisana kao zločin. Pa ipak, u tom trenutku nisam osećala strah. „Samo nas pogledajte, her komandante. Zar mi ličimo na ljude koji se hrane junetinom, jagnjećim pečenjem i svinjskim odrescima?” Komandant zastade i skliznu pogledom preko koščatih zglobova koji su provirivali ispod rukava moje spavaćice. Samo protekle godine izgubila sam pet centimetara oko struka. „Zar vam ovo mesto liči na hotel izobilja s groteskno punačkim žiteljima? Nekad smo imali preko dvadeset kokoši, a sad su nam ostale samo tri. Tri kokoši koje sa zadovoljstvom čuvamo i hranimo kako bi vaši ljudi mogli da pokupe jaja dok mi preživljavamo na dijeti koju su nam propisale nemačke vlasti - na sve tanjim sledovanjima mesa, brašna i hleba koji mesimo od prekrupe i mekinja, koje ranije nismo davali čak ni za stoci.”

Komandant je već kročio u hodnik u zadnjem delu kuće. Kameni pod od­zvanjao je pod težinom vojničkih čizama. Nakratko je zastao, a onda se ustre­mio ka go-

74 |

stionici i zarežao neko naređenje. Jedan vojnik stvori se praktično niotkuda i pruži mu lampu. „Nemamo čak ni mleka za bebe. Naša deca plaču zbog praznih stomaka, a mi posustajemo od neuhranjenosti. A vi dolazite ovamo usred noći da pla­šite dve nemoćne žene i kinjite jednog nedužnog dečaka, da nas bijete i da nam pretite, i to samo zato što vam je neki matori razvratnik dojavio da ovde priređujemo bankete?”

Ruke su mi drhtale. Primetio je da se beba meškolji, i tada sam shvatila da sam bila toliko napeta da sam je previše čvrsto držala. Povukla sam se unazad, doterala ogrtač i promrmljala nekoliko nežnih reči. Potom sam podigla glavu. Nisam mogla da potisnem bes i gorčinu iz glasa. „Samo izvolite, her komandante. Pretresite naš dom.

Okrenite ga nao­pačke i uništite ono malo stvari koje već nisu uništene. Slobodno pretražite i pomoćne objekte, svaku prostoriju iz koje vaši ljudi već nisu pokupili sve što im je trebalo. A kada pronađete tu mitsku svinju, nadam se da će se vaši vojnici fino najesti.”

Zadržala sam pogled na njegovim očima trenutak duže nego što je očeki­vao. Kroz prozor sam primetila kako moja sestra suknjom briše Orelijanove rane, pokušavajući da zaustavi krvarenje. Trojica nemačkih vojnika nadvijali su se nad njima.

Oči su mi se već navikle na pomračinu pa sam primetila da se komandant našao u nebranom grožđu. Vojnici su smušeno skretali pogled, čekajući nje­govu zapovest.

Mogao je da im naredi da poharaju čitavu kuću, sve dok ne ostanu samo gole grede, i da nas sve pohapse zbog mog nečuvenog ispada. Ali istovremeno sam znala da taj nemački oficir potajno razmišlja da li ga je Suel prevario.

Nije mi delovao kao čovek koji bi tolerisao mogućnost da neko sa strane primeti da su ga doveli u zabludu.

Nekada davno, kada sam igrala poker sa Eduarom, on je često u šali go­vorio kako sam ja nemoguć protivnik zato što moje lice nikad ne odaje šta stvarno osećam.

Sada sam naredila sebi da se prisetim te opaske: to je bila naj­važnija partija koju ću ikada odigrati. Streljali smo se pogledima, komandant i ja. Na trenutak mi se učinilo da je svet prestao da se okreće: čula sam uda­ljenu tutnjavu topova na frontu, sestrino kašljucanje, čeprkanje naših sirotih žgoljavih kokoši u kokošinjcu. A onda je sve počelo da se rasplinjava, sve dok na kraju nismo ostali samo on i ja, zagledani jedno u drugo, kockajući se sa istinom.

Kunem se da sam u tom trenutku čula svaki otkucaj svog srca. „Šta je ovo?” „Molim?”

Podigao je lampu, usmerivši snop prigušene bledozlatne svetlosti ka por­tretu koji je Eduar naslikao nedugo nakon našeg venčanja. Bila sam to ja, na­slikana u prvoj godini našeg braka, s gustom sjajnom kosom rasutom preko ramena, s blistavim prozračnim tenom i pogledom koji je zračio samouverenošću žene koja se osećala kao

predmet obožavanja. Izvadila sam tu sliku iz skrovišta pre nekoliko nedelja, rekavši sestri: „Neka budem prokleta ako do­pustim da Nemci određuju u šta smem da gledam u rođenoj kući.”

Diskretno je podigao lampu kako bi bolje osmotrio sliku. Ne stavljaj je tu, Sofi, upozorila me je tog dana Elen.

Ne prizivaj nevolju.

Kada se konačno okrenuo ka meni, imala sam utisak da je jedva odvojio oči od platna. Zagledao se u moje lice pa ponovo u sliku. „To je naslikao moj muž.”

Pojma nemam zašto sam osetila potrebu da mu to kažem.

Možda zbog dubokog ubeđenja da je moj bes opravdan. Ili zbog očigledne razlike između devojke s te slike i žene koja je stajala pred njim. Ili zbog ra­splakanog plavokosog deteta, koje se privijalo uz moje noge. Ili možda zato što sam se ponadala da je čak i nemačkim komandantima, nakon dve godine okupacije, dojadilo da nas kinje zbog svake sitnice.

Oči mu još na trenutak ostadoše prikovane za sliku, a tada se zagleda u svoje čizme. „Nadam se da smo bili dovoljno jasni, madam.

Nemojte misliti da je naš razgovor završen, ali večeras vas više nećemo uznemiravati.”

Uhvatio je jedva potisnut odsjaj iznenađenja na mom licu i to mu je, iz nekog razloga, očigledno prijalo. Možda mu je bilo dovoljno da zna da verujem da sam osuđena na propast. Bio je pametan, taj nemački oficir. Pametan i suptilan. Moraću da budem na oprezu. „Idemo.”

Vojnici se okrenuše, slepo poslušni kao i uvek, i zamarširaše ka parkira­nom vozilu, u uniformama obasjanim svetlošću farova. Krenuh niz hodnik da ispratim komandanta. Poslednje što sam čula bilo je kako naređuje šoferu da krene ka gradu.

Sačekali smo da se vojno vozilo udalji truckajući se niz izrovan drum. Elen je već počela da drhti. Pridigla se na noge, pritiskajući čelo napetim prebledelim prstima, čvrsto zatvorenih očiju. Orelijan je nezgrapno stajao pored mene, držeći Mimi za ruku, postiđen zbog svojih detinjastih suza. Čekala sam da brundanje motora utihne, ali je vozilo i dalje zavijalo na padini, kao da je i ono služilo Nemcima samo zato što je moralo. „Jesi li povređen, Orelijane?”, upitah, nežno mu opipavši glavu. Ranjavo meso i modrice. Kakvi to ljudi napadaju nenaoružane dečake?

Orelijan se žacnu. „Nije me bolelo”, reče. „Nisam se uplašio.” „Mislila sam da će te uhapsiti”, prozbori moja sestra. „Da će nas sve po- hapsiti.” Pogled na nju ispuni me zebnjom: izgledala je kao da se tetura po rubu džinovskog ambisa. Slabašno se osmehnula, brišući oči i saginjući se da zagrli svoju ćerkicu. „Luckasti Nemci.

Baš su nas isprepadali, zar ne? I lucka­sta mama, plašljiva kao zec.”

Devojčica se zagleda u majku, tiha i dostojanstvena.

Sve češće sam se pitala da li ću ikada više videti Mimi kako se smeje. „Ah, izvinite... dobro mi je”, nastavi Elen. „Hajdemo unutra. Ušparali smo malo mleka za tebe, Mimi. Sad ću ga podgrejati.” Obrisala je ruke o okrvavljenu spavaćicu i krenula da uzme bebu iz mog naručja. „Hoćeš da uzmem Žana?”

Počeh grčevito da se tresem, kao da sam tek sada shvatila koliko je trebalo da se uplašim. Noge mi zaklecaše, kao da mi je sva snaga naprasno iscurila na kaldrmu.

Osetih očajnički poriv da sednem. „Da”, rekoh. „Mogla bi da ga uzmeš.”

Sestra ispruži ruke i ispusti slabašan vrisak. Ugneždena među ćebadima, tako brižljivo umotana da je noćni vazduh jedva uspevao da je okrzne, napolje proviri ružičasta dlakava praseća njuška. „Žan spava na spratu”, rekoh, pridržavši se rukom za zid dok sam se uspra­vljala.

Orelijan se zapilji preko njenog ramena. Svi su blenuli u zamotuljak. „Mon Dieu.” „Je l’ mrtvo?” „Samo je omamljeno. Setila sam se da je u tatinom kabinetu ostala bočica hloroforma, iz onih dana kad je sakupljao leptire. Mislim da će se probuditi. Ali moramo da pronađemo novo skrovište pre nego što se Nemci vrate. Znaš da će se vratiti.”

Orelijan raširi usne u spori osmeh suštog zadovoljstva. Elen se sagnu ka Mimi, da joj pokaže komirano prase, i obe se ushićeno iskeziše. Elen je pip­kala praseću njušku i šljapkala se po obrazu, kao da još nije mogla da poveruje koga drži u naručju. „Izašla si pred njih s tim prasetom? Došli su ovde zbog njega a ti si im ga ćušnula pravo pod nos? I još si im održala bukvicu što su banuli ovde da nas maltretiraju?”

Elenin glas bio je pun neverice. „Držala si to prase Švabama ispred nosa”, prozbori Orelijan tonom u kome je naprasno oživela ona dečačka drskost. „Ha! Gurnula si im to prase pravo pod njušku!”

Sela sam na kaldrmu i počela da se smejem. Smejala sam se sve dok mi se koža nije naježila od zime i dok više nisam znala da li se smejem ili plačem. Moj mlađi brat uhvati me za ruku i nasloni se na mene, možda zato što se plašio da ću dobiti napad histerije. Imao je četrnaest godina i ponekad se po­našao kao narogušeni muškarac, a ponekad kao dečkić koji vapi za utehom.

Elen se još rvala sa svojim mislima. „Da sam znala...”, promuca. „Otkud ti takva hrabrost, Sofi? Moja sestrica!

Kada si postala takva? Dok smo bile devojčice, bila si kao mišić. Kao mali plašljivi mišić!”

Mislim da ni sama nisam znala odgovor.

A onda, kad smo se konačno vratili u kuću, dok je Elen pristavljala lonče s mlekom na vatru, a Orelijan umivao svoje siroto izubijano lice, zastadoh pred portretom.

www.leo.rs | 75

Ta devojka, devojka kojom se Eduar oženio, zurila je u mene sa izrazom koji više nisam mogla da prepoznam.

On je to primetio u meni mnogo pre ostalih: osmeh koji govori o nekom pritajenom znanju, o zadovoljstvu prima­nja i davanja. Osmeh koji govori o ponosu. Dok su njegovi prijatelji iz Pariza uporno ponavljali kako ne shvataju zašto se zaljubio baš u mene - običnu pro­ davačicu - on se samo osmehivao, jer je još tada mogao da nazre to u meni.

Nikad nisam saznala da li je shvatao da je to nešto bilo tu samo zbog njega.

Dok sam stajala pred portretom, nakratko sam uspela da se prisetim kako sam se osećala dok sam bila ta devojka, oslobođena gladi i straha, zaokupljena samo dokonim razmišljanjem o tome kako da ugrabim još neki intiman tre­nutak sa Eduarom. To me je podsetilo da je na ovom svetu još bilo mesta za lepotu, da su nekad postojale umetnost, radost i ljubav, koje su ispunjavale moj svet i život, još nešto osim straha, čorbe od koprive i policijskog časa. U izrazu svog lica mogla sam da nazrem njegov odraz. I tada sam shvatila šta sam upravo učinila.

On me je podsećao da je u meni ostalo dovoljno snage da nastavim da se borim.

Jednog dana kada mi se vratiš, Eduare, zarekoh se u sebi, ponovo ću biti ona devojka koju si naslikao.

Do ručka se priča o bebi-prasetu proširila po čitavom Sen Peronu. Bujica mušterija nadirala je ka Kok ružu, mada nismo mogli da im ponudimo skoro ništa osim kafe od cikorije. Isporuke piva postale su retke i sporadične, a u podrumu smo imali samo nekoliko papreno skupih flaša vina. Bili smo za­panjeni brojem ljudi koji su nam banuli pred prag samo zato da nam požele dobar dan. „I još si mu očitala bukvicu? I rekla mu da vas ostavi na miru?” Stari Rene kliberio se u brk, stiskajući naslon stolice i plačući od smeha. Već četvrti put zaredom tražio je da čuje tu priču, a Orelijan ju je svakog puta sve više kitio, dok u završnoj verziji nije lično najurio nemačkog komandanta mašući isu­kanom sabljom dok sam ja vikala: Der Kaiser ist Scheiss!

Krišom se osmehnuh sestri, koja je čistila pod kafea.

Nije mi smetalo to preterivanje. U našem gradiću je u poslednje vreme bilo malo povoda za slavlje. „Moramo da pripazimo”, rekla je Elen kada je Rene otišao, podigavši šešir u znak pozdrava. S praga smo posmatrale kako starac zastaje pored pošte da obriše suzne oči, potresen novim napadom euforije. „Ta priča je već preda­leko stigla.” „Niko ništa neće reći. Svi mrze Švabe.” Slegla sam ramenima. „Osim toga, svi žele parče svinjetine. Sumnjam da će nas neko ocinkariti pre nego što se domogne svog sledovanja.”

Rano ujutru prase je bilo diskretno prebačeno u komšiluk. Pre nekoliko godina, dok je stare pivske bačve pretvarao u drva za ogrev, Orelijan je otkrio da se iz-

76 |

među našeg vinskog podruma i podruma naših suseda Fuberovih nalazio samo jednoslojni zid od cigle. U saradnji s Fuberovima, pažljivo smo uklonili nekoliko cigala, napravivši rutu za bekstvo u slučaju nužde. Onomad, kada su Fuberovi pružili utočište jednom mladom Englezu i kada su Nemci u suton nenajavljeno banuli pred njihov prag, madam Fuber je zdušno zamajavala nemačkog oficira, praveći se da ne razume njegova naređenja, kako bi mladi Englez mogao da se odšunja do podruma i pređe na našu stranu zida. Nemci su prevrnuli čitavu kuću, pretraživši čak i podrum, ali pod priguše­ nom svetlošću nisu primetili sumnjive šupljine na malteru na tom delu zida.

To je bila priča naših života: sitne pobune, sićušne pobede i kratkotrajna šansa da svoje tlačitelje izložimo ruglu. Mali plutajući čamci nade sred ogro­mnog mora neizvesnosti, nemaštine i straha. „Znači, upoznali ste novog komandanta?”

Gradonačelnik je sedeo za sto­lom pored prozora. Kada sam donela kafu, pokazao mi je da se spustim na susednu stolicu. Često sam razmišljala da je njegov život nakon okupacije postao nepodnošljiviji od života ostalih stanovnika Sen Perona: on je vodio neprestane pregovore s Nemcima, pokušavajući da ih ubedi da gradu pruže ono što mu je neophodno, a Nemci su ga povremeno držali kao taoca, kako bi primorali neposlušne građane da se povinuju njihovoj volji. „Nismo se formalno upoznali”, odgovorih, spustivši šolju na sto.

On se diskretno nagnu preko stola, snizivši glas. „Her Beker je prebačen u Nemačku. Sada upravlja kaznenim logorom. Očigledno su primetili neke nedoslednosti u njegovim finansijskim izveštajima.” „To me uopšte ne čudi. On je valjda jedini čovek u okupiranoj Francuskoj koji je u poslednje dve godine udvostručio svoju težinu.” To sam rekla u šali, ali su moja osećanja povodom njegove prekomande bila protivrečna. S jedne strane, Beker je bio previše krut i previše strog u kažnjavanju, valjda zbog ne­sigurnosti i straha da bi njegovi vojnici u suprotnom mogli da ga okarakterišu kao slabića, ali je istovremeno bio i glup - gluv i slep za pritajeni otpor koji su pružali stanovnici naše varoši - da bi stvarao i održavao veze koje su mogle da pomognu ostvarenju njegovih ciljeva. „I kako vam izgleda?” „Mislite, novi komandant? Ne znam ni sama. Mogao je da nam zapadne i neko gori. Nije nam poharao kuću, što bi Beker verovatno učinio, tek koliko da demonstrira moć. A opet...” Zamišljeno sam zbrčkala nos. „Ovaj je pame­tan. Moraćemo da budemo još oprezniji.” „Kao i uvek, madam Lefevr, naša stanovišta se savršeno poklapaju.” Osmehnuo se, ali ne očima. To me natera da se prisetim vremena kada je naš gradonačelnik bio bučni veseljak, čuven po svojoj dobrodušnosti: njegov glas bio je najgromkiji na svakom gradskom skupu.

„Da li vam nešto stiže ove nedelje?” „Mislim da ćemo dobiti nešto slanine. I kafe. I sasvim malo putera. Nadam se da ćemo danas dobiti spisak s tačnim sledovanjem.”

Oboje se zagledasmo kroz prozor. Stari Rene stigao je do crkve. Zastao je da popriča sa sveštenikom. Nije bilo teško pogoditi o čemu su razgovarali. Kada je sveštenik prasnuo u smeh i kada se Rene po četvrti put uhvatio za stomak, nisam mogla da potisnem kikot. „Jeste li dobili neke vesti od muža?”

Ponovo se okrenuh ka gradonačelniku. „Ne, ništa... još od one dopisnice iz avgusta. Tada su bili blizu Amjena.

Nije mi mnogo rekao.” Mislim na tebe po vasceli dan i noć, pisao je Eduar svojim lepim zaokrugljenim rukopisom.

Ti si moja zvezda vodilja u ovom sumanutom svetu. Kada sam dobila tu dopisnicu, dve noći nisam mogla oka da sklopim od brige, sve dok Elen nije natuknula da se izraz „sumanuti svet” takođe mogao primeniti na svet u kome ljudi pre­življavaju na crnom hlebu, koji je tako tvrd da moraš da ga sečeš satarom, i svet u kojem civili moraju da kriju prasiće u furuni za hleb. „Moj najstariji sin ne javlja se već tri meseca. Poslednje pismo poslao nam je dok su napredovali ka Kambreu.

Kako je rekao, moral im je bio na zavid­nom nivou.” „Nadam se da je još tako. Kako je Luiza?” „Nije loše, hvala na pitanju.” Gradonačelnikova najmlađa kći bila je rođena s mišićnom atrofijom. Slabo je napredovala, a mogla je da jede samo određene namirnice; čak i sada, u dvanaestoj godini, često je bivala bolesna. Svi žitelji naše varoši trudili su se da joj pomognu koliko god mogu. Ako bi se neko domogao mleka ili sušenog povrća, deo tog blaga obavezno je prosleđivan do gradonačelnikove kuće. „Kada ponovo ojača, recite joj da se Mimi stalno raspituje za nju. Elen joj šije lutku koja će biti ista kao Mimina.

Biće kao sestre.”

Gradonačelnik je potapša po ruci. „Vi i vaša sestra ste tako ljubazne. Za­hvaljujem Bogu što ste se vratili ovamo, iako ste mogle da ostanete na bezbednom, u Parizu.” „Ma pustite to. Ko može da garantuje da Švabe uskoro neće marširati i Jelisejskim poljima? Osim toga, nisam mogla da ostavim Elen da se sama snalazi.” „Ona ovo ne bi mogla da preživi bez vas. Izrasli ste u tako finu mladu damu. Boravak u Parizu vam je očigledno prijao.” „Da. Tamo sam upoznala svog muža.” „Neka ga Bog čuva. I njega i sve nas.” Raširivši usne u osmeh, gradonačel­nik stavi šešir na glavu i ustade sa stolice.

Sen Peron, gde je porodica Beset već generacijama upravljala hotelom Kok ruž, među prvima je pao u nemačke ruke u jesen 1914. godine. Pošto su nam roditelji odavno umrli, a muževi završili na frontu, Elen i ja odlučile smo da nastavimo da vodimo hotel. Nismo bile jedine koje su na sebe preuzele muške poslove: žene su sada

stale na čelo prodavnica, lokalnih farmi i škola, uz pomoć staraca i nejakih dečaka. Do 1915. godine, u gradu nije ostao skoro nijedan muškarac.

Prvih nekoliko meseci smo dobro poslovale, zahvaljujući francuskim voj­nicima koji su bili u tranzitu i Britancima koji su išli za njima. Još smo imale dovoljno hrane, vojnici su ponosno marširali, praćeni muzikom i klicanjem, i većina je verovala da će rat, u najgorem slučaju, biti gotov u roku od nekoliko meseci. Doduše, mogli smo da naslutimo užase koji su se dešavali stotinak kilometara dalje: davali smo hranu belgijskim izgnanicima koji su tumarali kroz varoš vukući se pored rasklimanih kola, na koja su spakovali svoju ubogu imovinu; neki su i dalje nosili odeću i papuče u kojima su napustili svoje do­move. Povremeno, kada bi vetar zaduvao sa istoka, u daljini smo čuli prigu­šeno gruvanje topova. Pa ipak, mada smo znali da je rat na pomolu, retko ko je verovao da bi Sen Peron, naš ponosni mali grad, mogao da se pridruži va­rošima koje su pale pod nemačku vlast.

Dokaz naše zablude došao je jednog mirnog i hladnog jesenjeg jutra, pra­ćen artiljerijskom paljbom, kada su madam Fužer i madam Deren u šest sati i četrdeset pet minuta krenule u svoju redovnu šetnju do pekare i ostale na mestu mrtve, ustreljene kao glineni golubovi dok su prelazile preko gradskog trga.

Prenuta bukom, brzo sam razmakla zavese. Trebalo mi je vremena da pojmim prizor koji sam ugledala: dve žene od sedamdeset i kusur godina, udovice i prijateljice koje su se poznavale praktično čitavog života, ležale su opružene na pločniku, sa zgužvanim maramama i izvrnutim korpama pored nogu. Lepljiva crvena lokva širila se oko njihovih tela u gotovo savršenom krugu, kao da je iz istog izvora.

Nemački oficiri kasnije su tvrdili da su se obreli pod snajperskom vatrom i da su to učinili u znak odmazde.

(Očigledno su vrteli istu priču u svakoj osvojenoj varoši.) Ako su želeli da izazovu ustanak u gradu, nisu mogli da odaberu bolji način nego da ubiju te dve starice.

Međutim, nisu se zaustavili na tome. Zapalili su naše ambare i srušili statuu gradonačelnika Leklera. Dva­deset četiri sata kasnije, promarširali su u borbenom poretku niz glavnu ulicu, sa pikelhaube, šiljatim šlemovima, koji su svetlucali pod zubatim suncem, dok smo mi stajali ispred svojih kuća i radnji, zanemeli od šoka. Naredili su šačici preostalih muškaraca da izađu napolje, kako bi mogli da ih prebroje.

Lokalni trgovci zatvorili su prodavnice i tezge, odbivši da služe neprijate­lju. Većina je u kući imala zalihe hrane. Znali smo da će nam to biti dovoljno da opstanemo. Valjda smo verovali da će Nemci, suočeni s tako beskompro­misnim stavom, dići ruke i nastaviti dalje, ka nekoj drugoj varoši. Ali tada je komandant Beker objavio da će svaki trgovac koji u normalno radno vreme bude nastavio sa štrajkom biti streljan. Jedna za drugom, lokalne radnje su počele da se otvaraju: boulangerie, bouche-

www.leo.rs | 77

rie, pijačne tezge, pa čak i Kok ruž. Naša mala varoš vratila se pod prinudom sumornom buntovničkom životu.

A sada, osamnaest meseci kasnije, ostalo je malo toga što bi se moglo ku­piti. Sen Peron beše odsečen od svog okruženja i lišen bilo kakvih vesti. Grad je zavisio od neredovnih isporuka, koje su povremeno, kada je crna berza radila, bile dopunjavane skupom švercovanom robom. Ponekad nam je bilo teško da poverujemo da je Slobodna Francuska uopšte znala za naše patnje. Samo su Nemci dobro jeli. Njihovi konji - to jest naši konji - bili su fino podgojeni i istimareni. Oni su jeli drobljenu pšenicu, koja je trebalo da završi u našem hlebu. Nemci su upadali u naše podrume s vinom i uzimali hranu koja se proizvodila na našim farmama.

Naravno, nisu uzimali samo hranu. Svake nedelje bi preteći zakucali na nečija vrata i zaplenili još stvari: čajne kašičice, zavese, servise za ručavanje, tiganje, ćebad.

Ponekad bi neki od oficira prvo došao u inspekciju, pribeležio šta se gde nalazi, a potom bi se vratio s preciznim spiskom stvari za zaplenu. Oštećenim vlasnicima davali su priznanice, koje su, navodno, mogli da zamene za novac, ali niko iz Sen Perona nikad nije upoznao nijednog srećnika koji je uspeo da unovči te papire. „Šta to radiš?” „Hoću ovo da premestim.” Skinula sam portret koji je stajao u gostionici i prenela ga do hodnika u zadnjem delu kuće, daleko od radoznalih očiju. „Ko je to?”, upitao je Orelijan dok sam kačila sliku, gurkajući je levo-desno sve dok nije bila postavljena pod idealnim uglom. „Kako ko? Pa ja!” Okrenuh se ka njemu. „Zar ne vidiš?” „Oh!” Orelijan zbunjeno začkilji. Nije hteo da me uvredi: devojka sa te slike nije imala skoro nikakve sličnosti s tanušnom ozbiljnom ženom posivelog tena i obazrivih, umornih očiju, koja je svakodnevno zurila u mene iz ogledala. Trudila sam se da što ređe posmatram njen odraz. „To je Eduar naslikao?” „Da. Nedugo nakon našeg venčanja.” „Nikad nisam video njegove slike. Nisam... nisam očekivao tako nešto.” „Kako to misliš?” „Pa... nekako je čudna. Mislim, boje su čudne. Išarao je tvoju kožu plavom i zelenom. Ljudi nemaju plavo-zelenu kožu! I deluje zamrljano. Vidiš, uopšte ne prati liniju.” „Dođi ovamo, Orelijane”, dobacih krenuvši ka prozoru. „Pogledaj moje lice. Šta vidiš?” „Grotesku.”

Morala sam da ga ćušnem. „Ne zezaj se. Hajde, dobro pogledaj. Koje boje mi je koža?” „Bleda. Naprosto bleda.” „Pogledaj malo bolje - kožu ispod mojih očiju, udubljenja na grlu. Ne pričaj ono što očekuješ da vidiš, već stvarno pogledaj. A onda mi reci koje boje vidiš.”

Orelijan se zagleda u moje grlo. Pažljivo je šarao pogledom preko mog lica. „Vidim plavu”, rekao je, „is-

78 |

pod tvojih očiju. Plavu i purpurnu. I, da... prugu zelene boje koja ti se spušta niz vrat. I narandžastu. Alors zovi doktora! Imaš milion boja razmazanih po licu. Ti si klovn!” „Svi smo mi klovnovi”, rekoh. „Samo što Eduar to vidi jasnije od ostalih ljudi.”

Orelijan otrča uz stepenište da ispita svoje lice pred ogledalom, unapred zabrinut zbog onih plavih i purpurnih mrlja, koje će nesumnjivo pronaći. Naravno, u to vreme mu nije trebalo naročito opravdanje za dreždanje pred ogledalom. Bio je zaljubljen u bar dve devojke pa je dosta vremena provodio brijući meku mladalačku kožu očevom tupom starom britvom u jalovom po­kušaju da se što pre pretvori u zrelog muškarca. „Divna je”, prozbori Elen, odmakavši se za nekoliko koraka da bolje osmo­tri sliku. „Ali... “ „Ali šta?” „Rizično je da stoji na zidu. Kada su upali u Lil, Nemci su spalili sva umetnička dela koja su smatrali subverzivnim. Eduarova slika je... drugačija. Otkud znaš da je neće uništiti?”

Elen je brinula. Brinula je zbog Eduarovih slika i temperamenta našeg brata. Brinula je zbog pisama i dnevnika što sam ga vodila na listovima pa­pira koje sam skrivala u pukotinama između greda. „Hoću da bude ovde, gde mogu da je vidim. Ne brini. Ostale slike su na sigurnom, u Parizu.”

Elen nije delovala ubeđeno. „Treba mi malo boje, Elen. Treba mi života. Neću da gledam u Napoleona i tatine glupave slike tugaljivih pasa. I neću da dopustim”, pokazah glavom ka prozoru, s koga smo videle nemačke vojnike koji su pušili pored gradske fon­tane, „da oni određuju u šta smem da gledam u svojoj kući.”

Elen odmahnu glavom, kao da je zaključila da je besmisleno raspravljati se s budalom. Potom krenu ka gostionici da posluži madam Luvje i madam Diran, koje su, uprkos čestim opaskama da moja kafa od cikorije ima ukus kao da je točim iz slivnika, došle da čuju priču o bebi-prasetu.

Elen i ja smo te večeri spavale u istom krevetu, ušuškavši Mimi i Žana između sebe. Ponekad je bilo tako hladno, čak i u oktobru, da smo strepele da će se mališani smrznuti u pidžamama, pa smo spavali šćućureni jedni uz druge da se zagrejemo. Bilo je kasno, ali znala sam da je moja sestra budna. Mesečina se slivala kroz prorez između zavesa. Primetih da su joj oči širom otvorene, fiksirane na neku udaljenu tačku. Sigurno se pitala gde se u tom trenutku nalazio njen muž, da li mu je toplo i spava li u nekoj kući, kao nas dve, ili se smrzava u rovu, zureći u isti taj mesec.

Iz daljine je dopirala prigušena tutnjava, svedočeći da se tamo negde vo­dio ljuti boj. „Sofi?” „Molim?” Govorile smo jedva čujnim šapatom.

BEZBEDNO JE ZAGLEDATI SE U SEBE Niš…promotivno uvodno predavanje o principima i filozofiji Lujze Hej! I mnogi su se pitali, možda čak i ja, da li je istina da je južnije i tužnije!?

Da li je naš lepi grad Niš uspavan, i da li su ljudi tamo spremni za promene i za svako dobro? Ja verujem da svi ti ljudi ZASLUŽUJU divne živote i jedino što ne znam da li to oni znaju i šta je ono u šta oni veruju?

Sećam se…stala sam pred sve te drage ljude i nekako je prostorija odisala posebnom energijom i ljubavlju...i shvatila sam! Svuda pa i na jugu naše zemlje postoje mnogi ljudi koji su saznali koliko je važno zagledati se u sebe. Svi ti ljudi te večeri došli su sa svešću da su jedini odgovorni za svoje živote. Svi oni znaju da niko nema toliku moć da kontroliše njihove živote, mi smo ti koji smo moćni da kreiramo, stvorimo i privučemo sve što želimo a naravno važno je i da verujemo da ZASLUŽUJEMO svako dobro!

Zadivljena sam tolikim brojem ljudi koji čitaju, razvijaju se i koji su SPREMNI da podele svoja razmišljanja i svoja osećana. Bilo je smeha i videla se i po koja suza. Ono čime je zračila ta divna skupina je osećaj koji sam nazvala BEZBEDNO JE ZAGLEDATI SE U SEBE. Svi su znali još te večeri sve što je za njih važno…samo su se neki pitali KAKO? Kako napraviti odličan kontakt sa samim sobom?

Kako otvoriti sebe za svako dobro?

Kako oslušnuti sebe i svoju unutrašnju mudrost?

Kako dozvoliti sebi promene koje život znače?

Kako privući sebi u život svako dobro?

Kako ostvariti ljubav, savršeno zdravlje, uspeh, blagostanje...?

Da li je važno postaviti sebe na prvo mesto?

Na mnoga od ovih pitanja svaka polaznica intenzivne dvodnevne radionice je dobila za sebe odgovore.

Dvodnevna radionica se održala vikend odmah posle predavanja. Ono što je zračilo iz tih SPREMNIH ljudi je hrabrost, sinergija, dobronamernost, radost, ljubav i “briga” za druge.

Zahvalna sam od srca svim polaznicima, ulepšali ste mi prostor, rad i obogatili moj život.

Hvala Lujzi Hej što je osmislila i kreirala ovako moćan program i ovu intenzivnu dvodnevnu radionicu VOLITE SEBE – IZLEČITE SVOJ ŽIVOT! Draga Lujza, uživanje je gledati te divne ljude, kako rastu, saznaju, otpuštaju, napreduju, vole…i ponosna sam da sam i sama deo tog procesa i da učestvujem u nečemu ovako divnom. Srećna sam da svojim radom doprinosim širenju ljubavi, jer voleti sebe i druge i jesu najvažniji zadaci koje imamo na ovoj planeti, a svi mi to možemo jer MOĆ JE U NAMA I TO JE TAKO!!!

ZBOG VELIKOG INTERESOVANJA U NIŠU 16. i 17. Novembar 2013 Nova intenzivna dvodnevna radionica Lujze Hej VOLITE SEBE – IZLEČITE SVOJ ŽIVOT održava se na istoj adresi gde su se održale predhodna radionica i uvodno predavanje: Bul. Sv. Cara Konstantina 10, na trošarini Mesta su ograničena!

Dvodnevnu radionicu u Nišu vodi licencirani HYL trener Mirjana Stojadinović

Sve dodatne informacije, rezervacije i prijave na: www.mocjeuvama.rs mail: mocjeuvama@gmail.com Tel. 060 415 05 33

www.leo.rs | 79

Stiven Presfild

Lov na romela Jesen 1942. – severnoafrička pustinja. Nacisti su pregazili Evropu, a feldmaršal Ervin Romel i njegov Afrički korpus potukli su britansku Osmu armiju i hrle prema dragocenimnaftnim poljima Bliskog istoka. Ako tenkovi Pustinjske Lisice osvoje te izvore, Hitler će imati dovoljno goriva za uspešnu ofanzivu protiv Crvene armije. Britanska vlada sve nade polaže u smeli plan: poslaće malu, vrhunski obučenu ekipu komandosa, Pustinjsku grupu za daleka dejstva, u nepijateljsku pozdinu da ubije Romela...

Isforijska napomena Ovo delo je plod mašte, ali je zasnovano na stvarnosti.

Sve pojedinosti o kamionima i tenkovima istorijski su tačne, kao i geografske pojedinosti o pustinji i nazivi mesta, ratni pohodi i vremenski raspored bitaka, zatim oprema, oružje, terminologija i svi operativni i komunika­cijski postupci. Sve vojne jedinice su stvarne, uz izuzetak patrole T3 i „puka” 22. oklopne brigade, koji su izmišljeni. Sve činjenice o Romelovom životu i smrti su tačne. Svi događaji povezani s izviđanjem i opkoljavanjem Maretske linije krajem 1942. i početkom 1943. godine zaista su se odigrali, osim onih u kojima učestvuje patrola T3.

Oznake patrola i zapovednici Pustinjske grupe za daleka dejstva istorijski su tačni, a njihova naređenja navedena su onako kako su i izdata. Svuda gde se poja-

80 |

vljuju istorijske lič­nosti - Džejk Izonsmit, Padi Mejn, Nik Vajlder, Ron Tinker, da navedem najistaknutije - njihovi postupci pre i posle glav­ne operacije opisani su tačno kako su ih te ličnosti i izvele. Ostali likovi su izmišljeni ili stvoreni na osnovu više ličnosti.

Neka se prijavljuju samo čvrsti i odlučni ljudi, kojima ne smetaju težak život, osku­dica u hrani i vodi i mnogo neudobnosti.

Iz prvobitnog biltena Kopnene vojske Velike Britanije, izdatog u severnoj Africi u leto 1940, kojim su traženi dobrovoljci za kasniju Pustinjsku grupu za daleka dejstva &&& Kad mi je umro otac, njegov najbliži prijatelj preuzeo je ulogu mog mentora i drugog oca. Ovo nije bilo lako, pošto je Čap - puno ime bilo mu je R. Lorens Čapman - živeo u Engleskoj, dok je dom moje porodice bio na Menhetnu.

snimke mladih Engleza i Novozelanđana iz Čapove jedinice, Pustinj­ske grupe za daleka dejstva, kako poziraju pored kamiona podešenih za divljinu i naoružanih mitraljezima brauning kalibra 30 mm i dvocevnim vikers mitraljezima kalibra 303. Na bočnim stranama kamiona videli su se „peščani kana­li” - perforirane čelične šine pomoću kojih su ljudi izvlačili kamione kad se zaglave u mekom pesku.

Rouz mi je rekla da je za takve patrole bilo uobičajeno da prelaze stotine, pa i hiljade kilometara nemilosrdne pustinje bez vode i benzina znajući da ih niko neće izbaviti ako nešto pođe naopako.

Oko hiljadu devetsto sedamdesete Čap je počeo da piše memoare o tom vremenu. Imao sam tada jedanaest ili dva­ naest godina; sećam se da je Čap slao Džesiku i mene u Javni arhiv u Čanseri lejnu da mu tražimo vojna dokumenta. S tih papira tek nedavno je bila skinuta oznaka vojne tajne; na prvoj strani svakog zapisa bio je pečat s natpisom NAJSTROŽA TAJNA DO 1972.

Džesika i ja dobijali smo od Čapa po pet penija za kopi­ ranje tih papira, što je u to vreme bio veliki novac. Čap je radio kod kuće u svojoj radnoj sobi, majušnoj prostoriji pretrpanoj ratnim dnevnicima, prepiskom s nekadašnjim drugovima, mapama severne Afrike i operativnim izveštajima na engleskom i nemačkom. Bio sam opčinjen. Gnjavio sam Čapa neprestanim pitanjima, a on je uglavnom imao dovoljno strpljenja da mi odgovara. Čap je bio izdavač, pa je često poslom dolazio u Njujork; sećam se da me je svake zime vodio na atletske mitinge u Medison skver garden. U to vreme atletska takmičenja u zatvorenom prostoru održavala su se u dvorani prepunoj duvanskog dima, toliko gustog da se jedva videlo s jednog kraja na drugi. Leti sam odlazio kod Čapa i njegove žene Rouz u London i u kuću Rouzinog brata Džoka u škotskom selu Golspi. Čap i Rouz imali su usvojenicu Džesiku, moju vršnjakinju, i dva nešto starija sina, Patrika i Toma. Nas četvoro bili smo nerazdvojni.

Sam Čap izgubio je roditelje u ranoj mladosti, pa je bio vrlo osetljiv prema potrebama dečaka bez oca. Vodio me je na planinarenje i pecanje, naučio me je da skuvam čaj i da napišem izjavnu rečenicu. Čap je bio vrlo poznat urednik i izdavač; nije bilo neobično zateći za njegovom trpezom pisce kao što su Džon Ozborn i Harold Pinter. Čap je bio i ratni heroj, iako nikada nije govorio o tome. Dobio je OIS za službu u severnoj Africi u Drugom svetskom ratu. Ovaj akronim označava Orden za izuzetnu službu. Jedino britansko više odlikovanje je Viktorijin krst, koji odgovara našoj Kongresnoj medalji časti. Nisam tada sve shvatao, bio sam premlad, ali je to ipak na mene ostavilo snažan utisak.

Sećam se da mi je Rouz jednom u njihovom stanu u Najtsbridžu pokazala album s fotografijama. Video sam Rouz, slikanu negde 1939. godine, blistavu kao glumica Džin Tirni u filmu Lora. Video sam i mladog poručnika Čapma- na, smelog kao Tajron Pauer. Škiljio sam u požutele

No tek oko hiljadu devetsto devedesete, kada sam postao istoričar, ozbiljno sam razmislio o Čapovim memoarima. Bio sam kod njih u Škotskoj u gostima, i Čap i ja igrali smo golf na terenu Strui, odmah pored kluba Rojal Dornoh. Upitao sam ga šta je bilo s memoarima. Rekao je da ih je završio, ali da ih nije pokazao nikome osim Rouz.

Pitao sam ga da li ja mogu da ih vidim. „Ne, ne, ništa ne valjaju. Osim toga, ne mogu da ih objavim.” Čap je izneo brojne ograde, pre svega u pogledu lične prirode materijala. Ne želi, rekao je, da nanese bol još živim udovicama i odrasloj deci ljudi čiju smrt je opisao u knjizi.

Video sam da je njegov sopstveni bol dubok i snažan. Ipak, pisca tako nešto ne sme da zaustavi, i Čap je to znao. „Možeš li mi makar reći o čemu knjiga govori?” „To čak nije ni knjiga. To je... šta ja znam... prikaz.” „Čega?” „Ničeg naročitog. Jedne patrole. Štaviše, neuspešne patrole.”

Uspeo sam da izvučem iz njega da je zadatak patrole bio da pronađe i ubije feldmaršala Ervina Romela, legendarnu Pustinjsku Lisicu.

Tada sam se ozbiljno zagrejao. Molio sam Čapa da mi pokaže nekoliko stranica. Nije popustio. Optužio sam ga da je pisac plašljivac. Pokazuje, rekao sam, sve simptome straha od objavljivanja za koji mi je rekao da ga njegovi pisci pokazuju.

www.leo.rs | 81

„Daj, Čape, ne možeš biti strog prema njima a popu­štati sebi.” „Oni su profesionalni pisci”, odgovorio je. „Ja nisam.

Po povratku u Sjedinjene Države Čapova priča nije mi izbijala iz glave. Počeo sam da istražujem to vreme. Pustinj­ ska grupa za daleka dejstva, otkrio sam, bila je među prvim jedinicama koje će kasnijeponeti naziv „specijalnih snaga”.

Sedište joj je bilo u Kairu i u nekoliko oaza Libijske pustinje, a imala je zadatak da izviđa iza neprijateljskih linija i izvodi napade na Italijane i Romelov Afrički korpus. Grupa je bila mala i tajna. Sam Romel je izjavio da su njeni pripadnici pojedinačno naneli više štete silama Osovine nego bilo koja druga jedinica na severnoafričkom frontu.

Trideset prvog avgusta 2001. godine Čap je doživeo srča­ni udar. Prošao je dobro i brzo se oporavio. Dve godine kasnije na Božić dobio je drugi udar. Odleteo sam k njemu.

Zabrinuo sam se. Rouz se nije odmicala od njega. Tri noći posle Božića Čap ju je uzeo za ruku. Rekao je da verovatno neće doživeti Novu godinu. U deset i petnaest je umro.

Sahranjen je u Magdaleninom koledžu u Oksfordu.

Pre- nerazio sam se videvši koliko je ljudi došlo, preko četiri stotine ožalošćenih ispunilo je manastir, među njima i tri dobitnika Bukerove nagrade čija je dela Čap uređivao ili objavio.

Dan pre nego što sam pošao iz Njujorka, stigao mi je paket od Rouz. Čap je želeo da dobiješ ovo. Kazao je da više nije pisac plašljivac.

Bio je to rukopis.

Pročitao sam ga tokom leta, a onda još dva puta u sledeća tri dana. Morao sam biti oprezan, trudio sam se da ga oce- nim objektivno, nisam smeo dozvoliti da me ponesu trenut­na osećanja ni lična naklonost prema piscu.

Ipak, već na prvoj stranici znao sam da u rukama imam nešto posebno. Knjiga je bila sam Čap, ono najbolje što sam znao o njemu, i mnogo štošta što nisam stigao da otkrijem, ubrajajući tu i njegovu ljubav prema Rouz koja me je više puta dovela do suza. Najbolji od svega bili su ipak portreti ljudi i pustinj­skog rata. Čapovi Englezi i Novozelanđani uopšte nisu bili profesionalni vojnici. Nisu se čitavog života obučavali za rat, za razliku od svojih brojnih neprijatelja iz

82 |

zemalja Osovine, no svejedno su bili dorasli svakom izazovu. Čapova priča govorila je o civilima koji su iz nužde prigrlili vrline rata, a te vrline su ih preobrazile. Čapovi memoari dotakli su se i druge teme, po mom mišljenju jednako značajne, a to je uzdržanost, viteštvo čak, kojim su se obe sukobljene strane odlikovale za sve vreme severnoafričke kampanje. Pošto su se snage borile u otvorenoj pustinji, daleko od mesta naseljenih civilima, bilo je veoma malo onoga što danas nazivamo usputnom štetom. Ravna prazna pustinja i izuzetna surovost prirode i terena davali su sukobu nekakvu „čistotu”. Mitraljesci su najčešće obustavljali vatru dok protivnički vojnici iskaču iz onesposobljenih tenkova. Bolničarima je bilo dopuštano da pretrče s nosilima brisani prostor kako bi izneli ranjenike. U previjalištima na frontu ranjenici su dobijali istu negu, bez obzira na to da li su vojnici saveznika ili Osovine, a često su im pomoć zajedno pružali nemački i britanski lekari radeći rame uz rame. Najbolji primer ovakvog držanja bio je sam Romel. Kada je Hitler naredio da se zarobljeni bri­ tanski komandosi pogube, feldmaršal je bacio zapovest u smeće. Zahtevao je da saveznički zarobljenici dobijaju ista sledovanja i medicinsku negu kao i on sam. Napisao je čak i knjigu pod naslovom Krieg ohne Hass (Rat bez mržnje).

Memoari učesnika severnoafričke kampanje svedoče da je, uprkos žestini i surovosti borbi, u odnosima između pojedi­ naca bilo uzdržanosti i popustljivosti kakve su danas gotovo nezamislive.

Ovo poglavlje je uvod u Čapove memoare. Za njim sledi čitava knjiga. Odlučio sam da je ne prebacim na američki engleski, nego da je ostavim u obliku u kom ju je Čap napi­sao. Donekle sam je uredio za američke čitaoce i dodao sam kratki pogovor s ciljem da ažuriram podatke o životu i smrti oficira i vojnika o kojima je pisao, pošto je vreme dovršilo njegovo delo. Da bih izbegao fusnote i pojmovnik, uzeo sam sebi slobodu da što neupadljivije mogu u tekst unesem objašnjenja specifičnih engleskih izraza i skraćenica koje je Čap povremeno koristio. Gde god se pojavio žargon iz onog vremena, pokušao sam da oblikujem okolni tekst tako da značenje bude jasno ili da se makar može lako protumačiti iz konteksta. S izuzetkom ovih izmena, konačni tekst ostao je blizak Čapovom rukopisu koliko je to bilo moguće.

Zakoračite na svoj PUT PROMENE! Od 24. oktobra konačno i u Beogradu!

NOVA i revolucionarna metoda ličnog razvoja namenjena svima koji žele da unaprede svoje zdravlje i zauvek se oslobode viška kilograma

Radionica ‘’Promenite misli-IZGUBITE KILOGRAME’’ -Svesni pristup mršavljenjuGotovo da ne postoji odrasla osoba na planeti koja se nije bar jednom pogledala u ogledalo i poželela da izgleda drugačije. A jedan od najčešćih uzroka nezadovoljstva sobom jeste višak kilograma. Tada na scenu stupaju razne dijete, iscrpljujuće vežbe, odricanja od hrane, ispijanje šejkova i raznih «čudotvornih napitaka ili gutanje tableta koje će nas «trajno» rešiti problema. Međutim, koliko god brze i naizgled efektne bile razne dijete, posle izvesnog vremena kilogrami se vraćaju i mi opet zapadamo u svoj krug patnje, očaja, malodušnosti i nezadovoljstva.

Ovaj jedinstveni program mršavljenja će vas upravo naučiti mentalnim veštinama koje su vam potrebne za trajno postizanje ali i održavanje vaše idealne težine, dobrog zdravlja i sveukupnog blagostanja.

Uzmite stvar u svoje ruke i dosegnite konačno svoju idealnu i vitku liniju! Zavolite svoje telo i oslobodite se zauvek ‘’loše’’ slike koju imate o sebi i svom telu!

Prvi korak na putu ka postizanju trajnog uspeha i konačnog zadovoljstva po pitanju sebe i svog izgleda dolazi kad pored težine koje je izgubilo naše telo, isto tako oslobodimo i svoj um i svoja osećanja od težine koja ih pritiska. Naš um, telo i emocije su u neraskidivoj vezi i nikada ne idu jedni bez drugih. Da bismo se oslobodili viška kilograma važno je da pokažemo spremnost da se oslobodimo i svih starih načina razmišljanja koji su nas doveli u situaciju da oko sebe postavimo zid, štit sačinjen od kilograma, koji će nas štititi od daljih povreda koje smo kroz život svesno ili nesvesno zadobijali. Vreme je da se vratite sebi, da se setite istine koja kaže da ste divni, lepi i čudesni i da lagano ali sigurno krenete na svoj novi put - put do svoje savršene figure i put do svog unutrašnjeg mira. Tu ćete otkriti lepotu svoje duše i shvatićete da možete biti upravo onakvi kakvi želite da budete.

Naučite mentalne veštine za uspešno i trajno mršavljenje Setite se, mi svi u sebi već posedujemo svoju savršenu figuru.

Potrebno je samo da skinemo razne slojeve uverenja, stavova, navika i obrazaca koje smo godinama skupljali i taložili, da ih se oslobodimo i zamenimo novim, kako bismo dospeli do sebe i konačno postali zadovoljni sobom i onim što vidimo u ogledalu.

Kad promenimo misli promenićemo i život! I to je tako!

Aleksandra Ubović, HYL trener Više o samom programu možete pročitati na našem sajtu www.putpromene.com

www.leo.rs | 83

Eloiza Džejms

Kad otkuca ponoć Prvo poglavlje London, decembar 1804. Kuća Brandenburgovih Mejfer, London Ledi Sofi Jork, kći jedinica markiza od Brandenburga, odbila je barona koji ju je zaprosio na jednom balkonu.

Odbila je dva ugledna građanina, nekoliko serova i jednog vikonta, koji su, svi do jednog, direktno zatražili tu čast u radnoj sobi njenog oca. Odbila je jednog mar­kiza usred lova, i običnog gospodina Kislera u Askotu. Mladim ženama koje nisu imale toliko sreće teško je bilo da shvate Sofine motive. Sofi je tokom dve sezone odbila većinu poželjnih neženja iz visokog društva. Ali nakon ove večeri više neće biti prosidbi, zbrzanih, postepenih, nemuštih, niti bilo kakvih drugih. Nakon ove večeri, nemilosrdni će se složiti: ova devojka se čuvala za čoveka visokog ranga.

Ledi Sofi je obećana jednom erlu i postaće grofica do početka sledeće sezone.

Sofi se iskrevelji svom odrazu u ogledalu, misleći na željna lica i duboke naklone koji će je dočekati te večeri na balu kod Djulandovih. Neizvesnost joj je podrhtavala u stomaku, neuobičajeno treperenje nesigurnosti. Da li je ovo prikladna haljina za objavljivanje veridbe? Haljina od bledosrebrne tanke svile. Možda će zbog boje izgle-

84 |

dati isprano u balskoj dvorani, okru­žena svetlucavim perjem, obnaženim grudima i rumenim obrazima ženske polovine „lepog sveta”. Srebrna boja nekako asocira na opatice. Sofine oči šaljivo zasijaše. Svaka bi opatica pala u nesvest pri samoj pomisli da obuče duboko dekoltiran gornji deo u francuskom stilu, pridržan srebrnim tra­kama koje se obavijaju oko njega tik ispod grudi. A suknja je padala niz Sofine obline, koketirajući sa mekoćom njenih kukova.

U tom trenutku u sobu ušeta markiza od Brandenburga. „Jesi li spremna, Sofi?” „Da, maman”, reče Sofi, odustajući od ideje da promeni haljinu. Ionako su kasnili na bal kod Djulandovih.

Markiza kritički pređe pogledom preko Sofine odeće.

Sama Eloiz je no­sila haljinu od mišje-sivog satena izvezenu cvećem, sa resama na donjem šavu. Iako možda nije imala podsuknju sa obručem, odavala je takav utisak. Do tančina je podsećala na modu od pre dvadeset godina, iz ranog perioda Eloizinog braka. „Ta haljina je sramotna”, reče Eloiz oštro.

is umesto engle­skog marquess - njena kći je odgajana u kući prepunoj francuskih emigra­nata. Njena dadilja je bila Francuskinja, poslugu su činili Francuzi, kuvar je (naravno) bio Francuz. Eloiz nije imala pojma kakve su se sve prizemne rasprave vodile u dečjoj sobi, mnogo pre nego što je Sofi debitovala u druš­tvu. Svakako joj nisu bila potrebna uputstva oko toga šta muškarci žele od žena. „Možeš mu dozvoliti da te poljubi jedanput, najviše dvaput”, ozbiljno reče Eloiz. „Sigurna sam da razumeš važnost ovog ograničenja, Sofi. Mislim na tebe. Tvoja reputacija... “ Sofine oči sevnuše i ona pogleda pravo u majku, koja je, međutim, zurila u jednu tačku na suprotnom zidu. „Uporno nosiš haljine koje jedva da su nešto više od komadića tkanine. Tvoje izbegavanje korseta je očigledno, a ponekad se pitam nosiš li uopšte potkošulju.

Mnogo puta sam se stidela tvog ponašanja, tvog flertovanja, ako se to tako može nazvati. Sada imaš priliku za odličan brak i zahtevam od tebe da ne upropastiš svoje šanse ohrabrujući erla od Slasloua da se prema tebi ponaša suviše slobodno.”

Sofi oseti kako joj srce besno odjekuje u grlu. „Hoćeš da kažeš da moje ponašanje nije bilo korektno, maman?”

„Da, maman.” To je bio Sofin uobičajeni odgovor na majčine komentare na odeću. Krenuvši ka vratima, uze ogrtač i torbicu.

Eloiz je oklevala, noseći na licu senku nesigurnosti. Sofi je iznenađeno pogleda. Njena majka je bila Francuskinja koja je život smatrala bojnim poljem, na kojem je ona jedini general sa profesionalnom vojskom.

Nije ličilo na nju da se usteže. „Večeras”, reče Eloiz, „objavljujemo da si prihvatila prosidbu erla od Slasloua.” „Da, maman,” reče Sofi.

Nastupi kratka pauza. U čemu je mogao biti problem, pitala se Sofi.

Njena majka nikada nije ostajala bez teksta. „On će možda želeti da pokažeš neki znak naklonosti.” „Da, maman.” Sofi spusti pogled kako majka ne bi videla nestašnu ra­dost u njenim očima.

Sirota mama! Odrasla je u francuskom manastiru i verovatno je u bračni krevet legla sasvim nepripremljena.

S obzirom na to da se Eloiz udala za engleskog markiza opsednutog svime što je francusko - toliko opsednutog da je za svoju titulu koristio francusko spelovanje marqu-

„Svakako”, odgovori njena majka. „Kada sam ja bila u tvojim godinama, pomišljala sam na to da budem sama sa muškarcem isto koliko i na puto­vanje u Ameriku. Pre tvog oca me nijedan muškarac nije poljubio. Znala sam gde mi je mesto i kakvo ponašanje je u skladu sa mojim položajem. Ti, s druge strane, nisi pokazala nikakvo poštovanje prema položaju koji si dobila rođenjem.

Neprekidno si sramotila svog oca i mene svojim raskalašnim ponašanjem.”

Sofi nevoljno oseti udar poniženja u stomaku. „Nikada nisam učinila ništa nepristojno, maman”, protestova. „Svi nose ovakvu odeću, a ponašanje je slobodnije nego kada si ti bila mojih godina.” „Preuzimam deo odgovornosti; dozvolila sam ti da nastaviš sa ekstrava­gantnim ispadima i previdela sam mnoge tvoje greške. Ali sada ćeš postati grofica i ono što se možda može protumačiti kao mladalački duh kod jedne devojke svakako neće kod jedne grofice.” „Kakve greške? Nikada nisam dopustila nijednom muškarcu da se prema meni ophodi previše slobodno!” „Znam da je čednost zastarela reč, ali nije zastarela ideja”, odsečno uz­vrati njena majka. „Tvoje konstantne šale i flertovanje čine da deluješ isku­snije nego što jesi.

U stvari, Sofi, ti se ponašaš baš kao vrhunska kurtizana!”

Sofi na trenutak uvređeno pogleda majku, a zatim duboko udahnu. „Ni­kada nisam učinila ništa nepristojno, maman”, odlučno ponovi. „Kako možeš to da kažeš kada te je ledi Preslfild zatekla u zagrljaju Patrika Fouksa, u sobi za prijem?”, odgovori njena majka. „Kada si odlučila da budeš indiskretna,

www.leo.rs | 85

nepristojna, otkrila te je jedna od najbrbljivijih žena u Londonu.”

Sofi ponovo duboko udahnu, i ovoga puta joj suze zagolicaše unutraš­njost kapaka.

„Bilo bi drugačije da si se verila sa Fouksom. Ali da te vide kako se ljubiš u ćošku! Duboko si me osramotila, Sofi. Stoga ću ti opet reći - zabranjujem ti da dopustiš erlu od Slasloua išta više od najpovršnijeg gesta naklonosti. Budeš li i dalje padala u te strastvene zagrljaje, tvoja reputacija će biti zauvek uništena. Osim toga, Slaslou će opravdano otkazati celu stvar ako nasluti tvoju burnu prirodu.”

Eloizino lice smekša. „Ne želim da budem gruba, ali brinem za tebe, Sofi. Erl od Slasloua biće ti odličan muž.

Molim te, nemoj ugroziti veridbu.”

„Maman!” „Tvoju burnu prirodu”, ponovi Eloiz. „Koju si”, dodade, „nasledila od oca. A on te je dodatno ohrabrivao. Otkako je počeo da podržava tvoje uče­nje onih silnih jezika, podstakao je tvoje nedamsko ponašanje. Ništa nije manje ženstveno od učenja latinskog.”

Podiže ruku i prekide Sofin odgovor. „Srećom, s tim je gotovo. Kada postaneš grofica, bićeš suviše zauzeta vođenjem velikog domaćinstva da bi se bavila tako besmislenim stvarima.”

Iznenada, Eloiz se seti svoje glavne zamerke. „Da si se udala za Fouksa, glasine bi utihnule, ali tvoja reputacija je svakako oštećena odbijanjem nje­gove prosidbe.” Nastavi bez predaha. „Niko ne veruje da je Fouks uspeo da se natera na takav potez!” Markizin ton beše zajedljiv, a vrat joj je oblivalo preteće crvenilo. „Nisam mogla da prihvatim prosidbu Patrika Fouksa”, uzvrati Sofi. „Za­prosio me je samo zato što nas je uhvatila ledi Preslfild. On je ženskaroš čiji poljupci ništa ne znače.” „Ne znam mnogo o beznačajnim poljupcima”, oholo reče Eloiz. „Bilo bi lepo kada bi moja kći posedovala podjednako rafiniranu ličnost kao ja. A i kakve veze ima da li je Fouks ženskaroš? Ženskaroš može biti dobar muž koliko i bilo koji drugi muškarac. Veoma je imućan - šta će ti više?”

Sofi pogleda u vrhove svojih finih cipela. Bilo joj je teško da objasni svoju odbojnost prema ženskarošima a da ne pomene svog voljenog tatu, koji je imao naviku da juri svaku Francuskinju pristiglu u London. A s obzirom na nestabilnu situaciju u Francuskoj, imao je pune ruke posla tokom poslednjih sedam i više godina. „Volela bih da se udam za nekoga ko će me poštovati”, reče. „Ko će te poštovati! Nisi se potrudila da pronađeš inteligentan način da stigneš do cilja”, odgovori njena majka uz grub osmeh. „Ubeđena sam da nema gospodina u Londonu koji te ne smatra pristupačnom drznicom, ili nečim još gorim. Kada sam ja debitovala u društvu, o mojoj skromnosti su pisane pesme, ali ti stihovi se sigurno ne bi mogli odnositi na tebe. Zapravo”, Eloiza gorko zaključi, „ponekad mi se čini da si ti slika i prilika svog oca - oboma vam je misija da me učinite predmetom podsmeha u Londonu.”

86 |

Sofin bes se istopi, a njegovo mesto zauze saosećajna griža savesti. Njena majka je pretrpela mnogo neprijatnosti usled muževljeve bezobzirno otvo­rene ljubavi prema Francuskinjama, a sada je i Sofi ne razmišljajući podstakla glasine. „Nije mi bila namera da te osramotim, maman”, reče tiho. „Ledi Preslfild me je uhvatila sa Patrikom Fouksom.” „Da nisi bila sama sa muškarcem, niko te ne bi uhvatio”, istaknu njena majka nepobitnu logiku. „Reputacija nije mala stvar. Nisam ni sanjala da bi ljudi mogli moju kćer zvati ‘lakom suknjom’ - ali, Sofi, upravo to ljudi govore o tebi.”

Nakon toga se Eloiz okrenu i izađe iz sobe, zatvarajući vrata za sobom.

Sofine oči se napuniše suzama. Nije bilo neobično da se njena majka obruši na nekog člana domaćinstva kao osvetoljubiva furija iz grčke drame, mada je Sofi uglavnom uspevala da ignoriše njene ogorčene komentare.

Ali večeras je Eloiz pogodila živac. Sofi je bila svesna da hoda po ivici pristojnosti. Njene haljine jesu bile najsmelije u Londonu, a njeno ponaša­nje zaista zavodljivo.

Sofi je mnogo puta čula te dosadne ode posvećene njenoj majci. „Tako među hiljadu devica, lepih kao rajska rosa,/Spaziš boginju Dijanu, čija kosa -” Eloizina kosa beše iste crvenkastozlatne boje kao njena, ali je majčina ne­pomično ležala glavi, sa punđom koju nikada nije narušavao nikakav uvojak ili traka. Sofina kosa se kovrdžala i buntovno se izvlačila iz traka i šnala. Po­red toga, Sofi je sasvim skratila kosu pre nego što je ijednoj ženi u Londonu uopšte palo na pamet da prati francusku modu, a sada je - kad je svaka mlada gospođica skratila uvojke - rešila da svoje ponovo pusti.

Njena majka nije razumela kako je užasno teško bilo odbiti prosidbu Patrika Fouksa. Za trenutak se tupo zagleda u ogledalo, a zatim sede na krevet, obuzeta sećanjem na prošlomesečni bal kod Kamberlandovih. Kako je veličan­stveno bilo kada je postalo jasno da je Patrik prati u stopu. Leptirići u stomaku kada je usred komplikovanog pokreta u kotiljonu uhvatila njegov pogled.

Ustreptala je od same pomisli na lenji pozdrav u tim očima, način na koji se njegova desna obrva izvila u prećutnoj potvrdi, na duboko muževnu aro­ganciju njegovog pogleda. Cele te večeri joj je srce jako lupalo, a uzbuđenje igralo u udovima i činilo da joj klecaju kolena. Do deset sati, Patrik Fouks ju je toliko privukao da je živela za trenutke kada bi se iznenada pojavio pored nje ili kada bi napravila plesni okret i nakratko ugledala srebrom protkanu crnu kosu na drugom kraju prostorije.

Za vreme večere, usred raspričane gomile zbijene oko okruglog stočića, srce bi joj poskočilo svaki put kada bi njegova noga ili ruka slučajno dodirnula njenu, šaljući omamljujuće baršu­nasto uzbuđenje niz njene noge.

Plesali su zajedno; plesali su još jednom. Treći ples bio bi jednak objavi veridbe.

Sofi se nije usuđivala da progovori tokom njihovog drugog plesa, malteš­kog branlea koji ih je razdvajao a zatim iznenada ponovo energično spajao. Plašila se da bi Patrik otkrio vrtoglavu nežnost koja joj je obuzimala telo svaki put kada bi ih plesni pokret približio jedno drugom.

Pratila ga je bez primedbe kada ju je bez reči uhvatio za ruku i izveo iz balske dvorane, kao da ide po porciju mlečnog krema, ali je umesto toga skrenuo u tihu sobu punu vretenastih stolova i kitnjastih stolica. Patrik se oslonio na zid boje biskvita i uputio joj izazovan pogled, a Sofin jedini izgo­vor je bio da joj je emotivna stimulacija od prethodnih nekoliko sati udarila u glavu. Vragolasto mu se osmehnula, ponašajući se upravo kao razuzdana devojka kakvom ju je majka smatrala.

A kada ju je Patrik uzeo u naručje, taj trenutak je delovao kao ispravna neminovnost. Ali čisto putena, grozničava hitnost tog poljupca ju je šoki­rala. Sofi se ljubila i ranije, tako mnogo puta da bi se njena majka onesvestila kada bi to samo i naslutila, ali ovaj poljubac nije bio nežan kompliment pun obožavanja na kakav je bila navikla.

Ovaj poljubac je počeo kao istraživanje, a razbuktao se u letnju grmlja­vinu; krenuo je kao jednostavan susret usana, a završio se vatrenim dodi­rima i prošaputanim uzdasima. Patrik je prekinuo poljubac uz usklik izne­ nađenja, a odmah zatim je ponovo spustio glavu, rukama povlačeći plamenu liniju niz njena leđa, sve do oblina njene zadnjice.

Nije bilo fer reći da su se ljubili kada je ledi Sara Preslfild ušla, to jest ušunjala se u salon, gorko pomisli Sofi. Behu se ljubili i ljubili, ali u tom trenutku su prosto stajali veoma blizu jedno drugog, i Patrik je vrhom prsta dodirivao njenu donju usnu. Posmatrala ga je posve zbunjeno, svesna činjenice da su je njena kultivisana urbanost i sofisticirana koketnost potpuno napustili i da zapravo nije mogla da smisli ništa pametno da kaže. „Merde!” prošaputa Sofi, otresajući tu uspomenu.

Mogla je da čuje oca kako viče u predsoblju kuće, dovikujući joj da požuri. Znala je zašto je on u takvoj žurbi. Njen otac je počeo da se udvara mladoj francuskoj udovici, gđi Dalindi Bomari, i verovatno je imao ljubavni sastanak na balu.

Ta pomisao učvrsti njenu odlučnost. Nije bilo važno što je mesec dana nakon odbijanja prosidbe Patrika Fouksa svake noći ridala. Važno je bilo to što je ispravno postupila. Seti se senke olakšanja koja mu je prešla preko očiju kada si izvukla ruke iz njegovih sledećeg jutra u biblioteci i ljubazno rekla ne, reče sebi oštro. Seti se toga.

Neće dozvoliti da joj sladostrasnik slomi srce, kao što se desilo njenoj mami. Neće se pretvoriti u ogorčenu staricu koja posmatra muža kako pleše sa Dalindama i Lusindama. Možda neće moći da spreči svog budućeg muža da juri druge žene, ali svakako može da vodi računa da joj što manje bude stalo do toga. „Ja nisam budala”, reče Sofi sebi, po prvi put nisam.

Začuvši grebanje na vratima, ustade. „Uđite!” „Njegovo gospodstvo bi vas vrlo rado pozdravilo u predsoblju”, reče Filip, jedan od lakeja.

Sofi nije imala nikakve iluzije oko pravog sadržaja te poruke. Njen otac povikao je Karolu: „Dovuci to derište ovamo!”, i batler je, klimnuvši glavom, poslao Filipa.

Karolovo stameno držanje i francuski osećaj dostojanstva mu nisu dozvoljavali da lično prenosi takve poruke.

Ona se osmehnu. „Molim vas, obavestite mog oca da ću mu se odmah pridružiti.”

Dok je Filip izlazio, Sofi pokupi svoju lepezu sa toaletnog stočića. Zatim ponovo zastade ispred ogledala. Slika koja ju je gledala odatle beše zapalila srca gospode širom Londona, izazvala oko dvadeset dve prosidbe i brojne pijane komplimente.

Kako sam niska, Patriku tek do ramena, odsutno pomisli Sofi. A njena tanana srebrna haljina je naglašavala svaku oblinu, posebno grudi. Tkanina je bila kruta iznad visokog struka, ostavljajući utisak da će joj poprsje ispasti iz tih nekoliko santimetara.

Sofi uzdrhta. U poslednje vreme nije mogla ni da se pogleda u ogledalo, a da ne pomisli na mekotu svojih grudi pritisnutih uz Patrikova mišićava prsa. Bilo je vreme da krene. Zgrabi svoj ogrtač i napusti sobu.

Drugo poglavlje U popodnevnim časovima pre bala kod Djulandovih, održan je jedinstveni sastanak mlade gospode u Ministarstvu spoljnih poslova koji je vodio sam ministar, lord Breksbi. Breksbi je stario, ali mu je istovremeno sve više prijala moć kojom je raspolagao. Stoga, iako je doče­ kao svoje posetioce u blago zgurenom položaju, sede kose čudno iskrivljene udesno umesto uredno vezane pozadi, kao što dolikuje, u njegovoj pojavi nije bilo ničeg veselog.

Lord Breksbi je oko sedam godina bio ministar spoljnih poslova Engle­ske. Civilizovani svet video je kao lutkarsko pozorište u kojem je on povla­čio mnoge konce (na Pita ne treba obraćati pažnju, često bi govorio svojoj ženi, taj čovek ne može ništa da odluči). Jedna od Breksbijevih najvrednijih osobina, i za Vilijama Pita i englesku vladu uopšte, bilo je njegovo umeće kreativne manipulacije. „Čovek mora koristiti alate koji su mu na raspolaganju”, vrlo pompezno reče Breksbi svojoj ženi dok su za desert jeli žele od pomorandže.

www.leo.rs | 87

Ledi Breksbi se s uzdahom složi i s čežnjom pomisli na malu kolibu na selu, pored sestrine, gde bi mogla da gaji ruže.

„Tako što ćemo poslati prvoklasne primerke plemstva u posetu. Očara- ćemo ga našim domaćim pretendentima na presto, eto kako.”

„Engleska nedovoljno koristi svoje plemstvo”, reče joj ponovo. „Naravno, istina je da aristokratski ženskaroši imaju običaj da rasipaju energiju - seti se samo degenerisanih plemića koji su se motali oko Čarlsa II.”

Ledi Breksbi po dužnosti klimnu glavom. „To zvuči divno, dragi”, reče.

Ledi Breksbi pomisli na novu vrstu ruže koja je nazvana po princezi Šarlot. „Da li je moguće naterati je da raste kao puzavica?”, zapita se. Izuzetno joj se sviđala ideja da južni zid bude prekriven puzajućim ružama.

Lord Breksbi se priseti razuzdanih ženskaroša iz starih dana. Ročester je verovatno bio najgori, s onom njegovom bezobraznom poezijom o pro­stitutkama. Ko zna šta je taj sve radio. Bio je pravi đavo. A sada je dosada postala njegov najveći problem. „No, tako je bilo nekad”, zamišljeno reče Breksbi, sipajući sebi ostatke želea od pomorandže. „Naši sadašnji ženskaroši su korisni momci, ako im se priđe na pravi način. Imaju novca. Nisu dobili položaj na izborima. I imaju stila, draga moja. To je neprocenjivo u kontaktima sa strancima.” Iako je njegova titula bila čisto počasna, dobro mu je služila. Lord Breksbi je po­tajno mislio da može doći dan kada će Engleska morati više da se osloni na stalež nego na svoju mornaricu. „Pogledaj ovog Selima III, na primer.”

Ledi Breksbi pristojno podiže pogled i klimnu glavom. „On trenutno vlada Otomanskim carstvom, draga moja.”

Kada malo bolje razmisli, ruža „princeza Šarlot” je verovatno imala pre­teške latice da bi bila dobra puzavica.

Najbolje ruže puzavice imale su manje latice... kao, recimo, onaj divni ružičasti primerak koji je gđa Barnet gajila na prednjoj kapiji u svom starom selu. Ali kako bi mogla da sazna kako se ta ruža zove? „Taj čovek je opčinjen Napoleonom, iako je Napoleon pre samo šest go­dina osvojio Egipat. Čujem da misli da je Napoleon bog. Priznao je njegovu carsku titulu. I još Selim sada planira da zameni titulu sultana carskom!

Njegov otac se zacelo prevrće u grobu.” Breksbi razmisli da li da uzme još želea od pomorandže. Bolje ne. Njegovi prsluci su već bili malčice tesni.

Vratio se na aktuelnu temu. „Na nama je da očaramo starog Selima. U suprotnom će otići ruku pod ruku sa Napoleonom, tikvan, i objaviti rat En­gleskoj, u to nema sumnje. A kako ćemo očarati Selima?”

Slavodobitno pogleda ledi Breksbi, ali je ona, nakon trideset godina braka, dobro umela da prepozna retoričko pitanje i jednostavno je pogle­dala kroz njega, pokušavajući da preciznije zamisli sliku ruža gđe Barnet. Da li unutrašnjost njihovih latica ima blag nijansu grimizne boje?

88 |

Ishod ovog razgovora, takoreći plod želea od pomorandže, bio je dvojak. Lord Breksbi je poslao nekoliko krasnopisom popunjenih poruka, koje je po Londonu razneo jedan od kraljevih glasnika, a ledi Breksbi je napisala dugačko pismo svojoj sestri, koja je još živela u njihovom rodnom seocetu Hoglsdon, u kojem ju je zamolila da izvoli odšetati do kuće gđe Barnet i upita je za ime njenih ruža.

Naposletku je lord Breksbi znatno brže uživao u plodovima svoje ideje nego ledi Breksbi. Ispostavilo se da je gđa Barnet (nažalost) umrla, a njena kći nije znala kako se te ruže zovu. Ali kraljev glasnik se trijumfalno vratio u Ministarstvo spoljnih poslova, našavši svih pet plemića u njihovim lon­donskim domovima, spremne da se sastanu sa lordom Breksbijem kada njemu bude zgodno.

Aleksander Fouks, erl od Šefilda i Daunsa, prvi je stigao u Ministarstvo. Breksbi brzo podiže pogled pri objavi da je stariji blizanac Fouks stigao. Za­tim ustade, prijateljski pružajući ruku. Šefild je bio izvrstan primer njegove, Breksbijeve, genijalnosti, pomisli on. Pre godinu i nešto dana beše poslao Šefilda u Italiju u jednu sasvim uspešnu i veoma osetljivu misiju. „Dobar dan, gospodine”, reče. „Kako su vaša divna žena i kćeri?” „Moja porodica je veoma dobro”, odgovori Aleks sedajući. „Zašto ste me pozvali, lorde Breksbi?” On fiksira crnookim pogledom ministra spolj- nih poslova.

Breksbi se ljubazno osmehnu. Bio je prestar da bi jedan plahovit mladić mogao da ga uznemiri. Umesto toga ponovo sede i spoji prste. „Radije bih sačekao da se moja mala družina okupi”, napomenu. „Ali vas uveravam, gospodine, da vas nisam pozvao da bih vam dao zadatak u ime engleske vlade. Nipošto. Nerado se mešamo u privatan život, posebno nakon što čo- vek dobije decu.”

Aleks podrugljivo podiže obrvu. „Osim kada vlada odluči da primora svoje građane na vojnu službu.” Aludirao je na praksu regrutovanja muš­karaca i njihovog prinudnog slanja u rat. „Ah”, blago odgovori Breksbi, „ali nikada ne primoravamo svoje plemstvo na službu. Uzdamo se u njihovu dobrotu i želju da pomognu svojoj zemlji.”

Aleks se jedva uzdrža da ne frkne. Breksbi je lukavi stari makijavelista s kojim se ne valja kačiti. „Međutim, vaše prisustvo ovde nije suvišno”, nastavi Breksbi. „Imam jedan predlog za vašeg brata.” „Možda će biti zainteresovan”, reče Aleks, dobro znajući da bi Patrik odmah zgrabio priliku da putuje.

Bio je u Engleskoj tek nešto više od go­dinu dana i - po

Aleksovom mišljenju - gotovo izludeo od dosade. A bio je i nervozan kao mačka nakon što je Sofi Jork odbila njegovu prosidbu. „Tako sam i mislio, da”, promrmlja Breksbi. „Gde nameravate da ga pošaljete?” „Nadao sam se da će pristati da otputuje u Otomansko carstvo na leto. Čuli smo da Selim III planira da se proglasi za cara, kao mesje Napoleon, i voleli bismo da predstavnik Engleske prisustvuje krunisanju. S obzirom na to da slanje jednog od kraljevskih vojvoda nije preporučljivo”, nabiranjem veđa Breksbi iskaza svoje mišljenje o simpatično budalastim i često pijanim sino­vima kralja Džordža, „smatram da bi vaš brat bio sjajan ambasador Engleske.”

Aleks klimnu glavom. Patrik bi se nesumnjivo vratio brodom punim dragocene robe. To je zvučalo kao razumna razmena. „E sad, razlog zbog kojeg sam vas pozvao na ovaj mali skup”, reče Breksbi, „ima veze sa pitanjem plemstva.” „Plemstva?” Aleks ga bledo pogleda. „Upravo tako. Naravno, vaš brat će na sjajan način predstavljati Engle­sku. Njegove finansije mu omogućavaju da se prikladno odene, a engleska vlada će, naravno, po našem ambasadoru poslati skup poklon. Planirali smo da pošaljemo žezlo optočeno rubinima - veoma slično žezlu kralja Edvarda II. Mislim da ćemo morati da dodamo još rubina ovoj verziji, pošto je Selim zaista vrlo vulgaran, a naročito voli taj dragulj.

Rasparčavanje nasledne titule: o ne, ne, ne. Međutim...”

Lice mu poprimi lukav izraz. „Mogli bismo da za­tražimo oslobađanje jedne od vaših drugih titula.”

Aleks zamišljeno klimnu glavom. On, zapravo, nije bio samo erl od Šefilda i Daunsa. Bio je i vikont Spenser. „Mislio sam na škotsku titulu”, reče Breksbi.

Aleks se na trenutak zbuni. „Škotsku titulu?” „Kada se vaša prababa udala za vašeg pradedu, titula njenog oca - voj­voda od Gila -prestala je da važi, pošto je ona bila kći jedinica.” „Ah, naravno.” Aleks je znao za svoju škotsku prababu, ali nikada nije ni pomislio na propalu titulu njenog oca. „Želim da podnesem molbu za ponovno uspostavljanje te titule”, žu­stro reče Breksbi. „Mislim da možemo da ponudimo razuman argument, s obzirom na važnost pridobijanja Selima III na stranu Engleske. Ukoliko Selim ne bude dovoljno impresioniran našim ambasadorom, slutim da bi turska carstva objavila rat Engleskoj u skoroj budućnosti, sledeći primer našeg dragog Napoleona, naravno. Takođe sam uveren da će parlament biti zadovoljan činjenicom da ste vi i vaš brat blizanci. Uostalom, Patrik Fouks je slabiji brat samo za trenutak ili dva.”

Aleks klimnu glavom. Znajući da Breksbi nikada nije izlagao neku ideju pre nego što je bio ubeđen u njen uspeh, Aleks pomisli da će Patrik biti pro­glašen vojvodom od Gila u roku od nekoliko meseci. „Nisam siguran - “, zausti, ali utom se otvoriše vrata.

„Ali pravo pitanje je: Šta će Selim pomisliti o Patriku Fouksu? Imajući u vidu osetljive odnose između naših zemalja, to je važna stavka.”

Sluga lorda Breksbija objavi: „Gospodin Patrik Fouks; grof od Slasloua; lord Redžinald Peteršam; gospodin Piter Njuland.”

„Koliko znam, Patrika su vođe Albanije i Indije lepo primile”, primeti Aleks. „Zapravo, verujem da ga je Ali Paša preklinjao da zauzme mesto u njegovoj vladi, a znate da su Albaniju pregazili Turci. Mislim da Selim neće predstavljati problem.”

Lord Breksbi smesta preuze stvar u svoje ruke. „Gospodo, pozvao sam vas u posetu danas zato što svako od vas poseduje kliper.”

„Ne razumete moju poentu, dragi gospodine. Selima fasciniraju titule: car Selim!”, frknu Breksbi.

Aleks, koji beše zamišljeno zagledan u Breksbijev sto od hrastovine, po­diže glavu i pogleda pravo u ministra spoljnih poslova. „Nameravate da Patriku date titulu.” To nije bilo pitanje, već izjava. Za­tim mu se usne razvukoše u osmeh. „Prosto divno.” „Tu će, svakako, biti poteškoća.” Lord Breksbi time nagovesti da je on te poteškoće smatrao nebitnim. „Mislim da se one mogu prevazići.”

Aleks se osmehnu. „Može da dobije pola mog imanja i pola moje titule.” Aleksander Fouks je bio erl od Šefilda i Daunsa, što je značilo da je upravljao (u nominalnom smislu) dvama delovima engleske zemlje. „Moj dragi gospodine!” Breksbi beše šokiran takvim predlogom. „Ni­kada ne bi trebalo da uradimo tako nešto.

„Blagi bože”, reče zbunjeno Bradon Četvin, erl od Slasloua. „Nije tako, gos­podine. Osim ako moj poslovni zastupnik nije kupio kliper bez mog znanja.”

Lord Breksbi ga oštro pogleda. Očito izveštaji o mentalnim sposobno­stima Slasloua nisu bili preterani. „Osvojili ste taj jedrenjak u partiji karata sa -” Zastade za tren i podiže naočare da bi pročitao nešto sa papira na stolu. „Ah, da, u partiji karata sa izvesnim g. Šeridanom Džejmisonom. On je trgovac, ako se ne varam.” „Da, u pravu ste”, odgovori Bradon sa vidnim olakšanjem. „To je bilo one noći kad smo ti i ja svratili u neku krčmu na putu za Askot, Peteršame. Sećaš li se toga?”

Peteršam klimnu glavom. „Sećam se da si bac’o kockice dugo nakon što sam ja otišao na spavanje”, potvrdi. „I osvojio sam brod”, veselo reče Bradon. „Sad se svega sećam.” „Da li vlada planira da nam oduzme jedrenjake?”, pomalo oštro upita Patrik Fouks. Posedovao je tri klipera i nijednog nije želeo da se odrekne.

www.leo.rs | 89

„Ah ne, ne, ne”, protestova lord Breksbi. „Čovekov dom je njegova tvr­đava, kako kaže izreka. Da li bi neko od vas hteo da otplovi niz obalu Velsa u narednih nekoliko meseci? Naredili smo gradnju utvrđenja na velškoj obali, ali zapadnim zemljama je veoma teško upravljati.” Breksbi se namr- šti. „Tamo jednostavno neće da izvršavaju naređenja.”

Sva petorica ga nestrpljivo pogledaše. „To je sve, gospodo”, reče on. „Izvori nam javljaju da postoji mala šansa da će Napoleon pokušati da napadne Englesku otpozadi, da tako kažem, verovatno ploveći iz Bulonje oko obale i iskrcavajući se na obalu Velsa.”

Bradon se namršti. „Zašto bi to radio? Brže mu je da prosto preplovi kanal od Francuske. Pa ja sam to učinio za samo šest sati.” Šta je sve njegova majka morala da trpi kada je bio mali! Pa taj tupan čak ni ne zna da je kanal blokiran, pomisli Breksbi. Zatim potpuno pristojno reče: „Bojim se da je Napoleon trenutno blokirao kanal, dragi gospodine.

Upravo zato molim nekog od vas da se prihvati tog zadatka. Naravno, mo­gao bih da naredim našoj mornarici da pregleda velška utvrđenja, ali to bi odvuklo jedan brod baš u trenutku kada smo primorani da se izborimo sa pokušajima mesje Napoleona da blokira kanal.

Ukratko, bili bismo veoma zahvalni ako bi neko od vas mogao da obavi taj posao.” „Pa, ja ne mogu pre kraja sezone”, brzo reče Bradon. „Ovog jutra sam se verio, a majka mi sada kaže da je moje prisustvo neophodno na brojnom do­gađajima.”

Usledila je pauza. „A onda, naravno, moram i da se oženim”, do- dade Bradon.

Lord Breksbi je delovao zainteresovano. Voleo je da bude detaljno upo­znat sa savezima koji se sklapaju među aristokratijom. „Smem li da upitam da li je ledi Sofi Jork prihvatila vašu prosidbu?” „Jeste”, ozareno reče Bradon.

Aleks uhvati Patrikov pogled kad obojica ustadoše da čestitaju budućem mladoženji. Samo njegov blizanac je video iskru podsmeha u Patrikovim crnim očima i podrugljiv osmeh.

Patrik se naglo okrete ka lordu Breksbiju. „Ja ću to uraditi.” Ton mu beše odsečan, hladan.

Lord Breksbi se obradova. I on beše ustao i nagnuo se blago napred, pr­stima se oslanjajući na sto. „Sjajno, sjajno. U tom slučaju, ako mi poklonite nekoliko minuta svog dragocenog vremena, pokazaću vam gde bi utvrđenja trebalo da se nalaze.”

Breksbijev glas bio je natopljen ironijom. Velšani su bili težak i uporan narod, koji nije pokazivao nameru da se navikne na englesku vladavinu. Nije polagao mnogo nade u utvrđenja.

90 |

Patrik klimnu glavom. Dok su se ostali sa olakšanjem pozdravljali, Patrik ponovo sede. Njegov brat je takođe ostao u sobi.

Kada su njih trojica ostali sami, Breksbi ukratko objasni stanje u Oto- manskom carstvu. „Neće mi biti potrebna ta titula”, reče Patrik tonom koji nije dozvolja­vao prigovor.

Aleks se krišom isceri. Nameravao je da kaže Breksbiju kako ubeđiva- nje parlamenta da odobri Patriku vojvodstvo neće naterati njegovog brata da prihvati titulu.

Ali Breksbi je malo toga činio bez prethodnog temeljnog istraživanja. Znao je da Patrik Fouks ima više novca od gotovo sve gospode u Londonu, a možda čak i više novca nego što ima njegov brat. Vrlo dobro je znao da Fouks bukvalno nije zainteresovan niti ima razloga da želi titulu. Koliko su njegovi istražitelji uspeli da saznaju, Fouks nikada nije pokazao ni najmanju ozlojeđenost zbog ranga njegovog brata, na primer.

Ali Fouks je takođe bio briljantan taktičar, čovek koji se mnogo puta našao u nezgodnoj situaciji tokom putovanja po Istoku. On bi najbolje ra- zumeo strasnu žudnju Selima III za zapadnjačkim drangulijama - uklju­čujući titule. „Ne morate je koristiti”, reče Breksbi sa proračunatom ravnodušnošću. „Možete čak i odbaciti titulu po povratku iz Turske. Nama je svakako sve­jedno. Ali ne bismo želeli da ugrozite ambasadorsku ulogu tako što ćete odmah odbiti titulu.”

Patrik sede sasvim opušteno i poče da razmatra stvar.

Breksbi je spojio prste i posmatrao braću. Privlačili su pažnju, Fouksovi blizanci, dva dugonoga muškarca čija su lica neverovatno nalikovala jedno drugom, obojica sa tršavom crnom kosom ukrašenom srebrnim prame­ novima i oštro izvijenim obrvama. Nemarno posađeni na stolice, njihovi čvrsti mišići su se na trenutak opustili, dajući im izgled tigrastih mačaka koje dremaju obasjane iznenadnom svetlošću. A opet, da je Breksbi imao dovoljno mašte da izmeni tu sliku, bilo bi tačnije videti dva tigra: identična, opasna, koji iskazuju živopisnu i samo trenutnu lagodnost.

Kada je Patrik slegnuo ramenima, dajući znak da Breksbi može da podnese molbu za titulu, ministar spoljnih poslova oseti nalet toplog samozadovoljstva. „Biće potrebno oko šest meseci da vam se titula potvrdi. Ukoliko biste krenuli na put krajem leta ili na jesen sledeće godine”, reče, „trebalo bi da stignete u Konstantinopolj i pre krunisanja. Naši majstori će do aprila za­vršiti kraljev dar, žezlo sa rubinima. Tu ne očekujem nikakve poteškoće.” „Ne želim da ovo izađe u javnost”, kratko reče Patrik.

Ali obojica su znali da kada Patrik bude postao vojvoda od Gila, londonsko društvo mesecima ni o čemu drugom neće pričati.

Svakom kupcu koji poruči knjigu preko sajta www.leo.rs poklanjamo blokčić i bukmarker začinjen ljubavlju

www.leo.rs | 91

Saramago GODINA SMRTI RIKARDA REIŠA Rikardo Reiš, portugalski lekar i pesnik koji se 1936. godine vraća iz progonstva u Brazilu, otkriva izmenjeno lice Lisabona punog tajni, gde se prepliću san i java, mit i istorija, vizije budućnosti i magija svakodnevice.

On provodi najviše vremena sa duhom Fernanda Pesoe, koji posle smrti, u tom vidu, mora provesti na Zemlji devet meseci, isto koliko svaki čovek provodi na Zemlji i pre svog rođenja. Pre nego što će sa pesnikom napustiti ovaj svet, glavni junak pomoći će čitaocu da iz posebnog ugla upozna Lisabon, njegove široke avenije i uske meandre beskrajnih i bezbrojnih uličica, siromaštvo njegovih građana, oronulost samotnih brodova u luci i melanholiju neprestane magle i kiše što najavljuju sumrak Evrope...

Ovde prestaje more i počinje zemlja. Kiši nad bledim gra­dom, mutna reka nosi mulj, voda se izlila i preplavila podlokane obale. Jedna crna lađa plovi uz turobnu maticu, to je Hajland brigejd, koji će pristati uz dok na Alkantari. Parobrod je engleski, pripada Kraljevskoj pošti, a koristi se za prelaz preko Atlantika, saobraćajući između Londona i Buenos Ajresa, tamo-amo, i obilazeći uvek iste luke, La Plata, Montevideo, Santos, Rio de Žaneiro, Pernambuko, Las Palmas, ovim ili obrnutim redom, a ako usput ne doživi brodolom, svratiće još i u Vigo i Bulonjsir-Mer, da bi naposletku uplovio u Temzu, kao što sad ulazi u Težo, koja li je reka veća, koje selo. To nije veliki brod, svega petnaest hiljada tona nosivosti, ali dobro podnosi more, kao što se još jednom potvrdilo tokom ove plovidbe, jer su, uprkos neprestanom lošem vremenu, samo putnici početnici osetili muke morske bolesti, ne računajući one prekaljene pojedince, naviknute na prekookeanska putovanja, kojima iskustvo nije bilo od velike pomoći, budući da pate od neizlečivih stomačnih tegoba. No, sve u svemu, čovek se prijatno oseća na tom brodu koji je tako udoban i domaćinski namešten, da su mu nadenuli, iz milošte, kao i njegovom bratu blizancu Hajland monarhu, nadimak porodičnog parobroda. I jedan i drugi opremljeni su prostranim palubama za sport i sunčanje, gde se može, na primer, igrati čak i kriket, igra koja se podjednako uspešno upražnjava na morskim ta-

92 |

lasima kao i na travnatim tereni­ma na kojima je nastala, što treba da pokaže kako britanskoj imperiji ništa nije nemoguće, s obzirom na snažnu volju koja njome vlada.

Po tihom vremenu, Hajland brigejd je dečji vrtić i raj za starce, ali ne danas, po ovolikoj kiši, kad više nema izgleda da će se išta promeniti, do mraka. Kroz brodska okna, mutna od soli, deca zure u sivi grad, rasut po brežuljcima, sav od niskih kuća, kako se iz daljine čini, a tek tu i tamo štrči poneka katedrala, kakvo izbočeno pročelje, obrisi nečega što liči na ruševine tvrđave, ukoliko sve to nije varka, himera, opsena koju stvara pokretna zavesa voda koje se slivaju iz zatvorenog neba. Deca stranaca, koju je priroda izdašno obdarila radoznalošću, hoće da znaju kako se ovo mesto zove, a roditelji ih obaveštavaju, ili to čine njihove dadilje, nurses, bonnes, frauleins, il’ neki mornar u prolazu, Ližboa, Lisbon, Lisbonne, Lissabon, četiri različita načina izgovaranja, ne računajući srednje i netačne varijante, tako deca sad znaju ono što im je ranije bilo nepoznato, a to su ipak već znala, zapravo ništa, samo jedno ime, približno izgovoreno, što samo unosi još veću zbrku u njihove mlade mozgove, s naglaskom Argentinaca, Brazilaca i Španaca, koji, iako tačno pišu Lisboa na svom kastiljanskom ili por­tugalskom, izražavaju svaki nešto drugo, ni nalik na ono što smo navikli da slušamo i slovima beležimo. Kad sutra izjutra Hajland brigejd bude isplovio iz luke, poželjno bi bilo da se pro-

sa krovova kroz oluke, kroz odvodne cevi, preko svetlucavog krečnjaka duž pločnika, do prepunjenih šahtova, ponegde otvorenih, ako se voda već izlila.

moli malo sunca i malo plavetnila, da sura magla ovog nevremena ne bi sasvim pomračila, i to dok je kopno još na vidiku, uspomenu, ionako već bledu, putnika koji su prvi put ovuda prošli, one dece što ponavljaju Ližboa, preobraćajući to ime u neko drugo, svako prema svom nahođenju, onih odraslih koji se mršte i ježe od vlage što se probija kroz drvo i gvožđe, kao da je Hajland brigejd izronio iz dubine mora, kao neka avetinjska lađa, dvostruko priviđenje. Po sopstvenoj želji i volji nikom ne bi palo na um da ostane u ovoj luci.

Malo je ljudi koji se spremaju da siđu. Parobrod je ukot­vljen, već su spuštene i stepenice, dole, na keju, nosači i lučki radnici pristižu, bez žurbe, obalska straža izlazi iz zaklona svojih kućica i baraka, pojavljuju se carinici.

Kiša se smiri­la, jedva rominja. Putnici se tiskaju na mostu, oklevajući, kao da sumnjaju da im je dozvoljeno da se iskrcaju, možda postoji karantin, ili zaziru od klizavih stepenica, ali najviše ih plaši taj nemi grad, izgleda kao da su u njemu svi pomrli, a kiša pada jedino zato da bi oborila u blato ono što još uvek stoji uspravno. Duž keja, kroz okna drugih usidrenih lađa, čkilji neka sablasna svetlost, jarboli su posečene grane, crne, dizalice nepomične. Nedelja je. Iza hangara počinje sumorni grad, sabijen iza svojih fasada i zidova, za sada još zaštićen kišom, razmičući ovde-onde poneku zavesu, tužnu i izveze­nu, izviruje napolje praznim očima, sluša kako grgolji voda

Silaze prvi putnici. Pognutih ramena, pod jednoličnom kišom, nose torbe i ručni prtljag, s izgubljenim izrazom, kao da je ovo putovanje bilo san sazdan od fluidnih slika, između mora i neba, metronom na pramcu koji se diže i spušta, njihanje talasa, uspavljujući horizont. Neko nosi u naručju dete, po svoj prilici portugalsko jer se živo ne čuje, nije se setilo da pita gde se nalazi, ili su ga već obavestili, sinoć, kad su mu, da bi lakše zaspalo u zagušljivoj kabini, obećali jedan prekrasan grad i srećan život, još jednu baj­ku za obmanjivanje, jer ovima očigledno u emigraciji nisu cvetale ruže. A nekoj staroj ženi, koja uporno pokušava da otvori kišobran, ispada zelena kutijica u obliku škrinje koju je nosila ispod miške, razbija se o kamene ploče na keju, poklopac odskače, dno otpada, ničeg vrednog tu nije bilo, samo njene lične stvari, nekoliko šarenih krpa, pisma, foto­grafije koje su se razletele, perle koje su se polomile jer su bile staklene, klupka belog konca, sada umrljana, jedno od njih otkotrljalo se i upalo u vodu, između broda i keja, to je putnica iz treće klase.

Kako ko kroči na zemlju, smesta trči u zaklon, stranci gunđaju protiv kijameta, kao da smo mi krivi za ovo pasje vreme, izgleda da su zaboravili da u njihovim francuskama i engleskama ima običaj da bude mnogo gore, uostalom, njima je svaka sitnica dobrodošla da bi omalovažavali siro­mašne zemlje, čak i prirodna kiša, mi bismo imali daleko jače razloge da se žalimo, a evo, ćutimo, prokleta ova zima što otima zemlju s plodnih njiva, a sam bog zna koliko nam nedostaje, nama, jednom tako malom narodu. Već je počeo istovar prtljaga, mornari pod svetlucavim kabanicama liče na kaluđere s kukuljačama, na doku, portugalski nosači kreću se znatno lakše, u kratkim jaknama od impregniranog platna, s kačketima, ali toliko ravnodušni prema onoj silnoj vodurini, da im se ceo svet čudi, možda će ovaj prezir prema udobnosti pomoći da se olakšaju džepovi putnika, njihovi novčanici, kao što se danas kaže, napojnica raste sa saosećanjem, o, zaostali narode, s večno ispruženom rukom, svako prodaje ono čega ima napretek, pomirenost sa sudbinom, poniženje, strpljenje, uvek se nađe neko ko je spreman da trguje tom robom. Putnici su prešli na carinu, malo njih, kao što se moglo pretpostaviti, ali neće skoro odande izaći s obzirom na sijaset papira koje treba popuniti i na prave manijake u krasnopisu koji su danas na dužnosti, verovatno se oni brži nedeljom odmaraju. Sumrak je, a tek je četiri sata, još malo da se smrkne i biće noć, ali ovde, unutra, kao da vlada večna tmina, čkiljave sijalice gore preko celog dana, neke su i pregorele, ova, na primer, već nedelju dana tako stoji, a još je nisu zamenili.

Prozori, umašćeni, propuštaju neku vodnjikavu svetlost, vazduh je zagušljiv od isparenja pokisle odeće, kiselkastog mirisa prtljaga, vonja uniformi, a neka tuga pritiska

www.leo.rs | 93

putnike koji su najednom zanemeli, ni trunke radosti u ovom povratku nema. Carina je predvorje, čistilište, šta li nas tek napolju čeka.

Jedan crnomanjast čovek, suvonjav, potpisuje poslednje papire, uzima duplikate, sad je slobodan da krene, da izađe, da nastavi svoj put na kopnu. Prati ga jedan nosač čiji fizički izgled ne treba podrobno opisivati, inače će se ovo izlaganje otegnuti unedogled kako bi se njime izbegla svaka zabuna i opasnost da ih pobrka neko ko bude morao da ih razlikuje, ako takav uopšte postoji, jer oni su obojica mršavi, crnomanjasti, preplanuli i obrijani, a ipak veoma različiti, jedan put­nik, drugi nosač. Taj drugi tovari ogroman kofer na metalna kolica, a ostala dva, mala u poređenju s ovim, obesio je oko vrata na uže koje mu prolazi ispod brade, nalik na jaram ili lanac nekog ordena. Tamo napolju, pod zaštitom strehe, odložiće teret na zemlju i otići da potraži taksi, to obično nije neophodno, kad stigne brod, svi oni nagrnu u luku. Putnik gleda niske oblake, barice na neravnom tlu, vodu u pristaništu, prljavu od ulja, ljuski, svakojakih otpadaka, i tada primećuje neke ratne brodove, neupadljive, nije očeki­vao da će ih tu videti, zar nije tim plovilima mesto na pučini, ili, kad nije vreme rata i ratnih vežbi, tamo na ušću, koje je toliko široko da bi moglo da primi sve flote sveta, kao što se govorilo nekad, a možda se ponavlja i danas, bez razmišlja­nja o tome o kakvim je to flotama reč. I ostali putnici izlaze sa carine u pratnji svojih nosača, tada se pojavljuje taksi, raspršujući vodu točkovima. Skoliše ga bučne mušterije, ali nosač priskoči, rastera gužvu, To je za ovog gospodina, reče, dokazujući time da je čak i jedan bedni amalin iz lisabonske luke, kad pada kiša i okolnosti dozvole, kadar da raspolaže tuđom srećom, da je svojim vlastitim, slabašnim rukama, deli ili oduzima, kao što se veruje da Bog čini sa životom.

Dok vozač otvara prtljažnik, putnik upita, i tada se prvi put čuo njegov laki brazilski naglasak, Zašto su oni brodovi u luci, a nosač odgovara, sav zadihan, jer je pomagao vozaču da podigne veliki kofer, težak, Aha, to je sidrište mornarice, dovukli su ih tu prekjuče, zbog lošeg vremena, inače su već bili spremni da podignu sidro i otplove u Alžeš. Pristigoše i drugi taksiji, zakasnili su, ili je parobrod pristao pre vreme­na, sad je na pristaništu kao na buvljoj pijaci, ima za svakog ponešto, Koliko sam vam dužan, pita putnik, Iznad tarife, dajete koliko želite, odgovori nosač, ali nije rekao ni kolika je tarifa niti prava cena usluge, uzdao se u onu sreću koja prati odvažne, pa makar bili i nosači, Imam samo engleski novac, A, to ništa ne mari, i vide kako mu se na ispruženi dlan desne ruke spušta deset šilinga, a taj mali metalni disk blistao je jače nego sunce, kraljevska zvezda napokon je uspela da pobedi oblake koji su pritisli Lisabon. Za dug i plodan život jednog nosača prvi je i osnovni uslov da ima tvrdo srce, kao od bronze, jer, u protivnom, lako bi se mogao srušiti pod teretom bremena koje nosi i silnih uzbuđenja koja mora da podnosi. U želji da nekako uzvrati na ovu preteranu darežljivost, ako ništa drugo, barem na rečima da ne ostane dužan, nosač do-

94 |

daje zahvaljivanjima koja niko ne sluša, obaveštenja koja mu niko nije tražio, To su kontratorpiljeri, gospodine, naši, portugalski, ono je Težo, pa Don, Lima, Volga, Tamega, Don je ovaj najbliži. Ni po čemu se ne razlikuju, mogli bi slobodno zameniti imena, svi jednaki, kao blizanci, obojeni u mrtvačko sivo, natopljeni vodom, bez žive duše na komandnom mostu, s pokislim zastavama koje vise kao krpe, neka nam Bog oprosti ovu nehotičnu uvredu, ali, konačno, barem smo saznali da je ovo Don, ko zna, možda ćemo ponovo za njega čuti.

Nosač podiže kačket i zahvaljuje, taksi naglo kreće, vozač želi da mu kažu, Kuda, i to pitanje, tako jednostavno, tako prirodno, savršeno primereno mestu i okolnostima, zatiče putnika nespremnog, kao da je činjenica da je kupio kartu za put u Rio de Žaneiru bila i ostala jedini mogući odgovor na sva pitanja, čak i na ona teška, koja su svojevremeno nailazila samo na ćutanje, a sada, čim se iskrcao, uvideo je da taj odgovor nije dovoljan, možda zato što su mu postavili jedno od dva sudbinska pitanja, Kuda, drugo, još gore, bilo bi, Zašto. Vozač pogleda u retrovizor, uveren da ga putnik nije čuo, već je otvorio usta da ponovi, Kuda, ali odgovor ga je preduhitrio, i dalje neodlučan, neodređen, U neki hotel, Koji, Ne znam, i kako je izgovorio, Ne znam, putnik je naj­ednom shvatio šta bi želeo, i to tako jasno kao da je celim putem razmišljao samo o toj odluci, U neki hotel blizu reke, tu malo niže, Blizu reke ne vidim nijedan osim Braganse, na početku Ulice Alekrin, ne znam da li znate. Hotela se ne sećam, ali znam gde je ulica, živeo sam u Lisabonu, ja sam Portugalac, Ah, Portugalac, po naglasku sam pomislio da ste Brazilac, Zar se toliko oseća, Pa, oseća se malo, Šesna­est godina nisam dolazio u Portugaliju, Šesnaest godina je mnogo, primetićete ovde velike promene, i posle tih reči vozač naglo ućuta.

Putniku nije izgledalo da su promene tako značajne.

Ave­nija kojom su išli uglavnom se poklapala sa slikom koja mu je ostala u sećanju, jedino je drveće bilo više, nije ni čudo, imalo je čitavih šesnaest godina da poraste, pa čak i tako, ako je njegovo mutno pamćenje sačuvalo zelene krošnje, sada je zimska ogolelost granja umanjivala razmere drvoreda, pa su se dve vizije, manje-više, podudarale. Kiša je popu­stila, sad su padale samo retke kapi, ali nigde ni najmanjeg tračka plavetnila, oblaci nikako da se razmaknu, stopljeni u jedan gust i jedinstveni svod olovne boje. Mnogo je padalo, upita putnik, To je pravi potop, već dva meseca samo lije kao iz kabla, odgovori vozač i isključi brisače. Promicali su retki automobili, poneki tramvaj, usamljeni prolaznici koji su nepoverljivo sklapali kišobrane, duž pločnika ogromne bare nastale izlivanjem zapušenih odvodnih cevi, nekoliko otvorenih krčmi, jedna do druge, sumornog izgleda, ulepljene svetiljke okružene senkom, nemi prizor neke prljave čaše vina na pocinkovanom pultu. Te fasade su bedemi koji zaklanjaju grad, a taksi klizi kraj njih, bez žurbe, kao da traži neku pukotinu, otvor, tajna vrata, ulaz u

lavirint. Voz iz Kaškaiša prolazi sporo, lenjo koči, još uvek je bio dovoljno brz da prestigne taksi, ali zaostaje, ulazi u stanicu kad automobil već obilazi oko trga, vozač objavljuje, To je onaj hotel, na početku ulice. Zaustavio se ispred jednog kafea, dodao, Bolje bi bilo prvo videti ima li slobodnih soba, ne mogu da stanem tik ispred ulaza, zbog tramvaja. Putnik izađe, baci pogled na kafe, zove se Rojal, banalan primer monarhističke nostalgije u doba republike, ili spomen na prethodnu kraljevinu, pri­kriven ovde iza engleskog ili francuskog imena, zanimljiv slučaj, čovek gleda i ne zna kako da izgovori reč, da li rojal ili ruajal, ima vremena da se do mile volje bavi tim pitanjem jer kiša više ne pada a ulica ide uzbrdo, onda zamišlja kako se vraća iz hotela, sa iznajmljenom sobom ili bez nje, a od taksija ni traga, nestao je sa sve prtljagom, odećom, ličnim stvarima, njegovim papirima, i pita se kako da živi lišen tih i ostalih dobara. Već je savladao ulazne stepenice u hotel, kad je uvideo, na osnovu tih misli, da je strašno umoran, to je ono što je osećao, težak umor, utrnulost duše, očajanje, ako nam je značenje tih reči dovoljno poznato da bismo ih mogli izgovoriti i razumeti.

Kad se gurnu ulazna vrata hotela, zazvoni električno zvonce, svojevremeno se tu sigurno oglašavala trubica,

tirin- tin-tin, ali uvek treba računati na napredak i njegova dosti­gnuća. U podnožju strmog stepeništa, iza ograde, stajala je jedna figura od livenog gvožđa sa staklenom kuglom u desnoj ruci, koja je predstavljala jednog paža u dvorskom odelu, ako to uopšte treba naglašavati, ako to nije pleona­zam, budući da niko još nije video paža koji ne nosi dvorsko odelo, zato i jesu paževi, bolje bi bilo reći, Jedan paž odeven kao paž, sudeći po kroju odeće, model je italijanski, iz doba renesanse. Putnik se uspinjao beskrajnim stepenicama, pro­sto je neverovatno da treba toliko da se penje da bi dospeo na prvi sprat, to je osvajanje Maunt Everesta, utopijski podu­hvat, večni san planinara, ali srećom, na vrhu se ukaza jedan brkajlija, da ga ohrabri, Hopala, naravno, nije to rekao, ali se tako može prevesti njegov pogled i način na koji se nagi­njao sa odmorišta, pokušavajući da odgonetne koji dobar vetar ili zla sreća donose ovamo ovoga gosta, Dobro veče, gospodine, Dobro veče, ponestaje mu daha da izgovori još nešto, brkajlija se smeška s razumevanjem, Jednu sobu, a osmeh se pretvara u izvinjenje, na ovom spratu nema soba, ovde su recepcija, trpezarija, salon, tamo pozadi kuhinja i ostava, sobe su gore, treba da se popnemo na drugi sprat, ova ovde ne dolazi u obzir, suviše je mala i mračna.

Kupujte jeftinije u knjižarama RIZNICA KNJIGA:

Kikinda

Knjižara ”Riznica knjiga br. 5”

Trg srpskih dobrovoljaca 19 0230/29-917, 063/517-874

Zrenjanin

Zrenjanin

Zrenjanin

Beograd

Subotićeva br.1 lok. 2 023/512-812, 063/517-874

TC Bagljaš Bulevar Veljka Vlahovića bb; 063/517-874

Gimnazijska 17 023/510-783, 063/517-874

U holu Doma sindikata Tržni centar bb, kod hotela „Konak” Dečanska 14, lokal br. 30 031/846-296, 063/517-874 011/3235-221, 063/517-874 www.leo.rs | 95

Knjižara „Riznica knjiga”

Knjižara ”Riznica knjiga br. 3”

Knjižara „Riznica knjiga br. 6”

Knjižara „Riznica knjiga br. 4”

Zlatibor

Knjižara „Riznica knjiga br. 1”

Nastavak...

G. I. Gurđijev

Susreti sa izuzetnim ljudima Zahtevi savremene civilizacije stvorili su još jedan specijalni oblik literature; to je novinarstvo.

Preko ovog oblika literature ne mogu ćutke da pređem, budući da je on, pored toga što za razvoj ljudskog uma ne nudi ama baš ništa, zbog otrovnog uticaja koji vrši na njihove uzajamne odnose postao, po mom mišljenju, jedno od glavnih zala u životu današnjih ljudi.

Ovaj oblik literature se u poslednje vreme raširio, a nepokolebljivo sam uveren da je to zato što potpunije no ma šta drugo odgovara slabostima i zahtevima koji vode sve većem nedostatku volje kod ljudi. Stoga on kod njih ubrzava atrofiju i poslednjih mogućnosti da steknu ona svojstva koja su im nekad još uvek davala relativnu spoznaju sopstvene individualnosti, a koja jedina vodi onome što nazivamo „pam­ćenjem sebe“, tom apsolutno neophodnom faktoru u procesu ličnog usavršavanja.

Pored toga, i misaona funkcija ljudi se zahvaljujući ovoj neprincipijelnoj dnevnoj literaturi još više udaljila od njihove sopstvene individualnosti, te je zato savest, koja se u njima povremeno budila, sada prestala da uzima udela u njihovom razmišljanju. Stoga su lišeni onih faktora koji su ljudima ranije obezbeđivali podnošljiv život, makar samo u pogledu međusobnih odnosa.

Na nesreću svih nas, ta žurnalistička literatura, koja se iz godine u godinu sve više širi, još više slabi već osla-

96 |

bljeni ljudski um time što ga otvorenog i bez odbrane izlaže svim vrstama obmane i zavaravanja i skreće s puta relativno osnovanog razmišljanja, te na taj način u ljudima umesto zdravog rasuđivanja podstiče razna neprilične stvari kao što su neverica, indignacija, strah, lažni stid, licemerje, ponos itd.

Da bih vam konkretno nasilkao svo zlo koje ljudima nanosi ovaj novi oblik literature, ispričaću vam nekoliko događaja koji su se odigrali zbog novina, a čija istinitost ne dolazi u sumnju, jer sam slučajno u njima i sam učestvovao.

U Teheranu sam imao jednog bliskog prijatelja, Jermenina, koji me je nešto pre svoje smrti odredio za izvršioca svog testamenta.

Ovaj čovek je imao sina koji ni sam više nije bio mlad, a koji je zbog svojih poslova sa brojnom porodicom živeo u jednom velikom evropskom gradu. Jedne tužne večeri njemu i svim članovima njegove porodice je pozlilo, i do jutra su svi već bili mrtvi. Kao izvršilac testamenta, bio sam obavezan da odem na mesto ovog tragičnog događaja.

Tako sam saznao da je otac ove nesrećne porodice pre nego što se to dogodilo, u jednim od novina koje je primao, nekoliko dana zaredom čitao duge članke o nekoj kasapnici u kojoj se, kako je u ovim člancima pisalo, od svežih proizvoda i na naročit način izrađuju nekakve specijalne kobasice.

Istovremeno je i u svim drugim novinama nalazio krupne reklame te nove kasapnice.

Mada ni on ni njegova porodica nisu baš mnogo marili za kobasice, budući da su svi rođeni i odrasli u Jermeniji, gde se kobasice uopšte ne jedu, ovo ga je privuklo u toj meri daje otišao i kupio izvesnu količinu. A nakon što je iste večeri jela ove kobasice, čitava porodica se otrovala i pomrla.

Pošto je taj neobičan sticaj okolnosti kod mene pobudio sumnju, pošlo mi je za rukom da nešto kasnije, uz pomoć jednog privatnog detektiva, doznam otprilike sledeće: Izvesno veliko preduzeće je od nekog izvoznog koncerna nabavilo ogromnu količinu kobasica prvobitno namenjenih za izvoz, koje su odbijene zbog kašnjenja isporuke. Da bi se cele zalihe oslobodilo što je pre moguće, preduzeće nije štedelo novac namenjen novinarima, kojima je poverilo ovu zlosrećnu kampanju u štampi.

Evo i drugog primera: Tokom jednog od svojih boravaka u Bakuu sam nekoliko dana za redom, u lokalnom listu koji moj nećak prima, čitao duge članke. Ovi članci su zauzimali polovinu čitavog prostora u listu, a autor je u njima davao izraza svom ushićenju zbog čuda koja izvodi nekakva čuvena glumica.

O njoj je pisano toliko mnogo i tako lepo da sam se čak i ja, star čovek, što bi rekli zagrejao, te sam jedno veče, odloživši sve drugo i izmeniviši svoj ustaljeni večenji red, otišao da vidim ovo čudo neviđeno.

I šta mislite da sam video? Nešto što bi makar i najmanje odgovaralo onom što je o njoj pisalo u člancima kojih su bile pune novine? Ni govora.

Za života sam video mnoge predstavnike ove umetnosti, dobre i loše, i bez ikakvog preterivanja mogu da kažem da su me neko vreme smatrali za veliki autoritet u toj oblasti. Ali čak i ako zanemarimo moje lične poglede na umetnost uopšte i ako govorimo samo sa uobičajenog stanovišta, moram da kažem da čitavog života nisam video ništa što bi sa ovom znamenitošću moglo da se meri po nedostatku talenta i odsustvu čak i najelementarnijeg znanja o principima glume.

U svim njenim postupcima na sceni se zapažao tako potpun nedostatak ma kakvih kvaliteta da ja, čak ni iz čovekoljublja, ovome čudu ne bih dozvolio ni da odigra ulogu sudopere u mojoj kuhinji.

Kako sam kasnije čuo, jedan od tipičnih vlasnika rafinerije nafte u Bakuu, koji se igrom slučaja obogatio, podmitio je nekoliko novinara lepom, okruglom sumom, obećavši im duplo više ako uspeju da slavnom učine njegovu ljubavnicu, koja je dotad bila sobarica u kući jednog ruskog inženjera i koju je on zaveo iskoristivši svoje poslovne sastanke sa ovim inženjerom.

Evo i sledećeg primera: U jednom visokotiražnom nemačkom listu sam s vremena na vreme čitao visokoparne slavopojke izvesnom slikaru, na osnovu kojih sam stvorio mišljenje da

taj slikar naprosto predstavlja fenomen u savremenoj umetnosti.

Moj nećak, koji je upravo gradio kuću u Bakuu, odlučio je da ovu kuću u okviru priprema za svoje venčanje veoma bogato ukrasi. Pošto je te godine dva puta neočekivano naišao na nove izvore nafte i pošto je imao izgleda da poveća proizvodnju, što bi mu obezbedilo prilično bogatstvo, savetovao sam mu da ne štedi, već da pozove ovog čuvenog slikara da nadgleda unutrašnju dekoraciju čitave kuće i da naslika nekoliko fresaka po zidovima. Na ovaj način će, mislio sam, troškovi koji su već i tako bili veliki bar koristiti i njegovom potomstvu, koje će naslediti ove freske i druge stvari rađene rukom tog neuporedivog majstora.

Nećak je tako i učinio. Čak je i lično otputovao da pozove ovog čuvenog evropskog slikara. Slikar je uskoro stigao, vodeći sa sobom čitav niz pomoćnika i zantalija, a čini mi se i svoj sopstveni harem, naravno u evropskom smislu te reči; najzad su se, bez i najmanje žurbe, dali na posao.

Rezultat rada ovog čuvenog umetnika bilo je najpre to da je venčanje moralo da se odloži, a zatim i to da je ne malo novca moralo da bude potrošeno da bi se sve ponovo dovelo u prvobitno stanje, kako bi obični persijski majstori kuću mogli da oslikaju i ukrase na način koji više odgovara istinskoj umetnosti.

U ovom slučaju novinari su - to im treba priznati - u izgradnji karijere ovog osrednjeg umetnika učestvovali gotovo sasvim nekoristoljubivo, naprosto kao drugovi i skromni pomoćnici.

Kao poslednji primer, ispričaću vam tužnu priču o nesporazumu za koji je, ovoga puta, odgovorna jedna od krupnih zverki ove savremene i naročito štetne literature.

Dok sam živeo u gradu Korasanu u kući zajedničkih poznanika sam jednog dana sreo mladi bračni par iz Evrope, koji sam uskoro prilično upoznao.

U Korasan su dolazili nekoliko puta, ali uvek samo na kratko.

Ovaj moj novi poznanik je, putujući sa svojom ženom, u mnogim zemljama sakupljao najraznovrsnije podatke i vršio analize, ispitujući uticaj nikotina iz različitih vrsta duvana na ljudsku psihu i ljudski organizam.

Nakon što je u nekoliko azijskih zemalja prikupio potrebne podatke o ovom pitanju, on i njegova supruga su se vratili u Evropu, gde je započeo da piše opširnu knjigu o rezultatima svog istraživanja.

Ali pošto je mlada supruga, očigledno zbog svoje mladosti i zbog neiskustva u pogledu potrebe da čovek, kako se kaže, ostavi „bele pare za crne dane“, tokom tih njihovih putovanja potrošila sav novac kojim su raspolagali, bila je prinuđena da se zaposli kao sekretarica u jednoj velikoj novinskoj kući kako bi mužu omogućili da dovrši knjigu.

U kancelariju u kojoj je radila često je navraćao i izvesni literarni kritičar, koji ju je tu upoznao i koji je, pošto

www.leo.rs | 97

se kako se to kaže, „zaljubio“ u nju, pokušao da joj se približi, naprosto da bi zadovoljio svoju požudu.

Ona, međutim, nije popuštala njegovom navaljivanju, kao poštena žena koja zna svoju dužnost.

Ali dok je kod ove „verne supruge jednog Evropljanina“ pobedu odnela moralnost, kod onog gnusnog predstavnika jed­nog savremenog ljudskog tipa je, srazmerno nezadovoljenosti njegove požude, rasla želja za osvetom, uobičajena kod takvih ljudi. Pošlo mu je za rukom da, posluživši se svakojakim intrigama, izdejstvuje da je bez ikakvog pravog razloga otpuste s posla. A kada je njen muž, moj mladi prijatelj, završio i objavio svoju knjigu, onaj je tumor našeg doba, zbog svoje sopstvene prikraćenosti, u novinama za koje je pisao i u drugim listovima i časopisima počeo da objavljuje seriju članaka punih svakakvih netačnosti, koji su knjigu diskreditovali u toj meri da je postala potpun promašaj — niko se, naime, nije zainteresovao za nju i niko je nije kupovao.

Tako su, zahvaljujući jednom od nesavesnih predstavnika ove bes­principijelne literature, stvari došle dotle da ovaj pošteni radnik i njegova voljena žena, pošto su potrošili svu svoju uštedevinu, nisu imali ni za hleb. Zbog toga su se dogovorili da se zajedno obese i ovu svoju odluku su i ostvarili.

Ovi književni kritičari su, po mom mišljenju, zbog uticaja i autoriteta koji kao autori imaju na čitavu masu naivnih, sugestijama podložnih ljudi, hiljadu puta opasniji od svih balavih novinarčića.

Lično sam poznavao muzičkog kritičara koji nikada u životu nije ni pipnuo muzički instrument, te stoga nije imao nikakvo praktično razumevanje muzike: nije znao čak ni šta je to uopšte zvuk, i u čemu je razlika između nota do i re. On je, međutim, zahvaljujući ustaljenim nenormalnostima savremene civiliza­cije, nekako došao na odgovorno mesto muzičkog kritičara, i na taj način postao autoritet za sve čitaoce jednog uglednog i vrlo tiražnog lista. I naravno da su na osnovu njegovih nepismenih sudova svi čitaoci ovoga lista formirali nepokolebljive stavove po pitanju muzike — koja bi zapravo trebalo da predstavlja putokaz za razumevanje jednog vida istine.

Javnost nikada ne zna ko je onaj ko piše; poznaje jedino same novine, koje pripadaju grupi iskusnih poslovnih ljudi. Čitaoci nikada ne znaju šta ta osoba koja piše za novine odista zna, ili šta se dešava iza kulisa novinske redakcije, ali sve što u novinama piše uzimaju zdravo za gotovo.

Uveren sam, i to uverenje je konačno postalo čvrsto poput stene - a svako ko manje ili više nepristrasno razmišlja doći će do istog zaključka - da će svako ko pokuša da se razvije uz pomoć sredstava dostupnih u savremenoj civilizaciji steći misaonu sposobnost koja najviše odgovara „prvom Edisonovom pronalasku“, dok će na emocionalnom planu kod sebe razviti, kako bi Nasradin Hodža rekao, „kravlju suptilnost osećanja.“

98 |

Same vode savremene civilizacije, koje se nalaze na vrlo niskom nivou moralnog i psihičkog razvoja, nesposobne su, poput dece koja se igraju vatrom, da spoznaju snagu i značaj delovanja ovakve literature na masu.

Proučavanjem stare istorije sam stekao utisak da vođe ranijih civilizacija nikada ne bi dozvolile da takva nenormalnost toliko dugo potraje.

Ovo moje mišljenje može da potvrdi autentična informacija koja je sačuvana sve do današnjih dana, a odnosi se na ozbiljan stav prema dnevnoj štampi koji su vladari naše zemlje imali ne tako davno, u doba kada je naša zemlja smatrana jednom od najvećih, odnosno kada je veliki Vavilon pripadao nama i bio kulturni centar priznat širom sveta.

Prema ovoj informaciji, dnevna štampa je postojala i tada, u obliku takozvanih štampanih papirusa, mada naravno u neuporedivo ma­njem obimu nego danas. Oni koji su radili na njenom izdavanju bili su, međutim, isključivo stariji i kvalifikovani ljudi, svima poznati po svojim ozbiljnim zaslugama i svom časnom životu; postojalo je čak i utvrđeno pravilo da se na ovaj položaj postavljaju uz polaganje zakletve, te su zbog toga nazivani saradnicima pod zakletvom, kao što danas postoje porotnici pod zakletvom, stručnjaci pod zakletvom itd.

Danas, međutim, novinar može da bude svako uobraženo ništavilo, samo ako zna lepo i, kako se to kaže, književno da se izrazi.

Psihu ovih proizvoda savremene civilizacije koji novine pune svojim mudrolijama naročito sam dobro mogao da upoznam i njihovo sam biće otprilike mogao da procenim pre tri-četiri meseca, u već spomenutom gradu Bakuu, gde sam imao prilike da svakodnevno prisustvujem njihovim sastancima i da sa njima razmenjujem mišljenja.

Okolnosti su bile sledeće: Ubrzo pošto sam otišao u Baku, sa namerom da celu zimu provedem kod svog nećaka, nekoliko mladih ljudi je došlo k njemu sa molbom da im dozvoli da njihovo „Novo udruženje književnika i novinara“ svoje sastanke održava u jednoj od velikih prostorija njegove kuće, u kojoj je prvobitno nameravao da otvori restoran. Nećak je odmah pristao i ovi mladi ljudi su već od narednog dana, mahom uveče, počeli da se okupljaju na svojim, kako su ih nazvali „opštim sastancima i učenim debatama“.

Ovim sastancima su mogli da prisustvuju i ljudi sa strane, a pošto sam ja uveče bio potpuno slobodan i pošto su prostorije u kojima sam se smestio bile veoma blizu sobe u kojoj su se oni okupljali, često sam odlazio da slušam njihove diskusije. Neki od njih su ubrzo počeli sa mnom da razgovaraju, te smo tako uspostavili prijateljske odnose.

Ovi ljudi su većinom bili još uvek sasvim mladi, slabi i nemuževni, a lica pojedinih su jasno odavala da su im roditelji morali biti alkoholičari, ili su pak zbog nedostatka volje patili od drugih stvari, odnosno da su sami

vlasnici ovih lica imali razne loše navike koje su krili od drugih.

Mada je Baku u poredenju sa veličinom današnjih velikih gradova samo gradić, i mada su ovi tipovi naših savremenika koji su se tu okupili bili većinom „sitna riba“, ne oklevam da svoja zapažanja uopštim na njihove kolege širom sveta. Osećam da na to imam prava jer sam kasnije, prilikom putovanja po Evropi, često imao prilike da dođem u kontakt sa ovim predstavnicima savremene literature i jer su svi oni na mene ostavili isti utisak, odnosno ličili su jedni na druge kao jaje jajetu.

Jedina razlika među njima bila je ona u stepenu važnosti, koja je zavisila od novina za koje pišu, to jest od ugleda i tiraža lista, odnosno časopisa u kojima su njihova mudrovanja objavljivana, ili pak od solidnosti poslovnog preduzeća koje je posedovalo dotične novine i sve njih - književne poslenike.

Mnogi od njih se, iz ovog ili onog razloga, nazivaju pesnicima. Trenutno širom Evrope svakom ko napiše makar i nekakvu kratku glupost, poput: Zelene ruže, purpurne mimoze, božanstvene su njene poze kao smrznute uspomene... njegova okolina dodeljuje naziv pesnika. Neki od njih taj naziv štampaju čak i na svojim posetnicama.

Među ovim savremenim novinarima i piscima je nekako vrlo razvijen „esprit de corps“ i oni u svim prilikama jako podržavaju i neumereno veličaju jedni druge.

Izgleda mi da ova crta predstavlja glavni razlog širenja nji­hove sfere uticaja, kao i lažnog autoriteta koji uživaju u masama i nesvesnog i servilnog poštovanja s kojim se gomila klanja pred ovim, mirne savesti mogu da kažem, ništavilima.

Na spomenutim sastancima u Bakuu jedan od njih bi izašao za govomicu i počeo da čita nešto od stihova tipa onih koje sam upravo naveo, ili pak da govori zbog čega se ministar neke zemlje na nekakvom banketu o nekom pitanju izrazio ovako, a ne onako; svoje izlaganje govomik bi u većini slučajeva završio najavom poput ove: „Govornicu sada prepuštam neuporedivom videlu učenosti nešega doba, gospodinu tom-i-tom, koji se igrom slučaja izuzetno važnim poslom zadesio u našem mestu i koji je bio tako ljubazan da ne odbije poziv na naš današnji sastanak. Sada ćemo imati čast da svojim sopstvenim ušima čujemo njegov mili govor.“ A kada bi se ova znamenitost pojavila za govomicom, govor bi započela sledećim rečima: „Drage dame i gospodo! Moj kolega je bio tako skroman da me nazove slavnim“ (ovde se mora reći da nije mogao da čuje šta je njegov kolega rekao, pošto je došao iz druge sobe čija su vrata bila zatvorena i on ih je pri ulasku sam otvorio, a ja veoma dobro poznajem

akustiku te kuće i solidnost vrata)“ U poređenju sa njim sam, međutim, nedostojan čak i da sedim u njegovom prisustvu.

Slavan nisam ja, već on, koji je poznat ne samo širom naše prostrane Rusije, već i u čitavom civilizovanom svetu. Potomstvo će njegovo ime izgovarati ustreptalog srca, i niko neće moći da zaboravi sve ono što je učinio za prosvećivanje i za buduće blagostanje čovečanstva.

To božanstvo istine se u ovom beznačajnom gradu ne nalazi slučajno, kao što nama može izgledati, već nesumnjivo iz vrlo važnih razloga koji su poznati jedino njemu.

Mesto mu, zapravo, i nije među nama, već među drevnim bogovima Olimpa, i tako dalje, tako dalje.

Tek nakon takvog uvoda bi nova slavna ličnost izgovorila par gluposti, kao na primer na temu „Zašto su Sirikitsi zaratili s Parnakalpima?“ Na kraju ovih učenih skupova obavezno je služena večera, uz dve flaše jeftinog vina; mnogi bi pri tom u džep sakrili nešto od posluženja, recimo kobasicu i komad hleba ili sušenu haringu, a ako bi ih neko slučajno video, obično bi rekli: „Ovo je za mog psa. Taj se lupež već navikao da mu nešto donesem kad god se kasno vraćam kući.“ Sutradan posle ovakvih sastanaka u lokalnoj bi štampi uvek osvanuo izveštaj, pisan neverovatno pompeznim stilom. Izlagan­ja su prenošena manje-više tačno, ali naravno da nije bilo ni pomena o tome kako je večera bila skromna, niti o prenemaganju sa komadom kobasice za psa.

Takvi su ljudi koji u novinama pišu o svakojakim „istinama“ i naučnim otkrićima, a naivni čitalac koji ih ne vidi i koji ne poznaje njihov život svoje zaključke o događajima i idejama izvlači iz praznih reči ovih autora, koji su ni manje ni više nego bolesni, neiskusni i „nepismeni“ kada je reč o ljudskom životu.

Pisci knjiga i novinskih članaka u većini evropskih gradova su, uz vrlo male izuzetke, upravo takvi nezreli pametnjakovići, koji su to što jesu postali uglavnom zahvaljujući svom nasleđu i svojim specifičnim slabostima.

Sa moje tačke gledišta nema nikakve sumnje da je od svih uzroka nenormalnosti savremene civilizacije glavni i najočigledniji upravo ta žurnalistička literatura, zbog demorališućeg i štetnog uticaja koji vrši na ljudsku psihu. Krajnje sam zapanjen da nijedna vlada zemalja savremene civilizacije toga nikada nije postala svesna i da nijedna od njih, mada više od polovine onoga što se naziva državnim budžetom troše na održavanje policije, zatvora, sudskih ustanova, crkava, bolnica itd. i na plaćanje brojnih državnih službenika kao što su sveštenici, lekari, agenti tajne policije, državni tužioci, stručnjaci za propagandu, itd, što sve ima za cilj da održi moral i lojalnost njihovog

www.leo.rs | 99

građanstva, ne ulaže ni pare u neki zahvat kojim bi se u korenu sasekao ovaj očigledni uzrok mnogih zločina i nesporazuma.”

Ovim rečima je stari, pametni Persijanac završio svoje izlaganje. *** Tako, dragi moj čitaoče koji si jednom nogom možda već utonuo u one gore pomenute opanke, nakon što sam završio sa ovim govorom, koji sam tu ubacio jedino stoga što smatram da ideje koje su u njemu iznesene mogu da budu vrlo poučne i korisne, naročito za one ljubitelje savremene civilizacije koji naivno smatraju da je ona u pogledu usavršavanja ljudskog uma neizmerno viša od prethodnih — sada mogu da zaključim i ceo uvod i da pređem na obradu za knjigu pripremljenog materijala.

Kada sam taj materijal počeo da prerađujem sa namerom da mu dam što razumljiviji i svima pristupačni oblik, u meni se začela misao da bi i ovaj moj rad trebalo da se odvija u skladu sa vrlo razumnim i za život korisnim savetom našeg velikog Nasradin Hodže, koji glasi: „Uvek i u svemu nastoj da postigneš ono što je istovremeno korisno za druge i prijatno za tebe samog.“ Što se tiče sprovođenja u delo prve polovine ovog veoma razumnog saveta našeg dragog učitelja nemam zašto da brinem, pošto će se ideje koje u ovoj seriji nameravam da iznesem za to obilato pobrinuti.

Ali kada je reč o onom što je prijatno za mene samog, ovo mislim da postignem tako što ću pripremljeni materijal uobličiti tako da to moju egzistenciju među ljudima sa kojima se susrećem ubuduće učini podnošljivijom nego što je to bio slučaj pre nego što sam postao pisac.

Da biste shvatili šta pod ovom „podnošljivijom egzistencijom“ podrazumevam, moram vam reći da sam nakon svih svojih putovanja po zemljama Azije i Afrike, koja su iz izvesnih razloga trajala oko trideset godina, stekao reputaciju čarobnjaka i stručnjaka za „onostrana pitanja“.

A shodno tome je i svako ko bi me upoznao smatrao da ima prava da me uznemirava kako bi zadovoljio svoju dokonu radoznalost u pogledu tih onostranih pitanja, odnosno da me tera da ispričam nešto iz svog ličnog života, ili pak neki događaj sa svojih putovanja.

I ma koliko umoran da sam bio, morao sam da odgovorim, jer bi se ljudi inače uvredili i osetili bi prema meni neraspoloženje, te bi svaki put kad se spomene moje ime rekli nešto da naškode mojim aktivnostima i da umanje moj značaj.

Zbog toga sam, pregledajući materijal namenjen ovoj seriji, rešio da ga iznesem u obliku posebnih, međusobno nezavisnih priča i da u ove priče ubacim različite ideje koje mogu da posluže kao odgovor na sva pitanja koja su mi često postavljali. Tako ću, ako ponovo budem morao da imam posla sa tim besramnim besposličarima, napro-

100 |

sto moći da ih uputim na ovo ili ono poglavlje, koje će im pomoći da zadovolje svoju mehaničku radoznalost.

To će mi, istovremeno, dati priliku da sa nekima od njih porazgovaram samo preko toka asocijacija, što je za njih uobičajeno, a ponekad će mi takođe obezbediti i neophodan slobodni prostor za moje aktivno razmišljanje, koje mi je nužno za svesno i savesno ispunjavanje životnih obaveza.

Među pitanjima koja su mi ljudi iz različitih društvenih slojeva i različitih stepena „obaveštenosti“ postavljali najčešća su, ako me pamćenje dobro služi, sledeća: - Koje izuzetne ljude sam upoznao?

- Kakva čuda sam video na Istoku?

- Ima li čovek dušu i da li je ona besmrtna?

- Da li je čovekova volja slobodna?

- Šta je život i zbog čega postoji patnja?

- Da li verujem u okultne i spiritualističke nauke?

- Šta je hipnoza, magnetizam i telepatija?

- Kako sam počeo da se zanimam za ova pitanja? Šta me je dovelo do mog sistema koji se proučava na institutima koji nose moje ime?

Ovu knjigu ću, stoga, podeliti na zasebna poglavlja, koja će zajedno poslužiti kao odgovor na prvo od ovih pitanja, naime, „koje izuzetne ljude sam upoznao?“ U posebnim pričama o ovim susretima ću, u skladu sa principima logičkog sleda, izneti sve ideje i misli koje nameravam da izložim u ovoj seriji, kako bi mogle da posluže kao pripremni građevinski materijal. Istovremeno ću odgovoriti i na sva druga pitanja koja mi često postavljaju.

Ove posebne priče će, štaviše, biti raspoređene tako da daju i jasne obrise moje, kako se to obično naziva, autobiografije.

Pre no što nastavim, smatram da je neophodno da tačno objasnim izraz „izuzetan čovek“, pošto se među savremenim ljudima i on, kao i svi izrazi koji označavaju određena svojstva, uvek shvata u relativnom, to jest u čisto subjektivnom smislu.

Za mnoge je, na primer, izuzetan čovek onaj koji izvodi trikove, ali i njega prestaju da smatraju izuzetnim čim doznaju u čemu se tajna njegovih trikova sastoji.

Kao definiciju ko se može smatrati izuzetnim naprosto ću, da bih skratio priču, kazati koga ovim imenom zovem ja lično.

Sa moje tačke gledišta, izuzetnim se može nazvati onaj ko se od svoje okoline izdvaja bogatstvom svoga uma i ko zna kako da se obuzda u ispoljavanju svoje prirode, dok se istovremeno pravično i tolerantno odnosi prema tuđim slabostima.

Pošto je prvi ovakav čovek koga sam upoznao - i čiji uticaj je ostavio traga na čitav moj život - bio moj otac, započeću od njega.

Ana Bešlić i Olja Mićković Nikolić

TI ZASLUŽUJEŠ ŽIVOT BEZ CIGARETA U ovom tvom životu i tvom svetu radi se o tebi. Ti si glavni lik…junak, i to je divno, zar ne?

Koja je to uloga koju si odabrao?

Da li bi nešto u toj ulozi menjao?

Da li si ponekad nervozan?

Da li te brine današnjica…sutrašnjica?

Da li želiš savršeno zdravlje?

A da li te zanima šta je to što te “vuče” da zapališ cigaretu?!

Bilo mi je teško i da zamislim da uspehe ne zasladim cigaretom, neuspehe utešim istom!!! I zato razumem svakog pušača.

Ja sada živim svoj divan i radostan život bez cigareta i sada znam da ja to zaslužujem!

Najbolji način da se cigarete ostave sa lakoćom je da saznamo šta je to što ti zapoveda da zapališ i šta je to što preuzima kontrolu nad tobom?! Često ljudi kažu: “Ma ja mogu ostaviti cigarete kad god poželim?!”

A ja pitam: “Pa koji je razlog da to ne učiniš”?

Da li ti imaš makar jedan razlog da razmisliš o tome koliko bi bio divan život bez cigareta!

U masi mojih razloga jedan je bio vodeći po važnosti. Razmišljala sam o tome kakav primer dajem svojoj i svoj ostaloj deci. Da li ja jesam neko ko može davati savete da su cigarete štetne ako je držim u ruci? Da li ja volim sebe ako držim cigaretu?

To su bili moji razlozi i moja pitanja! I ja sam za sebe odabrala otvorenost da nađem način i ostavim cigarete sa lakoćom!

Sada TI biraš, i ovo može biti pravi način!

Program TI ZASLUŽUJEŠ ŽIVOT BEZ CIGARETA je veoma pažljivo koncipiran sa znanjima i tehnikama iz raznoraznih pravaca i metoda samorazvoja. Osnova je principi i filozofija Lujze Hej i koristim sva raspoloživa znanja iz Lujzinog učenja, NLP-a, i drugih pravaca!

Program sam kreirala u Srbiji, i nastao je iz ličnog primera, prakse, iskustva i velike želje da stvorim nešto što će ostati iza mene, a što će koristiti mnogima za ličnu dobrobit!

Moj doprinos našoj divnoj deci, divnim roditeljima i našim divnim životima je osmonedeljni program TI ZASLUŽUJEŠ ŽIVOT BEZ CIGARETA. Sastoji se od 8 modula u trajanju od po 4 sata koji su odvojeni na po nedelju dana.

Ukupno 56 dana u kontinuitetu bavljenja sobom i svojim životom. Rezultat toga jesu mnoge divne promene koje sebi pružate, a posledica tih promena je odvikavanje od cigareta!

Dobro došli!

Sledeća grupa počinje 27.11.2013.

Mesta su ograničena prijavite se na vreme!

Sve informacije i rezervacije na sajtu www.mocjeuvama.rs Mail mocjeuvama@gmail.com, tel. 060 415 05 33 Mirjana Stojadinović

102 |

JESEN/ZIMA

2013

I G Z D O L A A N T J A A K

KUPUJTE POVOLJNIJE na: WWW.LEO.RS

BUĐENJE-LUJZA HEJ

LUJZA L. HEJ je predavač i učitelj koji se bavi metafizičkim temama i autor mnogobrojnih bestselera! Njene knjige prevedene su na 26 jezika u 35 zemalja širom sveta. Od 1981. godine, kada je počela njena karijera prosvetiteljke koja se bavi naukom o umu, Lujza je pomogla milionima ljudi da otkriju i iskoriste puni potencijal sopstvene kreativne moći kako bi ostvarili lični razvoj i doveli sebe do samoisceljenja. Lujza je osnivač i predsednik kompanije Hay House Inc., izdavačke kuće koja objavljuje knjige i diskove sa audio i video zapisima koji doprinose isceljenju planete.

SVE JE DOBRO / Iscelite sopstveno telo uz pomoć medicine, afirmacija i intuicije – Lujza L. Hej Ova knjiga će vam pomoći da: – Oslušnete intuiciju sopstvenog tela – Naučite neverovatne nove afirmacije i otkrijete na koji način vam one mogu pomoći u rešavanju vama svojstvenih zdravstvenih problema – Da tačno odredite postojeće emotivne blokade i oslobodite ih se kako se ne bi odražavale na vaše fizičko zdravlje Vrlo brzo ćete prigrliti afirmacije, sopstvenu intuiciju i savremenu medicinsku nauku, što će vas dovesti do odličnog zdravlja i dobrobiti, i do toga da spoznate da je, kako Lujza to uvek kaže,„sve dobro“.

Format 150mm x 230mm, Obim 300 str. Povez broš, Cena 800 din.

ŽIVOT! – OSVRT NA PUT KOJIM STE KRENULI – Lujza L. Hej Ova istinski dirljiva i inspirativna knjiga Lujze L. Hej, ŽIVOT! Osvrt na put kojim ste krenuli, pomoći će Vam da prepoznate i zalečite brojne važne probleme sa kojima se susrećete na svom putu. Između ostalog, Lujza se bavi temama kao što su odrastanje, veze, posao, zdravlje, duhovnost, starenje, smrt... kao i brojnim problemima, strahovima, i izazovima koje ovakva putovanja donose.

Format 150mm x 230mm, Obim 160 str. Povez broš, Cena 700 din.

2

LEO COMMERCE 2013

BUĐENJE-LUJZA HEJ

MOĆ JE U VAMA – Lujza L. Hej Ljubav počinje u domu. Biblija kaže: „Ljubi bližnjeg svoga kao sebe samoga.“ Suviše često zaboravljamo onih nekoliko poslednjih reči – kao sebe samoga. A u suštini, ne možemo nikoga stvarno voleti ako ta ljubav ne počne u nama. Ljubav prema samom sebi je najznačajniji poklon koji možemo da damo sebi, jer kada volimo ono što smo, nećemo sebe povrediti i nećemo povrediti druge.

Format 150mm x 230mm, Obim 232 str. Povez broš, Cena 700 din.

MOŽETE STVORITI IZUZETAN ŽIVOT – Lujza L. Hej i Šeril Ričardson Mnogim ljudima širom sveta reči Lujze Hej predstavljaju svetionik koji ih vodi iz tame očajanja do svetlosti boljeg života. Šeril Ričardson jedna je od mnogobrojnih na koje je Lujza uticala da i sama postane autor bestselera. Šta se dešava kad njih dve spoje svoje mudrosti u jednu knjigu? Plod tog zajedničkog rada je upravo ova knjiga...

Format 150mm x 230mm, Obim 130 str. Povez broš, Cena 600 din.

ŽIVOTNE PREKRETNICE – Lujza L. Hej Istinita iskustva izneta u ovoj knjizi, odabrana iz književnih dela najčuvenijih pisaca i nastavnika na polju samo-pomoći, preobražaja, društvene svesti i duhovnosti. U ovim pričama izneta su razmišljanja o metafizičkim čudima, važnim prekretnicama, sećanjima koja su u stanju da razgale, ponekad duhovita, a ponekad srceparajuća. Ponekad su to, pak, izuzetno dirljivi iskazi.

Mnoge pripovesti će vas naterati da uzviknete: “Vau!” Format 150mm x 230mm, Obim 284 str. Povez broš, Cena 800 din.

UNUTRAŠNJA MUDROST – Lujza L. Hej U svakom od nas nalazi se centar mudrosti, daleko dublji i veći nego što smo svesni.

Meditacije predstavljene u ovoj knjizi stvorene su da nas povežu sa tim centrom i da uvećaju naše razumevanje života. Kada svojevoljno otvorimo sopstvenu svest za nove ideje i nove načine razmišljanja, tada naši životi počinju da se menjaju na bolje...

Format 150mm x 230mm, Obim 130 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

www.leo.rs

3

BUĐENJE-LUJZA BUĐENJE LUJZA HEJ

Priče o svakodnevnoj magiji – SLIKANJE BUDUĆNOSTI – Lujza L. Hej Život Džonatana Pejdža pretvorio se u pakao kada je oboleo od retke bolesti zbog koje je izgubio vid. Džonatan je nekada bio uspešan slikar i grafičar, a sada živi u potpunoj tami, retko napušta stan i ljut je na ceo svet. Ali onda upozna pre vremena sazrelu jedanaestogodišnju komšinicu Lupe, i među njima se rađa neobično prijateljstvo. Njena veselost uspeva da slomi njegovu tvrdokornu spoljašnjost ispod koje se krije nežan čovek koga je zadesila tragedija. Lupe mu otvara nove vidike pokazujući mu da se u ljubaznosti, saosećanju i ljubavi krije velika moć.

Format 145mm x 165m, Obim 140 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

JA TO MOGU – Kako da koristite afirmacije da biste promenili sopstveni život – Lujza L. Hej U ovoj sažetoj knjizi, koja pak, nudi pregršt informacija – koju možete čitati u slobodno vreme – autor bestseler knjiga LUJZA L. HEJ pokazuje vam da vi „to možete“ – odnosno, da možete da promenite i unapredite bukvalno svaki aspekt svog života – tako što ćete razumeti i koristiti afirmacije na pravi način...

Format 145mm x 165mm, Obim 106 str. Povez tvrdokoričen, Cena 500 din.

ISKUSITE SVOJE DOBRO ODMAH! – Naučite da koristite afirmacije – Lujza L. Hej U ovoj divnoj knjizi, Lujza L. Hej govori o moći i značaju pozitivnih izjava i pokazuje vam kako da ih primenite odmah. Lujza objašnjava da kada izgovorite pozitivnu izjavu time u stvari poručujete sopstvenoj podsvesti:„Preuzimam odgovornost. Svestan sam da mogu da promenim nešto.“ Format 145mm x 165mm, Obim 116 str. Povez tvrdokoričen, Cena 460 din.

ZAHVALNOST – Lujza L. Hej Zbirka pozitivnih misli i ideja o tome kako da ulepšate svoj život. Za one koji su se umorili od negativnosti, pesimizma i potištenosti Lujza Hej pruža posebno delo, koje je njoj lično izuzetno drago srcu. U pitanju su saznanja i mudrosti nekih od najinspirativnijih učitelja i autora koje poznaje... ljudi koji su demonstrirali moć zahvalnosti u svom životu.

4

LEO COMMERCE 2013

Ništa sem dobrobiti nije, niti je predodređeno da bude naše prirodno stanje, koliko god vam je teško da u to u ovom trenutku poverujete. Zato je jedna od prvih lekcija koju je važno da naučimo ta, da sve ono što smo usvojili ili prihvatili, isto tako možemo i da promenimo. Naše je samo da donesemo ODLUKU da sve one stvari koje su nas do sada vodile u neželjenom pravcu jednostavno promenimo tako što ćemo svoju pažnju usmeriti na suprotnu stranu od problema - zagledaćemo se u rešenje.

Format 145mm x 165mm, Obim 160 str. Povez tvrdokoričen. Cena 600 din.

AFIRMACIJE ZA PUT PROMENE – NOVO 2. IZDANJE AFIRM – Siniša Ubovićć

BUĐENJE–SINIŠA UBOVIĆ

PUT PROMENE... i neće biti kraja čudesima – NOVO 3. IZDANJE – Siniša Ubović

Ako prihvatamo ideju da naše misli kreiraju našu stvarnost, kakve bi to misli bilo korisno da posedujete da biste živeli upravo život kakav mislite da zaslužujete i da vam pripada. Tu na scenu stupaju afirmacije. Zapravo, sve što govorimo, izjavljujemo, slušamo i mislimo jeste afirmacija. Ako bismo obratili pažnju na reči koje najčešće izgovaramo lako bismo se uverili da upravo živimo baš to što izgovaramo.

Format 145mm x 165mm, Obim 104 str. Povez tvrdokoričen. Cena 600 din.

MOJA BABA ZEN BUDISTA – Siniša Ubović Ako vas je Alhemičar naveo da postanete svesni svoje lične legende, a Kaluđer koji je prodao svoj ferari inspirisao da ostvarite svoje snove i uzmete sudbinu u svoje ruke, onda je roman Moja baba zen budista knjiga koju ne smete propustiti!

Kroz knjigu Moja baba zen budista Siniša nastavlja da nas fascinira fantastičnim stilom, mudrošću, kao i poznavanjem najdubljih ljudskih strahova, dilema i izazova. U formi romana prati život savremenog čoveka u Beogradu u trenutku u kojem mu se život raspada i koji sticajem neverovatnih okolnosti u samo nekoliko dana dolazi do novih spoznaja i otvara vrata istine, koju je često u životu slušao, ali je sada prvi put istinski čuje. Prolazeći kroz turbulentno emotivno stanje, glavni junak ovog fantastičnog romana bori se s različitim pitanjima o samom smislu života, sa strahom i nedoumicom, ali istovremeno i željom za spoznajom i ljubavlju.

Kroz suze i smeh doći ćete do odgovora za kojima ste možda i vi čitavog života tragali. Kakav život zaista živimo? Šta propuštamo zbog toga što „nemamo dovoljno vremena“? I šta nam je to p j trenutku? Kada nastaje j preokret p najbitnije u životu? Zašto je važno biti prisutan u sadašnjem i ko su naši duhovni učitelji? Saznajte sada i ovde. Vreme je!

Format 145mm x 165mm, Obim 120 str. Povez tvrdokoričen. Cena 600 din.

PUT PROMENE – ŠPIL AFIRMACIONIH KARTICA – Siniša Ubović Osetite čari afirmacija uz ovih 50 prelepo dizajniranih kartica.

Afirmacije su jedan od najkorisnijih alata na putu kreiranja slike našegg novog, lepšeg i srećnijeg života. Sve je misao, a misao može da se promeni! meni!

Afirmacione kartice će vam pomoći da izaberete one misli od kojih ćetee se osećati bolje, sigurnije i prisutnije, bilo da je u pitanju ljubav, posao, o, zdravlje ili lični napredak. Postanite svesni stvaralac svog života i svojee aju. aju realnosti. Dozvolite novim i lepšim idejama da u vama ožive i procvetaju.

Imajte poverenja u proces! Život je igra i zato - igrajte se! I uživajte!

Uskoro Ja sam fantastična,

ljubav služujem

Ja za

voleti Divno je ljen i biti vo

originalna i jedinstvena osoba.

Upravo u toj jedinstvenosti leži moja najveća snaga

Format 95mm x 95mm, Obim kutija sa 52 kartice.

www.leo.rs

5

„Ova knjiga je više nego spektakularna. Zabavna je, podsticajna, divna i duboka.“ – Kristijan Nortrop, doktor medicine, autor bestselera Žensko telo, ženska mudrost

PEM GRAUT

Devet uradi sam energetskih eksperimenata koji dokazuju da vaše misli kreiraju vašu realnost www.leo.rs

Svetski bestseler u izdanju Leo commerce: E na kvadrat

„Ova knjiga je više nego spektakularna. Zabavna je, podsticajna, divna i duboka.“ – Kristijan Nortrop, doktor medicine, autor bestselera Žensko telo, ženska mudrost

PEM GRAUT

Devet uradi sam energetskih eksperimenata koji dokazuju da vaše misli kreiraju vašu realnost

Ako ste pročitali Tajnu ili ste, bez obzira kada, bili deo metafizičkog, duhovnog okruženja, vi već znate da vaše misli kreiraju vašu stvarnost, da u univerzumu postoji moć koja je u stanju da izleči, i da vi i samo vi osmišljavate vlastiti život.

Ova knjižica će vam jednom za svagda dokazati da vaše misli poseduju moć i da beskonačne mogućnosti samo čekaju da ih prigrlite. Ona vam pruža mogućnost da sa “saznanja” da vaše misli kreiraju stvarnost pređete na svakodnevno osvedočavanje da se to dešava zahvaljujući odlukama koje donosite.

Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje.

Devet eksperimenata iz ove knjige, dokazaće da je polje mogućnosti pouzdano, predvidivo i dostupno svima. Dokazaće da polje spaja sve nas, i da imamo kontrolu nad vlastitim životima zato što svaka naša misao predstavlja talas energije koji utiče na sve ostalo u univerzumu.

Devet principa energije predstavljenih u ovoj knjizi potvrdiće da polje mogućnosti deluje u vašem životu bez obzira na to da li ste svesni njegovog postojanja ili ne.

Naučićete da je mnogo temeljnije od fizičkih zakona i ništa manje pouzdano od sile teže... kada naučite da nedvosmisleno i kristalno jasno izražavate svoje namere.

Da bi dotični duhovni zakoni bili efikasni morate da utuvite u glavu da je univerzum darežljiv i da vam čuva leđa.

www.leo.rs

■ Leo commerce doo, Zemun, Mihajla Bandura 36 ■ +381(011)3752-626; 3752-625; 3752-627; 063-517-874 ■ nesaperisic@gmail.com; info@leo.rs

BUĐENJE

MOŽETE IZLEČITI SAMI SEBE – Kompletan vodič za lečenje energijom – Seka Nikolić Potpuno uređena i ažurirana, ova knjiga obuhvata Sekina nova otkrića i najskorije primere izlečenja njenih klijenata, sadrži program koji se prati s lakoćom i koji nas uči kako da svoju energiju dovedemo u ravnotežu i da se zaštitimo.

Otkrijte: · Kako se energetsko polje tela može izbaciti iz ravnoteže negativnim emocijama i lošim iskustvima iz prošlosti · Prikrivene uzroke bolesti i iscrpljenosti i kako da se izborite s njima · Zašto energija Zemlje i drugih ljudi može da utiče na nas · Zadivljujuće priče o isceljenjima Sekinih klijenata, uključujući i mnoge slavne ličnosti.

Format 150mm x 230mm, Obim 268 str. Povez broš , Cena 900 din.

ZNATE VIŠE NEGO ŠTO MISLITE – Kako da doprete do svojih super-podsvesnih moći – Seka Nikolić Ova knjiga pomoći će vam da otkrijete da se super-podsvest krije iza čarobnog oblika energetske komunikacije. Rođeni ste sa sposobnošću da koristite energiju. Ova knjiga pomoći će vam da negujete svoj prirodni dar i privučete prave frekvencije da biste značajno poboljšali svoj život i ponovo se povezali s magijom koja vas okružuje.

Format 150mm x 230mm, Obim 196 str. Povez broš , Cena 800 din.

SUDBINA I SLOBODNA VOLJA – Zašto se stvari događaju onako kako se događaju – Dejvid Hamilton Da li ste se ikada zapitali zašto se stvari događaju onako kako se događaju? Da li ste se pitali da li je nešto jednostavno moralo da se desi? U ovoj inovativnoj knjizi, dr Dejvid Hamilton nam otkriva naučne dokaze koji pokazuju: – na koji način planete i zvezde, svojim magnetskim privlačenjem i simbolički, utiču na naš život; – kako svojom slobodnom voljom možemo da nadvladamo svoje genetsko nasleđe; – da mi sami pre nego što se rodimo biramo u kojim okolnostima će se odvijati naš život.

Format 150mm x 230mm, Obim 152 str. Povez broš, Cena 800 din.

KAKO UMOM IZLEČITI TELO – Dejvid Hamilton Veza koja postoji između uma i tela je bliska, dinamična i često predstavlja korisno oruđe ako želite da preuzmete kontrolu nad svojim životom i svojim težnjama. Moć misli je tolika da može da dovede do transformacije na veoma dubokom nivou, a pogotovu kad se radi o njihovom neverovatnom uticaju na zdravlje. To je tema koja je detaljno objašnjena na stranicama ove knjige.

U ovoj upečatljivoj knjizi vrhunskog naučnika Dejvida Hamiltona istražuje se uticaj vizualizacije, uverenja i pozitivnog mišljenja na naše telo. Videćete kako se nauka i verovanje mogu spojiti tako da možete da iscelite sebe efikasnije nego ikada pre!

Format 150mm x 230m, Obim 300 str. Povez broš, Cena 800 din.

6

LEO COMMERCE 2013

– Kristijan Nortrop, doktor medicine, autor bestselera Žensko telo, ženska mudrost

E NA KVADRAT – Pem Graut Ako ste pročitali Tajnu ili ste, bez obzira kada, bili deo metafizičkog, duhovnog okruženja, vi već znate da vaše misli kreiraju vašu stvarnost, da u univerzumu postoji moć koja je u stanju da izleči, i da vi i samo vi osmišljavate vlastiti život. Ova knjižica će vam jednom za svagda dokazati da vaše misli poseduju moć i da beskonačne mogućnosti samo čekaju da ih prigrlite. Ona vam pruža mogućnost da sa “saznanja” da vaše misli kreiraju stvarnost pređete na svakodnevno osvedočavanje da se to dešava zahvaljujući odlukama koje donosite.

Najbolji opis knjige E na kvadrat možda bi bio da je to laboratorijski priručnik sastavljen od jednostavnih eksperimenata koji dokazuju da je stvarnost promenljiva, da svest kuje materiju i da vi umom oblikujete stvarnost. Da, dobro ste pročitali. Piše da dokazuje. Devet eksperimenata iz ove knjige, dokazaće da je polje mogućnosti pouzdano, predvidivo i dostupno svima. Dokazaće da polje spaja sve nas, i da imamo kontrolu nad vlastitim životima zato što svaka naša misao predstavlja talas energije koji utiče na sve ostalo u univerzumu.

Format 150mm x 230mm. Povez broš.

U prodaji od 20.10.2013.godine.

TAJNA KVANTNOG ŽIVLJENJA – Dr Frenk Dž. Kinslou Godinama su ljudi čekali na knjigu koja spaja apstraktnu istočnjačku filozofiju unutrašnjeg spokoja s naučnom primenom kvantne fizike. E pa, ta knjiga najzad je stigla! Tajna kvantnog življenja neposredan je vodič koji nudi duboke spiritualne uvide i praktičan, lako primenjiv postupak za isceljenje i harmoničan život.

Format 150 150mm x 230mm, Obim 296 str. Povez broš , Cena 900 din.

TTAJNA BRZOG ISCELJENJA - Uvod u moć koju poseduje Quantum Entrainment ® – Dr Frenk Dž. Kinslou U toku poslednjih nekoliko godina, inovativne metode samopomoći ubedile su mnoge ljude da pprihvate novi pogled na svet. Quantum Entrainment® (QE) najnovije je dostignuće u ovoj oblasti.

Deluje D blagim dodirom koji suptilno podstiče autonomni nervni sistem da spontano i prirodno kreira okruženje o u kojem može da započne dubinsko isceljenje.

Quantum Q Entertainment deluje u roku od nekoliko minuta, lako se uči, ne zahteva posebnu obuku, o deluje čak i na kućne ljubimce...

Format F 150mm x 230mm, Obim 148 str. Povez broš, Cena 700 din.

KINSLOU SISTEM – Vaš put ka dokazanom uspehu u zdravlju, ljubavi i životu – Dr Frenk Dž. Kinslou Šta ako bi vam neko rekao da biste, ako postanete svesni nečega što već imate, mogli neizmerno da obogatite svoje sposobnosti i talente i da već danas počnete da živite sto procenata svog života? Da li biste bili zainteresovani?

Ova knjiga pokazaće vam kako da upravo to učinite. Dr Frenk Kinslou – izumitelj i pokretač procesa Quantum Entrainment® (QE™), revolucionarne tehnike koja je postala vitalni deo života profesionalaca za isceljivanje i laika širom sveta – upoznaće vas s dokazanom naučnom metodom zasnovanom na lako primenljivim principima koji su hiljadama ljudi omogućili da stvore više sreće i harmonije u svojim životima.

Format 150mm x 230mm. Povez broš.

www.leo.rs

7

BUĐENJE

„OVA KNJIGA JE VIŠE NEGO SPEKTAKULARNA. ZABAVNA JE, PODSTICAJNA, DIVNA I DUBOKA.“

BUĐENJE

BOŽJI KOD - TAJNA NAŠE PROŠLOSTI, OBEĆANJE NAŠE BUDUĆNOSTI – Greg Brejden U ovoj izvrsnoj i revolucionarnoj knjizi, Greg Brejden predstavlja svoje otkriće do kojeg je došao napustivši uspešnu karijeru u aeronautičkoj i odbrambenoj industriji da bi se posvetio intenzivnom dvanaestogodišnjem proučavanju najsvetijih i najslavnijih tradicija čovečanstva.

Zahvaljujući njegovom istraživanju i otkriću možemo da: – dešifrujemo kodiranu poruku koja se nalazi skrivena u našim ćelijama još od vremena nastanka ljudske vrste – otkrijemo opipljiv i neoboriv dokaz da predstavljamo deo nečeg većeg od nas samih – naučimo kako poruka skrivena u našoj DNK može da postane osnova za rešavanje svih sukoba...

Format 150mm x 230mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 900 din.

BOŽANSKI MATRIKS – NOVO 2. IZDANJE – Greg Brejden U ovoj izvrsnoj knjizi koja nam pruža jedan potpuno novi pogled na svet i na naše mesto i ulogu u njemu, Greg Brejd nam, spajajući rezultate najnovijih otkrića kvantne fizike sa drvenim mističnim i duhovnim učenjem, pokazuje kako da postanemo stvaraoci sopstvene realnosti i kako da naučimo da pretvaramo svoje snove u stvarnost.

Format 150mm x 230mm, Obim 248 str. Povez broš, Cena 900 din.

MOĆ PRAŠTANJA /Zašto je dobro da oprostite svom prijatelju, svom šefu, svojoj porodici i svima onima koji su vas povredili i iznervirali – Dženis Bomon

MEDIKUS

Pronaći hrabrost i spremnost da oprostite nekome ko vas je povredio ili izdao može biti najteža stvar na svetu. Da li zaista možete da oprostite i onda kad vas nečija izdaja obori na kolena? A ako možete, koji su sve izazovi i dobiti kad se neka nama bolna situacija oprosti i otpusti? I kakav je život kad se nađete na drugoj strani? Praktična, topla, s obe noge čvrsto na zemlji, Dženis Bomon deli sa čitaocima svoje priče o povređenosti, kao i one drugih ljudi koji govore šta su učinili kad ih je neko povredio.

Format 150mm x 230mm, Obim 184 str. Povez broš, Cena 750 din.

REKONEKCIJA – LEČI DRUGE, LEČI SEBE – Dr Erik Perl Zašto su vrhunski doktori i istraživači na polju medicine širom sveta zainteresovani za neverovatno lečenje o kojem govore pacijenti doktora Erika Perla? Šta znači kada ti pacijenti prijave iznenadno izlečenje od bolesti kao što su rak, oboljenja u vezi sa sidom, celebralna paraliza? I šta znači kada ljudi koji su bili u kontaktu sa doktorom Perlom prijavljuju da odjednom imaju pristup toj lekovitoj energiji?

Format 150mm x 230mm, Obim 230 str. Povez broš, Cena 850 din.

SOLOMON GOVORI KAKO REKONEKTOVATI SVOJ ŽIVOT – Dr Erik Perl i Frederik Ponzlou Zašto se istaknuti lekari, kvantni fzičari i istraživači iz celog sveta interesuju za naizgled slučajan susret između dr Erika Perla i jednog od njegovih pacijenata? Šta se desilo tokom tog susreta što je ne samo radikalno ubrzalo putanju njegovog života, već uticalo i na živote miliona ljudi... i najverovatnije će, na najdubljem mogućem nivou, uticati i na vaš život? O kakvom je fenomenu tu reč?

Format 150mm x 230mm, Obim 230 str. Povez broš, Cena 900 din.

8

LEO COMMERCE 2013

MEDIKUS

ZDRAVLJE IZ BOŽJE APOTEKE – NOVO IZDANJE – Marija Treben Budite sami svoj lekar i uz savete i iskustva u lečenju lekovitim biljem čuvene Marije Treben upoznaćete se sa skupljanjem, sušenjem, pripremanjem čajeva, obloga, masti, ulja, kupki od lekovitog bilja sa detaljnim receptima. Dat je opis 32 lekovite biljke iz Božije apoteke sa njihovim opisima i primenom na različitim oboljenjima. Pronaćićete i savete za lečenje raznih bolesti, a jedan odeljak je posvećen savetima za lečenje zloćudnih bolesti.

Format 210mm x 300 mm, Obim 120 str. Povez tvrd, Cena 1750 din.

POTPUNO OČIŠĆENJE OD RAKA – Program koji dokazano detoksikuje i obnavlja telo, um i duh – Mr Čeri Kalbom, Mr Džon Kalbom, Majkl Mahafi „Potpuno očišćenje od raka“ predstavlja sveobuhvatni pristup koji vam daje apsolutno najbolju priliku da sprečite ili savladate rak. Najbolja odbrana od raka jeste zaštita i podržavanje prirodnih odbrana vašeg tela, a ova knjiga vam pruža tačne i precizne informacije uz pomoć kojih ćete postići taj cilj. Program koji dokazano detoksikuje i obnavlja telo, um i duh.

Format 140mm x 195mm, Obim 356 str. Povez broš, Cena 850 din.

LJUBAV, A NE PUŠENJE – URADI NEŠTO DRUGO – Keren Pajn i Ben Flečer Ostavljanje pušenja ne mora da bude pakao. Zaboravite volju i odustajanje, šestonedeljni program Ljubav, a ne pušenje pomoći će vam da zauvek prestanete da pušite i da povratite strast prema životu. Ljubav, a ne pušenje koristi naučno dokazane psihološke tehnike da vam pomogne da: - naučite mozak da predvidi različite nagrade; - zamenite stare navike novima koje će vam pomoći da živnete; - naučite kako da se na nove načine oslobodite stresa i uživate u životu.

Format 150mm x 230mm, Obim 288 str. Povez broš, Cena 850 din.

KURS MRŠAVLJENJA - 21 duhovna lekcija o tome kako da trajno izgubite višak kilograma – Merijen Vilijamson Korak po korak, naučićete kako da promenite odnos sa samom sobom i svojim telom, da krenete od straha ka ljubavi. Počećete da uklapate različite delove sebe, um, telo i duh, kako biste ponovo postali celoviti i u svakom pogledu prelepa i smirena osoba kakva ste bili na početku. Kao što Merijen Vilijamson kaže: „Kada je u pitanju vaše uživanje u jelu, najbolji dani nisu za vama, već su pred vama. “ Spremite se za uspostavljanje novog odnosa prema hrani i novog odnosa prema sebi.

Format 150mm x 230mm, Obim 256 str. Povez broš, Cena 850 din.

ŽIVOT U ZONI – Dr Beri Sirs Zdrav život je... život u zoni. U ovoj knjizi ćete saznati: -zašto su sve savremene nutricionističke teorije pogrešne -zašto je hrana najmoćniji lek od svih koje ste ikada koristili -zašto sportisti postižu bolje rezultate u zoni -zašto dijeta sa puno ugljenih hidrata može biti opasna za obolele od srčanih bolesti -kako ćete uravnotežiti nivo insulina i glukagona u organizmu -kako ćete zauvek izgubiti suvišne kilograme -kako ćete smanjiti rizik od pojave teških bolesti...

Format 140mm x 195mm, Obim 383 str. Povez broš, Cena 700 din.

www.leo.rs

9

DO USPEHA - BEZ IZGOVORA BUĐENJE – DR VEJN V. DAJER

- Kako promeniti način razmi{ljanja koji nas sputava celog života

– Dr Vejn V. Dajer Na stranicama ove knjige koja vodi ka preobražaju, Dr Vejn V. Dajer otkriva kako da promenite obrasce razmišljanja koji su Vas sputavali da dosegnete najviše visine uspeha, sreće i zdravlja. Naučićete da postavite tačno određena pitanja u vezi sa bilo kojim izgovorom, a zatim i da, korak po korak, usvojite novu paradigmu. Na kraju ćete shvatiti da ni jedan izgovor ne zaslužuje da ga branite, čak ni oni koji vas prate celog života – a radost zbog toga što ste ih ostavili iza sebe osetićete čitavim bićem. Kada se oslobodite potrebe da objasnite svaku svoju manu i neuspeh, probudićete se i živeti životom iz svojih snova.

PROMENA – Dr Vejn V. Dajer Knjiga Promena govori o tome zašto i kako da ambiciju zamenimo smislom. Takva promena čini da ono osećanje otuđenosti nestane, razjašnjava duhovne veze koje postoje među nama i uključuje prelazak iz jutra, kojim rukovodi ego, u popodne života, gde se sve odvija pod uticajem smisla. Promena ne označava gubitak poleta – ona je znak da postoji nešto novo što nas pokreće. Time se obavezujemo da ćemo živeti životom u kom ćemo iskusiti smisao i da ćemo se osetiti korisnima, umesto da živimo životom obeleženim beskonačnim zahtevima i lažnim obećanjima koji su glavna karakteristika ega.

Format 145mm x 165m, Obim 136 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

Priče o svakodnevnoj magiji – MOJ NAJBOLJI UČITELJ – Dr Vejn V. Dajer Iako ima divnu porodicu i uspešnu karijeru kao profesor na univerzitetu, Rajan Kilgor oduvek je osećao duboku ozlojeđenost i bes prema ocu koji ga je napustio odmah po rođenju.

Kada su ta osećanja počela da utiču na njegov brak – kao i na odnos sa sinom – Rajan shvata da mora da se suoči sa nezalečenim ranama ako želi da krene dalje. Tokom akademske konferencije, on kreće u potragu za ocem Robertom. Na svom putu, Rajan upoznaje očeve prijatelje i poznanike, i istovremeno se priseća događaja iz detinjstva.

Format 145mm x 165m, Obim 116 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

USPOSTAVITE RAVNOTEŽU – Dr Vejn V. Dajer U ovom inspirativnom delu, najprodavaniji autor i predavač Dr Vejn V. Dajer pokazuje vam kako da povratite ravnotežu u svom životu nudeći vam 9 principa uz pomoć kojih ćete dovesti u red svoje misli da biste mogli da budete u kontaktu sa svojim najvećim željama.

Format 150mm x 230mm, Obim 118 str. Povez broš, Cena 400 din.

10

LEO COMMERCE 2013

Knjigom Moć namere dr Sinjeljnjikov nam daje jednostavna i praktična uputstva kako da postanemo gospodari svog života i kako da svojim mislima, osećanjima i postupcima stvaramo svoj svet i oblikujemo svoj život da bi bio onakav kakav želimo da bude. Jedino što nam je za to potrebno jeste da shvatimo da naša svest poseduje ogromnu stvaralačku moć i da sve zavisi isključivo od nas.

Format 140mm x 210mm, Obim 128 str. Povez broš, Cena 440 din.

PRONAĐI SVOJ ISTINSKI PUT – NOVO 2. IZDANJE – Dr Valerij Sinjeljnjikov Knjigom Moć namere dr Sinjeljnjikov nam daje jednostavna i praktična uputstva kako da postanemo gospodari svog života i kako da svojim mislima, osećanjima i postupcima stvaramo svoj svet i oblikujemo svoj život da bi bio onakav kakav želimo da bude. Jedino što nam je za to potrebno jeste da shvatimo da naša svest poseduje ogromnu stvaralačku moć i da sve zavisi isključivo od nas.

Format 140mm x 205mm, Obim 100 str. Povez broš, Cena 370 din.

KRAJ SVETA ILI KRAJ TAME - VELIKI PREOKRET – Dr Valerij Sinjeljnjikov Čovek sam stvara svoju sudbinu s pravom koje mu daje rođenje u ljudskom telu. Ne možemo da ignorišemo signale koje dobijamo iz sveta koji nas okružuje, ali nam ne priliči da se panično batrgamo. U ovom momentu naš Sunčev sistem zajedno sa Zemljom završava jedan ciklus kretanja u kosmosu i započinje novi.

Veliki preokret je već počeo. Ili ćemo uništiti sebe ili ćemo krenuti novim putem razvoja. Tačnije rečeno, stigli smo do kritične tačke. Čovečanstvo i društvo u celini su ozbiljno bolesni. Ta bolest se naziva egoizam.

Ako nešto ne promenimo, sami ćemo izazvati smak sveta.

Format 140mm x 205mm, Obim 108 str. Povez broš, Cena 440 din.

PUTOVANJE LJUDSKOG BIĆA – Može li se prava sreća naći u svakodnevnom životu? – Suština življenja – OSHO Čovek je most, kaže Osho, između životinje i božanstva – a svest o dvostrukom aspektu naše prirode čini nas ljudskim bićima. Dualnost nas, takođe, uznemirava, tera da se sukobljavamo sa sobom i često nas dovodi do raskrsnice gde se ukrštaju sebičnost i darežljivost, ljubav i mržnja, krhkost i snaga, nada i očajanje. Ova knjiga uči nas da prihvatimo obe suprotnosti, umesto da biramo između jedne od njih, jer prihvatanje predstavlja ključ za preobražaj životnih obrta u putovanje koje će nas dovesti do spoznaje šta nam je suđeno da budemo.

VERA, SUMNJA I FANATIZAM – Da li je neophodno verovati u nešto? – Suština življenja – OSHO U ovoj knjizi Osho iznosi svoje jedinstveno i često iznenađujuće gledište na verske, političke, socijalne i ekonomske sile koje gone ljude u suprotne tabore, fanatične grupe i sisteme verovanja koji zavise od doživljavanja svakog „drugog“ kao „neprijatelja“. Kao i uvek, pažnja je pre svega usmerena na pojedinačnu psihu i svest, da bi se otkrili korenski uzroci i skriveni demoni naše ljudske potrebe za pripadanjem i za time da imamo nešto u šta ćemo da verujemo.

www.leo.rs

11

BUĐENJE – DR VALERIJ SINJELJNJIKOV

MOĆ NAMERE – NOVO 2. IZDANJE – Dr Valerij Sinjeljnjikov

BUĐENJE–ESTER I DŽERI HIKS BUĐENJE

TRAŽI I DOBIĆEŠ / Naučite da ostvarite svoje želje – Ester i Džeri Hiks Ova fascinantna knjiga Ester i Džerija Hiksa, koja prezentuje učenja nefizičkog entiteta po imenu Abraham, pomoći će vam da naučite kako da manifestujete svoje želje da biste mogli da živite radostan i ispunjavajući život kakav zaslužujete. Rođenjem ste stekli pravo na život ispunjen svim što je dobro - a ova knjiga će vam pomoći da to na svaki način ostvarite!

Format 150mm x 230mm, Obim 290 str. Povez broš, Cena 850 din.

ZAKON PRIVLA^ENJA / Temelji Abrahamovog učenja – Ester i Džeri Hiks Iz ovog remek - dela ćete saznati za sveprisutne Zakone koji upravljaju ovim univerzumom, kao i kako da ih naterate da rade vama u korist. Znanje dobijeno iz ove knjige odstraniće nagađanje iz vašeg svakodnevnog života.

Format 150mm x 230mm, Obim 300 str. Povez broš, Cena 750 din.

ZADIVLJUJUĆA MOĆ PROMIŠLJENE NAMERE / Kako živeti u skladu s Umećem dopuštanja – Ester i Džeri Hiks Ova knjiga, druga u okviru te serije, odvodi vas još dalje u same sebe. Naučićete da prestanete da se mučite, a umesto toga počećete da praktikujete Umeće dopuštanja. Takođe, oduševićete se kad spoznate koliko je lako živeti radosno, kao što ste oduvek želeli.

Format 150mm x 230mm, Obim 294 str. Povez broš, Cena 980 din.

ZA ZADIVLJUJUĆA MOĆ OSEĆANJA / Dozvolite osećanjima da vas vode – Ester i Džeri Hiks Naučite kako da prevaziđete osećanje da ste izgubili kontrolu i počnite da dovodite u ravnotežu svoja emocionalna iskustva. Spoznajte kako da ponaosob shvatite sva mnogobrojna osećanja sa kojima se svakodnevno srećete, šta ona znače, i kako možete svrsishodno da ih iskoristite.

Format 150mm x 230mm, Obim 280 str. Povez broš, Cena 850 din.

VRTLOG / U kome zakon privlačenja okuplja sve kooperativne odnose – Ester i Džeri Hiks Uspostavljanje odnosa sa nekim može da bude krajnje korisno i zabavno: svako partnerstvo sa onima koje volimo i želimo da volimo nudi neverovatna iskustva koja nigde drugde ne mogu da se nađu. Kroz tu ljubav možemo da saznamo o sebi i drugima više nego što smo ikada pomislili da je moguće. Ali šta se događa kada ti izazovi postanu preveliki... kada vam se učini da niste u stanju da uspostavite odnos i da uživate u njemu?

Format 150mm x 230mm, Obim 250 str. Povez broš, Cena 850 din.

OSTVARI SVOJE ŽELJE / 365 načina da ostvariš svoje želje – Ester i Džeri Hiks Ova knjiga, prepuna raznih obaveštenja u kojoj su predstavljena učenja nefizičkog entiteta Abrahama, pomoći će vam da naučite da izražavate svoje želje kako bi vam život bio veseo i ispunjen, jer vi to zaslužujete. Iz dana u dan biće vam sve jasnije da na vaše odnose, zdravlje, finansije, karijeru, i još mnogo toga utiču univerzalni zakoni koji upravljaju vašom vremensko-prostornom stvarnošću.

Format 100mm x 150mm, Obim 370 str. Povez broš, Cena 1000 din.

12

LEO COMMERCE 2013

Veze tipa„udri i beži“ postale su mnogo uobičajenije u današnjem društvu, društvu koje je postalo otuđeno, nepovezano s tradicionalnim porodičnim poretkom i koje je sve otvorenije prema slučajnom seksu. Ali u isto vreme, pojavljuje se jedna skrivena struja osećaja da nešto nedostaje – kvalitet prisnosti. U ovom plemenitom i saosećajnom priručniku Osho nas vodi, korak po korak, kroz ono što prisnost čini zastrašujućom i pomaže nam da se suočimo s tim strahovima, prevaziđemo ih, i ojačamo sebe i našu vezu, s ciljem da podstaknemo otvorenost i poverenje.

Format 150mm x 230mm, Obim 204 str. Povez broš , Cena 850 din.

SAOSEĆAJNOST – Krajnje cvetanje ljubavi – Osho U ovom desetom tomu, Osho ističe da„osećajnost“ leži u korenu te reči i osporava pretpostavke o tome šta je zaista saosećajnost. Mnoga takozvana saosećajna dela, kaže on, umrljana su suptilnim osećajem sopstvene važnosti i željom za priznanjem. Ostala nisu ukorenjena u želji da se zaista pomaže drugima, već da se oni nateraju da se promene. Služeći se pričama iz života Isusa, Bude i sveta zena, Osho pokazuje da put ka autentičnoj saosećajnosti izvire iznutra počinjući s opštim prihvatanjem i ljubavlju prema samom sebi. Tek onda, kaže Osho, saosećajnost može da izraste u isceljujuću silu, ukorenjena u bezuslovnom prihvatanju drugoga onakvog kakav jeste.

Format 150mm x 230mm, Obim 216 str. Povez broš , Cena 850 din.

ŽIVOT, LJUBAV, SMEH / Slavljenje tvog postojanja – Osho Knjiga Život, ljubav, smeh istražuje tri stvari koje nas čine čovečnim – našu želju da spoznamo svrhu života, sposobnost da volimo, i sposobnost da se smejemo. U ovoj zbirci misli, Oshove inspirativne i divne priče prevazilaze nivo one uobičajene potrage. U ovom umetničkom delu, Osho spaja zabavu i inspiraciju, drevne Zen priče i savremene šale kako bi nam pomogao da pronađemo ljubav, smeh, a povrh svega toga, sreću.

Format 150mm x 230mm. Obim 208 str. Povez broš, Cena 850 din.

RADOST / Sreća koja dolazi iznutra – Osho U knjizi Radost, Osho proučava radost sa potpuno nove tačke gledišta. Majstorskom mešavinom saosećanja i humora, Osho nam pokazuje da je radost suština života. Čak je i nezadovoljstvo ukorenjeno u radosti. Osho nas podstiče da prihvatimo radost tako što ćemo biti zahvalni za sve izazove s kojima se srećemo u životu, umesto da određujemo uslove koji su nam potrebni za sreću. Prihvatanje radosti približava nas stanju istine, mira i harmonije.

Format 150mm x 230mm, Obim 180 str. Povez broš, Cena 850 din.

SLOBODA / Hrabrost da budeš ono što jesi – Osho U„Slobodi“, Osho prikazuje tri faze slobode. Prva je„sloboda od“, ona koja potiče od oslobađanja od restrikcija koje nameću spoljašnje sile kao što su roditelji, društvo ili religija. Sledeća faza je„sloboda za“, pozitivna sloboda koja potiče iz prihvatanja i stvaranja nečega – zadovoljavajuće veze, na primer, ili neke umetničke ili humanitarne vizije. I najzad, tu je„samo sloboda“, najviša i krajnja sloboda. Ova poslednja sloboda više je nego samo za ili protiv nečega; to je sloboda da prosto budeš ono što jesi i da iskreno reaguješ na svaki trenutak.

Format 150mm x 230mm, Obim 194 str. Povez broš, Cena 850 din.

www.leo.rs

13

BUĐENJE–OSHO

PRISNOST - Verovanje u sebe i druge – Osho

BUĐENJE–OSHO

SLAVA, BOGATSTVO I AMBICIJA / Koje je pravo značenje uspeha?

– Osho Osho ispituje simptome i psihologiju koja leži iza preokupiranošću novcem i slavom. Odakle potiče pohlepa?

Da li vrednosti poput jake želje za takmičenjem i ambicije mogu da dovedu do inovacije i pozitivne promene?

Zašto se čini da slavni i bogati ljudi imaju toliki uticaj u svetu? Da li je istina da se novcem ne može kupiti sreća?

Ovim pitanjima prilazi se iz ugla koji tera na razmišljanje, koji je iznenađujuć i naročito bitan u ovom našem ekonomski problematičnom vremenu.

Format 150mm x 230mm, Obim 190 str. Povez broš, Cena 750 din.

NEVINOST, ZNANJE I RADOZNALOST / Gde je nestala moja dečja radoznalost?

– Osho Osho aktivira poslednji stadijum nevinosti svakog čoveka – detinjstvo – u cilju obnavljanja životnog pristupa kakav smo imali kao deca; pristupa punog radoznalosti i spontane radosti, umesto cinizma i beznađa koje oseća većina odraslih. Svaka religija sadrži ideju o vraćanju u raj, u jednostavnost kakvu smo nekad poznavali. U ovoj knjizi Osho objašnjava kako da povratimo ovaj „izgubljeni raj“ da bismo ponovo osetili radoznalost i nevinost detinjstva.

Format 150mm x 230mm, Obim 170 str. Povez broš, Cena 650 din.

HRABROST / Radost opasnog življenja – Osho Hrabrost nije odsustvo straha, kaže Osho. Štaviše, ona je potpuno prisustvo straha, uz hrabrost da se suoči s njime. Ova knjiga daje ptičju perspektivu nad celokupnim terenom – gde strahovi nastaju, kako ih razumeti, i kako pronaći hrabrost da se s njima izađe na kraj.

Format 150mm x 230mm, Obim 182 str. Povez broš, Cena 750 din.

INTUICIJA / Znanje izvan logike – Osho Knjiga Intuicija bavi se razlikom između intelektualnog, logičkog uma i sveobuhvatnijeg sveta duhovnog.

Logika je način na koji um poznaje realnost; intuicija je način na koji duh doživljava realnost. Način na koji Osho razmatra ova pitanja je lak za shvatanje, povremeno zabavan i takav da u potpunosti drži pažnju.

Format 150mm x 230mm, Obim 198 str. Povez broš, Cena 850 din.

KREATIVNOST / Oslobađanje unutrašnjih sila – Osho Kreativan odgovor na nove izazove traži se od svih – od direktora do domaćice. Ljudi koji u svojim torbama za alat imaju samo iskustva sopstvenih roditelja i profesora u velikom su zaostatku kad je reč o vezama i karijerama. Prelazak sa imitatorskog obrasca ponašanja sputanog pravilima na kreativnu inovativnost i fleksibilnost zahteva korenitu promenu stava o sebi i sopstvenim mogućnostima...

Format 150mm x 230mm, Obim 186 str. Povez broš, Cena 750 din.

14

LEO COMMERCE 2013

Prva knjiga dinamične i uzbudljive nove edicije Suština življenja duboko zalazi u istraživanje ljudskih pitanja, kao što su - Postoji li nešto što se može nazvati duša, i ako postoji, šta ona predstavlja? Kako se u to uklapa koncept karme? Ima li moj život neko posebno značenje ili smisao?

Format 150mm x 230mm, Obim 178 str. Povez broš, Cena 750 din.

ČOVEK KOJI JE VOLEO GALEBOVE / Najvažnije životne lekcije najmudrijih svetskih predanja – Osho U knjizi Čovek koji je voleo galebove Osho raspravlja o najvažnijim pričama i najmudrijim parabolama zena, taoizma, hrišćanstva i judaizma. Osho tumači predanja i primenjuje ih na probleme modernog načina života. Dragocene lekcije koje saopštava ostaju bezvremene i univerzalne. Ove priče podstiču na meditaciju; osmišljene su tako da se prepričavaju i proučavaju uvek iznova i da se, svakim novim čitanjem, otkrivaju njihova nova značenja.

Format 150mm x 230mm, Obim 204 str. Povez broš, Cena 850 din.

KNJIGA O SPOZNAJI / Pronađi svoj put ka slobodi – Osho U ovom izuzetno inovativnom delu Osho ukazuje na čvorove straha i nesporazuma koji nas ograničavaju, olabavljuje ih i na kraju pomaže u njihovom odvezivanju - ostavljajući nam slobodu da pronađemo i stvorimo sopstveni put ka slobodi. Vi niste odgovorni nijednoj naciji, nijednoj crkvi, nijednom Bogu. Vi ste odgovorni samo za jednu stvar, a to je samo-spoznaju.

Format 150mm x 230mm, Obim 233 str. Povez broš, Cena 650 din.

BITI ZALJUBLJEN / Kako voleti svesno i vezati se bez straha – Osho U ovom dubokoumnom, provokativnom delu, Osho – jedan od najrevolucionarnijih mislilaca našeg vremena – izaziva nas da dovedemo u pitanje ono što mislimo da znamo u vezi ljubavi i čini da se otvorimo pred mogućnošću postojanja ljubavi koja je prirodna, koja ispunjava, i koja je oslobođena od posesivnosti i ljubomore.

Format 150mm x 230mm, Obim 233 str. Povez broš, Cena 750 din

ZDRAV EMOTIVNI ŽIVOT / Pretvorite strah, bes i ljubomoru u kreativnu energiju – Osho Kako da pomirimo potrebu da izrazimo svoja osećanja sa željom da zaštitimo druge? Isuviše često se nalazimo u zamci ove dileme: izražavanje ili potiskivanje. Plaši nas da ćemo ako izrazimo svoja prava osećanja povrediti bliske ljude i da ćemo se otuđiti. Ali ako potiskujemo emocije – čak i pod prijateljskom maskom „samokontrole“ – samo rizikujemo da povredimo sebe.

Format 150mm x 230mm, Obim 233 str. Povez broš, Cena 700 din.

www.leo.rs

15

BUĐENJE–OSHO

SUDBINA, SLOBODA I DUŠA / Koji je smisao života?

– Osho

BUĐENJE–OSHO

MOĆ, POLITIKA I PROMENA / Šta mogu da učinim da bih unapredio svet?

– Osho Osho traži otkuda potiče „želja za moći“ i kako se ispoljava, ne samo u političkim institucijama, već i u našim svakodnevnim odnosima. Uz to, nudi nam viziju međuljudskih odnosa i društva zasnovanih ne na moći nad drugima, već na prepoznavanju jedinstvenosti svake individue.

Format 150mm x 230mm, Obim 188 str. Povez broš, Cena 750 din.

ZAVERA: BOG / Put od sujeverja do supersvesti – Osho Vekovni savez političara i sveštenika protiv ljudske slobode, radosti, zadovoljstva, utehe i luksuza. Političar ukazuje poštovanje svešteniku ne bi li ozakonio svoju moć, a sveštenik nameće pravila individualnog ponašanja – sve u ime Boga. Jedna je krajnost verovati u Boga; druga je krajnost ne verovati u Boga. Osho ne govori o „veri“, već o„iskustvu“ – tako u ideološkoj raspravi o postojanju višeg bića i ateizam i teizam postaju nevažni.

Format 150mm x 230mm, Obim 276 str. Povez broš, Cena 850 din.

RAZGOVORI S BOGOM / KNJIGA I – Nil Donald Volš Zamislite da ste mogli Bogu da postavite najzagonetnija pitanja o postojanju – pitanja o ljubavi i veri, dobru i zlu, životu i smrti. Pretpostavite da je Bog dao razumljive i jasne odgovore. To se desilo Nilu Donaldu Volšu. Može se desiti i vama.

Format 150mm x 230mm, Obim 163 str. Povez broš, Cena 650 din.

RAZGOVORI S BOGOM / KNJIGA II – Nil Donald Volš Ova knjiga je stvarni razgovor s Bogom. To je druga u nizu od tri knjige razgovora s Bogom, koji je trajao više od pet godina i nastavlja se do današnjeg dana.

Format 150mm x 230mm, Obim 216 str. Povez broš, Cena 850 din.

RAZGOVORI S BOGOM / KNJIGA III – Nil Donald Volš Treća u nizu od tri knjige razgovora s Bogom. Ona će mnoge čitaoce dirnuti svojom pronicljivošću i istinom, kao i svojom toplinom i ljubavlju.

Format 150mm x 230mm, Obim 297 str. Povez broš, Cena 950 din.

RAZGOVORI S BOGOM ZA TINEJDŽERE – Nil Donald Volš Razgovor koji nadahnjuje da svakog dana živite svoju unutrašnju mudrost i istinu.

Format 150mm x 230mm, Obim 215 str. Povez broš, Cena 700 din.

16

LEO COMMERCE 2013

Vekovne mudrosti u podučavanju čitalaca kako da izleče bolne tačke u sopstvenim umovima, tamo odakle potiču psihološki problemi. Ova knjiga će vam pomoći ako ste voljni da sledite instrukcije. Otkrićete da vaše osećanje sreće ne mora da zavisi od nekoga ili nečega; da svaki psihički stres – bes, depresija, anksioznost – nastaju zbog nedostatka razumevanja.

Format 135mm x 205mm, Obim 282 str. Povez broš, Cena 600 din.

RADOST ŽIVLJENJA / Otkrivanje tajne i nauke o sreći – Jongi Mingjur Rinpoš Autor ove knjige je tibetanski učitelj budizma koji kombinuje drevnu mudrost sa najnovijim otkrićima u zapadnoj medicini kako bi otkrio na koji način možete živeti zdravijim, srećnijim životom baveći se meditacijom. Suština budističke prakse nije napor da se promene vaš način mišljenja kako biste postali bolja osoba već shvatanje da ste bez obzira šta mislite o okolnostima u vašem životu vi već dobri, potpuni i kompletni.

Format 150mm x 230mm, Obim 255 str. Povez broš, Cena 850 din.

PREISPITAJTE SEBE, PROMENITE SVET / Citati iz govora Bajron Keti – Bajron Keti U ovoj snažnoj knjizi Bajron Keti govori o najbitnijim pitanjima sa kojima se svi suočavamo- ljubavi, seksu i vezama; zdravlju, bolesti i smrti; roditeljima i deci; radu i novcu; i samoostvarenju. Mudrost koja je jednim dubokoumnim, ali ipak veselim stilom utkana u ovu knjigu nije preterana; ona je potpuno autentična.

Format 150mm x 230mm, Obim 172 str. Povez broš, Cena 450 din.

DUHOVNE LEKCIJE, DUHOVNA SVRHA / Kanalisani vodič za pitanje - “Zašto smo ovde?”

– Sonja Čoket Duhovni vodiči kažu da je Zemlja „škola za dušu“ i da smo mi na njoj kako bismo savladali izvesna učenja s ciljem ispunjavanja sopstvene svrhe. Ne samo da treba da naučimo ove osnovne 22 lekcije već vodiči dalje objašnjavaju da napredujemo u četiri stepena: učenik, šegrt, putnik i, najzad, majstor. Svaka lekcija je tako izložena da svako – na bilo kojem nivou – može da prati uputstva.

Format 150mm x 230mm, Obim 237 str. Povez broš, Cena 500 din.

NEKOLIKO MINUTA MASAŽE – Grejs Vilson Ova izvanredna knjiga pruža vam sve blagodati, ali i još mnogo više. Diplomirani maser Grejs Vilson vodi vas kroz jednostavne, delotvorne tehnike masaže koje vam obilato koriste u svakom pogledu, fizičkom, psihičkom i emocionalnom, a za samo deset minuta na dan.

Format 185mm x 230mm, Obim 146 str. Povez broš, Cena 850 din.

www.leo.rs

17

BUĐENJE

TAJNA OPRAŠTANJA / Uklonite prepreke koje vas sprečavaju da uživate u životu koji zaista želite da živite – Gaj Finli

POSETITE SAJT LAVOVSKOG ČASOPISA ZA ISPUNJENIJI ŽIVOT www.lavovskicasopis.rs

www.lavovskicasopis.rs Leo commerce doo, Zemun, Mihajla Bandura 36; +381(011)3752-626; 3752-625; 3752-627; 063-517-874 nesaperisic@gmail.com, info@leo.rs

USPEŠAN RODITELJ

BEBIN KUVAR ZDRAVE HRANE – 2. IZDANJE – Slađana Perišić Neki od ovih recepata su pravi specijaliteti! Ishrana bebe u prvoj godini ima jači uticaj na njeno zdravlje od bilo kog drugog perioda u životu. Ovaj podatak dovoljno govori o tome koliko je bitno da se što ranije počne sa zdravo izbalansiranom ishranom. Uz ovaj kuvar, uživaćete sa svojim detetom u puno zajedničkih i zdravih obroka.

Format 160mm x 160mm, Obim 250 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

POZITIVNA DISCIPLINA – Podižite svoju decu bez podizanja glasa – Sara Čejna Redklif Vaša sposobnost da decu vaspitate ne podižući glas, učiniće ovo putovanje prijatnim za vas i vašu porodicu. Roditeljstvo je predodređeno da izvuče ono najbolje iz vas i vaše dece. To se postiže prevazilaženjem ličnih ograničenja i razvijanjem nivoa stručnosti, znanja i emocionalne snage.

Format 180mm x 230mm, Obim 300 str. Povez broš, Cena 1200 din.

POZITIVNA DISCIPLINA – Prve tri godine – Dr Džejn Nelsen, Mr. Čeril Irvin i Rozlin Dafi Meseci koji prethode rođenju deteta ispunjeni su radošću, snovima, planovima – i ponekom brigom.

U ovoj knjizi ćete naći odgovore na pitanja kao što su: Kako da komuniciram sa odojčetom koje ne razume reči? Kako uspešno da naučim dete koje je tek prohodalo gde su granice? I još mnogo toga!

Format 180mm x 230mm, Obim 280 str. Povez broš, Cena 1200 din.

POZITIVNA DISCIPLINA – Za predškolce – Dr Džejn Nelsen, Mr. Čeril Irvin i Rozlin Dafi POZITIVNA DISCIPLINA će vam ponuditi efikasne, dopadljive načine da svoje dete vodite kroz ove aktivne, veoma izazovne godine. Bez obzira na to da li ste roditelj, nastavnik, ili vaspitač, pronaći ćete korisne ideje kako da svojoj deci pružite najbolji početak u životu.

Format 180mm x 230mm, Obim 376 str. Povez broš, Cena 1400 din.

POZITIVNA DISCIPLINA – od A do Š – Dr Džejn Nelsen, Mr. Lin Lot i Dr H. Stiven Glen Svrha roditeljstva je da na duge staze pomogne deci da razviju zdrav osećaj samopoštovanja i usvoje potrebne veštine kako bi postali uspešni, srećni i poštovani članovi porodice i društva.

Format 180mm x 230mm, Obim 446 str. Povez broš, Cena 1600 din.

18

LEO COMMERCE 2013

TIK-TAK, TIKTTI K TA TAKK TTIK-TAK IK-TAK TAKK – Slađana Perišić

KUĆNI LJ LJUBIMCI JUB UBIM IMCCCI I DDOMAĆE IM OMAAĆE ŽI OM ŽŽIVOTINJE ŽIVO IVOOTIN TIN – Slađana Perišić

Poletite sa malim oblačićem u avanturu. Obiđite sela i gradove, zvezde i planine uz najlepše stihove iz ove prelepe knjižice u obliku oblačića.

Edukativna slikovnica koja će vašem detetu pomoći da na jednostavan način nauči kako treba gledati na sat.

Listajući ovu malenu knjižicu sa velikim životnjskim carstvom, mališani će naučiti nazive mnogih kućnih ljubimaca i domaćih životinja.

Format 130mm x 160mm, Obim 32 str.

Povez Po ove tvrdokoričen, Cena 647 din.

Format 80mm x 80mm, Obim 32 str. Povez tvrdokoričen, Cena 370 din.

Format 165mm x 150mm, Obim 32 str.

Povez tvrdokoričen, Cena 462 din..

MINI PEPELJUGA – Slađana Perišić Bio jednom jedan bogati čovek koji je odnedavno bio udovac. Imao je jednu jako lepu i umiljatu ćerku koja je bila strašno tužna što je izgubila majku. Nadajući se da će je usrećiti, on se ponovo oženi jednom jako nadmenom i oholom ženom koja je imala dve vrlo ružne i zlobne ćerke…

Format 80mm x 80mm, Obim 32 str. Povez tvrdokoričen sa sunđerom, Cena 370 din.

MINI VUK I SEDAM JARIĆA – Slađana Perišić U lepoj kućici nadomak šume živela je koza sa svojih sedam jarića. Bili su beli kao sneg i jako nemirni. Kao svaka majka, volela ih je i brinula se o njima. S vremena na vreme morala je da ih ostavi same da bi otišla u selo po namirnice...

Format 80mm x 80mm, Obim 32 str. Povez tvrdokoričen sa sunđerom, Cena 370 din.

MINI AZBUKA – Nenad i Slađana Perišić Tvrdokoričena slikovnica koja će vašem detetu pomoći da na jednostavan način nauči sva slova azbuke od A do Š.

Format 80mm x 80mm, Obim 32 str. Povez tvrdokoričen sa sunđerom, Cena 370 din.

MINI DOMAĆE ŽIVOTINJE – Nenad i Slađana Perišić Tvrdokoričena slikovnica koja će vašem detetu pomoći da na jednostavan način nauči sve vrste domaćih životinja.

Format 80mm x 80mm, Obim 32 str. PPovez tvrdokoričen sa sunđerom, Cena 370 din.

www.leo.rs

19

MINI PČELICA I MIMI PUŽIĆ

OB OBLAČIĆ BLAČIĆĆ – Slađana Perišić

PČELICA

Nenad i Slađana Perišić Tvrdokoričene, edukativne slikovnice.

Format 115mm x 150mm, Obim 32 str. Povez tvrdokoričen, Cena ena 400 din.

SAVREMENA RIZNICA PESAMA – Jovan Jovanović Zmaj Pred vama je stodvadeset najfundamentalnijih Zmajevih pesama. To su one pesme koje deca kod Srba nauče u dobu kad uče govor. Taši! Taši! Mali konjanik, Materina maza, Pačija škola, Mali Jova, Sadi drvo, Žaba čita novine…

Format 210mm x 297mm. Obim 130 str. Povez tvrdokoričen, Cena 1200 din.

SAVREMENA RIZNICA PESAMA – Jovan Jovanović Zmaj Tvrdokoričena slikovnica sa 20 najlepših pesama za vaše dete.

Format 115mm x 150mm, Obim 30 str. Povez tvrdokoričen, Cena 400 din.

20

LEO COMMERCE 2013

R RIZNICA OMILJENIH DDEČIJIH PESAMA – Jovan Jovanović Zmaj 1 ilustrovanih, najlepših 105 ppesama čika Jove Zmaja.

F Format 120mm x 200mm, Obim 100 sstr. Povez broš, Cena 250 din.

Prelepo ilustrovane najomiljenije bajke za najmlađe čitaoce uvek su u modi. One su zlatno seme koje posejano rađa čitave svetove u dečijoj mašti, bez kojih detinjstvo ne može da se zamisli! Čitajte i slažite slagalice vaših omiljenih bajki!

Knjiga prva - Crvenkapa, Tri praseta, Ružno pače, Snežana i sedam patuljaka, Bambi.

Knjiga druga - Vuk i sedam jarića, Ivica i Marica, Pinokio, Pepeljuga, Alisa u zemlji čuda.

Knjiga treća – Kralj lav, Uspavana lepotica, Mala sirena, Palčić, Palčica.

Format 165mm x 235mm, Obim 10 str.

Povez tvrdokoričen, Cena 1000 din.

Format 165mm x 235mm, Obim 10 str.

Povez tvrdokoričen, Cena 1000 din.

Format 165mm x 235mm, Obim 10 str.

Povez tvrdokoričen, Cena 1000 din.

ŽIVOTINJE NA OBALAMA – Slađana Perišić

ŽIVOTINJE NA SELU – Slađana Perišić

Edukativna slikovnica koja će vašem detetu pomoći da upozna vrste životinja koje žive u blizini vode.

Edukativna slikovnica koja će vašem detetu pomoći da upozna vrste životinja koje žive na selu.

Format 165mm x 150mm, Obim 22 str.

Povez tvrdokoričen, Cena 400 din.

Format 165mm x 150mm, Obim 22 str. Povez tvrdokoričen, Cena 400 din.

ŽIVOTINJE U ŠUMAMA – Slađana Perišić Edukativna slikovnica koja će vašem detetu pomoći da upozna vrste životinja koje žive u šumskim staništima.

Format 165mm x 150mm, Obim 22 str.

Povez tvrdokoričen, Cena 400 din.

3D

PUŽIĆ

NAJLEPŠE BAJKE SA SLAGALICAMA – Slađana Perišić

Predstavljamo vam ove fantastične trodimenzionalne knjige! Nudimo jedno čarobno putovanje kroz najlepše tradicionalne bajke u kojima svaka stranica podstiče maštu vašeg deteta.

Format 225mm x 195mm, Obim 12 str. Povez tvrdokoričen, Cena 850 din.

www.leo.rs

21

PUŽIĆ

Priredila Slađana Perišić Predstavljamo Vam pažljivo odabrane, prelepo ilustrovane tvrdokartonirane dečije slikovnice koje će vašim mališanima predstaviti najinteresantnije bajkovite junake i njihove pustolovine, borbu dobra i zla…

Format 160mm x 160mm, Obim 32 str. Povez tvrdokoričen, Cena 400 din.

CRVENKAPA

TRI PRASETA

SNEŽANA I SEDAM PATULJAKA

BAMBI

RUŽNO PAČE

IVICA I MARICA

ALISA U ZEMLJI ČUDA

PINOKIO

USPAVANA LEPOTICA

PALČIĆ

KRALJ LAV

KNJIGA O DŽUNGLI

22

LEO COMMERCE 2013

PUŽIĆ LEPOTICA I ZVER

PALČICA

MALA SIRENA

PRINCEZA NA ZRNU GRAŠKA

POKAHONTAS

ALADIN I ČAROBNA LAMPA

PRIČE ZA MALU I VELIKU DECU – Grupa autora Velika zbirka zanimljivih, raznovrsnih i poučnih priča koje navode na razmišljanja o veoma važnim životnim poukama, kako male tako i velike čitaoce. Neke priče su vesele i smešne, neke dirljive i iznenađujuće a sve one imaju zadatak da pouče kojim vrlinama treba stremiti, koje životne vrednosti treba negovati i na koji način iskreno prijateljstvo i ljubav sačuvati. Vešto osmišljene ilustracije daju posebnu vizuelnu notu u kojoj će mališani uživati i još dugo razmišljati.

Format 150mm x 230mm, Obim 160 str. Povez tvrd, Cena 925 din.

IZABRANE BASNE – Grupa autora Draga deco, neškodljivo je učiti se na tuđem primeru. Zato basne i postoje: da se vidi šta je u redu, a šta nije. O tim stvarima vam ovde sve lepo piše. Važno je, dakle, da rastete i da se lepo ponašate. Ostalo prepustite starijima. Autore koje ćete pronaći u ovoj prelepo ilustrovanoj zbirci su: Dositej Obradović, Ezop, Lav Tolstoj, Dušan Radović, Braća Grim, Hans Kristijan Andersen, Žan De La Fonten, Fedar, Romul, Mari d Frans, Miodrag Raičević, Hajnrih Štajnhevel, Džon Gej, Ulrih Megerle, Ignaci Krašicki, Florijan, Ivan Krilov, Konstantin Ušinski, Vladimir Dalj, Ludvig Behštajn, Aleksej Tolstoj, Milorad Mitrović, Milan Vukasović, Nikolaj Telešev, Džems Terber, Matej Bor, Ivan Dmitrijev...

Format 165mm x 230mm, Obim 168 str. Povez tvrd, Cena 1000 din.

MOJA PRVA KNJIGA M – Slađana Perišić

MOJA VELIKA KNJIGA M NAJLEPŠIH BAJKI N

OOva prelepo ilustrovana i edukativna tvrdokoričena kknjiga na najjednostavniji način oslikava prve pojmovee kkoje svako dete treba da nauči: azbuku, brojeve, boje, ddomaće i divlje životinje, suprotnosti, oblike i tela...

NNajlepše bajke u najvećoj knjizi kroz kkoje će mališani naučiti razliku između ddobra i zla, važnost poverenja i značaj nnesebičnog davanja…

FFormat 210mm x 295mm, Obim 20 str. Povez tvrdokoričen, CCena 750 din.

Fo FFormat 470mm x 330mm. Obim 16 str.

PPovez broš. Cena 600 din.

Po

www.leo.rs

23

PUŽIĆ

MOJE NAJDRAŽE BASNE – Pririedila Slađana Perišić Ova obimna i prelepo ilustrovana riznica najlepših basni za decu će vašim mališanima predstaviti četrdeset najinteresantnijih junaka i njihovih pustolovina, borbu dobra i zla....Iz sadržaja: Crvrčak i lasta, Zec i kornjača, Lisica i roda, Medved i pčele, Cvrčak i mrav, Vuk i konj, Lav, magarac i lisica, Vetar i sunce, Vuk i jarići, Konj i magarac, Petao i lisica, Lav i miš, Lisica i jarac, Zec i žabe, Gavran i lisica, Pastir koji je zbijao šale, Petao i biser, Slavuj i jastreb, Lav i lisica, Cvrčak i leptir, Roda i žabe, Lav i njegovi podanici, Dva petla, Čovek i dva psa, Putnici i medvedica, Lav i medved, Orao, čavka i pastir, Lisica i drvoseča, Seljakovi sinovi, Lisica i majmun, Dva miša, Kornjača i orao, Mišić i mišica, Majmun i delfin, Lisica i vuk, Mladi i stari jelen, Čavka i druge ptice, Košuta i lav, Seljak i njegovi sinovi, Jastreb i kukavica, Papagaj i druge ptice.

Format 210mm x 290mm, Obim 168 str. Povez tvrd sa sunđerom, Cena 1500 din.

MOJE NAJDRAŽE BAJKE – NOVO IZDANJE – Pririedila Slađana Perišić Ova obimna i prelepo ilustrovana riznica najlepših bajki za decu će vašim mališanima predstaviti dvadeset najinteresantnijih junaka i njihovih pustolovina, borbu dobra i zla....

Iz sadržaja: Aladin i čarobna lampa, Alisa u zemlji čuda, Bambi, Crvenkapa, Ivica i Marica, Knjiga o džungli, Kralj lav, Lepotica i zver, Mala sirena, Palčić, Palčica, Pepeljuga, Pinokio, Pokahontas, Princeza na zrnu graška, Ružno pače, Snežana i sedam patuljaka, Tri praseta, Uspavana lepotica, Vuk i sedam jarića.

Format 210mm x 290mm, Obim 170 str. Povez tvrd sa sunđerom, Cena 1500 din.

MOJA PRVA KNJIGA O SEKSUALNOSTI – Slađana Perišić Ova knjiga treba da stvori prostor za razgovor o seksualnosti najpre unutar porodice. Tako se stvara povoljna klima u kojoj mladi mogu da priđu budućem seksualnom životu otvoreno i sa dovoljno korisnih informacija, a što je još bitnije – bez predrasuda i frustracija. Na taj način vi danas utičete na odnose koje će vaše dete imati prema sebi, kao i prema budućim partnerima u budućnosti.

Format 210mm x 295mm, Obim 108 str. Povez tvrdokoričen, Cena 1300 din.

MOJE NAJDRAŽE BIBLIJSKE PRIČE – Marijana Mahač i Slađana Perišić Najbolje biblijske priče za mlade, prepričane jednostavnim rečima uz vešto osmišljene i bogate ilustracije.

Pregršt priča u kojima su ponovo oživljeni biblijski likovi, ispričane hronološkim redosledom iz Starog i Novog zaveta, oduševiće mlade učeći ih pravim životnim vrednostima.

Format 210mm x 290mm, Obim 170 str. Povez tvrd sa sunđerom, Cena 1500 din.

24

LEO COMMERCE 2013

Gramatika nemačkog jezika rezultat je pažljivog i sistematskog odabira gramatičkih jedinica. Ideja kojom smo se vodili bila je da sastavimo gramatiku koja će odgovarati potrebi velikog broja ljudi - od učenika osnovnih i srednjih škola, kojima će biti dobar vodič i podsetnik pred razne oblike provere znanja, do svih ljudi koji se prvi put susreću sa ovim jezikom. Jezik kojim je pisana knjiga vrlo je razumljiv, pravila su lako shvatljiva, a primeri su pogodni za dodatna pojašnjenja.

Format 165mm x 235mm, Obim 80 str. Povez broš sa spiralom, Cena 600 din

GRAMATIKA ENGLESKOG JEZIKA – NOVO IZDANJE – Irina Vujičić Jednostavno napisana sa ilustrovanim primerima i tabelama Gramatika engleskog jezika namenjena je svima onima koji uče i koriste engleski jezik kao i studentima i učenicima osnovnih i srednjih škola. Pregledna, koncizna i moderna, Gramatika engleskog jezika nudi vam prikaz gramatičkih normi engleskog jezika kao i opsežan spisak nepravilnih glagola.

Format 165mm x 235mm, Obim 90 str. Povez broš sa spiralom, Cena 550 din

GRAMATIKA SRPSKOG JEZIKA – Milan Tasić i Radojko Gačević Cilj ove gramatike je upravo da pruži znanja neophodna obrazovanom odraslom čoveku u svakodnevnom životu. Zbog toga je ona lišena mnogih gramatičkih struktura koje se inače sreću u naučnim knjigama ovog tipa. Ipak, daleko od toga da autori nisu nastojali da u ovu knjigu ugrade najnovija naučna saznanja, nastojeći jedino da ih izlože na način koji će biti razumljiv i onima koji nemaju formalno lingvističko obrazovanje.

Format 165 mm x 235mm, Obim 132 str. Povez broš, Cena 600 din.

www.leo.rs

25

KORISTAN PRIRUČNIK

GRAMATIKA NEMAČKOG JEZIKA – Mast. filol. germ. Marija Marinović

FLIP-FLOP KLUB

FLIP FLOP KLUB 1. DEO - ZAČARANO LETO – Tri najbolje drugarice i jedno ludo leto!

– Elen Ričardson Kad Eli upozna dve nove DRUGARICE na tajnom ponoćnom sastanku u kućici na drvetu, leto joj postaje još UZBUDLJIVIJE. Zajedno s Tašinim nestašnim psom Modžom devojčice istražuju Nedeljno ostrvo i otkrivaju MISTERIJU koja povezuje njihove prošlosti, ali im može ugroziti prijateljstvo...

Format 130mm x 200mm, Obim 196 str. Povez broš, Cena 600 din.

FLIP FLOP KLUB 2. DEO - PESMA KITOVA – Tri najbolje drugarice i jedno ludo leto!

– Elen Ričardson Eli, Taša i Sijera doživele su BRODOLOM! Zbog oluje, propala im je potraga za kitovima i sada su ostale BEZ IGDE IČEGA – jedino društvo im je pas Modžo, a jedina hrana čokoladni kolač! Niko ne zna gde su, a vreme im izmiče... Hoće li devojčice provesti noć pod zvezdama na NAPUŠTENOM OSTRVU? Format 130mm x 200mm, Obim 164 str. Povez broš, Cena 600 din.

FLIP FLOP KLUB 3. DEO - PONOĆNE PORUKE – Tri najbolje drugarice i jedno ludo leto!

– Elen Ričardson DUHOVI ne postoje, zar ne? Eli, Taša i Sijera nisu baš sigurne u to. Kad njihovu žurku u pižamama prekine MISTERIOZNO svetlucanje s groblja, devojčice odlučuju da istraže slučaj... Da li je ostrvo UKLETO ili se tu dešava nešto još STRAŠNIJE? Format 130mm x 200mm, Obim 184 str. Povez broš, Cena 600 din.

FLIP FLOP KLUB 4. DEO - OPČINJENE ZVEZDAMA – Tri najbolje drugarice i jedno ludo leto!

– Elen Ričardson Scena je postavljena, reflektori su spremni, a mikrofoni uključeni... Vreme je za muzički festival na Nedeljnom ostrvu! Ime glavnih izvođača je strogo čuvana tajna, ali nastupiće sa pobednicima takmičenja: „Buduće zvezde“ na kome učestvuju Eli, Taša i Sijera! Ako devojčice uvežbaju plesne korake i usklade glasove, hoće li imati priliku da nastupe sa zvezdama?

Format 130mm x 200mm. Povez broš, Cena 600 din.

26

LEO COMMERCE 2013

Koko je najmlađa od pet devojčica porodice Tenberi, ali ona ume da bude žilava poput najstarije sestre Hani i odlučna kao bliznakinje Samer i Skaj. Koko stalno pokušava nekoga da spase, bilo da je to džinovska panda, dečak koga maltretiraju ili njen omiljeni poni. Sve bi bilo u redu samo da joj se Lori, najćudljiviji momak u školi, stalno ne isprečuje na putu. Možda se Koko ovog puta upustila u nešto što prevazilazi njene mogućnosti.

Format 130mm x 200mm, Obim 240 str. Povez broš, Cena 600 din.

SLATKICA – BOMBONJERA ZA DEVOJČICE – Keti Kesidi Život Čeri Kostelo našao se na velikoj prekretnici. S tatom se seli u Somerset, gde je čeka nova mama i bulumenta polusestara koje još nije upoznala. Prvoga dana u novom gradu Čeri upoznaje Šeja Flečera. Tako preplanuo i sa tim očima boje žada, on je tip mladića koji je veoma opasan po devojačko zdravlje...

Format 130mm x 200mm, Obim 260 str. Povez broš, Cena 600 din.

ČOKOLADNO NEBO – BOMBONJERA ZA DEVOJČICE – Keti Kesidi SKAJ i SAMER TENBERI su identične bliznakinje. Njih dve sve rade zajedno, ali u poslednje vreme Skaj se oseća kao da je u senci svoje sestre... to je priča njenog života. A kada njen prijatelj Alfi prizna da nije zaljubljen u nju, već u Samer, to je zaboli...

Format 130mm x 200mm, Obim 260 str. Povez broš, Cena 600 din.

SAMERIN SAN – BOMBONJERA ZA DEVOJČICE – Keti Kesidi Samer je oduvek želela da pleše, i kada se pojavi slobodno mesto u baletskoj školi ona ga strašno želi. Počinje školski raspust, ali za razliku od sestara, Samer nema vremena za lenčarenje i zabave na sunčanim plažama.

Audicija postaje njena opsesija, i stvari počinju da izmiču kontroli... Samer se trudi da postigne savršenstvo, ali što više pokušava to postaje sve izgubljenija. Hoće li shvatiti - uz pomoć dečaka koji želi da joj bude nešto više od prijatelja – da postoje razni snovi?

Format 130mm x 200mm, Obim 256 str. Povez broš, Cena 600 din.

DIZI – Keti Kesidi Dizina mama je otišla dok je ona bila još mala. Ali svake godine, na njen rođendan, nešto stigne poštom – poklon ili čestitka ispisana maminim kitnjastim rukopisom. Dizi je sve to sačuvala. Ove godine je drugačije. Ništa neće stići poštom, ali će se zato na Dizinom pragu naći nešto začuđujuće. Nešto što će je odneti – i ceo Dizin svet pretvoriti u vrtuljak.

Format 130mm x 200mm, Obim 204 str. Povez broš, Cena 460 din.

Komplet Keti 1-6 + kutija magičnog serijala za tinejdžere: Dizi, Indigo plava, Naplavljeno drvo, Skarlet, Srce od sladoleda, Medena Komplet šest knjiga + kutija Cena 2600 din.

Komplet Keti 7-12 + kutija magičnog serijala za tinejdžere: Srećna zvezda, Anđeoska torta, Zasijaj Dejzi Star, Ljubav, mir i čokolada, Slatkica, Dejzi star i ružičasta gitara Komplet šest knjiga + kutija Cena 2750 din.

www.leo.rs

27

KETI KESIDI

KARAMELA KOKO – BOMBONJERA ZA DEVOJČICE – Keti Kesidi

KETI KESIDI

INDIGO PLAVA – Keti Kesidi Indina mama voli plavu boju – to je boja svih njenih omiljenih stvari. Kada mama objavi da se sele – samo Indi, mama i mala Misti – Indi ne shvata. Čemu žurba? Kuda idu? Hoće li njena najbolja prijateljica Džo i dalje biti uz nju? Tek stari stan pun memle, džangrizava gazdarica, nedostatak grejanja i samo keks za jelo otvaraju Indi oči i ona počinje da shvata da njena mama nije pobegla bez razloga...

Format 130mm x 200mm, Obim 179 str. Povez broš, Cena 460 din.

NAPLAVLJENO DRVO – Keti Kesidi Hana i Džoi su oduvek najbolje prijateljice – samo njih dve. Ali kada se pojavi Džoin novi, usvojeni brat, Pol, sve se menja. Prvo se Džoi zaljubi u Haninog brata Kita. Onda Pol zakomplikuje stvari nekim mačićima, čokoladicom i ružičastim biciklom na pruge. Hanin svet se okreće naglavačke. Može li se spasti prijateljstvo koje je počelo da tone? Možete li spasti prijatelja u nevolji ako on ne želi da bude spasen?

Format 130mm x 200mm, Obim 198 str. Povez broš, Cena 460 din.

SKARLET – Keti Kesidi Skarlet je magnet za nevolje! Nije ona kriva što u školi uvek privlači POGREŠNU vrstu pažnje, ali to niko izgleda ne shvata. Mami je na kraju prekipelo. Poslavši je da živi sa tatom, uputila joj je jasnu poruku: nauči da se pristojno ponašaš ili ti ovo sleduje! Može li Skarlet da se popravi ili će umreti od dosade?

Možda će predivni i tajanstveni lokalni dečko Kian da joj pruži neke od odgovora...

Format 130mm x 200mm, Obim 228 str. Povez broš, Cena 500 din.

SRCE OD SLADOLEDA – Keti Kesidi Džud ima luckastu, uvrnutu i bizarnu porodicu. Mama joj neprekidno pravi probleme, a tata umišlja da je Elvis! Ona ne želi ništa drugo do da vodi spokojan život – ali to nije nimalo lako kada se suoči sa prekršenim obećanjima. Na prvi pogled, Džud ništa ne ide od ruke, sve dok ne shvati da bi jedan nespretni čupavko iz škole mogao da postane njen vitez na svetlucavim rolerima.

Format 130mm x 200mm, Obim 226 str. Povez broš, Cena 470 din.

MEDENA – Keti Kesidi Prošli su dani kada je Džindžer bila autsajderka bez prave prijateljice. Višak kilograma i kikice zamenila je šminkom i figarom i nijednom se nije osvrnula za prošlošću... sve do sada.

Džindžer i Šenon su najbolje prijateljice, ali sve će se to promeniti kada se združe s usamljenom Emili. Ne može da im pomogne čak ni dečko koji svira saksofon i nosi šešir uskog oboda, jer je i on deo problema...

Format 130mm x 200mm, Obim 226 str. Povez broš, Cena 460 din.

SREĆNA ZVEZDA – Keti Kesidi Miš se svojski trudi da se NE UVALI u neku nevolju. Maca se svojski trudi da se UVALI u neku nevolju. Oboma im je prilično teško i zato oboje zahvaljuju svojim srećnim zvezdama kada se slučajno sretnu. Kada su zajedno, dešavaju im se čudne i divne stvari... ali koliko dugo to može da potraje?

Format 130mm x 200mm, Obim 234 str. Povez broš, Cena 500 din.

28

LEO COMMERCE 2013

Anja je nekada sanjala o tome da se preseli u Englesku i počne novi život. Ali dok sedi u školi u kojoj je niko ne razume, ona mašta o letnjem nebu u Poljskoj i mestu kome je nekada pripadala. A onda Anja upoznaje problematičnog dečaka Dena. On nije nikakav anđeo, ali je ona sigurna da u njemu postoji i lepša strana.

Format 130mm x 200mm, Obim 206 str. Povez broš, Cena 460 din.

LJUBAV, MIR I ČOKOLADA – Keti Kesidi Posvećeno prijateljstvu, čokoladi i zaljubljivanju u istog dečka. U pitanju je knjiga koja veliča prijateljstvo, a to je nešto za šta bi svi trebalo da nađemo vremena. Prijatelji su sjajni, zar ne? Ne daju nam da pokleknemo kada postane gusto i uvek su tu da se sa nama nasmeju, podele tajnu ili san.

Format 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 450 din.

DEJZI STAR - O LA LA! – Keti Kesidi Upoznajte jednu i jedinu DEJZI STAR! Dejzi traži način da zasija. Da li bi ekskurzija u Francusku mogla da joj pomogne da pronađe svoj skriveni talenat? Barem će joj to biti bekstvo od blama zbog tatinog najnovijeg otkačenog posla – prerušavanja u džinovsku vevericu! U Parizu, sa svojim školskim drugovima, Dejzi se oseća nadahnuto – postaće slavna umetnica! Da li će neko u njoj prepoznati potencijalnu zvezdu? Ili će njeni snovi doživeti neuspeh i pretvoriti se u prah? Četvrta knjiga u fantastičnoj novoj seriji čija je zvezda Dejzi.

Format 130mm x 200mm. Obim 180 str. Povez broš, Cena 500 din.

ZASIJAJ, DEJZI STAR – Keti Kesidi Ja sam Dejzi Star i mogu vam reći da sam u velikoj nevolji. U jednoj od onih nevolja zbog kojih imate košmare i zbog kojih vam se ceo život okrene naopačke... Da li ste ikada izrekli malu bezopasnu laž koja se izmetnula u veliku? Verujte mi, to može da postane dosta zapetljano... Zagrljaji, sreća i krofne sa glazurom od šećera...

Format 130mm x 200mm, Obim 212 str. Povez broš, Cena 460 din.

DEJZI STAR I RUŽIČASTA GITARA – Keti Kesidi Dejzi se sprema da sve redom zadivi novom ružičistom gitarom – možda joj čak pođe za rukom da pronađe svoj potencijal da postane zvezda! Ali njenom tati je pala na pamet još jedna suluda ideja, da srećan porodični život zameni za mužu afričkih koza. Bljak! Dejzi će morati da smisli neki pametan plan...

Format 130mm x 200mm, Obim 183 str. Povez broš, Cena 460 din.

POZIRAJ DEJZI STAR – Keti Kesidi Dejzi je konačno shvatila da će zasijati ako postane manekenka! Da li će tatina najnovija ludorija uspeti da joj pokvari nastup koji treba da je proslavi? Može li Dejzi da spase članove porodice kojima preti mogućnost da završe na udaljenom ostrvu...

Format 130mm x 200mm, Obim 194 str. Povez broš, Cena 470 din.

www.leo.rs

29

KETI KESIDI

ANĐEOSKA TORTA – Keti Kesidi

ALANA PLESNA ZVEZDA

Zaplešite sa Alanom u čarobnim plesnim avanturama i naučite kako da postanite: zvezda sambe, zvezda uličnog plesa, zvezda balova, bolivudska zvezda, zvezda Brodveja, zvezda tanga.

Pored plesnih avantura, koje ćete otplesati sa Alanom, u knjigama ćete pronaći i Alana lutkice sa plesnim kostimima a autorka Arlin Filips će vas naučiti osnovnim plesnim koracima.

ALANA PLESNA ZVEZDA – SPEKTAKULARNA SAMBA – Arlin Filips U plesnoj školi Iskorak, sprema se velika revija latino plesova. Alana nije uvežbala korake sambe, a mama je zaboravila da joj sašije plesnu haljinu...

Format 130mm x 205mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 370 din.

ALANA PLESNA ZVEZDA – LOSANĐELESKI POKRETI – Arlin Filips Alana i njena najbolja drugarica Mina vežbaju ples za školsku reviju.

Međutim, njihovi drugovi iz razreda misle da je to dosadno. Šta će uraditi?

Format 130mm x 205mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 370 din.

ALANA PLESNA ZVEZDA – BEČKI VALCER – Arlin Filips Alana se sprema za takmičenje u balskoj dvorani Sreća. Ali, mama hoće da Alana čuva mlađu sestru, Abi. Povrh svega, izgubila je i svog partnera za ples...

Format 130mm x 205mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 370 din.

30

LEO COMMERCE 2013

ALANA PLESNA ZVEZDA

ALANA PLESNA ZVEZDA – BOLIVUDSKI SNOVI – Arlin Filips Alana želi da pomogne svojoj najboljoj drugarici Mini oko audicije za novi bolivudski šou – ali ne umeju da usavrše korake...

Format 130mm x 205mm, Obim 126 str. Povez broš, Cena 370 din.

ALANA PLESNA ZVEZDA – SENZACIJA NA SCENI – Arlin Filips Alana i njeni prijatelji uzbuđeni su što će nastupati u fantastičnom novom mjuziklu. Svi žele da budu izvanredni, ali plesne tačke veoma su teške...

Format 130mm x 205mm, Obim 114 str. Povez broš, Cena 370 din.

ALANA PLESNA ZVEZDA – VEČERNJI TANGO – Arlin Filips Alana i njeni prijatelji se suočavaju sa najvećim izazovom do sad – treba da usavrše zahtevni tango pre priredbe u Gala dvorani...

Format 130mm x 205mm, Obim 114 str. Povez broš, Cena 370 din.

KOMPLET ALANA – Arlin Filips Ovaj čarobni svetlucavi komplet sadrži 6 predivnih dečijih naslova proslavljene Arlin Filips, čuvene režiserke i koreografa, dobitnice Ordena britanskog carstva, poznate po svom radu na mjuziklima, video-ostvarenjima, filmovima, televizijskim emisijama i spektaklima.

Njene inventivne koreografije mogu se videti u mjuziklima: Briljantin, We Will Rock You, Flešdens, Starlajt ekspres, Zvuk muzike i Čarobnjak iz Oza. Komplet šest knjiga + kutija Cena 2000 din.

www.leo.rs

31

NE SASVIM SIRENA

NE SASVIM SIRENA / OSTRVO SIRENA – Linda Čapman Podvodni svet magije i avanture! Elektra se razlikuje od ostalih sirena. Ima noge umesto repa - i uvek upada u nevolje u potrazi za avanturom! Ali kada Elektra, njeni drugari sirene i njen novi prijatelj delfin Kapljica, otplivaju daleko od kuće da bi pronašli morske vile, iznenada će se naći u opasnosti. Može li Elektra sve da ih spase?

Format 130mm x 200mm, Obim 90 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / VATRA SIRENA –Linda Čapman Ne treba vam rep da biste mogli da prskate! Elektra je nekada bila ljudsko biće – ali sada je sirena i uvek upada u nezgode! Elektra želi da sakupi više čarobne sirenske vatre od svih u svom razredu! Ali ona i njen drugar delfin, Kapljica, moraju da zarone do samog dna tamnog i jezivog mora da bi je pronašli. Možda ima puno vatre, ali ima i opasnosti na sve strane!

Format 130mm x 200mm, Obim 92 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINA ŽURKA –Linda Čapman Elektra s nestrpljenjem iščekuje novogodišnju žurku sirena. Žarko želi da postane krunisana Kraljica sirena! Ali kada Elektra i njen drugar delfin, Kapljica, naprave lom od ukrasa za žurku, Elektra je u VELIKOJ nevolji. Sada nikada neće biti kraljica!

Format 130mm x 200mm, Obim 92 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINI DRUGARI –Linda Čapman Elektra obožava da istražuje – i neće je sprečiti to što je jedina sirena koja ima noge umesto repa!

Međutim, tokom školskog izleta dve starije sirene zadirkuju Elektru i njoj iznenada nije više do pustolovina s prijateljima. Da li je Elektrina zabava zauvek prestala?

Format 130mm x 200mm, Obim 92 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINO BLAGO –Linda Čapman Elektra je veoma uzbuđena kada joj mama ispriča o skrivenom blagu u pećinama u blizini Ostrva sirena.

Elektra i njeni prijatelji prave klub da vide da li mogu da ga pronađu! Počinje lov na blago!

Format 130mm x 200mm, Obim 92 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINA ŽELJA –Linda Čapman Elektra žarko želi da istraži potonulu olupinu blizu Ostrva sirena. Ali olupina je suviše opasna i Elektri brane da ide! Međutim, za jednu radoznalu sirenu kao što je Elektra, takvoj avanturi teško je odoleti...

Format 130mm x 200mm, Obim 92 str. Povez broš, Cena 370 din.

32

LEO COMMERCE 2013

–Linda Čapman Elektra je jako uzbuđena zbog bakine rođendanske proslave. Zna tačno koji je savršeni poklon za nju – beba morskog miša! Ali strašna zmija primećena je u pećinama gde žive bebe morskih miševa. Samo bi superhrabra sirena odmah otplivala tamo!

Format 130mm x 200mm, Obim 92 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINI TRIKOVI –Linda Čapman Elektra se sjajno provodi zbijajući jezive šale na račun svih svojih drugara. Ali Elektrine igre nisu svima smešne i kada pokuša da upozori prijatelje na nešto opasno, niko je neće ni saslušati! Kako će Elektra ubediti svoje drugare da joj poveruju?

Format 130mm x 200mm, Obim 96 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINO SPASAVANJE –Linda Čapman Elektra je veoma uzbuđena. Njeno dvoje prijatlja pozvali su je na kampovanje na Stenovitom ostrvu. Ali Elektrina mama ne misli da je Elektra dovoljno odrasla da ide tako da je primorana da ostane kod kuće.

Mora da makar negde postoji nekakva šansa za avanturu...!

Format 130mm x 200mm, Obim 96 str. Povez broš, Cena 370 din.

NE SASVIM SIRENA / SIRENINO OBEĆANJE –Linda Čapman Elektra ima odličnu ideju. Prošlo je godinu dana otkad je njen najbolji drug, delfin Kapljica, došao na Ostrvo sirena – i ona će da mu priredi žurku! Ali kada Kapljica upozna neke druge divlje delfine, Elektra se plaši da će on želeti da zauvek ode s njima. Kako Elektra da ubedi Kapljicu da ostane?

Format 130mm x 200mm, Obim 96 str. Povez broš, Cena 370 din.

KOMPLET NE SASVIM SIRENA 1–5 Elektra se razlikuje od ostalih sirena samo zato što ima noge umesto repa i sa svojim prijateljem delfinom Kapljicom uvek upada u nevolje u potrazi za avanturom!

Komplet sadrži 5 čarobnih Elektrinih podvodnih avantura: Ostrvo sirena, Vatra sirena, Sirenina žurka, Sirenini drugari, Sirenino blago Komplet pet knjiga + kutija, obim 462 str.

Cena 1796 din.

www.leo.rs

33

NE SASVIM SIRENA

NE SASVIM SIRENA / SIRENINO IZNENAĐENJE

ŠKOLA KLIZANJA

Dobro došli u čaroban svet pirueta na ledu Do u kojem se svi snovi ostvaruju!

Da li želiš da ideš u školu za klizanje? Gde te ujutru bude vile mraza i gde su ti mali ledeni zmajevi prijatelji?

Ljudi koji žive u zemlji Leda i Zime imaju problem, a samo devojčica koja voli klizanje na ledu može da im pomogne. Pridruži se Emili i drugim devojčicama koje su otišle daleko u Magičnu ledenu akademiju za klizanje u kojoj su svi časovi zabavni. Pored klizanja, devojčice se zabavljaju i na slalomu, vožnji sa haskijima, sankanju i kampovanju u šumi.

Nakon šest nedelja provedenih u Magičnoj ledenoj akademiju za klizanje jedna od devojčica će postati ledena princeza. Ali koja će to devojčica biti? ŠKOLA KLIZANJA / BELE KLIZALJKE – ŽELJE – Linda Čapman Dobro došli u čarobni svet u kojem se svi snovi ostvaruju! U čarobni svet pirueta na ledu! Emili obožava da kliza. Nije mogla da veruje da su je stvarno primili u Čarobnu školu klizanja. Neke devojčice nisu baš prijateljski raspoložene prema novoj klizačici. Emili se našla u neugodnoj situaciji. Da li je dovoljno hrabra da prokrči sebi put do prave nagrade i osvoji divne bele klizaljke?

Format 130mm x 200mm, Obim 118 str. Povez broš, Cena 370 din.

ŠKOLA KLIZANJA / LJUBIČASTE KLIZALJKE – PRIJATELJI –Linda Čapman Emili je oduševljena što su je primili u školu klizanja – obožava da vežba opasne pokrete i piruete. Svaka devojčica priželjkuje da osvoji prvo mesto i prelepe ljubičaste klizaljke. Problemi počinju kad treba da vežbaju u parovima. Da li će Emili uspeti da im dokaže da su prijateljstvo i zajednički rad vredniji od svake nagrade?

Format 130mm x 200mm, Obim 118 str. Povez broš, Cena 370 din.

34

LEO COMMERCE 2013

Emili i njene drugarice iz škole klizanja jedva čekaju da počne novo, dvodnevno takmičenje. Devojčice moraju da ulože zajednički trud ako žele da osvoje crvene klizaljke. Da li će shvatiti da je timski rad važniji od pobede?

Format 130mm x 200mm, Obim 122 str. Povez broš, Cena 370 din.

ŠKOLA KLIZANJA / ROZE KLIZALJKE – ŽURKA –Linda Čapman Emili obožava da kliza uz muziku. Ove nedelje devojke treba same da osmisle koreografije i kostime.

Ubrzo, Emili će se potpuno posvetiti treninzima i zaboraviće drugarice. Da li će shvatiti da su pravi prijatelji vredniji od divnih roze klizaljki?

Format 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 370 din.

ŠKOLA KLIZANJA / PLAVE KLIZALJKE – SNOVI –Linda Čapman Emili i njene drugarice jedva čekaju novi izazov u školi klizanja – štafetnu trku tročlanih ekipa. Toliko su nestrpljive da odmah počinju pripreme! Emili primećuje da je Heder tužna i želi da joj pomogne.

Ta odluka ugroziće Emilinu ekipu u trci. Šta je važnije – drugarstvo ili predivne plave klizaljke?

Format 130mm x 200mm, Obim 120 str. Povez broš, Cena 370 din.

ŠKOLA KLIZANJA / SREBRNE KLIZALJKE – IZNENAĐENJE –Linda Čapman Emili ne može da veruje da se približila poslednja nedelja u školi klizanja – želela je da traje zauvek. U poslednjem takmičenju devojčice treba da otklizaju čarobni ples-uspavanku. Emili zna da će to biti težak zadatak. Emili će dati sve od sebe jer pobednika čeka velika nagrada – mnogo veća od srebrnih klizaljki – pravo ostvarenje sna!

Format 130mm x 200mm, Obim 120 str. Povez broš, Cena 370 din.

ŠKOLA KLIZANJA / SAFIRNE KLIZALJKE – ZABAVA –Linda Čapman Izi najviše voli da kliza. Kad se našla u čarobnoj školi klizanja, shvatila je da se našla u svetu zabave! Izi je već promenila nekoliko škola. Teško joj je da upoznaje nove drugarice. Da li će se sprijateljiti s nekom devojčicom iz škole klizanja i osvojiti svetlucave, safirne klizaljke?

Format 130mm x 200mm, Obim 120 str. Povez broš, Cena 370 din.

ŠKOLA KLIZANJA / NARANDŽASTE KLIZALJKE – ZVEZDA –Linda Čapman Izi se super provodi u školi klizanja. Obožava treninge, čarobnu Zemlju snega i leda, a najviše svoju novu drugaricu – Sofi. Kad je pala na ledu, Izi se obeshrabrila. Neće moći da kliza svim srcem na takmičenju. Čak ni Sofi ne može da joj pomogne. Kako će Izi povratiti veru u sebe i osvojiti neodoljive narandžaste klizaljke?

Format 130mm x 200mm, Obim 116 str. Povez broš, Cena 370 din.

www.leo.rs

35

ŠKOLA KLIZANJA

ŠKOLA KLIZANJA / CRVENE KLIZALJKE – MAGIJA –Linda Čapman

ZVEZDANI PRAH

Lusi je samo normalna devetogodišnja devojčica, ili bar tako misli. Zajedno sa svojim najboljim prijateljima mora da nauči kako da koristi svoju magiju.

Kada sazna da je ona duh zvezdanog praha njen život postaje sve uzbudljiviji!

ZVEZDANI PRAH / MAGIJA POD SJAJEM MESEČINE – Linda Čapman Devetogodišnja Lusi oduševljena je što se Alegra Grinvud doselila u komšiluk, i dve devojčice vrlo brzo postaju prijateljice. Ali, nakon što joj je Alegra rekla da je ’vila zvezdanog praha’, Lusi otkriva čitav svet magije koji prevazilazi njenu maštu...

Format 130mm x 200mm, Obim 148 str. Povez broš, Cena 460 din.

ZVEZDANI PRAH / VERUJ U MAGIJU – Linda Čapman Lusi je čarobna ’vila zvezdanog praha’. Noću, ona leti u šumu gde se sastaje sa svojim drugaricama vilama.

Došlo je i vreme da mlade vile uvežbavaju primenu posebnih moći koje poseduju, tako da će ovo leto postati još čarobnije za Lusi...

Format 130mm x 200mm, Obim 148 str. Povez broš, Cena 460 din.

ZVEZDANI PRAH / MAGIJA JE U VAZDUHU – Linda Čapman Lusi i njene drugarice vile zvezdanog praha svake večeri vežbaju primenu magijskih moći koje imaju. Ali, kada se četiri devojčice budu posvađale, zaboraviće na to da je magija zvezdanog praha najsnažnija kada su udružene. A ovog leta će im magija koju poseduju biti potrebnija više nego ikada...

Format 130mm x 200mm, Obim 148 str. Povez broš, Cena 460 din.

36

LEO COMMERCE 2013

Lusina magija zvezdanog praha postaje snažnija iz dana u dan, i uveče, kada se nađe sa svojim drugaricama vilama zvezdanog praha, rado pokazuje šta sve može da uradi! Međutim, čak ni moći koje poseduje ne mogu da pripreme Lusi za opasnost sa kojom će morati da se suoči. Da bi se spasila, biće joj potrebna magija snažnija od magije zvezdanog praha...

Format 130mm x 200mm, Obim 148 str. Povez broš, Cena 460 din.

ZVEZDANI PRAH / SENKE MAGIJE – Linda Čapman Moći zvezdanog praha koje Lusi poseduje postaju sve snažnije! Njene drugarice vile zvezdanog praha obožavaju da gledaju šta sve ona može da uradi. Međutim, na odmoru na koji je otišla sa najboljom drugaricom Alegrom, neke stvari nisu baš onakve kakvim se čine. Lusi će morati da bude oprezna. Njene drugarice nisu jedine vile zvezdanog praha koje znaju za njene moći...

Format 130mm x 200mm, Obim 148 str. Povez broš, Cena 460 din.

ZVEZDANI PRAH / MAGIČNE TAJNE – Linda Čapman Lusi obožava to što je vila zvezdanog praha. Svake večeri ona leti nebom, uvežbavajući primenu magije zajedno sa svojim drugaricama vilama zvezdanog praha. Ali, kada Lusine magične sposobnosti budu počele da slabe, neće joj biti jasno zašto se to dešava. Da li su za to krive mračne vile – ili neko u koga Lusi misli da može da ima poverenja?

Format 130mm x 200mm, Obim 152 str. Povez broš, Cena 460 din.

ZVEZDANI PRAH / MAGIJA PONOĆI – Linda Čapman Lusi je najmoćnija vila zvezdanog praha koja je ikada postojala – njene moći su zaista posebne. Međutim, neke mračne vile se neće smiriti dok ne prisvoje Lusine magične moći za sebe. Hoće li Lusi uspeti da ih spreči?

Format 130mm x 200mm, Obim 168 str. Povez broš, Cena 460 din.

ZVEZDANI PRAH / LUSIN MAGIČNI DNEVNIK – Linda Čapman Da li želiš da saznaš koja je to posebna tajna zvezdanog praha? To možeš da otkriješ u Lusinom magičnom dnevniku... Lusi je mlada vila zvezdanog praha koja poseduje najsnažnije moći koje je svet zvezdanog praha ikada video – i zapisala je svoje najtajnije misli, snove i želje i još mnogo toga što niste znali o zvezdanom prahu u svom posebnom dnevniku. Postani deo Lusinog magičnog sveta. Dovoljno je da veruješ u zvezdani prah!

Format 130mm x 200mm, Obim 140 str. Povez broš, Cena 460 din.

www.leo.rs

37

ZVEZDANI PRAH

ZVEZDANI PRAH / UKRADENA MAGIJA – Linda Čapman

ŠKOLA ZA JEDNOROGE

ŠKOLA ZA JEDNOROGE / PRVORAZREDNI DRUGARI – Linda Čapman Dobrodošli u školu za jednoroge – neka magija počne! Prvi je dan polugodišta u školi za jednoroge i mala Vrba veoma je nervozna i uzbuđena, ali ubrzo će se smestiti i upoznati nove drugare. Život u školi pun je zabave i avanture, ali jednog dana jedan stariji jednorog prevari Oluju i uvali ga u veliku nevolju. Vrba je odlučna da pomogne svom prijatelju, makar to značilo i da će se naći u opasnosti – ipak, za šta služe prijatelji?

Format 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 450 din.

ŠKOLA ZA JEDNOROGE / ŽURKA IZNENAĐENJA – Linda Čapman Malo je ostalo do Safirinog rođendana i njeni drugari spremaju čarobnu žurku. Međutim, Troj se u zadnje vreme čudno ponaša – da li možda krije nešto od ostalih? I da li Vrba može da dokaže koliko je prijateljstvo važno i da ga natera da dođe na najbolju rođendansku proslavu ikada!?

Format 130mm x 200mm, Obim 116 str. Povez broš, Cena 450 din.

ŠKOLA ZA JEDNOROGE / LOV NA BLAGO – Linda Čapman Vrba i njeni drugari odlaze na uzbudljiv lov na blago i puno se zabavljaju pokušavajući da odgonetnu tragove – sve dok Troj sve ne pokvari tako što počne svima da komanduje. Kako Vrba može da mu pokaže da je važnije biti dobar drug nego pobediti?

Format 130mm x 200mm, Obim 116 str. Povez broš, Cena 450 din.

ŠKOLA ZA JEDNOROGE / ŠKOLSKA PREDSTAVA – Linda Čapman Svi su uzbuđeni pred školsku predstavu i Vrba mašta da bude zvezda večeri. Ali kada se Safira takođe prijavi za audiciju za glavnu ulogu, Vrba mora da donese tešku odluku. Hoće li naći hrabrosti da pomogne svojoj najboljoj drugarici kao i da ostvari i svoje i njene snove?

Format 130mm x 200mm, Obim 128 str. Povez broš, Cena 450 din.

ŠKOLA ZA JEDNOROGE / IZLOŽBA KUĆNIH LJUBIMACA – Linda Čapman Vrba i njeni drugari uvek se zabavljaju u školi za jednoroge i sve će izgleda postati još uzbudljivije kada direktor najavi izložbu kućnih ljubimaca! Vrba jedva čeka, ali Oluja se ponaša veoma čudno. Vrba je sigurna da to ima neke veze s izložbom. U čemu li je problem?

Format 130mm x 200mm, Obim 128 str. Povez broš, Cena 450 din.

ŠKOLA ZA JEDNOROGE / TIMASKA MAGIJA – Linda Čapman Skoro je kraj polugodišta i svi vredno uče za finalne ispite – svi osim Trojanca. On ima mnogo bolji plan.

Ali kada Vrba otkrije šta je naumio, sigurna je da će njen drug upasti u veliku nevolju. Da li može da pomogne Trojancu pre nego što bude prekasno.

Format 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 450 din.

38

LEO COMMERCE 2013

Zamisli da jašeš na leđima snežnobelog jednoroga! Zamisli da letiš visoko u nebo dok ti vetar mrsi kosu! Zamisli da imaš jednoroga, da ga maziš i voliš zauvek!

Za Lorin Foster ovaj san postao je stvarnost. Danju jaše Sutona, običnog sivog konjića, ali čim padne noć i Lorin kaže čarobne reči, Suton se pretvara u jednoroga magičnih moći! Samo Lorin zna Sutonovu tajnu. Zajedno, njih dvoje upustiće se u mnoge avanture!

Komplet sadrži 5 čarobnih avantura Sutona i Lorin: Čarolija, Snovi se ostvaruju, Let iznad oblaka, Zvezdano iznenađenje, Jače od magije.

MOJ TAJNI JEDNOROG

KOMPLET MOJ TAJNI JEDNOROG 1–5 – Linda Čapman

Komplet pet knjiga + kutija, obim 560 str.

Cena 2250 din.

KOMPLET ŠKOLA ZA JEDNOROGE 1–6 – Linda Čapman Dobrodošli u Školu za jednoroge – gde je svaki jednorog podjednako važan

ŠKOLA ZA JEDNOROGE

Svi mladi jednorozi idu u školu za jednoroge da uče posebne veštine koje su im potrebne da bi postali zaštitnici čarobne zemlje Arkadije.

Od časova letenja, do lečenja i pravljenja amajlija, mala Vrba i njeni drugari jednorozi jako se zabavljaju i imaju puno uzbudljivih pustolovina dok se privikavaju na školski život. Osim što otkrivaju nove stvari, takođe počinju da shvataju koliko su važni odanost, iskrenost i, iznad svega, prijateljstvo.

Komplet sadrži svih 6 čarobnih avantura iz škole za jadnoroge: Prvorazredni drugari, Žurka iznenađenja, Lov na blago, Školska predstava, Izložba kućnih ljubimaca, Timska magija.

Komplet šest knjiga + kutija, obim 712 str.

Cena 2700 din.

www.leo.rs

39

MOJ TAJNI JEDNOROG

MOJ TAJNI JEDNOROG / ČAROLIJA – Linda Čapman Lorin Foster oduvek je želela konja. Kad joj se porodica preselila na selo, konačno joj se ostvario san.

Dobila je nežnog, sivog ponija po imenu Suton. Zatim je pročitala knjigu o sivom konjiću koji se pretvara u snežnobelog jednoroga.

Zapitala se da li bi Suton mogao biti čaroban konj. Možda...

Format 130mm x 200mm, Obim 100 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / SNOVI SE OSTVARUJU – Linda Čapman Kada Lorin kaže čarobne reči, njen poni Suton pretvara se u divnog jednoroga. Senka je plašljiv, mlad konj koji ne sme da skače, a samo Suton može da mu ulije hrabrost svojom čarolijom. Jedne olujne noći Senka će morati da se suoči s opasnošću potpuno sam...

Format 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / LET IZNAD OBLAKA – Linda Čapman Lorin krije tajnu – kad šapne čarobne reči, njen poni Sumrak pretvara se u divnog snežnobelog jednoroga. Lorinina drugarica Džesika ne želi da joj se otac ponovo oženi. Na dan tatinog venčanja, Džesika je bila toliko tužna da je pobegla od kuće. Lorin i Suton mogli bi da joj pomognu čarolijom, ali nisu sigurni da li će tako ugroziti svoju magiju...

Format 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / ZVEZDANO IZNENAĐENJE – Linda Čapman Lorin ne veruje u duhove, ali nešto čudno dešava se kod potoka. Jedne noći, dok su leteli iznad jezive kućice na drvetu usred šume, otkrili su nešto strašno...

Format 130mm x 200mm, Obim 124 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / JAČE OD MAGIJE –Linda Čapman Lorin i Suton pomogli su mnogim prijateljima zahvaljujući svojim čarolijama, ali sada se Suton razboleo.

Lorin je zabrinuta za svog jednoroga. Kako da mu pomogne da ozdravi?

Format 130mm x 200mm, Obim 116 str. Povez broš, Cena 450 din.

40

LEO COMMERCE 2013

Pssssst, to je tajna – Lorinin poni, Suton, u stvari je čarobni jednorog...

Lorin zna da je mali poni, po imenu Mesečina, jednorog. Ali, Mesečini treba poseban prijatelj koji će pokrenuti magiju. Kako će mu Lorin i Suton pomoći?

Format 130mm x 200mm. Obim 120 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / ZIMSKA ŽELJA – Linda Čapman Prijatelji ponekad mogu biti komplikovani...

Lorin se toliko obradovala poseti starih drugarica da je zaboravila Melaninu žurku. Kako će Suton i Lorin izgladiti situaciju i sačuvati Sutonovu tajnu?

Format 130mm x 200mm. Obim 140 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / DODIR MAGIJE – Linda Čapman Pssssst, to je tajna – Lorinin poni, Suton, u stvari je čarobni jednorog...

Maks i njegovo štene u velikoj su nevolji. Kako im Lorin i Suton mogu pomoći?

Format 130mm x 200mm. Obim 144 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / SNEŽNI SNOVI – Linda Čapman Kad joj se učini da je Suton izgubio svoje čarobne moći, Lorin je ubeđena da nešto nije u redu...

Format 130mm x 200mm. Obim 148 str. Povez broš, Cena 450 din.

MOJ TAJNI JEDNOROG / SUTONOVA MAGIJA – Linda Čapman Uobražena Džejd Roberts ljubomorna je što se Lorin sprijateljila s novim ždrebetom u štali, pa je odlučila da joj zagorča život. Ipak, kad se Džejd nađe u nevolji samo će Lorin moći da joj pomogne...

Format 130mm x 200mm. Povez broš.

www.leo.rs

41

MOJ TAJNI JEDNOROG

MOJ TAJNI JEDNOROG / NEOBIČAN PRIJATELJ – Linda Čapman

SAJMON SVETSKI PUTNIK Ajrin Torn već tridesetak godina živi u jednom istom mestu ali obožava da putuje.

Možete je sresti u botaničkoj bašti, na pijacama cveća, u bibliotekama sa što prašnjavijim i starijim knjigama i najčešće pored reke.

Inspiraciju za ovu knjigu dali su joj neki dragi dečaci.

SAJMON SVETSKI PUTNIK – POLARNA PUSTOLOVINA – Ajrin Torn Put oko sveta počinje od Severnog pola! Kada Sajmon dobije tajanstveni kompas, prebacuje se iz svoje sumorne svakodnevice pod bleštavo sunce ledom okovanih predela. Tamo upoznaje drugačije običaje i ljude, otkriva talente koje nije ni znao da poseduje, radost iskrenog prijateljstva kao i jedno specijalno iznenađenje. Gde li će Sajmona kompas dalje odvesti, saznajte u nastavcima ove snežne avanture.

Format 130mm x 200mm, Obim 110 str. Povez broš, Cena 333 din.

SSAJMON SVETSKI PUTNIK – MEKSIČKA MISIJA – Ajrin Torn Druga stanica na putu oko sveta!

Nakon ledenih prostora Antarktika, čarobni kompas zavrteće se u pravcu jjugozapada. Dedu posećuje neobični gost iz Meksika i Sajmon saznaje da je jjedini koji može da spase njegovog unuka. Krišom od svih, naš mali junak polazi u spasilačku misiju gde ga čekaju opasnosti i žitelji meksičke tropske ššume, opaki kradljivci zakopanog blaga i drevna magija majanskih vračeva.

SSajmon je u trci s vremenom - svaki minut je važan.

Format 130mm x 200mm, Obim 110 str. Povez broš, Cena 333 din.

42

LEO COMMERCE 2013

U SSajmonov grad došao je veliki akvarijum pun raznovrsnih morskih stvorenja, a u kuću do njegove doselila se devojčica iz Japana kojoj je potrebna njegova pomoć. kuć ku VVreme je za novo magično putovanje. Ovoga puta kompas ga vodi na daleki istok, Vre kkaa olupini duboko ispod okeanskog plavetnila i on dobija priliku da pliva s kitovima, ajkulama, hobotnicama i čudnovatim bićima koja nastanjuju zonu sumraka. Opasaj ajk nosti nos os vrebaju dok dečak uz svog novog drugara savladava neotrkivena prostranstva ispod isp spp površine mora.

A ovde sve protekne kako treba, našem junaku predstoji još jedna destinacija – Ak Ako otkrijte otk tk koja, u sledećem nastavku!

Format For Form orrm 130mm x 200mm, Obim 112 str. Povez broš, Cena 333 din.

SAJMON SVETSKI PUTNIK – ČETIRI ČAROLIJE – Ajrin Torn Strelica kompasa sada pokazuje ka jugu – vreme je da Sajmon napravi pun krug i da krene u četvrtu avanturu na četvrtoj strani sveta. Kada ga jednog jutra poseti misteriozna lasta i povede u žarku Afriku da bi pomogao mladom poglavici plemena Tokaleja, naš junak susrešće se sa starim prijateljima, a upoznaće i neke nove. Veličanstveni Viktorijini vodopadi oduzimaju dah, divlja savana budi radoznalost i divljenje, dok se na jednom mestu dodiruju različite svetske kulture. Četiri svetska putnika udružiće svoje moći protiv zle sile i dokazaće da prijateljstvo nema granica.

Format 130mm x 200mm, Obim 120 str. Povez broš, Cena 333 din.

Komplet Komp Ko mple lett SSajmon svetski putnik 1–4 Četiriri kknjige Četiri Četi njig nj igee za četiri strane sveta! Sajmon je običan, povučeni dečak deča de čakk čiji čiji se se svet sv menja kada otkrije Udruženje svetskih putnika i Uz njegovu pomoć, on kreće na putovanja u svoj sv oj neobični neo eobi bičn čnii kompas. čn k udaljene krajeve planete. Svet više nije samo njegov udal ud lje j nee i misteriozne mis ggradić gr adićićć i oono ad no ššto t vidi s prozora – sada su granice nestale i mašta je postala post po s ala st ala stvarnost. al stva st tva varn arn Uz malo magije, Sajmon upoznaje nove kulture, običaje, ob bičaj ičičaj aje, e, ljude e, lju jude i životinje, nailazi na peripetije, spasava ugrožene i jude sklapa ssk kla lapa pa nnova, oovvaa,, nneprocenjiva prijateljstva. Neka Sajmonov kompas i tebe tte ebbee povede pov ovved edde u neistražene predele pune avantura.

FFormat: For ormat: maat: 1130mm mat m 300m 330m mm x 200mm, Obim 450 str. Povez knjige - broš, mm kutija ku kut utija ut ijjjaa - tvr tv tvrdokartonirana, vvrdok d kart art rtto rto Cena 1296 din.

www.leo.rs

43

SAJMON SVETSKI PUTNIK

SAJMON SVETSKI PUTNIK – OKEANSKA OLUPINA SA – AAjrin Torn

ONOSTRANI

ONOSTR A NI U serijalu “Onostrani” Brendon Mal nas vodi u Lirijan, svet u koji možete stići i iz ovog našeg sveta, ako znate kako ili pukim slučajem. Ako vam se to desi, upoznaćete razna bića, ljude koji rastu iz semena, ogromne krabe, zle čarobnjake, simpatične smutljivce koji odbacuju delove vlastitih tela, opasne močvare, strašne tamnice...

SVET SV V BEZ JUNAKA – Onostrani – knjiga I – Brendon Mal Džejson Dž Dže ž Voker često je žalio što mu je život krajnje predvidiv - sve dok jednog običnog dana u zoološkom vrtu nije prebačen iz rezervoara sa nilskim konjem u neki čudan, ugroženi svet. Lirijan je pun opasnosti i vr vrt izazova iza zaa i nije nalik ni na jedno mesto koje je Džejson ikada imao prilike da upozna. Ljudi žive u strahu od ccara car a Maldora, zlog čarobnjaka. Hrabri podanici koji su se nekada usprotivili Maldoru bili su potkupljeni ilili sslomljeni i napustili su carstvo u kojem vladaju strah i sumnja. Dok pokušava da se nakako vrati kući, Džejson igrom slučaja upoznaje Rejčel, koja je takođe na tajanstveni način iz našeg sveta dospela u Dž Dže Lirijan. Njih dvoje treba da sastave moćnu reč koja treba da uništi zlog cara, a pritom otkrivaju da će Lir Li njihovi nji ji izgledi da se vrate kući biti znatno veći budu li spasli ovaj svet bez junaka.

FFormat 130mm x 200mm, Obim 448 str. Povez broš, Cena 1000 din.

Seme pobune – ONOSTRANI Se – knjiga II – Brendon Mal DDžejson Dž ž Voker mora da pronađe načina da se vrati u Lirijan. Rejčel je ostala tamo nasukana, a Džejson je došao u posed dragocenog obaveštenja koje neizostavno moraju saznati prijatelji koji Dž su tamo ostali kako ne bi izgubili svaku nadu da će uspeti da prežive i poraze zlog cara Maldora.

KKada Ka a mu konačno pođe za rukom da se vrati u taj čudni i ugroženi svet, Džejson se istog časa nađe u nnajvećoj opasnosti do tada, biva proglašen za najtraženijeg begunca na celom kontinentu. Rejčel je u međuvremenu počela kod sebe sama da otkriva nove sposobnosti koje bi mogle da budu od velikog značaja u borbi protiv Maldorove tiranije. ve vel Format 130mm x 200mm, Obim 484 str. Povez broš, Cena 1100 din.

For

PPrateći proročanstvo – ONOSTRANI – knjiga III – Brendon Mal Kada su Džejson i Rejčel dospeli u Lirijan, jedino su želeli da pronađu načina da se vrate kući.

Ka Sada znaju da su uloge koje moraju da odigraju u poslednjoj fazi krstaškog rata protiv zlog cara Sa Maldora, od najveće važnosti mada ih to može koštati života. U svom poslednjem proročanstvu M proročica iz Mijanamona videla je mnoge moguće budućnosti za narod Lirijana. Ali među svim tim pr budućnostima, nazrela je samo jedan neizvestan kurs koji bi Džejsonu, Rejčel i junacima na njihovoj bu strani sst t mogao omogućiti da poraze Maldora i ponovo uspostave mir u Lirijanu. Njena vizija zahteva d Džejson i Rejčel krenu različitim putevima na početku najopasnije pustolovine do tada. Hoće li da ih njihova putovanja odvesti konačno kući ili na neko mesto koje nijendo od njih nije moglo ni da zzamisli? za a Poslednji deo bestseler trilogije Onostrani Brendona Mala sadrži više pustolovina nego iijedna j njegova knjiga do sada i predstavlja neverovatan, zapanjujuć završetak ove epske priče.

Format 130mm x 200mm, Obim 500 str. Povez broš, Cena 1200 din.

44

LEO COMMERCE 2013

Tražimo novog čuvara!!!

Mora da bude odgovoran, prilagodljiv, i voljan da obavlja hitne zubarske operacije na maglovitom džinu.

Neophodan otporan stomak. Da je prošao obuku. Obezbeđen deluks smeštaj. Penzija obezbeđena, pod uslovom da se ne udavite, da vas ne prožderu ili pretvore u kamen. Poznavanje gnomskih jezika je plus.

Format 130mm x 200mm, Obim 370 str. Povez broš, Cena 740 din.

USPON ZVEZDE VEČERNJAČE / Utočište za bajke II – Brendon Mal Na kraju školske godine Kendra i njen brat Set brže bolje su se ponovo zaputili u Utočište za bajke, sklonište za mitska i magična stvorenja. Deda Sorenson poziva trojicu specijalista - gospodara napitaka, sakupljača magičnh relikvija i hvatača mitskih stvorenja - da mu pomognu da zaštiti imanje od Društva Večernja zvezda, drevne organizacije odlučne da ukrade skriveni artefakt velike moći. Vreme ističe.

Format 130mm x 200mm, Obim 408 str. Povez broš, Cena 800 din.

IZMEĐU SVETLOSTI I TAME / Utočište za bajke III – Brendon Mal Neko ili nešto pustio je kugu koja pretvara bića svetlosti u bića tame. Set uspeva rano da otkrije dotični problem, ali dok se zaraza širi, postaje jasno da rezervat neće moći još dugo da izdrži. Sorensonovima je hitno potrebna pomoć, i oni se pitaju gde bi mogli da je potraže. Svinga je uvek davala mudre savete - ali da nije ona izdajica?

Format 130mm x 200mm, Obim 446 str. Povez broš, Cena 830 din.

TAJNE SVETILIŠTA ZMAJEVA / Utočište za bajke IV – Brendon Mal Pronađena su dva skrivena artefakta. Novi rezervati suočeni su sa uništenjem dok Društvo Večernja zvezda neumorno traga za novim talismanima. U očajničkom nastojanju da ih zaustavi, Kendra u Patonovom Dnevniku tajni otkriva mesto gde se nalazi ključ grobnice u kojoj se nalazi jedan od artefakata. Ako žele da se domognu ključa, Vitezovi Zore moraju da uđu u smrtonosnu zamku.

Format 130mm x 200mm, Obim 494 str. Povez broš, Cena 900 din.

KLJUČEVI TAMNICE ZA DEMONE / Utočište za bajke V – Brendon Mal Posle mnogo vekova zavera Svinga - vođa Društva Večernja Zvezda - kreće u potragu za poslednjim artefaktom koji mu je potreban da otvori veliki zatvor sa demonima. Zzyxx, Kendra, Set i Vitezovi Zore jure od jednog do drugog egzotičnog rezervata na zemlji pokušavajući da presretnu poslednji artefakt.

Ulozi nikada nisu bili viši.

Format 130mm x 200mm, Obim 558 str. Povez broš, Cena 1000 din.

www.leo.rs

45

UTOČIŠTE ZA BAJKE

UTOČIŠTE ZA BAJKE / Utočište za bajke I – Brendon Mal

ČARLI

PONOĆ ZA ČARLIJA BOUNA – Dženi Nimo Prva od osam knjiga o dečaku Čarliju koji otkriva da može da čuje glasove ljudi sa fotografija. On potom odlazi u Blurovu akademiju – školu za decu poput njega – i tu otkriva da potiče od Crvenog kralja, čarobnjaka iz daleke prošlosti.

Format 130mm x 200mm, Obim 334 str. Povez broš, Cena 600 din.

ČARLI BOUN I VREMENSKI TVISTER – Dženi Nimo Avantura Čarlija Bouna se nastavlja. Na tavanu Blurove akademije se krije posetilac iz prošlosti. Dok njegove tetke vrebaju kao sokoli, dok se porodica Blur trudi da mu što više zagorča život i između svojih putovanja kroz slike, Čarli pokušava da pomogne izgubljenom dečaku ali i da pronađe nekoga za kim odavno čezne.

Format 130mm x 200mm, Obim 337 str. Povez broš, Cena 650 din.

ČARLI BOUN I PLAVA BOA – Dženi Nimo Treći nastavak serijala o Čarliju Bounu donosi nova čudesna stvorenja i nove dogodovštine za Čarlija.

Bendžamin je otišao u Hong Kong, ujka Paton je nestao i Čarli je ostao sam protiv svojih zlih tetaka. Uz pomoć svojih drugova i njihovih neobičnih talenata on pokušava da sredi haos koji stalno izbija oko njega.

Nevidljivi dečak, veštica Jolanda i odbegli čarobnjak su prvi na listi prioriteta.

Format 130mm x 200mm, Obim 340 str. Povez broš, Cena 650 din.

ČARLI BOUN I ZAMAK OGLEDALA – Dženi Nimo Ako ste mislili da je boa bila jeziva, šta biste tek rekli za sablasnog belog konja koji divlje juri oko Blurove akademije? U četvrtoj knjizi o Čarliju Bounu uzbuđenja dostižu vrhunac. Bilija će konačno usvojiti, ali ne onakvi roditelji kakve je on oduvek želeo, Olivija otkriva svoju moćnu obdarenost a Čarli odlazi u Zamak ogledala gde će se suočiti sa svojom najvećom željom, i shvatiti da stvari nisu uvek onakve kao što izgledaju.

Format 130mm x 200mm, Obim 342 str. Povez broš, Cena 650 din.

ČARLI BOUN I SKRIVENI KRALJ – Dženi Nimo Misterija se razotkriva i Čarli, uz pomoć prijatelja, rođaka i magije kreće u konačnu borbu protiv mračnih sila i prevara. Čarli će upoznati novu obdarenu decu, u Blurovoj akademiji će se održati veliki bal, senka sa kraljevog portreta će krenuti u akciju i Čarli će doznati znamenitu čaroliju koja će promeniti mnoge živote.

Nikada prepreke nisu bile teže, nikada zadaci nisu bili opasniji, nikada nije imao toliko neprijatelja...

Format 130mm x 200mm, Obim 342 str. Povez broš, Cena 650 din.

46

LEO COMMERCE 2013

Čitajući šestu knjigu o Čarliju Bounu, dečaku koji ima magičan talenat da putuje kroz slike, upoznaćeš čudnog novog učenika od kog će te hvatati jeza, nerviraće te baka Boun i njene zle sestre, grickaćeš nokte od napetosti dok glavni junak stalno upada u nove avanture. Ovog puta je opasnost veća nego ikada. Šta to novo Čarli mora da otkrije da bi konačno mogao da živi spokojno?

Format 130mm x 200mm, Obim 342 str. Povez broš, Cena 650 din.

ČARLI BOUN I SENKA BEDLOKA – Dženi Nimo Čarlijev predak, džin Otus, u velikoj je nevolji – zarobio ga je zli grof Harken u Bedloku gde ga čuva armija trolova. Čarli ulazi u sliku Bedloka da ga spasi. Za to vreme, u školi vlada strašna borba između dva obdarena đaka. Samo jedan će uzmaći...

Format 130mm x 200mm, Obim 400 str. Povez broš, Cena 750 din.

ČARLI BOUN I CRVENI VITEZ – Dženi Nimo Zla porodica Blur oko sebe ponovo okuplja saveznike, ovoga puta sa još većim magijskim moćima. Njihove siledžije preuzimaju grad i rasteruju ljude iz njega. Čarli je rešen da ih zaustavi. Ali pošto je Kafe za kućne ljubimce zatvoren, Bili zarobljen u Bedloku, a jedan drugi prijatelj u dosluhu s Blurovima, čini se da je Čarlijeva jedina nada misteriozni Crveni vitez...

Format 130mm x 200mm, Obim 370 str. Povez broš, Cena 750 din.

KOMPLET ČARLI BOUN I-IV – Dženi Nimo Komplet prve četiri knjige iz serij serijala o neverovatnom dečaku Čarliju Bounu koji ima magične moći. Ponoć za Čarlija Čarlij Bouna, Čarli Boun i vremenski tvister, Čarli Boun i plava boa i Čarli Boun i zam zamak ogledala.

Komplet četiri knjige + kutija Cena 2400 din.

KOMPLET ČARLI V-VIII – Dženi Nimo Komplet poslednje četiri knjige iz serijala o neverovatnom dečaku Čarliju Bounu koji ima magične moći. Čarli Boun i skriveni kralj, Čarli Boun i vuk iz divljine, Čarli Boun i senka Bedloka i Čarli Boun i crveni vitez.

Komplet četiri knjige + kutija Cena 2700 din.

www.leo.rs

47

ČARLI

ČARLI BOUN I VUK IZ DIVLJINE – Dženi Nimo

ČARLI

TAJNO KRALJEVSTVO / HRONIKE CRVENOG KRALJA TA knjiga kn I – Dženi Nimo Pri o Crvenom kralju, slavnom pretku Čarlija Bouna. Otkrijte moć crvenog plašta i pođite Priča u pustolovinu p s prognanim kraljem Timokenom, njegovom sestrom magičnog dodira, Zobejdom, pričljivom kamilom i drugim neobičnim prijateljima koje će oni sresti na svom Zob dugogodišnjem putovanju u potrazi za novim domom. Pod stalnom pretnjom vojske du zelenih, ljigavih stvorenja ova družina neustrašivo zel id ka svom cilju. ide FFormat 135mm x 205mm, Obim 228 str. Povez broš, Cena 550 din.

For

KKAMENJE REJVENGLASA / HRONIKE CRVENOG KRALJA k knjiga II – Dženi Nimo T Timoken, dečak – čarobnjak, pobegao je iz svog doma u Tajnom kraljevstvu i otputovao u Britaniju. Ali nove opasnosti vrebaju ispod drveća, i novi neprijatelji žele njegov čarobni mesečev plašt. Zajedno sa svojom vernom kamilom Gabarom i strogim čarobnjakom m EErijem, Timoken mora da pronađe mesto koje mu je sudbina odredila da na njemu izgradi vveliki zamak. Ali vladari Britanije nisu spremni da dele svoje kraljevstvo. Ako Timoken želi dda tu osnuje svoj dom, moraće za to da se bori...

Format 135mm x 205mm, Obim 244 str. Povez broš, Cena 600 din.

Fo

ČAROLIJA

VILINA SONATA - Obmana vilinske kraljice – Megi Stifvater Delimično pustolovna, delimično izmaštana ljubavna priča koja potpuno zaokuplja pažnju čitaoca, Vilina sonata će oduševiti gotovo sve kategorije čitalaca veštim preplitanjem magije i svakodnevnog života.

Format 135mm x 205mm, Obim 324 str. Povez broš, Cena 700 din.

VILINA BALADA - Okupljanje vila – Megi Stifvater U ovom hipnotišućem nastavku Viline sonate, gotovo natprirodna muzička nadarenost Džejmsa Morgana privukla je Nualu, vilinsku muzu, kradljivicu duša, koja se hrani kreativnim energijama izuzetnih ljudskih bića sve dok ne umru...

Format 135mm x 205mm, Obim 354 str. Povez broš, Cena 750 din.

48

LEO COMMERCE 2013

22 lekcije iz čarobnjaštva, plus šansa da postaneš član čarobnjačkog esnafa.

Nikada se ranije nije pojavila nijedna knjiga slična ovoj! Prava čarobnjakova avantura za tebe! Ako dobro savladaš lekcije, možda će ti ponuditi članstvo u prestižnom esnafu čarobnjaka. Ovo nije mašta! Ovo je, konačno, prava stvar! Časove magije drži pravi pravcati čarobnjak, vešt u svim čarobnjačkim naukama.

Format 135mm x 200mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 700 din.

KĆI ŠUMSKOG VILENJAKA – Trilogija Renesansni festivali – Džilijen Samers Nakon majčine smrti, petnaestogodišnja Kili Hartvud je prinuđena da napusti Kaliforniju, kako bi živela sa ocem, koji nomadski živi na Renesansnom festivalu u Koloradu. Kada Kili stekne sposobnost da vidi vilenjake i počne da komunicira sa drvećem, onda za nju biva sasvim jasno da joj otac duguje objašnjenje.

Format 130mm x 200mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 600 din.

NA FESTIVALU VAJLDVUD – Trilogija Renesansni festivali II deo – Džilijen Samers Nakon što je suzbila zlu spletku jedne pokvarene vile, Kili Hartvud je spremna za zabavu na predstojećem Renesansnom vašaru. Dok se vile pojavljuju na najčudnijim mogućim mestima, Kilini planovi da se dobro zabavi su uništeni. Za sada, život vile nije baš tako čaroban kao što se nadala. A onda se pojavljuje jednorog.

Format 130mm x 200mm, Obim 350 str. Povez broš, Cena 650 din.

TAJNA ŠUME UŽASA – Trilogija Renesansni festivali III deo – Džilijen Samers U trećem delu popularne trilogije Renesansni festivali, koja je dobila i brojne pohvale kritike, šesnaestogodišnja Kili Hartvud nevoljno se pridružuje svom ocu u Šumi Užasa. Iako je njena veza sa Šonom obećavala, sada se prekinula, „pravi“ prijatelji su otišli, a njen tata je isuviše okupiran obavezama koje ima kao gospodar šume...

Format 130mm x 200mm, Obim 240 str. Povez broš, Cena 600 din.

SENKE REDVUDA – Trilogija Izdanci senke – Džilijen Samers Popularna i hvaljena saga o učesnicima renesansnih festivala dobija nastavak – novu, trilogiju Izdanci Senke, koja prati dogodovštine Kili Hartvud. Leto je stiglo i Kili želi da zaboravi da je poluvilenjakinja i da se pridruži svojoj drugarici Lori u šopingu u Los Anđelesu. Umesto toga, sa svojim mačorom Neom i bakom uputila se u Redvud, da pomogne u potrazi za nestalim zaštitnikom te šume...

Format 135mm x 205mm, Obim 298 str. Povez broš, Cena 650 din.

FESTIVAL KVIKSILVER – Trilogija Izdanci senke II deo – Džilijen Samers Kili Hartvud veruje da je njena uloga u Kanadi da pronađe rešenje za sukob između vilenjaka i vila. Međutim, tokom boravka na zasenjujućem vilinskom Visokom dvoru – koji vrvi od čarolija i smicalica – vrlo brzo će shvatiti suprotno. Neuravnotežena magija stvorila je pukotinu koja može da dovede do uništenja sveta...

Format 135mm x 205mm, Obim 308 str. Povez broš, Cena 650 din.

www.leo.rs

49

ČAROLIJA

KNJIGA ZA ČAROBNJAKE – Vodič kroz tajne čarobnjačkog zanata – Grupa autora

ČAROLIJA

PLAVA JE ZA KOŠMARE – Znam tvoju tajnu – Lori Feria Stolarc Stejsi Braun ima mnogo tajni – zaljubljena je u dečka svoje najbolje drugarice Dree, baca čini i sanja košmare koji se ostvaruju. Sada sanja o Drei i poremećenom progonitelju. Da bi spasila Dreu, Stejsi će biti potrebna sva magija i hrabrost koju poseduje. I svačije tajne će morati da se razotkriju.

Format 130mm x 200mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 650 din.

BELA JE ZA MAGIJU – Gledam te – Lori Feria Stolarc Ponovo je počelo. Stejsi Braun ima košmare – jezive snove progonjene duhovima ljudi koji su brutalno ubijeni. Sada je njena završna godina u internatu, i trebalo bi da se skoncentriše na časove i prijemni za fakultet – a da ne pominjem nizbrdicu kojom je njen ljubavni život u poslednje vreme krenuo.

Format 130mm x 200mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 650 din.

CRVENA JE ZA SEĆANJE – Znam da si sama – Lori Feria Stolarc Ništa nije isto za osamnaestogodišnju Stejsi od kad je njen dečko Džejkob poginuo. Mesecima je boravila u kući na plaži koju su delili pre Džejkobove strašne nesreće, ne želeći da se okane nade da je negde, nekako, Džejkob još uvek živ.

Format 130mm x 200mm, Obim 296 str. Povez broš, Cena 650 din.

SREBRNA JE ZA TAJNE – Platićeš mi – Lori Feria Stolarc Posle dve godine košmara, nadmudrivanja progonitelja, i spasavanja života, Stejsine uspomene na internat nisu baš tako ružičaste. Stejsi, njen dečko Džejkob, i njihov krug prijatelja iščekuju raspust pre nego što krenu na fakultet: šest dobrih prijatelja, kuća na plaži, i bez roditelja.

Format 130mm x 200mm, Obim 280 str. Povez broš, Cena 650 din.

LORI FERIJA STOLARCC Komplet četiri knjige:: Plava je za košmare, Bela je za magiju, Crvena je za sećanje i Srebrna je za tajne..

Za sve ljubitelje fenomenalne Lori Ferije Stolarc koji žele da ulepšaju svoju kućnu biblioteku..

Komplet četiri knjige + kutija Cena 2400 din..

Serijal knjiga u obliku srcaa KNJIGE U OBLIKU SRCA

posvećen je svima onima koji su voleli, koji vole ili će voleti...

LJUBAVNE PORUKE

Format 220mm x 220mm, Povez broš, Obim 160 str.

Cena 600 din.

50

LJUBAVNI CITATI

Format 220mm x 220mm, Povez broš, Obim 160 str.

Cena 550 din.

LEO COMMERCE 2013

FENG ŠUI ZA LJUBAV

Format 220mm x 220mm, Povez broš, Obim 160 str.

Cena 600 din.

LJUBAVNA PISMA

Format 220mm x 220mm, Povez broš, Obim 160 str.

Cena 600 din.

N Najbolja i najsveobuhvatnija enciklopedija o životinjama. Od praživotinja do kičmenjaka, knjiga pprikazuje bića iz svih zajednica u prirodi koja čine životinjski svet. Vrste su opisane jednostavno, uuključujući i njihov fizički izgled, životnu sredinu i ponašanje. Većina vrsta ilustrovane su fotografijama ilili crtežima u boji.

FFormat 170mm x 245mm, Obim 448 str. Povez tvrdokoričen, Cena 4444 din.

ISTRAŽUJ IST ST / enciklopedija za decu od 7 do 12 godina – KINGFIŠER U jednoj enciklopediji, sveukupno znanje o svetu!

Savršena jednotomna knjiga znanja za decu u uzrastu od devet godina pa naviše. Veliki broj ilustracija u boji, postupno izloženih događaja i najnovijih fotografija. Deset tema od suštinske važnosti, tekst jezgrovito i jasno napisan, besprekoran i tačan i savršen za ovaj uzrast.

Neprevaziđeno pomoćno sredstvo za kuću i školu.

Format 235mm x 275mm, Obim 320 str. Povez tvrd, Cena 3500 din.

BBONTON – KNJIGA O LEPOM PONAŠANJU – Svetlana Stamenić BBonton o označava pravila lepog i pristojnog ponašanja u svakodnevnom životu. Lepo ponašanje ima svrhu da nnam na a omogući da se prijatno osećamo u društvu, ali i da ne uznemiravamo druge nepristojnošću.

FFormat Fo o 120mm x 205mm, Obim 178 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

SLOVA I BROJEVI – Svetlana Stamenić Ova kreativna, edukativna i zanimljiva slovarica, pomoćiće vašem detetu da na lak i zabavan način nauči slova i prve brojeve. Uz vešto osmišljene ilustracije, dete će kroz igru razvijati sposobnosti opažanja, mišljenja i pamćenja. Bojenjem ilustracija i ispisivanjem zadatih pisanih i štampanih slova savladaće tehniku pisanja.

Format 210mm x 295mm, Obim 78 str. Povez broš, Cena 370 din.

BBUKVAR – pisalica, crtalica, zagonetalica – Anka Marčeta Ilu IIlustrovani bukvar uz koji će se mališani lepo zabaviti vežbajući početno pisanje štampne i pisane ćirilice, bojeći zanimljive ilustracije i odgonetajući mnoštvo zagonetki. bo Format Fo o 210mm x 297mm, Obim 32 str. Povez broš, Cena 300 din.

Ob

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi Bio jednom jedan mali princ i živeo je na jednoj planeti tek nešto malo većoj od njega samog i bio mu je potreban prijatelj...

Format 100mm x 180mm Obim 128 str. Povez tvrdokoričen, Cena 270 din.

www.leo.rs

51

KORISTAN PRIRUČNIK

V VELIKA ENCIKLOPEDIJA ŽIVOTINJA – Grupa autora

LIBRETTO

1984 – Džordž Orvel Roman govori o životu naizgled beznačajnog pojedinca Vinstona Smita koji u jednom ministarstvu totalitarne države Okeanije radi na lažiranju istorijskih činjenica. Smit postaje nezadovoljan svojim ništavnim životom, te vremenom postaje protivnik takvog sistema i na kraju bude uhapšen, mučen i prevaspitan. Roman opisuje ekstremno totalitarno društvo i pojedinca u životu nadziranom 24 časa svakodnevno.

Format 120mm x 205mm, Obim 316 str. Povez broš, Cena 600 din.

ŽIVOTINJSKA FARMA – Džordž Orvel Na početku romana Stari Major svojim prijateljima s farme govori o velikoj pobuni i o tome kako će postojati svet bez ljudi. Životinje ga poslušaju i jedne noći napadnu Jonesa i preotmu farmu. Na vlast su došli Napoleon i Snoubol. Uvode reforme za bolji život i donose sedam zapovesti. Život je životinjama bio lep i ugodan. No ljudi su došli i počeli da se bore protiv životinja i izgubili. Nakon nekoliko dana Snoubol je proteran s farme i Napoleon je preuzeo vlast.

Format 120mm x 205mm, Obim 144 str. Povez broš, Cena 400 din.

MI – Jevgenij Ivanovič Zamjatin Zamjatinova knjiga „MI“, koja opisuje hipotetično društvo budućnosti, u kojem je birokratski totalitarizam potpuno obezvredio individualne ljudske sudbine, klasično je delo savremene naučne fantastike.

Format 120mm x 205mm, Obim 270 str. Povez broš, Cena 600 din.

VRLI NOVI SVET – Oldos Haksli Oldos Haksli je skeptični intelektualac, pronicljivog duha, pisac romana ideja i utopija. Obilje finih zapažanja, paradoksa i duhovitih izlaganja, a zapostavljanje fabule i likova, daju njegovim romanima i pričama esejistički karakter. Roman Vrli novi svet objavio je 1932. godine i po mnogima, to je njegovo najbolje delo.

Format 120mm x 205mm, Obim 240 str. Povez broš, Cena 550 din.

NOĆNE PRIČE - izbor svetske fantastike – Grupa autora Priče iz ove knjige su dokaz da vas može proći jeza i dok sedite pored kamina!

Jezovitost njihova je ono što će vašu pažnju držati dugo još pošto sklopite korice. Ova knjiga vam niukoliko neće pokvariti san, pogotovo ako je budete čitali u društvu.

Format 120mm x 205mm, Obim 272 str. Povez broš, Cena 560 din.

MALA KNJIGA VELIKIH LJUBAVI – Priredio: Danilo Jokanović Koliko god da je svaka priča svet za sebe, snaga ljubavi ih veže i objedinjuje, a mi smo se potrudili da ih, vođeni tom vezom i osećanjem za lepo, smestimo među korice ove knjige. Ovakvi izbori podrazumevaju priče koje bi vam se svidele i onda kada bi iznad njih stajalo ime nekog drugog pisca - čak i nepoznatog.

Format 120mm x 205mm, Obim 248 str. Povez tvrdokoričen, Cena 580 din.

KRIMI PRIČE / SPLET MISTERIJE I IMAGINACIJE / IZBOR NAJBOLJIH SVETSKIH KRIMI PRIČA – Grupa autora Zbirka krimi priča koje je pred vama povezuje pisce različitih narodnosti, doba i vrednosti jednom zajedničkom temom - kriminalom. Krimi priče su najprivlačniji književni rod jer zadovoljavaju iskonsku žudnju čitaoca za izazovom, saznanjem, mitom, avanturom, neizvesnošću, uzbuđenjem, tajanstvenošću, neponovljivim doživljajem, i to na način na koji nijedan drugi književni oblik ne uspeva.

Format 120mm x 205mm, Obim 240 str. Povez tvrd, Cena 600 din.

52

LEO COMMERCE 2013

Bogato ilustrovana knjiga koja na jednom mestu daje presek značenja tradicionalnih simbola u najznačajnijim kulturama, mitologijama i religijama sveta. “Simbol je slika koja je u stanju da najbliže označi nejasno naslućenu prirodu Duha” (Karl Gustav Jung).

Format 120mm x 205mm, Obim 176 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

MALA KNJIGA VELIKIH MISLI – priredila: Svetlana Stamenić Velike misli ne stare, premda se ponekad zaboravljaju; i da ne bismo uzaman trošili napore u iznalaženju novih definicija, neophodno je da, strpljivo i bez predrasuda, zaplovimo velikim okeanom ideja s kojima su se naši preci vekovima nosili. Knjige poput ove dragocen su kompas na tom bezmernom moru, prepunom bogatih i plodnih ostrvaca.

Format 120mm x 205mm, Obim 146 str. Povez tvrdokoričen, Cena 500 din.

LJUBAV JE KAO... antologija svetske i srpske ljubavne poezije – Grupa autora Ljubavna lirika je najpotpuniji izraz poetskog senzibiliteta; ona izrasta i uvire u samo vrelo života, vezuje se za suštinsku čovekovu potrebu za ljubavlju. Ljubav je univerzalna kao i sam život i misao ljudska, njeni su tokovi beskonačni, ona prati sve ljudske akcije i stalno postoji u jezgru svih moralnih i filozofskih dilema.

Format 120mm x 205mm, Obim 260 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

ASTROLOŠKI TUMAČ – G. L. Dammar Na jednom mestu spojena esencija hiljadugodišnjeg iskustva generacija vrhunskih astrologa i rezultati najnovijih istraživanja u ovoj oblasti, izvršenih nakon otkrića ranije nepoznatih planeta. Veoma pregledan, pisan jasno i popularno, Astrološki tumač predstavlja temelje astrologije i pomoći će Vam da brzo i efikasno protumačite svoj ili tuđi horoskop.

Format 125mm x 205mm, Obim 156 str. Povez broš, Cena 400 din.

PRODAVNICA TAJNI – Dino Bucati Zbirku priovedaka Prodavnica tajni Bucati je sam priredio dve godine pred smrt, u nadi, kako je rekao, da će ljude upoznati sa najboljim što je napisao. Ovo je, dakle, egzemplarni katalog Bucatijevih priča koje pokazuju do kakvog je savršenstva kao autor dospeo.

Format 120mm x 205mm, Obim 202 str. Povez broš, Cena 500 din.

ŽIVOTI SLAVNIH SLIKARA, VAJARA I ARHITEKATA – Đorđo Vazari Mada je radio na mnogim građevinama, i naslikao veliki broj fresaka i slika po rimskim i firentinskim crkvama i palatama, najveći trag Vazari je ostavio upravo na polju istorije umetnosti Njegove biografije velikih italijanskih umetnika XIII i XIV veka, glavni su izvor za proučavanje italijanske umetnosti u doba renesanse.

Format 120mm x 205mm, Obim 368 str. Povez trdokoričen, Cena 1250 din.

www.leo.rs

53

LIBRETTO

MALI REČNIK TRADICIONALNIH SIMBOLA – Grupa autora

BUĐENJE

VELIKI VEČITI KALENDAR – Karlo Čakovan U ovom najboljem, najnovijem i najobimnijem izdanju večitog kalendara pronaćićete: sanovnik – horoskop života – planetar – ljubavni susreti – roždanik – trepetnik – gledanje u šolju – bacanje karata – gatanja – o sudbini iz dlana, plećke, kobilice, slezine, pasulja, sveće, arapskog kruga – srećni brojevi i dani – predskazivanje događaja – znameniti istorijski događaji – predskazivanje vremena – kalendarske tablice.

Format 135mm x 205mm, Obim 350 str. Povez broš, Cena 700 din.

MOĆ DUŠE / Unutrašnja mudrost za spoljašnji svet – Džon Holand Ova fantastična knjiga oprema vas nekim od oruđa koje će vam pomoći da prodrete u jednu od najsnažnijih sila Univerzuma – svoju dušu! Korak po korak, vodiće vas ka tome da sledite iskonski put svoje duše i pomoćiće vam da se ponovo povežete sa svojim prirodnim duhovnim sposobnostima. Razvićete sposobnost svesnog razumevanja duhovnih zakona koji oblikuju vaš život.

Format 150mm x 230mm, Obim 230 str. Povez broš, Cena 750 din.

VAŠ DUHOVNI KOMPAS / Šta je duhovno vođstvo?

– Dr Džoan Borisenko i Dr Gordon Dvirin Ispunjenje i radost prirodno proističu iz sposobnosti da se bude prisutan u životu, u njegovom odvijanju, i da se spozna najbolja mogućnost i tako pokrene prosvetljena, saosećajna akcija. Džoan i Gordon se nadaju da će vam Vaš duhovni kompas pomoći da odete još dalje od konvencionalnih načina primanja saznanja i otvorite beskrajnu evolucionu inteligenciju koja je neophodna da bi se načinio skok ka samoostvarenju.

Format 150mm x 230mm, Obim 245 str. Povez broš, Cena 900 din.

OSNOVE METAFIZIČKIH NAČINA ISCELJIVANJA – Dajen Stajn Ovo je vodič kroz osnove meditacije, vizualizacije, kundalini energije, čakri i aura. Naučićete da koristite duhovne vodiče, anđele, isceliteljske kristale, metode lečenja rukama, emotivno oslobađanje i lečenje na daljinu. Napredniji program bavi se isceliteljskom karmom, prethodnim životima, povratkom duše, duhovnim dodacima, razumevanjem procesa umiranja i pomoći pri tom procesu.

Format 185mm x 230mm, Obim 350 str. Povez broš, Cena 925 din.

ENCIKLOPEDIJA PRAZNOVERJA – Ričard Vebster Iako, naizgled, jezički simplifikovana, ova Enciklopedija je suština primenjene etnologije. Izrazom koji privlači i tematikom koja golica radoznalost, Enciklopedija praznoverja je štivo za sve generacije, puna pouke, zasnovana na temeljnom istraživanju i iskustvu.

Format 180mm x 230mm, Obim 280 str. Povez broš, Cena 1200 din.

54

LEO COMMERCE 2013

Smesta u svoj život privucite zdravlje i blagostanje pomoću više stotina saveta koje sadrži ova knjiga!

Format 140mm x 165mm, Obim 168 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

KORISNI FENG ŠUI SAVETI ZA FINANSIJSKI USPEH – Grupa autora Smesta privucite bogatstvo i prosperitet u svoj život pomoću ovih 300 i više saveta!

Format 140mm x 165mm, Obim 136 str. Povez tvrdokoričen, Cena 600 din.

POVOLJNE I NEPOVOLJNE FENG ŠUI FORMULE ZA LJUBAV – Angi Ma Vong Smesta u svoj život privucite ljubav pomoću ovih više stotina saveta!

Format 108mm x 108mm, Obim 368 str. Povez broš, Cena 500 din.

101 NAČIN DA POKRENETE SVOJU INTUICIJU – Džon Holand Na ovim stranicama on nam nudi kratke savete o tome kako da na lak način razvijemo svoju intuiciju.

Format 108mm x 108mm, Obim 222 str. Povez broš, Cena 400 din.

KNJIGA ZA VAŠU SREĆU – Grupa autora Od davnina su ljudi želeli da znaju kako se sreća “zadržava” kada se jednom nađe i kako se vraća kada se izgubi. Sreća je konstantna misterija (koja izluđuje!). Dok listate njene stranice, videćete na koje sve načine svet odaje počast sreći. Uz malo sreće, “očešaćete se” o ovu knjigu. Ako je sreća zaista prelazna, ova knjiga će to postići za vas!

Format 100mm x 150mm, Obim 380 str. Povez broš, Cena 500 din.

GODINE NISU VAŽNE OSIM AKO STE SIR – Katrin i Ros Petras Od tajne dugovečnosti Džulije Čajld – „Crveno meso i džin“ – do jednačine za sreću Alberta Ajnštajna, u ovoj knjizi se nalaze najmudrije izjave muškaraca i žena, koji su navršili šezdesetu.

Format 100mm x 150mm, Obim 418 str. Povez broš, Cena 550 din.

8.789 REČI MUDROSTI – Barbara En Kifer Brušene tokom dugotrajne upotrebe, ovde se nalazi na hiljade izreka koje su i danas isto tako istinite kao i na dan kada su stvorene.

Format 100mm x 150mm, Obim 642 str. Povez broš, Cena 650 din.

www.leo.rs

55

DUHOVNE MUDROSTI

KORISNI FENG ŠUI SAVETI ZA ZDRAVLJE – Grupa autora

RIZNICA | ISTINITE ŽIVOTN ŽIVOTNE SUDBINE

BLA BLAGO L CARA RADOVANA – NOVO 2. IZDANJE – JJo Jovan Dučić U oovo ovom delu Jovana Dučića je sabrano iskustvo čovečanstva, iskristalisana refleksija pisca, formiran pogled ppogle o na svet, život i čoveka. Vrhovno načelo Dučićeve poezije jeste naći najsavršeniji izražaj. On je zaista za ai nadmašio sve što je do njega stvarno u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit dduho u o i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom.

Format FForma r a 120 mm x 200 mm, Obim 328 str. Povez tvrdokoričen, Cena 500 din.

SABRANA DELA – NOVO 2. IZDANJE – Jovan Dučić Jovan Dučić je izuzetna pojava u srpskoj književnosti i kulturi. On je liričar i u pesmi i u prozi. Spada u red onih pisaca koji su čitavog života pisali jednu knjigu. U početku svoga pesničkog stvaranja bio je pod uticajem Vojislava Ilića; ali se kasnije toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku. Njegova je poezija zaista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju.

On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“.

Format 170mm x 240mm, Obim 1172 str. Povez tvrdokoričen, Cena 1850 din.

IZABRANA DELA – NOVO 2. IZDANJE – VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ Izabrana dela Svetog vladike Nikolaja Velimirovića sadrže sledeća dela: Omilije, Reči o svečoveku, Niče i Dostojevski, Religija Njegoševa i Šekspir Svečovek. Nikolaj Velimirović objavio je veliki broj književnih dela duhovne sadržine. Ostao je nedokučiva veličina, duhovni stub i uporište, najgenijalniji srpski besednik i bogoslov, najveći srpski crkveni pisac i mislilac. Zbog izuzetne duhovne snage, rečitosti i velike mudrosti nazvan je “najplemnitijim vladikom XX veka”. Posle smrti, mošti vladike Nikolaja prenete su u manastir Lelić kod Valjeva.

Format 170mm x 240mm, Obim 796 str. Povez tvrdokoričen, Cena 1850 din.

ČE GEVARA: REVOLUCIONARAN ŽIVOT – Džon Li Anderson Džon Li Anderson dobio je jedinstveni pristup arhivi kubanske vlade i pristanak na potpunu saradnju Čeove udovice Aleide, koja u knjizi prvi put javno govori o svom pokojnom suprugu.

Autor je takođe dobio odobrenje da objavi tajna dokumenta, među kojima je i nekoliko Čeovih ličnih dnevnika. Osim toga, za vreme istraživanja, razotkrio je misteriju staru dvadeset osam godina…

Format 150mm x 230mm, Obim 820 str. Povez tvrdokoričen, Cena 925 din.

56

LEO COMMERCE 2013

Sveobuhavtni vodič kroz istoriju srba od prodiranja Slovena na Balkan, do perioda između dva svetska rata. Ovo delo predstavlja celoviti sintetički pregled srpske prošlosti koja iz pera ovog našeg darovitog i marljivog istoričara biva sasvim razumljiva i manje upućenim čitaocima.

Format 160mm x 240mm, Obim 925 str. Povez tvrdokoričen, Cena 2300 din.

VELIKA SRBIJA – Vladimir Ćorović Sudbina srba kroz sve mene, toliko mnogobrojne i raznovrsne, i dodir i veze srba sa ostalim državama i narodima na balkanu. Sudbina triju velikih sila, u tri perioda srpske prošlosti, vezana je za Srbe i srpski narod: Vizantije, Turske i Austrije; Mleci, Mađarska, Bugarska, Albanija imaju čitave vekove svoje istorije u dodiru sa nama...

Format 220mm x 295mm, Obim 306 str. Povez tvrdokoričen, Cena 4800 din.

SUDIJA SMRTI / ISTINA O SUĐENJU DRAŽI MIHAILOVIĆU I NJEGOVOJ LIKVIDACIJI – Miroslav Todorović Posle saznanja dobijenog iz dokumentovane i znalački sačinjene knjige, Miroslava Todorovića “Sudija smrti”, na kakav je način ovaj cilj ostvaren, knjigu koju će bez svake sumnje čitati desetine hiljada ljudi sigurno je da će legenda o Draži prerasti u legendu o uzaludnosti i mučeništvu čitavog jednog naroda.

Nasleđe prošlosti i prilike u kojima se nalazimo najbolje kazuju koliko je ova knjiga vredna pažnje kao opomena i pouka da nijedan čovek i nijedna ideologija ne mogu biti vredniji od našeg života i budućnosti naraštaja koji dolaze.

Format 140mm x 210mm, Obim 330 str. Povez broš, Cena 640 din.

JEDAN PROCENAT DOKTRINE / Uvid u poteru Amerike za svojim neprijateljima posle 11. septembra – Ron Zuskind Novinar, dobitnik Pulicerove nagrade i autor bestselera Ron Zuskind uvodi nas u stvarne američke bitke sa nasilnim, nemilosrdnim teroristima – u igru „ubij ili budi ubijen“, koja se vodi od Ovalnog kabineta sve do ulica Karačija. Možda mislite da znate šta je „rat protiv terorizma“. Međutim, da biste to zaista saznali, morate pročitati ovu knjigu.

Format 150mm x 230mm, Obim 412 str. Povez broš, Cena 185 din.

RAZOTKRIVANJE MASONSKIH TAJNI / Istina o bratstvu i Solomonovom ključu – Robert L.D. Kuper Ovu izvanrednu knjigu napisao je mason koji je imao pristup retkom arhivskom materijalu. U njoj je, pored istorije i strukture slobodnog zidarstva, razjasnio simboliku, etos i uverenja masona; obelodanio je skrivene identitete slavnih članova bratstva, kao i lokacije od značaja, posebno ističući uticaj Škotske na razvoj slobodnog zidarstva.

Format 150mm x 230mm, Obim 200 str. Povez broš, Cena 700 din.

www.leo.rs

57

ISTINITE ŽIVOTNE SUDBINE | NOVI SVETSKI POREDAK

ISTORIJA SRBA – NOVO IZDANJE – Vladimir Ćorović

ISTINITE ŽIVOTNE RIZNICA | ISTINITESUDBINE ŽIVOTNE| SUDBINE LAVIRINTI

ISKRE LJUBAVI – Mile Erak Roman koji gaji nadu, veru i ljubav za naše bolje sutra. U ratnom vrtlogu rađa se neobična ljubav. Na sudbinu ljubavne priče, čiji je početak u Zagrebu, nastavak u Beogradu, utiču dramatične okolnosti, nastale raspadom Jugoslavije. Ova istinita priča pokazuje šta sve doživljava devojka, doktorka Elenora, koja se smrtno zaljubljuje u oženjenog kolegu. Razvoj događaja utiče da se rađaju nove ljubavi koje obećavaju svetliju budućnost.

Format 150mm x 230mm, Obim 220 str. Povez broš, Cena 600 din.

LJUBAV U PERSIJI 1. i 2. DEO – NOVO IZDANJE – Mile Erak Ljubavna priča prelepe Makšid i diplomate Miše počela je na diplomatskom prijemu u Teheranu i za posledicu imala rođenje ćerke Azize. Ovu zabranjenu ljubav ne dozvoljava Kuran, osuđuju roditelji. Ona ceo život posvećuje ćerki. On ne zna da ima ćerku, punih dvadeset godina... Aziza dolazi u Beograd. Pronalazi oca. Dolazi i Makšid, još verujući u njihovu ljubav. Aziza se zaljubljuje u Marijinog rođaka i postaje centar duhovnog zemljotresa. Ovo komplikuje već tešku situaciju. Kraj priče obiluje burnim događanjima.

Format 150mm x 230mm, Obim 406 str. Povez broš, Cena 720 din.

LJUBAV U PERSIJI 3. DEO – Mile Erak Priča o zabranjenoj ljubavi nastavlja se iznenadnim obrtima situacija u tri porodice. Aziza posle udaje živi u Kairu, daleko od očiju Petrije koja posle povratka sa studijskog putovanja, komplikuje situaciju zbog pojave vanbračne ćerke, napušta kuću i time prouzrokuje probleme ne samo svojoj porodici. Ipak, vreme leči rane i uz dosta pokušaja život se, konačno, vraća u normalne tokove. Sudbina koja je namenjena svakom pojedincu stigla je na vreme, a kraj priče nam otkriva da li je i zašto trebalo živeti i povinovati se ili se pak suprotstaviti emocijama i razumu.

Format 150mm x 230mm, Obim 224 str. Povez broš, Cena 640 din.

PRIVATNI ŽIVOTI PIPE LI – Rebeka Miler Prelep slojevit i suptilan roman o identitetu, u kome dolazi do izražaja autorkino neverovatno živo osećanje za mesto i karakter. Napisan je oprezno i mudro u svakom pogledu, i u toj meri vešto osmišljen da vam ne dozvoljava da ga odložite. Knjiga po kojoj je snimljen film u produkciji Bred Pita u kojem glume: Vinona Rajder, Monika Beluči, Kijanu Rivs…

Format 135mm x 205mm, Obim 290 str. Povez broš, Cena 550 din.

POSLEDNJI OBREDI – Jursa Zigurdardotir Islandski roman o tajnim simbolima, srednjevekovnim vradžbinama i modernom ubistvu. Protagonista ovog očaravajućeg prvenca koji je izazvao međunarodnu senzaciju i objavljen u trideset zemalja je Tora Gudmundsdotir, pametna, seksi advokat i istraživač čija potraga za modernim ubicom otkriva krajnje neobično – i izopačeno – poglavlje islandske prošlosti.

Format 135mm x 205mm, Obim 360 str. Povez broš, Cena 640 din.

58

LEO COMMERCE 2013 2012/2013

NEODOLJIVA PONUDA – Mark Džojner Format 125mm x 210mm, Obim 216 str. Povez broš, Cena 550 din.

KAKO DA RAZGOVARATE SA SVOJOM DECOM O SEKSU – Lori Berkenkamp i Dr Stiven C. Etkins Format 150mm x 230mm, Obim 136 str. Povez broš, Cena 600 din.

JEDNOSTAVNOLOGIJA – Mark Džojner Format 125mm x 210mm, Obim 300 str. Povez broš, Cena 185 din.

DOSIJE SEKS – Roven Dejvis Format 160 x 160mm, Obim 340 str. Povez broš, Cena 185 din.

28 DANA DO EKSTAZE ZA PAROVE – Pala Kopland i Al Link Format 160mm x 160mm, Obim 250 str. Povez broš, Cena 185 din.

VELIKA FORMULA – Mark Džojner Format 125mm x 210mm, Obim 248 str. Povez broš, Cena 600 din.

PORODIČNE ČARKE I KAKO IH REŠITI – Lori Berkenkamp i Dr Stiven C. Etkins Format 150mm x 230mm, Obim 110 str.

Povez broš, Cena 400 din.

VREMENSKE ZAMKE – Tod Dankan Format 155mm x 230mm, Obim 210 str. Povez broš, Cena 650 din.

PRODAJA OD POVERENJA – Tod Dankan Format 155mm x 230mm, Obim 250 str. Povez broš, Cena 700 din.

KAKO DA IZAĐETE NA KRAJ SA ŠKOLSKIM PROBLEMIMA – Karmela Van Vlit Format 150mm x 230mm, Obim 150 str.

Povez broš, Cena 450 din.

KAKO DA NAUČITE SVOJU DECU LEPIM MANIRIMA – Lori Berkenkamp i Dr Stiven C. Etkins Format 150mm x 230mm, Obim 136 str. Povez broš, Cena 600 din.

VITKA KUČKA – Kim Barnuin i Rori Fridmen Format 135mm x 200mm, Obim 200 str. Povez broš, Cena 500 din.

KAKO DA OPČINITE MUŠKARCA – Elen Dugan Format 160mm x 160mm, Obim 280 str. Povez broš, Cena 600 din.

VRAGOLASTI VUDU SEKS – Ketlin Šarlot Format 160mm x 160mm, Obim 326 str. Povez broš, Cena 185 din.

PRIRUČNIK ZA RUKOVANJE BIVŠIM MOMCIMA – Roven Dejvis Format 160 x 160mm, Obim 200 str.

Povez broš, Cena 185 din.

NAPOLEON O PROJEKTNOM MENADŽMENTU – Džeri Manas Format 140mm x 200mm, Obim 273 str. Povez broš, Cena 550 din.

DEČIJI NESTAŠLUCI I KAKO IH PREŽIVETI – Lori Berkenkamp Format 150mm x 230mm, Obim 90 str. Povez broš, Cena 350 din.

DOSIJE BIVŠE – Roven Dejvis Format 160 x 160mm, Obim 200 str. Povez broš, Cena 185 din.

VA-VA-VUDU – Ketlin Šarlot Format 160mm x 160mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 185 din.

SENZUALNE LJUBAVNE TAJNE ZA PAROVE – Pala Kopland i Al Link Format 160mm x 160mm, Obim 250 str. Povez broš, Cena 185 din.

GLEDANJE U ŠOLJU – Anka Marčeta Format 145mm x 205mm, Obim 140 str. Povez broš, Cena 450 din.

DIJETETSKI VODIČ ZA MRŠAVLJENJE PRE, ZA VREME I POSLE SEKSA – Ričard Smit Format 100mm x 150mm, Obim 320 str. Povez broš, Cena 185 din.

ID Leo commerce, Beograd Mihajla Bandura 36, 11185 Zemun, Plavi horizonti 011/375-26-25; 011/375-26-26; 011/375-26-27; 063/517-874 E-mail: info@leo.rs www.leo.rs

Zrenjanin Knjižara “Riznica knjiga” Subotićeva br.1 lok. 2 023/512-812, 063/517-874 Zlatibor Knjižara “Riznica knjiga br. 1” Tržni centar bb, kod hotela “Konak” 031/846-296, 063/517-874 Zrenjanin Knjižara “Riznica knjiga br. 3” TC Bagljaš Bulevar Veljka Vlahovića bb 063/517-874

Beograd Knjižara “Riznica knjiga br. 4” U holu Doma sindikata Dečanska 14, lokal br. 30 011/3235-221, 063/517-874 Kikinda Knjižara “Riznica knjiga br. 5” Trg srpskih dobrovoljaca 19 0230/29-917, 063/517-874 Zrenjanin Knjižara “Riznica knjiga br. 6” Gimnazijska 17 023/510-783, 063/517-874

POSETITE SAJT LAVOVSKOG ČASOPISA ZA ISPUNJENIJI ŽIVOT www.lavovskicasopis.rs