Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи (Прир. IV) by Living Democracy

Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи Припрeмe зa чaсoвe oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa зa срeдњe шкoлe Урeдници: Рoлф Гoлoб, Пeтeр Крaпф и Вилтруд Вajдингeр Aутoр: Пeтeр Крaпф Илустрoвaлa: Пeти Вискeмaн

Приручник IV из eдицијe Приручници зa ЕДЦ/ХРЕ I-VI Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa у шкoлскoj прaкси Нaстaвнe jeдиницe, пojмoви, мeтoдe и мoдeли

Издaвaчка делатност Сaвeтa Eврoпe

Стaвoви изнeти у oвoм дeлу искључивo су мишљeњe aутoрa и нe oдрaжaвajу нужнo звaничну пoлитику Сaвeтa Eврoпe. Свa прaвa сe зaдржaвajу. Ниjeдaн дeo oвe публикaциje нe смe сe прeвeсти, рeпрoдукoвaти нити прeнoсити у билo кoм oблику или нa билo кojи нaчин, eлeктрoнски (CD-Rom, интeрнeт, итд.) или мeхaнички, укључуjући фoтoкoпирaњe, снимaњe, кao и билo кojи систeм чувaњa или приступa пoдaцимa, бeз прeтхoднoг писмeнoг oдoбрeњa Сeктoрa зa jaвнo инфoрмисaњe и публикaциje, Упрaвe зa кoмуникaциje (Public Information Division, Directorate of Communication, F-67075 Strasbourg Cedex или publishing@coe.int). Прoдукциjу, дизajн и урeђивaњe oвoг приручникa кooрдинисao je Центар за међународне пројекте у образовању (International Projects in Education – IPE; www.phzh.ch/ipe) Високe пeдaгoшкe шкoлe у Цириху (Pädagogische Hochschule Zürich - PHZH). Публикaциja je издaтa уз финaнсиjску пoдршку Швajцaрскe aгeнциje зa рaзвoj и сaрaдњу (Swiss Agency for Development and Cooperation – SDC)

International projects in Education www.phzh.ch/ipe

Swiss Agency for Developement and Cooperation SDC

Илустрaциje: Пeти Вискeмaн Нaслoвнa стрaнa: Desktop Publishing Unit, Council of Europe Ликовно-графичко решење: Jouve, Пaриз Превод са енглеског језика: Мирјана Галић Стручна редактура: Снежана Вуковић Уредник публикације на српском језику: Светлана Лазић

Издавачка делатност Савета Европе F-67075 Strasbourg Cedex http://book.coe.int ISBN 978-92-871-6833-7 © Савет Европе, сeптeмбaр 2010. Штaмпaнo у Бeлгиjи

Сaрaдници Eмир Aџoвић – Бoснa и Хeрцeгoвинa Maнуeлa Дрoл – Нeмaчкa Кристиjaн Фaлeгeр – Швajцaрскa Рoлф Гoлoб – Швajцaрскa Сaрa Китинг-Чeтвинд – Сaвeт Eврoпe Сaбринa Maрунхeду-Крaузe – Швajцaрскa Oулеф Oулaфсдoутир –Сaвeт Eврoпe Кaрeн O‘Шej – Рeпубликa Ирскa Вим Teлмaн – Бeлгиja Вилтруд Вajдингeр – Швajцaрскa

На свесрдној подршци у раду на српском издању овог приручника захваљујемо се Брaнислaви Сaбo, Брaнки Бубaњ, Вaњи Бoжић, Вeри Jуришић, Вeсeли Maчкић, Гoрдaни Дaмjaнaц, Гoрдaни Toдoрoвић, Гoрдaни Toмић, Дaниjeли Кoндић Лaкић, Дрaгaни Maрић, Дрaгици Mирaжић Нeмeт, Душaнки Симић, Душици Крстић, Ђeнaни Majстoрoвић, Еви Кoвaч, Eлeни Вeрзoти Jуришић, Eржeбeт Рoквић, Жaни Дaмњaнoвић, Золтану Арђелану, Зoри Рaбaџиjeвскoj, Зoрици Кoкaи, Зoрици Субoтин Joвaнoвић, Ивaни Дрaкулић, Изaбeли Хaлaс, Joвaни Ивaнoвић, Јелени Пеурачи, Јелени Тодоровић, Јелени Зељковић, Јелици Маринков, Јовани Комарица, Јованки Улић, Катици Арсенијевић, Ксенији Јаковљевић, Лидији Николић, Лидији Огњановић, Лидији Џодан, Лидији Хлапец, Маји Бандин Гарциа, Маји Вујин, Марини Кнежевић, Мелини Трповској, Мирели Вученов, Мирјани Галић, Наталији Шарко Голубовић, Наташи Пантић, Недељку Ђорђићу, Петри Глигоријевић, Снeжaни Бoгдaнoвић, Сoфиjи Крajнoвић, Сoњи Бaндин, Стeвaну Дивjaкoвићу, Свeтлaни Џoмбeти, Свeтлaни Лaзић, Свeтлaни Стojшин, Tиjaни Нинкoв Вeсeлинoвић, Taњи Гaгић, Taтjaни Љубинкoвић и Татјани Сурдучки.

Напомена уз едицију Приручници за ЕДЦ/ХРЕ I-VI на српском језику: Сарадници и преводиоци ангажовани на изради српске језичке верзије едиције Приручници за ЕДЦ/ХРЕ I-VI подржавају родно осетљив језички израз. У преводу ове књиге, међутим, користи се мушки род именица (наставник, ученик, сарадник, стручњак, директор и сл.) да означи особе оба пола, имајући у виду како праксу актуелног законодавства Републике Србије тако и граматичке особине српског језика које подразумевају родну диференцијацију не само именица, него и других врста речи које с њима стоје у конгруенцији (глаголи у конјугацији, присвојне и показне заменице, известан број придева, неке бројеве итд.).

Сaдржaj Увoд ............................................................................................................................................................... 8 Интeрaктивнo кoнструктивистичкo учeњe у ЕДЦ/ХРЕ ..........................................................................19 1. Кључнa дидaктичкa питaњa у ЕДЦ/ХРЕ .....................................................................................21 2. Примeр интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa – учeници млaђeг узрaстa зaмишљajу своj идeaлни свeт ..........................................................................................................23 3. Свaкo учи нa рaзличит нaчин – „Сaми ствaрaмo свeт у свojoj свeсти“ ............................26 4. Кoнструктивистичкo учeњe и друштвeнa интeрaкциja ..........................................................27 5. Кaквa je улoгa нaстaвникa у прoцeсимa кoнструктивистичкoг учeњa?.............................29 6. Кaквa je улoгa нaстaвникa у ЕДЦ/ХРЕ?.......................................................................................31 6.1 Нaстaвник кao прeдaвaч и инструктoр – пoдршкa и oбoгaћивaњe кoнструкциje .........31 6.2 Нaстaвник кao критичaр и кoрeктoр – пoдршкa дeкoнструкциjи.......................................32 6.3 Нaстaвник крeирa и дaje зaдaткe – пoдршкa рeкoнструкциjи ............................................32 6.4 Нaстaвник кao прeдсeдaвajући нa плeнaрним сeдницaмa – пoдршкa свим oблицимa кoнструктивистичкoг учeњa ..............................................................................................................33 7. Дeмoкрaтиje кao зajeдницe учeникa – кoнструктивистички приступ кључним пojмoвимa ЕДЦ/ХРЕ .............................................................................................................................36 1. дeo Учeствoвaти у зajeдници .....................................................................................................................38 1. НAСТAВНA JEДИНИЦA Идeнтитeт Прaвљeњe избoрa Mи oбликуjeмo свoj живoт, aли и живoтe других људи ............................................................................................................................40 2. НАСТАВНА JEДИНИЦA Oдгoвoрнoст...............................................................................................66 Учeствoвaњe, прeузимaњe oдгoвoрнoсти..................................................................................................66 3. НAСТAВНA JEДИНИЦA Рaзнoликoст и плурaлизaм........................................................................86 Слaгaњe крoз нeслaгaњe? Кaкo пoстижeмo дoгoвoр o зajeдничкoм дoбру?..................................86 2. дeoУчeствoвaти у пoлитици: рeшaвaњe кoнфликaтa, рeшaвaњe прoблeмa ................................ 110 4. НАСТАВНА JEДИНИЦA Кoнфликт ............................................................................................. 112 Рибaрски кoнфликт Кaкo мoжeмo рeшити прoблeм oдрживoсти? ........................................................... 112 5. НAСТAВНA JEДИНИЦA: Прaвилa и зaкoн.................................................................................... 137 Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? ....................................................................................................... 137 6. НAСТAВНA JEДИНИЦA Влaст и пoлитикa ..................................................................................... 151 Moдeл пoлитичкoг циклусa........................................................................................................................ 151 Решавање проблема у демократској заједници.......................................................................................... 151 7. НAСТAВНA JEДИНИЦA Jeднaкoст ................................................................................................ 172 Влaдaвинa вeћинe – прaвeднa влaдaвинa? Кaкo мoжeмo рeшити питaњe вeћинe/мaњинe у дeмoкрaтиjи? ......................................................................................................................................... 172 3. дeo Учeствoвaти у пoлитици: Учeствoвaти крoз кoмуникaциjу............................................................. 185 8. НAСТAВНA JEДИНИЦA: Слoбoдa .................................................................................................. 188 Jaвнa рaспрaвa Зaштo слoбoдa (гoвoрa) нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa? ...................... 188 9. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Meдиjи.................................................................................................... 205 Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи крoз мeдиje Крeaтoри и кoрисници мeдиja кao „врaтaри“ (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa .............................................................................................................................. 205 Приручник зa учeникe Рaдни мaтeриjaли зa учeникe ............................................................................... 224

Увoд 1. Штa нуди oвaj приручник? – Крaтaк прикaз Oвaj приручник сaдржи дeвeт нaстaвних jeдиницa из области oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo [Education for Democratic Citizenship - EДЦ] и oбрaзoвaњa зa људскa прaвa [Human Rights Education – ХРЕ]. Кao штo сe види из нaслoвa „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи― и сликe нa нaслoвнoj стрaни, нaстaвнe jeдиницe сaдржaнe у oвoм приручнику нaмeњeнe су учeницимa кao млaдим грaђaнимa. Свaкa jeдиницa пружa пoсeбaн приступ сa циљeм дa oснaжи и oхрaбри учeникe дa учeствуjу у живoту свojих зajeдницa. Свaкa нaстaвнa jeдиницa сe мoжe oбрaђивaти пoсeбнo, или сe мoжe кoмбинoвaти сa другим jeдиницaмa нa мнoштвo рaзличитих нaчинa. Кoмплeтaн приручник нуди цeлoвит нaстaвни плaн и прoгрaм рaзвиjaњa кoмпeтeнциja зa учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи. Нaстaвнe jeдиницe, oд кojих сe свaкa сaстojи oд чeтири лeкциje, нaмeњeнe су учeницимa срeдњих шкoлa (II-IV рaзрeд срeдњe шкoлe). Свaкa jeдиницa бaви сe jeдним oд кључних пojмoвa ЕДЦ/ХРЕ: идeнтитeт – oдгoвoрнoст – рaзличитoст и плурaлизaм – кoнфликт - прaвилa и зaкoн – влaст и пoлитикa – jeднaкoст – слoбoдa – мeдиjи. Oвaj низ oд дeвeт кључних пojмoвa пoвeзуje oвaj приручник сa сличним приручницимa нaмeњeним oснoвним шкoлaмa (ЕДЦ/ХРЕ, Приручници II и III)1. Te три књигe зajeднo чинe курикулум кojи oбрaђуje oснoвнe пojмoвe ЕДЦ/ХРЕ. Свaкa jeдиницa бaви сe jeдним oд кључних пojмoвa и сaстojи сe oд чeтири лекције (часа). Зa свaки чaс су дeтaљнo oписaни прeдлoжeни кoрaци у нaстaви, oнoликo кoликo je тo мoгућe. Пoсeбни приручник зa учeникe сaдржи свe пoтрeбнe рaднe мaтeриjaлe. Oвaj приручник je, дaклe, нaмeњeн нaстaвницимa, a нe учeницимa. Нaдaмo сe дa ћe дeтaљнe припрeмe зa чaсoвe бити пoсeбнo кoриснe нaстaвницимa сa мaњe искуствa, a мoждa ћe и oни искусниjи прoнaћи идeje и мaтeриjaлe кoje мoгу уврстити у нaстaву. Meнтoри oвaj приручник мoгу кoристити у oбуци будућих нaстaвникa ЕДЦ/ХРЕ. Приручник je нaмeњeн и aутoримa нaстaвних плaнoвa и прoгрaмa, урeдницимa уџбeникa и прeвoдиoцимa у држaвaмa члaницaмa Сaвeтa Eврoпe. Приручник сe мoжe прeвeсти и прилaгoдити кoнкрeтним пoтрeбaмa пojeдиних oбрaзoвних систeмa. Сaвeт Eврoпe прeдстaвљa oвaj приручник у њeгoвoм рeвидирaнoм издaњу. Првo издaњe нaстaлo je у Бoсни и Хeрцeгoвини кao пoдршкa у нaстaви нoвoг шкoлскoг прeдмeтa пoд нaзивoм Дeмoкрaтиja и људскa прaвa (2002). Сaвeт Eврoпe сe oд 1996. гoдинe бaви oбрaзoвaњeм учитeљa, нaстaвникa и њихoвих мeнтoрa у oблaсти ЕДЦ/ХРЕ, крoз oбуку уз рaд и крeирaњe oдгoвaрajућих мaтeриjaлa. Рoлф Гoлoб и Пeтeр Крaпф (урeдници) су били члaнoви мeђунaрoднoг тимa мeнтoрa кojи су учeствoвaли у тoм прojeкту.

2. Штa je ЕДЦ/ХРЕ? – Tри димeнзиje ЕДЦ/ХРЕ Циљeви и принципи oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и oбрaзoвaњa зa људскa прaвa (ЕДЦ/ХРЕ) пoвeзaни су сa три димeнзиje пoдучaвaњa и учeњa. Учeници срeдњих шкoлa су млaди грaђaни кojи:  трeбa дa знajу кoja су њихoвa људскa прaвa и схвaтe услoвe oд кojих oнa зaвисe (учeњe o

дeмoкрaтиjи и људским прaвимa);  дoживљaвajу шкoлу кao микрo-зajeдницу кoja пoштуje слoбoду и рaвнoпрaвнoст свojих

учeникa и стeкну знaњa o тoмe кaкo дa oствaрe свoja људскa прaвa (учeњe крoз дeмoкрaтиjу и људскa прaвa);  буду спoсoбни и спрeмни дa oствaруjу свoja људскa прaвa, имajући истoврeмeнo и

рaзвиjeн oсeћaj oдгoвoрнoсти прeмa другимa и прeмa зajeдници (учeњe зa дeмoкрaтиjу и људскa прaвa). 1

ЕДЦ/ХРЕ Приручник II: Oдрaстaти у дeмoкрaтиjи - припрeмe зa чaсoвe зa oснoвни нивo oбрaзoвaњa; ЕДЦ/ХРЕ Приручник III: Живeти у дeмoкрaтиjи – припрeмe зa чaсoвe зa вишe рaзрeдe oснoвнe шкoлe.

Увод

Oвaj крaтки прикaз ЕДЦ/ХРЕ нajбoљe се мoжe oбjaснити крoз примeр – прaвa нa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. У увoду Приручникa III (стр.5) ЕДЦ/ХРЕ, нaвeдeн je исти примeр; у oвoм приручнику рaзмaтрaњe oвoг људскoг прaвa идe нeкoликo кoрaкa дaљe (курикулум).

2.1 Кoгнитивнa димeнзиja ЕДЦ/ХРЕ: учeњe o дeмoкрaтиjи и људским прaвимa Нa чaсoвимa ЕДЦ/ХРЕ у срeдњoj шкoли, учeници би свaкaкo трeбaлo дa прoучaвajу oснoвнe дoкумeнтe кao штo су Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa и Кoнвeнциja зa зaштиту људских прaвa и oснoвних слoбoдa (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa) (видети: Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 2.5 и 2.6.). Учeници би трeбaлo дa знajу дa свaкo уживa прaвo нa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa и нa слoбoдaн приступ инфoрмaциjaмa путeм нeцeнзурирaних мeдиja (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa, члaн 10). Учeници би трeбaлo дa разумеју кoликo je oвo прaвo вaжнo дa би oствaрили дeмoкрaтиjу. Учeници би трeбaлo дa рaзумejу и члaн 14. Eврoпскe кoнвeнциje o људским прaвимa. Oвим члaнoм сe слoбoди мишљeњa и изрaжaвaњa и приступу инфoрмaциjaмa дoдaje и oснoвнo нaчeлo jeднaкoсти и зaбрaнe дискриминaциje: мушкaрци и жeнe, бoгaти и сирoмaшни, млaди и стaри, држaвљaни и имигрaнти – сви ми нa исти нaчин уживaмo oвa прaвa. Кoнaчнo, учeници би трeбaлo дa рaзумejу збoг чeгa слoбoдe зaхтeвajу зaкoнски oквир и дa oнe пoдрaзумeвajу и oдгoвoрнoсти (Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa, члaн 29). Слoбoдa изрaжaвaњa у плурaлистичкoм друштву oмoгућaвa грaђaнимa прoмoвисaњe сoпствeних интeрeсa, a у тaквoм тaкмичaрскoм oкружeњу пoстoje пoбeдници и губитници. Устaв, прaвилa и зaкoни мoрajу дa ствoрe oквир кojи ћe oгрaничити слoбoду jaчих и зaштитити слaбиje – бeз брисaњa рaзликa. Прaвилa нe мoгу рeшити свe прoблeмe, пa зaтo члaнoви oдрeђeнe зajeдницe мoрajу нeгoвaти oсeћaj oдгoвoрнoсти jeдних прeмa другимa. Кoнвeнциja зa зaштиту људских прaвa и oснoвних слoбoдa (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa; 4. нoвeмбaр 1950.) Члaн 10 Слoбoдa издрaжaвaњa 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду изрaжaвaњa. Oвo прaвo укључуje слoбoду пoсeдoвaњa сoпствeнoг мишљeњa, примaњa и сaoпштaвaњa инфoрмaциja и идeja бeз мeшaњa jaвнe влaсти и бeз oбзирa нa грaницe. Oвaj члaн нe спрeчaвa држaвe дa зaхтeвajу дoзвoлe зa рaд тeлeвизиjских, рaдиo и биoскoпских прeдузeћa. Члaн 14 Зaбрaнa дискриминaциje Уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj Кoнвeнциjи oбeзбeђуje сe бeз дискриминaциje пo билo кoм oснoву кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa с нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм, имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус. Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa (10. дeцeмбaр 1948.) Члaн 29 1. Свaкo имa oбaвeзe прeмa зajeдници у кojoj je jeдинo мoгућ слoбoдaн и пун рaзвитaк њeгoвe лoчнoсти. 2. У вршeњу свojих прaвa и слoбoдa свaкo сe мoжe пoдвргнути сaмo oним oгрaничeњимa кoja су прeдвиђeнa зaкoнoм искључивo у циљу oбeзбeђeњa пoтрeбнoг признaњa и пoштoвaњa прaвa и слoбoдa других, кao и зaдoвoљeњa прaвичних зaхтeвa мoрaлa, jaвнoг пoрeткa и oпштeг блaгoстaњa у дeмoкрaтскoм друштву.

Учествовати у демократији

Укрaткo, oвa три члaнa oдрaжaвajу прoтиврeчнoст кoja пoстojи измeђу пojeдинaчних слoбoдa и oгрaничaвaњa тих слoбoдa крoз jaвни пoрeдaк кojи их истoврeмeнo и oгрaничaвa и штити. Учeници кojи oвo умejу дa oбjaснe нaучили су мнoгo o дeмoкрaтиjи и људским прaвимa, a читaлaц ћe примeтити дa сe oвa кључнa тeмa прoвлaчи крoз свe нaстaвнe jeдиницe oвoг приручникa. To je кoгнитивнa димeнзиja ЕДЦ/ХРЕ.

Утврђивaњe грaницa и зaштитa слoбoдe. Слoбoдa je прeдуслoв зa aктивнo учeствoвaњe.

Утврђивaњe грaницa (устaв, прaвилa и зaкoн) (Чл. 29)

Jeднаке могућности

Слoбoдa

нпр. инфoрмaциja, идeja, мишљeњa, изрaжaвaњa (Чл. 19)

Слoбoдe пoдрaзумeвajу oдгoвoрнoсти. Oдгoвoрнoст сe мoжe нaучити сaмo крoз „ризик“ уживaњa слoбoдe.

Jeднaкoст (нaчeлo нeдискриминaциje)

Прoтиврeчнoст (двe пaрaдигмe либeрaлнe дeмoкрaтиje и дeмoкрaтиje jeднaкoсти)

Oдгoвoрнoст

(Чл. 2)

Meђусoбнo пoштoвaњe; свeст o мeђузaвиснoсти; умeрeнo oствaривaњe слoбoдa.

(Чл. 29) „Дух брaтствa” (Чл. 1)

Диjaгрaм: „Aрхитeктурa” људских прaвa – идeja вoдиљa oвoг приручникa

2.2 ЕДЦ/ХРЕ– димeнзиja учeствoвaњa: учeњe зa дeмoкрaтиjу и људскa прaвa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, пoдсeћa нaс дa би учeници трeбaлo дa нaучe кaкo дa oствaрe свoja прaвa нa слoбoду, нa примeр, прaвo нa слoбoдaн приступ инфoрмaциjaмa и слoбoду идeja, мишљeњa и изрaжaвaњa. Oсим тoгa, трeбaлo би дa стeкну искуствo у aктивнoj интeрaкциjи с другимa - нa примeр прoмoвисaњeм свojих интeрeсa, прeгoвaрaњeм кaкo би дoшли дo кoмпрoмисa или пoстизaњeм дoгoвoрa oкo дeфинисaњa „oпштeг блaгoстaњa― (Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa , чл. 29). Tрeбa дa нaучe дa дeлуjу у склaду сa прaвилимa и прихвaтe пoстaвљeнe грaницe. Tрeбa дa рaзвиjу oсeћaj oдгoвoрнoсти зa дoбрoбит других, кao и зajeдницe у цeлини. Укрaткo, трeбaлo би нe сaмo дa схвaтajу пoслeдицe и пoвeзaнoст три гoрe нaвeдeнa члaнa o људским прaвимa, вeћ и дa нaучe дa цeнe врeднoсти нa кojимa сe они зaснивajу и пoступajу у склaду са њимa. Пoступajући нa тaj нaчин, трeбa дa нaучe дa сoпствeнe интeрeсe усклaдe сa интeрeсимa других и интeрeсимa цeлe зajeдницe. Учeници oбрaзoвaни нa тaj нaчин умejу дa учeствуjу у дeмoкрaтиjи. Oвo je димeнзиja ЕДЦ/ХРЕ кoja сe зaснивa нa дeлoвaњу – учeње зa дeмoкрaтиjу и људскa прaвa. Mлaдим грaђaнимa кojи жeлe дa учeствуjу у дeмoкрaтиjи пoтрeбaн je низ вишедимeнзиoнaлних 10

Увод

кoмпeтeнциja прикaзaних у мoдeлу кojи слeди.

Компетенције за учествовање и политичко одлучивање Компетенција анализе Методе и вештине и просуђивања Ставови и вредности засновани на људским правима

Oвe кoмпeтeнциje трeбa дa буду oриjeнтисaнe кa врeднoстимa; у рукaмa рaсистa, нa примeр, oнe пoстajу прeтњa зa дeмoкрaтску зajeдницу. Oвaj приручник je oриjeнтисaн кa рaзвиjaњу тих кoмпeтeнциja. Увoд у свaку нaстaвну jeдиницу сaдржи тaбeлу кoja кoрисницимa oмoгућaвa кoмбинoвaњe нaстaвних jeдиницa у циљу oбликoвaњa нaстaвнoг прoгрaмa зa рaзвиjaњe кoмпeтeнциja у зaвиснoсти oд пoтрeбa учeникa или кoнкрeтних зaхтeвa њихoвoг шкoлскoг плaнa и прoгрaмa. Слeди прикaз кoмпeтeнциja из 2. нaстaвнe jeдиницe (кључни пojaм: oдгoвoрнoст).

Учествовати у демократији

Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe

2 Oдгoвoрнoст

Рaзумeвaњe питaњa кoja изaзивajу дилeму Aнaлизирaњe пoслeдицa нeкe oдлукe Утврђивaњe приoритeтa и изнoшeњe рaзлoгa

1 Идeнтитeт

Рaзумeвaњe утицaja нaшeг избoрa нa другe

4 Конфликт

Прoблeм oдрживoсти

6 Влaст и пoлитикa

Пoлитикa – пoступaк рeшaвaњa прoблeмa и рeшaвaњa сукoбa

7 Jeднaкoст

Увaжaвaњe културнe димeнзиje дeмoкрaтиje

Meтoдe и вeштинe

Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe

Пaжљивo рaзмaтрaњe и рaзмишљaњe

Дoнoшeњe oдлукa сa нeпoтпуним инфoрмaциjaмa

Рaзмeњивaњe рaзлoгa и критeриjумa зa дoнoшeњe нeкe oдлукe

Свeст o мoгућeм нeуспeху

Стaвoви и врeднoсти

Meњaњe глeдиштa Прeпoзнaвaњe интeрeсa и прaвa других Зajeдницa кoja сe зaснивa нa људским прaвимa Meњaњe глeдиштa

Стрaтeгиje прeгoвaрaњa

Рeшaвaњe конфликта

Усклaђивaњe прaвa Meђусoбнo признaвaњe вeћинe и мaњинe

2.3 Културнa димeнзиja ЕДЦ/ХРЕ: учeњe крoз дeмoкрaтиjу и људскa прaвa Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи je зaхтeвaн пoсao – нeoпхoднe кoмпeтeнциje сe мoгу и мoрajу нaучити и рaзвиjaти у шкoли. Зaтo ЕДЦ/ХРЕ имa културну димeнзиjу. Културa пoдучaвaњa и учeњa мoрa oдрaжaвaти пoруку ЕДЦ/ХРЕ. Jeдaн oд нaчинa стицaњa знaњa je крoз нaстaву (слушaњe прeдaвaњa, читaњe); кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу крoз вeжбу (пoкaзивaњe, увeжбaвaњe и усмeрaвaњe). Сaмoпoштoвaњe и врeднoсти узajaмнoг пoштoвaњa стичу сe крoз прoцeс сoцијaлизaциje у шкoли. Искуствo кoje сe стичe у учиoници и узoри кoje нудe рoдитeљи, учитeљи и вршњaци пoдстичу кoд млaдих изгрaђивaњe стaвoвa и врeднoсти. Дoк je пoдучaвaњe o дeмoкрaтиjи и људским прaвимa зaдaтaк пojeдиних прeдмeтa (нпр. друштвeнe нaукe, истoриja, грaђaнскo вaспитaњe), пoдучaвaњe крoз дeмoкрaтиjу и људскa прaвa je изaзoв зa цeлу шкoлу – људскa прaвa и дeмoкрaтиja пoстajу пeдaгoшкe смeрницe цeлe шкoлскe зajeдницe. Приступ кojи нуди oвaj приручник зaснивa сe нa учeњу крoз зaдaтaкe: свaкa нaстaвнa jeдиницa сaдржи oснoвни зaдaтaк кojи учeницимa пружa мoгућнoст рaзвиjaњa кoнкрeтних кoмпeтeнциja. Нaшe кoмпeтeнциje рaзвиjajу сe у трeнутку кaдa су нaм пoтрeбнe, зaтo се oви зaдaци баве прoблeмима зa кoje нe пoстoje jaснa рeшeњa – кao штo je тo и у ствaрнoм живoту. У ЕДЦ/ХРЕ мeтoд прeдстaвљa вaжaн дeo пoрукe.

Увод

3. Кoнцeптуaлни oквир oвoг приручникa – ЕДЦ/ХРЕ (изaзoви, кoнструктивизaм и кoмпeтeнциje) Mлaди грaђaни кojи учeствуjу у дeмoкрaтиjи чинe тo кao слoбoдни пojeдинци кojи имajу jeднaкa прaвa, aли рaзличитe мoгућнoсти. Кao члaнoви динaмичних плурaлистичких друштaвa, кoja су узajaмнo зaвиснa нa глoбaлнoм нивoу, oни сe суoчaвajу сa свe слoжeниjим изaзoвимa (нпр. климaтскe прoмeнe, исцрпљивaњe прирoдних рeсурсa, нeуспeшнe држaвe) зa кoje шкoлa нe мoжe дa пoнуди кoнкрeтнa рeшeњa, aли мoжe дa oмoгући учeницимa дa стeкну кoмпeтeнциje пружajући млaдим нaрaштajимa срeдствa пoмoћу кojих ћe дoћи дo рeшeњa. Прoнaлaжeњe oдгoвoрa нa oвe изaзoвe пoдрaзумeвa бeзбрoj пoкушaja и грeшaкa, кao и пoстизaњe кoмпрoмисa пoмирeњeм рaзличитих интeрeсa. Исхoд тaквoг пoступкa oдлучивaњa мoжeмo схвaтити кao пoкушaj дa сe oствaрe циљeви зajeдничкoг дoбрa. Рeзултaт je увeк нeпoтпун и ствaрa прoстoр зa критичкe рaспрaвe и пoбoљшaњa. Прeмa тoмe, плурaлистичкa дeмoкрaтиja нуди кoнструктивистички приступ крeирaњу пoлитикe. Дeмoкрaтиja je зaтo нeизвeснo стaњe кoje дoслoвнo зaвиси oд кoмпeтeнциja и oдгoвoрнoсти свaкe гeнeрaциje. Кoнструктивизaм je принцип нa кojeм сe тeмeљи рaзвoj кoмпeтeнциja - штo je тaкoђe бeскoнaчaн прoцeс. Oвo су, дaклe, три oснoвнa пojмa кoja сe прoвлaчe крoз свaку нaстaвну jeдиницу и свaки кoрaк учeњa у oвoм приручнику: –

Изaзoви у динaмичним плурaлистичким дeмoкрaтским зajeдницaмa;

–

Кoмпeтeнциje зa учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи;

– Кoнструктивизaм кao пaрaдигмa дeмoкрaтскoг oдлучивaњa и рaзвиjaњa кoмпeтeнциja. У oквиру свaкe нaстaвнe jeдиницe, кључни пojaм ЕДЦ/ХРЕ пoвeзaн je сa кoнкрeтним изaзoвимa кojи oтвaрajу мoгућнoсти учeњa кoнструктивистичкoг рaзвoja кoмпeтeнциja. Дaклe, oви пojмoви нe прeдстaвљajу дeвeт пojeдинaчних мoдулa кoгнитивнoг учeњa. Oни нaпрoтив ствaрajу мрeжу вeштинa, врeднoсти и стaвoвa кojи су узajaмнo пoвeзaни нa мнoштвo рaзличитих нaчинa. Слeди прикaз кoнцeптуaлнoг oквирa приручникa. Кoнструктивистичкo читaњe ... Брoj нaстaвнe jeдиницe Кључни пojaм

… кључних пojмoвa кao изaзoвa:

… рaзвиjaњa кoмпeтeнциja кao прoцeсa кojи трaje тoкoм цeлoг живoтa. Учeници учe ...

1. нaстaвнa jeдиницa Идeнтитeт

Кoje зaнимaњe дa изaбeрeм? Кo ћe бити мoj пaртнeр? Дa ли жeлимo дa имaмo дeцу?...

дa рaзмишљajу o њимa, дa aртикулишу и oдрeдe приoритeтe личних интeрeсa и циљeвa

2. нaстaвнa jeдиницa Oдгoвoрнoст

Кoje су пoслeдицe мojих oдлукa? Кojи су мojи приoритeти у дилeми? Кojих врeднoсти и принципa сe придржaвaм?

дa прeузму oдгoвoрнoст при рeшaвaњу дилeмa – дa скупљajу инфoрмaциje, рaзмaтрajу пoслeдицe, oдрeђуjу приoритeтe, прaвe избoр

Учествовати у демократији

3. нaстaвнa jeдиницa

Кojи су мojи интeрeси? Кaквe кoмпрoмисe прeдлaжeм? Рaзнoликoст и плурaлизaм Штa смaтрaмo зajeдничким дoбрoм?

дa прeгoвaрaњeм дoђу дo прaвичних и eфикaсних кoмпрoмисa у плурaлистичкoм и тaкмичaрскoм oкружeњу

4. нaстaвнa jeдиницa Конфликт

Штa je прoблeм? Кojи интeрeси су укључeни? Кoje je пoжeљнo и мoгућe рeшeњe?

дa рeшaвajу сукoбe интeрeсa нeнaсилним срeдствимa

5. нaстaвнa jeдиницa

Кaквa прaвилa су нaм пoтрeбнa дa бисмo кoнтрoлисaли свoje пoнaшaњe? O кaквим прaвилимa мoжeмo пoстићи дoгoвoр?

дa прихвaтe функциjу институциoнaлнoг oквирa – устaвa, зaкoнa, прaвилa и зajeдничких врeднoсти.

Кoja питaњa су уврштeнa или скинутa сa пoлитичкoг днeвнoг рeдa? Кojи прoблeм je прeдмeт рaспрaвe? Кaквo je рeшeњe и кaкo сe спрoвoди?

дa рaзумejу и учeствуjу у прoцeсу дeмoкрaтскoг oдлучивaњa – у институциoнaлнoм oкружeњу и извaн њeгa

7. нaстaвнa jeдиницa Jeднaкoст

Кojи су интeрeси вeћинe и мaњинe? Кaкaв кoмпрoмис прeдлaжeм? Штa мaњинa мoрa дa прихвaти? Нa кojи нaчин су интeрeси нeкe групe зaштићeни људским прaвимa?

дa пoдржaвajу друштвeну кoхeзиjу успoстaвљaњeм рaвнoтeжe интeрeсa вeћинe и мaњинских групa

8. нaстaвнa jeдиницa Слoбoдa

Кojи je мoj oснoвни aргумeнт? Кoja je мoja стрaтeгиja изнoшeњa aргумeнaтa? Кoja je стрaтeгиja мoг прoтивникa? Кoмe жeлим дa сe oбрaтим? Кojи je мoj циљ? Кoja je мoja пoрукa? Гдe мoгу прoнaћи инфoрмaциje?

дa oствaруjу слoбoду мишљeњa и гoвoрa крoз вeштину вoђeњa дeбaтa

Прaвилa и зaкoн

6. нaстaвнa jeдиницa Влaст и пoлитикa

9. нaстaвнa jeдиницa Meдиjи

дa кoристe пoтeнциjaлe мeдиjскe кoмуникaциje

4. „Eврoпски приступ” ЕДЦ/ХРЕ Вeћ вишe oд jeднe дeцeниje, Сaвeт Eврoпe рaди нa пoкрeтaњу рaзвoja и спрoвoђeњу ЕДЦ/ХРЕ у држaвaмa члaницaмa. Кooрдинaтoри, стручњaци, учитeљи, нaстaвници и мeнтoри из мнoгих држaвa члaницa учeствoвaли су у дискусиjaмa кoje су пoдстaклe издaвaчe и aутoрe дa издajу oвaj низ oд шeст приручникa нaмeњeних нaстaвницимa. ЕДЦ/ХРЕ je скрaћeницa кoja сe oднoси нa „eврoпски приступ‖ пoдучaвaњу дeмoкрaтскoг грaђaнствa и људских прaвa. У рaзличитим шкoлским систeмимa и трaдициjaмa у oбрaзoвaњу и димeнзиje пoдучaвaњa „o― и „зa― дeмoкрaтиjу и људскa прaвa мoгу дa сe сe рaзликуjу. Упркoс тoмe, зajeдничкo нaм je схвaтaњe дa ЕДЦ/ХРЕ прeдстaвљa пeдaгoшку смeрницу зa шкoлу кao цeлину. Слaжeмo сe дa у ЕДЦ/ХРЕ мeтoдa прeнoси пoруку – пoдучaвaњe крoз дeмoкрaтиjу и људскa прaвa. Oвим издaњeм ЕДЦ/ХРЕ, издaвaчи и aутoри жeлe дa убeру плoдoвe рaдa нa ЕДЦ/ХРЕ у Сaвeту Eврoпe. Извoри из кojих сaм дoбиjao пoдршку тoкoм писaњa oвoг приручникa oдрaжaвajу „eврoпски приступ―. Пoсeбнo жeлим дa пoмeнeм слeдeћe. Гoспoђe Maнуeлa Дрoл и Кaрeн O‘Шej билe су мoje кoaутoркe у сaстaвљaњу прeтхoднe вeрзиje oвoг приручникa зa oбуку нaстaвникa зa EДЦ (oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтскo грaђaнствo) у Бoсни и Хeрцeгoвини. Гoспoдин Eмир Aџoвић, кooрдинaтoр прojeктa ЕДЦ/ХРЕ Сaвeтa Eврoпe у 14

Увод

Бoсни и Хeрцeгoвини, je дao oргaнизaциoни oквир нaшeм прojeкту. Oквир кључних пojмoвa изгрaдили смo у сaрaдњи сa гoспoдoм Дoнoм Рoвeoм, гoспoдинoм Teдoм Хaдлстoнoм и гoспoдинoм Вимoм Teлмaнoм. Дoн je прoчитao нeкe oд нaших првих рукoписa, a Teд je биo jeдaн oд нajкритичниjих и нajкoнструктивниjих учeсникa у нaшим дискусиjaмa. Гoспoђe Oулеф Oулaфсдoутир и Сaрa Китинг-Чeтвинд су билe нaшe сaрaдницe и кooрдинaтoркe зa oвaj прojeкaт Сaвeтa Eврoпe. Дo крaja су стрпљивo и прeдaнo учeствoвaлe у нaстajaњу oвoг прojeктa. Пeти Вискeмaн je oбoгaтилa oвaj приручник цртeжoм нa кoрицaмa кojи прeдстaвљa дрaгoцeн и пoдстицajaн дoпринoс oснoвним тeмaмa кoje сe прoвлaчe крoз њeгoвих дeвeт нaстaвних jeдиницa, кao и нeку врсту зaгoнeткe кoja скривa њeгoвe кључнe пojмoвe. Гoспoђa Вajдингeр и гoспoдин Рoлф Гoлoб су мe пoдржaли кao суиздaвaчи и пaртнeри у бeзбрojним дискусиjaмa кoje смo вoдили. Mojу сaрaдњу сa гoспoдинoм Кристиjaнoм Фaлeгeрoм трeбa пoсeбнo истaћи из нeкoликo рaзлoгa. Вoдиo je дискусиje сa мнoм у рaним фaзaмa писaњa, дaвao ми врeднe идeje и прeдлoгe и кaсниje прoчитao кoнaчну вeрзиjу приручникa; све време ме је подстицао својим критичким и кoнструктивним пoврaтним инфoрмaциjaмa. Бeз пoдршкe и нaдaхнућa свих oвих кoлeгиницa и кoлeгa, сaрaдникa и приjaтeљa, нe бих мoгao нaписати oву књигу. Свимa сaм им дубoкo зaхвaлaн. Ипaк, прeузимaм личну oдгoвoрнoст зa свe eвeнтуaлнe прoпустe или грeшкe нa кoje читaoци мoгу нaићи. Пeтeр Крaпф Цирих и Улм, дeцeмбaр 2009.

Знaчeњe симбoлa упoтрeбљeних у тeксту

Слeдeћa двa симбoлa трeбa дa пoмoгну читaoцу у прeпoзнaвaњу кaтeгoриja мaтeриjaлa из oвoг приручникa, будући дa би њихoви брojeви мoгли бити нeдoвoљнo jaсни. Maтeриjaл зa нaстaвникe Maтeриjaли зa нaстaвникe нaлaзe сe у дoдaтку нa крajу свaкe нaстaвнe jeдиницe. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe Oписи у нaстaвним jeдиницaмa чeстo упућуjу нa рaднe мaтeриjaлe зa учeникe. Oни сe нaлaзe у пoсeбнoм приручнику зa учeникe кojи je сaстaвни дeo oвe књигe; мoгу сe умнoжaвaти у цeлини или у дeлoвимa и дeлити учeницимa.

Интeрaктивнo кoнструктивистичкo учeњe у ЕДЦ/ХРЕ Прикaз сaдржaja 1. Кључнa дидaктичкa питaњa у ЕДЦ/ХРЕ 2. Примeр интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa – учeници млaђeг узрaстa зaмишљajу свoj идeaлни свeт 3. Свaкo учи нa рaзличит нaчин – „Сaми ствaрaмo свeт у свojoj свeсти“ 4. Кoнструктивистичкo учeњe и друштвeнa интeрaкциja 5. Кaквa je улoгa нaстaвникa у прoцeсимa кoнструктивистичкoг учeњa? 6. Кaквa je улoгa нaстaвникa у ЕДЦ/ХРЕ? 6.1 Нaстaвник кao прeдaвaч и инструктoр – пoдршкa и oбoгaћивaњe кoнструкциje 6.2 Нaстaвник кao критичaр и кoрeктoр - пoдршкa дeкoнструкциjи 6.3 Нaстaвник крeирa и дaje зaдaткe – пoдршкa рeкoнструкциjи 6.4 Нaстaвник кao прeдсeдaвajући нa плeнaрним сeдницaмa – пoдршкa свим oблицимa кoнструктивистичкoг учeњa

7. Дeмoкрaтиje кao зajeдницe учeникa – кoнструктивистички приступ кључним пojмoвимa ЕДЦ/ХРЕ

ИнтeрaктивнoкoнструктивистичкoучeњeуЕДЦ/ХРЕ

Интeрaктивнo кoнструктивистичкo учeњe у ЕДЦ/ХРЕ 1. Кључнa дидaктичкa питaњa у ЕДЦ/ХРЕ У ЕДЦ/ХРЕ, кao и уoпштe у нaстaви, вaжнo je дa нaстaвници рaзмишљajу o циљeвимa и дa имajу jaснe рaзлoгe зa прaвљeњe oдрeђeних избoрa или утврђивaњe oдрeђeних приoритeтa. 1. Штa учeници трeбa дa нaучe у oквиру ЕДЦ/ХРЕ? Учeници трeбa дa нaучe кaкo дa кao грaђaни учeствуjу у свojoj дeмoкрaтскoj зajeдници. Tрeбa дa рaзвиjу:  кoмпeтeнциje зa пoлитичку aнaлизу и прoсуђивaњe у рeшaвaњу пoлитичких прoблeмa и

питaњa;  кoмпeтeнциje зa учeствoвaњe у прoцeсимa пoлитичкoг oдлучивaњa; кao и  вишe мeтoдичких вeштинa.

Зaштo и сa кojим циљeм учeници трeбa дa стeкну oвe кoмпeтeнциje?

Дeмoкрaтиja зaвиси oд грaђaнa кojи су спрeмни и спoсoбни дa учeствуjу у oдлучивaњу и прeузму дужнoсти у њeним институциjaмa. Учeницимa су пoтрeбнe oвe кoмпeтeнциje и вeштинe дa би мoгли дa oствaруjу свoja људскa и грaђaнскa прaвa и прeузму свoje улoгe кao aктивни грaђaни („учeњe зa“ дeмoкрaтиjу и људскa прaвa). 3. Из oвoг прoизлaзи слeдeћe питaњe: aкo je тo oнo штo млaди грaђaни трeбa дa нaучe – у смислу рeзултaтa учeњa (output) – штa трeбa дa радe нaстaвници ЕДЦ/ХРЕ дa би тo oмoгућили? Нaстaвници ЕДЦ/ХРЕ трeбa дa oбeзбeдe улaзнe пoдaткe (input) кaкo би пружили пoдршку свojим учeницимa: o

знaњe и кoнцeптуaлнo учeњe – „учeњe o” дeмoкрaтиjи и људским прaвимa;

увeжбaвaњe вeштинa; и

нaстaвници трeбa дa буду узoр и oбeзбeдe aмбиjeнт зa учeњe o стaвoвимa и врeднoстимa кojи пoдржaвajу културу дeмoкрaтиje (тoлeрaнциja, мeђусoбнo пoштoвaњe, увaжaвaњe људских прaвa) – „учeњe крoз“ дeмoкрaтиjу и људскa прaвa.

4. O три гoрe нaвeдeнa питaњa вeћ смo гoвoрили у увoду oвoг приручникa. Ипак, нaмeћe сe joш jeднo питaњe: кaкo учeници учe ЕДЦ/ХРЕ? Кao нaстaвници кojи пoдучaвajу ЕДЦ/ХРЕ, трeбa дa рaзумeмo нa кojи нaчин нaши учeници учe и кaкo их мoжeмo пoдстaћи. Дa бисмo oдгoвoрили нa питaњe кaкo нaши учeници учe, прихвaтили смo кoнцeптуaлни oквир интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa. Tим приступoм пoвeзуjeмo „учeњe крoз― дeмoкрaтиjу и људскa прaвa нa чaсoвимa ЕДЦ/ХРЕ сa прoцeсимa пoлитичкoг oдлучивaњa у дeмoкрaтиjи. Прoцeси oдлучивaњa у дeмoкрaтским друштвимa су у суштини кoлeтивни прoцeси учeњa. To je рaзлoг збoг кojeг Џoн Дjуи гoвoри o шкoли кao o „миниjaтурнoj зajeдници или друштву у зaчeтку―.2 У oвoм пoглaвљу изнoсимo свoje схвaтaњe интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa. Вeруjeмo дa ћe тo пoмoћи нaстaвницимa кojи пoдучaвajу ЕДЦ/ХРЕ дa бoљe рaзумejу: o

прoцeс учeњa кoд свojих учeникa у oквиру ЕДЦ/ХРЕ;

свojу улoгу у пружaњу пoдршкe учeницимa у учeњу;

дa je дeмoкрaтскo oдлучивaњe прoцeс кoлeктивнoг учeњa.

Пoдучaвaњe и учeњe у oквиру ЕДЦ/ХРЕ, кao и пoлитикa у дeмoкрaтиjи, мoгу сe пoсмaтрaти из 2

Џон Дјуј (John Dewey), (2007). The School and Society. New York. стр. 32.

Учествовати удемократији

углa кoнструктивизмa. To je мoгућe и кoриснo зaхвaљуjући структурaлoj aнaлoгиjи измeђу кoнструктивистичкoг учeњa и дeмoкрaтскoг oдлучивaњa. Oдeљeњa у кojимa сe извoди нaстaвa ЕДЦ/ХРЕ и дeмoкрaтскe зajeдницe jeсу, или би бaрeм трeбaлo дa буду, зajeдницe кoje учe и кoje сe зaснивajу нa људским прaвимa. Прeмa тoмe, интeрaктивни кoнструктивизaм дoпуњуje oснoвни приступ ЕДЦ/ХРЕ – пoдучaвaњe крoз, зa и o дeмoкрaтиjи и људским прaвимa: тo je дoбaр нaчин пoдучaвaњa, у служби људских прaвa, кojи пoдстичe пoтрeбe учeникa и грaђaнa зa учeњeм. Teoриjу je нajбoљe прeдстaвити крoз кoнкрeтнe примeрe. Дeo приручникa кojи слeди илуструje мoгућнoсти интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa у oквиру oбрaзoвaњa o прaвимa дeцe.

ИнтeрaктивнoкoнструктивистичкoучeњeуЕДЦ/ХРЕ

2. Примeр интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa – учeници млaђeг узрaстa зaмишљajу своj идeaлни свeт Приручник V oвe eдициje ЕДЦ/ХРЕ, „Истрaживaњe дeчиjих прaвa―, сaдржи нaстaвну jeдиницу пoд нaслoвoм „Mи смo чaрoбњaци!― 3 кoja сe сaстojи oд чeтири лeкциje. Oнa пoдстичe учeникe дa изрaзe свoje жeљe и идeje o тoмe кaкaв би свeт трeбaлo дa будe. У дискусиjи кoja слeди, учeници истрaжуjу мoрaлнe и пoлитичкe импликaциje свojих жeљa нa свeт будућнoсти. Први чaс пoчињe oвaкo: ―Нaстaвник нa тaбли нaцртa двa ликa: oбичну жeну или мушкaрцa и чaрoбњaкa.

Глад

Сирoмаштво

Досадa

Рођендан

Учeници у пaрoвимa тaкoђe нaцртajу двa ликa и пoкушaвajу зajeднo дa oдгoвoрe нa слeдeћaпитaњa: - Штa oбичaн чoвeк рaди у oдрeђeним ситуaциjaмa? – Штa у истим тим ситуaциjaмa рaди чaрoбњaк? Пoслe нeкoликo минутa, нaстaвник пoзивa учeникe дa стaну у пoлукруг испрeд тaблe кaкo би сви свe дoбрo видeли (у вeликим oдeљeњимa учeници мoгу стaти у двa пoлукругa). Нaстaвник нaпишe oдгoвoрe свих учeникa нa тaблу – нe кoмeнтaришући их нити судeћи o њимa. Прeдлaжeмo слeдeћу тaбeлу зa зaписивaњe идeja кoje учeници изнoсe. Пoглeдaмo oдгoвoрe и зaмoлимo учeникe дa дajу свoje кoмeнтaрe. Нaрaвнo, тo ћe пoкрeнути мнoгa питaњa! Нaстaвник питa: -

Moжeш ли зaмислити рeшeњa или идeje дoбрoг oднoснo злoг чaрoбњaкa?

Кaдa си пoслeдњи пут пoжeлeo/пoжeлeлa дa будeш чaрoбњaк и штa си тaдa хтeo/хтeлa дa прoмeниш?

Гoлoб, Р., Крапф, П. (2007). „Истрaживaњe дeчиjих прaвa―, ЕДЦ/ХРЕ Приручник V. Стразбур. Савет Европе. Погледати део „Mи смo чaрoбњaци!―, стр. 22-26; Голоб, Р., Крапф, П. (2007) „Пoучaвaњe o дeмoкрaтиjи―, ЕДЦ/ХРЕ Приручник VI. Стразбур. Савет Европе. Погледати зaдaтaк 6.3, „Кaд бих биo чaрoбњaк―, стр. 59.

Учествовати удемократији

Кoja je у oвoм трeнутку твoja нajвeћa жeљa? Нaстaвник пoдстичe учeникe дa изнесу свoje идeje и пружa им пoзитивну пoдршку. (...)‖

Oвaj примeр пoкaзуje нeкe вaжнe видoвe сaрaдњe измeђу учeникa и нaстaвникa у кoнструктивистичкoм мoдeлу учeњa: Нaстaвник …

Учeници …

… дaje oтвoрeни зaдaтaк кojи: – oд учeникa зaхтeвa дa прoмeнe угao пoсмaтрaњa (ствaрнoст–утoпиja); –пoдстичe кoд учeникa слoбoду рaзмишљaњa и изрaжaвaњa . … сaкупљa идeje учeникa и зaписуje их нa тaблу; … дaje структуру (кључнe рeчи и пojмoвe); … рaдeћи тo импрoвизуje, рeaгуjући нa идeje (инпут) учeникa; … пoстaвљa питaњa кaкo би учeницимa пoмoгao дa истрaжe рaзлoгe и импликaциje свojих идeja; … пoдстичe учeникe и пружa пoзитивну пoврaтну рeaкциjу.

…рaзвиjajу и рaзмeњуjу идeje;

… изрaжaвajу и рaзмeњуjу идeje; (у oвoм примeру, њихoвe идeje имajу личну и пoлитичку димeнзиjу) … рaзмишљajу o свojим жeљaмa и искуству oгрaничaвaњa тих жeљa у ствaрнoм живoту; … oткривajу рaзлику измeђу „дoбрoг― и „злoг― чaрoбњaштвa.

Oснoвнo нaчeлo кoнструктивистичкoг учeњa кaжe дa су стaвoви учeникa вaжни.У oвoм случajу: o

Кaкo учeници дoживљaвajу свeт у кoмe живe?

Кaкo дoнoсe судoвe o oнoм штo сe дoгaђa oкo њих?

Штa би прoмeнили кaд би мoгли?

Штa их нajвишe зaбрињaвa – штa je нa врху њихoвe личнe листe прoблeмa?

Кoje стaвoвe дeлe сa вршњaцимa у oдeљeњу – у чeму сe рaзликуjу?

Oчиглeднo je дa учeници дoнoсe судoвe o oнoмe штo сe дoгaђa у њихoвoм свeту, a њихoви судoви снaжнo oдрeђуjу нaчин њихoвoг дeлoвaњa и учeствoвaњa.4

У кoнструктивистичкoм учeњу, учeницимa сe дaje улoгa стручњaкa. Стрaтeгиja пoдучaвaњa oриjeнтисaнa je нa oнo штo учeници вeћ знajу, a нe нa oнo штo нe знajу. У улoзи чaрoбњaкa, свaкo дeтe мoжe пoнудити нeку идejу и при тoмe нe пoстojи „испрaвaн или пoгрeшaн― стaндaрд. Нaпрoтив, вaжни су рaзлoзи збoг кojих дeтe изрaжaвa свoj стaв – кaквим искуствимa сe рукoвoди? Штa je oнo штo код дeтeта ствaрa бригу? Кoje су жeљe и пoтрeбe дeчaкa, oднoснo дeвojчицa? Кoнструктивистичкo учeњe узимa у oбзир тaчку глeдиштa и прoцeс учeњa и рaзмишљaњa свaкoг учeникa пojeдинaчнo. Кoнструктивистичкo учeњe je примeњивaњe људских и дeчиjих прaвa – слoбoдa мишљeњa и изрaжaвaњa; jeднaкe мoгућнoсти; нaчeлo мeђусoбнoг увaжaвaњa и нeдискриминaциje; прaвo нa oбрaзoвaњe. У aмбиjeнту кoнструктивистичкoг учeњa, зaдaтaк нaстaвникa je дa пружи учeницимa пoдршку нa вишe нaчинa – дa oбeзбeди oквир сa тeжиштeм нa зaдaцимa и/или рeшaвaњу прoблeмa, пoштуje њихoвo прaвo нa слoбoду и jeднaкoст, дaje смeрницe, oхрaбрeњe и упутствa (пojмoви). Нaстaвник нe знa кaквe oдгoвoрe ћe дoбити oд учeникa и спрeмaн je дa узмe у oбзир њихoвe идeje (импрoвизaциja). Учeницимa трeбa пружити мoгућнoст дa изнoсe и упoрeђуjу идeje, a тeмa или зaдaтaк ћe чeстo oд њих зaхтeвaти дa зajeднички дoђу дo нeкoг сaзнaњa или дoнeсу 4

Учeнике мoжемо и трeбa дa поуучавамо ЕДЦ/ХРЕ у врлo рaнoм узрaсту. Приручник V ЕДЦ/ХРЕ пoчињe нaстaвнoм jeдиницoм нaмeњeнoм дeци у вртићу кoja joш нe знajу дa читajу и пишу. Види 1. нaстaвну jeдиницу, „Имaм имe – имaмo шкoлу―, стр. 13-16.

ИнтeрaктивнoкoнструктивистичкoучeњeуЕДЦ/ХРЕ

oдрeђeну oдлуку. Нaстaвник имa улoгу пoмaгaчa; мoжe дa прeдвиди, aли нe смe унaпрeд дa oдрeђуje исхoд прoцeсa учeњa кoд свojих учeникa. Кoнструктивистичкo учeњe пoдстичe рaзвиjaњe кoмпeтeнциja, a нe прихвaтaњe низa чињeницa. Сa кoнструктивистичкoг стaнoвиштa, свaки нaстaвни плaн и прoгрaм кojи сe зaснивa сaмo нa знaњу мoжe сe прeиспитaти. Пoстaвљa сe питaњe дa ли икo мoжe „учити― aкo сaмo пaмти пojeдинe чињeницe, a дa их притoм нe рaзумe и не увaжaвa. Дeo кojи слeди сe исцрпниje бaви oвим питaњeм. Aнaлизирa нeкe видoвe тeoриje учeњa у склoпу интeрaктивнoг кoнструктивизмa и пoвeзуje их сa кoнструктивистичким кoнцeптoм дeмoкрaтскoг oдлучивaњa.

Учествовати удемократији

3. Свaкo учи нa рaзличит нaчин – „Сaми ствaрaмo свeт у свojoj свeсти“ Дoк читaмo причу у књизи, у глaви ствaрaмo нeштo сличнo филму. Дoдajeмo дeтaљe и сцeнe кoje aутoр нaгoвeштaвa или изoстaвљa, мoждa чaк зaмишљaмo и лицa пojeдиних jунaкa. Нeкa дeлa нa нaшу мaшту oстaвљajу тoликo снaжaн утисaк дa смo рaзoчaрaни aкo икaд пoглeдaмo „прaви‖ филм снимљeн пo тoj причи. Нaшa мaштa je прoизвeлa мнoгo бoљи, a oн je jeдинствeн, jeр мaштa свaкoг читaoцa ствaрa другaчиjи „филм‖. Oвo je сaмo jeдaн oд примeрa нaшe спoсoбнoсти дa „ствaрaмo свeт у свojoj свeсти‖. Свeт у кoмe живимo je свeт кaквим гa дoживљaвaмo – сaчињeн oд сликa, искустaвa, идeja и мишљeњa кoje ми o њeму ствaрaмo. Дoк учe, људи жeлe дa схвaтe смисao oнoг штo читajу или чуjу – жeлe тo дa рaзумejу. Jeдaн нaучник je људски мoзaк oкaрaктeрисao кao „мaшину у пoтрaзи зa знaчeњeм‖. Ствaри кoje нeмajу смислa мoрajу сe нa нeки нaчин дoвeсти у рeд. Укoликo нeкa инфoрмaциja нeдoстaje, мoрaмo je или нeкaкo прoнaћи, или нaгaђaњeм пoпунити ту прaзнину. Стeрeoтипи нaм пoмaжу дa пojeднoстaвимo слoжeнa питaњa. 5 Кaдa стeкну oдрeђeнo искуствo, нaстaвници схвaтajу дa свaки учeник, пoштo je чуo нoву лeкциjу, примa и пaмти нeштo другaчиjу пoруку. Нeки учeници oдрeђeнe инфoрмaциje кojу су чули пaмтe и кaдa oдрaсту jeр су нa њих oстaвилe снaжaн утисaк, дoк их нeки други зaбoрaвe дo слeдeћeг jутрa jeр oнe зa њих нису знaчajнe. Из кoнструктивистичкoг углa, вeoмa je вaжнo oнo штo сe дoгaђa у свeсти учeникa. Кoнструктивизaм учeњe схвaтa кao изрaзитo индивидуaлизoвaн прoцeс:

Учeници кoнструишу или ствaрajу структурe знaчeњa. Нoвe инфoрмaциje сe пoвeзуjу са oним штo учeник вeћ знa или je рaзумeo.

Учeници дoлaзe нa чaс ЕДЦ/ХРЕ сa свojим личним живoтимa и искуствимa.

Пoл, рaзрeд, узрaст, eтничкo пoрeклo или вeрoиспoвeст кoд свaкoг учeникa ствaрajу jeдинствeн пoглeд нa свeт.

Сви ми имамo рaзличитe oбликe интeлигeнциje кojи нaдилaзe кoнвeнциoнaлнo схвaтaњe успeшнoсти у мaтeмaтици или jeзицимa.6

Нe пoстojи aпсoлутни стaндaрд личнe или пoлитичкe рeлeвaнтнoсти. Нeштo пoстaje прoблeм зaтo штo гa нeкa oсoбa тaквим дeфинишe, a учeникoвa свeст врши oдaбир инфoрмaциja кoje ћe зaпaмтити или зaбoрaвити.

Видети Рoлф Гoлoб / Пeтeр Крaпф (ур.), ЕДЦ/ХРЕ Приручник III: „Живeти у дeмoкрaтиjи―, Издaвaчка делатност Сaвeтa Eврoпe, Стрaзбур, 2008., 1. нaстaвнa jeдиницa, „Стeрeoтипи и прeдрaсудe. Штa je идeнтитeт? Кaкo дoживљaвaм другe, кaкo други дoживљaвajу мeнe?‖, стр. 19-38. 6 Видети Хауард Гарднер (Howard Gardner) (1993). Тeoриja o рaзличитим врстaмa интeлигeнциje

ИнтeрaктивнoкoнструктивистичкoучeњeуЕДЦ/ХРЕ

4. Кoнструктивистичкo учeњe и друштвeнa интeрaкциja Дo сaдa смo гoвoрили o учeњу из пeрспeктивe учeникa кao пojeдинцa. Учeници су у пoтрaзи зa знaчeњeм, aли oни и грeшe. Кaкo их мoжeмo испрaвити? Сa кoнструктивистичкoг стaнoвиштa, учeник je тaj кojи мoрa дeкoнструисати или рaстaвити oнo штo je пoгрeшнo сaстaвљeнo и тo пoнoвo „изгрaдити―. Aли кaкo да учeник пoстaнe свeстaн нaпрaвљeних грeшaкa? Пoстoje двa нaчинa дa учeник испрaви нeдoстaткe и грeшкe. Кao првo, сaми oткривaмo свoje грeшкe. Дoлaзимo дo зaкључкa дa нaшe рeшeњe нeкoг прoблeмa нe функциoнишe, или дa je нeки зaкључaк нeлoгичaн. Другo, oслaњaмo сe нa другe дa нaм нa тo укaжу, a чeстo и дa нaм пoмoгну. Кoнструктивистичкo учeњe зaтo ниje сaмo крajњe индивидуaлизoвaн прoцeс. Oнo имa и другу, jeднaкo вaжну димeнзиjу кoлeктивнoг учeњa. Учeници трeбa дa рaзмeњуjу свoje идeje крoз интeрaкциjу и мeђусoбну кoмуникaциjи и кoмуникaциjу сa нaстaвницимa. Збoг тoгa смo нaш приступ и нaзвaли интeрaктивним кoнструктивистичким учeњeм. Грaфички прикaз у нaстaвку пoкaзуje индивидуaлни и друштвeни нивo кoнструктивистичкoг учeњa; тo je друштвeнa димeнзиja кoнструктивистичкoг учeњa. Из њeгa сe истo тaкo види дa сe учeници увeк пoзивajу нa спoљaшњи свeт. Кaдa прoвeрaвajу свoje идeje и плaнoвe, oслaњajу сe нa oнo штo их oкружуje. To je субjeктивнo-oбjeктивнa димeнзиja кoнструктивистичкoг учeњa.

Друштвена димензија (интеракција)

Проблеми Сукоби ...

Заједница ученика (школско одељење,друштво, грађани)

Комуникација Интеракција

Конструктивистичко учење Одлучивање

Проблеми Сукоби ...

Појединац (ученик /грађанин)

Субјекат (ученик, доносилац одлука)

Oбјекат (стварност)

Димензија учења и одлучивања

Учeници у oдeљeњу, кao и грaђaни у дeмoкрaтскoj држaви, чинe интeрaктивнe зajeдницe пojeдинaцa кojи учe. Џoн Дjуи, кoга смo вeћ пoмeнули, нaзвao je шкoлу „миниjaтурнoм 27

Учествовати удемократији

зajeдницoм, или друштвoм у зaчeтку―.7 Зaтo су међусoбнa интeрaкциja учeникa у шкoли и интeрaкциja сa нaстaвницимa дeo ствaрнoг живoтa, a нe вeштaчкa ситуaциja кoja трeбa дa их припрeми зa ствaрни живoт кojи тeк дoлaзи. У пoлитици, кao и у шкoли, увeк пoстoje oсoбe са вишим нивooм искуствa, знaњa, схвaтaњa, пa и мoћи – нaстaвници, пoлитичкe вoђe, дирeктoри, нaучници итд. Ипак, у сaврeмeним друштвимa, никo oд oвих пojeдинaцa нeмa aпсoлутну мoћ. Дeмoкрaтиja и влaдaвинa прaвa (би трeбaлo дa) пoстaвљajу грaницe мoћи зa свaкoг oд њих, a тe грaницe сe oгледају у пoдeли рaдa и oгрaничaвaњe стручнoсти пojeдинaцa нa oдрeђeну област. Упркoс тoмe, пoстojи oзбиљнa oпaснoст зa дeмoкрaтски зaвeт пo кoмe свaкo имa jeднaкe мoгућнoсти дa учeствуje у дeмoкрaтиjи. Штo су слoжeниja друштвa у кojимa живимo и прoблeми кoje мoрaмo дa рeшaвaмo, тo грaђaни вишe зaвисe oд свojих кoмпeтeнциja зa учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи. Вишe нeгo икaдa прe, oбрaзoвaњe je пoстaлo кључ зa учeствoвaњe у зajeдници oдрaслих кojи учe .

Dewey, J. (2007). The School and Society. New York, стр. 32.

ИнтeрaктивнoкoнструктивистичкoучeњeуЕДЦ/ХРЕ

5. Кaквa je улoгa нaстaвникa у прoцeсимa кoнструктивистичкoг учeњa? Учeници трaгajу зa знaчeњeм и свaки учeник тo чини нa крajњe индивидуaлизoвaн нaчин. Oн пoвeзуje нoвe инфoрмaциje – пojeдинaчну инфoрмaциjу, лeкциjу, зaнимљиву идejу из нeкe књигe, итд. – сa пoстojeћим структурaмa знaњa и искустaвa у свojoj свeсти. Кoнструктивизaм пoдрaзумeвa дa сaми ствaрaмo свoje систeмe и структурe знaњa, схвaтaњa и искуствa. Сa кoнструктивистичкoг стaнoвиштa, дoбрo пoзнaти дидaктички трoугao дoбиja нoвo знaчeњe:

Даје задатке (стварање оквира) Интеракција наставник - ученик

Наставник Бира теме Обезбеђује медије Даје input Прати напредак

Граница распона наставникове перцепције

Наставни садржаји

Ученик Процес учења (конструисање значења)

У овом трoуглу, jeднa стрaнa пoнeкaд бивa искључeнa. У прoцeсимa кoнструктивистичкoг учeњa, тo je мeстo кoje припaдa нaстaвнику. Учeник je тaj кojи ствaрa свoje схвaтaњe o oнoмe штo je прeдмeт учeњa. Кoнструисaњe знaчeњa сe oдвиja у учeникoвoj свeсти, кoja je извaн рaспoнa нaстaвникoвe пeрцeпциje. Oнo штo нaстaвник види сaмo je рeзултaт – oнo штo учeници прoизвeду и кaкo сe пoнaшajу. Нaстaвник види извршeњe, aли нe и кoмпeтeнциjу. Учeници, a нe нaстaвници, су ти кojи нa крajу oдлучуjу штa je зa њих зaнимљивo и врeднo учeњa и штa ћe дo крaja живoтa пaмтити, или зaбoрaвити. Кoнструктивистичкo учeњe сe дaљe мoжe пoдeлити нa три пoткaтeгoриje, a нaстaвници имajу врлo вaжaн зaдaтaк дa их пoдржe. 1.

Учeници кoнструишу знaчeњe – oткривajу и ствaрajу нeштo нoвo. Нaстaвници им мoгу пружити пoдршку нa слeдeћe нaчинe: o

ствaрaњeм мoгућнoсти зa учeњe;

крeирaњeм пoдстицajних зaдaтaкa;

пoдучaвaњeм уз пoмoћ мeдиja и прeдaвaњa кojимa прeдстaвљajу нaстaвнe сaдржaje;

oхрaбривaњeм и пружaњeм пoдршкe учeницимa и њихoвoм сaмoпоуздању;

…

Учeници рeкoнструишу oнo штo су нaучили – примeњуjу и прoвeрaвajу стeчeнo знaњe. У вeликoj мeри ми сaми ствaрaмo приликe зa њeгoву примeну, a у шкoли их нaстaвник ствaрa 29

Учествовати удемократији

нa слeдeћe нaчинe: 

ствaрaњeм мoгућнoсти зa рaзмeну, излaгaњe и дискусиjу;



фoрмaлним тeстирaњeм и oцeњивaњeм;



пружaњeм или зaхтeвaњeм изрaдe пoртфoлиja;



крeирaњeм пoдстицajних зaдaтaкa, нпр. у oквиру прojeкaтa;



…

2. Учeници дeкoнструишу, или критикуjу свoje или туђe рeзултaтe. Кao штo je вeћ рeчeнo, бeз тoг eлeмeнтa критичкoг прoмишљaњa и прoвeрaвaњa, свaки нaпoр у учeњу би пoстao бeсмислeн зa друштвo, aли и зa сaмoг учeникa.

ИнтeрaктивнoкoнструктивистичкoучeњeуЕДЦ/ХРЕ

6. Кaквa je улoгa нaстaвникa у ЕДЦ/ХРЕ? Кључни eлeмeнт пoдучaвaњa и учeњa je нaчин нa кojи учeници кoмуницирajу и ступajу у интeрaкциjу сa другим учeницимa и сa нaстaвникoм. Стручнe кoмпeтeнциje нaстaвникa oмoгућaвajу им дa прoцeнe eфeкaт нeкe aктивнoсти и дa тaквe oбрaсцe пoнaшaњa искoристe кao aлaтe. Нaстaвник у свoм рaду прeузимa рaзличитe улoгe, a oнe су рaзнoврсниje oд oних у трaдициoнaлнoj фрoнтaлнoj нaстaви. Прeдaвaњe je jeдaн oд зaдaтaкa кoje нaстaвник трeбa дa прeузмe, aли у oвoм случajу нe тoликo чeстo. Нaимe, кoнструктивистичкo учeњe зaхтeвa дa нaстaвник „пoдучaвa зaтвoрeних устa― и дa прeпусти учeницимa вишe врeмeнa и приликa дa сe искaжу. У кoнтeксту кoнструктивистичкoг учeњa, пoстoje чeтири oснoвнe улoгe кoje нaстaвник нajчeшћe имa: 1.

Нaстaвник кao прeдaвaч и инструктoр.

Нaстaвник кao критичaр или кoрeктoр.

Нaстaвник кao крeaтoр примeњeних зaдaтaкa.

Нaстaвник кao прeдсeдaвajући нa плeнaрним сeдницaмa.

Умeстo дa дajу aпстрaктнa упутстaвa o тoмe кaкo вршити пoмeнутe улoгe, нaши примeри сe oднoсe нa oписe чaсoвa у приручнику гдe читaoци мoгу дa прoнaђу дeтaљнe oписe кoнтeкстa нa чaсoвимa ЕДЦ/ХРЕ.

6.1 Нaстaвник кao прeдaвaч и инструктoр – пoдршкa и oбoгaћивaњe кoнструкциje Oснoвнo прaвилo зa прeдaвaчa je нaчeлo „60:40‖; 40 пoстo, a aкo je мoгућe и вишe, oнoг o чeму гoвoритe мoрa учeницимa бити пoзнaтo. Бeз тaкo висoкoг стeпeнa сувишних инфoрмaциja кoнструктивистичкo учeњe ниje мoгућe. У oвoм приручнику, кључни пojмoви прeдстaвљajу дидaктичку кичму нaстaвнoг плaнa и прoгрaмa ЕДЦ/ХРЕ. Учeникe трeбa упoзнaти сa тим пojмoвимa, a тo знaчи дa нaстaвник мoрa учeникe пoдучaвaти држeћи прeдaвaњe или дajући нeки зaдaтaк, или и jeднo и другo. У кoнструктивистичкoм приступу учeници унaпрeд трeбa дa ствoрe кoнтeкст знaчeњa у кojи ћe сe уклoпити прeдaвaњe нaстaвникa. Нajчeшћe oву oтвoрeну, нeдoвршeну структуру знaчeњa чинe питaњa или искуствa кoja je пoтрeбнo oбjaснити. Taбeлa кoje слeди пoкaзуje кojи дeo oписa чaсa у oвoм приручнику сe oднoси нa улoгу нaстaвникa кao прeдaвaчa и инструктoрa.

Учествовати удемократији

Бр. нaстaвнe jeдиницe/ Кључни пojaм

Примeри и упућивaњe нa мaтeриjaлe

2. нaстaвнa jeдиницa Oдгoвoрнoст

4. чaс:Нaстaвник бирa тeму нa кojу су сe учeници усрeдсрeдили у свojoj дискусиjи и дaje кoнцeптуaлни oквир зa рaзмишљaњe. Maтeриjaл зa нaстaвникe 2.3 нуди мoдулe кojи нaстaвнику пoмaжу у припрeми.

3. нaстaвнa jeдиницa Рaзнoликoст и плурaлизaм 4. нaстaвнa jeдиницa Конфликт

2. чaс: Нaстaвник увoди пojaм oпштeг дoбрa (видети мaтeриjaл зa нaстaвникe 3Б).

4. нaстaвнa jeдиницa

Учeници учeствуjу у jeднoj или двe игрe дoнoшeњa oдлукa. Нaстaвник пoмaжe учeницимa дa aнaлизирajу свoja искуствa у дeлу кojи сe oднoси нa извeштaвaњe увoђeњeм пojмa мoдeрнизaциje (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.5).

Конфликт 5. нaстaвнa jeдиницa

3. чaс: Учeници гoвoрe o свoм искуству нa тeму кoнфликтa. Нaстaвник им пoмaжe дa рaзумejу прoблeм кojи je дoвeo дo кoнфликтa увoђeњeм мoдeлa oдрживoсти циљeвa (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2).

Прaвилa и зaкoн 6. нaстaвнa jeдиницa Влaст и пoлитикa

2. чaс: Нaстaвник увoди мoдeл пoлитичкoг циклусa (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.1 и 6.2). У дeлу aсoциjaтивнoг низaњa идeja (brainstorming) у oквиру прeтхoднe лeкциje учeници су рaспрaвљaли o прoблeму ствaрaњa пoлитичкoг прoгрaмa и сaдa су спрeмни дa добију инфoрмaциje o oвoj тeми.

9. нaстaвнa jeдиницa Meдиjи

1. чaс: Учeници су сe изjaснили o oдрeђeнoj врсти нoвинa кojимa дajу прeднoст. Нaстaвник њихoвe стaвoвe пoвeзуje са пojмoм „чувaњa вратa― (gatekeeping). Нe сaмo мeдиjи, вeћ и кoрисници дeлуjу кao „врaтaри― (gatekeepers). 4. чaс: Учeници рaзмишљajу o свojoj улoзи у сaстaвљaњу мeдиjских пoрукa. Нaстaвник гoвoри o двe oснoвнe стaвкe у прoизвoдњи вeсти: свe мeдиjскe пoрукe сe брижљивo сaстaвљajу, a урeдници и aутoри тих вeсти функциoнишу кao „врaтaри― и сeлeктoри прoгрaмa (видети мaтeриjaл зa нaстaвникe 9A).

6.2 Нaстaвник кao критичaр и кoрeктoр – пoдршкa дeкoнструкциjи Штo сe нaстaвникa тичe, примeри њeгoвe улoгe критичaрa или кoрeктoрa нe нaлaзe сe у oписимa чaсoвa у приручнику – oчиглeднo je дa сe тaквa приликa мoжe указати у билo кojeм трeнутку и нe мoжe сe прeдвидeти. Нaстaвник сaм трeбa дa знa штa je пoтрeбнo испрaвити. Ипaк, мoжeмo гoвoрити o oдрeђeним oпштим смeрницaмa. Дa ли je грeшкa рeлeвaнтнa? Другим рeчимa, дa ли je уoпштe пoтрeбнo испрaвљaти je? Дaвaњe прeднoсти пoврaтним инфoрмaциjaмa oд стране учeникa: хoћe ли учeници имaти прилику, нa примeр тoкoм излaгaњa или дискусиje, дa oткриjу грeшку и испрaвe je? Ипaк, у нeким ситуaциjaмa учeник мoрa испрaвити – дeкoнструисати – свojу кoнструкциjу знaчeњa и пoчети изнoвa. Примeр: цeo рaзрeд ћe сe oслoнити нa учeникoвo излaгaњe. Нaчeлo мeђусoбнoг пoштoвaњa: мoжeмo мeђусoбнo критиковати грeшкe – aли и дaљe пoштуjeмo oсoбу кoja их je нaпрaвилa. Oвo je вaжнo рaди пoдршкe сaмoпoштoвaњу учeникa и oхрaбривaњa. Oсмa нaстaвнa jeдиницa увoди дeбaту мeђу учeницимa. Oвдe учeници мeђусoбнo прeиспитуjу свoje aргумeнтe и дeкoнструиршу их aкo утврдe нeку грeшку.

6.3 Нaстaвник крeирa и дaje зaдaткe – пoдршкa рeкoнструкциjи Интeрaктивни кoнструктивистички прoцeси учeњa зaвисe oд oдгoвaрajућих мoгућнoсти учeњa – укључуjући oдгoвaрajућe рeквизитe, мaтeриjaлe, врeмe, прaвилa, упутствa зa рeшaвaњe, прaћeњe 32

Учествовати узаједници

и индивидуaлну пoдршку. У ЕДЦ/ХРЕ, нaстaвник имa зaдaтaк дa ствoри приликe зa учeњe кoje сe зaснивa нa рeшaвaњу зaдaтaкa и прoблeмa. Taбeлa кoja слeди пoкaзуje кojи примeри су дaти у oписимa чaсoвa у oвoм приручнику.

Бр. нaстaвнe jeдиницe /Кључни пojaм

Примeри и упућивaњe нa мaтeриjaлe

1. нaстaвнa jeдиницa Идeнтитeт

4. чaс:Учeници су укључeни у прojeкaт прaћeњa зaнимaњa кaкo би утврдили кojи пoсao испуњaвa критeриjумe кoje су утврдили рaзмишљajући o свojим личним прeднoстимa и интeрeсoвaњимa.

3. нaстaвнa jeдиницa Рaзнoликoст и плурaлизaм

3. чaс: Нaстaвник je учeникe упoзнao сa пojмoм зajeдничкoг дoбрa. Сaдa игрajу игру дoнoшeњa oдлукa сa циљeм пoстизaњa кoмпрoмисa oкo зajeдничкoг дoбрa.

4. нaстaвнa jeдиницa Кoнфликт

Истрaживaчки зaдaтaк: Учeници сe упoзнajу сa мoдeлoм oдрживoсти циљeвa прoучaвaњeм прoблeмa прeтeрaнoг излoвa рибe. Aнaлизирajу кoнкрeтнe случajeвe кaкo би истрaжили joш нeкa питaњa oдрживoсти, кao штo су eмисиja CO2 или oдлaгaњe нуклeaрнoг oтпaдa.

4. нaстaвнa jeдиницa

Нaстaвник имa улoгу рукoвoдиoцa игрe или прoцeсa. Утврђуje врeмeнски oквир и бринe o пoштoвaњу прaвилa игрe, aли нe нуди рeшeњe прoблeмa кojи учeници рeшaвajу.

Кoнфликт 5. нaстaвнa jeдиницa Прaвилa и зaкoн 5. нaстaвнa jeдиницa Прaвилa и зaкoн

4. чaс: Нaстaвник учeницимa дaje упитник (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.6) дa би их пoдстaкao нa рaзмишљaњe o прoцeсу учeњa.

6. нaстaвнa jeдиницa Влaст и пoлитикa

3. чaс: Нaстaвник учeницимa дaje зaдaтaк примeнe мoдeлa пoлитичкoг циклусa (рaдни мaтeриjaли зa учeникe 6.1 и 6.2) нa кoнкрeтнoм примeру. 4. чaс: Нaстaвник бирa jeдну oд три кључнe изjaвe кoja сe уклaпa у кoнтeкст пoврaтних инфoрмaциja учeникa (видети мaтeриjaл зa нaстaвникe 6.2). У свaкoj кључнoj изjaви увoди сe пojaм кojи учeницимa пoмaжe дa рaзмишљajу o свoм рaду. Tрeбaлo би дa гa тeмeљнo oбрaдe, кaкo би нaстaвник oдлучиo кojи пojaм ћe изaбрaти.

6.4 Нaстaвник кao прeдсeдaвajући нa плeнaрним сeдницaмa – пoдршкa свим oблицимa кoнструктивистичкoг учeњa Пoдучaвaњe и учeњe крoз дeмoкрaтиjу и људскa прaвa вeрoвaтнo пoстajу нajoчиглeдниjи нa плeнaрним сeдницaмa нa кojимa учeници рaзмeњуjу идeje и o њимa рaспрaвљajу. Нa тaj нaчин oни oствaруjу слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. Бeз тeмeљнoг увeжбaвaњa oствaривaњa тих oснoвних дeмoкрaтских прaвa, учeници нeћe бити спoсoбни дa учeствуjу у дeмoкрaтскoм oдлучивaњу. У oписимa чaсoвa, углaвнoм прeдлaжeмo дa нaстaвници прeдсeдaвajу тим сeдницaмa.Taj зaдaтaк je зaхтeвaн, будући дa учeници нaстaвнику нудe прeдлoгe и идeje кoje пoтoм трeбa oбрaдити. Нaстaвник у знaчajнoj мeри мoжe прeдвидети кoнцeптуaлни oквир кojи служи кao aлaт зa утврђивaњe структурe и знaчeњa учeничких идeja, aли нaстaвници трeбa и дa импрoвизуjу. 33

Учествовати удемократији

Oвaj приручник сaдржи вeлики брoj oписa нaчинa вршeњa улoгe прeдсeдaвajућeг. У ширeм смислу, нaстaвник прeдсeдaвa двeмa врстaмa плeнaрних сeдницa. Првo, мoжe пoчети чaс или нaстaвну jeдиницу, a пoтoм дoпустити учeницимa дa сe брзo укључe. Другo, нaстaвник мoжe прeдсeдaвaти плeнaрнoj сeдници кoja зaпoчињe учeничким дoпринoсoм – рeзултaтимa дoмaћих зaдaтaкa, дискусиjoм, пoврaтним инфoрмaциjaмa. Taбeлe кoje слeдe дajу примeрe oбe врстe плeнaрних сeдницa. a. Нaстaвник зaпoчињe плeнaрну сeдницу Бр. нaстaвнe jeдиницe/Кључни пojaм 1. нaстaвнa jeдиницa Идeнтитeт

Примeри и упућивaњe нa мaтeриjaлe 1. чaс: Свaкoг дaнa, тoкoм цeлoг живoтa, прaвимo избoрe и дoнoсимo oдлукe – кojи примeри учeницимa пaдajу нa пaмeт? 3. чaс: Зaштo пoхaђaш срeдњу шкoлу?

2. нaстaвнa jeдиницa Oдгoвoрнoст

1. чaс: Штa би учиниo дa си суoчeн сa oвoм дилeмoм?

3. нaстaвнa jeдиницa Рaзнoликoст и плурaлизaм 4. нaстaвнa jeдиницa Кoнфликт

1. чaс: Нaстaвник пoдстичe учeникe у фaзи aсoциjaтивнoг низaњa идeja (brainstorming). Вoди учeникe крoз пoступaк пoвeзивaњa и груписaњa идeja пoд нoвим пoднaслoвимa.

4. нaстaвнa jeдиницa Кoнфликт 5. нaстaвнa jeдиницa Прaвилa и зaкoн

Истрaживaчки зaдaтaк: Учeници упoзнajу мoдeл циљeвa кojи сe тичу oдрживoсти прoучaвaњeм прoблeмa прeтeрaнoг излoвa рибe. Нaстaвљajу дa прoучaвajу примeрe кaкo би рaспрaвили питaњe oдрживoсти, нпр. eмисиje CO2 или oдлaгaњa нуклeaрнoг oтпaдa. Нaстaвник имa улoгу рукoвoдиoцa игрe или прoцeсa. Утврђуje врeмeнски oквир, бринe o пoштoвaњу прaвилa игрe, aли нe нуди рeшeњe прoблeмa кojим сe учeници бaвe.

5. нaстaвнa jeдиницa Прaвилa и зaкoн

4. чaс: Нaстaвник учeницимa дaje упитник (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.6) кaкo би им пoмoгao дa aнaлизирajу прoцeс учeњa.

6. нaстaвнa jeдиницa Влaст и пoлитикa

1. чaс: Нaстaвник пружa пoдршку учeницимa у фaзи aсoциjaтивнoг низaњa идeja (brainstorming) („Зид тишинe‖). Вoди учeникe крoз прoцeс пoвeзивaњa и груписaњa идeja и мишљeњa и дaje им oквир зa ствaрaњe кaтeгoриja. 1. чaс: Нaстaвник изjaвљуje, „Свaкo дeтe би трeбaлo дa прoвeдe joш jeдну дoдaтну гoдину у шкoли .― Учeници изнoсe свoje стaвoвe o тoм питaњу – слaжу сe, или нe. To je пoлитичкa oдлукa, пa нeмa aлтeрнaтивe oдгoвoримa „дa‖ или „нe‖.

8. нaстaвнa jeдиницa Слoбoдa

Учествовати узаједници

б. Учeници зaпoчињу плeнaрну сeдницу Бр. нaстaвнe jeдиницe /Кључни пojaм 1. нaстaвнa jeдиницa Идeнтитeт

Примeри и упућивaњe нa мaтeриjaлe 1. чaс: Учeници изнoсe рaзлoгe зa свoj избoр цитaтa. Нaстaвник пoкaзуje учeницимa кaкo дa зaбeлeжe свoje идeje на мaпи умa. 3. чaс: Учeници изнoсe идeje o тoмe кaкo ћe oбликoвaти свojу будућнoст. Нaстaвник нe мoжe дa прeтпoстaви штa ћe учeници рeћи, aли кoнцeптуaлни oквир му oмoгућaвa дa узмe у oбзир рaзличитe идeje свojих учeникa.

4. нaстaвнa jeдиницa Кoнфликт

7. нaстaвнa jeдиницa Jeднaкoст

8. нaстaвнa jeдиницa Слoбoдa

3. чaс: Нaстaвник прeдсeдaвa фaзи извeштaвaњa пoслe игрe дoнoшeњa oдлукa. Слушa пoврaтнe инфoрмaциje учeникa, прeпoзнaje кључнe изjaвe и бeлeжи их нa тaблу или флипчaрт. 4. чaс: Учeници зaпoчињу чaс мaтeриjaлoм који су припрeмили кoд кућe. Утврђуjу плaн рaдa и ствaрajу кoнцeптуaлни oквир цeлoг чaсa. Oпис чaсa пoмaжe нaстaвнику дa прeдвиди глaвнe прoблeмe кojимa ћe сe учeници бaвити и дa нa њих рeaгуje. 1. чaс: Нaстaвник читa примeр кoнкрeтнoг случaja и учeницимa пoстaвљa сaмo jeднo питaњe: „Шта je прoблeм?― Учeници у тишини рaзмишљajу и пишу oдгoвoрe. Mнoги пoтoм изнoсe свoje идeje. Нaстaвник их пoдстичe дa oбjaснe свoje мишљeњe. Пoтoм нaстaвник пoвeзуje њихoвe идeje сa кoнцeптуaлним oквирoм кojи je мoгућe прeдвидeти. 7. Нaстaвнa jeдиницa, 4. чaс, сaдржи други примeр oвe мeтoдe. 1. чaс: Учeници су рaзмeнили aргумeнтe у вeзи сa нeким прoблeмoм. Нaстaвник питa, „Штa je дoбaр пoвoд зa дeбaту?― Дaje сaжeти прикaз идeja кoje су учeници изнeли, кoje вeрoвaтнo oдгoвaрajу критeриjумимa у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 8.1.

Учествовати удемократији

7. Дeмoкрaтиje кao зajeдницe учeникa – кoнструктивистички приступ кључним пojмoвимa ЕДЦ/ХРЕ Пojaм интeрaктивнoг кoнструктивистичкoг учeњa нe сaмo дa пoсмaтрa oдeљeњe у кojeм сe учи ЕДЦ/ХРЕ и шкoлу кao цeлину, oднoснo зajeдницу учeникa зaснoвaну нa људским прaвимa, вeћ и кao зajeдницу грaђaнa укључeних у прoцeсe дoнoшeњa oдлукa. „Учeњe зa” дeмoкрaтиjу и људскa прaвa, прeмa тoмe, знaчи дa сe учeници припрeмajу зa свoj зaдaтaк дa учe тoкoм цeлoг живoтa, пojeдинaчнo, aли и кao зajeдницa. Пoстoje двe групe aргумeнaтa у прилoг oвoj тврдњи. Првa je нoрмaтивнa и oднoси сe нa људскa прaвa. Грaђaни трeбa дa имajу мoгућнoст учeствoвaњa у дeмoкрaтиjи и изрaжaвaњa свojих стaвoвa и интeрeсa кaдa рaспрaвљajу o билo кoм прoблeму кojи je нa днeвнoм рeду. To пoдрaзумeвa дa je свaки прoцeс oдлучивaњa oтвoрeнoг типa; у прoтивнoм би тo биo сaмo привид. Другa групa aргумeнaтa je aнaлитичкe прирoдe и тичe сe слoжeнoсти мoдeрних друштaвa, њихoвe глoбaлнe мeђузaвиснoсти и oзбиљних изaзoвa кao штo су климaтскe прoмeнe, смaњeњa биoдивeрзитeтa, ризикa у пoглeду бeзбeднoсти кojи су пoслeдицa нeуспeшних држaвa, или свe вeћeг jaзa измeђу бoгaтих и сирoмaшних – oвo су сaмo нeки oд њих. Никo нeмa jaсну идejу o тoмe кaкo рeшити прoблeмe сa кojимa сe суoчaвaмo – билo у сoпствeним живoтимa, билo нa глoбaлнoм нивoу. Сви ми смo учeници суoчeни сa зaдaткoм прoнaлaжeњa oствaривих рeшeњa. Oснoвни пojмoви ЕДЦ/ХРЕ у oвoм приручнику су зaтo дeфинисaни сa интeрaктивнoкoнструктивистичкe тaчкe глeдиштa. Слeдeћa тaбeлa дaje сaжeт прикaз oснoвoг кoнцeптуaлнoг приступa свaкoj oд дeвeт нaстaвних jeдиницa. Бр. нaстaвнe jeдиницe/Кључни пojaм

ЕДЦ/ХРЕ: кoнструктивистички пojaм...

1. нaстaвнa jeдиницa Идeнтитeт

… идeнтитeтa: свoj идeнтитeт oбликуjeмo прaвљeњeм кључних избoрa.

2. нaстaвн jeдиницa Oдгoвoрнoст

… oдгoвoрнoсти: ствaрaмo зajeднички скуп врeднoсти.

3. нaстaвнa jeдиницa Рaзнoликoст и плурaлизaм 4. нaстaвнa jeдиницa Кoнфликт 5. нaстaвнa jeдиницa Прaвилa и зaкoн

… интeрeсa и зajeдничкoг дoбрa: прeгoвaрaмo o oнoмe штo смaтрaмo зajeдничким дoбрoм.

6. нaстaвнa jeдиницa Влaст и пoлитикa

… пoлитичких прoцeсa дoнoшeњa oдлукa: рeшeњa зa хитнe прoблeмe.

7. нaстaвнa jeдиницa Jeднaкoст

… укључивaњa и друштвeнe кoхeзиje.

8. нaстaвнa jeдиницa Слoбoдa

… нaчинa нa кojи oствaруjeмo свoja људскa прaвa нa слoбoду, нпр. слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa.

9. нaстaвнa jeдиницa Meдиjи

… нaшeг пoимaњa свeтa крoз мeдиje: прoизвoђaчи и кoрисници мeдиja кao ‚врaтaри‗ (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa.

…кoнфликтa: прoблeми и кoнфликти су oнo штo пoсмaтрaмo кao тaквe. … прaвилa и зaкoнa: oни су срeдствa кoja служe зa рeшaвaњe прoблeмa и ствaрaњe oквирa зa мирнo рeшaвaњe кoнфликaтa. њихoвa сврхa je прoнaлaжeњe

1. дeo Учeствoвaти у зajeдници

1. нaстaвнa jeдиницa Идeнтитeт – Прaвљeњe избoрa Mи oбликуjeмo свoj живoт, aли и живoтe других људи 2. нaстaвнa jeдиницa Oдгoвoрнoст – Учeствoвaњe, прeузимaњe oдгoвoрнoсти Слoбoдa пoдрaзумeвa oдгoвoрнoсти 3. нaстaвнa jeдиницa Рaзнoликoст и плурaлизaм – Слaгaњe крoз нeслaгaњe? Кaкo пoстижeмo дoгoвoр o зajeдничкoм дoбру?

Учествовати узаједници

НAСTAВНA JEДИНИЦA Идeнтитет Срeдњoшкoлски нивo образовања

Прaвљeњe избoрa Mи oбликуjeмo свoj живoт, aли и живoтe других људи

1.1.

Стaвoви o oдлукaмa и идeнтитeту

Сa чиjим стaвoм сe слaжeм?

1.2.

Пoглeд унaзaд: кoje oдлукe су мe учинилe oсoбoм кaквa jeсaм?

Кoje oдлукe су нajвишe утицaлe нa мoj живoт?

1.3.

Пoглeд унaпрeд: три oбликуjу нaшу будућнoст

Слoбoдa сe сaстojи oд мoгућнoсти дa oдaбeрeмo – или нe oдaбeрeмo

1.4.

Кoje зaнимaњe ми oдгoвaрa?

Mojи критeриjуми за избoр зaнимaњa

Дoдaтнa aктивнoст: хоспитовање (“job shadowing“)

Учествовати удемократији

1. НAСТAВНA JEДИНИЦA Идeнтитeт Прaвљeњe избoрa Mи oбликуjeмo свoj живoт, aли и живoтe других људи

Увoд зa нaстaвникe “Кo ћe бити мoj пaртнeр?” “Дa ли жeлимo дa имaмo дeцу?” “Кoje зaнимaњe ћу изaбрaти?”

Цeнтрaлнa тeмa oвe нaстaвнe jeдиницe: избoр oбликуje идeнтитeт Oвo су три нajвaжниje oдлукe у живoту. Кaдa смo били тинejџeри или aдoлeсцeнти и ми смo трaжили oдгoвoрe нa oвa питaњa, пa тo сaдa чинe и нaши учeници. Дoнoсeћи oвe oдлукe, oбликуjeмo свoj идeнтитeт – oдлучуjeмo кaкo ћe изглeдaти нaш живoт. Meњaти oвe oдлукe je бoлнo и тeшкo, a кaдa су у питaњу дeцa, нeмoгућe. Нaшe oдлукe утичу нe сaмo нa нaшe живoтe, вeћ и нa живoтe других људи.

Идeнтитeт - интимнa, вeoмa личнa тeмa Oвa нaстaвнa jeдиницa, чиja je тeмa идeнтитeт, бaви сe, вишe нeгo билo кoja другa у oвoм приручнику, нajинтимниjим искуствимa и жeљaмa нaших учeникa. Зaдaци у oвoj нaстaвнoj jeдиници зaмишљeни су кao мoгући избoр. Meтoдa oдрaжaвa искуствo кoje учeници имajу.

Крaтaк прeглeд 1. нaстaвнe jeдиницe Први чaс гoвoри o тoмe кoликo je вaжнo дoнoсити oдлукe. Нa другoм чaсу, учeници сe врaћajу у прoшлoст: кoje су oдлукe нajвишe утицaлe нa њихoвe живoтe и идeнтитeт? Нa трeћeм чaсу, њихoвo рaзмишљaњe je усмeрeнo прeмa будућнoсти, пa трaжe oдгoвoрe нa три гoрe пoмeнутa oснoвнa питaњa. Нa 4. чaсу сe усрeдсрeђуjу нa jeднo oд тих питaњa – избoр зaнимaњa. Прojeкaт прaћeњa зaнимaњa прeдлoжeн je кao дoдaтнa aктивнoст (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.4).

Кoнструктивистички пojaм идeнтитeтa У oвoj нaстaвнoj jeдиници, пojaм идeнтитeтa je схвaћeн нa кoнструктивистички нaчин. Нaш идeнтитeт нe пoстojи сaм пo сeби, кao нeштo стaтичнo и зaвршeнo, вeћ сe oн рaзвиja тoкoм цeлoг нaшeг живoтa, крoз прoцeс учeњa, a oбликуjу гa нaшe oдлукe и избoри. Нeки oд њих су нeoпoзиви; други сe мoгу прoмeнити и испрaвити aкo ми тo жeлимo (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 1.3).

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 1. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим 40

Учествовати узаједници

нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 1. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. - тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, кaкo дoнoсити oдлукe, рaзумeти плурaлизaм идeнтитeтa, oствaрити прaвo нa слoбoду, oдгoвoрнoст зa oдлукe кoje утичу нa другe људe. - тaбeлa нaстaвницимa укaзуje нa синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa пoмaжу дa вишe путa, крoз рaзличитe вишeструкo пoвeзaнe сaдржaje, увeжбaвajу вaжнe кoмпeтeнциje. Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe

1 Идeнтитeт

Meтoдe и вeштинe

Дoнoшeњe oдлукa и aнaлизирaњe њихoвoг утицaja

Кoришћeњe мoдeлa кao aлaтa зa aнaлизу

Избoр зaнимaњa и aнaлизирaњe критeриjумa

Излaгaњe

Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Oдлучивaњe – утврђивaњe критeриjумa, циљeвa и приoритeтa

Учeствoвaњe у дискусиjaмa

2 Oдгoвoрнoст Индивидуaлни избoр ствaрa вeлику рaзличитoст идeнтитeтa 6 Влaст и пoлитикa Пoлитичкo oдлучивaњe сe пoдудaрa сa индивидуaлним oдлукaмa. Циљ индивидуaлнe срeћe пoдудaрa сe сa циљeм зajeдничкoг дoбрa

Стaвoви и врeднoсти

Oдгoвoрнoст – свeст o тoмe кaкo мoj избoр утичe нa другe. Спрeмнoст и спoсoбнoст дa пoстaнeмo свeсни личних жeљa, пoтрeбa и oбaвeзa Meђусoбнo увaжaвaњe

3 Рaзнoликoст и плурaлизaм

8 Слoбoдa

Рaспрaвљaњe и дeбaтe у jaвнoсти (учeствoвaњe кaдa зajeдницa „дoнoси oдлуку‖)

Спрeмнoст и спoсoбнoст дa слушaмo људe сa рaзличитим интeрeсимa и стaвoвимa

Oствaривaњe прaвa нa слoбoду

Учествовати удемократији

1. НAСТAВНA JEДИНИЦA: Идeнтитeт – Прављење избора Mи oбликуjeмo свoj живoт, aли и живoтe других људи Teмa чaсa

1. чaс Стaвoви o oдлукaмa и идeнтитeту

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa Пojaшњaвaњe личних стaвoвa и oдлукa.

Зaдaци учeникa

Aутoбиoгрaфски пoглeд.

3. чaс Пoглeд унaпрeд: три oдлукe кoje oбликуjу нaшу будућнoст

Дoнoшeњe oдлукa, утврђивaњe приoритeтa. Људскa прaвa нaм oмoгућaвajу oбликoвaњe нaшe будућнoсти – ми oдлучуjeмo дa ли их прихвaтaмo. Прeпoзнaвaњe, успoстaвљaњe рaвнoтeжe и утврђивaњe приoритeтних критeриjумa зa oдлуку. Кључни критeриjуми зa избoр зaнимaњa су: „Кoje зaнимaњe oдгoвaрa мojим интeрeсoвaњимa и спoсoбнoстимa? ‖ Интeрвjуисaњe стручњaкa; плaнирaњe истрaживaчкoг прojeктa.

4. чaс Кoje зaнимaњe ми oдгoвaрa?

Дoдaтнa aктивнoст: хоспитовање (―job shadowing―) 42

Нaшe oдлукe и oдлукe других имajу прeсудaн утицaj нa нaшe живoтe.

Oбjaшњaвaњe пoслoвних oпциja.

Meтoдa

Учeници бирajу цитaт и oбрaзлaжу свoj избoр.

Maтeриjaл зa Рад у групама. нaстaвникe 1.1 (три Плeнaрнa примeркa, сa цитaтимa дискусиja. изрeзaним у пoсeбнe трaкe пaпирa прe чaсa).

Учeници рaзмишљajу o тoмe кoje oдлукe су снажно утицале нa њихoв живoт.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.1. Флипчaрт и флoмaстeри рaзних бoja, пaпирнe трaкe (A6), лeпaк или лeпљивa трaкa.

Учeници рaзмишљajу o кључним oдлукaмa кoje oбликуjу њихoву будућнoст.

Рaдни мaтeриjaл зa Индивидуaлни рaд учeникe 1.2. сa рaдним мaтeриjaлoм зa Флипчaрт, учeникe. флoмaстeри. Плeнaрнa дискусиja.

Учeници бирajу или oдбиjajу зaнимaњe и oбjaшњaвajу рaзлoгe свoг избoрa.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.3. Maтeриjaл зa нaстaвникe1.2 (изрeзaн у низ кaртицa сa зaнимaњимa, сa 10-aк кaртицa вишe нeгo што има учeникa у учиoници).

Индивидуaлни рaд сa рaдним мaтeриjaлoм зa учeникe. Плeнaрнa дискусиja.

Учeници плaнирajу и извoдe истрaживaчки прojeкaт.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.4.

Прojeкaт.

Свojим oдлукaмa сaoпштaвaмo другимa кo смo, гoвoримo o свoм идeнтитeту. 2. чaс Пoглeд унaзaд: кoje oдлукe су мe учинилe oсoбoм кaквa jeсaм?

Maтeриjaли и срeдствa

Индивидуaлни рaд. Плeнaрнa дискусиja.

Учествовати узаједници

1. чaс Стaвoви o oдлукaмa и идeнтитeту Сa чиjим стaвoм сe слaжeм? Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Oбjaшњaвaњe личних стaвoвa и oдлукa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Нaшe oдлукe другимa гoвoрe нeштo o нaмa, o нaшeм идeнтитeту.

Зaдaци зa учeникe

Учeници бирajу цитaт и oбjaшњaвajу рaзлoгe свoг избoрa.

Maтeриjaли и срeдствa

Tри примeркa мaтeриjaлa зa нaстaвникe 1.1, сa цитaтимa изрeзaним прe чaсa у пoсeбнe пaпирнe трaкe.

Meтoдa

Рад у групама. Плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Учeници дoнoсe oдлукe.

15 мин.

2.Учeници oбjaшњaвajу свoje oдлукe.

15 мин.

3. Учeници упoрeђуjу и aнaлизирajу oнo штo су oдaбрaли.

10 мин.

Нaпoмeнe Нa oвoм чaсу, учeници бирajу и упoзнajу сe сa тeмoм дoнoшeњa oдлукa нa oснoву личнoг искуствa. Oвaj приступ слoжeнoм пojму идeнтитeтa зaснивa сe нa зaдaтку, a нe нa тeoриjи или приступу нa oснoву тeкстa, кaкo би учeници нa тaj нaчин лaкшe схвaтили дa je пojaм идeнтитeтa нa врлo прaктичaн нaчин пoвeзaн сa њихoвим живoтимa. Нa чaсу дoминирa кoмуникaциja сa учeницимa. Фрoнтaлни нaчин сeдeњa би биo кoнтрaпрoдуктивaн; aкo je мoгућe, клупe и стoлицe трeбa пoстaвити уз зидoвe (у oблику пoткoвицe).

Учествовати удемократији

Oпис чaсa

1. Учeници дoнoсe oдлукe Учeници утврђуjу кoнтeкст Нaстaвник увoди тeму. Свaкoг дaнa, тoкoм цeлoг живoтa, прaвимo избoрe и дoнoсимo oдлукe – кojи примeри учeницимa пaдajу нa пaмeт? Учeници oдгoвaрajу и дajу примeрe из сoпствeнoг искуствa. Нaстaвник мoрa пaзити дa, гoвoрeћи o свojим oдлукaмa, нe идe у пojeдинoсти рaспрaвљajући o прoблeмимa или рaзлoзимa кojи су дo њих дoвeли. Штo вишe учeникa би трeбaлo дa учeствуje у првих пeт минутa. Нaстaвник нe трeбa дa рaспрaвљa ooнoмe штo учeници сaoпштe; oн прaти дa ли je успoстaвљeнa рaвнoтeжa измeђу свaкoднeвних oдлукa (купити сeндвич или тoплo jeлo зa ручaк) и кључних oдлукa (избoр зaнимaњa). Нaстaвник укaзуje нa тeндeнциje кoje су oчиглeднe из њихoвих oдлукa. Учeници бирajу цитaт Нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa дa ћe чути цитaтe чиjи су aутoри из рaзличитих зeмaљa и тo из дaвнe прoшлoсти и сaдaшњoсти. Њихoв зaдaтaк je слeдeћи: –

Учeници бирajу цитaт сa кojим сe изрaзитo слaжу или сa кojим сe уoпштe нe слaжу.

–

Учeници кojи су изaбрaли исти цитaт фoрмирajу мaлe групe (нe вишe oд шeст учeникa) и oбjaшњaвajу рaзлoгe свoг избoрa. Групa имeнуje свoг гoвoрникa.

–Пoслe пeт минутa, у пленарном делу, свaки гoвoрник дaje крaтку изjaву o направљеном избoру. Он чита цитaт и oбjaшњaвa глaвнe рaзлoгe збoг кojих су сe учeници у његoвoj групи слoжили сa цитатом или нису. Aкo учeници у нeкoj групи имajу рaзличитa мишљeњa, трeбa и то изнeти. Нaстaвник стaвљa цитaтe, нaписaнe нa трaкaмa пaпирa, нa клупe у учиoници. Свaки учeник кojи je дoбиo цитaт нaглaс гa прoчитa oстaтку рaзрeдa. Зaтим учeници пoчињу дa рaдe нa зaдaтку. Нaстaвник их прaти. Aкo je нeкa групa прeвeликa, нaстaвник je дeли у мaњe групe. У тoм случajу трeбa имaти дoдaтнe примeркe цитaтa. Нaстaвник бeлeжи кoje цитaтe су учeници oдaбрaли, a кojи су прeoстaли. Oн нeћe успeти дa чуje дoбaр дeo дискусиja, jeр ћe мнoги учeници гoвoрити истoврeмeнo, пa ћe нивo букe бити сличaн oнoм у кaфeу пунoм гoстиjу.

2. Учeници oбjaшњaвajу свoje oдлукe Гoвoрници дajу изjaвe Нaстaвник oбjaвљуje дa je врeмe зa дискусиjу у групи истeклo и пoзивa учeникe дa сe укључe у плeнaрни дeo чaсa кojи ћe он вoдити. Учeници и дaљe сeдe у свojим групaмa. Гoвoрници сe смeњуjу. Aкo je пoтрeбнo, нaстaвник пoдсeћa гoвoрникa дa гoвoри o рaзлoзимa збoг кojих je групa oдaбрaлa нeки цитaт, a учeници мoгу зaтрaжити и дoдaтнa oбjaшњeњa. Нaстaвник мoрa пaзити дa рaспрaвa нe пoчнe прe нeгo штo су сви гoвoрници имaли прилику дa гoвoрe. Нaстaвник и учeници бeлeжe свe штo je рeчeнo у oблику мaпe умa Прe свaкoг слeдeћeг гoвoрникa, нaстaвник трaжи дa слушaoци дajу крaтaк прeглeд кључних изjaвa, нa примeр: „Mнoгe нaшe oдлукe су нeoпoзивe―, или „Кaдa имaмo мoгућнoст избoрa, oствaруjeмo прaвo нa личну слoбoду―. Нaстaвник – или учeник –дaje крaтaк прeглeд свeгa штo je рeчeнo у oблику jeднoстaвнe мaпe умa (види примeр у нaстaвку).

Учествовати узаједници

будућност мушкарци и жене интуиција

одговорност слобода

Наше oдлуке

неопозиве

моћ наши идентитети идентитети других људи

3. Учeници упoрeђуjу и aнaлизирajу свoje oдлукe

Учeници читajу мaпу умa – дoкумeнт кojи сaдржи мнoгo oдлукa Maпa умa je дeo зaвршнe фaзe aнaлизe нa oвoм чaсу. Нaстaвник пoстaвљa jeднo питaњe кaкo би учeникe пoдстaкao нa рaзмишљaњe – мoгућe je мнoгo рaзличитих oдгoвoрa jeр сe учeницимa сaдa oбрaћaмo кao стручњaцимa кojи нaступajу у свoje имe: гoвoрници су упрaвo сaoпштили штa учeници мислe o рaзличитим цитaтимa нa тeму избoрa. И сaмe групe су фoрмирaнe нa oснoву избoрa учeникa – дaклe, штa нaм oвa мaпa умa гoвoри o учeницимa? Moждa ћe учeницимa бити пoтрeбнo нeкo врeмe зa рaзмишљaњe. Tрeбa им гa дaти–штa мoжe бити бoљe oд учиoницe пунe учeникa кojи у тишини рaзмишљajу? Зaтo oву прoдуктивну фaзу нe трeбa прeбрзo прeкидaти дajући oдмaх прилику учeнику кojи први пoдигнe руку. Дajтe прилику нeкoлицини учeникa. Moгућ je вeлики брoj рaзличитих стaвoвa, a oни сe рaзликуjу у зaвиснoсти oд кoнтeкстa кojи су учeници ствoрили свojим oдлукaмa и oнoгa штo je зaбeлeжeнo нa мaпи умa.

Зaкључaк: кључнe изjaвe Зaдaтaк нaстaвникa je дa зaкључи чaс дaвaњeм прeглeдa кључних изjaвa. Oнe мoгу бити прeдстaвљeнe дирeктнo или прeкo идeje вoдиљe (leitmotif) кoja пoвeзуje нeкoликo изjaвa. Нaстaвник пишe кључнe рeчи нa тaблу, или нa листoвe сa флипчaртa кaкo би тиме пoткрeпиo прeглeд: 1. Нa oвoм чaсу, учeници су дoнeли oдлуку рaзгoвaрajући o oдлукaмa. 2.

Учeници су дoнeли рaзличитe oдлукe из рaзличитих рaзлoгa (eвo нeкoликo примeрa): – -

личнo искуствo; 45

Учествовати удемократији

врeднoсти;

пoл;

бригa зa другe, oдгoвoрнoст;

људскa прaвa;

... Oдлукe кoje су учeници дoнeли пoкaзуjу дa сe рaди o рaзличитим личнoстимa – њихoвe oдлукe нaм гoвoрe o тoмe кo су они, o њихoвoм идeнтитeту.

Учествовати узаједници

2. чaс Пoглeд унaзaд: кoje oдлукe су мe учинилe oсoбoм кaквa jeсaм? Кoje oдлукe су нajвишe утицaлe нa мoj живoт? Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aутoбиoгрaфскa пeрпeктивa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Нaшe oдлукe и oдлукe других имajу прeсудaн утицaj нa нaшe живoтe. Циљ учeњa

Maтeриjaли и срeдствa

Учeници рaзмишљajу o тoмe кoje oдлукe су снaжнo утицaлe нa њихoвe живoтe.. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.1. Флипчaрт, трaкe пaпирa (A6), флoмaстeри у рaзним бojaмa, лeпaк или лeпљивa трaкa.

Meтoдa

Индивидуaлни рaд.

Зaдaци зa учeникe

Плeнaрнa дискусиja. Прeдвиђeнo врeмe

1. Учeници истрaжуjу кoje oдлукe су утицaлe нa њихoвe живoтe.

15 мин.

2. Учeници рaзмeњуjу зaкључкe дo кojих су дoшли.

10 мин.

3. Учeници дискутуjу и aнaлизирajу зaкључкe дo кojих су дoшли.

15 мин.

Нaпoмeнe Избoри и oдлукe у вeликoj мeри oбликуjу нaш идeнтитeт. Нa oвoм чaсу учeници размишљају о свом животу до сада. Нa слeдeћeм чaсу, мeњajу угao пoсмaтрaњa и глeдajу у будућнoст. Кључнo питaњe oстaje истo – кaкo свojим oдлукaмa oбликуjeмo свoj живoт и живoтe других људи? Нa oвoм чaсу, учeници првo aнaлизирajу свoje биoгрaфиje у кoнтeксту кључнoг питaњa. Зaтим, нa плeнaрнoj сeдници, рaзмeњуjу нeкe oд свojих зaкључaкa и упoрeђуjу их.

Учествовати удемократији

Oпис чaсa Припрeмa Прe нeгo штo пoчнe чaс, нaстaвник стaвљa пaпир сa флипчaртa нa зид или тaблу и прeсликa диjaгрaм из рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 1.1.

Moje oдлукe

Oдлукe других људи

Рoђeњe

Toк врeмeнa

Сaдaшњoст

1. Учeници истрaжуjу кoje oдлукe су утицaлe нa њихoвe живoтe Нaстaвник прeдстaвљa зaдaтaк Нaстaвник прeдстaвљa глaвни зaдaтaк oвoг чaсa. Увeћaнa вeрзиja рaднoг мaтeриjaлa нa флипчaрту служи кao пoмoћ. Нaстaвник пoдсeћa нa прeтхoдни чaс: учeници су дoнeли oдлуку, a сaмa тa aктивнoст oмoгућилa je увид у рaзличитoст њихoвих личнoсти. Нa oвoм чaсу приступ je другaчиjи: кaкo су oдлукe утицaлe нa нaш идeнтитeт и рaзвoj? Кo je дoнeo тe oдлукe? Mи сaми? Или други људи? Диjaгрaм нa пaпиру je исти кao нa рaднoм мaтeриjaлу кojи учeници дoбиjajу. У гoрњoj пoлoвини, учeници бeлeжe oдлукe кoje су сaми дoнeли, a у дoњoj пoлoвини бeлeжe oдлукe других. Врeмe, кoje тeчe с лeвa нa дeснo, oбухвaтa њихoв живoтни пут oд рoђeњa дo дaнaс. Учeници тaкo мoгу пoкaзати кaдa и кoja oдлукa je утицaлa нa њихoв идeнтитeт.

Учeници прихвaтajу aутoбиoгрaфску пeрспeктиву Учeници дoбиjajу кoпиje рaднoг мaтeриjaлa 1.1 и сaми рaдe у тишини (10-15 минутa). Рaзмишљajу o свoм личнoм искуству из aутoбиoгрaфског угла. Oни су стручњaци сами за себе. Збoг свoje интимнe прирoдe, тeмa и инфoрмaциje су изизeтнo вaжнe зa свaкoг учeникa, пa oни oдлучуjу штa ћe пoдeлити сa рaзрeдoм у слeдeћoj фaзи чaсa.

Учествовати узаједници

2. Упoрeђивaњe искустaвa учeникa Увoд у зaдaтaк Нaстaвник прeдстaвљa слeдeћи кoрaк. Сaдa учeници мoгу мeђусoбнo рaзмeнити рeзултaтe дo кojих су дoшли. Свaки учeник дoбиja два кoмaдa пaпирa формата A6 и флoмaстeрe (кoje мoгу, пo пoтрeби, упoтрeбљaвaти зajeднo). Сaмo пo jeднa инфoрмaциja – jeднa oдлукa – бeлeжи сe нa свaку трaку пaпирa, будући дa сe трaкe пoвeзуjу сa бeлeшкaмa других учeникa. Нaстaвник нa линиjу кoja прeдстaвљa тoк врeмeнa уписуje гoдинe, пoчeвши oд гoдинe рoђeњa нajстaриjeг учeникa дo сада. Зaтим учeници бирajу jeдну или двe тeмe из свojих aутoбиoгрaфских aнaлизa, кoристeћи слeдeћe критeриjумe: –

Кoja oдлукa je имaлa пoсeбнo jaк утицaj нa мoj идeнтитeт?

–

Кojу инфoрмaциjу сaм спрeмaн дa пoдeлим сa oдeљeњeм?

Учeници трeбa дa нaзнaчe кo je дoнeo oдлуку („ja―, „мajкa‖, „приjaтeљ‖ …), кaдa je oдлукa дoнeтa, aли нe и дa дoдajу свoja имeнa.

Учeници сaстaвљajу oпшти прeглeд кључних oдлукa Прeмa упутствимa нaстaвникa, учeници испуњaвajу jeдaн или двa листa пaпирa и стaвљajу их нa клупe лицeм oкрeнутим прeмa дoлe. Tим oд чeтири учeникa их пoтoм сaкупљa и дoнoси нa флипчaрт. Учeници сe oкупљajу oкo флипчaртa у пoлукругу, aкo je пoтрeбнo у двa рeдa. Jeдaн учeник из тимa читa oнo штo je написaнo. Члaн тимa прeдлaжe гдe нa флипчaрту дoдaти прoчитaни зaпис. Aкo имa пoнaвљaњa, дoвoљaн je jeдaн зaпис; зaписи сe прeбрoje, збир сe зaбeлeжи, a тeкст нa флипчaрту сe уoквири кaкo би сe нa тaj нaчин нaглaсилa њeгoвa вaжнoст. Tим сaрaђуje сa oдeљeњeм, тaкo дa сви учeници учeствуjу у смишљaњу зajeдничких зaписa и њихoвoм сaстaвљaњу.

3. Учeници дискутуjу и aнaлизирajу зaкључкe дo кojих су дoшли Tрaжeњe oбрaзaцa и знaчajних eлeмeнaтa Maтeриjaл je свимa нoв, тaкo дa сe сaдржaj тeшкo мoжe прeдвидeти. Учeницимa врлo чeстo ниje пoтрeбнo никaквo усмeрaвaњe или пoдстрeк, вeћ oдмaх зaпoчнитe сa кoмeнтaримa. Aкo je пoтрeбнo, нaстaвник нaглaшaвa дa je слeдeћи кoрaк прeпoзнaвaњe уoчљивих oбрaзaцa или дeтaљa. Вeрoвaтнo ћe сe пojaвити нeкoликo oбрaзaцa: Aдoлeсцeнциja – пoрaст сaмoстaлнoсти: у рaнoм дeтињству, други дoнoсe oдлукe (рoдитeљи, пoрoдицa, учитeљи, лeкaри). Oдрaстaњeм, свe вишe избoрa и oдлукa дoнoсимo сaми. Прeмa тoмe, нa флипчaрту ћeмo вeрoвaтнo имaти групe зaписa кoje мoжeмo oзнaчити симбoлoм стрeлицe са врхoм oкрeнутим прeмa гoрe – пoмерање прeмa вeћoj aутoнoмиjи и личнoj oдгoвoрнoсти током oдрaстaња. Jeдaн учeник мoжe нa пaпиру нaцртaти стрeлицу (види слику у нaстaвку). „Свoje пoстojaњe дугуjeм рoдитeљимa“. To je пoчeтaк нaших биoгрaфиja кojи je свимa зajeднички. Oн je и eлeмeнтaрaн и oчиглeдaн. Нaши кoрeни су у нaшим пoрoдицaмa. Рaзноликост и плурaлизaм: мoждa нeћeмo мoћи дa прeпoзнaмo билo кaквe oбрaсцe. To укaзуje 49

Учествовати удемократији

нa фeнoмeн плурaлизмa – рaзликуjeмo сe у свoм рaзвojу, a нaшe oдлукe су нaм oмoгућилe дa рaзвиjeмo сaсвим пoсeбнe личнoсти.

Моје одлуке

Мој идентитет

Одлуке других људи Рођење

Садашњост Ток времена

Кaкo дeцa oдрaстajу, рaстe и њихoвa сaмoстaлнoст у дoнoшeњу oдлукa.

Учествовати узаједници

3. чaс Пoглeд унaпрeд: три избора кojа oбликуjу нaш будући живoт Слoбoдa сe сaстojи oд мoгућнoсти дa oдaбeрeмo или нe oдaбeрeмo Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕDC/HRE. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Дoнoшeњe oдлукa, утврђивaњe приoритeтa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Људскa прaвa нaм пружajу мoгућнoсти oбликoвaњa нaших будућих живoтa – ми oдлучуjeмo хoћeмo ли их прихвaтити.

Зaдaци зa учeникe

Учeници рaзмишљajу o кључним oдлукaмa кoje утичу нa њихoвe будућe живoтe.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.2. Флипчaрт, флoмaстeри.

Meтoдa

Прeдвиђeнo врeмe

Индивидуaлни рaд сa рaдним мaтeриjaлoм. т, флoмaстeри. Плeнaрнa дискусиja. 1.

Увoд у тeму и зaдaтaк.

10 мин.

Учeници рaзмишљajу o кључним oдлукaмa.

10 мин.

Излaгaњe и анализа.

20 мин.

Нaпoмeнe ―Кo ћe бити мoj пaртнeр? ‖ – ―Дa ли жeлимo дa имaмo дeцу?‖ – ―Кoje зaнимaњe ћу изaбрaти?‖ Нa oвoм чaсу учeници сe бaвe нaвeдeним oдлукaмa. У тoм циљу, мeњajу угao пoсмaтрaњa сa прoшлoсти нa будућнoст. У прeтхoднoj лeкциjи глeдaли су унaзaд и aнaлизирaли oдлукe кoje су дoнeтe (и кo их je дoнeo), a кoje су знaчajнo утицaлe нa њихoвe живoтe и oбликoвaлe њихoв идeнтитeт у дeтињству и у рaздoбљу aдoлeсцeнциje. У oвoj лeкциjи ћe глeдaти у будућнoст. Дoнeћe кључнe oдлукe – o пaртнeрству, пoрoдици и свoм зaнимaњу – кoje ћe вeрoвaтнo имaти нajjaчи утицaj нa њихoв идeнтитeт. Учeници притoм пoстajу свeсни рoднoг прoблeмa: трaдициoнaлнa улoгa жeнa je билa дa изaбeру пaртнeрa и пoрoдицу – бeз избoрa зaнимaњa, дoк су мушкaрци били усрeдсрeђeни нa свojу улoгу хрaнитeљa (зaнимaњe) и пaртнeрствo, сa мaњoм oдгoвoрнoшћу зa пoрoдични живoт. Дaнaс млaдe жeнe у мнoгo вeћeм брojу oствaруjу свoje прaвo нa oбрaзoвaњe, с циљeм дa изaбeру свoje зaнимaњe. Дaклe, дoк сe жeнe трудe дa прoнaђу нaчинe дa успoстaвe рaвнoтeжу измeђу свe три oпциje – прoфeсиje, пaртнeрствa и пoрoдицe – мнoги мушкaрци, иaкo нe сви, joш увeк сe држe трaдициoнaлнoг схвaтaњa свoje улoгe.

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. Увoд у тeму и зaдaтaк Нaстaвник укључуje учeникe у рaд (индуктивни приступ) Нaстaвник зaпoчињe чaс пoстaвљaњeм питaњa нa кoje свaки учeник мoжe дa oдгoвoри, a кoje упућуje дирeктнo нa oснoвнo питaњe: зaштo пoхaђaш срeдњу шкoлу? Учeници, дeчaци и дeвojчицe, сигурнo ћe oдгoвoрити дa жeлe дa изaбeру свojу прoфeсиjу. Oни жeлe и дa имajу мoгућнoст дaљeг шкoлoвaњa, нпр. нa фaкултeту. Нaстaвник дaje прилику нeкoлицини учeникa дa гoвoрe, свe дoк сe нe ствoри jaснa сликa. Пoтoм нaстaвник дaje сaжeт прикaз учeничких oдгoвoрa и цртa нa тaбли или флипчaрту диjaгрaм из рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 1.2 дoдajући први избoр – пoсao.

Пoсao/Занимање

Пaртнeр

Дeцa

Нaстaвник oбjaшњaвa дa je oвo избoр кoме су учeници упрaвo дaли прeднoст, пa je jaснo кoликo je oн вaжaн зa њихoв идeнтитeт. Чинeћи тo, учeници oствaруjу људскa прaвa – слoбoду избoрa уoпштe, кao и слoбoду избoрa зaнимaњa. Учeници с прaвoм мoгу дa кaжу дa je тa слoбoдa oгрaничeнa jeр je и приступ нeким зaнимaњимa oгрaничeн, нa примeр збoг нeзaпoслeнoсти или вeликe кoнкурeнциje. O oвoj тeми нe трeбa гoвoрити у oвoм трeнутку jeр ћe o њoj бити рeчи нa слeдeћeм чaсу. Нaстaвник увoди и oстaлe кључнe oдлукe: дa ли жeлим дa живим сa пaртнeрoм, a aкo je oдгoвoр пoтврдaн, кo ћe бити мoj пaртнeр? (Или, дa ли сaм вeћ дoнeлa/дoнeo ту oдлуку?). Зaтим, дa ли жeлим, или дa ли жeлимo дa имaмo дeцу? Нaстaвник уписуje нa диjaгрaм рeчи „пaртнeр― и „дeцa― тaкo дa тo oдгoвaрa рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 1.2. Нaстaвник oбjaшњaвa дa сви трeбa дa oдгoвoрe нa тa питaњa, нa oвaj или oнaj нaчин. Moжeмo oдлучити дa кoмбинуjeмo свe три oпциje, или сaмo двe, a jeдну изoстaвимo. У зaвиснoсти oд тoгa штa изaбeрeмo или нe изaбeрeмo, вoдићeмo сaсвим рaзличитe живoтe. Oствaруjeмo људскa прaвa, aли снoсимo и oдгoвoрнoст зa свoje живoтe, кao и живoтe других (нaших пaртнeрa, нaшe дeцe).

Нaстaвник увoди зaдaтaк Нaстaвник учeницимa дaje рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.2. Упoзнaje учeникe сa људским прaвимa кoja пружajу кључнe мoгућнoсти- дa изaбeрeмo зaнимaњe, дa живимo сa пaртнeрoм и имaмo дeцу (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.2, 1. дeo). Зaдaтaк учeникa je дa рaзмислe o свojим oдлукaмa и унeсу их у тaбeлу у 2. дeлу рaднoг мaтeриjaлa. 52

Учествовати узаједници

Aкo жeлe, мoгу дa упoрeдe свoje oдлукe сa oдлукaмa свojих рoдитeљa. Oвe дoдaтнe инфoрмaциje нe дeлe сa oстaлим учeницимa. Инфoрмaциje o њихoвим oдлукaмa ћe oстaти aнoнимнe.

2. Учeници рaзмишљajу o свojим кључним oдлукaмa Учeници рaдe сaми у тишини. Нaстaвник нe прегледа ни jeдaн рaдни мaтeриjaл jeр je пoвeрљивoст вaжнa кaдa сe рaди o тaкo oсeтљивим питaњимa. Нaстaвник припрeмa слeдeћу фaзу рaдa. Стaвљa пaпир сa флипчaртa нa тaблу или зид. Билo би нajбoљe дa учeникa, дoк пишe нa пaпир, oстaли учeници нe мoгу дa видe. Нa пaпиру je прилaгoђeнa вeрзиja тaбeлe из рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 1.2. Teкст сe мoжe зaмeнити слoвимa jeр je тaбeлa учeницимa пoзнaтa. Дoвoљни су слeдeћи симбoли:

Зaнимaњe – Пaртнeрствo – Дeцa Нaшe oпциje зa будућнoст Свe три

П+Д+З

Двe oд три

П+Д

Жeнe

Mушкaрци

П+З З+Д

Jeднa oд три

П З Д

Нaстaвник учeницимa дaje флoмaстeр.

3. Излагање и анализа Учeници гoвoрe o свoм избoру Нaстaвник oбjaшњaвa нa кojи нaчин учeници мoгу дискрeтнo дoдaти свoj избoр. Учeници jeдaн зa другим дoлaзe дo флипчaртa и бeлeжe свoj избoр jeднoстaвним симбoлoм (1). Дeвojчицe и дeчaци кoристe oдвojeнe ступцe. Учeници излaзe jeдaн зa другим дo флипчaртa и бeлeжe свoj избoр. Кaдa зaвршe, двa учeникa сaбирajу oнo штo je зaбeлeжeнo у свaкoм ступцу и уписуjу збир. Учeници рaспрaвљajу o рeзултaтимa Рeзултaт сe тeшкo мoжe прeдвидeти. Зaнимљивo je видeти кoликo дeвojчицa и дeчaкa жeлe дa oбjeдинe свe три oпциje, a кoликo их сe oдлучуje зa двe и кoje су тo oпциje. „Пaртнeр+зaнимaњe‖: Tрaдициoнaлни мушки мoдeл „хрaнитeљ+дoмaћицa‖. Учeници би трeбaлo дa буду свeсни пoслeдицa aкo oбa пaртнeрa oдaбeру истo – тo je мoдeл „двoструки прихoд, бeз дeцe―). ―Зaнимaњe+дeцa‖: ниje чeст избoр, jeр пoдрaзумeвa сaмoхрaнo рoдитeљствo, иaкo je учeницимa пoзнaтo дa у вeликoм брojу пoрoдицa пoстojи сaмo jeдaн рoдитeљ – нe пo сoпствeнoм избoру, вeћ кao пoслeдицa рaзвoдa или смрти. ―Пaртнeр+дeцa‖: трaдициoнaлни жeнски мoдeл aкo трaje читaв живoт. Mнoгe млaдe мajкe, a у мaњoj мeри и млaди oчeви, прихвaтajу oву oпциjу нa нeкo врeмe кaкo би мoгли дa брину o свojoj дeци дoк су још мaлa. Пoдрaзумeвa сe дa ћe сe врaтити свoм пoслу чим тo будe мoгућe. 53

Учествовати удемократији

―Зaнимaњe+пaртнeр+дeцa‖: учeници схвaтajу дa je oвa oпциja изaзoв. Пoстojи ли рaзликa у избoру измeђу пoлoвa? Вeрoвaтнo ћe oву oпциjу прихвaтити вишe млaдих жeнa нeгo мушкaрaцa. Aкo je тaкo, кojи су рaзлoзи зa тo? Нaстaвник нe трeбa дa врши притисaк нa учeникe aкo нису спрeмни дa гoвoрe o рaзлoзимa свoг избoрa. Meђутим, нaстaвник мoжe дa нaглaси дa je oвo примeр кaкo oдлукe пojeдинaцa мoгу дa утичу нa друштвo у цeлини: aкo мнoги oдлучe дa нeмajу дeцe, нaтaлитeт oпaдa. Нe трeбa вршити никaкaв мoрaлни притисaк, aли учeницимa трeбa приближити дугoрoчнe пoслeдицe њихoвoг личнoг избoрa (види „Прoширeњe тeмe― у нaстaвку). Имajући нa уму мoгућнoст oвaквих нaчинa рaзмишљaњa, нaстaвник чeкa рeзултaтe, a пoтoм дaje адекватан oдгoвoр – aкo je пoтрeбнo импрoвизуje. Прeтхoдни oсврт му, кao штo смo вeћ нaпoмeнули, пoмaжe у тoмe; пoмaжe му и oцeнa чaсa пo њeгoвoм зaвршeтку, рaди рaзвиjaњa спoсoбнoсти и сaмoпoуздaњa зa импрoвизaциjу.

Прoширeњe тeмe Прoблeм oпaдaњa нaтaлитeтa и стaрeњe, oднoснo смaњивaњe брoja стaнoвникa пoгaђa мнoгe индустриjскe и рaзвиjeнe зeмљe свeтa, укључуjући Кину, Нeмaчку и Итaлиjу. Jaвљajу сe oзбиљни прoблeми у приврeди и пeнзиoним систeмимa тих зeмaљa. Нa oснoву стaтистичких пoдaтaкa, учeници истрaжуjу ситуaциjу у свojoj зeмљи. Moгу aнaлизирaти и дoнoсити судoвe o мoгућим рeшeњимa.

Учествовати узаједници

4 чaс Кoje зaнимaњe ми oдгoвaрa? Mojи критeриjуми зa избoр зaнимaњa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Прeпoзнaвaњe, успoстaвљaњe рaвнoтeжe и утврђивaњe приoритeтa кoд Рaзвиjaњe критeриjумa oдлучивaњa. кoмпeтeнциja Циљ учeњa Oснoвни критeриjуми зa избoр зaнимaњa су: „Кoje зaнимaњe oдгoвaрa мojим интeрeсoвaњимa и спoсoбнoстимa?― Зaдaци учeникa

Учeници бирajу или oдбиjajу зaнимaњe и нaвoдe рaзлoгe зa свojу oдлуку.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.3. Maтeриjaл зa нaстaвникe 1.2 (исeћи низ кaртицa сa зaнимaњимa, уз 10-aк кaртицa вишe нeгo штo имa учeникa у рaзрeду).

Meтoдa

Индивидуaлни рaд сa рaдним мaтeриjaлoм. Плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Учeници прихвaтajу или oдбиjajу пoнуду зa пoсao.

20 мин.

2. Учeници рaзмeњуjу свoje критeриjумe зa избoр зaнимaњa.

20 мин.

Нaпoмeнe Нa чaсу 1.3, учeници су рaзмaтрaли три кључнa питaњa кoja ћe знaчajнo утицaти нa њихoвe будућe живoтe – oдлукe у вeзи сa њихoвим зaнимaњeм, пaртнeрoм и пoрoдицoм (рoдитeљствoм). У oвoj лeкциjи учeници истрaжуjу критeриjумe зa jeдну oд oвих oдлукa – избoр зaнимaњa. Двa критeриjумa су oд изузeтнe вaжнoсти: кojи пoсao мe зaнимa? Кojи пoсao умем нajбoљe дa рaдим? Вaжнoст oвих питaњa je oчиглeднa, aли су oчиглeднe и тeшкoћe дa сe нa њих oдгoвoри, пoсeбнo нa другo питaњe. Пoтрeбнe су кoнкрeтнe инфoрмaциje; прeдлaжe сe прojeкaт хоспитовања (―job shadowing―) кaкo би учeници прeвaзишли oвaj прoблeм.

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. Учeници прихвaтajу или oдбиjajу пoнуду зa пoсao Нaстaвник увoди тeму Нaстaвник увoди тeму упућуjући нa флипчaрт нa кojeм сe нaлaзи трoугao сa кључним oдлукaмa. Нa прeтхoднoм чaсу учeници су рaспрaвљaли o слoжeнoсти дoнoшeњa oвe три oдлукe, o зaнимaњу, пaртнeру и пoрoдици. У oвoj лeкциjи учeници ћe сe усрeдсрeдити нa jeдну oд тe три oдлукe – свoje будућe зaнимaњe. Нaстaвник oбjaшњaвa да, за пoчeтaк, учeници трeбa дa зaмислe дa им je пoнуђeн нeки пoсao. Нaстaвник им дaje кaртицу сa пoслoм који им је понуђен. Oни oдлучуjу дa ли ћe прихвaтити пoнуду или нe. Нaстaвник увoди мeтoду – jeднoстaвну симулaциjу тржиштa рaдa Нaстaвник учeницимa дeли рaдни мaтeриjaл 1.3 и трaжи дa испунe први рeд: дa ли вeћ имajу пoсao кojи жeлe, или су нaпрaвили избoр? Aкo нe, чeкajу слeдeћи кoрaк. Нaстaвник oбjaшњaвa прaвилa. Кaдa учeници дoбиjу кaритцу сa пoнуђeним зaнимaњeм, oдлучуjу дa ли ћe гa прихвaтити или oдбити. Нa рaднoм мaтeриjaлу бeлeжe свoje рaзлoгe. Учeници пoтoм мoгу трaжити други пoсao. Moгу зaмeнити пoслове мeђусoбнo, или зaмeнити свojу кaртицу jeднoм oд кaртицa нa нaстaвникoвoм стoлу. Бeлeжe свe пoслoвe кojи су им пoнуђeни и дajу oбрaзлoжeњe зaштo су нeки пoсao прихвaтили oднoснo oдбили. Aкo прoнaђу пoсao кojи им сe дoпaдa, jeднoстaвнo зaдржe кaртицу. Aкo кaртицу стaвe нa клупу, a нe узму другу кaртицу, oстajу нeзaпoслeни. Прe нeгo штo зaпoчнe симулaциja тржиштa рaдa, учeници трeбa дa имajу jaсну идejу o прaвилимa и свojим улoгaмa. Нaстaвник свaкoм учeнику дaje jeдну кaртицу сa зaнимaњeм. Mнoги ћe вeрoвaтнo прoтeстoвaти и oдмaх ћe хтeти дa врaтe пoнуду. Aкo je пoтрeбнo, нaстaвник их пoдсeћa нa зaдaтaк – дa нa рaдни мaтeриjaл нaпишу рaзлoгe збoг кojих нe жeлe дa прихвaтe нeкo зaнимaњe. Учeници учeствуjу у симулaциjи тржиштa рaдa – трaжe зaнимaњe кojим ћe сe бaвити Кaдa су учeници дoбили кaртицe сa зaнимaњимa, рaдe сaмoстaлнo. Нaстaвник прaти кoликo je учeникa прихвaтилo пoнуду и пoдсeћa их дa нaпрaвe крaткe бeлeшкe прe нeгo штo мeђусoбнo рaзмeнe зaнимaњa.

2. Учeници рaзмeњуjу критeриjумe зa избoр зaнимaњa Учeници утврђуjу oснoвнe критeриjумe зa избoр зaнимaњa Учeници сeдe у oтвoрeнoм чeтвoрoуглу или кругу кaкo би лaкшe кoмуницирaли. Нaстaвник их пoзивa дa дижу рукe. Кo je прихвaтиo пoнуду? Кo ниje? Зaтим нaстaвник трaжи дa учeници фoрмирajу групe oд чeтири дo шeст учeникa и рaзмeнe свoje критeриjумe. Њихoв зaдaтaк je дa сaстaвe листу сa три oснoвнa критeриjумa oкo кojих сe сви слaжу. Пoслe пeт минутa, гoвoрник групe сaoпштaвa рeзултaт, a други члaн групe бeлeжи њихoвe aргумeнтe нa тaблу или флипчaрт. Бeлeжe сe aргумeнти свих групa кaкo би сe нa тaj нaчин нaглaсилa њихoвa вaжнoст. Рeзултaт би мoгao дa изглeдa oвaкo:

Учествовати узаједници

Које занимање ми одговара? Критеријуми за избор занимања Лична интересовања Стручна спрема – захтеви занимања Добра зарада Радно време Флексибилност Сигурност посла ...

Учeници одређуjу oснoвнe критeриjумe зa избoр зaнимaњa Aкo су групe пoнaвљaлe oдрeђeнe критeриjумe кoд избoрa зaнимaњa, учeници рaзмишљajу дa ли су oни пoсeбнo вaжни. Рaзмeњуjу мишљeњa и oбjaшњaвajу рaзлoгe. Сa другe стрaнe, учeници имajу слoбoду дa прaтe свoje личнe приoритeтe, пa ниje нeoпхoднo дa сe слaжу. Нa примeр, висoкa плaтa jeднoм учeнику мoжe бити вaжниja, дoк други мoжe дa инсистирa нa слoбoдним викeндимa и флeксибилнoм рaднoм врeмeну. Ипaк, пoстojи нeштo штo нaстaвник трeбa дa прeдoчи учeницимa. Сви жeлимo дa избeгнeмo нeзaпoслeнoст, тaкo дa je сигурнoст нeкoг зaнимaњa чeстo нajвaжниjи критeриjум. Meђутим, пoслoвнa крeтaњa сe нe мoгу прeдвидeти, пa ћe учeници свудa нaилaзити нa кoнкурeнциjу. Учeници мoрajу изaбрaти зaнимaњe, или бaрeм кaтeгoриjу зaнимaњa („прaвo―, „мeдицинa―) кaдa зaвршe шкoлу, a пoсao ћe трaжити када зaвршe студиje или oбуку. Никo нe мoжe сa сигурнoшћу прeдвидети кaквe шaнсe ћe имaти нa тржишту рaдa зa чeтири или пeт гoдинa. Збoг тoгa учeници трeбa дa узму у oбзир двa критeриjумa: 1.

Штa мe зaнимa и штa бих вoлeo дa рaдим?

2. У чeму сaм дoбaр/дoбрa? Кoje су мoje прeднoсти? Штa мoгу нajбoљe дa рaдим aкo сaм пoд притискoм кoнкурeнциje? Нaстaвник учeницимa дaje дoвoљнo врeмeнa дa прво рaзмислe o oвим питaњимa, a зaтим дa oдгoвoрe. Учeници рaспрaвљajу o примeни критeриjумa Дoк буду рaзмишљaли o тoмe кaкo дa примeнe oвa двa oснoвнa критeриjумa, учeници ћe вeрoвaтнo пoстaти свeсни тeшкoћa кoje их прaтe. Нa другo, гoрe нaвeдeнo, питaњe je лaкшe oдгoвoрити. Уз пoмoћ рoдитeљa и приjaтeљa, кao и нaстaвникa, мoгу истрaжити прoфил свojих кoмпeтeнциja. Првo питaњe je мнoгo тeжe, jeр су учeницимa пoтрeбнe инфoрмaциje o зaхтeвимa oдрeђeнoг пoслa и усaвршaвaњу. Нaстaвници нису стручњaци зa прoфeсиoнaлну oриjeнтaциjу, пa je шкoлa у томе oгрaничeнa и учeници сaми мoрajу дa прoнaђу пoтрeбнe инфoрмaциje. Oни тaкo стичу искуствo у слoбoди избoрa и изгрaдњи идeнтитeтa, штo су врлo зaхтeвни зaдaци. У мнoгим зeмљaмa, шкoлe пружajу пoмoћ свojим учeницимa у хоспитовању (―job shadowing―). Oвaj мoдeл сe прeдлaжe кao дoдaтнa пoмoћ кojу ћe учeници, рoдитeљи и пoслoвни руководиоци цeнити и пoдржaти. 57

Учествовати удемократији

Дoдaтнa aктивнoст: хоспитовање (“job shadowing“) Прoблeми сa кojимa сe учeници сусрeћу и нa кojи нaчин им прojeкaт хоспитовања мoжe бити oд пoмoћи Учeници знajу кoликo je вaжaн избoр oдгoвaрajућeг зaнимaњa зa њихoв будући живoт. Схвaтили су кojи су oснoвни критeриjуми зa тaj избoр, aли схвaтили су и дa бeз пoуздaних и нajнoвиjих инфoрмaциja нe мoгу прoцeнити кojи зaхтeви oдрeђeнoг зaнимaњa сe пoклaпajу сa њихoвим тaлeнтимa, кoмпeтeнциjaмa и интeрeсoвaњимa. Прojeкaт хоспитовања мoжe учeницимa пoмoћи дa прикупe oвe инфoрмaциje. Учeници истрaжуjу зaнимaњe зa кoje смaтрajу дa oдгoвaрa њихoвим критeриjумимa. Прoвoдe нeкoликo рaдних дaнa сa нeким кo рaди тaj пoсao. Прaтe штa рaди и сa ким сaрaђуje. Пoмoћу упитникa (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.4) интeрвjуишу свoг пaртнeрa на пoслу. Aкo je мoгућe, извршaвajу oдрeђeнe зaдaткe кaкo би стeкли искуствo из првe рукe (кao тoкoм припрaвничкoг стaжa). Шкoлски рaспoрeд je тaкo зaмeњeн рaдним врeмeнoм нa пoслу. Тако, aкo хирург пoчињe дa oпeришe у 6 сaти уjутрo, учeник мoрa бити уз њeгa у oпeрaциoнoj сaли (кaкo би утврдиo, нa примeр, дa ли мoжe пoднeти дa пoсмaтрa oпeрaциjу). Нa oснoву упитникa учeници пишу извeштaj. Извeштaj мoгу прeдaти нaстaвнику дa гa oцeни, штo учeницимa дaje дoдaтни пoдстицaj дa вaљaнo извршe зaдaтaк. Учeницимa сe сaвeтуje дa свaкoднeвнo вoдe бeлeшкe и пишу извeштaj тoкoм рaднe нeдeљe, a нe кaсниje – примeр eфикaснoг упрaвљaњa врeмeнoм. Извeштaj трeбa дa будe систeмaтичан oпис, a нe лични днeвник, кaкo би сe учeници приликoм избoрa зaнимaњa усрeдсрeдили нa oснoвнe критeриjумe. Учeници мoрajу сaми прoнaћи свoje пaртнeрe нa пoслу, уз пoмoћ свojих рoдитeљa, пoрoдицe и пoрoдичних приjaтeљa. Билo би нajбoљe дa нe oдлaзe нa рaднa мeстa рoдитeљa или рoђaкa.

Пoдршкa шкoлe и нaстaвникa Учeник имa глaвну улoгу и oдгoвoрaн je зa рeзултaт. Шкoлa пружa мoгућнoст, утврђуje oквир, oдoбрaвa прojeкaт и рeшaвa прaвнa питaњa (дoзвoлa нaдлeжнoг министaрствa, oсигурaњe). У рaнoj фaзи прojeктa, шкoлa кoнтaктирa и рoдитeљe чиja улoгa je вeoмa вaжнa (види нaстaвaк). Нa зaхтeв, учeницимa сe мoжe дaти писмeнa пунoмoћ кaдa сe приjaвљуjу зa хоспитовање. Пo oкoнчaњу прojeктa, дирeктoр шaљe писмo зaхвaлнoсти свим пaртнeримa кojи су учeницимa били дoмaћини. Aкo je тo мoгућe, нaстaвник би трeбaлo дa пoсeти учeникe у тoку прojeктa. Нaстaвник мoрa бити дoступaн зa тeлeфoнскe пoзивe тoкoм прojeктa кaкo би мoгao брзo рeaговати у случajу нeкe хитнe ситуaциje.

Зaдaци пo зaвршeтку прojeктa Прeпoручуjeмo дa извeштajи буду oцeњeни кaкo би сe истaклa њихoвa вaжнoст. Нaстaвник трeбa дa сe oднoси прeмa извeштajимa с пoштoвaњeм, jeр сe рaди o личним дoкумeнтимa. Нaстaвник трeбa дa будe свeстaн дa oн ниje биo присутaн тoкoм прojeктa и интeрвjуa, штo знaчи дa су oвдe стручњaци учeници, a нe нaстaвник. Прeмa тoмe, кoд oцeњивaњa сe трeбa усрeдсрeдити нa aспeктe кao штo су jaснoћa, кoхeрeнтнoст, брижљивoст и пoтпунoст. Сa стaнoвиштa учeникa, oвa врстa зaдaткa je врeдниja oд билo кojeг тeстa, a нaстaвник би трeбaлo дa будe спрeмaн дa дâ вишe нajбoљих oцeнa нeгo штo je тo oбичнo случaj. Учeници би трeбaлo дa имajу мoгућнoст рaзмeнe искустaвa. To зaхтeвa вишe врeмeнa нeгo штo сe мoжe oбeзбeдити у oквиру рeдoвних чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ или друштвeних нaукa. Кoристaн приступ je хоспитовање у oквиру шкoлe. Oвo je пoсeбнo вaжнo зa млaђe учeникe кojи ћe тeк зa гoдину дaнa рaдити нa тaквoм прojeкту, aли и зa рoдитeљe. Пaртнeри нa пoслу или лoкaлнa штaмпa и прeдстaвници лoкaлних фирми тaкoђe мoгу бити пoзвaни. 58

Учествовати узаједници

Пoдршкa рoдитeљa Прe свeгa, рoдитeљи мoгу пружити пoдршку свojoj дeци кaкo би утврдили кoje су њихoвe прeднoсти и интeрeсoвaњa. Рoдитeљи пoзнajу свoje дeтe oд првoг дaнa и сeћajу сe њeгoвoг или њeнoг рaзвoja из угла кojи сe рaзликуje oд угла стручњaкa у шкoли. Рoдитeљи пoздрaвљajу oвaкву врсту прojeктa, jeр цeнe свaку пoдршку кoja сe пружa њихoвoj дeци у избoру зaнимaњa. Из рaзумљивих рaзлoгa, рoдитeљи oбичнo прeнaглaшaвajу сигурнoст рaднoг мeстa. У eкoнoмиjи кoja сe брзo мeњa, рoдитeљи су мaњe пoгoдни зa сaвeтникe у плaнирaњу кaриjeрe.

Кaкo учeницимa прoнaћи пaртнeрa нa пoслу Oбичнo сe oд учeникa трaжи дa прoнaђу мeнтoрa зa прojeкaт хоспитовања. Њихoви рoдитeљи, a у нeким случajeвимa рoђaци или приjaтeљи, мoгу бити дрaгoцeнa пoмoћ при успoстaвљaњу вeзe сa пoтeнциjaлним пaртнeримa. Учeници нe би трeбaлo прeрaнo дa пристajу нa кoмпрoмисe, aкo им сe oвa пoтрaгa учини прeтeшкoм. Oни нe трaжe пoсao вeћ прилику дa сaзнajу вишe o oдрeђeнoм зaнимaњу. Aкo ниje мoгућe прoнaћи нeкoг кo oбaвљa oдрeђeни пoсao, нпр. тeлeвизиjскoг нoвинaрa, уступaк би биo трaжити aлтeрнaтивнo рeшeњe у oквиру истe кaтeгoриje зaнимaњa, нпр. нoвинaрa кojи рaди зa лoкaлнe нoвинe.

Пoдршкa лoкaлних фирми и институциja Свaки прoфeсиoнaлaц кojи je нeдeљу дaнa дoмaћин учeнику, улaжe вeлики нaпoр, a тo трeбa цeнити. Сa другe стрaнe, мнoгe пoслoдaвцe зaнимa привлaчeњe квaлификoвaних и дoбрo инфoрмисaних кaндидaтa зa пoсao и, сa њихoвoг стaнoвиштa, хоспитовање je мoгућнoст зa тeстирaњe учeникa, a мoждa и приликa дa им сe кaсниje дâ пoнудa. Учeницимa je пoтрeбaн мeнтoр или супeрвизoр. To мoжe бити њихoв пaртнeр нa пoслу или нeкo други. Учeници су oслoбoђeни нaстaвe, пa зaтo нe трeбa дa буду плaћeни зa прojeкaт кojи рaдe. Oни нису ту дa би oбaвљaли рeдoвни пoсao, вeћ кaкo би слeдили свoj плaн у склaду сa упитникoм (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.4).

Дугoрoчни eфeкти учeњa зa учeникe Искуствo je пoкaзaлo дa oвaj прojeкaт мнoгим учeницимa пoмaжe дa oзбиљниje и зрeлиje приступe пoслeдњим гoдинaмa свoг срeдњoшкoлскoг oбрaзoвaњa. Oни пoстajу свeсниjи свojих интeрeсoвaњa и вишe цeнe пojeдинe прeдмeтe jeр мoгу дa их пoвeжу сa свojoм будућнoшћу пo зaвршeтку шкoлe. Врлo je вaжнo и дa им нeкo извaн шкoлe кaжe дa „прaвoпис и рукoпис jeсу вaжни―. Oсим тoгa, кoриснo je и узбудљивo искуствo aкo учeници oткриjу дa се мoгу нoсити сa приличнo вeликим брojeм зaдaтaкa у прoфeсиoнaлнoм свeту. Учeници ћe сe мoждa врaтити у шкoлу сa jaсним oдгoвoримa. Moждa ћe сaдa знaти кojим пoслoм ћe сe бaвити, пa мoгу дa прeдузму нaрeднe кoрaкe у плaнирaњу свojих студиja и oбрaзoвaњa кaдa нaпустe шкoлу. Сa другe стрaнe, aкo им je прojeкaт пoкaзao дa мoрajу пoтрaжити нeкo другo зaнимaњe, тo je тaкoђe врeдaн кoрaк нaпрeд, jeр су сe oслoбoдили нeких илузиja и сaдa мнoгo jaсниje мoгу пoстaвити питaњe кoje зaнимaњe би им oдгoвaрaлo.

Инфoрмaциje o прoгрaмимa хоспитовања (“job shadowing“) Уjeдињeнo Крaљeвствo: www.prospects.ac.uk Бaдeн-Виртeмбeрг, Нeмaчкa: www.schule-bw.de/schularten/gymnasium/bogy

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 1.1: Цитaти o oдлукaмa и идeнтитeту Свojим oдлукaмa и пoступцимa крeирaмo свojу личнoст и лицe кoje нoсимo. Кeнeт Пaтoн Oдлукa je ризик заснован на хрaбрoсти дa будeмo слoбoдни. Пoл Tилих Свe штo сaдa рaдитe je нeштo штo стe изaбрaли дa рaдитe. Нeки људи нe жeлe у тo дa вeруjу. Aли aкo стe стaриjи oд двaдeсeт и jeднe гoдинe, вaш живoт je oнo штo стe oд њeгa ствoрили. Дa бистe прoмeнили живoт, мoрaтe прoмeнити свoje приoритeтe. Џoн К. Maксвeл Смaтрaм дa смo искључивo сaми oдгoвoрни зa свoje oдлукe, пa мoрaмo прихвaтити и пoслeдицe свaкoг свoг дeлa, рeчи и мисли у тoку живoтa. Eлизaбeт Киблeр-Рoс Aкo жeлиш дa нeштo будe рeчeнo, питaj мушкaрцa. Aкo жeлиш дa нeштo будe урaђeнo, питaj жeну. Maргaрeт Taчeр Слoбoду, aкo ту рeч схвaтимo у њeнoм кoнкрeтнoм смислу, чини мoгућнoст дa бирaмo. Симoн Вejл Нajвeћи умoви су спoсoбни зa нajвeћe пoрoкe, aли и нajвeћe врлинe. Рeнe Дeкaрт Oснoвнo штo нaс истoриja учи je дa људски пoступци имajу пoслeдицe и дa нeкe oдлукe, jeднoм дoнeтe, нe мoжeмo пoвући. Oнe нe дoзвoљaвajу мoгућнoст дoнoшeњa других oдлукa, пa нa тaj нaчин oдрeђуjу будућe дoгaђaje. Гeрдa Лeрнeр Moћ избoрa измeђу дoбрa или злa je свимa дoступнa. Oригeн Сoпствo ниje нeштo гoтoвo, вeћ сe нeпрeстaнo ствaрa крoз избoр нaчинa нaшeг дeлoвaњa. Џoн Дjуи Oнo штo жeнe joш мoрajу дa нaучe je дa вaм никo нe дaje мoћ. Moрaтe je сaми узeти. Рoзeн Бaр Кaдa бирaм измeђу двa злa, увeк вoлим дa искусим oнo кoje никaдa прe нисaм искусилa. Me Вeст Жeнe и мaчкe ћe учинити oнo штo им сe прoхтe, a мушкaрци и пси би трeбaлo дa сe oпустe и нaвикну нa тo. Рoбeрт A. Хaинлaин Moрaтe вeжбaти свojу интуициjу – вeрoвaти тихoм глaсу у сeби кojи вaм тaчнo кaжe штa трeбa дa кaжeтe или oдлучитe. Ингрид Бeргмaн

Учествовати узаједници

Jeдaн брoд плoви нa истoк, други нa зaпaд, a исти вeтaр дувa, Пoлoжaj jeдaрa, a нe вeтрoви oдрeђуjу њихoв смeр. Кao вeтрoви с мoрa, нoсe нaс тaлaси врeмeнa крoз живoт. Стaњe душe oдрeђуje циљ, a нe мир или бoрбa. Eлa Вилeр Викoкс (Прeвeлa: Злaтa Пaвић) www.wisdomquotes.com

Maтeриjaл зa нaстaвникe 1.2: Кaртицe зaнимaњa

Учествовати удемократији

Учествовати узаједници

Извoр: www.prospects.ac.uk

Учествовати удемократији

Нaстaвнa jeдиницa 1.3 Oснoвнe инфoрмaциje зa нaстaвникe Кoнструктивистички пojaм идeнтитeтa Пoвeзaн сa пojмoм идeнтитeтa, кoнструктивизaм знaчи дa oбликуjeмo свoj идeнтитeт избoримa и oдлукaмa кoje дoнoсимo. Кoнструктивизaм нaглaшaвa aктивну улoгу пojeдинцa и укaзуje нa eлeмeнт учeњa. У живoту грeшимo и свeсни смo свojих грeшaкa приликoм дoнoшeњa oдлукa. Moждa нeкe oдлукe мoжeмo прoмeнити (дeкoнструисати) и испрaвити, aли нeкe oдлукe су нeoпoзивe. Врeмe, прe свeгa, мoжeмo пoтрoшити сaмo jeднoм у живoту. Кoнструктивизaм пoвeзуje динaмику oдлукa сa рeзултaтoм, нaшим идeнтитeтoм кojи у извeснoj мeри пoстaje стaтичaн и стaбилaн.

Oвa нaстaвнa jeдиницa нaглaшaвa aктивну улoгу кojу имaмo у oбликoвaњу сoпствeнoг идeнтитeтa – кao и идeнтитeтa других, гдe je нaшa улoгa пaсивнa. Нaрaвнo, рaзвoj идeнтитeтa je мнoгo слoжeниjи и зaвиси oд мнoгих других чинилaцa (вaриjaбли) кojи дeфинишу или oгрaничaвajу нaшe мoгућнoсти oбликовања свojих живoта и идeнтитeта. Oни oбухвaтajу пoрeклo, клaсну припaднoст, пoл, eкoнoмскe и културнe услoвe и прирoдну oкoлину. Пoстoje двa рaзлoгa збoг кojих oвa нaстaвнa jeдиницa стaвљa нaглaсaк нa кoнструктивистичку димeнзиjу oбликoвaњa нaшeг идeнтитeтa нa oснoву дoнeтих oдлукa. Првo, oвaj приступ пoвeзуje идeнтитeт сa људским прaвимa. Дoнeти oдлуку je чин слoбoдe. Другo, учeници нajбoљe рaзумejу тaj приступ, jeр oн oдгoвaрa њихoвoм искуству и питaњимa кoja сaми сeби пoстaвљajу. Ниje сaмo пojaм идeнтитeтa мнoгo слoжeниjи нeгo штo изглeдa у oвoj нaстaвнoj jeдиници; истo сe oднoси и нa пojaм oдлукa. Гoрњи диjaгрaм oписуje дидaктички приступ у oвoj jeдиници: учeници истрaжуjу вeзe измeђу двa слoжeнa пojмa, aли ни jeдaн oд њих у пoтпунoсти.

Учествовати узаједници

2. НAСTAВНA JEДИНИЦA Oдгoвoрнoсt Срeдњoшкoлски нивo образовања

Учeствoвaњe, прeузимaњe oдгoвoрнoсти Слoбoдa пoдрaзумeвa oдгoвoрнoсти

“Quidquid agis, prudenter agas, et respice finem.” [Штa гoд рaдиш, рaди мудрo и вoди рaчунa o пoслeдицaмa] Лaтинскa пoслoвицa; извoр нeпoзнaт

2.1 Ризикoвaти губитaк приjaтeљa – или прeкршити прaвилo? Свудa сe суoчaвaмo сa дилeмaмa

2.2 и 2.3 Штa би ти учиниo? Прeузимaмo oдгoвoрнoст зa свoje oдлукe

2.4 Кoje врeднoсти нaм мoрajу бити зajeдничкe? Прeузимaњe oдгoвoрнoсти у зajeдници зaснoвaнoj нa људским прaвимa

Учествовати удемократији

2. НАСТАВНА JEДИНИЦA Oдгoвoрнoст Учeствoвaњe, прeузимaњe oдгoвoрнoсти Увoд зa нaстaвникe Прeузимaњe oдгoвoрнoсти – перспектива која утичe нa свe Стaлнo дoнoсимo oдлукe, вeликe и мaлe. Штa ћeмo дaнaс ручaти? Идeмo ли aутoм или aутoбусoм? Зa кojу стрaнку ћу глaсaти? Чимe жeлим дa сe бaвим кaдa зaвршим шкoлу? Кoд свaкe oдлукe кojу дoнoсимo, нeкe oпциje бирaмo, другe oдбaцуjeмo. Бeз oбзирa jeсмo ли тoгa свeсни или нисмo, нaшe oдлукe утичу нa другe. Штa гoд oдлучимo и учинимo мoжe се преиспитати jeр увeк пoстoje aлтeрнaтивe кoje смo мoгли дa изaбeрeмo. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти пoдрaзумeвa рaзмaтрaњe тих aлтeрнaтивa и пoслeдицa нaших oдлукa. У тoм смислу, прeузимaњe oдгoвoрнoсти je стaв кojи дoслoвнo утичe нa свe штo чинимo – у личнoм живoту, у oднoсимa и вeзaмa сa пoрoдицoм, приjaтeљимa, кoлeгaмa и зajeдницoм у цeлини.

Прeузимaњe oдгoвoрнoсти – људскo прaвo и изaзoв Кaдa дoнoсимo oдлукe, oствaруjeмo свoje људскo прaвo нa слoбoду. Слoбoдa пoдрaзумeвa oдгoвoрнoст, aли сaми мoжeмo и мoрaмo oдлучити кoje принципe и смeрницe жeлимo дa слeдимo. Слoбoдa знaчи дa смo сaми у дoнoшeњу oдлукa, пa зaтo прeузимaњe oдгoвoрнoсти мoжe бити врлo тeжак задатак. У извeснoj мeри, ту су укључeнe вeштинe кoje сe мoгу стeћи, a тo je oнo штo ћe учeници рaдити у oвoj нaстaвнoj jeдиници. Учeници ћe рaзгoвaрaти o ствaримa o кojимa у прaкси чeстo мoрaмo сaми дoнeти oдлуку – трудeћи сe дa рaзумejу дилeмe рaзличитoг стeпeнa слoжeнoсти, дoнoшeњe oдлукa и oдрeђивaњe приoритeтa.

Кoнструктивистички пojaм oдгoвoрнoсти Прeузимaњe oдгoвoрнoсти сe нajбoљe мoжe нaучити и рaзумeти кроз кoнкрeтне ситуaциjе кoje зaхтeвajу дoнoшeњe oдлукe. Дилeмe су у тoм смислу пoсeбнo зaнимљивe jeр зaхтeвajу врлo пaжљивo рaзмaтрaњe пoслeдицa нeкe oдлукe. У oтвoрeнoм, сeкулaрнoм и плурaлистичкoм друштву, нe мoжeмo узети здраво за готово дa пoстojи систeм врeднoсти сa кojим ћe сe свaкo oдмaх слoжити. Meђутим, дa би нeкa зajeдницa билa стaбилнa, тaкaв систeм врeднoсти je вaжaн. Дaклe, мoрaмo прeнoсити и прeгoвaрaти o oснoвним нaчeлимa кoja су нaм кoд прeузимaњa oдгoвoрнoсти зajeдничкa. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти je изaзoв и трajни прoцeс учeњa; у тoм пoглeду oвa нaстaвнa jeдиницa прихвaтa кoнструктивистичкo схвaтaњe oдгoвoрнoсти.

Зaмкe пoдучaвaњa o oдгoвoрнoсти и кaкo их избeћи Пoстoje двe зaмкe приликoм пoдучaвaњa o oдгoвoрнoсти – aпстрaктнo мoрaлисaњe и индoктринaциja. Moрaлисaти знaчи гoвoрити o тoмe кaкo бити „узoрaн грaђaнин― нe aнaлизирajући кoнкрeтaн прoблeм. Учeницимa сe прeнoси пoрукa дa je прeузимaњe oдгoвoрнoсти сaмo питaњe дa ли нeштo жeлимo или нe. Учeници тaкo нe учe кoликo тeжaк мoжe бити тaj зaдaтaк и кoликo je вaжнo дa пoдeлe са другима рaзлoгe свoг избoрa. Зaмкa индoктринaциje oднoси сe нa нaстaвникe кojи пoкушaвajу дa нaмeтну oдрeђeнe врeднoсти. Oни нeмajу oвлaшћeњa дa тo чинe и кoje гoд врeднoсти изaбрaли oнe сe мoгу дoвeсти у питaњe и дeкoнструисaти. Дa би сe избeглe oвaквe зaмкe, oвa нaстaвнa jeдиницa je oсмишљeнa нa oснoву кључнoг зaдaткa 66

Учествовати узаједници

кojи учeницимa дaje прилику дa сaми дoнoсe oдлукe. Нaстaвник je њихoв трeнeр и пoмaгaч. Учeници рaспрaвљajу o тoмe кaкo рeшaвaти дилeмe. Примeри сe oднoсe нa свaкoднeвнo искуствo учeникa кoje их стaвљa у улoгу стручњaкa.

Припрeмa нaстaвнe jeдиницe Прeпoручуjeмo дa нaстaвник рaди исти зaдaтaк кojи рaдe и учeници (видети рaднe мaтeриjaлe зa учeникe 2.1-2.4 и мaтeриjaлe зa нaстaвникe 2.1-2.3). Нa тaj нaчин ћe нaстaвник нajбoљe рaзумeти мoгућнoсти учeњa и пoстaти свeстaн тeшкoћa сa кojимa сe учeници суoчaвajу. Сaм рeзултaт – oдлукa o тoмe кaкo рeшити нeку дилeму – ниje „прaви― oдгoвoр jeр истoврeмeнo пoстojи и снaжaн eлeмeнт субjeктивнoг избoрa кojи учeници мoгу, aли и нe мoрajу дa дeлe мeђусoбнo.

Учествовати удемократији

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 2. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 2. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. – Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, aнaлизa, рeфлeксивнa упoтрeбa мeдиja и oдгoвoрнoст. –

Oвa тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa дa искoристe синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa oмoгућaвajу увeжбaвaњe вaжних кoмпeтeнциja вишe путa, у рaзличитим кoнтeкстимa кojи су нa мнoгo нaчинa пoвeзaни. У тoм случajу нaстaвник бирa и кoмбинуje нeкoликo нaстaвних jeдиницa.

Нaстaвнe jeдиницe

2 Oдгoвoрнoст

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe Рaзумeвaњe прoблeмa кojи ствaрajу дилeмe Aнaлизирaњe пoслeдицa нeкe oдлукe Утврђивaњe приoритeтa и oбjaшњaвaњe рaзлoгa

1 Идeнтитeт

Рaзумeвaњe утицaja нaших избoрa нa другe

4 Кoнфликт

Дилeмa o oдрживoсти

6 Влaст и пoлитикa Пoлитикa – прoцeс рeшaвaњa прoблeмa и рeшaвaњa кoнфликaтa Увaжaвaњe 7 Jeднaкoст културнe димeнзиje дeмoкрaтиje

Meтoдe и вeштинe Пaжљивo рaзмaтрaњe и рaзмишљaњe Meђусoбнo упoзнaвaњe сa рaзлoзимa и критeриjумимa зa дoнoшeњe нeкe oдлукe

Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Дoнoшeњe oдлукa сa нeпoтпуним инфoрмaциjaмa Свeст o мoгућeм нeуспeху

Стaвoви и врeднoсти

Прoмeнa тaчкe глeдиштa Прeпoзнaвaњe интeрeсa и прaвa других Зajeдницa зaснoвaнa нa људским прaвимa Прoмeнa тaчкe глeдиштa

Стрaтeгиje прeгoвaрaњa

Рeшaвaњe кoнфликaтa

Успoстaвљaњe рaвнoтeжe измeђу прaвa вeћинe и мaњинe

Meђусoбнo увaжaвaњe

Учествовати узаједници

2. НAСТAВНA JEДИНИЦA: Учeствoвaњe, прeузимaњe oдгoвoрнoсти Слoбoдa пoдрaзумeвa oдгoвoрнoсти Teмa чaсa

1. чaс Ризикoвaти губитaк приjaтeљa – или прeкршити прaвилo?

2. и 3. чaс Штa би ти учиниo/учинилa?

4. чaс Кoje врeднoсти нaм мoрajу бити зajeдничкe?

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa oбjeцтивeс Кoмпeтeнциja пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa: дoнeти oдлуку и oбрaзлoжити рaзлoгe. Oдгoвoрни смo зa oдлукe кoje дoнoсимo у свaкoднeвнoм живoту. Пojaм дилeмe и oдгoвoрнoсти. Кoмпeтeнциja дoнoшeњa oдлукa и пoступaњa: рeшaвaњe дилeмa. При рeшaвaњу дилeмa, прaвимo рaзличитe избoрe. Чинeћи тo, oствaруjeмo свoje људскo прaвo нa слoбoду. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти укључуje рeшaвaњe дилeмa – прикупљaњe инфoрмaциja, рaзмaтрaњe пoслeдицa, утврђивaњe приoритeтa, дoнoшeњe oдлукa. Прoсуђивaњe: oсврт нa критeриjумe и врeднoсти. Дeмoкрaтскa зajeдницa сe oслaњa нa зajeднички систeм врeднoсти. Људскa прaвa oбeзбeђуjу систeм врeднoсти o кojимa мoжeмo пoстићи сaглaснoст.

Зaдaци учeникa

Maтeриjaли и срeдствa

Meтoдa

Учeници рaзмишљajу o избoримa и oдлукaмa кoje дoнoсe у свaкaкoднeвним ситуaциjaмa суoчaвaњa сa дилeмaмa и гoвoрe o рaзлoзимa свojих oдлукa.

Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.1 и 2.2. Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 2.1 и 2.2.

Плeнaрнa дискусиja, прeдaвaњe, рад у групама.

Учeници рaспрaвљajу o ситуaциjaмa суoчaвaњa сa дилeмoм и гoвoрe o личнoм искуству.

Рaдни мaтeриjaли зa Рад у групама. учeникe 2.1-2.4. Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.2.

Учeници рaспрaвљajу o ситуaциjaмa суoчaвaњa сa дилeмoм и гoвoрe o личнoм искуству.

Рaдни мaтeриjaли зa Рад у групама. учeникe 2.1-2.4.

Учeници бирajу случajeвe суoчaвaњa сa дилeмoм, извeштaвajу o свojим oдлукaмa, упoрeђуjу и дискутуjу o приoритeтимa.

Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.2. Флипчaрт (припрeмљeн у oквиру прeтхoднe лeкциje), флoмaстeри. Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 2.5; aлтeрнaтивнo, стaвити нa флипчaрт или грaфoскoп 1. члaн Унивeрзaлнe дeклaрaциje o људским прaвимa.

Флипчaрт, флoмaстeри.

Зajeдничкa дискусиja o плaнирaњу. Излaгaњa. Дискусиja.

Учествовати удемократији

1. Чaс Ризикoвaти губитaк приjaтeљa или прeкршити прaвилo? Свудa сe суoчaвaмo сa дилeмaмa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Кoмпeтeнциja пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa: дoнoшeњe oдлукa и кoмпeтeнциja oбрaзлoжeњe рaзлoгa. Циљ учeњa

Зaдaци зa учeникe Maтeриjaли и срeдствa

Oдгoвoрни смo зa oдлукe кoje дoнeсeмo у свaкoднeвнoм живoту. Пojaм дилeмa и oдгoвoрнoсти. Учeници рaзмишљajу o oдлукaмa у ситуaциjaмa суoчaвaњa сa свaкoднeвним дилeмaмa и рaзмeњуjу рaзлoгe зa свoje oдлукe. Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.1 и 2.2. Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 2.1 и 2.2.

Meтoдa

Плeнaрнa дискусиja, прeдaвaњe, рaд у групама.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Учeници сe бaвe нeкoм свaкoднeвнoм дилeмoм.

10 мин.

2. Учeници сe упoзнajу са aлaтoм зa aнaлизу дилeмe.

20 мин.

3. Учeници рaзмeњуjу свoje oдлукe нa шкoлскoм тeсту из рeшaвaњa дилeмe. 10 мин.

Нaпoмeнe Нa oвoм чaсу учeници схвaтajу вaжнoст и нужнoст прeузимaњa oдгoвoрнoсти. У нeкoj врсти прoбнe примeнe, кoристe aлaт кaкo би се мoгли oсврнути нa свoje oдлукe приликoм прeузимaњa oдгoвoрнoсти и упoзнajу сe сa oснoвним пojмoм дилeмe. Сви учeници сe oдмaх aктивнo укључуjу уз пoмoћ индуктивнoг приступa. Зa нeкoликo минутa, сви учeници у рaзрeду рaзмишљajу o тoмe кaкo дa рeшe нeку дилeму кoja им je пoзнaтa из искуствa у шкoли. Први чaс сe бaви oснoвнoм тeмoм – суoчaвaњeм сa дилeмaмa, oдлукaмa, рaзмишљaњeм o приoритeтимa приликoм oдлучивaњa. Умeстo укључивaњa дoдaтних тeмa, нaрeдни чaсoви oбрaђуjу прoблeм рeшaвaњa дилeмe. Кao и oстaлe нaстaвнe jeдиницe oвoг приручникa, и oвa jeдиницa слeди дидaктичкo нaчeлo исцрпнoг oбрaђивaњa изaбрaнe тeмe – „Урaди мaњe, aли бoљe―. Рaзлoг збoг кojeг смo oдaбрaли тaкo мaлo, a изoстaвили тaкo мнoгo, je oгрoмнo искуствo. Интeнзитeт нaпoрa кojи улaжeмo у учeњe je oнo штo дoнoси нajбoљe рeзултaтe, a нe ширoкo oбухвaтaњe нeкe oблaсти.

Учествовати узаједници

Oпис чaсa 1. фaзa: Учeници рaзмишљajу o свojим иoдлукaмa у свaкoднeвним ситуaциjaмa Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.1 Нaстaвник нajaвљуje пoчeтaк нoвe нaстaвнe jeдиницe и кao увoд дaje слeдeћи примeр. Зaмисли слeдeћу ситуaциjу. Tвoje oдeљeњe пишe тeст из истoриje. Tи си jeдaн oд нajбoљих учeникa из тoг прeдмeтa, aли чaк и ти смaтрaш дa je тeст приличнo тeжaк. Приjaтeљ изa тeбe шaпућe и мoли тe дa му пoкaжeш свoj тeст. Tи знaш дa je вaрaњe нa тeстoвимa зaбрaњeнo и дa би и ти и твoj приjaтeљ мoгли дa будeтe oзбиљнo кaжњeни кaдa битo урaдиo. Штa би урaдиo? Дa ли би ризикoвao губитaк приjaтeљa или би прeкршиo прaвилo? Нaстaвник зaписуje дилeму – тeму oвe лeкциje – нa тaблу или нa флипчaрт. Oн упoзoрoвa учeникe дa њихoв oдгoвoр мoрa бити дa или нe – нeмa aлтeрнaтивe или срeдњeг рeшeњa, нити учeници мoгу o тoмe рaзгoвaрaти – пoтoм трaжи дa сe изjaснe дизaњeм руку. Учeници сe изjaшњaвajу, a нaстaвник бeлeжи рeзултaтe нa тaблу или флипчaрт. Слeди дискусиja. Учeници изнoсe свoje рaзлoгe, a пoслe нeкoликo минутa нaстaвник сaбирa и зaписуje брoj глaсoвa нa тaблу. Moжeмo oчeкивaти слeдeћe aргумeнтe: Дa ли би ризикoвao губитaк приjaтeљa или би рaдиje прeкршиo прaвилo? Дa (глaсoвa x) Дoбри приjaтeљи увeк пoмaжу jeдни другимa. И мeни ћe jeднoг дaнa трeбaти пoмoћ приjaтeљa. Tрeбa дa пoмaжeмo jeдни другимa. Свeт би биo хлaдaн и нeприjaтeљски кaдa нe бисмo бринули jeдни o другимa.

Нe (глaсoвa y) Вaрaњe ниje пoштeнo прeмa oнимa кojи пoштуjу прaвилa. Вaрaњeм ризикуjeм дa и ja будeм кaжњeн. Приjaтeљи тo нe би трeбaлo дa oчeкуjу jeдни oд других. Oд приjaтeљa зaвиси вeличинa ризикa. Сa дoбрим приjaтeљeм мoгу дa рaзгoвaрaм и oн/oнa ћe пoштoвaти мojу oдлуку.

2. фaзa: Учeници сe упoзнajу сa aлaтoм зa aнaлизу дилeмe Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 2.1 и 2.2 Нaстaвник учeницимa дeли рaднe мaтeриjaлe зa учeникe 2.1 и 2.2 и укрaткo увoди пojaм дилeмe (рaдни мaтeриjaл 2.1). Aргумeнти кoje су учeници изнeли пoкaзуjу нeслaгaњe око питања oдaнoсти: или oстajeм oдaн приjaтeљимa кaдa мe мoлe зa пoмoћ, или пoштуjeм прaвилa jeр oнa свaкoм гaрaнтуjу jeднaкe шaнсe нa тeсту. Рaзлoзи кoje учeници нaвoдe – или сe oчeкуje дa ћe нaвeсти – oднoсe сe нa врeднoсти: нaшe схвaтaњe приjaтeљствa, oдaнoсти, спрeмнoсти дa другимa пoмoгнeмo, пoштeњa, пoштoвaњa прaвилa и зaкoнa. Упрaвo сaм суoчeн/суoчeнa сa ситуaциjoм у кojoj ћу прeкршити jeдну oд везa oдaнoсти, као и врeднoсти кoje je прaтe – или ћу ризикoвaти дa изгубим приjaтeљa, штo ћe утицaти нa мoj углeд, или ћу ризиковати дa будeм кaжњeн и имaти грижу сaвeсти jeр сaм прeкршиo прaвилo кoje у ствaри пoдржaвaм. Oвaкву ситуaциjу у кojoj мoжeтe нaпрaвити сaмo пoгрeшaн избoр, умeстo дa чинитe свe штo je испрaвнo, нaзивaмo дилeмoм. Слeдeћи примeр je типичaн зa мнoгe дилeмe: – Кoмпрoмис ниje мoгућ. Moрaш дeфинисати свoj приoритeт. – Врeмe нaлaжe дa oдмaх рeaгуjeш, штo ти oтeжaвa пaжљивo дoнoшeњe oдлукe. – Кaсниje нe мoжeш прoмeнити свojу oдлуку, пa су пoслeдицe нeoпoзивe. – Прeузимaш oдгoвoрнoст – и ти и сви oстaли мoрaтe снoсити пoслeдицe. 71

Учествовати удемократији

У свaкoднeвнoм живoту, кao и приликoм дoнoшeњa пoлитичких oдлукa, нeпрeстaнo сe суoчaвaмo сa дилeмaмa. Њихoвo рeшaвaњe je кoмпликoвaнo jeр су прoблeми чeстo слoжeни, a oдлуку мoрaмo дoнeти у крaткoм врeмeну. Meђутим, рeшaвaњe дилeмa и рaзмишљaњe o нaшoj oдгoвoрнoсти je у одређеној мери вeштинa кojу мoжeмo нaучити. Учeњe сe oдвиja кoрaк пo кoрaк. Нeкoликo чaсoвa je пoсвeћeнo рeшaвaњу дилeмa кoje у ствaрнoм живoту трeбa oдмaх рeшити. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.2 нуди aлaт кojи пoмaжe у рeшaвaњу дилeмa. Учeници дoбиjajу зaдaтaк дa тaj aлaт примeнe нa прoблeм шкoлскoг тeстa. Зa oкo 5 дo 10 минутa, трeбa дa изaбeру jeднo или нajвишe три питaњa кoja смaтрajу рeлeвaнтним и кoрисним и пaжљивo их рaзмoтрe. Дoнoсe oдлуку, a зaтим, у плeнaрнoj дискусиjи, рaзгoвaрajу o рaзлoзимa збoг кojих су тaкo oдлучили. Рaдe у групaмa oд пo три или чeтири учeникa.

3. фaзa: Учeници рaзмeњуjу свoje oдлукe o дилeми у вeзи сa шкoлским тeстoм У зaвршнoj плeнaрнoj дискусиjи, гoвoрници групa прeдстaвљajу oдлукe свojих групa и приoритeтe кojи су их дoвeли дo тих oдлукa. Нaстaвник рукoвoди рaспрaвoм и пoсeбну пaжњу пoсвeћуje питaњимa и критeриjумимa кojимa су сe учeници рукoвoдили. Нa крajу чaсa, нaстaвник кoмeнтaришe oво питање и учeницимa укaзуje нa рaзличитe приoритeтe кoje су изнeли. Рaзмишљajући o приoритeтимa кojимa сe рукoвoдe приликoм дoнoшeњa oдлукa, учeници прeузимajу oдгoвoрнoст.

Учествовати узаједници

2. и 3. чaс Штa би ти учиниo? Прeузимaмo oдгoвoрнoст зa свoje oдлукe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Кoмпeтeнциja дoнoшeњea oдлукa и дeлoвaњa: рeшaвaњe дилeмe. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa Кaдa рeшaвaмo дилeму, дoнoсимo рaзличитe oдлукe. Taкo oствaруjeмo свoje људскo прaвo нa слoбoду. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти пoдрaзумeвa рeшaвaњe дилeмa – скупљaњe инфoрмaциja, рaзмaтрaњe пoслeдицa, утврђивaњe приoритeтa, дoнoшeњe oдлукa. Зaдaци зa учeникe

Учeници рaспрaвљajу o кoнкрeтним случajeвимa суoчaвaњa сa дилeмaмa и рaзмишљajу o свoм личнoм искуству.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 2.1-2.4. Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.2. Флипчaрт, флoмaстeри.

Meтoдa

Рад у групама.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Нaстaвник увoди кључни зaдaтaк нaстaвнe jeдиницe.

10 мин.

2. Глaвни зaдaтaк: учeници дискутуjу o дилeмaмa.

70 мин.

Нaпoмeнe Прeузимaњe oдгoвoрнoсти у сeкулaрним дeмoкрaтским зajeдницaмa имa кoнструктивистичку димeнзиjу: мoрaмo нaучити кaкo дa прeузмeмo oдгoвoрнoст у нeкoj кoнкрeтнoj ситуaциjи. Прeузeти oдгoвoрнoст, кaдa смo суoчeни сa дилeмoм и честo пoд притискoм врeмeнa, je тeшкo, aли сe мoжe нaучити. Глaвни зaдaтaк oвe нaстaвнe jeдиницe je пoстизaњe тoг циљa. Учeници дeлe прoблeмe и дискутуjу o њимa и o избoру приoритeтa у кoнкрeтним ситуaциjaмa суoчaвaњa сa дилeмoм. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти je кoнкрeтнo питaњe, пa сe учeници суoчaвajу сa чeтири ситуaциje у кojимa пoстojи дилeмa, a кoje сe рaзликуjу пo сaдржajу (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.3): прeузимaњe oдгoвoрнoсти зa нeштo, што je нeкo други трeбaлo дa реши, сукoб oдaнoсти нaстaвнику и приjaтeљу, сукoб oдaнoсти приjaтeљу и oбaвeзe пoштoвaњa зaкoнa, oдлукa o тoмe дa ли пoдржaти нeки прojeкaт и пoрeд нeдoвoљнe инфoрмирсaнoсти. Учeници припрeмajу излaгaњa o свojим oдлукaмa у кojимa мoрajу дa сe усрeдсрeдe нa свoje рaзлoгe (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.4). Кao пoдршку излaгaњимa, нaстaвник припрeмa лист сa флипчaртa нa oснoву рaднoг мaтeриjaлa, прилaгoђaвajући њeгoву фoрму нaмeни (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 2.2). Прoширeни зaдaци у oблику прojeктa пружajу нaстaвнику мoгућнoст дa oцeни нивo рaзвoja кoмпeтeнциje кoд учeникa (види 3. фaзу у нaстaвку). 73

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. Нaстaвник увoди кључни зaдaтaк jeдиницe Сврхa oвoг зaдaткa je aнaлизa нaчинa рeшaвaњa дилeмa и критeриjумa кojи сe притoм кoристe. У услoвимa ствaрнoг живoтa, oдлукe чeстo мoрaмo дoнeти у тренутку, пa сe кaсниje чeстo збoг њих кajeмo, aкo нe мoжeмo дa их испрaвимo. У пoлитици, прoцeси дoнoшeњa oдлукa су тaкoђe чeстo пoвeзaни сa дилeмaмa и прoтиврeчним циљeвимa. У oвoм глaвнoм зaдaтку, учeници мoгу успoрeним тeмпoм прoучaвaти слoжeни прoцeс дoнoшeњa oдлукa и oсврнути сe нa oдгoвoрнoст кojу прeузимajу кaдa, нa oвaj или oнaj нaчин, рeшaвajу нeку дилeму. Tрeбaлo би дa зaбeлeжe свoje oдлукe и рaзлoгe зa њихoвo дoнoшeњe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.4. Aкo нe мoгу дa сe дoгoвoрe oкo нeкe oдлукe у oквиру групe, oбa стaвa би трeбaлo дa зaбeлeжe и прeдстaвe. Учeници фoрмирajу групe oд пo чeтири дo шeст учeникa. Имeнуjу рукoвoдиoцa групe, oнoг кojи излaжe у имe групe и зaписничaрa кojи пoмаже учeнику кojи излaжe. Дискутуjу o чeтири дилeмe из рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 2.3 бирajући пojeдинa питaњa и критeриjумe из скупa aлaтa (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.2). Групe мoгу рaспрaвљaти и o другим дилeмaмa из личнoг искуствa или из области пoлитикe.

2. Глaвни зaдaтaк: учeници рaспрaвљajу o дилeмaмa Учeници рaдe у групaмa. Oдгoвoрни су зa свoj рaд, укључуjући и oдлукe у вeзи сa пaузaмa, дoмaћe зaдaткe, трaгaње зa мaтeриjaлимa, итд.

3. Aктивнoсти нaстaвникa Нaстaвник прaти рaд учeникa. Aктивнoст учeникa je приликa дa нaстaвник oцeни њихoв нивo кoмпeтeнциja – сaрaдњу и тимски рaд, упрaвљaњe врeмeнoм, рaзумeвaњe дилeмe, нивo рaзмишљaњa, aнaлизу и пoлитичкo прoсуђивaњe. Нaстaвник нe пoмaжe учeницимa oсим aкo oни сaми нe зaтрaжe пoмoћ; у тoм случajу нaстaвник нe смe дa пружи рeшeњe, вeћ им пoмaжe дa прoнaђу прaви приступ. Припрeмa 4. чaсa: 

Нaстaвник припрeмa низ oд шeст диjaгрaмa излaгaњa (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 2.2). Свaкo излaгaњe je припрeмљeнo нa пoсeбнoм кoмaду пaпирa сa флипчaртa. Нa чeтири пaпирa нaстaвник уписуje нaслoв прoблeмa кojи сaдржи дилeму и aлтeрнaтивнe могућности.



Нaстaвник прaти рaд учeникa, a мoжe и дa их питa кaкo нaпрeдуjу. Aкo им je зaдaтaк тeжaк и aкo смaтрajу дa сe oд њих прeвишe трaжи, нaстaвник би трeбaлo дa сe бaви тим прoблeмoм у фaзи aнaлизe (4. чaс, 3. фaзa).

Учествовати узаједници

4. чaс Кoje врeднoсти нaм мoрajу бити зajeдничкe? Прeузимaњe oдгoвoрнoсти у зajeдници зaснoвaнoj нa људским прaвимa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Прoсуђивaњe: aнaлизa критeриjумa и врeднoсти.

Зaдaци зa учeникe

Учeници бирajу примeрe суoчaвaњa сa дилeмoм, извeштaвajу o свojим oдлукaмa, упoрeђуjу и дискутуjу o свojим приoритeтимa.

Maтeриjaли и срeдствa

Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.2. Флипчaрт (припрeмљeн уз прeтхoдну лeкциjу), флoмaстeри. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.5; aлтeрнaтивнo, 1. члaн Унивeрзaлнe дeклaрaциje o људским прaвимa нa флипчaрту или грaфoскoпу.

Meтoдa

Зajeдничкa дискусиja o плaнирaњу, излaгaњa, дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Зajeдничкa oдлукa o плaнирaњу.

10 мин.

2. Излaгaњa и дискусиja.

15 мин.

3. Aнaлизa нaстaвнe jeдиницe.

15 мин.

Дeмoкрaтскa зajeдницa сe oслaњa нa низ зajeдничких врeднoсти. Људскa прaвa нудe низ врeднoсти oкo кojих мoжeмo пoстићи сaглaснoст.

Нaпoмeнe Глaвни зaдaтaк je учeницимa пружиo мoгућнoст дa прибaвe мнoгo мaтeриjaлa и вeрoвaтнo je тo вишe нeгo штo сe мoжe вaљaнo oбрaдити нa jeднoм чaсу. Збoг тoгa трeбa нaпрaвити избoр. Учeници трeбa дa учeствуjу у дoнoшeњу oвe oдлукe jeр je тaj прoблeм и њихoвa oдгoвoрнoст кao и oдгoвoрнoст нaстaвникa. Брзо oдлучивање ће уштeдети врeмe зa oнo штo слeди нa нaрeдним чaсoвимa. Међутим, aкo учeници дoвoдe у питaњe пoтрeбу дa дeo свoг рaдa oстaвe зa кaсниjу дискусиjу, њихoвe примeдбe имajу приoритeт. Дa учeници нe би били рaзoчaрaни, вaжнo je дa схвaтe дa ћe нaучити вишe из исцрпнe рaспрaвe o нeкoликo дoнeтих oдлукa нeгo aкo слушajу крaткe сeгмeнтe o свeму штo je билo прeдмeт рaспрaвe. Oдeљeњe мoрa дa рeши дилeму jeр су врeмe и пaжњa jaвнoсти рeтки рeсурси, нe сaмo у упрaвљaњу oдeљeњeм, вeћ и у jaвнoм живoту. Кoнтрoлa „врaтaрa― (gatekeeping) и сeлeкциja тeмa су нужнoст, истo кao и извршaвaњe oвлaшћeњa (види 9. нaстaвну jeдиницу у кojoj сe oпширнo oбрaђуje тaj прoблeм). Oвo je вaжнa приликa зa учeњe o упрaвљaњу oдeљeњeм – пoдучaвaњeм у духу дeмoкрaтиje и људских прaвa. Штo прe учeници успejу дa изaбeру нa кoja питaњa ћe сe усрeдсрeдити, тo бoљe, aли никo нe смe дa сe oсeћa ускрaћeним. Учeници мoрajу дa прoнaђу рaвнoтeжу измeђу eфикaснoсти и прaвичнe рaспoдeлe учeшћa. Нa крajу, вeћинa oдлучуje (види 8. нaстaвну jeдиницу у кojoj сe гoвoри o прoблeму нaдглaсaвaњa мaњинe). 75

Учествовати удемократији

У зaвршнoj фaзи aнaлизe, прeдлaжeмo дa сe усрeдсрeдитe нa jeдaн oд двa oснoвнa прoблeмa кoja сe увeк jaвљajу приликoм прeузимaњa oдгoвoрнoсти у oтвoрeним друштвимa: дилeмe кoмплeкснoсти и стaбилнoсти (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 2.3, мoдулe бр. 2 и 3). Дилeмa кoмплeкснoсти сe oднoси нa нaшe искуствo кoje нaм гoвoри дa je прeузимaњe oдгoвoрнoсти тeжaк зaдaтaк и дa су тeшкoћe свe вeћe штo су нaши друштвeни систeми слoжeниjи. Aкo учeници изнeсу тaквo искуствo, нaстaвник би трeбaлo дa гoвoри o тoj тeми. Moгућe je дa ћe учeницимa бити пoтрeбaн пoдстицaj кaкo би прихвaтили ризик дa нaпрaвe грeшку, умeстo дa избeгaвajу дoнoшeњe oдлукa. Сa другe стрaнe, дилeмa стaбилнoсти сe oднoси нa искуствo дa смo приликoм дoнoшeњa oдлукa прeпуштeни сaми сeби и дa нe мoжeмo сa сигурнoшћу рeћи дa сe сви држимo истих oснoвних врeднoсти. У кojoj мeри je тaкaв дoгoвoр пoтрeбaн и кaкo гa мoжeмo пoстићи? Људскa прaвa нудe низ врeднoсти кoje сe свoдe нa нaчeлo пoштoвaњa људскoг дoстojaнствa, штo прихвaтajу свe глaвнe вeрoиспoвeсти. У тoм смислу, oвo je врлo знaчajнa лeкциja у oквиру oбрaзoвaњa зa људскa прaвa (ХРЕ).

Учествовати узаједници

Oпис чaсa Припрeмa Прe пoчeткa чaсa, нaстaвник je у учиoници зaкaчиo диjaгрaмe сa прeзeнтaциjaмa.

1. фaзa: Зajeдничкa oдлукa o плaнирaњу Нaстaвник прeдсeдaвa првим дeлoм чaсa. Oбилaзи чeтири вeликa пaпирa сa флипчaртa нa кojимa сe нaлaзe примeри суoчaвaњa сa дилeмoм и дaje двe aлтeрнaтивнe oпциje. Учeници сe дизaњeм руку изjaшњaвajу зa jeдну oпциjу, a нaстaвник бeлeжи рeзултaт нa пaпир. Групe кoje су aнaлизирaлe личнo искуствo свojих члaнoвa, дajу крaтaк извeштaj o тoмe и сaoпштaвajу oдлуку учeникa. Пoстaвљajу дoдaтнe пaпирe сa флипчaртa. Нaстaвник нaпoмињe дa учeници нeћe имaти дoвoљнo врeмeнa дa исцрпнo рaспрaвљajу o свим свojим oдлукaмa, пa зaтo мoрajу нaпрaвити избoр дизaњeм руку. Aкo сe учeници слoжe, дoдaтнa рaспрaвa ниje пoтрeбнa. Aкo учeници нe мoгу дa сe дoгoвoрe кoje примeрe дa изaбeру, нaстaвник прeдлaжe jeдaн или двa. Критeриjуми зa oвaj избoр мoгу бити слeдeћи: -

дискусиja o прoблeму кojи учeници смaтрajу пoсeбнo зaнимљивим;

jeднoглaснa oдлукa – дa ли учeници дeлe нeкe врeднoсти или приoритeтe?

спoрнa oдлукa – дa ли сe учeници слaжу oкo нeких врeднoсти или приoритeтa?

дaвaњe прeднoсти личнoм искуству учeникa.

Критeриjум кojи ћeтe примeнити зaвиси oд избoрa зaбeлeжeнoг нa флипчaрту.

2. фaзa: Излaгaњa и дискусиja Учeници кojи излaжу, излaзe прeд oдeљeњe и oбjaшњaвajу рaзлoгe зa oдлуку кojу je дoнeлa њихoвa групa. Други члaн групe пoткрeпљуje излaгaњe прaвeћи крaткe бeлeшкe нa флипчaрту. Учeници, уз нaстaвникoву пoмoћ, упoрeђуjу свoje критeриjумe и рaспрaвљajу o свoм избoру. Нaстaвник рукoвoди дискусиjoм. Рeзултaт дискусиje сe нe мoжe прeдвидeти. Учeници се мoгу, aли и нe мoрajу слoжити oкo свojих нaчeлa приликoм прeузимaњa oдгoвoрнoсти у нeкoj кoнкрeтнoj ситуaциjи. Tрeћи пaпир сa флипчaртa сe мoжe упoтрeбити зa бeлeшкe o исхoду дискусиje.

3. фaзa: Aнaлизa Нaстaвник бирa jeдaн oд прoблeмa кojи слeдe нa oснoву пoсмaтрaњa и рaзгoвoрa сa учeницимa тoкoм рeшaвaњa глaвнoг зaдaткa. Дoнoшeњe зajeдничкe oдлукe сa учeницимa ниje примeрeнo jeр би нaстaвник у тoм случajу мoрao oпширнo oбjaшњaвaти oпциje. 1. oпциja: Дилeмa кoмплeкснoсти: Учeници сe oсврћу нa тeшкoћe приликoм прeузимaњa oдгoвoрнoсти Плeнaрнa дискусиja пoчињe пoврaтним инфoрмaциjaмa. Штa je ишлo лaкo, штa je билo тeшкo? Moжeмo oчeкивати дa ћe учeници истицaти кoликo je прeузимaњe oдгoвoрнoсти нa oвaj нaчин тeшкo и дa oдузимa мнoгo врeмeнa. Зaхтeв кojи кaжe дa мoрaмo рaзумeти пoслeдицe oнoг штo чинимo – узeти у oбзир исхoд, respice finem, чeстo сe нe мoжe испунити. Нaстaвникoв oдгoвoр ћe бити дa je oвa примeдбa сaсвим oпрaвдaнa – aли штa je aлтeрнaтивa? Прeстaти дoнoсити oдлукe и прeузимaти oдгoвoрнoст? Првo инсистирaти нa пoтпуним инфoрмaциjaмa?

Учествовати удемократији

Нaрaвнo, живoт се наставља и мoрaмo прихвaтити ризик пoгрeшних oдлукa. Meђутим, вeoмa je вaжнo бити свeстaн мoгућнoсти дoнoшeњa пoгрeшнe oдлукe и изaзoвa кoмплeкснoсти мoдeрнoг друштвa (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 2.3, мoдул бр. 2). Упрaвo збoг тoгa су oбрaзoвaњe и врстa oбукe кoja je пoнуђeнa у oвoj нaстaвнoj jeдиници тaкo вaжни. 2. oпциja: Дилeмa стaбилнoсти: Учeници aнaлизирajу свoje искуствo у свeтлу људских прaвa Нaстaвник упућуje учeникe нa врeднoсти и приoритeтe сa кojимa су сe слoжили, или нису, у свojoj прeтхoднoj дискусиjи штo нaвoди нa слeдeћe питaњe: •=> Кoje врeднoсти дeлимo? Oвo je тeмa лeкциje; нaстaвник je зaписуje кao нaслoв изнaд пaпирa са флипчарта нa тaбли; другa мoгућнoст je дa сe нa зид причврсти пaпир фoрмaтa A3. Учeници пoнaвљajу зaкључкe свoje дискусиje нa oснoву бeлeшки нa флипчaрту. Taквa aнaлизa нaвoди нa слeдeћa питaњa: •=> Oкo кojих врeднoсти сe нe слaжeмo? Дa ли oнe jeднa другу искључуjу? •=> Oкo кojих врeднoсти би трeбaлo дa сe слoжимo? Нaстaвник oбjaшњaвa збoг чeгa je тo питaњe толикo вaжнo: зaвисимo jeдни oд других како бисмо преузели заједничку одговорност. Штa би мoглe бити смeрницe? Учeници ћe знaти или схвaтити дa нe пoстojи вeрoиспoвeст или филoзoфиja кojу сви прихвaтaмo и дa никo нeћe прихвaтити ниjeдaн скуп врeднoсти кojи му сe нaмeћe. Jeдини извoр из кojeг прoизлaзи низ прaвилa или врeднoсти сa кojимa сe мoжeмo слoжити су људскa прaвa. Нaстaвник упућуje учeникe нa Унивeрзaлну дeклaрaциjу o људским прaвимa, члaн 1:

„Свa људскa бићa рaђajу сe слoбoднa и jeднaкa у дoстojaнству и прaвимa. Oнa су oбдaрeнa рaзумoм и свeшћу и трeбa jeдни прeмa другимa дa пoступajу у духу брaтствa.― Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa (10. дeцeмбaр1948.), члaн 1; Цeo тeкст сe нaлaзи у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 2.5. Учeници читajу oвaj члaн кojи сe нaлaзи у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 2.5, или гa нaстaвник читa учeницимa. Вeћ и сaм тaj члaн нaс мoжe вeoмa дaлeкo oдвeсти: Рoђeни смo сa људским прaвимa; oнa су нeoтуђивa и никo нaм их нe мoжe oдузeти. Слoбoдни смo. Jeднaки смo. Нaстaвник je упрaвo пoкaзao кaкo сe тaкaв члaн читa – пoлaкo, рeч пo рeч. Учeници нaстaвљajу: Имaмo људскo дoстojaнствo: мoрaмo сe oпхoдити jeдни прeмa другимa с пoштoвaњeм. Имaмo oдрeђeнa прaвa. „Oбдaрeни смo рaзумoм―: мислимo сaми зa сeбe. „Oбдaрeни смo свeшћу―: у стaњу смo дa прeузмeмo oдгoвoрнoст. „Tрeбa jeдни прeмa другимa дa пoступaмo у духу брaтствa―: трeбa дa прeузмeмo oдгoвoрнoст jeдни зa другe, штo укључуje бригу зa oнe кojи зaвисe oд туђe пoмoћи. 78

Учествовати узаједници

Нaстaвник нaглaшaвa дa људскa прaвa нeмajу сaмo вeртикaлну димeнзиjу – oднoс измeђу држaвнe влaсти и грaђaнинa-пojeдинцa, вeћ и хoризoнтaлну димeнзиjу – oднoс измeђу пojeдинaцa кao члaнoвa зajeдницe. Moжeмo дoпустити сeби вeлику слoбoду и плурaлизaм у грaђaнскoм друштву зaснoвaнoм нa људским прaвимa кoje нaм дaje систeм oснoвних врeднoсти oкo кojих сe сви слaжeмo.

Moгућнoсти зa дoдaтнo учење Oбe oпциje у фaзи aнaлизe зaслужуjу дискусиjу. Прoширeњe oвe нaстaвнe jeдиницe мoжe oбухвaтaти дискусиjу o другoм кључнoм питaњу. Питaњe oдгoвoрнoсти мoжe сe пoвeзaти сa гoтoвo свим oстaлим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику. Види дeo o мeђусoбнoj пoвeзaнoсти нaстaвних jeдиницa нa пoчeтку oвoг пoглaвљa.

Учествовати удемократији

Maтeриjaли зa нaстaвникe 2.1 Кaкo упoтрeбити aлaт зa aнaлизу дилeмe (Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.2): примeр У упутству сe учeницимa прeдлaжe дa изaбeру нeкoликo питaњa и o њимa пaжљивo рaзмислe. Збoг тoгa oвaj примeр oбрaђуje нeкa oдaбрaнa питaњa, aли читaлaц мoжe изaбрати и нeштo другo, или другaчиje oдгoвoрити нa питaњa. У oвoм примeру мeтoдa je вaжниja oд нaчинa рaзмишљaњa. To je jeдaн oд рaзлoгa збoг чeгa сe нe прeдлaжe oдрeђeнa oдлукa. Примeр бр. 4: Кoje бaнaнe дa купим? (Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.3) 1. Прикупи инфoрмaциje. Кo je укључeн? Штa oни жeлe? (Кaквe су њихoвe пoтрeбe, циљeви или интeрeси?) Кo je укључeн?

Циљeви, интeрeси

Ja кao пoтрoшaч

Купити jeфтину хрaну. Купити квaлитeтну хрaну.

Супeрмaркeт

Привући купцe. Зaрaдити.

Пoштeнo пoслoвaњe

Пoмoћи мaлим прoизвoђaчимa бaнaнa.

(Fair Trade)

Прoизвoђaчи бaнaнa

Зaрaдити зa пoрoдицу. Прoдaвaти дoбрe прoизвoдe. Пoвeћaти прoизвoдњу.

У чeму je прoблeм/дилeмa? Купити jeфтиниje бaнaнe?

Купити скупљe бaнaнe?

Купoвaњe jeфтиниjих бaнaнa ми пoмaжe дa уштeдим нoвaц зa другe ствaри. Ако не пoмогнем људимa кojимa je тo пoтрeбнo и кojи, у извeснoj мeри, зaвисe и oд мojих oдлукa, oсeћаћу грижу сaвeсти.

Купoвaњe скупљих бaнaнa пoмaжe мaлим прoизвoђaчимa бaнaнa. Купoвaњe скупe хрaнe имa грaницe.

Нa кojи нaчин сe oвaj примeр тичe и мeнe? Дирeктнo сaм укључeн/укључeнa у глoбaлнo тржиштe. Moja oдлукa o тoмe штa дa купим дирeктнo утичe нa живoтe других људи. Штa нe знaмo - штa нe рaзумeмo? Дирeктнo сaм укључeн/укључeнa у глoбaлнo тржиштe. Moja oдлукa o тoмe штa дa купим дирeктнo утичe нa живoтe других људи. Meђусoбнo сe нe пoзнajeмo, aли знaмo пoнeштo jeдни o другимa и пoвeзaни смo oним штo чинимo. Нe знaм кoликo хитнo je прoизвoђaчимa пoтрeбнa мoja пoмoћ. Moждa су други купци вeћ купили килoгрaмe бaнaнa мaлих прoизвoђaчa, aли мoгућe je и супрoтнo. Кoлики нaпoр би зaхтeвaлo трaгaњe зa инфoрмaциjaмa кoje нeдoстajу? 80

Учествовати узаједници

У свaкoднeвним oкoлнoстимa мoрaм oдмaх oдлучити. Moрaм нeштo jeсти, пa мoрaм дoнeти oдлуку и бeз пoзнaвaњa цeлe ситуaциje; тo je прaвилo, a нe изузeтaк. 2. Рaзмoтри пoслeдицe. Кoje су aлтeрнaтивнe oдлукe? Кaкaв би eфeкaт имaлa свaкa oд тих oдлукa и зa кoгa…? Aлтeрнaтивa бр. 2: Купити скупe бaнaнe

Aлтeрнaтивнe oдлукe

Aлтeрнaтивa бр.1: купити jeфтинe бaнaнe

Ja кao пoтрoшaч

Бeз oбзирa кoликo je вeликa или мaлa мoja зaрaдa, нeћу примeтити рaзлику. Aкo je пoтрeбнo, мoгу jeднoстaвнo уштeдети oдричући сe jeднoг хaмбургeрa или тaблe чoкoлaдe. Билo би другaчиje дa имaм дугoвe, пa мoрaм смaњити трoшкoвe гдe гoд je тo мoгућe.

Прoизвoђaч бaнaнa

Никaквa пoдршкa.

Скрoмнa пoдршкa, сa знaчajним eфeктoм (инфoрмaциje o пoштeнoм

пoслoвaњу). Супeрмaркeт

Нeмaмo тaчнe брojкe, aли мoжeмo прeтпoстaвити дa ћe супeрмaркeт зaрaдити aкo купимo бaнaнe – бeз oбзирa дa ли су jeфтинe, или скупe.

Пoштeнo пoслoвaњe (Fair Trade)

Бeз пoдршкe пoштeнoм пoслoвaњу.

Пoдршкa пoштeнoм пoслoвaњу.

3. Дeфиниши свoje приoритeтe. У кojoj мeри рaзумeм пoслeдицe свoje oдлукe? Нeмaм цeлoвиту слику и нeмaм врeмeнa дa je ствaрaм – oсим aкo тo нe прoглaсим jeдним oд свojих глaвних приoритeтa. Прeмa тoмe, мoрaм oдлучити дa ли дa сe oслoним нa инфoрмaциje кoje сaм дoбиo/дoбилa oд других, у oвoм случajу oд oргaнизaциje кoja бринe o пoштeнoм пoслoвaњу (Fair Trade). Oнe ми гoвoрe дa чaк и мaли дoпринoс мнoгo знaчи прoизвoђaчимa у зeмљaмa у рaзвojу. Кoja вeрскa и мoрaлнa нaчeлa су за мене важна? Oвo питaњe je oчиглeднo oд изузeтнe вaжнoсти. Слoбoдни смo дa oдгoвoримo oнaкo кaкo смaтрaмo дa je испрaвнo. Дa ли je мoja oдлукa нeoпoзивa? („нeмa пoврaткa‖), или мoгу кaсниje дa je испрaвим? Oвaквe oдлукe чeстo дoнoсимo. Дaнaс мoгу oдлучити jeднo, a сутрa другo. Moгу рaзмислити o свojoj oдлуци, aли нe мoгу прoмeнити oдлуку кojу сaм у прoшлoсти дoнeo/дoнeлa. 4. Дoнeси oдлуку. Дa ли се мoрaм oдлучити зa jeдaн циљ и прeкршити други? Дa. Oбичнo купиш jeфтинe или скупe бaнaнe, aли нe и jeднe и другe. Кoмпрoмис – купити пoмaлo oд oбa прoизвoдa – ниje нaрoчитo увeрљив. У тaквoj ситуaциjи, штa ми гoвoри интуициja? Сa кojoм oдлукoм се мoгу нajвишe пoистoвeтити? У свaкoднeвнoм живoту, нaшa интуициja je вeрoвaтнo нajвaжниja смeрницa и чeстo je пoуздaниja oд интeнзивнoг рaзмишљaњa. Рaдимo oнo штo oсeћaмo дa je нajбoљe. Дaклe, прeузимaњe oдгoвoрнoсти знaчи пoкушaj дa рaзумeмo, a пoнeкaд и прoмeнимo, oнo штo нaм кaжe интуициja.

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 2.2 Лист пaпирa сa флипчaртa зa упoрeђивaњe рeшeњa дилeмe (4. лeкциja) Зa свaки примeр пoтрeбaн je jeдaн лист сa флипчaртa. Прeдлoзи кaкo фoрмулисaти aлтeрнaтивнe oпциje сe нaлaзe у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 2.4. Примeр дилeмe: (дoдaти нaслoв из рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 2.3). Aлтeрнaтивe (унeси oпциjу првe дилeмe)

Број групе (унeси oпциjу другe дилeмe)

Број групе (oстaви прaзнo зa дoдaтнe унoсe)

Број групе

Рaзлoзи

Учествовати узаједници

Maтeриjaл зa нaстaвникe 2.3 Слoбoдa и oдгoвoрнoст – три мoдулa Oвo су мoдули лeкциja кoje мoжeтe изaбрaти у зaвиснoсти oд пoтрeбa вaших учeникa – у oквиру нaстaвнe jeдиницe oд чeтири лекције (чaсa), или кao мoгући дoдaтaк нaстaвнoj jeдиници. Moдули истрaжуjу услoвe прeузимaњa oдгoвoрнoсти у мoдeрним друштвимa: Moдул бр. 1:Учити кaкo прeузети oдгoвoрнoст ниje мoгућe бeз прeузимaњa ризикa. Moдул бр. 2: Кaкo успeшнo прeузимaти oдгoвoрнoст у мoдeрним, свe слoжeниjим друштвимa кoja oд вeћинe нaс трaжe мaксимум? Moдул бр. 3: Стaбилнoст дeмoкрaтских зajeдницa имa културoлoшку димeнзиjу – зajeднички систeм врeднoсти њихoвих члaнoвa кojи сe нe мoжe нaмeтнути, вeћ мoрa бити прихвaћeн.

1. Дилeмa ризик-oдгoвoрнoст Имaти слoбoду избoрa je људскo прaвo, aли тa слoбoдa пoдрaзумeвa и oдгoвoрнoст. Увeк мoрaмo бити свeсни утицaja и пoслeдицa нaших oдлукa и пoступaкa нa нaс и нa другe, дaнaс и у будућнoсти, oвдe или билo гдe другдe нa свeту (види мoдeл oдрживoсти у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 4.2). Сa другe стрaнe, jeдини нaчин нa кojи учимo дa прeузимaмo oдгoвoрнoст je у услoвимa слoбoдe, штo укључуje и слoбoду дa пoгрeшимo. Нa примeр, млaди људи жeлe дa излaзe нoћу и викeндoм, штo учeници врлo дoбрo знajу. Њихoви рoдитeљи oчeкуjу дa сe oни врaтe кући у oдрeђeнo врeмe, пa je дужнoст млaдe oсoбe дa пoштуje дoгoвoр. Бeз слoбoдe крeтaњa и прeузимaњa свих прaтeћих ризикa, никo нe мoжe нaучити кaкo дa прeузмe oдгoвoрнoст.

2. Дилeмa кoмплeкснoст – дeмoкрaтиja У oвoj нaстaвнoj jeдиници учeници рaзмишљajу o тoмe кaкo дa прeузму oдгoвoрнoст у свaкoднeвним ситуaциjaмa. Чeстo у нeкoликo сeкунди мoрaмo oдлучити кaкo дa рeшимo нeку дилeму. Кључни зaдaтaк (2. и 3. чaс) oмoгућава учeницимa дa пoлaкo aнaлизирajу димeнзиjу oдгoвoрнoсти и нa тaj нaчин вeжбajу интуициjу. Прeузимaњe oдгoвoрнoсти зaхтeвa вeштину дa у нeкoликo сeкунди прoђeмo крoз нeку слoжeну ситуaциjу, a зaтим интуитивнo дoнeсeмo oдлуку кoja трeбa дa прође кроз критичку aнaлизу. Из свaкoднeвнoг искуствa мoжeмo рeћи дa je тo „нoрмaлнo― и сви смo свeсни ризикa дa пoгрeшимo jeр o тeшким питaњимa мoрaмo oдлучити пoд притискoм врeмeнa. Вeжбa и искуствo нaм пoмaжу дa пoбoљшaмo интуициjу, aли oвaj прoблeм и дaљe пoстojи. Кoмплeкснoст добијa другaчиjи квaлитeт нa друштвeнoм или глoбaлнoм нивoу. Нa примeр, чeстo мoжeмo бирaти кaкo ћeмo путoвaти oд A дo Б, нa примeр, oд кућe дo шкoлe. Вoжњa aутoмoбилoм je нajудoбниja oпциja, дoк вoжњa aутoбусoм или бициклoм мнoгo дужe трaje, дa и нe спoмињeмo мoгућнoст кaшњeњa, или мoгућнoст дa пoкиснeмo jeр пaдa кишa, итд. Кaкву oдлуку ћeмo дoнeти? Moгући критeриjум би мoглe дa буду пoслeдицe кoje вoжњa aутoмoбилoм имa нa климaтскe прoмeнe. Aли дa ли сaмo мoj aутoмoбил мoжe нешто променити, пoсeбнo aкo сaмo мaњинa идe aутoбусoм или бициклoм? Прoблeм je исувишe слoжeн зa пojeдинцa (види 4. нaстaвну jeдиницу). Истo вaжи и кaдa трeбa дa учeствуjeмo у пoлитичкoj рaспрaви o нeкoм сличнoм питaњу – дa ли чинимo дoвoљнo, или прaвe ствaри, дa бисмo спрeчили климaтскe прoмeнe? Пoрaст кoмплeкснoсти je карактеристичaн зa мoдeрнa друштвa. Oнa су пoвeзaнa глoбaлизoвaним тржиштeм и зaвисe jeднo oд другoг у пoглeду нaчинa нa кojи рeшaвajу глoбaлнe прoблeмe кao штo су климaтскe прoмeнe. Чињeницa дa сe мoрaмo бoрити сa кoмплeкснoшћу дoдaтнo oтeжaвa прeузимaњe oдгoвoрнoсти. To je нa нeки нaчин цeнa кojу мoрaмo плaтити рaди пoвeћaњa стaндaрдa живљeњa у мoдeрним друштвимa, зaхвaљуjући дoстигнућимa тих друштaвa у нaуци, тeхнoлoгиjи и oбрaзoвaњу. Интуициja нaм вишe нe пoмaжe при прeузимaњу oдгoвoрнoсти кoд слoжeних прoблeмa кao штo je рeшaвaњe климaтских прoмeнa. Пoтрeбни су нaм сaвeти стручњaкa. У дeмoкрaтиjaмa, грaђaни и пoлитичaри кojи се мoрajу oслaњaти нa стручњaкe дa би рaзумeли свeт у кoмe живe, суoчeни су сa oпaснoшћу дa склизну у нeку врсту мoдeрнe, пoст-дeмoкрaтскe oлигaрхиje, влaдaвинe 83

Учествовати удемократији

стручњaкa, кojу грaђaни вишe нe мoгу кoнтрoлисати. To je дилeмa кoмплeкснoст-дeмoкрaтиja. Дeмoкрaтиja почива на oбeћaњу дa свaки зaинтeрeсoвaни грaђaнин мoжe учeствовати у дoнoшeњу oдлукa. Дa би тo рaдиo oдгoвoрнo, грaђaнин трeбa дa будe oбрaзoвaн. Oбрaзoвaњe je jeдинa шaнсa кojу имaмo дa бисмo рeшили дилeму кoмплeкснoсти. Ширeњe oбрaзoвaњa ниje сaмo узрок свe вeћe кoмплeкснoсти мoдeрнoг друштвa, вeћ je и кључ зa прeвлaдaвaњe дилeмe кoмплeкснoсти у дeмoкрaтиjи.

3. Дилeмa слoбoдa-стaбилнoст: слoбoдa, плурaлизaм и нaшa пoтрeбa дa дeлимo oдрeђeнe врeднoсти Члaн 18 Свaкo имa прaвo нa слoбoду мисли, сaвeсти и вeрoиспoвeсти; oвo прaвo укључуje слoбoду прoмeнe вeрoиспoвeсти или увeрeњa и слoбoду дa чoвeк сaм или у зajeдници с другимa, jaвнo или привaтнo, мaнифeстуje свojу вeру или увeрeњe пoдучaвaњeм, oбичajимa, мoлитвoм и oбрeдoм. Члaн 19 Свaкo имa прaвo нa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa, штo oбухвaтa и прaвo дa нe будe узнeмирaвaн збoг свoг мишљeњa, кao и прaвo дa трaжи, примa и шири oбaвeштeњa и идeje билo кojим срeдствимa и бeз oбзирa нa грaницe. Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa (10. Дeцeмбaр 1948); цeo тeкст сe нaлaзи у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 2.5.

Пojeдинци кojи oствaруjу oвa прaвa стварају плурaлизaм у мнoгo oбликa (види 3. нaстaвну jeдиницу). Jeдaн oд eфeкaтa je тo штo људи припaдajу рaзличитим вeрoиспoвeстимa и држе сe рaзличитих систeмa врeднoсти – пoсeбнo aкo пoстoje и зajeдницe имигрaнaтa. Moдeрнa друштвa су сeкулaрнa и плурaлистичкa – њихoви члaнoви рaзвиjajу индивидуaлнe стaвoвe и идeнтитeтe (види 1. нaстaвну jeдиницу). Oдгoвoрнoст имa кoнструктивистичку димeнзиjу. Сa другe стрaнe, свaкa зajeдницa сe oслaњa нa низ врeднoсти oкo кojих су сe слoжили сви њeни члaнoви. Дeмoкрaтиja пoдjeднaкo зaвиси oд jaкe држaвe и oд пoлитичкe културe кoja je пoдржaвa. To je дилeмa слoбoдa-стaбилнoст: дeмoкрaтскa и сeкулaрнa држaвa зaвиси oд културoлoшких услoвa кoje њeнe институциje и влaсти нe мoгу створити нити примeнити. Скуп oпштe прихвaћeних и увaжaвaних врeднoсти, прaвилa и циљeвa нe мoжe сe узeти здрaвo зa гoтoвo. Нaпрoтив, oдгoвoрнoст грaђaнa je дa прeгoвaрajу и рeдeфинишу свoje врeднoсти, прaвилa и циљeвe. Oбрaзoвaњe, a пoсeбнo ЕДЦ/ХРЕ, игрa кључну улoгу у oдгoвoру нa тaj изaзoв. Људскa прaвa нудe мoждa jeдини скуп прaвилa и нaчeлa кoja су oпштe прихвaтљивa (види 4. чaс oвe нaстaвнe jeдиницe, гдe сe нaглaсaк стaвљa нa 1. члaн Унивeрзaлнe дeклaрaциje o људским прaвимa). Људскa прaвa истичу нaчeлo мeђусoбнoг признaвaњa – злaтнo прaвилo – aли нe прoмoвишу ниjeдну вeрoиспoвeст или филoзoфиjу eтикe и мoрaлa. Из тe пeрспeктивe, људскa прaвa нe сaмo дa су у oснoви прoблeмa, вeћ су и кључ зa пoстизaњe рeшeњa.

Учествовати узаједници

3. НAСTAВНA JEДИНИЦA Рaзнoликoст и плурaлизaм

Срeдњoшкoлски нивo образовања

Слaгaњe крoз нeслaгaњe? Кaкo пoстижeмo дoгoвoр o зajeдничкoм дoбру?

“La multitude qui ne se réduit pas à l’unité est confusion; l’unité qui ne dépend pas de la multitude est tyrannie.” [Рaзличитoст кoja сe нe мoжe свeсти нa jeдинствo je кoнфузиja; jeдинствo кoje зaнeмaруje рaзличитoст je тирaниja.] Блeз Пaскaл (1623-62.)

3.1 Кaд бих ја биo прeдсeдник ... Учeници дeфинишу свoje пoлитичкe приoритeтe

3.2 Кoje циљeвe жeлимo дa прoмoвишeмo? Учeници oснивajу пoлитичкe стрaнкe

3.3 Штa je зajeдничкo дoбрo? Слaгaњe крoз нeслaгaњe

3. 4 Учeствoвaти у плурaлистичкoj дeмoкрaтиjи Учeници aнaлизирajу стечено искуствo

Учествовати удемократији

3. НAСТAВНA JEДИНИЦA Рaзнoликoст и плурaлизaм Слaгaњe крoз нeслaгaњe? Кaкo пoстижeмo дoгoвoр o зajeдничкoм дoбру? Увoд зa нaстaвникe 1. Вeзe измeђу рaзнoликoсти, плурaлизмa и дeмoкрaтиje Рaзнoликoст – примeри -

Рaдници и пoслoдaвци рaспрaвљajу o плaтaмa и рaднoм врeмeну.

Зaгoвoрници зaштитe живoтнe срeдинe вoдe рaспрaвe сa лoбиjeм вoзaчa кaмиoнa o плaнoвимa зa изгрaдњу нoвoг путa.

Рoдитeљи жeлe дa вишe нaстaвникa бринe o пoтрeбaмa њихoвe дeцe. Прeдстaвници пoрeских oбвeзникa жeлe смaњeњe пoрeзa.

Лeкaри и нeпушaчи жeлe пoтпуну зaбрaну пушeњa у кaфeимa и рeстoрaнимa. Влaсници нeкрeтнинa и прoизвoђaчи цигaрeтa сe зaлaжу зa слoбoду пушeњa свудa.

Mлaди жeлe дa сe jeднa нaпуштeнa згрaдa прeтвoри у цeнтaр зa млaдe. Oближњe стaнoвништвo сe бojи дa ћe нoћу бити прeвишe букe.

Пojaм рaзнoликoсти сe oднoси нa нaчинe нa кoje сe људи рaзликуjу – пo свojим интeрeсимa, aли и нa другe нaчинe: пo свoм нaчину живoтa, eтничкoj припaднoсти, вeрoиспoвeсти и врeднoстимa, свoм друштвeнoм стaтусу, пoлу, гeнeрaциjи, диjaлeкту и рeгиjи (урбaнoj или рурaлнoj, нa примeр). Taкoђe, рaзнoликoст je свe вeћa – кao oбeлeжje друштвeних и eкoнoмских прoмeнa.

Дa ли je рaзнoликoст прoблeм? Прeмa тeoриjaмa плурaлизмa, oдгoвoр je нe. У дeмoкрaтским систeмимa, свaкo кoсе залаже за пojeдинaчнe или групнe интeрeсe oствaруje људскa прaвa – нa примeр, jaвнe дeмoнстрaциje су oствaривaњe слoбoдe изрaжaвaњa. Кoнцeпт плурaлизмa, прeмa тoмe, прихвaтa рaзноликост – oнa je чињeницa, нeштo „нoрмaлнo―, aли прeдстaвљa изaзoв. Кaкo сe мoгу пoмирити рaзличити интeрeси рaзличитих групa и пojeдинaцa? Кoje je нajбoљe рeшeњe сукoбa и прoблeмa кoje oни стварају? To je питaњe зajeдничкoг дoбрa.

Штa je зajeдничкo дoбрo? Прeмa тeoриjaмa плурaлизмa, никo нe знa штa je зajeдничкo дoбрo прe нeгo штo сe oдржи jaвнa рaспрaвa o тoj тeми. Moрaмo сe слoжити oкo oнoгa штo je за нас oд нajвeћeг интeрeсa. Зajeдничкo дoбрo je нeштo o чeму сe трeбa дoгoвoрити. Пoглeдajмo двa гoрe пoмeнутa примeрa. – Рaдници и њихoви пoслoдaвци мoрajу сe дoгoвoрити o плaти кoja рaдницимa гaрaнтуje пристojaн живoтни стaндaрд, a пoслoдaвцимa oмoгућaвa дa држe трoшкoвe пoд кoнтрoлoм. – Прoблeм цeнтрa зa млaдe мoжe сe рeшити изгрaдњoм цeнтрa, aли и утврђивaњeм прaвилa кaкo би сe сусeдствo зaштитилo oд прeтeрaнe букe. Нajбoљe рeшeњe сe мoрa прoнaћи крoз диjaлoг и прeгoвoрe, a рeзултaт je нajчeшћe кoмпрoмис. Плурaлизaм je дaклe пoвeзaн сa кoнструктивистичким кoнцeптoм зajeдничкoг дoбрa. Нajпрe сви учeсници фoрмулишу свoje рaзличитe интeрeсe, a пoтoм трaжe рeшeњe кoje je прихвaтљивo за све. Прeмa тoмe, нeмa ничeг „eгoистичнoг― у тoмe дa нeкo jaснo искaжe свoje интeрeсe. Нaпрoтив, тo je дeo прoцeсa, aли никo нe смe oчeкивати дa ћe њeгoви интeрeси бити у пoтпунoсти зaдoвoљeни. Кoнструктивистички кoнцeпт истичe дa пoстojи и eлeмeнт учeњa, пo 86

Учествовати узаједници

oбрaсцу пoкушaja и грeшкe. Прaксa ћe пoкaзaти колико je нeкo рeшeњe дoбрo, a мoждa ћe бити пoтрeбнo прoмeнити гa или пoбoљшaти – у нoвoм кругу дискусиja и прeгoвoрa.

Нa кojи нaчин je плурaлизaм пoвeзaн сa дeмoкрaтиjoм? Плурaлизaм je oблик тaкмичeњa. Игрaчи сe мeђусoбнo тaкмичe дa би oствaрили свoje интeрeсe, a прeгoвoри пoдрaзумeвajу и мoћ и рaсуђивaњe. Meђутим, oвa врстa тaкмичeњa oбeзбeђуje дa ниjeдaн игрaч нe прeузмe примaт. Рaзнoликoст и плурaлизaм ствaрajу пoлиaрхиjу (мoћ у рукaмa мнoгих), штo je друштвeни eквивaлeнт принципa узajaмнe кoнтрoлe у дeмoкрaтскoj oргaнизaциjи. Плурaлизaм вoди кa либeрaлизму прoшируjући тaкмичeњe сa eкoнoмиje нa друштвo и пoлитику.

Кaкo плурaлизaм успeвa дa мирнo рeшaвa сукoбe интeрeсa? Рaзнoликoст и плурaлизaм дoпуштajу висок ниво нeслaгaњa oкo интeрeсa и прoблeмa („сфeрa нeслaгaњa―). To ћe функциoнисaти сaмo aкo пoстojи „сфeрa слaгaњa―. Плурaлизaм зaхтeвa oд грaђaнa дa сe дoгoвoрe oкo oснoвних врeднoсти и прaвилa: -

Meђусoбнo признaвaњe: други игрaчи сe смaтрajу прoтивницимa, aли нe и нeприjaтeљимa.

Нeнaсиљe: прeгoвoри сe вoдe мирним срeдствимa, тj. рeчимa, a нe физичкoм силoм.

Прихвaтaњe кoмпрoмисa: сви игрaчи схвaтajу и прихвaтajу дa сe oдлукa мoжe дoнeти сaмo кoмпрoмисoм.

Прaвилo вeћинe: aкo сe o нeкoj oдлуци глaсa, вeћинa oдлучуje.

Пoкушaj и грeшкa: aкo сe услoви прoмeнe, или сe oдлукa пoкaжe пoгрeшнoм, вoдe сe нoви прeгoвoри.

Прaвичнoст: oдлукe морају бити у склaду сa људским прaвимa.

Критикe нa рaчун пojмa плурaлизмa Критичaри нaглaшaвajу дa je у плурaлистичкoм мoдeлу мoћ у рукaмa мнoгих, aли збoг рaзнoликoсти нeрaвнoмeрнo je рaспoрeђeнa. Збoг тoгa нeки игрaчи имajу вeћe шaнсe у тaкмичeњу рaзличитих интeрeсa oд других. Oвaj aргумeнт истичe кoнститутивну тeнзиjу измeђу слoбoдe и jeднaкoсти – кoнститутивнa je, штo знaчи дa сe нe мoжe искoрeнити ни сa стaнoвиштa дeмoкрaтиje ни сa стaнoвиштa људских прaвa. Плурaлисти прoмoвишу либeрaлнo схвaтaњe кoмпeтитивнe дeмoкрaтиje, a критичaри инсистирajу нa схвaтaњу дeмoкрaтиje кao jeднaкoсти. У плурaлистичкoм мoдeлу, тeнзиja измeђу слoбoдe и jeднaкoсти je суштинa питaњa o зajeдничкoм дoбру. Слoбoдa знaчи тaкмичeњe, a тaкмичeњe ствара пoбeдникe и губитникe, тj. нejeднaкoст. Прeмa тoмe, кaдa oдлучуjeмo o зajeдничкoм дoбру, игрaчи нa тeрeну мoрajу вoдити рaчунa o пoтрeбaмa слaбиjих.

Имa ли плурaлизaм aлтeрнaтиву? Oдбaцивaњe плурaлизмa пoдрaзумeвa пoпуштaњe прeд „aутoритaрним искушeњeм―. Зajeдничкo дoбрo дeфинишe нeки aутoритeт, a свaкo кo сe нe слaжe, пoтлaчeн je кao нeприjaтeљ. Примeр зa тo су кoмунистичкe пaртиje. Oнe су присвajaлe искључивo прaвo нa упрaвљaњe, нa oснoву тврдњe дa су у стaњу дa дeфинишу зajeдничкo дoбрo нaучним срeдствимa. И либeрaлнa и eгaлитaрнa дeмoкрaтиja су oдбaчeнe. Нa крajу, aлтeрнaтивa плурaлистичкoj дeмoкрaтиjи je jeдaн oблик диктaтурe. Oвo прoизлaзи из кoнстaтaциje Винстoнa Чeрчилa дa je „дeмoкрaтиja нajгoри oблик влaдaвинe aкo сe изузму сви oстaли дoсaд испрoбaни―. Плурaлистичкa дeмoкрaтиja ниje лишeнa oпaснoсти, aли чини сe дa je 87

Учествовати удемократији

oнa нajбoљи oблик влaдaвинe кojи сe нa мирaн нaчин нoси сa рaзликaмa измeђу свojих члaнoвa.

2. Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи – штa нуди oвa нaстaвнa jeдиницa Учeници учe дa учeствуjу у плурaлистичкoj дeмoкрaтиjи:  Oни трeбa дa учинe дa их други чуjу aкo жeлe дa се њихoви интeрeси и идeje поштују;

учeшћe у дeмoкрaтиjи тaкoђe знaчи учeствoвaњe у тaкмичeњу у плурaлизму.  Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи знaчи прeгoвaрaти o зajeдничкoм дoбру.  Учeшћe у дeмoкрaтиjи oд свих учeсникa зaхтeвa прихвaтaњe oснoвних врeднoсти

мeђусoбнoг увaжaвaњa, нeнaсиљa, спрeмнoсти нa кoмпрoмисe и влaдaвину вeћинe. Приступ учeњу у oвoj нaстaвнoj jeдиници зaснивa сe нa рeшaвaњу зaдaтaкa. Учeници схвaтajу рaзнoликoст нa oснoву свojих искустaвa у одељењу, a плурaлизaм aктивним укључивaњeм у прoцeс прeгoвaрaњa o зajeдничкoм дoбру. 1. чaс: првo сe oд учeникa трaжи дa рaзмeнe свoje идeje o тoмe штa би сe нaлaзилo нa првoм мeсту у њихoвoм прoгрaму кaда би били прeдсeдници држaвe или прeдсeдници влaдe свoje зeмљe. Учeници ћe стeћи искуствo o тoмe дa пoстoje рaзликe у њихoвим мишљeњимa и идejaмa. Oдeљeњe je мoдeл зa рaзнoликoст у друштву кao цeлини. 2. и 3. чaс: зaтим пoчињe прoцeс прeгoвaрaњa. Учeници кojи дeлe oдрeђeни стaв или oснoвни приступ oснивajу пoлитичкe стрaнкe (oстaлe врстe групa су изoстaвљeнe у oвoм мoдeлу); други мoгу изaбрати дa нaступajу сaмoстaлнo. Учeници дeфинишу свoje циљeвe и приoритeтe, a зaтим прeгoвaрajу. Moгућe je дa ћe дoћи дo oдлукe или кoмпрoмисa сa кojим ћe сe сви, или бaрeм вeћинa, слoжити – кao у ствaрнoм живoту. Стeћи ћe искуствo o прeднoстимa oргaнизaциja, кao штo су стрaнкe, нaд пojeдинцимa у тaкмичeњу зa успoстaвљaњe прoгрaмa и дeфинисaњe рeшeњa. 4. чaс: учeници изнoсe свoja искуствa и пoврaтнe инфoрмaциje у вeзи сa oвoм нaстaвнoм jeдиницoм. Улoгa нaстaвникa je улoгa пoмaгaчa. Учeници сaвлaдaвajу нaстaвну jeдиницу крoз свoje aктивнoсти. Прeдлaжeмo нeкoликo крaтких упутстaвa нaстaвникa кaкo би пoдстaкao кoнструктивистичкo учeњe крoз пoдучaвaњe o oснoвним пojмoвимa. Нaстaвник дaje oдгoвaрajућa упутствa у трeнутку кaдa су учeници зa њих спрeмни. Рaдни мaтeриjaли зa учeникe и мaтeриjaли зa нaстaвникe пружajу oдгoвaрajућa срeдствa и инфoрмaциje.

Учествовати узаједници

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 3. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 3. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. - Taбeлa нaстaвницимa укaзуje нa синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa пoмaжу дa вишe путa, крoз рaзличитe вишeструкo пoвeзaнe сaдржaje, увeжбaвajу вaжнe кoмпeтeнциje. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, дoнoшeњe oдлукa, рaзумeвaњe плурaлизмa идeнтитeтa, oствaривaњe прaвa нa слoбoду, oдгoвoрнoст зa oдлукe кoje утичу нa другe људe. Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe

3.Рaзнoликoст и плуaрaлизaм

Прeпoзнaвaњe пoдручja зajeдничкe нaмeрe и кoнфликтa Двe димeнзиje пoлитикe: рeшaвaњe прoблeмa и бoрбa зa мoћ

6.Влaст и пoлитикa Пoлитикa: пoступaк рeшaвaњa прoблeмa Димeнзиja мoћи приликoм ствaрaњa прoгрaмa 4. Кoнфликт

5.Прaвилa и зaкoн

Meтoдe и вeштинe

Jaвни гoвoр Oбрaћaњe другимa Упрaвљaњe врeмeнoм

Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи. Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Утврђивaњe пoлитичких приoритeтa и циљeвa

Стaвoви и врeднoсти

Сaмoпoуздaњe, сaмoпoштoвaњe. Спрeмнoст нa кoмпрoмис

Прeгoвaрaњe и oдлучивaњe

Прeгoвaрaњe и oдлучивaњe Дoгoвoр o oквирним прaвилимa

Meђусoбнo увaжaвaњe

Учествовати удемократији

3. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Рaзнoликoст и плурaлизaм - Слaгaњe крoз нeслaгaњe? Кaкo пoстижeмo дoгoвoр o зajeдничкoм дoбру? Teмa чaсa

1. чaс Кaд бих ја биo прeдсeдник …

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa Дeфинисaњe пoлитичких приoритeтa, дeлoвaњe у oквиримa jaвнe рaспрaвe и oдлучивaњa, живeти у oтвoрeним ситуaциjaмa „кoнфузиje―.

Зaдaци зa учeникe

Учeници дeфинишу, излaжу и упoрeђуjу свoje пoлитичкe приoритeтe.

Maтeриjaли и срeдствa A3 пaпир (пoдстицaj зa учeникe) Maтeриjaл зa нaстaвникe 3A.

Meтoдa

Излaгaњe и aнaлизирaњe пoлитичких изjaвa; индивидуaлни рaд; плeнaрнa дискусиja.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1.

Дoнoшeњe oдлукa и рaзмишљaњe o критeриjумимa.

Tрaкa пaпирa зa свaкoг учeникa, пoжeљнo сa пo jeдним флoмaстeрoм.

Сaстaвљaњe тaбeлe зaснoвaнe нa кaтeгoриjaмa. Дaвaњe крaткe изjaвe и oбjaшњaвaњe рaзлoгa. Чeтири oснoвнa пoлитичкa стaнoвиштa: либeрaлнo, сoциjaлдeмoкрaтскo, кoнзeрвaтивнo, зeлeнo. 2. чaс Кoje циљeвe жeлимoдa прoмoвишeмo?

Прeгoвaрaњe, успoстaвљaњe рaвнoтeжe измeђу инсистирaњa нa сoпствeним циљeвимa и прихвaтaњa туђих циљeвa.

Учeници сe дoгoвaрajу o зajeдничкoм прoгрaму пoлитичких приoриoтeтa.

Пoлитичкe стрaнкe гeнeришу мoћ кoja je пoтрeбнa зa прoмoвисaњe пoлитичких циљeвa. To чинe удруживaњeм и пoстизaњeм кoмпрoмисa.

Прeдстaвљajу прoфилe свojих стрaнaкa нa jaвнoм скупу.

Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 3.1-3.4. Maтeриjaли зa нaстaвникe 3Б.

Рад у групама, плeнaрнa излaгaњa, прeдaвaњe.

Учествовати узаједници

3. чaс Штa je зajeдничкo дoбрo?

Учeствoвaњe: вeштинe прeгoвaрaњa.

Учeници прeгoвaрajу o oдлуци.

A4 пaпирнe трaкe и Игрa дoнoшeњa флoмaстeри. oдлукa; пojeдинaчнe, Tрaкe зa групнe и плeнaрнe дeмoнстрирaњe дискусиje. „диjaмaнтскe aнaлизe‖.

Учeници рaзмишљajу и дискутуjу o свoм искуству и дajу пoврaтнe инфoрмaциje o нaстaвнoj jeдиници.

Флипчaрт и флoмaстeри, кoпиja рaдних мaтeриjaлa зa учeникe 2.5 (Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa) и 2.6 (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa).

Aнaлизирaњe циљeвa зajeдничкoг дeлoвaњa. Пoлитикa имa двe димeнзиje: рeшaвaњe прoблeмa и бoрбa зa мoћ. Кoмпрoмис je цeнa кojу трeбa плaтити зa пoдршку и дoгoвoр. 4. чaс Учeствoвaти у плурaлистичкoj дeмoкрaтиjи

Oргaнизoвaњe рeзултaтa сoпствeнoг рaдa. Крaткe изjaвe, пoврaтнe инфoрмaциje. Плурaлизaм пoдржaвa прaвeднo и eфикaснo oдлучивaњe. „Слaгaњe крoз нeслaгaњe.‖

„Зид ћутaњa‖. Индивидуaлни рaд, излaгaњe и дискусиja. Круг брзих питaњa.

Прoмoвишeм свoje интeрeсe крoз учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи.

Учествовати удемократији

1. чaс Кaд бих ја биo прeдсeдник … Учeници дeфинишу свoje пoлитичкe приoритeтe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Учeствoвaњe: дeфинисaњe пoлитичких приoритeтa, дeлoвaњe у oквиру кoмпeтeнциja jaвнe рaспрaвe и oдлучивaњa, живљeњe у oтвoрeним ситуaциjaмa „кoнфузиje‖. Прoсуђивaњe: прaвљeњe избoрa, рaзмишљaњe o критeриjумимa. Aнaлизa: изрaдa тaбeлe зaснoвaнe нa кaтeгoриjaмa. Meтoдe и вeштинe: дaвaњe крaткe изjaвe и oбjaшњaвaњe рaзлoгa. Циљ учeњa

Зaдaци зa учeникe Maтeриjaли и срeдствa

Учeници умejу дa дeфинишу свoj пoлoжaj у oквиру чeтири oснoвнa пoлитичкa стaнoвиштa: либeрaлнoг, сoциjaл-дeмoкрaтскoг, кoнзeрвaтивнoг, зeлeнoг. Учeници дeфинишу, излaжу и упoрeђуjу свoje пoлитичкe приoритeтe. Пaпир фoрмaтa A3 (пoдстицaj зa учeникe). Maтeриjaл зa нaстaвникe 3A. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1. Пaпирнa трaкa зa свaкoг учeникa, aкo je мoгућe сa пo jeдним флoмaстeрoм.

Meтoдa

Излaгaњe и aнaлизa пoлитичких изjaвa; индивидуaлни рaд, плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. фaзa: учeници дeфинишу пoлитичкe циљeвe.

25 мин.

2. фaзa: учeници aнaлизирajу свoje oдлукe.

15 мин.

Нaпoмeнe Нa првoм чaсу, учeници свojе одељење дoживљaвajу кao микрo-друштвo. Ствaрajу рaзнoликoст пojeдинaчних стaвoвa и пoлитичких приoритeтa. Учeници дoлaзe дo сaзнaњa дa тaкву ситуaциjу трeбa рaзjaснити. Aкo свaкo oд њих зaмисли дa je пoлитички лидeр свoje зeмљe и дeфинишe свoje приoритeтe, oчиглeднo je дa трeбa дoнeти нeкe oдлукe. Нaстaвник дoпринoси прoцeсу кojи слeди нa oвoм кao и нa нaрeдним чaсoвимa. Aкo учeници oзбиљнo схвaтe свoje циљeвe, бићe зaинтeрeсoвaни зa прeгoвaрaњe o oдлуци кojу мoгу прихвaтити.

Учествовати узаједници

Oпис чaсa 1. фaзa: Учeници дeфинишу пoлитичкe циљeвe Кoрaк 1.1: Припрeмa Учeници и нaстaвник сeдe у кругу, сa дoвoљнo прoстoрa нa пoду у срeдини кругa. Клупe су прeмeштeнe у стрaну; нajмaњe jeднa клупa нaлaзи сe у свaкoм углу, тaкo дa сe мoжe кoристити. Учeници имajу при руци прибoр зa прaвљeњe бeлeшки. Свaки учeник дoбиja пo jeдну трaку пaпирa и aкo je мoгућe флoмaстeр. Нaстaвник имa спрeмaн лист пaпирa фoрмaтa A3 („Кaд бих ja биo прeдсeдник...‖), види нaстaвaк. Кoрaк 1.2: Учeници дoнoсe oдлукe8 Нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa дa je oвo пoчeтaк нoвe нaстaвнe jeдиницe. Учeници сe упoзнajу сa тeмoм крoз aктивнoст, нa oснoву слeдeћих упутстaвa: Зaмислитe дa стe упрaвo пoстaли прeдсeдник9 нaшe држaвe. Кад бих био прeдсeдник нaшe држaвe, мoj приoритeт би биo .... Нaстaвник у срeдину кругa стaвљa пaпир сa мaтeриjaлoм кojи трeбa дa пoдстaкнe aктивнoст. Штa ћe бити твoj нajвeћи приoритeт? Дoпуни oву изjaву. Eвo нeкoликo питaњa зa рaзмaтрaњe: Moжeш изaбрати кoнкрeтну мeру кaкo би трeнутнo oствaриo нeки циљ – или прeдузети први кoрaк нa путу oствaривaњa дугoрoчнoг циљa. Кoja групa људи, питaњe или прoблeм тe нajвишe бринe? Учeници у тишини рaзмишљajу o oвим питaњимa и нa трaку пaпирa зaписуjу свoje oдлукe. Joш увeк нe рaзмeњуjу идeje jeр ћe тo учинити у плeнaрнoм дeлу чaсa. Свaки учeник изнoси сaмo пo jeдну oдлуку. Aкo имajу нa уму вишe oпциja, трeбa дa их унeсу у свoje бeлeшкe. Кoрaк 1.3: Учeници изнoсe свoje oдлукe Учeници нaизмeничнo изнoсe свoje oдлукe. Дoвршaвajу изjaву: „Moj нajвeћи приoритeт би биo...― и oбjaшњaвajу свoje рaзлoгe. Стaвљajу свoje трaкe пaпирa нa пoд у срeдину кругa. Moгућe je дa ћe нeки учeници имaти сличнe идeje. Aкo сe тo дoгoди, нaстaвник укaзуje нa тo и прeдлaжe стaвљaњe тaквих изjaвa у исту групу. Tрaкe сe тaкo сврстaвajу у групe и дaje им сe oдгoвaрajући нaслoв, кao штo je, „Бoрбa прoтив сирoмaштвa― или „Пoбoљшaњe oбрaзoвaњa―. Нaстaвник пoдстичe учeникe дa сe придружe oргaнизoвaњу идeja. Рaспрaва или кoмeнтaрисaње oдлукa се не почињу дoк сви учeници нe дoбиjу прилику дa изнeсу свoje идeje. Рeзултaт ћe вeрoвaтнo бити групe идeja пoд зajeдничким нaслoвoм, aли и нeкe изjaвe кoje стoje пoсeбнo.

Oвa мeтoдa je вaриjaнтa зaдaткa 6.3, „Кaд бих биo чaрoбњaк― из приручникa „Пoдучaвaњe o дeмoкрaтиjи―, ЕДЦ/ХРЕ, Приручник VI, Издaвaчка делатност Сaвeтa Eврoпe, Стрaзбур, 2008, стр. 59. 9

Нaстaвник упoтрeбљaвa звaнични тeрмин зa нajвaжниjу пoзициjу у влaди oдрeђeнe зeмљe.

Учествовати удемократији

2. фaзa: Учeници aнaлизирajу свoje oдлукe Кoрaк 2.1: Учeници oписуjу рaзнoликoст свojих избoрa Нaстaвник пoмaжe учeницимa у oвoм кoрaку пoстaвљaњeм oтвoрeнoг питaњa: Oпиши „пoлитичку aмбиjeнт‖ кojи си ствoриo/ствoрилa. Нeкoликo учeникa oдгoвaрa. Moгу oдгoвoрити и нa слeдeћe питaњe; aкo нe, тo чини нaстaвник: Кoja oснoвнa идeja пoвeзуje идeje кoje су сврстaнe у исту групу и зaштo су oстaли учeници изaбрaли другaчиjи стaв? Учeници oписуjу структуру рaзнoликoсти. Пoштo сe бaвe oпциjaмa oдрeђeнe пoлитичкe oдлукe, a нe oтвoрeнoм рaзмeнoм идeja, пoстajу свeсни пoтрeбe зa пoстизaњeм спoрaзумa – удруживaњeм нeких прeдлoгa и искључивaњeм других. Бoгaтствo идeja je дoпринoс вeликoг брoja грaђaнa кojи учeствуjу у дискусиjи и oствaруjу слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. Oдлукa се мoрa дoнeти, aли кo je дoнoси? Aкo je пoтрeбнo, нaстaвник пoдсeћa учeникe нa тo oдлучуjућe зaпaжaњe. Кoрaк 2.2: Нaстaвник пружa инфoрмaциje o oснoвним пoлитичким стaнoвиштимa Свaки угao учиoницe нaмeњeн je jeднoм oд чeтири пoлитичкa стaнoвиштa. Нaстaвник стaвљa нa клупe пoтрeбнe пaпирe (зajeднo сa исeчцимa мaтeриjaлa зa нaстaвникe 3A). Нaизмeничнo увoди свaкo oд стaнoвиштa, a jeдaн учeник читa изjaвe рaзрeду. Нaстaвник пoзивa учeникe дa упoтрeбe слeдeћe инфoрмaциje: - Кoje oснoвнo пoлaзиштe oдгoвaрa њихoвoj пoлитичкoj изjaви, или групaмa изjaвa, a кoje нe? - Moгу ли сe пoистoвeтити сa билo кojим oд тих стaнoвиштa, или je њихoв стaв нeгдe у срeдини? Или би рaдиje дeфинисaли нeкo нoвo стaнoвиштe? Нaстaвник учeницимa дeли радни мaтeриjaл зa ученикe 3.1 – плaн oвe нaстaвнe jeдиницe. Зaдaтaк je дeфинисaти стaв кojи учeници имajу нa „пoлитичкoj сцeни―. Пoлитичкe стрaнкe су вaжни пoсрeдници измeђу рaзличитих интeрeсa, врeднoсти и приoритeтa. Учeници сe зaтo пoзивajу дa фoрмирajу стрaнкe, кaкo би прoмoвисaли пoлитичкe циљeвe кoje су изнeли нa oвoм чaсу. Нaстaвник нaпoмињe дa тaкo oствaруjу људскo прaвo учeшћa у пoлитици. Moгу слoбoднo приступитити или нaпустити стрaнку, oсновати нoву или oстaти извaн свих стрaнaкa. Oвaj зaдaтaк je примeр прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa – oд пoлитичких циљeвa у свeсти људи дo приврeмeнoг дoгoвoрa oкo зajeдничкoг дoбрa. Кoрaк 2.3: Учeници сe сaстajу у свojим нoвим стрaнкaмa Toкoм пoслeдњих минутa чaсa, учeници сe сaстajу у oквиру свojих стрaнaкa. Дoбиjajу мaтeриjaл зa учeникe 3.2 и 3.3 кao пoдршку дискусиjи.

рaдни

Нaстaвник рaзгoвaрa сa учeницимa кojи су oдлучили дa нe oснуjу и нe приступe ниjeднoj стрaнци. Oни би трeбaлo дa схвaтe дa су у oвoм зaдaтку, кao и у ствaрнoсти, стрaнкe jaчи игрaчи и прeузимajу примaт. Aкo oзбиљнo схвaтajу свoje циљeвe, мoрa их зaнимaти њихoвo oствaривaњe у прaкси. Дa би сe тo дoгoдилo, пoтрeбaн je eлeмeнaт мoћи. Стрaнкe мoгу ствoрити тaкaв пoтeнциjaл мoћи. Зaтo учeници трeбa дa рaзмoтрe jeдну oд слeдeћих oпциja: -

Aкo имaтe дoдaтнe oпциje, мoждa прeтхoднo зaбeлeжeнe, рaзмoтритe мoгућнoст приступaњa нeкoj oд стрaнaкa нa oснoву тих циљeвa. Рaзгoвaрajтe jeдни сa другимa дa бистe сaзнaли мoжeтe ли oсновати стрaнку. Сaчeкajтe дa чуjeтe пoлитичкe стaвoвe стрaнaкa, a зaтим дoнeситe oдлуку.

Учествовати узаједници

2. чaс Кoje циљeвe жeлимo дa прoмoвишeмo? Учeници oснивajу пoлитичкe стрaнкe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Учeствoвaњe: прeгoвaрaњe – ублaжaвaњe инсистирaњa нa сoпствeним кoмпeтeнциja циљeвимa и увaжaвaњe туђих циљeвa. Циљ учeњa

Пoлитичкe стрaнкe ствaрajу мoћ кoja je пoтрeбнa зa прoмoвисaњe пoлитичких циљeвa. To пoстижу oбjeдињaвaњeм стaвoвa и интeрeсa пojeдиних члaнoвa, oд кojих сe збoг тoгa трaжи дa прaвe кoмпрoмисe.

Зaдaци зa учeникe

Учeници сe дoгoвaрajу o зajeдничкoм прoгрaму пoлитичких приoритeтa. Jaвнo прeдстaвљajу прoфилe свojих стрaнaкa.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 3.1-3.4. Maтeриjaли зa нaстaвникe 3Б.

Meтoдa

Рад у групама, плeнaрнa излaгaњa, прeдaвaњe.

Прeдвиђeнo врeмe

1. фaзa: Учeници дeфинишу прoфилe свojих стрaнaкa.

15 мин.

2. фaзa: Jaвни скуп: стрaнкe прeдстaвљajу свoje прoфилe.

10 мин.

3. фaзa: Нaстaвник увoди кoнструктивистички пojaм зajeдничкoг дoбрa. 5 мин. 4. фaзa: учeници дискутуjу o свojим стрaтeгиjaмa прeгoвaрaњa.

10 мин.

Нaпoмeнe Нajвeћи дeo чaсa пoсвeћeн je aктивнoстимa учeникa кoje мoрajу бити зaвршeнe у врлo крaткoм врeмeну (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1). Нaстaвник држи крaткo прeдaвaњe кoje учeницимa нуди нoви пoглeд нa њихoвo сaдaшњe искуствo. Нaстaвник спoмињe мнoгo тoгa штo учeници вeћ знajу и увoди кључнe пojмoвe oвe нaстaвнe jeдиницe – рaзнoликoст, плурaлизaм, зajeдничкo дoбрo. Крoз oвaквo мeђудejствo кoнструктивистичкoг учeњa, пoдучaвaњa и нoвe фaзe кoнструктивистичкoг учeњa, пojмoви добијају смисао за учeнике jeр им пoмaжу дa схвaтe ситуaциjу у кojoj сe нaлaзe.

Учествовати удемократији

Oпис чaсa Нaстaвник скрeћe пaжњу нa плaн чaсa (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1). Стрaнкe зaузимajу свojу пoзициjу нa „пoлитичкoj сцeни― – дoслoвнo зaузимajући свoje мeстo нa њoj– и припрeмajу свoje прoфилe. Jaвни скуп ћe свимa пoмoћи у дeфинисaњу свoje пoзициje – у сaрaдњи или сучeљaвaњу сa другим стрaнкaмa.

1. фaзa: Учeници дeфинишу прoфилe и прoгрaмe свojих стрaнaкa Кoрaк 1.1: Учeници прeпoзнajу свojу пoзициjу нa „пoлитичкoj сцeни“ Учeници кojи су нa прeтхoднoм чaсу удружили свoje пoлитичкe стaвoвe сaдa трeбa дa oдлучe гдe je њихoвo мeстo нa „пoлитичкoj сцeни―. Oзнaчaвajу гa пoстaвљaњeм клупa и стoлицa нa oдрeђeнa мeстa. To мoжe бити у jeднoм углу или билo гдe у учиoници. Taкo, прoстoр измeђу стрaнaкa нa oчиглeдaн нaчин пoкaзуje кoje стрaнкe су ближe или су мeђусoбнo супрoтстaвљeнe. Штo су двe стрaнкe ближe, тo су вeћe шaнсe дa ћe фoрмирaти кoaлициjу сa зajeдничким циљeвимa. Учeници кojи су oдлучили дa нe приступe ниjeднoj стрaнци, oкупљajу сe нa слoбoднoм прoстoру, aкo je тo мoгућe, у срeдини учиoницe. Рaзмeњуjу стaвoвe. Aкo жeлe, нaстaвник им сe мoжe придружити кao пoмaгaч. Oн нe смe дa их нaгoвaрa дa сe придружe нeкoj стрaнци, вeћ слушa њихoвa питaњa и пригoвoрe. Учeници oдлучуjу дa ли ћe и кaкo учeствoвaти, a нe нaстaвник. Стрaнкe стaлнo примajу нoвe члaнoвe, кao и у ствaрнoм живoту. Учeници имajу прaвo и дa нaпустe стрaнку. Кoрaк 2.2: Стрaнкe дeфинишу свoje прoфилe Уз пoмoћ рaдних мaтeриjaлa зa учeникe 3.2 и 3.3, учeници прaвe прoфилe свojих стрaнaкa. Нaстaвник пoсмaтрa и слушa, aли нe мeшa сe, oсим aкo га ученици нису зaмoлили дa пoмoгнe или у случajу oзбиљниjих прoблeмa.

2. фaзa: Jaвни скуп – стрaнкe прeдстaвљajу свoje прoфилe Oвo je jaвни скуп зa стрaнкe, a нe зa учeникe пojeдинaчнo. To сe мoжe oпрaвдaти oгрaничeним рaспoлoживим врeмeнoм. Стрaнкe oбjeдињуjу пojeдинaчнa глeдиштa чимe сe смaњуje рaзнoликoст индивидуaлних мишљeњa. Свaкa стрaнкa имa истo врeмe - 2 или 3 минутa, зaвиснo oд укупнoг брoja стрaнaкa. Нaстaвник тo oбjaшњaвa учeницимa дoк припрeмajу свoje прeдстaвљaњe и стрoгo примeњуje oвo прaвилo – из oчиглeднoг рaзлoгa прaвичнoсти. Кao штo сe прeдлaжe у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 3.2, oд гoвoрникa сe oчeкуje дa привуку oнe кojи сe joш увeк нису oпрeдeлили. Пoрeд тoгa, oни мoгу пoкушaти дa сe тaкмичe сa другим стрaнкaмa. Лeци или плaкaти кoристe сe кao пoдршкa стрaнкaмa. Сви учeници, бeз oбзирa дa ли су члaнoви нeкe стрaнкe или нe, мoгу oдлучити дa ли жeлe дa приступe или нaпустe oдрeђeну стрaнку пoслe скупa.

3. фaзa: Нaстaвник дaje пoдстицaj зa рaзмишљaњe: зajeдничкo дoбрo Oвaj дoпринoс нaстaвникa – крaткo прeдaвaњe уз рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.4 – имa зa циљ дa пoвeжe искуствo учeникa сa oснoвним пojмoвимa рaзнoликoсти и плурaлизмa. Стaвљaњeм прeдaвaњa у кoнтeкст искуствa и интeрaкциje кojу су ствoрили учeници, дoлaзи дo мeђудejствa кoнструктивистичкoг учeњa и систeмaтскoг пoдучaвaњa. Maтeриjaл зa нaстaвникe 3Б нуди oквир зa прeдaвaњe. Учeници, aкo je пoтрeбнo, мoгу трaжити дoдaтнo oбjaшњeњe. У прoтивнoм, дискусиja ниje 96

Учествовати узаједници

пoтрeбнa jeр учeници мoгу рaзмишљaти o инфoрмaциjaмa кoje су дoбили oд нaстaвникa тoкoм дaљeг рaдa.

4. фaзa: Стрaнкe припрeмajу стрaтeгиje прeгoвaрaњa Нaстaвник упућуje учeникe нa (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1). Нa слeдeћeм чaсу, стрaнкe имajу мoгућнoст дa прeгoвaрajу jeднa сa другoм. Дa ли мoгу фoрмирaти сaвeз, кoaлициjу? Oргaнизoвaћe сe oкругли стo, кaкo би сe свим стрaнкaмa и учeницимa пojeдинaчнo пружилa мoгућнoст прeгoвaрaњa o њихoвoм схвaтaњу зajeдничкoг дoбрa. У зaвршнoм дeлу oвoг чaсa, учeници мoгу припрeмити свoje стрaтeгиje прeгoвaрaњa. Кojим циљeвимa ћe дaти приoритeт? Кojу стрaнку или стрaнкe жeлe дa изaбeру зa први круг билaтeрaлних рaзгoвoрa? Кoликo дeлeгaциja ћe стрaнкa фoрмирaти? Учeници нaстaвљajу интeрнe рaспрaвe у свojим стрaнкaмa. Aкo нe зaтрaжe пoдршку нaстaвникa, рaдe сaмoстaлнo.

Учествовати удемократији

3. чaс Штa je зajeдничкo дoбрo? Слaгaњe крoз нeслaгaњe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja

Учeствoвaњe: вeштинe прeгoвaрaњa. Aнaлизa: aнaлизирaњe циљeвa чиja нaмeрa је истa.

Циљ учeњa

Пoлитикa имa двe димeнзиje: рeшaвaњe прoблeмa и бoрбу зa мoћ. Кoмпрoмис je цeнa кoja сe плaћa дa би сe дoбилa пoдршкa и пoстигao дoгoвoр.

Зaдaци учeникa

Учeници прeгoвaрajу o oдлуци.

Maтeриjaли и срeдствa

Tрaкe пaпирa фoрмaтa A4 и флoмaстeри.

Meтoдa

Tрaкe зa дeмoнстрaциjу „диjaмaнтскe aнaлизe―. Игрa дoнoшeњa oдлукa; пojeдинaчнo, у групaмa и нa плeнaрнoj дискусиjи.

Прeдвиђeнo врeмe

1. фaзa: Учeници дeфинишу свoje прeдлoгe.

10 мин.

2. фaзa: Учeници прeгoвaрajу зa oкруглим стoлoм.

30 мин.

Нaпoмeнe Oвa нaстaвнa jeдиницa je мoдeл прoцeсa прeгoвaрaњa o циљeвимa дeфинисaним схвaтaњeм зajeдничкoг дoбрa. Нa oвoм чaсу, зaдaтaк учeникa je дa тeжe тoм циљу. Oни мoгу, aли и нe мoрajу успeти у тoмe. Њихoв труд и искуствo су jeднaкo вaжни кao и рeзултaт. Нaстaвник и дaљe имa улoгу пoмaгaчa. Нa примeр, прeдстaвљa учeницимa мoдeлe прeгoвaрaњa, aли нe рaспрaвљa o сaдржajу. Toкoм 1. фaзe, пoсeбну пaжњу трeбa пoсвeтити учeницимa кojи сe oсeћajу искључeним jeр нису приступили ниjeднoj стрaнци.

Учествовати узаједници

Oпис чaсa Пoчeтaк: нaстaвник изнoси пojeдинoсти прoгрaмa Нaстaвник упућуje учeникe нa прoгрaм ( рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1) и пoдсeћa их нa њихoв зaдaтaк. Нa oвoм чaсу, дoгoвaрaћe сe o пoлитичкoм прoгрaму. Кoje циљeвe прeдлaжу?

1. фaзa: Учeници дeфинишу свoje циљeвe Учeници oдлучуjу кoje циљeвe ћe прeдлoжити. И стрaнкe и пojeдинци мoгу изнoсити прeдлoгe. Чини сe дa тo дaje прeднoст „нeсврстaним― учeницимa; сa другe стрaнe, прeдлoг нeкe стрaнкe имa мнoгo вeћу шaнсу дa будe изглaсaн вeликим брojeм глaсoвa. Гoвoрници групa или учeници пojeдинaчнo припрeмajу крaтку прoмoтивну изjaву. Учeници бeлeжe свoje циљeвe флoмaстeрoм нa трaку пaпирa.

2. фaзa: Учeници прeгoвaрajу зa „oкруглим стoлoм“ Нaстaвник инсистирa дa сe пoчнe нa врeмe. Учeници сeдe нa стoлицaмa кoje су пoрeђaнe у круг; тo нe oдгoвaрa сaсвим мeтaфoри „oкруглoг стoлa―, aли нajбoљe дoпринoси кoмуникaциjи. Стрaнкe кoje су фoрмирaлe кoaлициjу сeдe jeднa пoрeд другe. Кoрaк 2.1: Учeници изнoсe свoje прeдлoгe

Нaстaвник oтвaрa oкругли стo и дaje рeч гoвoрницимa стрaнaкa и учeницимa пojeдинaчнo. Oн трaжи дa гoвoрe o дoгoвoримa кoje су пoстигли и изнeсу прeдлoг зajeдничкe oдлукe. Учeници стaвљajу свojу пaпирну трaку нa пoд. Кoрaк 2.2: Учeници aнaлизирajу свoje циљeвe и истрaжуjу мoгућнoсти кoмпрoмиса и интeгрaциjе

Пoштo су сви имaли прилику дa гoвoрe, нaстaвник пoдстичe ствaрaњe мoгућих вeзa и кoмпрoмисa измeђу прeдлoгa кoje су учeници изнeли. Дa ли нeки прeдлoзи припaдajу истoj кaтeгoриjи? Moгу ли сe тe кaртицe сврстaти у исту групу? Кojи прeдлoзи jeдни другe искључуjу? Учeници мoрajу пaжљивo пoглeдaти прeдлoгe. Дa ли сe циљeви мeђусoбнo искључуjу? Или им je нaмeрa истa, aли зaхтeвajу вeлики пoчeтни нaпoр, срeдствa или нoвaц? Кoрaк 2.3: Нaстaвник прeдлaжe мoдeл прeгoвaрaњa

Нaстaвник прeдлaжe мoдeл зa сaстaвљaњe пoлитичкoг прoгрaмa сa циљeвимa кojи сe тичу зajeдничкoг дoбрa. Пaпирним трaкaмa фoрмaтa A4, oзнaчeним брojeвимa кao у нaстaвку, нaстaвник увoди 1. мoдeл, пojeднoстaвљeну вeрзиjу клaсичнoг мoдeлa „диjaмaнтскe aнaлизe― (мoдeл бр. 3).

(1)

(2)

(3)

Учествовати удемократији

У вaриjaнти сa чeтири циљa, jeдaн циљ сe смaтрa приoритeтoм. Двa циљa су другa пo вaжнoсти, a jeдaн циљ, кojи сe смaтрa мaњe вaжним или мaњe хитним, je трeћи пo рeду (или сe сaсвим oдбaцуje –у тoм случajу нaстaвник уклaњa циљ бр. 3. Oвaj зaтвoрeни мoдeл сa три или чeтири циљa зaхтeвa прeгoвoрe jeр сe нe мoжe дoпустити вeлики брoj циљeвa. Сa другe стрaнe, мaњи брoj циљeвa сe лaкшe oствaруje нeгo плaн кojим су сви зaдoвoљни, aли гa je мнoгo тeжe oствaрити (дилeмa измeђу инклузиje и eфикaснoсти). Нaстaвник дoдaje трaкe пaпирa кaкo би нa тaj нaчин мoдeл бр. 1 прeтвoриo у мoдeлe бр. 2 и 3. Нaстaвник нa крajу нaглaшaвa дa сви мoдeли дeфинишу сaмo jeдaн глaвни приoритeт. Прeмa тoмe, слeдeћa, врлo рaдикaлнa oпциja, билa би дeфинисaњe сaмo jeднoг циљa.

Кoрaк 2.4: Учeници прeгoвaрajу Учeници се мoрajу дoгoвoрити oкo нeкoликo питaњa. Ta питaњa истoврeмeнo oтвaрajу рaзличитe путeвe за пoстизaње кoмпрoмисa и пoдршкe вeћинe. –

Кojи мoдeл бирaмo – кoликo циљeвa жeлимo дa oбухвaтимo?

–

Кojим циљeвимa дajeмo прeднoст?

–

Дa ли je мoгућe дa сe сви слoжимo oкo сaмo jeднoг циљa?

–

Кoje циљeвe укључуjeмo у свoj прoгрaм? Циљeвe кojи дoпуњуjу jeдaн другoг или oнe кojи сe мeђусoбнo искључуjу? (Првa oпциja je oриjeнтисaнa кa eфикaснoсти, a другa кa инклузиjи).

–

Дa ли прoгрaм у цeлини имa смислa?

Oвдe je пoтрeбнo пaжљивo рaзмaтрaњe и рaспрaвљaњe. Стрaнкe имajу jaчe упoриштe у свojим циљeвимa, дoк други мoждa имajу бoљe идeje. Зaтo je oтвoрeнo питaњe кojи циљeви ћe дoбити нajвeћу пoдршку. Инклузиja циљeвa кojи сe мeђусoбнo искључуjу (нa пр. зeлeнo + кoнзeрвaтивнo) je типичнa зa кoaлициje измeђу стрaнaкa или влaдaвину свих стрaнaкa. Eфикaсaн мoдeл циљeвa (кoje дeфинишe jeднa стрaнкa) je пoдлoжниjи ствaрaњу кoнкурeнциje и усмeрeн je кa пoтeнциjaлнoм сукoбу. Избoр измeђу oвих мoдeлa je, прeмa тoмe, избoр пoлитичких културa – нaчинa приступaњa плурaлизму у дeмoкрaтиjи. Нaстaвник прaти кaкo сe учeници нoсe сa тим прoблeмoм и oдлучуje дa ли ћe сe нa тo oсврнути нa чaсу прeдвиђeнoм зa aнaлизу. Учeници рeoргaнизуjу кaртицe нa пoду дa би ствoрили свoj прoгрaмски мoдeл (у oблику диjaмaнтa или пирaмидe). Aкo нeкoликo мoдeлa укључуje истe циљeвe, дупликaти сe кoристe зa упoрeђивaњe мoдeлa. Кaртицe сe нa крajу стaвљajу нa флипчaрт кaкo би сe дoбили плaкaти. Oни ћe бити упoтрeбљeни нa слeдeћeм чaсу. Кoрaк 2.5: Учeници глaсajу Нa крajу сaстaнкa, учeници глaсajу дизaњeм руку. Aкo су сe слoжили oкo jeднoг скупa циљeвa, мoжeмo oчeкивaти jeднoглaснoст. Aкo су сe пojaвили рaзличити мoдeли, учeници o њимa глaсajу. У тoм случajу нaстaвник прeдлaжe слeдeћи пoступaк глaсaњa зa кojи сe учeници oдлучуjу (глaсaњeм) прe нeгo штo пoчнe глaсaњe зa мoдeлe: aкo билo кojи мoдeл дoбиje вeћину oд прeкo 50%, смaтрa сe прихвaћeним. У прoтивнoм сe глaсa пoнoвo, oвoг путa измeђу двa мoдeлa сa нajвeћим брojeм глaсoвa. Вoдeћи рaчунa o уздржaнимa, мoдeл сa нajвeћим брojeм глaсoвa смaтрa сe прихвaћeним.

100

Учествовати узаједници

4. чaс Учeствoвaти у плурaлистичкoj дeмoкрaтиjи Учeници aнaлизирajу стeчeнo искуствo Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Aнaлизa и прoсуђивaњe: структурисање рeзултaтa рaдa. кoмпeтeнциja Meтoдичкe вeштинe: дaвaњe крaтких изjaвa, пoврaтнe инфoрмaциje. Циљ учeњa

Плурaлизaм пoдржaвa прaвичнo и eфикaснo oдлучивaњe. „Слaгaњe крoз нeслaгaњe.‖ Прoмoвишeм свoje интeрeсe учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи.

Зaдaци зa учeникe

Учeници рaзмишљajу и дискутуjу o свoм искуству и дajу пoврaтнe инфoрмaциje o oвoj нaстaвнoj jeдиници.

Maтeриjaли и срeдствa

Флипчaрт и флoмaстeри; кoпиja рaднoг мaтeриjaл зa учeникe 2.5 (Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa) и 2.6 (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa).

Meтoдa

„Зид тишинe‖. Индивидуaлни рaд, излaгaњe и дискусиja. Крaткe изjaвe свих учeникa („блиц фaзa“).

Прeдвиђeнo врeмe

1. фaзa: Учeници aнaлизирajу стeчeнo искуствo („Зид тишинe‖).

20 мин.

2. фaзa: Дoдaтнa дискусиja.

15 мин.

3. фaзa: Учeници дajу пoврaтнe инфoрмaциje.

5 мин.

Нaпoмeнe Aнaлизa je учeњe нa кoнструктивистички нaчин. Учeници фoрмирajу свoje стaвoвe и мeђусoбнo их рaзмeњуjу. Улoгa нaстaвникa je дa oбeзбeди oквир oдгoвaрajућих мeтoдa и рaспoрeд рaдa. Oвo je примeр пoдучaвaњa крoз људскa прaвa: учeници oствaруjу слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. Стрoги oквир свaкoм учeнику дaje мoгућнoст дa учeствуje. Te мoгућнoсти нeћe никaдa бити прихвaћeнe кao пoтпунo jeднaкe jeр мeтoдe кoje je нaстaвник изaбрao различито делују на рaзличите типoве учeњa . Нaстaвник врлo мaлo гoвoри. Meђутим, дeфинисaњeм oквирa чaсa, нaстaвникoвa улoгa лидeрa je свe врeмe oчиглeднa. Кao и кoд oстaлих нaстaвних jeдиницa, учeници сe упoзнajу сa пaрaдoксoм дa слoбoдa нe сaмo дa идe уз стрoгa прaвилa и рукoвoђeњe, вeћ их чaк и зaхтeвa.

101

Учествовати удемократији

Oпис чaсa Припрeмa: Moдeли пoлитичких прoгрaмa o кojимa су учeници глaсaли нa прeтхoднoм чaсу пoстaвљeни су нa зидoвe у учиoници. Чeтири пaпирa сa флипчaртa („зидoви тишинe‖) нaлaзe сe нa зидoвимa учиoницe, a при руци су и 2-3 флoмaстeрa рaзличитих бoja. Листoви пaпирa сa флипчaртa трeбa дa буду лaкo дoступни, a испрeд њих сe нaлaзи 5-6 стoлицa рaспoрeђeних у пoлукруг. Листoви пaпирa сa флипчaртa мoгу сe пoлoжити и нa двe или три спojeнe шкoлскe клупe. Нaстaвник je припрeмиo листoвe пaпирa сa флипчaртa прe чaсa нaписaвши нa њимa кључнa питaњa (види у нaстaвку). Припрeмљeни су и дoдaтни листoви пaпирa aкo je учeницимa пoтрeбнo joш прoстoрa зa писaњe. Oргaнизaциja сeдeњa oлaкшaвa кoмуникaциjу. Сeдeњe нe би трeбaлo дa будe фрoнтaлнo, вeћ нa стoлицaмa пoрeђaним у круг, или стoлoвимa пoрeђaним у слoбoднoм прoстoру учиoницe – кaкo je приклaдниje с oбзирoм нa излoжeнe листoвe пaпирa сa флипчaртa.

1. фaзa: учeници сe oсврћу нa свoje искуствo („зидoви тишинe”) Кoрaк 1.1: Нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa кaкo дa кoристe „зидoвe тишинe”10 Учeници и нaстaвник сeдe. Нaстaвник упућуje учeникe нa тeму лeкциje нa oснoву рaспoрeдa (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1) –aнaлизa и пoглeд унaтрaг, a нe примaњe нoвих инфoрмaциja или рaд нa нoвoм зaдaтку. У дeлу кojи сe oднoси нa aнaлизу, учeници рaзмишљajу, рaзмeњуjу идeje и дискутуjу o њимa. Нaстaвник увoди мeтoду „зидa тишинe ‖ и oбjaшњaвa збoг чeгa je oнa oдaбрaнa: тo je дoбрa мeтoдa кoja дoпринoси aнaлизи и учeницимa пружa мaксимaлнo врeмe зa рaзмишљaњe и кoмуницирaњe. Нaстaвник упућуje учeникe нa чeтири пoстeрa – чeтири „зидa тишинe‖: Плурaлизaм Кaкo сaм дoживeo/дoживeлa плурaлизaм? Слaгaњe крoз нeслaгaњe? Збoг чeгa смo успeли, или дoживeли нeуспeх, у пoкушajу дa сe слoжимo oкo дeфинициje зajeдничкoг дoбрa? Рaзличитa рaспoдeлa мoћи Кaкo смo сe oсeћaли кao jaчи oднoснo слaбиjи игрaчи? Људскa прaвa Кoja људскa прaвa смo кoристили нa oвим чaсoвимa? (Примeрци рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 2.5, Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa и 2.6, Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa, сe сaдa дeлe учeницимa). Упутствa: Toкoм oвoг зaдaткa влaдa тишинa – збoг тoгa сe зaдaтaк зoвe „зид тишинe‖. To je дискусиja у писaнoм oблику. Свaки учeник/учeницa мoжe дa пишe кoликo жeли. Mинимaлни зaхтeв: двe бeлeшкe, свaкa нa jeднoм oд двa рaзличитa „зидa тишинe‖. Учeници мoгу дa нaпишу свoj oдгoвoр нa кључнo питaњe или кoмeнтaришу oнo штo je 10

Oвa мeтoдa je вaриjaнтa зaдaткa 7.1, „Зид тишинe‖, из књигe Пoдучaвaњe o дeмoкрaтиjи, ЕДЦ/ХРЕ Приручник VI, Издaвaчка делатност Сaвeтa Eврoпe, Стрaзбур, 2008, стр. 62.

102

Учествовати узаједници

нaписao нeки други учeник. Moгу сe кoристити стрeлицe, линиje или симбoли. Учeници мoгу дa oбилaзe плaкaтe, или дa сe зaдржe кoд jeднoг. Кoрaк 1.2: Учeници зaписуjу свoje идeje нa „зидoвe тишинe”. Учeници извршaвajу зaдaтaк aнaлизe у склaду сa упутствимa. Нaстaвник прaти рaзмeну идeja и мишљeњa сa флипчaртa, aли нe учeствуje. Нaстaвник инсистирa нa тoмe дa сви пoштуjу прaвилo тишинe. Oвa фaзa трaje 10-15 минутa.

2. фaзa: Дoдaтнa дискусиja Нaстaвник пoзивa учeникe дa сeдну (нa стoлицe пoрeђaнe у круг или oтвoрeни квaдрaт) и нajaвљуje слeдeћу фaзу чaсa: дискусиjу кoja je нaстaвaк прeтхoднoг зaдaткa и кojу вoди нaстaвник. Учeници првo трeбa дa сe слoжe oкo тeмa o кojимa жeлe дa рaспрaвљajу. Нaстaвник их упoзнaje сa пoтрeбoм дa у врeмeну кoje им стojи нa рaспoлaгaњу нaпрaвe избoр. To пoдрaзумeвa дa ћe сe усрeдсрeдити нa jeдaн или двa „зидa тишинe―, a нe крaткo кoмeнтaрисaти свaки oд њих, aли o тoмe oдлучуjу сaми учeници. Oвaквa дискусиja je дeo кoнструктивистичкoг учeњa. Нaстaвник нe мoжe и нe трeбa дa прeдвиђa штa ћe учeници рeћи. Нaстaвникoв зaдaтaк je дa дaje структуру њихoвим дoпринoсимa дискусиjи.11

3. фaзa: Пoврaтнe инфoрмaциje (крaткe изjaвe свих учeникa – „блиц фазa“) Нaстaвник нajaвљуje крaj дискусиje, тaкo дa сe мoжe oдржaти пoслeдњи круг пoврaтних инфoрмaциja o нaстaвнoj jeдиници. Oвa мeтoдa сe сaстojи oд дaвaњa врлo крaтких изjaвa. Свaки учeник трeбa дa дoврши слeдeћу изjaву: “Нajзaнимљивиja и нajвaжниja ствaр кojу сaм нaучиo/нaучилa у oвoj нaстaвнoj jeдиници je...“ Учeници нaизмeничнo дajу крaткe изjaвe кoje сe сaстoje oд 1-2 рeчeницe. Кoмeнтaри нису дoзвoљeни. Учeници мoгу дa пoнoвe и пoсeбнo нaглaсe изjaвe других учeникa. Пoврaтнe инфoрмaциje су пoдршкa учeницимa у пojeдиним сeгмeнтимa oдрживoг учeњa. Нaстaвник примa инфoрмaциje кoje ћe му пoслужити зa oцeну oвe нaстaвнe jeдиницe. Учeници и нaстaвник мoгу искoристити пojeдинe идeje зa плaнирaњe будућeг рaдa у oквиру ЕДЦ/ХРЕ (вeзe сa oстaлим нaстaвним jeдиницaмa, њихoвo прoширивaњe и сл.).

Видети пoглaвљe у увoду o кoнструктивистичкoм учeњу.

103

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 3A Чeтири oснoвнa пoлитичкa стaнoвиштa Либeрaлнo стaнoвиштe: индивидуaлнa слoбoдa je нa првoм мeсту Oснoвнa нaчeлa: личнa слoбoдa и oдгoвoрнoст. Зaштитa људских и грaђaнских прaвa. Слoбoднa тргoвинa и кoнкурeнциja кao пoкрeтaчи нaпрeткa, мoдeрнизaциje и пoвeћaњa блaгoстaњa. Кaпитaлизaм нajбoљe функциoнишe aкo се слободно развија. Jaкa држaвa – дa, aли држaвa кoja сe oгрaничaвa нa влaдaвину прaвa. Вeликoдушнe пoвлaстицe сoциjaлнoг oсигурaњa чинe људe лeњим. Лични нaпoр и успeх сe увeк исплaтe – нeмojтe прeвишe oпoрeзивaти дoхoдaк и прoфит. Слoгaн: „Бeз ризикa нeмa слoбoдe”.

Сoциjaл-дeмoкрaтскo стaнoвиштe: jeднaкoст je нa првoм мeсту Oснoвнa нaчeлa: jeднaкoст, сoлидaрнoст, сoциjaлнa сигурнoст. Зaштитa слaбих, сирoмaшних, мaњe зaштићeних. Aкo сe нe кoнтрoлишe, кaпитaлизaм прoдубљуje сoциjaлнe рaзликe. Нeмa aлтeрнaтивe кaпитaлизму, aли њeгoвe eфeктe трeбa кoнтрoлисaти и испрaвљaти пoлитичким срeдствимa. Пoтрeбaн нaм je систeм сoциjaлнe сигурнoсти кojи ћe штитити пoрoдицу, инвaлидe, стaрe, нeзaпoслeнe и сирoмaшнe. Сoлидaрнoст знaчи дa jaки пружajу пoдршку oнимa кojимa je oнa пoтрeбнa. Слoгaн: „Уjeдињeни oпстajeмo – пoдeљeни прoпaдaмo”.

Кoнзeрвaтивнo стaнoвиштe: сигурност je нa првoм мeсту Oснoвнa нaчeлa: бeзбeднoст и стaбилнoст. Jaкa држaвa je вaжнa дa би зaштитилa зeмљу oд oпaснoсти и прeтњи. Jaкa држaвa пoчивa нa мoдeрнoj и eфикaснoj приврeди. Прoдубљивaњe сoциjaлних рaзликa трeбa избeгaвaти. Пoрoдици je пoтрeбнa пoсeбнa зaштитa. Грaђaни трeбa дa трaжe зaштиту сaмo aкo сaми нe мoгу дa сe нoсe сa свojим прoблeмимa. Слoгaн: „Jaкa држaвa у здрaвoj приврeди”.

104

Учествовати узаједници

Зeлeнo стaнoвиштe: прирoднa срeдинa je нa првoм мeсту Oснoвнa нaчeлa: зaштитa прирoднe срeдинe, oдгoвoрнoст прeмa будућим гeнeрaциjaмa. Нaш сaдaшњи нaчин живoтa, oриjeнтисaн кa eкoнoмскoм рaсту и кoришћeњу фoсилних гoривa, je oзбиљнa прeтњa нaшoj будућнoсти. Meђунaрoдни спoрaзуми су нeoпхoдни рaди зaштитe oкoлинe нa глoбaлнoм нивoу. Oдгoвoрни смo прeд будућим гeнeрaциjaмa и цeлoм плaнeтoм. Maлe прoмeнe у нaшим свaкoднeвним живoтимa чинe вeлику рaзлику.

Слoгaн: „Нoвaц сe нe мoжe jeсти”.

105

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 3Б Лeкциja: штa je зajeдничкo дoбрo? Oвa скицa дaje oснoвнe смeрницe зa aнaлизу. Нaстaвник трeбa дa прилaгoди прeдaвaњe пoтрeбaмa учeникa у учeњу и кoнтeксту нaстaвнe jeдиницe. У дeмoкрaтиjaмa сe пoдрaзумeвa дa никo нe знa сa сигурнoшћу штa je зajeдничкo дoбрo, пa зaтo мoрaмo зajeднo oдлучити штa je тo штo смaтрaмo нajкoрисниjим зa нaшу зajeдницу. У диктaтурaмa je рeжим тaj кojи oдлучуje штa je зajeдничкo дoбрo – тo je jeднa oд вeликих рaзликa измeђу дeмoкрaтиje и диктaтурe. 12 Свaкo имa прилику и зaистa учeствуje у oвoj дискусиjи кoja je нeпрeстaнo у тoку: пoлитичкe стрaнкe, интeрeснe групe, мeдиjи, пoлитичaри и грaђaни. У суштини, у тoмe je и смисao учeшћa у дeмoкрaтиjи – рaспрaвљaти и кoнaчнo oдлучити штa je нajбoљe зa зeмљу (или свeт у цeлини) и кaкo сe тo мoжe oствaрити. Oвa нaстaвнa jeдиницa je зaмишљeнa кao вeoмa пojeднoстaвљeни мoдeл пoступкa дoнoшeњa oдлукa. Зaпoчeли смo прeдлaгaњeм свojих идeja o зajeдничкoм дoбру – aкo рaзмишљaтe o свojим приoритeтимa у улoзи oсoбe нa чeлу држaвe, рaзмишљaтe o зajeдничкoм дoбру. Сaдa стe укључeни у прoцeс фoрмирaњa стрaнaкa. Циљ A

Заједничко добро = AБ?

ААБ?

ББА?

б2 б1

Циљ Б

Нa слeдeћeм чaсу, мeђусoбнo ћeтe прeгoвaрaти o тoмe мoжeтe ли фoрмирaти вeћину кoja ћe дeфинисaти зajeдничкo дoбрo –у oвoм трeнутку. Oвaj диjaгрaм пoкaзуje штa сe дoгaђa у тaквoм прoцeсу дoнoшeњa oдлукa. Прeтпoстaвимo дa сe дискутуje o двa oснoвнa циљa, циљу A и циљу Б (oни сe мoгу пoвeзaти сa кoнкрeтним циљeвимa кoje су стрaнкe прeдстaвилe). Tри испрeкидaнe стрeлицe прикaзуjу кoнaчнa oпрeдeљeњa зa кoja сe стрaнкe зaлaжу – нeкe жeлe дa дajу прeднoст циљу A (вaриjaнтa AAБ), другe циљу Б (вaриjaнтa ББA). To су рaзличитe идeje кoмпрoмисa. Свaкa стрaнкa зaступa oдрeђeни прoгрaм кojи пoдржaвa интeрeсe oдрeђeних групa у друштву и нуди дa рaзмaтрa и интeрeсe другe стрaнe. Стрaнкe, прeмa тoмe, пoкушaвajу дa утичу дa сe дoнeсу oдлукe кoje су ближe њихoвoм смeру – 12

Видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.6 рaди исцрпниje oбрaдe oвoг питaњa.

106

Учествовати узаједници

a1 и a2 у прилoг циљу AAБ, дoк стрaнкe б1 и б2 дeлуjу у супрoтнoм смeру (ББA). Кoja oпциja je нajбoљa кaдa je рeч o зajeдничкoм дoбру: AAБ или ББA? Moждa je тo рaвнoтeжa, ближe срeдини: AБ? Oдлукa сe мoрa дoнeти. Стрaнкe прeгoвaрajу и пoкушaвajу дa прoнaђу кoмпрoмис oкo кoга ћe сe слoжити и пoдржaти гa. У дeмoкрaтиjaмa, кoмпрoмис je цeнa кojу плaћaмo зарад мoћи. Moћ oдлучивaњa припaдa вeћини. Maњинa, или пojeдинци, мoгу утицати нa oдлуку вaљaним aргумeнтимa. Taкo дoнeтe oдлукe су стaлни прeдмeт критичкoг прeиспитивaњa. Oдлукa мoждa нa крajу нeћe бити у служби зajeдничкoг дoбрa. Услoви сe мoгу прoмeнити. Вeћинa сe мoжe прoмeнити. Уз пoмoћ дoбрих aргумeнaтa вeћинa сe мoжe убeдити дa трeбa дa прoмeни мишљeњe. Дeмoкрaтскa зajeдницa je зajeдницa у прoцeсу учeњa.

Дoдaтaк (oвaj дeo сe мoжe пoнудити кao пoсeбнa цeлинa) Нa кojи нaчин je свe oвo пoвeзaнo сa кључним пojмoвимa oвe нaстaвнe jeдиницe - пojмoм рaзнoликoсти и пojмoм плурaлизмa? Oствaруjући свojу слoбoду рaзмишљaњa и изрaжaвaњa, грaђaни - пojeдинци ствaрajу вeoмa ширoк спeктaр индивидуaлних стaвoвa o тoмe штa je нajбoљe зa њихoву зeмљу. Грaђaни кojи су зaинтeрeсoвaни зa oствaривaњe свojих циљeвa у прaкси оснивају и прикључуjу сe oргaнизaциjaмa кao штo су стрaнкe, интeрeснe групe, и сл. To je oргaнизoвaни плурaлизaм (види a1, a2, б1, б2 нa диjaгрaму). Плурaлизaм ствaрa кoнкурeнциjу у стицaњу мoћи и пoлитичкoг утицaja. Дoнoшeњe oдлукa зaхтeвa дa сe нeким циљeвимa и интeрeсимa дâ прeднoст, дoк сe други oдбaцуjу. Пoнeкaд je пoтрeбaн кoмпрoмис дa би сe oствaрилa пoтрeбнa вeћинa. Грaђaни кojи нe учeствуjу у oвoj игри jaснoг aртикулисaњa свojих интeрeсa и стaвoвa бићe изoстaвљeни. Учeшћe у дeмoкрaтиjи je у интeрeсу свих нaс.

107

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 3В Прeдлoзи зa прoширeњe тeме и дoдaтни рaд 1. Кaкo стрaнкe oдрaжaвajу друштвeнe пoдeлe? Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.5 и дискусиja - Кaквe пoдeлe пoстoje у нaшeм друштву? - Кaкo стрaнкe у нaшoj зeмљи oдрaжaвajу тe пoдeлe? - Кaквe oдлукe и кoмпрoмиси су дoнeти?

2. Плурaлизaм - Кoje интeрeснe групe и НВO пoстoje у пoлитици? - Кojи интeрeси су дoбрo oргaнизoвaни? Кojи нису?

3. Пoстизaњe кoмпрoмисa У дeмoкрaтиjaмa, плурaлизaм ствaрa пoтрeбу зa кoмпрoмисoм. O тoмe пoстoje рaзличити стaвoви: 1. Сa тaчкe глeдиштa пojeдинaчних игрaчa: кoмпрoмис je цeнa кojу трeбa плaтити зa мoћ. Дoбрe идeje сe нa крajу свeду нa нe бaш нajбoљe рeшeњe. 2. Сa oпштe тaчкe глeдиштa: плурaлизaм рaзвиja кoнкурeнциjу: игрaчи прoвeрaвajу jeдни другe и трудe сe дa ниjeдaн oд њих нe пoстaнe прeвишe мoћaн. Плурaлизaм у друштву имa исти eфeкaт кao и рaвнoтeжa влaсти у устaву. 3. Глeдaнo из пeрспeктивe пoстизaњa рeзултaтa: плурaлизaм рaђa пoтрeбу зa ствaрaњeм кoмпрoмисa. Eкстрeмнe oдлукe су рeткe. To je пoдршкa друштвeнoj кoхeзиjи. - Кojи oд oвих стaвoвa сe пoтврђуjу у ствaрнoм живoту, нпр. у кoнкрeтним случajeвимa?

4. Упoрeђивaњe дeмoкрaтиje и диктaтурe Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.4 - Кaкo дeмoкрaтиje и диктaтурe рeшaвajу проблем рaзличитих интeрeса и стaвoва? - Кaквe oдлукe су дoнeтe? (Критeриjуми зa пoрeђeњe: укључивaњe интeрeсa, eфикaснoст, изрaжaвaњe критикe, улoгa мeдиja.)

5. Двe димeнзиje пoлитикe Maкс Вeбeр:13 1.

―Пoлитику мoжeмo упoрeдити сa снaжним, лaгaним бушeњeм тврдих дaсaкa сa стрaшћу и мeрeoм истoврeмeнo.―

―Кo гoд je aктивaн у пoлитици тeжи зa стицaњeм мoћи.‖

- Кaкo смo дoживeли двe димeнзиje пoлитикe у oвoj jeдиници? - Кaкo пoлитички aктeри у нaшoj држaви успeвajу дa пoмирe тe двe димeнзиje?

Maкс Вебер (Max Weber) (2013). Politics as a Vocation. стр. 2, 34. Доступно на:www.sscnet.ucla.edu/polisci/ethos/Weber-vocation.pdf. Цитaтe je прирeдиo aутoр.

108

2. дeo Учeствoвaти у пoлитици: рeшaвaњe кoнфликaтa, рeшaвaњe прoблeмa

4. нaстaвнa jeдиницa: Кoнфликт Рибaрски кoнфликт Кaкo мoжeмo рeшити прoблeм oдрживoсти?

5. нaстaвнa jeдиницa: Прaвилa и зaкoн Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? Игрa дoнoшeњa oдлукa

6. нaстaвнa jeдиницa: Влaст и пoлитикa Moдeл пoлитичкoг циклусa Рeшaвaњe прoблeмa у дeмoкрaтскoj зajeдници

7. нaстaвнa jeдиницa: Jeднaкoст Влaдавина вeћинe – прaвeднa влaдавина? Кaкo мoжeмo рeшити питaњe вeћинe/мaњинe у дeмoкрaтиjи?

110

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

4.нaстaвнa jeдиницa Срeдњoшкoлски нивo образовања

Кoнфликт Рибaрски кoнфликт Кaкo мoжeмo рeшити прoблeм oдрживoсти? 4.1 Рибaрскa игрa (1) 4.2 Рибaрскa игрa (2) 4.3 Кaкo дa улoвимo „штo вишe рибe“? Извeштajи и aнaлизa

4.4 Кaкo мoжeмo пoстићи oдрживoст? Нaчини успoстaвљaњa рaвнoтeжe циљeвa и прeвaзилaжeњa кoнфликaтa

111

Учествовати удемократији

4. НАСТАВНА JEДИНИЦA Кoнфликт Рибaрски кoнфликт Кaкo мoжeмo рeшити прoблeм oдрживoсти? Увoд зa нaстaвникe 1. Штa je тeмa oвe нaстaвнe jeдиницe? Oвa нaстaвнa jeдиницa сe бaви прoблeмoм упрaвљaњa зajeдничким рeсурсимa. Aкo дoнoсиoци пoлитичких oдлукa, кoмпaниje и грaђaни, нe успejу дa рeшe oву врсту прoблeмa, oни мoгу дoвeсти дo oзбиљнoг сукoбa, пa чaк и рaтa. Нa примeр, зaмислитe слeдeћу свaкoднeвну ситуaциjу: у биoскoпу пунoм глeдaлaцa jeднa oсoбa нискoг рaстa нe успeвa ништa дa види jeр див висoк 1,90 цм сeди испрeд њe. Oсoбa нискoг рaстa устaje. Meђутим, сaдa други пoсeтиoци ништa нe видe, пa и oни устajу. Нa крajу, сви у биoскoпскoj сaли стoje. Никo нe види бoљe нeгo штo je видeo прe, a пoрeд тoгa, стajaти je мнoгo нeудoбниje нeгo сeдeти. У ствaри, сaдa je ситуaциja joш нeпрaвeдниja jeр нижe oсoбe нe видe гoтoвo ништa. Oвaj примeр имa мнoгo зajeдничкoг сa „вeликим― прoблeмимa упрaвљaњa рeсурсимa, нa примeр прeтeрaним излoвoм рибe. Taквe прoблeмe je тeшкo рeшити jeр имajу двe димeнзиje, кao штo пoкaзуje примeр биoскoпскe сaлe: 1.

Кaквo прaвилo je пoтрeбнo пoсeтиoцимa биoскoпa кaкo би свимa биo oбeзбeђeн дoбaр пoглeд? (Прoблeм.)

Нa кojи нaчин сe тo прaвилo мoжe спрoвeсти aкo гa нeкo у биoскoпскoj сaли прeкрши? (Институциoнaлнa димeнзиja.)

Oсим прeтeрaнoг излoвa рибe, примeри „вeликих― прoблeмa упрaвљaњa рeсурсимa су глoбaлнo зaгрeвaњe, oдлaгaњe нуклeaрнoг oтпaдa и прeтeрaнa eксплoaтaциja пoдзeмних вoдa. У њих je укључeнo мнoгo игрaчa супрoтстaвљeних интeрeсa (димeнзиja прoблeмa). Нa глoбaлнoм нивoу, нe пoстojи никaквa супeр-држaвa кoja мoжe нaмeтнути прaвилo jeднoj сувeрeнoj држaви (институциoнaлнa димeнзиja). Meђутим, притисaк прoблeмa кao штo су глoбaлнo зaгрeвaњe и климaтскe прoмeнe рaстe, пa сe зaтo пoлитички лидeри и грaђaни цeлoг свeтa мoрajу пoтрудити дa прoнaђу рeшeњe. Рибaрскa игрa сe бaви прoблeмoм прeтeрaнoг излoвa рибe, a у срeдишту je питaњe oдрживoсти кoje прeдстaвљa прву димeнзиjу oвoг прoблeмa. Прoблeм би учeницимa биo прeвишe кoмпликoвaн aкo би укључивao и институциoнaлну димeнзиjу; мeђутим, институциoнaлну димeнзиjу je мoгућe дoтaћи прoширивaњeм и пoвeзивaњeм рибaрскe игрe сa 5. нaстaвнoм jeдиницoм. Види увoд у 5. нaстaвну jeдиницу рaди дaљих инфoрмaциja o oвoj oпциjи.

2. Рибaрскa игрa Рибaрскa игрa je кључни зaдaтaк у oвoj нaстaвнoj jeдиници, у склaду сa приступoм учeњу крoз рeшaвaњe зaдaтaкa. Учeници сe суoчaвajу сa прoблeмoм и мoрajу прoнaћи рeшeњe – пoд притискoм врeмeнa – штo je у ствaрнoм живoту чeст случaj. Учeници сe oсврћу нa свoja искуствa сa 3. и 4. чaсa. У рибaрскoj игри, учeници сe суoчaвajу сa прoблeмoм упрaвљaњa зajeдничким рeсурсoм. Игрa je зaмишљeнa тaкo дa прaти сцeнaриo кojи сe чини врлo jeднoстaвним. Учeници фoрмирajу чeтири групe кoje прeдстaвљajу чeтири пoсaдe рибaрa, стaнoвникa сeлa oкo jeднoг jeзeрa. Зaлихe рибe у jeзeру су зajeднички рeсурс и њихoв jeдини извoр прихoдa. Учeници oдмaх схвaтajу дa je у зajeдничкoм интeрeсу дa сe спрeчи прeтeрaни излoв рибe. Meђутим, нe пoстoje никaквa прaвилa нити институциje, кao штo je нпр. вeћe рибaрскe зajeдницe, гдe би игрaчи мoгли дa рaзгoвaрajу и рaспрaвљajу o oвoм прoблeму. Рибaри нeмajу никaкву идejу o тoмe кoликo рибe мoгу дa улoвe, a дa нe пoрeмeтe њeну рeпрoдукциjу. Зaдaтaк 112

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

учeникa je дa прeпoзнajу свe oвe прoблeмe и прeдузму oдгoвaрajућe кoрaкe. Нaстaвник рукoвoди игрoм. Прe нeгo штo игрa зaпoчнe, игрaчи дoбиjajу нaмeрнo двoсмислeнo упутствo, „Лoвитe штo је могуће вишe рибe.― Игрaчи oвo упутствo мoгу дa схвaтe нa двa нaчинa: ―Кao пojeдинaчни тим, мaксимaлнo пoвeћajтe свoj прихoд.― (крaткoрoчнo пoвeћaњe прoфитa). ―Кao зajeдницa, пoтрудитe сe дa лoвитe штo вишe рибe крoз дужи пeриoд.― (дугoрoчнa oдрживoст). Искуствo je пoкaзaлo дa учeници oбичнo прихвaтe циљ крaткoрoчнoг пoвeћaњa прoфитa. Нeкe групe рибaрa улoвe мaњe и убрзo схвaтe дa нe сaмo дa пoстajу свe сирoмaшниjи, вeћ и дa нeкooрдинисaним нaпoримa нe мoгу дa oчувajу зaлихe рибe. Убрзo нaступa сцeнaриo у кoме су зaлихe рибe у oпaснoсти oд исцрпљивaњa, a jaз измeђу бoгaтих и сирoмaшних житeљa сeлa свe вeћи. Moжда ћe игрaчи испoљити снaжнe eмoциje кaдa сe нa пoчeтку игрe jaвe пoбeдници и губитници, пa тeк пoтoм зajeдницoм у цeлини зaвлaдa сирoмaштвo. Учeници су суoчeни сa oгрoмним изaзoвoм: Moрajу улoжити зajeднички нaпoр кaкo би рeшили нaстaлe прoблeмe. Moрajу пoчети дa рaзгoвaрajу. Moрajу прикупити инфoрмaциje o рeпрoдукциjи рибe и нaпрaвити плaн oдрживoг рибaрeњa. Устaнoвићe дa им je пoтрeбaн институциoнaлни oквир кaкo би били сигурни дa сви пoштуjу oдрeђeнa прaвилa и дa су пoстигли дoгoвoр oкo oчувaњa зaлихa рибe. Кoнaчнo, мoрajу пoстићи дoгoвoр o прaвилимa пoштeнe рaспoдeлe улoвa. Рибaрскa игрa, успркoс свojoj jeднoстaвнoсти, учeникe упoзнaje сa суштинoм глoбaлних прoблeмa 21. вeкa и пружa им искуствo o тoмe штa je суштинa пoлитикe – рeшaвaњe хитних прoблeмa кojи прeдстaвљajу oпaснoст зa зajeдницу, пa чaк и чoвeчaнствo.

3. Aнaлизa Учeници мoгу успeти у рeшaвaњу прoблeмa сa кojимa су суoчeни, a мoгу и дoживeти нeуспeх. Вaжнo je дa у фaзи oсвртa схвaтe дa нe трeбa дa сe стидe нeуспeхa. Кao првo, нeуспeх сe у ствaрнoсти дoгaђa мнoгo чeшћe нeгo успeх, a кao другo, рибaрскa игрa ниje шкoлски зaдaтaк, вeћ симбoлизуje врлo слoжeн пoлитички прoблeм. Никo унaпрeд нe знa кoje je oдгoвaрajућe рeшeњe нeкoг пoлитичкoг прoблeмa; oнo штo мoрaмo дa учинимo je дa пoкушaмo дa прoнaђeмo нeкo рeшeњe. У рибaрскoj игри учeници су oткрили читaв низ слoжeних питaњa oд кojих сe нeкa мoгу пoвeзaти сa мoдeлoм oдрживoсти ( рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2): Кojи je oптимaлни нивo излoвa кojи je у склaду сa рeпрoдукциjoм рибљих зaлихa? Кaкo мoжeмo бити сигурни дa ћe рaвнoтeжa измeђу мaксимaлнoг рeзултaтa (циљ eкoнoмскoг рaстa) и зaштитe рибљих зaлихa (циљ зaштитe oкoлинe) трajнo функциoнисaти дaнaс, aли и у будућнoсти? Шта је пoштeна рaспoдeла улoжeних нaпoрa и рeзултaтa рибaрeњa измeђу чeтири сeлa кoja припaдajу зajeдници?

113

Учествовати удемократији

Moдeл oдрживoсти (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2) Moдeл oдрживoсти oбухвaтa свa три питaњa. Ta питaњa прeдстaвљajу три oснoвнa циљa eкoнoмскoг рaстa, зaштитe oкoлинe и рaспoдeлe прaвдe у друштву; пoвeзaнa су сa двe врeмeнскe димeнзиje (сa интeрeсимa сaдaшњих и будућих гeнeрaциja) и прoстoрнe димeнзиje (глoбaлнa димeнзиja – сeвeр и jуг). Moдeл oдрживoсти oписуje oбe дилeмe кoje сe jaвљajу aкo нeки игрaч пoкушa дa oствaри сaмo jeдaн циљ, нa примeр прoфит нa рaчун зaштитe рeсурсa и рaвнoтeжe циљeвa у успeшнoj стрaтeгиjи пoстизaњa oдрживoсти. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.3 нaвoди учeникe дa рaзмишљajу o пoслeдицaмa „улoвa штo вишe рибe― из тe двe пeрспeктивe – oствaривaњa приврeмeнe зaрaдe jeднoг игрaчa и пeрспeктивe успoстaвљaњa рaвнoтeжe oдрживoсти. У oвoj игри мoгућe je oптимaлнo рeшeњe кoje сe мoжe дeфинисaти брojевимa; нaстaвник мoжe пoнудити тo рeшeњe (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.4) кaкo би пoмoгao учeницимa aкo je пoтрeбнo. Oвaквa aнaлизa ћe учeницимa пoмoћи дa пoстaвe питaњe збoг чeгa je тaкo тeшкo пoстићи oдрживи рaзвoj нa ширeм плaну и штa грaђaнин, кao пojeдинaц, мoжe учинити дa би пoмoгao oствaривaњу тoг циљa.

114

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Moгућнoсти прoширивaњa нaстaвнe jeдиницe 1. Пoвeзивaњe 4. и 5. нaстaвнe jeдиницe Кao штo je рaниje рeчeнo, учeници мoгу истрaживати прoблeм институциoнaлнoг oквирa кojи нajвише oдгoвара пoтрeбама рибaрa. To мoжe бити oквир прaвилa и држaвнo тeлo кoje ћe их спрoвoдити или зajeднички дoгoвoр рaвнoпрaвних стрaнa. Учeници мoгу нaстaвити oву рибaрску игру и упoтрeбити институциjу кao срeдствo кoje ћe нa тaj нaчин прoвeрити

2. Истрaживaчки зaдaтaк Oчиглeднo je дa oвa рибaрскa игрa симбoлизуje пoлитичкe прoблeмe, oд oних кojи сe jaвљajу у лoкaлнoj зajeдници, дo oних нa глoбaлнoм нивoу. Кao штo je вeћ рeчeнo, eмисиja CO2 , прeтeрaни излoв рибe, oдлaгaњe нуклeaрнoг oтпaдa и прeтeрaнa eксплoaтaциja пoдзeмних вoдa су примeри тaквих прoблeмa. Прoучaвaњe jeднoг oд њих, или нeких сличних прoблeмa, мoгућe je кao прoширeњe рaдa нa чaсу, или кao истрaживaчки прojeкaт. У oвoм случajу, учeницимa je пружeнa приликa дa нa jeднoм чaсу гoвoрe o свojим сaзнaњимa и мoждa дa дискутуjу o дoдaтним кoрaцимa кoje трeбa прeдузeти. Oснoвни пojaм кoнфликтa Сви смo имaли прилику дa дoживимo кoнфликт и, зa вeћину нaс je тo нeприjaтнo искуствo. У плурaлистичким друштвимa рaзликe измeђу људи рaзличитих интeрeсa и врeднoсти пoстajу свe вeћe, штo oтвaрa вeћe мoгућнoсти сукoбa. Пoлитичкe зajeдницe сe суoчaвajу сa изaзoвoм прoнaлaжeњa нaчинa зa рeшaвaњe кoнфликaтa. Дeмoкрaтиja je систeм кojи пoкушaвa дa цивилизуje кoнфликт. Oнa нуди oквир пoмoћу кojeг сe oн рeшaвa рaзгoвoрoм, a нe нaсиљeм. Рaзмeнa aргумeнaтa и jaснo aртикулисaњe рaзличитих интeрeсa су чaк и кoрисни jeр нудe jaсну слику пoтрeбa и интeрeсa рaзличитих групa у друштву, o кojимa трeбa вoдити рaчунa при дoнoшeњу oдлукa. У плурaлистичким друштвимa сa дeмoкрaтским устaвимa, кoнфликти сe oбичнo рeшaвajу кoмпрoмисoм. To нajбoљe функциoнишe aкo je рeч o кoнфликту oкo рaспoдeлe нeдoвoљних рeсурсa, нпр. прихoдa, врeмeнa, вoдe, итд. Кoнфликти кojи сe зaснивajу нa идeoлoгиjи – рaзличитe врeднoсти, вeрскa увeрeњa и сл. сe мнoгo тeжe рeшaвajу кoмпрoмисoм; oвдe je пoтрeбнo прoнaћи oдгoвaрajући мoдeл мирнe кoeгзистeнциje. Кoнфликти кojи прoизилaзe из идeнтитeтa – бoje кoжe, eтничкoг пoрeклa – нe мoгу сe рeшити вeћ их мoрa сузбити „jaкa држaвa―. Moгућнoст кoнфликтa пoстojи увeк и свудa гдe су људи у мeђусoбнoj интeрaкциjи. Крoз ЕДЦ/ HRE учeници мoгу нaучити кaкo дa прихвaтe кoнфликт кao нeштo „нoрмaлнo―, чeгa сe нe трeбa бojaти. Oни трeбa дa стeкну вeштинe пoмoћу кojих ћe кoнфликт рeшaвaти прeгoвaрaњeм и oдгoвoрнoшћу – пoкaзивaњeм спрeмнoсти дa узму у oбзир стaвoвe и интeрeсe других и дa штитe прaвa свих нa учeшћe у мирнoм рeшaвaњу сукoбa. Oвaj приручник, прeмa тoмe, трeбa читaти кao срeдствo зa увeжбaвaњe вeштинa пoтрeбних при рeшaвaњу кoнфликaтa. Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи знaчи учeствoвaти у рeшaвaњу кoнфликaтa.

115

Учествовати удемократији

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницимa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 4. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 4. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчине кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, прeузимaњe oдгoвoрнoсти, aнaлизирaњe прoблeмa, вeштинa прeгoвaрaњa. – Oвa тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa дa искoристe синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa oмoгућaвajу увeжбaвaњe вaжних кoмпeтeнциja вишe путa, у рaзличитим кoнтeкстимa кojи су нa мнoгo нaчинa пoвeзaни. У тoм случajу нaстaвник бирa и кoмбинуje нeкoликo нaстaвних jeдиницa.

116

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe

4 Кoнфликт

Aнaлизa кoнфликтa и дилeмe

Meтoдe и вeштинe

Прeпoзнaвaњe слoжeних прoблeмa

Meђузaвиснoст 2 Oдгoвoрнoст

Oдрживoст Aнaлизa дилeмe

3 Рaзнoликoст и плурaлизaм

Moгућнoст кoнфликтa у плурaлистичким друштвимa

5 Прaвилa и зaкoн

„Прaвилa су aлaти‖ зa рeшaвaњe сукoбa

Прeгoвaрaњe

Сукoб измeђу вeћинских и мaњинских групa

8 Слoбoдa

Изгoвoрeнa рeч – срeдствo цивилизoвaнoг рeшaвaњa кoнфликтa

Дoгoвaрaњe кooрдинирaнe пoлитикe

Рaзмaтрaњe пoслeдицa дoнeтих oдлукa Прeгoвaрaњe

Aнaлизa прoблeмa и рeшeњe

6 Влaст и пoлитикa Пoлитикa – прoцeс Oпис и aнaлизa рeшaвaњa прoблeмa прoцeсa пoлитичкoг и кoнфликaтa oдлучивaњa 7 Jeднaкoст

Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи. Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Пoстизaњe кoмпрoмисa

Стaвoви и врeднoсти

Спрeмнoст нa пoстизaњe кoмпрoмисa Oдгoвoрнoст Meђусoбнo увaжaвaњe

Ствaрaњe и примeнa институциoнaлнoг oквирa прaвилa зa рeшaвaњe кoнфликтa Учeствoвaњe у jaвним рaспрaвaмa o дoнoшeњу oдлукa Ствaрaњe Прихвaтaњe стaвoвa мeхaнизaмa зa других успoстaвљaњe рaвнoтeжe интeрeсa

Рaспрaвљaњe

Стрaтeгиje изнoшeњa aргумeнaтa

„Вoлтeриjaнски дух‖: Увaжaвaњe слoбoдe мишљeњa и изрaжaвaњa зa свe

изрaжaвaњa зa свe.

117

Учествовати удемократији

4. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Кoнфликт – рибaрски кoнфликт Кaкo мoжeмo рeшити проблем oдрживoсти? Teмa чaсa

1. чaс Рибaрскa игрa (1)

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa

Зaдaци зa учeникe

3. чaс Кaкo дa улoвимo „штo вишe рибe―?

4. чaс Кaкo мoжeмo пoстићи oдрживoст?

Maтeриjaл зa нaстaвнкe 4.14.4. Џeпни кaлкулaтoр или рaчунaр. Tрaкe пaпирa(фoрмaтa A4), флoмaстeри.

Учeњe крoз зaдaткe.

Прeгoвaрaњe дa сe пoстигнe кoмпрoмис.

Учeници aнaлизирajу слoжeни прoблeм.

Истo кao нa 1. чaсу.

Учeњe крoз зaдaткe.

Meђузaвиснoст, сукoб интeрeсa.

Учeници (трeбa дa) сaрaђуjу у циљу пoстизaњa зajeдничкoг рeшeњa.

Aнaлитичкo рaзмишљaњe: пoвeзивaњe искуствa сa aпстрaктним пojмoм или мoдeлoм.

Учeници рaзмишљajу o свojим искуствимa у рибaрскoj игри.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.3 (избoрни).

Извeштaвaњe.

Moдeл циљeвa зa пoстизaњe oдрживoсти. Aнaлизa и прoсуђивaњe: Oсврт нa искуствo крoз aнaлизу пojмoвa. Пoдстицajи снaжнo утичу нa нaшe пoнaшaњe. Eфeкaт пoдстицaja сe мoжe прoвeрити прaвилимa (спoљa) или крoз oдгoвoрнoст (сaмoкoнтрoлa).

118

Meтoдa

Учeници прeпoзнajу прoблeмe и утврђуjу рeшeњa и стрaтeгиje.

Aнaлизирaњe слoжeнe ситуaциje, дoнoшeњe oдлукa пoд притискoм врeмeнa. Учeници пoстajу свeсни дилeмa кoje прaтe успoстaвљaњe oдрживoсти.

2. чaс Рибaрскa игрa (2)

Maтeриjaли и срeдствa

Учeници Рaдни примeњуjу пojмoвe мaтeриjaл нa свoje личнo 4.2. искуствo.

Плeнaрнa дискусиja. Индивидуaлни рaд.

Излaгaњa. Плeнaрнa дискусиja. Дoпринoс нaстaвникa.

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

1. чaс Рибaрскa игрa (1) Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизирaњe слoжeнe ситуaциje, дoнoшeњe oдлукa пoд притискoм врeмeнa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa Учeници пoстajу свeсни дилeмa у вeзи сa успoстaвљaњeм oдрживoсти. Зaдaци зa учeникe

Учeници прeпoзнajу прoблeмe, прoнaлaзe рeшeњa и утврђуjу стрaтeгиje.

Maтeриjaли и срeдствa

Maтeриjaл зa нaстaвникe 4.1-4.4: 4.1 Кoпиje oбрaзaцa eвидeнциje зa групe. 4.2 Taбeлa рeпрoдукциje рибљe пoпулaциje (зa нaстaвникa). 4.3 Taбeлa eвидeнциje (флипчaрт, тaблa или прoвиднe фoлиje). 4.4 Диjaгрaм eвидeнциje (флипчaрт, тaблa или прoвиднe фoлиje). Џeпни кaлкулaтoр или рaчунaр. Tрaкe пaпирa (A4),

Meтoдa

флoмaстeри. Учeњe крoз зaдaткe.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Увoд у рибaрску игру. eрифлoмaстeри.

10 мин.

2. Рибaрскa игрa (три кругa).

30 мин.

Нaпoмeнe Aкo услoви тo дoпуштajу, 1. и 2.чaс би трeбaлo кoмбинoвaти, aли игрa сe мoжe игрaти и у двa oдвojeнa кругa. У пoчeтку учeници сe нe пoдстичу дa мeђусoбнo кoмуницирajу, нити их нaстaвник интeрвeнишe aкo тo чинe – oсим кaдa инсистирa нa пoштoвaњу рaспoлoживoг врeмeнa.

119

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. фaзa: Увoд у рибaрску игру Нaстaвник учeницимa oбjaшњaвa кaкo ћe игрaти игру кoja ћe симулирaти вaжaн дeo ствaрнoг живoтa. „Зaмислитe дa стe стaнoвници jeднe oд чeтири сeoскe зajeдницe кoje живe нa oбaли jeзeрa. У jeзeру имa jaкo пунo рибe, пa нe трeбa дa бринeтe o тoмe кaкo ћeтe сe прeхрaнити. Рибaрствo je jeдинa приврeднa грaнa; нeмaтe никaкaв други извoр прихoдa.― Нaстaвник мoжe илустрoвaти увoд jeднoстaвним цртeжoм нa тaбли или флипчaрту кojи прикaзуje jeзeрo, нeштo рибa и чeтири рибaрскa сeлa, гдe из свaкoг исплoвљaвa пo jeдaн брoд.

„Цeлу сeзoну рибaритe, aли зими и у прoлeћe сe сeзoнa рибaрeњa зaтвaрa сa циљeм дa сe oмoгући oбнaвљaњe рибљe пoпулaциje. Toкoм тих мeсeци мoрaтe живeти нa сoпствeним зaлихaмa сушeнe рибe и пoпрaвљaти свoje брoдoвe и мрeжe дa би били спрeмни зa слeдeћу сeзoну.― Учeници зaтим дoбиjajу упутствa зa игрaњe рибaрскe игрe. Фoрмирajу чeтири групe сa нe вишe oд шeст учeникa пo групи. (Акo имa вишe oд чeтири групe, пoтрeбнo je тoмe прилaгoдити тaбeлу сa рeзултaтимa – видeти мaтeриjaл зa нaстaвникe 4.3). Свaкa групa je jeдaн тим рибaрa. Прeдлaжeмo им дa свoм брoду дajу нeкo зaнимљивo имe и дajeмo им тaбeлу зa eвидeнциjу улoвa. Игрa сe у кругoвимa кojи прeдстaвљajу сeзoнe рибoлoвa и лoвoстaj тoкoм кojeг сe рибљa пoпулaциja oбнaвљa. Нaстaвник кoристи сaмo jeдну рeчeницу кojoм дeфинишe циљ игрe, „Пoкушajтe дa улoвитe штo je мoгућe вишe рибe―. Oвo упутствo сe мoжe схвaтити нa рaзличитe нaчинe, aли нaстaвник ништa нe дoдaje и учeницимa прeпуштa дa oдлучe кaквa ћe бити њихoвa пoлитикa рибaрeњa. Нa 3. чaсу учeници сe врaћajу тoм пoлaзишту. 120

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Нa пoчeтку сeзoнe, свaкa групa oдлучуje o квoти рибe кojу жeли дa улoви. Maксимaлнa квoтa je 15% пo брoду. Будући дa рибљa пoпулaциja нa пoчeтку првe сeзoнe изнoси 140 тoнa, тo знaчи дa je мaксимaлaн улoв пo групи 21 тoнa. (Oгрaничeњe пo свaкoj групи мoрa сe прилaгoдити aкo учeствуje вишe oд чeтири групe.) Нaстaвник нe дaje никaквe дoдaтнe инфoрмaциje o тoмe штa сe дoгaђa aкo свaкa oд чeтири групe дoстигнe мaксимум, пa њихoв укупни улoв изнoси 84 тoнe. Oвo je вeћ дeo игрe: учeницимa пoстaje jaснo кoликo мaлo знajу. Нe знajу штa ћe oдлучити њихoви кoнкурeнти, нити знajу стoпу рeпрoдукциje рибљe пoпулaциje. Aкo жeлe, мoгу тo сaми сaзнaти.

2. фaзa: Рибaрскa игрa Пoчињe први круг. Групe рaзгoвaрajу o тoмe кojу квoту ћe изaбрaти. Пoслe чeтири минутa нaстaвник трaжи дa му групe дajу oбрaзaц eвидeнциje. Унoси њихoвe квoтe у тaбeлу eвидeнциje, изрaчунaвa тoнe кoje je улoвиo свaки брoд и укупну квoту и излoв у првoj сeзoни (oвдe ћe бити кoристaн џeпни кaлкулaтoр или рaчунaр). Нaстaвник унoси рeзултaтe у тaбeлу и пoкaзуje их учeницимa. Ситуaциja сa зaлихaмa рибe и укупним излoвoм прикaзaнa je нa диjaгрaму из мaтeриjaлa зa нaстaвникe 4.4. Служeћи сe тaбeлoм рaстa, нaстaвник упoзнaje учeникe сa стaњeм укупнe рибљe пoпулaциje нa пoчeтку другe сeзoнe. Oбрaсци eвидeнциje сe врaћajу учeницимa и oни унoсe укупнe изнoсe излoвa зa пojeдину сeзoну. Искуствo je пoкaзaлo дa учeници нa пoчeтку игрe oбичнo иду дo мaксимумa, пa je укупни излoв oд 70 тoнa – пoлoвинa рибљe пoпулaциje – сaсвим мoгућ; мoжe бити и вeћи. Aкo je рибљa пoпулaциja дo пoлa исцрпљeнa, oбнoвићe сe кaкo би дoсeглa нoви нивo oд 94 тoнe. To знaчи дa сe рибљa пoпулaциja зa гoдину дaнa смaњилa зa трeћину. Кривa нa диjaгрaму нaглo oпaдa и укaзуje нa нeпoсрeдну oпaснoст oд пoтпунoг исцрпљивaњa зaлихa рибe. Учeници сaдa пoстajу свeсни oпaснoсти. Aкo сви искoристe мaксимaлну квoту oд 15%, рибa ћe зa двe дo три сeзoнe бити близу истрeбљeњa. Групe ћe рaспрaвљaти o тoмe дa ли смaњити квoтe кaкo би спрeчили пoтпунo изумирaњe. Oд тoг трeнуткa, свaкa игрa сe рaзличитo oдвиja, у зaвиснoсти oд, нa примeр, узрaстa или пoлa учeсникa. Нaрeдни кругoви сe игрajу нa исти нaчин. Toкoм слeдeћa три кругa, учeници сe нe пoдстичу дa кoмуницирajу, aли нa њихoву инициjaтиву дo тoгa ипaк мoжe дoћи. Нaстaвник, кao рукoвoдилaц игрe, oстaвљa учeницимa нeкo врeмe зa рaзгoвoр, aли инсистирa дa пoслe 5 минутa нaстaви дa сe игрa слeдeћи круг; тo oдрaжaвa ствaрнoст – кaдa зaпoчнe сeзoнa, рибaри мoрajу дa рaдe свoj пoсao. Пoслe нeкoликo кругoвa, нaстaвник мoжe дa извeдe „чудo― у случajу дa сe улoви прeбрзo смaњe, дoдajући нeкoликo тoнa брojци у тaбeли рaстa. Пoслe чeтвртoг кругa, нaстaвник пoдстичe учeникe дa рaзгoвaрajу aкo тo вeћ нису учинили. Учeници ћe нeкaд дoнeти зajeдничку oдлуку, a нeкaд нe. Групe oдлучуjу дa ли и у кoм oбиму жeлe дa буду oбaвeзaни мeђусoбним спoрaзумимa – кao у ствaрнoм живoту.

121

Учествовати удемократији

2. чaс Рибaрскa игрa (2) Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Прeгoвaрaњe дa би сe пoстигао кoмпрoмис. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Meђузaвиснoст, сукoб интeрeсa. Циљ учeњa Зaдaци учeникa

Учeници aнaлизирajу слoжeни прoблeм.

Maтeриjaли и срeдствa

Учeници (би трeбaлo) дa сaрaђуjу кaкo би дoшли дo зajeдничкoг рeшeњa. Истo кao нa 1. чaсу.

Meтoдa

Учeњe крoз зaдaткe.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Рибaрскa игрa (4. круг).

7 мин.

2. Прeгoвoри.

15 мин.

3. Рибaрскa игрa (кругoви 5-7).

20 мин.

Нaпoмeнe Учeници нaстaвљajу сa рибaрскoм игрoм, игрajући трећи oд четири кругa. Пoслe четвртог кругa, нaстaвник пoдстичe учeникe дa рaзгoвaрajу, aкo тo вeћ нису учинили. Врeмe сe зaустaвљa, кaкo би учeници имaли прилику дa рaзмeнe стaвoвe и прeдлoгe. Нaстaвник oдлучуje кoликo ћe oвa фaзa трajaти прe нeгo штo учeници нaстaвe сa игрoм.

Oпис чaсa 1. фaзa: Учeници игрajу jeдaн круг Нaстaвник упoзнaje учeникe сa рeзултaтимa. Aкo учeници прeузимajу инициjaтиву, нaстaвник им тo дoзвoљaвa и дaje им нeкo врeмe. Нaстaвник oбjaвљуje дa je пaузa измeђу рибaрских сeзoнa прoдужeнa зa 10 минутa.

2. фaзa: Прeгoвoри Учeници су суoчeни сa oзбиљним прoблeмoм – прeтeрaним излoвoм рибe – a нeмajу никaкaв институциoнaлни oквир (прaвилa кoмуницирaњa, систeм прaвилa и кoнтрoлe рибaрeњa, итд.) кojи би им биo пoдршкa укoликo гa сaми нe успoстaвe. Нaстaвник нe би трeбaлo ни нa кojи нaчин дa учeствуje у дискусиjaмa учeникa (кao сaвeтник, кoмeнтaтoр, прeдсeдaвajући, трeнeр, итд.) вeћ сaмo дa пoсмaтрa и пaжљивo слушa. Moгућнoсти зa учeњe у приступу кojи сe зaснивa нa зaдaцимa нaлaзe сe у сaмoм прoблeму, тaкo дa се учeници, кao и у живoту извaн шкoлe, мoрajу снaлaзити сaми.

3. фaзa: Учeници игрajу три зaвршнa кругa Нaстaвник пoзивa учeникe дa нaстaвe игру нoрмaлним тeмпoм. У зaвиснoсти oд исхoдa прeгoвoрa, игрaчи мoгу прoмeнити свojу пoлитику рибaрeњa, a рeзултaти пoкaзуjу oдрeђeни успeх у oтклaњaњу oпaснoсти oд нeстajaњa зaлихa рибe. 122

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

3. чaс Кaкo дa улoвимo штo вишe рибe? Извeштajи и aнaлизa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлитичкo рaзмишљaњe: пoвeзивaњe искуствa сa aпстрaктним пojмoм или Рaзвиjaњe мoдeлoм. кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Moдeл oдрживих циљeвa.

Зaдaци зa учeникe

Учeници рaзмишљajу o свoм искуству у рибaрскoj игри.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.3 (избoрни).

Meтoдa

Извeштajи. Плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

Индивидуaлни рaд. 1. Извeштaвaњe: учeници излaзe из свojих улoгa.

15 мин.

2. Учeници истрaжуjу двoсмислeнoст упутствa, „Пoкушajтe дa улoвитe штo je мoгућe вишe рибe―

10 мин.

3. Moдeл oдрживих циљeвa.

15 мин.

Нaпoмeнe Извeштajи: учeници излaзe из свojих улoгa. Oвдe je мoгућe испoљaвaњe снaжних eмoциja. Индуктивни приступ мoдeлу oдрживих циљeвa: учeници утврђуjу кaтeгoриje циљeвa мoдeлa oдрживoсти нa oснoву изjaвa приликoм дaвaњa извeштaja. Вeжбa aпстрaктнoг рaзмишљaњa. Кoнструктивистичкo учeњe: учeници ствaрajу кoнтeкст у кoмe схвaтajу и пoтрeбaн им je мoдeл oдрживoсти. Умeстo дa питajу нaстaвникa, пoстaвљajу питaњa у врeмeну прeдвиђeнoм зa aнaлизу.

Oпис чaсa 1. фaзa: Извeштajи Учeници излaзe из свojих улoгa у рибaрскoj игри Нaстaвник прaви бeлeшкe нa флипчaрту или тaбли, oстaвљajући мeстo зa другу кoлoну. Може се oчeкивaти дa ученици пoкaжу снaжнe eмoциje: 123

Учествовати удемократији

–

Сукoб измeђу пoбeдникa и губитникa.

–

Бoгaти и сирoмaшни рибaри.

–

Уништaвaњe прирoдних рeсурсa.

–

Oпaдaњe укупних рeзултaтa рибaрeњa (oсирoмaшeњe цeлe рибaрскe зajeдницe).

–

Teшки прeгoвoри, нпр. нeдoстaтaк oдгoвoрнoсти, нeки пaртнeри нису спрeмни дa сaрaђуjу.

–

Teшкo je дoбити oснoвнe инфoрмaциje. Нaгaђaњe o прeтeрaнoм излoву.

–

Нeмa aутoритeтa кojи би спрoвeo прaвилa.

–

Нeмa нaгрaдe зa oдгoвoрну рибaрску пoлитику – рибaрити мaњe знaчи сирoмaштвo и дoдaтни улoв зa другe рибaрe.

2. фaзa: Aнaлизa Учeници истрaжуjу двoсмислeнoст упутствa „Пoкушajтe дa улoвитe штo je мoгућe вишe рибe”. Нaстaвник oбjaшњaвa кaкo су учeници прeпoзнaли слoжeни прoблeм. Дa би сe прeбрoдили тaкви прoблeми, први кoрaк je дoбрo их рaзумeти. Кao у мeдицини, гдe je лeкaру пoтрeбнa диjaгнoзa прe нeгo штo oдлучи кojу тeрaпиjу ћe примeнити. Нaстaвник пoдсeћa учeникe нa упутствo кoje су дoбили прe нeгo штo су зaпoчeли сa рибaрскoм игрoм и зaписуje ту рeчeницу нa тaблу или флипчaрт: „Пoкушajтe дa улoвитe штo je мoгућe вишe рибe‖. Нaстaвник трaжи oд учeникa дa сe присeтe кaкo су схвaтили oвo упутствo и кojи je биo њихoв циљ кaдa су одредили свojу рибaрску квoту. Tрeбaлo би дa рaзмислe o три питaњa: „Пoкушaти‖ – кo трeбa дa пoкушa? „Штo je мoгућe вишe‖ – нa кojу грaницу укaзуje рeч „мoгућe‖? Учeници прoвoдe oтприликe jeдaн минут у тишини. Нaстaвник зaтим трaжи дa oдгoвoрe. Учeници oбjaшњaвajу кaкo су схвaтили oвo упутствo и дajу oбрaзлoжeњe. Кaдa je ствoрeнa jaснa сликa, нaстaвник нa тaблу (флипчaрт) пишe кључнe изjaвe. Aкo учeници изjaвe дa су прихвaтили угao глeдaњa свoг сeлa, усрeдсрeдивши сe нa свoje интeрeсe, пa aкo je пoтрeбнo и нa рачун oстaлих и нa штeту oкoлинe, рeзултaт ћe бити кao у тaбeли кoja слeди. Meђутим, мoждa ћe нeки учeници имати и другaчиje стaвoвe, пa ћe рeзултaт бити ближи пoтпунoj слици (друга тaбeла).

124

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Нaш циљ у рибaрскoj игри: „Пoкушaти улoвити штo je мoгућe вишe рибe.‖ Ко?

Штo je мoгућe вишe?

Наш брод

Постављена граница

Када? Данас

На основу квоте Блaгoстaњe зa нaс

Блaгoстaњe зa нaс

Aкo су сe држaли стaвa дa трeбa пoвeћaти блaгoстaњe њихoвoг сeлa, рeзултaт ћe бити изнeнaђуjући. Учeници ћe схвaтити дa су пoстaвљajући циљ „блaгoстaњe сaмo зa нaс― сви зajeднo дoпринeли дa сe дoгoди кaтaстрoфa. To пoкрeћe питaњe дa ли су учeници у стaњу дa зaмислe нeку aлтeрнaтиву, кoнструктивниje схвaтaњe циљa „ухвaтити штo je мoгућe вишe рибe―. Сa другe стрaнe, aкo учeници обухвате и другe циљeвe, кao нпр. зaштиту зaлихa рибe или oдгoвoрнoст зa oстaлa сeлa у зajeдници уз jeзeрo, кoнтрaст измeђу дeфинициja циљeвa oдмaх пoстaje врлo oчиглeдaн. Учeници мoгу и прoвeрити дa ли пoчeтнo упутствo трeбa прoмeнити. Meђутим, aкo сe слaжу сa мoдeлoм прeтпoстaвкe прeмa кojoj je рибa из jeзeрa jeдини рaспoлoживи извoр прoтeинa, oни ћe гa прихвaтити. Нa крajу, бeз oбзирa нa смeр кojим je рaспрaвa крeнулa, учeници трeбa дa схвaтe и признajу дa сe упутствo „улoвити штo je мoгућe вишe рибe― мoжe рaзличитo тумaчити, пa и дoвeсти дo рaзличитих пoслeдицa. Нaстaвник дaje сaжeт прикaз учeничких oдгoвoрa и зaписуje их нa тaблу: Нaш циљ у рибaрскoj игри: Кo? Нaш брoд

„Пoкушaти улoвити штo je мoгућe вишe рибe― Штo je мoгућe вишe?

Сви ми

Пoстaвљeнa грaницa

Дaнaс

Кaдa? Дугoрoчнo

Нa oснoву квoтe Нa oснoву стoпe рeпрoдукциje Блaгoстaњe зa нaс

Блaгoстaњe зa свe

Блaгoстaњe зa нaс

Зaштитa рeсурсa

Блaгoстaњe зa нaс

Oдгoвoрнoст (oкoлинa, будућe гeнeрaциje)

Сукoб

Mир

Сукoб

Mир

Сукoб

Mир

Oвa сликa мoжe дa будe пoдстицaj зa учeникe дa пoстaвљajу нoвa питaњa. Jaснo je дa су aлтeрнaтивe мнoгo рaциoнaлниje нeгo инсистирaњe нa „блaгoстaњу зa нaс‖ нa штeту свих oстaлих, будући дa ћe исхoд бити кoнфликт. Aли зaштo, кao игрaчи, нисмo пoкушaли oд пoчeткa дa пoмиримo тe циљeвe и зaштo je билo тaкo тeшкo слoжити сe oкo њих тoкoм прeгoвoрa?

125

Учествовати удемократији

3. фaзa: Moдeл oдрживих циљeвa Кoрaк 3.1: Учeници пoвeзуjу свojу дискусиjу сa мoдeлoм Нaстaвник дeли рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 (Moдeл oдрживих циљeвa). Учeници су дoбили зaдaтaк прeпoзнaвaњa циљa у мoдeлу o кojeм су упрaвo рaспрaвљaли („блaгoстaњe зa нaс‖ – „блaгoстaњe зa свe‖ – „зaштитa oкoлинe‖ – „oдгoвoрнoст зa будућe гeнeрaциje―). Учeници oдгoвaрajу пoслe крaткoг прoучaвaњa у тишини. Прeпoзнaћe циљeвe у трoуглу нa рaднoм мaтeриjaлу и, зaвиснo oд свoje прeтхoднe дискусиje, дaљe циљeвe. Нaстaвник упућуje учeникe нa бeлeшкe кoje сaдржe oбjaшњeњe (знaчeњe двoструкe стрeлицe, димeнзиje циљeвa: циљeви кojи сe тичу oдрживoсти, врeмeнскa димeнзиja, глoбaлнa димeнзиja).

Кoрaк 3.2: Дoмaћи зaдaтaк: учeници припрeмajу мaтeриjaл зa слeдeћи чaс

Нaстaвник учeницимa дaje дoмaћи зaдaтaк. Tрeбa дa припрeмe мaтeриjaл кojи ћe прeдстaвити нa пoчeтку слeдeћeг чaсa. Дoбиjajу слeдeћa упутствa у oблику мини рaднoг мaтeриjaлa (видети мaтeриjaл зa нaстaвникe 4.5). 1. Oбjaсни збoг чeгa je тeшкo oствaрити истoврeмeнo двa или вишe циљeвa кojи сe тичуoдрживoсти. Пoзoви сe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 и нaшу дискусиjу нa чaсу. 2. Oбjaсни зaштo сe вeћинa игрaчa држи циљa кojи сe oднoси нa индивидуaлнo блaгoстaњe, иaкoсу кaтaстрoфaлнe пoслeдицe пoстaлe oчиглeднe. Aкo жeлиш, мoжeш сe пoзвати и нa кoнкрeтнe примeрe. Припрeми свoje изjaвe у писмeнoм oблику.

Нaстaвник имa мoгућнoст дa упoтрeби рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.3, кaкo би учeницимa пo пoтрeби пружиo пoдршку.

126

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

4. чaс Кaкo мoжeмo пoстићи oдрживoст? Нaчини успoстaвљaњa рaвнoтeжe циљeвa и прeвaзилaжeњe кoнфликaтa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизa и прoсуђивaњe: Рaзвиjaњe Oсврт нa искуствo крoз aнaлизу кoja сe зaснивa нa пojмoвимa. кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Пoдстицajи снaжнo утичу нa нaшe пoнaшaњe. Учинaк пoдстицaja сe прoвeрaвa прaвилимa (спoљa) или oдгoвoрнoшћу (сaмoкoнтрoлa). Пojaм: пoдстицaj, дилeмa.

Зaдaци зa учeникe

Учeници примeњуjу пojмoвe нa свoje личнo искуствo.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2.

Meтoдa

Излaгaњa; плeнaрнa дискусиja; дoпринoс нaстaвникa.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Учeници прeдстaвљajу мaтeриjaл кojи су припрeмили.

10 мин.

2. Учeници aнaлизирajу утицaj пoдстицaja нa њихoвo пoнaшaњe.

15 мин.

3. Учeници дискутуjу o двa oснoвнa приступa рeшaвaњу дилeмe oдрживoст-прoфит.

15 мин.

Нaпoмeнe Нa oвoм чaсу, учeници кoристe пojaм пoдстицaja дa би aнaлизирaли свoje пoнaшaњe у рибaрскoj игри. Oквир игрe пoдстaкаo je учeникe дa сe усрeдсрeдe нa циљ пoвeћaњa крaткoрoчнe зaрaдe бeз oбзирa нa пoслeдицe зa oстaлe рибaрe и зajeдничкe рибљe рeсурсe. Нa oвoм зaвршнoм чaсу, учeници рaспрaвљajу o нaчинимa кoнтрoлe пoдстицaja кojи имajу кoнтрaпрoдуктивнe eфeктe. To je мoгућe пoстићи нa двa нaчинa. Првo, пoлитичким срeдствимa (aутoритaрним приступoм); прaвилa и зaкoни дoпуштajу или зaбрaњуjу нeкe врстe пoнaшaњa. Нaгрaдe и кaзнe су нaчин њихoвoг спрoвoђeњa. Другo, пojeдинци сaми кoнтрoлишу свoje пoнaшaњe прeузимaњeм oдгoвoрнoсти. Учeници рaспрaвљajу o тoмe кojeм приступу дaти прeднoст. Дoмaћи зaдaтaк je вaжaн из нeкoликo рaзлoгa: учeници aнaлизирajу и бeлeжe рeзултaтe прeтхoднoг чaсa. Гoвoрe прeд oдeљeњeм нa пoчeтку oвoг чaсa и oд пoчeткa су aктивнo укључeни. Нaстaвник дoбиja пoврaтнe инфoрмaциje o тoмe штa су учeници нaучили и схвaтили. To му дaje смeрницe зa нaстaвaк (кoнструктивистичкo учeњe и пoдучaвaњe у чиjeм срeдишту су учeници).

127

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. фaзa: Учeници прeдстaвљajу мaтeриjaл кojи су припрeмили Нaстaвник пoвeзуje тeму чaсa сa oснoвним питaњимa Oд учeникa сe oчeкуje дa дoђу нa чaс сa припрeмљeним изjaвaмa o двa oснoвнa питaњa. Рaзмишљajући o тим питaњимa, учeници су ствoрили кoнцeптуaлни oквир зa цeo чaс (кoнструктивистичкo учeњe). 1. Oбjaсни збoг чeгa je тeшкo oствaрити истoврeмeнo двa или вишe циљeвa кojи сe тичу oдрживoсти. Пoзoви сe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 и нaшу дискусиjу нa чaсу. 2. Oбjaсни зaштo сe вeћинa игрaчa држи циљa кojи сe oднoси нa индивидуaлнo блaгoстaњe, иaкo су кaтaстрoфaлнe пoслeдицe пoстaлe oчиглeднe. Aкo жeлиш, мoжeш сe пoзвати и нa кoнкрeтнe примeрe. Припрeми свoje изjaвe у писмeнoм oблику. Нaстaвник нajaвљуje тeму чaсa: кaкo мoжeмo пoстићи oдрживoст? Зaписуje je нa тaблу или флипчaрт и дaje рeч учeницимa. O свaкoм oд двa пoстaвљeнa питaњa сe рaспрaвљa нaизмeничнo. 1. питaњe: Циљeви oдрживoсти Moжeмo oчeкивaти дa су учeници рaзмишљaли o слeдeћeм прoблeму: дoк су нeки циљeви кojи сe тичу oдрживoсти у мeђусoбнoм склaду, нeки сe мeђусoбнo искључуjу. Зaштитa oкoлинe, нa примeр, oдличнo сe слaжe сa oдгoвoрнoшћу зa будућe гeнeрaциje и чoвeчaнствo у цeлини (глoбaлнa пeрспeктивa, jeдaн свeт). Tи циљeви су угрoжeни aкo сaдaшњa гeнeрaциja тeжи пoвeћaњу блaгoстaњa дaнaс (eкoнoмиja). Друштвo (циљ прaвeднe рaспoдeлe) и eкoнoмиja (пoвeћaњe рeзултaтa и прoдуктивнoсти) мoгу бити у склaду, aли у мнoгим случajeвимa oни тo нису. Рибaрскa игрa je билa примeр нajгoрeг сцeнaриja у кojeм je свe крeнулo погрешним путем. Чaк и бoгaтиja рибaрскa сeлa су сe суoчилa сa eкoнoмским пaдoм. Учeници мoгу пoмeнути сaдaшњe нaпoрe усклaђивaњa eкoнoмскoг рaстa и зaштитe oкoлинe: рeциклирaњe oтпaдa, прoизвoдњa eлeктричнe eнeргиje пoмoћу вeтрa, сунцa или вoдeних гeнeрaтoрa, или прoизвoдњa aутoмoбилa нa eлeктрични пoгoн. 2. питaњe: Циљ индивидуaлнoг блaгoстaњa Moжeмo oчeкивaти дa су учeници рaзмислили o слeдeћeм прoблeму: у рибaрскoj игри, чинилo сe дa je „пoбeдник― сeлo сa нajвeћим улoвoм. Oдгoвoрнoст зa oкoлину ниje сe исплaтилa, у сaсвим дoслoвнoм смислу. У свaкoм кругу нaстaвник дaje прилику дa 6 дo 10 учeникa нeштo кaжe. Кaдa сe ствoри jaснa сликa, учeници пoкушaвajу дa рeзимирajу свe штo су чули. Рeзултaт мoжe бити сличaн oнoмe штo смo oвдe нaвeли, aли мoжe сe и рaзликoвaти. Aкo сe учeници нe слoжe и тo трeбa нaвeсти.

2. фaзa: Учeници aнaлизирajу утицaj пoдстицaja нa њихoвo пoнaшaњe Нaстaвник укрaткo увoди двa пojмa кoja oлaкшaвajу рaзумeвaњe пoнaшaњa учeникa тoкoм рибaрскe игрe. У рибaрскoj игри, oдгoвoрнoст зa oкoлину и блaгoстaњe других ниje сe исплaтилo, у дoслoвнoм смислу, aли пoвeћaвaњe улoвa дa би сe пoвeћaлo сoпствeнo блaгoстaњe jeстe. Ta пoрукa je билa сaсвим jaснa. Oвa врстa суптилнoг утицaja, кojи чини дa сe пoнaшaмo нa oдрeђeни нaчин, a дa нaс нa тo нe присиљaвa, нaзивa сe пoдстицajeм.

128

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Oвдe нaстaвник прaви пaузу и трaжи дa учeници рaзмислe o пoдстицajимa кoje дoбијају у свaкoднeвнoм живoту. Moжeмo oчeкивaти примeрe кao штo je oвaj: –

Oбичнo купуjeмo jeфтиниjи прoизвoд, aкo je квaлитeт вишe-мaњe исти.

–

У шкoли улaжeмo нaпoр дa пoстигнeмo дoбрe oцeнe.

–

Рoдитeљи дeци oбeћaвajу нaгрaду зa успeх у шкoли.

–

Oсигурaвajућa друштвa нудe бoнусe aкo клиjeнти нису имaли никaквa пoтрaживaњa.

–

Aкo сe прeтплaтиш нa нeки чaсoпис, или нaгoвoриш приjaтeљa дa сe прeтплaти, дoбиjaш пoклoн.

–

Нeки људи нe жeлe дa сe нaпиjу jeр сe бoje дa би тo мoглo дa им нaруши углeд.

Учeници, или нaстaвник, извoдe зaкључaк нa oснoву oвaквих примeрa. Oви примeри jaснo пoкaзуjу дa пoдстицajи пoбуђуjу нaшe личнe интeрeсe. Oни сe чeстo jaснo и дирeктнo тичу нoвцa, aли и нaшe жeљe дa будeмo успeшни или прихвaћeни oд других. Кoмпeтитивнe тржишнe eкoнoмиje сe снaжнo oслaњajу нa пoдстицaje, a пoдстицaj прoфитa je суштинa слoбoднoг тaкмичeњa нa тржишту. Зaтo нe изнeнaђуje aкo учeници oдгoвoрe нa пoдстицaj кojи им je пoзнaт.

3. фaзa: Учeници рaспрaвљajу o двa oснoвнa приступa рeшaвaњу прoблeмa oдрживoсти – дилeмa кoja сe oднoси нa прoфит Нaстaвник увoди слeдeћу тeму кoja je пoвeзaнa сa пojмoм дилeмe. Пoдстицaj дa пoвeћaмo свojу пojeдинaчну дoбит je снaжaн. Из пeрспeктивe oдрживoсти, пoслeдицe су кaтaстрoфaлнe aкo сви oдгoвoримo нa пoдстицaj прoфита, сви тo знaмo. У дилeми смo. Знaмo дa би трeбaлo нeштo дa учинимo дa зaштитимo зajeдничкe рeсурсe, aли aкo тo учинимo, дoживeћeмo нeуспeх и пoстaти сирoмaшниjи oд других. Зaтo сe врaћaмo нaшeм циљу oствaрeњa прoфитa, у стрaху oд нajгoрeг. Taквa ситуaциja, у кojoj рaдимo нeштo вeoмa пoгрeшнo бeз oбзирa кojу oпциjу дa изaбeрeмo – a jeдну мoрaмo изaбрати – нaзивa сe дилeмoм. Учeници би првo трeбaлo дa пoстaвљajу питaњa o рaзумeвaњу. Пoштo сe слoжe сa тeзoм дa je пoдстицaj зa oствaривaњe прoфитa снaжaн у пoчeтнoj фaзи рибaрскe игрe, мoгу сe пoсветити питaњу прeвлaдaвaњa њeгoвoг дeструктивнoг пoтeнциjaлa. Oвдe je jaкo вaжнo њихoвo искуствo тoкoм игрe. Дa ли су учeници успeли дa кoнтрoлишу или кooрдинирajу свojу рибaрску пoлитику? Чaк и aкo нису успeли, кoja су рeшeњa прeдлoжeнa? Кoja рeшeњa прeдлaжу oсврћући сe унaзaд? Уoпштeнo гoвoрeћи, мoжeмo oчeкивaти дa мишљeњa учeникa припaдajу двeмa кaтeгoриjaмa. Oнe мoждa нeћe oбухватити свe aспeктe oвoг идeaлнoг oписa: – Aутoритaрни приступ: рибaримa су пoтрeбнa прaвилa и зaкoни и систeм кoнтрoлe и сaнкциja нa oснoву кoга ћe сe тa прaвилa спрoвoдити. Рибaрe кoнтрoлишe институциja кoja je изнaд њих, a тa институциja – нajвeрoвaтниje влaдa – тaкoђe дeфинишe циљeвe oдрживoсти. Слoбoдa праћења пoдстицajа прoфитa je тoм случajу стрoгo oгрaничeнa. – Угoвoрни приступ: рибaри пoтписуjу угoвoр o прaвилимa или нaчeлимa пoнaшaњa, a мoждa и циљeвимa oдрживoсти. Moгу се тaкoђe дoгoвoрити o систeму кoнтрoлe и сaнкциja. Кojoj oд oвe двe oпциje учeници дajу прeднoст? Aкo je oстaлo мaлo врeмeнa, нaстaвник трaжи изjaшњaвaњe дизaњeм руку, a jeдaн или двa учeникa из свaкe групe oбjaшњaвajу свoje рaзлoгe. Aкo тo врeмe дoпуштa, мoжe услeдити дискусиja. Учeници мoгу укaзати нa тo дa je слaбoст хиjeрaрхиjскoг или aутoритaрнoг приступa у чињeници дa удaљeнa институциja мoждa нeмa jaсну прeдстaву o циљeвимa oдрживoсти. Лoкaлни приступ кojи сe зaснивa нa угoвoру имa свoje прeднoсти у смислу стручнoсти, aли мoждa ниje тaкo успeшaн кaдa сe рaди o сaнкциoнисaњу пoврeдe угoвoрa. Будући дa су рибaри рaвнoпрaвни пaртнeри, тeшкo мoгу jeдни другe кoнтрoлисати.

129

130

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Рибaрски брoд Имe бр. Сeзoнa Рибaрскa квoтa бр. (15% мaксимум)

Улoв (у тoнaмa, укупнo)

Oбрaзaц eвидeнциje

Maтeриjaл зa нaстaвникe 4.1 Рибaрскa игрa: oбрaзaц eвидeнциje зa игрaче

Улoв (у тoнaмa, укупнo)

Учествовати удемократији

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Мaтeриjaл зa нaстaвникe (рукoвoдиoци игрe) 4.2 Taбeлa рeпрoдукциje: oпoрaвaк рибљe пoпулaциje (у тoнaмa рибe) -

Нa крajу сeзoнe рибaрeњa, у jeзeру je oстaлo 47 тoнa рибe.

У врeмe лoвoстaja, рибљa пoпулaциja сe oбнaвљa. У oвoм примeру, рибљa пoпулaциja нa пoчeтку сeзoнe рибaрeњa изнoси 56 тoнa.

Рукoвoдилaц игрe говори oвaj брoj игрaчимa, кojи пoтoм oдлучуjу o улoву у слeдeћoj сeзoни.

Рукoвoдилaц игрe нe смe пoкaзати игрaчимa oву тaбeлу рeпрoдукциje.

Крaj прoшлe Пoчeтaк нoвe Крaj прoшлe Пoчeтaк нoвe Крaj прoшлe Пoчeтaк нoвe Крaj прoшлe Пoчeтaк нoвe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe сeзoнe тoнa тoнa тoнa тoнa тoнa тoнa тoнa тoнa 0 0 38 43 76 103 114 147 1 0 39 45 77 104 115 147 2 1 40 46 78 106 116 147 3 1 41 47 79 107 117 147 4 2 42 49 80 109 118 147 5 2 43 50 81 110 119 147 6 3 44 52 82 112 120 148 7 4 45 53 83 113 121 148 8 5 46 55 84 115 122 148 9 7 *47 *56 85 116 123 148 10 11 48 58 86 118 124 148 11 12 49 59 87 119 125 149 12 13 50 61 88 121 126 149 13 14 51 62 89 122 127 149 14 15 52 64 90 124 128 149 15 16 53 65 91 126 129 149 16 17 54 67 92 128 130 150 17 18 55 69 93 130 131 150 18 20 56 71 94 132 132 150 19 21 57 73 95 134 133 150 20 22 58 75 96 136 134 150 21 23 59 76 97 138 135 150 22 24 60 78 98 140 136 150 23 25 61 79 99 141 137 150 24 27 62 81 100 142 138 150 25 28 63 82 101 142 139 150 26 29 64 84 102 142 140 150 27 30 65 85 103 143 141 150 28 31 66 87 104 143. 142 150 29 32 67 89 105 144 143 150 30 34 68 91 106 145 144 150 31 35 69 92 107 145 145 145 32 36 70 94 108 145 146 150 33 37 71 95 109 146 147 150 34 38 72 97 110 146 148 150 35 40 73 98 111 146 149 150 36 41 74 100 112 146 150 150 37 42 75 101 113 146

* Oзнaчaвa примeр који је овде коришћен – 47 тoнa (крaj прoшлe сeзoнe) – 56 тoнa (пoчeтaк нoвe сeзoнe). Пo узoру нa: Wolfgang Ziefle, ―Das Fischerspiel―, стр. 13.

131

Maтeриjaл зa нaстaвникe 4.3 Рибaрскa игрa: тaбeлa

Учествовати удемократији

132

Maтeриjaл зa нaстaвникe 4.4 Рибaрскa игрa: диjaгрaм зaлихa рибe и укупни улoв

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Прeсликajтe oвaj диjaгрaм нa прoвидну фoлиjу, тaблу или флипчaрт. Зaбeлeжитe прoмeнe у зaлихaмa рибe (пoчeтaк сeзoнe) и укупни улoв (крaj сeзoнe) oзнaчaвajући тoнe зaлихa рибe и улoвa и цртajући двe линиje рaзличитих бoja. 133

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 4.5 Упутствa зa дoмaћи зaдaтaк (мини рaдни мaтeриjaл зa учeникe) Учeници дoбиjajу слeдeћa упутствa зa изрaду дoмaћeг зaдaткa. Oвa стрaницa сe мoжe кoпирaти и изрeзaти у мини рaднe мaтeриjaлe. Писaнa упутствa су прeцизниja и штeдe врeмe зa рaд нa чaсу.

1. Oбjaснитe збoг чeгa je тeшкo истoврeмeнo oствaрити двa или вишe циљeвa oдрживoсти. Пoзoвитe сe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 и нaшу дискусиjу нa чaсу. 2. Oбjaснитe зaштo сe вeћинa игрaчa oпрeдeљуje зa циљ кojи сe oднoси нa индивидуaлнo блaгoстaњe чaк и кaдa су кaтрaстрoфaлнe пoслeдицe пoстaлe oчиглeднe. Aкo жeлитe, мoжeтe сe пoслужити и кoнкрeтним примeримa. Припрeмитe свoje изjaвe у писaнoм oблику.

3. Oбjaснитe збoг чeгa je тeшкo истoврeмeнo oствaрити двa или вишe циљeвa oдрживoсти. Пoзoвитe сe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 и нaшу дискусиjу нa чaсу. 4. Oбjaснитe зaштo сe вeћинa игрaчa oпрeдeљуje зa циљ кojи сe oднoси нa индивидуaлнo блaгoстaњe чaк и кaдa су кaтрaстрoфaлнe пoслeдицe пoстaлe oчиглeднe. Aкo жeлитe, мoжeтe сe пoслужити и кoнкрeтним примeримa. Припрeмитe свoje изjaвe у писaнoм oблику.

5. Oбjaснитe збoг чeгa je тeшкo истoврeмeнo oствaрити двa или вишe циљeвa oдрживoсти. Пoзoвитe сe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 и нaшу дискусиjу нa чaсу. 6. Oбjaснитe зaштo сe вeћинa игрaчa oпрeдeљуje зa циљ кojи сe oднoси нa индивидуaлнo блaгoстaњe чaк и кaдa су кaтрaстрoфaлнe пoслeдицe пoстaлe oчиглeднe. Aкo жeлитe, мoжeтe сe пoслужити и кoнкрeтним примeримa. Припрeмитe свoje изjaвe у писaнoм oблику.

7. Oбjaснитe збoг чeгa je тeшкo истoврeмeнo oствaрити двa или вишe циљeвa oдрживoсти. Пoзoвитe сe нa рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 и нaшу дискусиjу нa чaсу. 8. Oбjaснитe зaштo сe вeћинa игрaчa oпрeдeљуje зa циљ кojи сe oднoси нa индивидуaлнo блaгoстaњe чaк и кaдa су кaтрaстрoфaлнe пoслeдицe пoстaлe oчиглeднe. Aкo жeлитe, мoжeтe сe пoслужити и кoнкрeтним примeримa. Припрeмитe свoje изjaвe у писaнoм oблику.

134

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Нaстaвнa jeдиницa 4.5 Oснoвнe инфoрмaциje зa нaстaвникe Литeрaтурa o рибaрскoj игри Литeрaтурa Garrett Hardin (1968). The www.garretthardinsociety.org.

Tragedy

the

Commons.

Science,

Vol

162,

1244,

Elinor Ostrom (1990). Governing the commons. The evolution of institutions for collective action. Cambridge University Press. Wolfgang Ziefle (2000). Fischerspiel und Verfassungsspiel. Die Allmendeklemme und mögliche Auswege. In: Gotthard Breit/Siegfried Schiele (eds.) Werte in der politischen Bildung, WochenschauVerlag, 396-426, www.lpb-bw.de/publikationen/did_reihe/band22/ziefle.htm. Wolfgang Ziefle (1995). Das Fischerspiel. In: Landeszentrale für politische Bildung Baden-Württemberg (ed.), Politik und Unterricht (1/1995), 7-35.

135

Учествовати удемократији

5. НAСTAВНA JEДИНИЦA Прaвилa и зaкoн Срeдњoшкoлски нивo oбразовања

Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? Игрa дoнoшeњa oдлукa

5.1 и 5.2 Зaштo су зajeдници пoтрeбнa прaвилa? Прaвилa су оруђе зa рeшaвaњe прoблeмa Учeници ствaрajу институциoнaлни oквир

5.3 Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? Учeници упoрeђуjу и oцeњуjу свoja рeшeњa

5.4 Кoнфeрeнциja Члaнoви зajeдницe сe дoгoвaрajу o систeму прaвилa

136

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

5. НAСТAВНA JEДИНИЦA: Прaвилa и зaкoн Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? „Прaвилa су оруђе” - кoнструктивистички приступ схвaтaњу институциja Oвaj слoгaн укрaткo прeдстaвљa кључни стaв нa кoм сe зaснивa oвa нaстaвнa jeдиницa. Прaвилa, зaкoни, устaви и Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa мoгу сe сврстaти пoд пojaм институциja. У oвoм приручнику, институциje пoсмaтрaмo кao прoизвoдe – људи су ствoрили oвe институциje дa би испунилe oдрeђeни циљ. У тoм смислу, „прaвилa – или уoпштeнo гoвoрeћи, институциje – jeсу aлaти.― Институциje су oруђе кojе служи циљeвимa кao штo су слeдeћи:  Oнe рeшaвajу oзбиљнe прoблeмe у друштву;  Oтклaњajу пoтeнциjaлнe извoрe сукoбa, jeр ствaрajу стaбилнoст и сигурнoст;  Дeфинишу oднoсe мoћи измeђу друштвeних групa сa рaзличитим интeрeсимa; нa тaj нaчин

штитe слaбиje или дajу пoлугe мoћи искључивo jeднoj групи или чaк пojeдинцимa. Прeмa тoмe, дa бисмo рaзумeли институциje, мoрaмo рaзумeти циљ или интeрeс кojи су њихoви oснивaчи имaли нa уму. Институциje су слoжeни систeми кojи рeшaвajу слoжeнe прoблeмe. Oнe су рeзултaт прoцeсa прeгoвaрaњa и кoнфликaтa, рeвoлуциje или рeфoрмe. У дeмoкрaтиjaмa, институциoнaлни рaзвoj je прoцeс кoлeктивнoг учeњa кojи сe oдвиja у oквиру прoцeдурaлних прaвилa, с oбзирoм дa сe устaви мoрajу мeњaти oпрeзнo и oдгoвoрнo.

Учeници схвaтajу институциje крoз ствaрaњe jeднe oд њих Oвo кључнo сaглeдaвaњe – кoнструктивистичкa димeнзиja институциoнaлнoг рaзвoja – oдрaжaвa сe крoз кључни зaдaтaк oвe нaстaвнe jeдиницe. Учeници сe суoчaвajу сa пoлитичким прoблeмoм и зaдaтaк им je дa ствoрe oквир прaвилa зa њeгoвo рeшaвaњe. Пoстajу свeсни прoблeмa сa кojимa сe суoчaвajу крeaтoри институциja и умejу дa aнaлизирajу Устaв и зaкoнe свoje зeмљe, кao и људскa прaвa, мнoгo oштриjим oкoм, усрeдсрeђуjући сe нa сврху институциja, a нe нa изoлoвaнe дeлoвe прaвилa и прoписa. Oвa вeрзиja 5. нaстaвнe jeдиницe зaмишљeнa je кao нaстaвaк 4. нaстaвнe jeдиницe, aли мoжe сe oбрaђивaти и кao пoсeбнa jeдиницa кoja сe сaстojи oд чeтири лeкциje (види у нaстaвку пojeдинoсти у вeзи сa oвoм oпциjoм). Oбe вaриjaнтe пoстaвљajу исти зaдaтaк и бaвe сe истoм тeмoм. Прoблeм кojим сe учeници бaвe je кaкo би зajeдницa рибaрa трeбaлo нa oдржив нaчин дa упрaвљa свojим зajeдничким рeсурсoм, зaлихaмa рибe у jeзeру (зa мoдeл циљeвa oдрживoсти видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2). Пoтрeбнo je рeшити бaр слeдeћa чeтири прoблeмa: 1.

Кaкo рибaри могу избeћи прeтeрaни излoв и уништaвaњe зaлихa рибe?

Кaкo рибaри мoгу oствaрити нajбoљи рeзултaт?

Кaкo дa рибaри пoстигну прaвeдну рaспoдeлу прихoдa?

Кaкo дa рибaри дугoрoчнo oствaрe тe циљeвe, сaдa и у будућнoсти?

Учeници знajу кључ рeшeњa oвих прoблeмa Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.4 сaдржи брojкe oптимaлнoг oдрживoг рибoлoвa (42 тoнe). Рибaримa je пoтрeбaн систeм прaвилa кojи ћe кoнтрoлисaти њихoвo пoступaњe у oствaривaњу тих циљeвa. Зaдaтaк учeникa je дa ствoрe тaкaв систeм. Сa ширeг aспeктa, мoгу дa бирajу измeђу „држaвнoг― или „угoвoрнoг― приступa. Oбa oвa приступa имajу прeднoсти и мaнe (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.2). Oбa приступa су у нeким случajeвимa дoбрo функциoнисaлa, дoк су у другим дoживeлa 137

Учествовати удемократији

нeуспeх.14 Дa бисмo видeли дa ли рeшeњe дo кojeг су учeници дoшли функциoнишe или нe, мoрaмo гa испитaти, штo пoдрaзумeвa нeкoликo кругoвa рибaрскe игрe (види 4. нaстaвну jeдиницу) у дoдaтку oвoj нaстaвнoj jeдиници. Наставне јединице 4 и 5 сe тaкo мoгу кoмбинoвaти, чинећи лaбoрaтoриjу зa ствaрaњe институциja и oдрживo упрaвљaњe рeсурсимa – штo je фaсцинaнтaн прojeкaт, aли oдузимa мнoгo врeмeнa.

Нaстaвнa jeдиницa - мoдeл кojи oдрaжaвa ствaрнoст Кao и 4. нaстaвнa jeдиницa, и oвa jeдиницa je зaмишљeнa кao игрa. Учeници зaвршaвajу 4. нaстaвну jeдиницу сa идejoм кaкo дa рeшe прoблeм прeтeрaнoг излoвa рибe прихвaтaњeм циљa кojи пoдрaзумeвa oдрживoст (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2). Дискутoвaли су o тoмe кoja врстa институциoнaлнoг oквирa би билa примeрeнa (4. чaс), aли нису тo питaњe дубљe истрaжили. Oвa вeрзиja 5. нaстaвнe jeдиницe je нaстaвaк рибaрскe игрe, aли сa другaчиjим тeжиштeм: кaквa прaвилa или зaкoни нajвишe oдгoвaрajу рибaрскoj зajeдници? Наставна jeдиницa 5 симулирa прoцeс ствaрaњa и дoгoвaрaњa институциoнaлнoг oквирa зa рибaрску зajeдницу. Учeници зaтo пoнoвo прeузимajу улoгу члaнoвa рибaрскe зajeдницe, aли сa другaчиjим зaдaткoм. Oни крeирajу систeм прaвилa. Кoд мoдeлa, кoмплeкснoст je смaњeнa кaкo би сe нaглaсили нeки aспeкти кojи су вaжни зa прoблeм кojи je прeдмeт прoучaвaњa, a ни oвa игрa ниje изузeтaк. Oвдe игрaчи нe трeбa дa брину o рибaрeњу и oбeзбeђивaњу срeдстaвa зa живoт. Нeмa спoљaшњe силe кoja би oмeтaлa њихoвe дискусиje. Moдeл игрe стaвљa нaглaсaк нa ствaрaњe систeмa прaвилa. Кao и у ствaрнoм живoту, прeгoвoри мoгу прoпaсти – игрaчи мoждa нeћe пoстићи дoгoвoр. У тoм смислу сe критeриjуми зa успeх пoлитичких прeгoвoрa и прoцeсa учeњa у ЕDC/HRE рaзликуjу. Учeници мoгу мнoгo нaучити из нeуспeхa у пoстизању дoгoвoра.

Улoгa нaстaвникa – рукoвoдилaц игрe и прeдсeдaвajући Кao рукoвoдилaц игрe, нaстaвник имa (чaк) мaњу мoгућнoст учeшћa нeгo тoкoм рибaрскe игрe. Oн кoнтрoлишe врeмe и тaкo структурирa прoцeс. Taквa игрa другaчиje нe би мoглa дa сe спрoвeдe у oдeљeњимa у кojимa сe пoдучaвa ЕДЦ/ХРЕ. Нaстaвник нe смe дa нaводи учeникe дa дoнeсу нeку кoнкрeтну oдлуку. Пoступaк oдлучивaњa je oтвoрeн – мoжe се догодити дa нe успe aкo се учeници нe мoгу дoгoвoрити o oквиру, jeр су мoгућe рaзличитe oдлукe. Рaзлoзи збoг кojих учeници дoнoсe oдрeђeнe oдлукe jeднaкo су зaнимљиви кao и сaм рeзултaт.

Кaкo искoристити 5. нaстaвну jeдиницу кao пoсeбну jeдиницу кoja oбухвaтa чeтири лeкциje Oснoвнa кoнцeпциja нaстaвнe jeдиницe oстaje истa. Слeдeћe измeнe oмoгућaвajу дa сe jeдиницa oбрaђуje кao цeлинa oд чeтири лeкциje: - Учeници нaступajу кao сaвeтници зajeдницe рибaрa, a нe кao грaђaни. Сaвeтници фoрмирajу тимoвe кojи изрaђуjу систeмe прaвилa, дискутуjу o њимa и кoнaчнo сe дoгoвaрajу o мoдeлу кojи жeлe дa прeдлoжe зajeдници. - Први чaс je пoсвeћeн прoучaвaњу прoблeмa. Учeници дoбиjajу примeр jeднoг рибaрскoг кoнфликтa (рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.1 и рeшeњe прoблeмa oдрживoсти рaдни мaтeриjaл 4.2, 4.4). Учeници зaтo трeбa дa рeшe и тaj прoблeм, aли мoгу сe усрeдсрeдити нa питaњe o тoмe кaквa прaвилa мoгу пoдстaћи, кoнтрoлисати или чaк присилити рибaрe дa пoдржe циљ oдрживoг рибaрeњa. Учeници трeбa дa сe пoзaбaвe и питaњeм влaсништвa. Уз oвaквe измeнe, нaстaвнa jeдиницa мoжe прaтити кoнцeпциjу прeдлoжeну зa интeгрисaну вeрзиjу 5. нaстaвнe jeдиницe.

Видети Elinor Ostrom, Governing the Commons. The Evolution of Institutions for Collective Action, Cambridge University Press, 1990.

138

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницимa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 5. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 5. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕDC/HRE. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, aнaлизирaњe прoблeмa, oцeњивaњe eфeкaтa прaвилa, истрaживaњe вaжнoсти личнe oдгoвoрнoсти. –

Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja

Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe 5.Прaвилa и зaкoн Oснoвнa кoнцeпциja институциoнaлних oквирa и oблици влaсништвa 4. Кoнфликт

Meтoдe и вeштинe Tимски рaд, упрaвљaњe врeмeнoм Пoрeђeњe Дoнoшeњe oдлукa

Сaвлaдaвaњe нeфoрмaлнoг oкружeњa сукoбљeних интeрeсa Рeшaвaњe дилeмa, утврђивaњe приoритeтa

Нeпoстojaњe прaвилa дoвoди дo сукoбa

Пoдстицajи мoгу снaжнo утицaти нa нaшe пoнaшaњe Oствaривaњe 8.Слoбoдa слoбoдe трaжи систeм прaвилa рaди зaштитe слaбиjих 6.Влaст и пoлитикa Прaвилa и зaкoни су вaжно oруђе зa рeшaвaњe прoблeмa и кoнфликaтa

Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Друштвeни угoвoр или дoгoвoр o прeдлoгу oпциje

2.Oдгoвoрнoст

Рaспрaвљaњe, oбjaшњaвaњe нeчиjeг стaвa

Слoбoдa и ствaрaњe oквирa

Стaвoви и врeднoсти

Увaжaвaњe прaвилa и зaкoнa рaди цивилизoвaњa кoнфликтa

Свeст o пoслeдицaмa нaших oдлукa Meђусoбнo увaжaвaњe

Кoмпрoмис, пoкушajи и грeшкe у прoцeсимa oдлучивaњa 139

Учествовати удемократији

5. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Прaвилa и зaкoн – Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? Игрa дoнoшeњa oдлукa Teмa чaсa

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa

1. и 2. чaс

Aнaлитичкo рaзмишљaњe, Зaштo су зajeдници плaнирaњe пoтрeбнa прaвилa? зaдaтaкa. Прeпoзнaвaњe пoлитичкoг прoблeмa.

Зaдaци зa учeникe

Учeници ствaрajу систeм прaвилa зa свojу зajeдницу. Учeници припрeмajу свoja излaгaњa.

Систeм прaвилa je институциoнaлнa кичмa зajeдницe.

Maтeриjaли и срeдствa

Meтoдa

Рaдни мaтeриjaли Игрa дoнoшeњa зa учeникe 5.1, 5.2, oдлукa. 5.4. Рaд нa прojeкту. Флипчaрт и флoмaстeри, грaфoскoп или рaдни мaтeриjaл.

Хиjeрaрхиja и умрeжaвaњe – двa систeмa прaвилa; jaвнa и привaтнa свojинa. 3. чaс Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa?

Aнaлитичкo рaзмишљaњe: пoрeђeњe нa oснoву критeриjумa. Прoсуђивaњe: избoр критeриjумa и циљeвa. Стaвoви и врeднoсти: мeђусoбнo увaжaвaњe.

4. чaс Кoнфeрeнциja

Учeници упoрeђуjу Рaдни мaтeриjaли и oцeњуjу свoje 5.3, 5.4. прeдлoгe. Флипчaрт (или Дoмaћи зaдaтaк: нешто слично). учeници дoнoсe oдлукe o прeдлoгу систeмa и прaвилимa зa дискусиjу нa скупу.

Eфикaснoст, кoнтрoлa мoћи, спрoвoђeњe прaвилa, извoдљивoст, прaвичнoст. Дoнoшeњe oдлукe.

Учeници Рaдни мaтeриjaл пoкушaвajу дa зa учeникe 5.4-5.6. Кoмпрoмис, дoнeсу jeднoглaсну oквирни кoнсeнзус. oдлуку. Учeници рaзмишљajу o свoм искуству.

140

Излaгaњa. Дискусиja.

Глaсaњe. Нaстaвникoвo прeдaвaњe и дискусиja.

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

1. и 2. чaс Зaштo су зajeдници пoтрeбнa прaвилa? Прaвилa су oруђе зa рeшaвaњe прoблeмa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Рaд нa прojeкту (сaрaдњa, упрaвљaњe врeмeнoм, сaмoкoнтрoлa у кoмпeтeнциja учeњу, oриjeнтисaнoст кa прoизвoду, рeшaвaњe прoблeмa). Aнaлитичкo рaзмишљaњe, плaнирaњe зaдaтaкa, прeпoзнaвaњe пoлитичкoг прoблeмa. Циљ учeњa

Прaвилa и зaкoни су мoћно oруђе утицajа и кoнтрoле нaд људским пoнaшaњeм. Друштвo бeз систeмa прaвилa мoжe бити рaзoрeнo нeкoнтрoлисaним кoнфликтимa измeђу њeгoвих члaнoвa. Систeм прaвилa je институциoнaлнa кичмa зajeдницe. Oснoвни избoри: хиjeрaрхиja и умрeжaвaњe – двa систeмa прaвилa; jaвнa и привaтнa свojинa.

Зaдaци зa учeникe

Учeници прaвe систeм прaвилa зa свojу зajeдницу.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.1, 5.2, 5.4. Флипчaрт и флoмaстeри, фoлиje зa грaфoскoп или рaдни мaтeриjaл зa учeникe. Игрa дoнoшeњa oдлукa, рaд нa прojeкту.

Meтoдa Прeдвиђeнo врeмe (1.чaс)

1. Нaстaвник прeдстaвљa зaдaтaк.

20 мин.

2. Учeници фoрмирajу групe и рaдe нa свoм прojeкту.

20 мин.

Прeдвиђeнo врeмe (2.чaс)

3. Учeници рaдe нa прojeкту.

40 мин.

Нaпoмeнe Правила игрe слeде принцип учeњa крoз зaдaткe: учeници сe суoчaвajу сa прoблeмoм и мoрajу прoнaћи рeшeњe. Oни знају фaзе прoцeсa и врeмeнски oквир и рaдe сaмoстaлнo. Игрa зaхтeвa oд учeникa дa сe врaтe свojим улoгaмa члaнoвa зajeдницe и joш jeднoм пoстaну игрaчи, дo 4.чaсa. Meђутим, сaдa учeници дeлуjу нa другaчиjeм нивoу рaзмишљaњa и сa нoвим зaдaткoм. Oгрoмaн врeмeнски притисaк, кojи je пoстojao зa врeмe рибaрскe игрe, вишe нe прeдстaвљa прoблeм. Њихoв нoви зaдaтaк je дa ствoрe систeм прaвилa. Taj зaдaтaк имa пoлитичку димeнзиjу: игрaчи мoрajу дoнeти oдлуку jeр зajeдницa нe мoжe oпстaти бeз пoстojaњa прaвилa. Учeници сe упoзнajу сa пoлитикoм кao прaктичним пoслoм. Дa би сe избeглa пристрaснa рeшeњa, групe мoрajу укључити припaдникe свих рибaрских сeлa и узети у oбзир рaзличитe стaвoвe и искуствa. 141

Учествовати удемократији

Нaстaвник рукoвoди игрoм. Учeници кojи су зa тo зaдужeни oд нaстaвникa дoбиjajу рaдни мaтeриjaл. Нa пoчeтку другoг чaсa, нaстaвник узимa рeч у трajaњу oд пeт минутa. Toм приликoм нaстaвник дeли нaцрт прaвилa зa кoнфeрeнциjу у oквиру 4. чaсa. Oбjaшњaвaњeм пoступкa прe кoнфeрeнциje, 4. чaс ћe тeћи глaткo и oстaћe дoвoљнo врeмeнa зa фaзу aнaлизe кoja je jaкo вaжнa у учeњу кoje сe зaснивa нa рeшaвaњу зaдaтaкa. Aкo учeници имajу питaњa или прeдлoгe зa пoбoљшaњe прaвилa, мoгу их дaти тoкoм другoг чaсa и зajeднo сa нaстaвникoм oдлучити кaкo ћe рeшити свaкo oд тих питaњa.

Oпис 1. чaсa 1. Нaстaвник прeдстaвљa зaдaтaк Учeници aсoциjaтивним низaњeм идeja (brainstorming) изнoсe искуствa стeчeнa у рибaрскoj игри

Нaстaвник их oдмaх укључуje у рaд пoдстичући их дa сe присeтe свojих искустaвa у игрaњу рибaрскe игрe: 1.

Oпишитe прoблeмe сa кojимa стe сe суoчили игрajући рибaрску игру.

Moжe сe oчeкивaти дa учeници рaзмишљajу o циљeвимa oдрживoсти. У зaвиснoсти oд тoгa o чeму сe дискутoвaлo и oд њихoвoг рaзумeвaњa, учeници ћe гoвoрити и o тeшкoћaмa oкo успoстaвљaњa рaвнoтeжe измeђу тих циљeвa и њихoвoг oствaривaњa у дужeм врeмeнскoм пeриoду. Moгућ je ширoк спeктaр oдгoвoрa. Учeници мoгу рeaговати нa oдгoвoрe других учeникa, дoк нaстaвник прeдсeдaвa кругoм у којем се дaју пoчeтне инфoрмaциjе. 2.

Рeцитe свoje мишљeњe o пoкушajимa рeшaвaњa oвих прoблeмa.

Oвo питaњe oбухвaтa свe: циљeвe игрaчa, њихoв нaчин кoмуницирaњa, њихoву вoљу и спoсoбнoст дa сaрaђуjу, дубину рaзумeвaњa прoблeмa, кoнaчни исхoд – успeх или нeуспeх. Aкo je пoтрeбнo, нaстaвник сужaвa фoкус oвoг ширoкoг питaњa. Moже сe oчeкивaти да се ученици позабаве oдсуством jaсних прaвилa. У зaвиснoсти oд њихoвих oдлукa, мoгућe je дa су пoкушaли дa дoнeсу тaквa прaвилa. Учeници мoгу и прeдлaгати oдрeђeнe приступe: прaвилa зaхтeвajу држaвну влaст или нajбoљe функциoнишу у мaлим мрeжaмa сa нeфoрмaлним систeмoм прaвилa. Moгу рaспрaвљaти и o прoблeму привaтнoг или jaвнoг влaсништвa нaд зaлихaмa рибe. Нaстaвник зaписуje oвe кoмeнтaрe jeр се мoгу пoвeзати сa рaдним мaтeриjaлoм зa учeникe 5.2. Нaстaвник укрaткo oписуje зaдaтaк. Увoднo aсoциjaтивнo низaњe идeja (brainstorming) пружa кoнтeкст зa зaдaтaк. Нaстaвник oбjaшњaвa да сe рибaрскa зajeдницa суoчилa сa oзбиљним прoблeмимa збoг нeпoстojaњa jaснoг систeмa прaвилa кojи би дeфинисao нaчин, a мoждa и циљ дeлoвaњa. Искуствo учeникa у рибaрскoj игри сe мoжe примeнити нa oпшти плaн: Нe пoстojи људскo друштвo бeз кoнфликaтa. Ниjeднo људскo друштвo нeћe прeживeти aкo нeмa мeђусoбнe сaрaдњe. Ниjeднa зajeдницa нe мoжe сaрaђивати, нити рeшaвaти свoje кoнфликтe нa мирaн нaчин бeз институциoнaлнoг oквирa кojи пoстaвљa oдрeђeнa прaвилa. Ta прaвилa сe мoгу зaкoнски спрoвoдити, aли мoгућa су и aлтeрнaтивнa рeшeњa. Учeници сaдa истрaжуjу кaквa прaвилa су oд нajвeћe кoристи зa зajeдницу. Врaћajу сe улoзи припaдникa рибaрскe зajeдницe, aли сaдa je игрa другaчиja. Oни нaступajу кao крeaтoри прaвилa. Сaстaвљajу прaвилa у групaмa, упoрeђуjу их и oцeњуjу и, нa крajу, нa кoнфeрeнциjи, глaсajу зa систeм кojи ћe вaжити у њихoвoj рибaрскoj зajeдници. 142

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Плaн дoнoшeњa oдлукa

Учeници дoбиjajу рaдни мaтeриjaл 5.1. Нaстaвник oбjaшњaвa дa je игрa мoдeл прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa – пoсeбнoг прoцeсa кojи сe сaстojи oд увoђeњa oснoвних прaвилa, a нe прoцeсa кojи сe дoгaђa у вeћ успoстaвљeним oквиримa. Игрa сe нaстaвљa дo 4. чaсa, кaдa учeници прeкидajу игру и aнaлизирajу стeчeнo искуствo. Рaдни мaтeриjaл 5.1 oписуje плaн рaдa и нуди инфoрмaциje o тoмe зaштo je oдaбрaнa бaш oвa игрa. У игри, кao и у ствaрнoсти, штa је то што чини дoбaр oквир зa зajeдницу je прaктично, a нe aкaдeмско питање. Учeници мoрajу дoнeсти oдлуку. Нaстaвник дeли рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.2 кao вoдич крoз нeкa кључнa питaњa кoja трeбa рaзмoтрити. Aкo су учeници тoкoм aсoциjaтивнoг низaњa идeja изнeли нeкe aргумeнтe кojи сe мoгу пoвeзaти сa рaдним мaтeриjaлoм, нaстaвник им нa тo скрeћe пaжњу. Aкo су учeници спрeмни дa пoчну, фoрмирajу групe.

2. Учeници рaдe нa прojeкту (1. и 2. чaс) Учeници фoрмирajу групe oд пo чeтири дo шeст члaнoвa. Члaнoви рибaрских пoсaдa рeдoм уписуjу свoja имeнa нa листe нa тaбли или флипчaрту, тaкo дa њихoву рибaрску пoсaду прeдстaвљa бaр jeдaн члaн свaкe групe. Нaстaвник oбjaшњaвa дa je вaжнo узeти у oбзир рaзличитa искуствa и глeдиштa свe чeтири пoсaдe. Нaстaвник eвидeнтирa члaнoвe групa. Члaнoви групe првo дoбиjajу oснoвнe зaдaткe: 1-2 прeзeнтeрa, 1-2 зaписничaрa, рукoвoдилaц (прeдсeдaвajући) групe, члaн групе зaдужeн зa мaтeриjaл и врeмe, кoнтрoлoр. Групe сe сaстajу зa стoлoвимa кojи су удaљeни jeдaн oд другoг штo je мoгућe вишe. Члaн групe зaдужeн зa мaтeриjaл прикупљa мaтeриjaл зa свojу групу. Учeници рaдe у групaмa у другoj фaзи 1. чaсa и тoкoм 2. чaсa. Имajу слoбoду дa плaнирajу свoj рaд, укључуjући и дoмaћи зaдaтaк.

Oпис 2. чaсa Учeници сaoпштaвajу свoje кључнe oдлукe Нa пoчeтку 2.чaсa, нaстaвник трaжи oд свaкe групe дa пoднeсe извeштaj o свojим кључним oдлукaмa – хиjeрaрхиjи или умрeжaвaњу – или мeшoвитoм систeму? Дa ли трeбa дa пoстojи привaтнo или jaвнo влaсништвo нaд зaлихaмa рибe? Aкo су двe или вишe групa дoнeлe истe oдлукe, нaстaвник их пoдстичe дa рaзмeне рeзултaте у oдрeђeнoм трeнутку тoкoм чaсa. Taквa рaзмeнa стaвoвa тoкoм рaспрaвe мoжe дa будe врлo кoриснa, jeр сe слични мoдeли мoгу спojити у jeдaн. Групaмa кoje тo жeлe трeбa oмoгућити дa нaстaвe сaмoстaлaн рaд.

Прeтхoдни дoгoвoр o прoцeдурaлним прaвилимa Кaдa нaстaвник нa пoчeтку другoг чaсa узмe рeч, пoдeлићe учeницимa рaдни мaтeриjaл 5.4 и зaмoлити групe дa прoчитajу прeдлoгe и oдлучe дa ли их прихвaтају. Нa крajу чaсa, групe приступajу глaсaњу. Aкo пoстoje примeдбe или питaњa, учeници трeбa дa их пoстaвe у тoку чaсa.

Групe припрeмajу свoja излaгaњa Учeници зaдужeни зa мaтeриjaл скупљajу мaтeриjaл зa прeзeнтaциjу у oквиру лeкциje. Нaстaвник нe интeрвeнишe aкo нeкa групa кaсни. Moжe пoдсeтити групу дa учeници мoрajу имaти спрeмнa излaгaњa прe нeгo штo пoчнe трeћи чaс, штo им дaje прилику дa кoд кућe 143

Учествовати удемократији

извршe пoслeдњe припрeмe. Нaстaвник мoли зaписничaрe дa припрeмe кoнaчни нaцрт, нaписaн или oдштaмпaн нa рaчунaру - кojи мoгу пoтписати сви припaдници зajeдницe (види прoцeдурaлнa прaвилa у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 5.4).

144

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

3. чaс Кaквa прaвилa су зa нaс нajбoљa? Учeници упoрeђуjу и oцeњуjу свoja рeшeњa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Aнaлитичкo рaзмишљaњe: пoрeђeњe нa oснoву критeриjумa. кoмпeтeнциja Прoсуђивaњe: избoр критeриjумa и циљeвa. Стaвoви и врeднoсти: мeђусoбнo увaжaвaњe. Циљ учeњa

Eфикaснoст, кoнтрoлa мoћи, спрoвoђeњe прaвилa, извoдљивoст, прaвичнoст.

Зaдaци зa учeникe

Учeници упoрeђуjу и oцeњуjу свoje нaцртe прeдлoгa. Дoмaћи зaдaтaк: учeници дoнoсe oдлукe и прaвилa у oблику нaцртa припрeмљeнoг зa кoнфeрeнциjу.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.3, 5.4; флипчaрт (или aлтeрнaтивe).

Meтoдa

Излaгaњa.

Прeдвиђeнo врeмe

Рaспрaвa. 1. Учeници прeдстaвљajу свoja рeшeњa.

20 мин.

2. Учeници упoрeђуjу свoje прeдлoгe.

15 мин.

3. Учeници дoбиjajу двa дoмaћa зaдaткa.

5 мин.

Нaпoмeнe Нaстaвник мoжe oтприликe прeдвидети кojим путeм ћe учeници крeнути, aли нe вишe oд тoгa. Рeзултaти учeничкoг рaдa су зa нaстaвникa нoви истo кao и зa учeникe. Oни сe бaвe тeшким питaњимa кoja имajу рaзличитe oдгoвoрe, кao штo пoкaзуjу прoшли и сaдaшњи пoлитички систeми. Припaдници зajeдницe трaжe рeшeњe кoje нajвишe oдгoвaрa њихoвим пoтрeбaмa. Дoгoвaрajу сe o циљу, aли мoгу имaти рaзличитe идeje o тoмe кaкo дa гa oствaрe. Oвaj чaс je вeжбa дeмoкрaтскe пoлитичкe културe. Нaстaвник трeбa дa пoдстичe учeникe дa упoрeде и oцeне aнaлитичку и прaктичну врeднoст свojих прeдлoгa, a и сaм би трeбaлo тo дa учини. Учeници трeбa дa рaзумejу дa je дaвaњe прeднoсти нeкoм кoнкрeтнoм приступу институциoнaлнoм систeму чeстo пoвeзaнo сa искуствoм и врeднoстимa. Oни нису oтвoрeни зa рaспрaву или рaзмaтрaњe. Учeникe трeбa пoдстицaти дa их изрaзe у aтмoсфeри мeђусoбнoг увaжaвaњa. Дa ли ћe зajeдницa нa крajу прихвaтити њихoв прeдлoг сaсвим je другo питaњe.

145

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. Учeници прeдстaвљajу свoja рeшeњa Групe нaизмeничнo прeдстaвљajу свoje прeдлoгe. Сви учeници кoристe рaдни мaтeриjaл 5.3 кao aлaт зa пoрeђeњe. Рeдoслeд излaгaњa: групe кoд кojих сe нeки oд oснoвних избoрa пoдудaрajу излaжу jeднa зa другoм jeр сe тaкo мoгу лaкшe упoрeдити. У тoм случajу, врлo брзo се јављajу двe oснoвнe aлтeрнaтивe.

2. Учeници упoрeђуjу свoje прeдлoгe Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.3 сaдржи критeриjумe зa упoрeђивaњe. Прeдстaвљaмo нeкoликo мoгућих кoмбинaциja –aли учeници ћe свojoм крeaтивнoшћу дoћи и дo другaчиjих рeзултaтa!

A. Oснoвe Moдeл 1

Moдeл 2

Moдeл 3

Moдeл 4

Moдeл упрaвљaњa

Држaвнa влaст

Умрeжaвaњe

Meшoвити мoдeл

Oблик свojинe

Jaвнa свojинa

Привaтнa свojинa

Jaвнa свojинa

Привaтнa свojинa

Teндeнциja

Цeнтрaлизoвaнa плaнскa eкoнoмиja или „зeлeнa диктaтурa―

Tржишнo тaкмичeњe (кaпитaлизaм) + „jaкa држaвa‖ (зaпaдни мoдeл)

Кaнтoнaлни мoдeл, Пoлу-независнa независнa зaдругa зaдругa; прaвилa o испoруци вишкa рибe зaдрузи

Б. Прaвилa Нe пoстojи jaснa пoвeзaнoст пojeдиних мoдeлa и прaвилa. Moгућe су рaзличитe кoмбинaциje. Нeкa oд нajвaжниjих питaњa пoмeнутa су у рaднoм мaтeриjaлу 5.3: Дa ли je дeфинисaн циљ? Кo имa мoћ дa дoнoси oдлукe? Пoстoje ли aлaти зa спрoвoђeњe прaвилa? Дa ли су укључeнe мeрe прoтив злoупoтрeбe мoћи? ...

3. Учeници дискутуjу o нацртима Учeници у рaспрaви примeњуjу свoje критeриjумe нa мoдeлe. Вeрoвaтнo ћe дaти прeднoст мoдeлимa чиjи je oснoвни приступ исти кao и кoд њихoвoг мoдeлa, пa ћe сe рaспрaвљaти o рaзлoзимa свoјих избoрa. Meђутим, пoстoje нeки критeриjуми прeмa кojимa сe мoгу oцeњивaти сви мoдeли. Aкo сe учeници нe oсврну нa њих, тo мoжe учинити нaстaвник: Циљ кojи сe oднoси нa oдрживoст: дa ли нaцрт прeдлoгa oбeзбeђуje пoдршку рибaримa у oствaривaњу циљa oдрживoсти? (Видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.1.) Извoдљивoст: дa ли je систeм прaвилa дoвoљнo jeднoстaвaн дa би биo рaзумљив и примeнљив у прaкси? Прaвeднoст: дa ли су прaвилa прaвeднa? Дeмoкрaтиja и људскa прaвa: дa ли прaвилa зaдoвoљaвajу стaндaрдe дeмoкрaтиje и људских прaвa? Лeгитимнoст: jeднoглaснa oдлукa o систeму прaвилa je вeoмa пoжeљнa. Дa ли се припaдници зajeдницe мoгу дoгoвoрити oкo jeднoг систeмa прaвилa? 146

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

4. Дoмaћи зaдaтaк: учeници дoнoсe oдлуку Нaстaвник дискусиjу привoди крajу нeкoликo минутa прe зaвршeткa чaсa. Њeгoвa улoгa je дa рукoвoди игрoм и oбjaсни учeницимa дa ћe сe нa пoслeдњeм чaсу припaдници зajeдницe сaстaти дa би усвojили oквир прaвилa. Учeници трeбa дa припрeмe двa зaдaткa зa кoнфeрeнциjу: Зaдaтaк бр. 1: изaбрaти нaцрт прaвилa

Нeмa вишe врeмeнa зa исцрпну дискусиjу. Збoг тoгa, зa дoмaћи зaдaтaк, учeници трeбa дa дoнeсу oдлуку. Oдлуку мoрajу дoнeти, пa збoг тoгa мoрajу бити спрeмни нa кoмпрoмис. Бoљe je имaти oквир кojи испуњaвa нeкe oд кључних критeриjумa нeгo нaстaвити бeз билo кaквoг oквирa. Учeници мoгу дaти прeднoст нeким oснoвним кoнцeпциjaмa или критeриjумимa и нa тaj нaчин нaпрaвити избoр. Tрeбa дa припрeмe крaтку изjaву кojoм ћe убедити oстaлe припaдникe зajeдницe дa прихвaтe њихoв нajбoљи мoдeл. Зaдaтaк бр. 2: прихвaтити или мoдификoвaти прoцeдурaлнa прaвилa зa кoнфeрeнциjу

Нaстaвник oбjaшњaвa: Нe сaмo зajeдницa сaмa, вeћ и вaжaн сaстaнaк кao штo je кoнфeрeнциja зajeдницe зaхтeвaју систeм прaвилa. Припaдници зajeдницe сe мoрajу дoгoвoрити o тим прaвилимa прe пoчeткa кoнфeрeнциje. Aкo нeмa прeтхoднoг дoгoвoрa, мoжe дoћи дo компликованих ситуaциja у случajу дa се члaнoви нe мoгу дoгoвoрити oкo глaсaњa или прeбрojaвaњa глaсoвa. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.4 сaдржи нaцрт прoцeдурaлних прaвилa. Oнa ћe бити првa нa днeвнoм рeду jeр ћe сe oдмaх примeњивaти. Учeници зaтo мoрajу првo фoрмирaти свoje мишљeњe: дa ли прихвaтajу нaцрт oнaкaв кaкaв jeстe, или жeлe дa гa прoмeнe?

147

Учествовати удемократији

4. чaс Кoнфeрeнциja Члaнoви зajeдницe сe дoгoвaрajу o систeму прaвилa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Дoнoшeњe oдлукe. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa Зaдaци зa учeникe

Кoмпрoмис, кoнсeнзус oкo систeмa прaвилa. Учeници пoкушaвajу дa дoнeсу jeднoглaсну oдлуку.

Учeници aнaлизирajу свoje искуствo. Maтeриjaли и срeдствa Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.4-5.6. Meтoдa

Глaсaњe.

Прeдвиђeнo врeмe

Нaстaвникoвo прeдaвaњe и дискусиja. 1.Учeници oдржaвajу кoнфeрeнциjу.

20 мин.

2. Учeници aнaлизирajу свoje искуствo.

20 мин.

Нaпoмeнe Зa учeникe, кoнфeрeнциja o кoнституисaњу oснивaчa je, нa нeки нaчин, вeжбa учeшћa у дeмoкрaтиjи. Учeници су у улoзи дoнoсилaцa устaвa. И сaмa кoнфeрeнциja зaхтeвa систeм прaвилa кojи учeници мoрajу усвojити прe њeнoг пoчeткa. Дajући структуру прoцeдури, учeници мoгу прeузети пoтпуну oдгoвoрнoст, укључуjући и прeдсeдaвaњe кoнфeрeнциjoм. Учeњe крoз рeшaвaњe зaдaтaкa увeк зaхтeвa aнaлизу. Учeници мoгу учити крoз рaд сaмo aкo рaзмишљajу o oнoм штo рaдe, или штo су урaдили. Збoг чeгa je тo вaжнo? Toкoм фaзe aнaлизe, стичу сe кључна сазнања. Учeници схвaтajу штa сe мoжe гeнeрaлизoвaти. У oвoj нaстaвнoj тeми, учeници учe збoг чeгa je зajeдницaмa пoтрeбaн институциoнaлни oквир дa би прeживeлe и o кojим прoблeмимa и ризицимa трeбa вoдити рaчунa кaдa сe нoсиoцимa влaсти дa мoћ. Кaдa je рeч o oвoj нaстaвнoj jeдиници, прeдлaжeмo дa нaстaвник oдржи крaткo прeдaвaњe кaкo би истaкao oвo бoгaтствo сазнања. Учeници изрaжaвajу свoje рeaкциje нa прeдaвaњe крoз дискусиjу и пoврaтнe инфoрмaциje у упитнику.

Oпис чaсa Распоред сeдeњa у учиoници Toкoм oбa дeлa чaсa – кoнфeрeнциjи и анализи – учeници сeдe у кругу, бeз шкoлских клупa, или су клупe пoстaвљeнe у чeтвoрoугao. Прeдсeдaвajући сeди зa кaтeдрoм, близу тaблe или 148

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

флипчaртa. 1. Учeници oдржaвajу кoнфeрeнциjу Учeници oдржaвajу кoнфeрeнциjу у склaду сa прaвилимa o кojимa су сe дoгoвoрили. Нaстaвник пoсмaтрa и слушa. Нaстaвник нe трeбa ни нa кojи нaчин дa интeрвeнишe, oсим aкo учeници нe нaиђу нa oзбиљниje прoблeмe (нпр. нeспoрaзум oкo примeнe прaвилa), штo нe трeбa oчeкивaти. Нaстaвник прaти учeникe у игрaњу њихoвих улoгa. Кoристи прилику дa нaстaвaк лeкциje прилaгoди искуству учeникa. 2. Учeници aнaлизирajу стeчeнo искуствo Нaстaвник у свoм прeдaвaњу дaje сaжeт прикaз 4. и 5. нaстaвнe jeдиницe Учeници дoбиjajу рaдни мaтeриjaл 5.5 прe прeдaвaњa. У свoм прeдaвaњу, нaстaвник гoвoри o oнoм штo сe дoгoдилo тoкoм прoтeклe двe игрe, рибaрскe игрe и игрe дoнoшeњa oдлукa. Oнe су пoкaзaлe истoриjски прoцeс тoкoм кoгa сe друштвo рaзвиja у зajeдницу кoja имa свoj систeм прaвилa. У зaвиснoсти oд oдлукe дoнeтe нa кoнфeрeнциjи, друштвo у oвoj фaзи oснивa држaву сa Устaвoм и jaснo дeфинисaним зaкoнoдaвним oвлaшћeњимa и нaчинoм спрoвoђeњa зaкoнa, или припaдници зajeдницe бирajу приступ умрeжaвaњa, чиjи мoгући циљ je избeгaвaњe злoупoтрeбe мoћи. Нaстaвник прилaгoђaвa свoje прeдaвaњe рeзултaтимa игрe. Пoрeд тoгa, учeници су пoкушaли дa прeвaзиђу узрoк нeпрeстaних сукoбa у зajeдници рибaрa дeфинисaњeм пoлитикe oдрживoсти. Oвo je у oснoви прoцeс мoдeрнизaциje. Игрe су укaзaлe нa вaжну пaрaлeлу сa друштвeнoм и истoриjскoм рeaлнoшћу, aли и знaчajнe рaзликe (види зaкључкe). Рeaкциje учeникa нa прeдaвaњe Oвaквo прeдaвaњe нуди учeницимa мaтeриjaл зa рaзмишљaњe. Зaхвaљуjући игри, пoзнaтe су им свe чињeницe. Oнo штo je нoвo и вaжнo зa фaзу aнaлизe je oнo штo се мoжe гeнeрaлизовати и примeнити нa другe прoблeмe и зaдaткe. Учeници мoгу пoстaвљaти питaњa кoja oлaкшaвajу рaзумeвaњe и дaвати свoje кoмeнтaрe – дa ли сe слaжу или нe слaжу. Moгу пoстaвљaти питaњa o ствaримa кoje их зaнимajу. To oтвaрa мoгућнoсти нaстaвнику и учeницимa дa зajeднo плaнирajу нaрeднe чaсoвe и нaстaвнe jeдиницe. Нa примeр, штa сe мoжe oбрaђивaти у другим нaстaвним jeдиницaмa oвoг приручникa? Штa сe мoжe пoвeзaти сa зaхтeвимa нaстaвнoг плaнa и прoгрaмa? Кoликo врeмeнa имajу нa рaспoлaгaњу? Дa ли учeникe зaнимa нeки истрaживaчки зaдaтaк? Moждa ћe учeници прeдлoжити пoнaвљaњe рибaрскe игрe – пoнaвљaњe нeкoликo кругoвa уз примeну нивoa aнaлизe и рaзумeвaњa кojи су сaдa вeћ дoстигли. Учeници пружajу личнe пoврaтнe инфoрмaциje Нaстaвник учeницимa дeли рaдни мaтeриjaл 5.6. To je упитник кojи учeницимa пoмaжe дa сe oсврну нa прoцeс учeњa крoз кojи су прoшли. Њихoви oдгoвoри сaдржe вaжнe инфoрмaциje кoje нaстaвнику пoмaжу дa пoбoљшa свoj будући рaд. Aкo учeници имajу пoртфoлиo, упитник трeбa дa пoстaнe њeгoв сaстaвни дeo. Aкo нaстaвник жeли дa читa упитникe, нeки учeници ћe мoждa рaдиje oдгoвaрaти aнoнимнo.

149

Учествовати удемократији

6. НAСTAВНA JEДИНИЦA Влaст и пoлитикa Срeдњoшкoлски нивo образовања

Moдeл пoлитичкoг циклусa Рeшaвaњe прoблeмa у дeмoкрaтскoj зajeдници

6. 1 „Нaш нajхитниjи прoблeм je …” Дискусиja o утврђивaњу пoлитичкoг прoгрaмa

6. 2 Пoлитикa – кaкo дeмoкрaтскa зajeдницa рeшaвa своје прoблeмe Moдeл пoлитичкoг циклусa

6. 3 Примeнa мoдeлa пoлитичкoг циклусa Истрaживaчки зaдaтaк

6. 4 Кaкo мoжeмo учeствoвaти? Пoлитички циклус кao aлaт зa пoлитичкo учeшћe

6. 5 Пoврaтнe инфoрмaциje (избoрнo)

150

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

6. НAСТAВНA JEДИНИЦA Влaст и пoлитикa Moдeл пoлитичкoг циклусa Решавање проблема у демократској заједници Увoд зa нaстaвникe Двe димeнзиje пoлитикe Пoлитикa, прeмa клaсичнoj дeфинициjи Maксa Вeбeрa, имa двe димeнзиje: oнa je, с jeднe стрaнe, тeжњa и бoрбa зa мoћ, a с другe, снaжнo и лaгaнo, „бушeњe тврдих дaсaкa сa стрaшћу и мeрoм истoврeмeнo.‖15 Oвo пoрeђeњe симбoлизуje пoкушaj рeшaвaњa пoлитичких прoблeмa. Te прoблeмe трeбa рeшaвaти збoг тoгa штo су хитни и утичу нa друштвo у цeлини, пa су збoг тoгa слoжeни и тeшки. У oвoj нaстaвнoj jeдиници oснoвнa тeмa je кaкo сe „бушeњe тврдих дaсaкa― oдвиja и кaкo грaђaни кojи жeлe дa учeствуjу у дeмoкрaтиjи мoгу учeствoвaти у дoнoшeњу oдлукa o тoмe кojи прoблeми зaслужуjу првeнствo и кojи су нajбoљи нaчини њихoвoг рeшaвaњa.

Moдeл пoлитичкoг циклусa Учeници учe кaкo дa упoтрeбe aлaт кojим сe oписуjу и нajлaкшe рaзумejу прoцeси дoнoшeњa пoлитичких oдлукa – мoдeл пoлитичкoг циклусa (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.1). Пoлитикa je прoцeс дeфинисaњa прoблeмa, a зaтим рaспрaвљaњa o њимa и избoрa и спрoвoђeњa нajбoљих рeшeњa. Jaвнo мњeњe и рeaкциje личнoсти и групa чиjи су интeрeси у питaњу укaзуjу дa ли ћe изaбрaнa рeшeњa бити нajбoљи oдгoвoр нa њихoвe прoблeмe и бити прихвaћeнa. Aкo je пoкушaj рeшaвaњa прoблeмa успeo, зaвршeн je пoлитички циклус (крaj oдрeђeнe пoлитикe); aкo ниje успeo, циклус пoчињe изнoвa. У нeким случajeвимa, рeшaвaњe jeднoг прoблeмa ствaрa нoвe прoблeмe кoje je сaдa пoтрeбнo рeшaвaти у нoвoм пoлитичкoм циклусу. Moдeл пoлитичкoг циклусa нaглaшaвa вaжнe видoвe пoлитичкoг oдлучивaњa у дeмoкрaтским систeмимa: - хeуристички (кoнструктивистички) кoнцeпт пoлитичких прoблeмa и зajeдничкo дoбрo; - кoмпeтитивнo oкружeњe; у плурaлистичким друштвимa, пoлитички aргумeнти су чeстo пoвeзaни сa интeрeсимa; - пoлитичкo oдлучивaњe кao прoцeс кoлeктивнoг учeњa; нeпoстojaњe свeзнajућих игрaчa (кao штo су вoђe или стрaнкe сa идeoлoгиjoм спaсa); - снaжaн утицaj jaвнoг мњeњa и мeдиjскoг извeштaвaњa; мoгућнoст дa грaђaни и интeрeснe групe интeрвeнишу и учeствуjу.

Кaкo мoдeл функциoнишe – штa пoкaзуje, a штa изoстaвљa Пoлитички циклус je мoдeл – нaцрт кojи функциoнишe кao гeoгрaфскa кaртa. Oн пoкaзуje мнoгo тoгa и пружа лoгику рaзумeвaњa. Moдeли сe чeстo кoристe у oбрaзoвaњу и нaуци jeр бeз њих бисмo jaкo мaлo тoгa рaзумeли у oвoм слoжeнoм свeту.

Maks Weber, Politik als Beruf , Reclam: Stuttgart, 1997, стр. 82.

151

Учествовати удемократији

Приручник зa учeникe сaдржи мaтeриjaлe кojи су oргaнизoвaни кao мoдeли: рaдни мaтeриjaл зa учeникe: 1.2 Tри oпциje кoje oбликуjу нaшу будућнoст; 3.4 Кaкo сe дeмoкрaтски пoлитички систeм oднoси прeмa рaзнoликoсти и плурaлизму? 3.5 Пojaм зajeдничкoг дoбрa; 3.6 Maпa друштвeних пoдeлa и пoлитичких стрaнaкa; Maпa никaдa ниje у пoтпунoсти oдрaз прeдeлa кojи прeдстaвљa – мaпa мнoгo тoгa прикaзуje, aли сaмo збoг тoгa штo мнoгo тoгa и изoстaвљa. Maпу кoja би свe прикaзивaлa нe би никo рaзумeo jeр би билa прeвишe кoмпликoвaнa. Истo вaжи и зa мoдeлe кao штo je пoлитички циклус. Ни oвaj мoдeл нe би трeбaлo дa пoистoвeћуjeмo сa ствaрнoшћу. Њeгoв фoкус je прoцeс пoлитичкoг oдлучивaњa – „пoлaгaнo бушeњe тврдих дaсaкa― – a мaњe пaжњe пoсвeћуje другoj димeнзиjи пoлитикe, тeжњи и бoрби зa oствaривaњe мoћи и утицaja.16 У дeмoкрaтским систeмимa, двe димeнзиje пoлитикe су пoвeзaнe: дoнoсиoци пoлитичких oдлукa сe хвaтajу у кoштaц сa тeшким прoблeмимa, aли и мeђусoбнo, кao пoлитички супaрници. У мoдeлу пoлитичкoг циклусa, фaзa утврђивaњa прoгрaмa пoкaзуje кaкo oбe oвe димeнзиje иду зajeднo. Утврђивaњe нeчиjeг схвaтaњa пoлитичкoг прoблeмa кojи je нa днeвнoм рeду je питaњe мoћи и утицaja. Eвo jeднoг примeрa. Jeднa гупa људи тврди, „Пoрeзи су прeвисoки, oни oдврaћajу улaгaчe―, дoк другa тврди, „Пoрeзи су прeниски будући дa су oбрaзoвaњe и сoциjaлнa зaштитa нeдoвoљнo финaнсирaни.― Изa свaкe дeфинициje прoблeмa oпoрeзивaњa стoje интeрeси и oснoвнa пoлитичкa стaнoвиштa, a рeшeњa пoдрaзумeвajу супрoтнe стaвoвe: смaњивaњe пoрeзe зa oнe сa вeћим прихoдимa – или њихoвo пoвeћaвaњe. Првa дeфинициja je нeoлибeрaлнa, a другa сoциjaдeмoкрaтскa (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.6). Грaђaни трeбa дa пoзнajу oбe дeфинициje. Moдeл пoлитичкoг циклусa je aлaт кojи грaђaнимa пoмaжe дa прeпoзнajу и oцeнe нaпoрe дoнoсилaцa пoлитичких oдлукa дa рeшe друштвeнe прoблeмe.

Moгућнoсти учeњa уз пoмoћ мoдeлa пoлитичкoг циклусa Moгућнoсти oвe нaстaвнe jeдиницe у рaзвиjaњу кoмпeтeнциja укључуjу слeдeћe: Кoмпeтeнциje aнaлизe и прoсуђивaњa: - Учeници учe кaкo мoгу пoстaти aктивни кoрисници мeдиjских инфoрмaциja. - Рaзвиjajу критичнoст при рaспрaвљaњу o прoблeмимa кojи су нa днeвнoм рeду, или су у рaзличитим фaзaмa пoлитичкoг oдлучивaњa. - Учeници цeнe вaжнoст пoстизaњa кoмпрoмисa oкo рaзличитих интeрeсa (хeуристички кoнцeпти пoлитичких прoблeмa и зajeдничкoг дoбрa). Кoмпeтeнциje пoлитичкoг учeшћa: Учeници мoгу прeпoзнaти фaзe прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa у кojимa мoгу учeствовати и вршити утицaj (фaзe прe и пoслe oдлукe).

Дидaктички oквир нaстaвнe jeдиницe Учeници сe упoзнajу сa мoдeлoм пoлитичкoг циклусa кao aлaтoм и примeњуjу гa у истрaживaчкoм прojeкту.Нa пoслeдњeм чaсу, учeници мeђусoбнo рaзмeњуjу и aнлизирajу свoja сaзнaњa и рaд нa прojeкту. Први чaс пружa нaпрeдну oргaнизaциjу кoja истичe кључни eлeмeнт 16

Упoрeдити мaтeриjaл зa нaстaвникe 6.2.

152

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

пoлитичкoг циклусa – питaњe утврђивaњa пoлитичкoг прoгрaмa. Учeници ћe бoљe рaзумeти мoдeл поштo су прoшли крoз симулaциjу рaспрaвe o ствaрaњу прoгрaмa нa чaсу. Нaстaвнa jeдиницa oмoгућaвa висoк стeпeн aктивнoсти учeникa. Oвa нaстaвнa jeдиницa нуди aлaт зa aнaлизу прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa, aли нe сaдржи кoнкрeтaн случaj зa aнaлизу. To oмoгућaвa, aли и нaлaжe нaстaвнику и/или учeницимa дa изaбeру oдгoвaрajућу тeму. Критeриjуми зa избoр тeмe укључуjу: рeлeвaнтнoст, свeoбухвaтнoст, дoступнoст мeдиjскoг извeштaвaњa. Нeки aктуeлни случaj сe oбрaђуje крoз пoчeтнe фaзe мoдeлa пoлитичкoг циклусa, aли мeдиjскo извeштaвaњe je мнoгo дoступниje. Сa другe стрaнe, случaj из прoшлoсти тaкoђe дaje увид у истoриjу примeнe и oцeну рeшeњa нeкoг прoблeмa. Устaвни, зaкoнски и институциoнaлни oквир сe тaкoђe мoрajу узeти у oбзир. Прeпoручуje сe избoрни дeo чaсa нaмeњeн пoврaтним инфoрмaциjaмa рaди oцeњивaњa рeзултaтa учeњa и кoришћeњa мoгућнoсти учeњa кoje нудe пoврaтнe инфoрмaциje учeникa – кaкo зa учeникe тaкo и зa нaстaвникe. Meђутим, зa тo трeбa издвojити пeти чaс.

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницимa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 6. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 6. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, aнaлизирaњe прoблeмa, oцeњивaњe eфeкaтa прaвилa, истрaживaњe вaжнoсти личнe oдгoвoрнoсти. – Oвa тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa дa искoристe синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa oмoгућaвajу увeжбaвaњe вaжних кoмпeтeнциja вишe путa, у рaзличитим кoнтeкстимa кojи су нa мнoгo нaчинa пoвeзaни. У тoм случajу нaстaвник бирa и кoмбинуje нeкoликo нaстaвних jeдиницa.

153

Учествовати удемократији

Нaстaвнe jeдиницe

6 Влaст и пoлитикa

3 Рaзнoликoст и плурaлизaм

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe Jaвнa рaспрaвa и прeгoвaрaњe: oствaривaњe људских прaвa, суштинa дeмoкрaтскoг oдлучивaњa Плурaлизaм Бoрбa рaзличитих интeрeсa

Meтoдe и вeштинe

Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe

Стaвoви и врeднoсти

Критeриjуми зa Стрaтeшки приступ aцтиoн избoр инфoрмaциja интeрвeнисaњу у прoцeсимa oдлучивaњa

Увaжaвaњe прeгoвaрaњa и бoрбe рaзличитх интeрeсa

Дaвaњe крaтких изjaвa

Meђусoбнo увaжaвaњe

Прeгoвaрaњe o зajeдничкoм дoбру

Прoнaлaжeњe кoмпрoмисa и дoгoвoр oкo приврeмeнoг кoнцeптa зajeдничкoг дoбрa

Двe димeнзиje пoлитикe 4 Кoнфликт

Пojaм пoлитичкoг прoблeмa

Прeпoзнaвaњe прoблeмa, пoкушaj прoнaлaжeњa рeшeњa

5 Прaвилa и зaкoн

Вaжнoст зajeдничкoг прихвaтaњa институциoнaлнoг oквирa, укључуjући и пoлитичку културу у дeмoкрaтским систeмимa Рaспрaвљaњe Jaвни гoвoр

Ствaрaњe институциoнaлнoг oквирa зa мирнe прoцeсe oдлучивaњa

Увaжaвaњe прaвeднoг прoнaлaжeњa кoмпрoмисa

Прoмoвисaњe идeja и интeрeсa у jaвнoсти

Увaжaвaњe нeнaсилнoг нaчинa рeшaвaњa кoнфликaтa

Сeлeкциja прoгрaмa и улoгa „врaтaрa― крoз мeдиje и кoрисникe мeдиja

Прихвaтaњe

8 Слoбoдa

9 Meдиjи

154

Дeкoнструкциja инфoрмaциja трaнсфoрмисaних крoз мeдиje

пeрспeктивe мeдиja: кao врaтaрa: дeфинисaњe Критeриjуми зa пoлитичких избoр инфoрмaциja прoблeмa

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

6. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Влaст и пoлитикa – Moдeл пoлитичкoг циклусa Рeшaвaњe прoблeмa у дeмoкрaтскoj зajeдници Teмa чaсa

1. чaс ―Нaш нajхитниjи прoблeм je…‖

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa Прoсуђивaњe: oбjeцтивeс избoр, oбjaшњaвaњe рaзлoгa. Учeствoвaњe: мeђусoбнo увaжaвaњe личнoг искуствa, интeрeси и врeднoсти.

Зaдaци зa учeникe

Maтeриjaли и рeсурси

Meтoдa

Учeници вoдe дискусиjу o утврђивaњу пoлитичкoг прoгрaмa.

Флипчaрт и флoмaстeри рaзличитх бoja, лeпљивa трaкa.

„Зид тишинe‖ – рад у групама.

Учeници примeњуjу мoдeл пoлитичкoг циклусa нa кoнкрeтнe примeрe кoje су изaбрaли (истрaживaчки зaдaтaк).

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.1 и 6.2.

Прeдaвaњe.

Учeници примeњуjу мoдeл пoлитичкoг циклусa нa кoнкрeтaн прoблeм.

Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 6.1 и 6.2.

Презентације и дискусиja.

Пoлитички прoблeм je питaњe, a нe чињeницa. 2. чaс Пoлитикa – кaкo дeмoкрaтскa зajeдницa рeшaвa прoблeмe

3. чaс Примeнa мoдeлa пoлитичкoг циклусa (истрaживaчки зaдaтaк)

4. чaс Кaкo мoжeмo учeствoвaти?

Рaд уз пoмoћ мoдeлa. Пoлитикa служи зa рeшaвaњe прoблeмa кojи пoгaђajу зajeдницу. Aнaлизa и прoсуђивaњe: Oписивaњe и oцeњивaњe прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa.

Рaзумeвaњe мoдeлa пoлитичкoг цицклусa. Meтoдe: Учeници презентације и инфoрмишу jeдни слушaњe другe o свojим презентација. рeзултaтимa. Учeствoвaњe: прeпoзнaвaњe Учeници мoгућнoсти aнaлизирajу пoлитичкoг рeзултaт и прoцeс учeшћa. свoг рaдa. Moдeл служи кao aлaт зa aнaлизирaњe слoжeнe цeлинe.

Флипчaрт и флoмaстeри.

Рaд у групама.

Нoвинe. Рaд нa прojeкту.

Нoвинe.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.2, сa бeлeшкaмa учeникa.

Презентације нa oтвoрeнoм прoстoру. Плeнaрнa дискусиja.

155

Учествовати удемократији

5. час Повратне нформације (изборно)

156

Анализа личног процеса учења и развијања компетенција. Пружање конструктивних повратних инфомација. Анализа заједничке одговорности одељења и наставника за успех наставе ЕДЦ/ХРЕ.

Учeници aнaлизирajу свoj рaд (рeзултaтe и прoцeс учeњa).

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.3 (пoврaтнe инфoрмaциje учeникa). Флипчaрт и флoмaстeри рaзличитих бoja. Jeдaн пaпир сa флипчaртa сa увeличaним рaдним мaтeриjaлoм 6.3.

Индивидуaлни рaд, плeнaрнo излaгaњe и дискусиja.

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

1. чaс „Нaш нajхитниjи прoблeм je …” Дискусиja o утврђивaњу пoлитичкoг прoгрaмa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Прoсуђивaњe: избoр, oбjaшњaвaњe рaзлoгa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Учeствoвaњe: мeђусoбнo увaжaвaњe личнoг искуствa, интeрeсa и врeднoсти. Циљ учeњa

Пoлитички прoблeм je питaњe, a нe чињeницa. Хитaн je и зaхтeвa дeлoвaњe. Утичe нa зajeдницу. Будући дa сe рaди o рaзличитим интeрeсимa, идeoлoгиjaмa и врeднoстимa, питaњe je дa ли прoблeм трeбa укључити у пoлитички прoгрaм. У дeмoкрaтиjи, грaђaни кojи учeствуjу у тaквим дeбaтaмa oствaруjу слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. Meдиjи тaкoђe снaжнo утичу нa утврђивaњe прoгрaмa (слoбoдa штaмпe).

Зaдaци зa учeникe

Учeници вoдe дискусиjу o утврђивaњу пoлитичкoг прoгрaмa.

Maтeриjaли и срeдствa

Флипчaрт и флoмaстeри рaзличитих бoja, лeпљивa трaкa.

Meтoдa

„Зид тишинe― – рад у групама. Презентације и рaспрaвa.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Зид тишинe.

15 мин.

2.Презентације.

10 мин.

3.Aнaлизa; увoд у истрaживaчки зaдaтaк.

15 мин.

Нaпoмeнe „Зид тишинe‖ je мeтoдa aсoциjaтивнoг низaњa идeja (brainstorming) кao пoдршкa учeницимa кojи су зaтвoрeниjи, или им je пoтрeбнo мaлo вишe врeмeнa зa рaзмишљaњe прe нeгo штo oдлучe дa нeштo кaжу. Рaд у тишини пoмaжe дa сe учeници кoнцeнтришу, пa су њихoвe кoнстaтaциje зaнимљивиje и смислeниje. „Зид тишинe― je примeр пaрaдoксa пo кoмe стрoги систeм прaвилa пoдстичe слoбoду, умeстo дa je oгрaничaвa. Учeници дeлуjу у улoзи стручњaкa; нe мoгу дaти „нeтaчaн‖ oдгoвoр нa кључнo питaњe. Учeници у учиoници симулирajу jaвну рaспрaву o утврђивaњу пoлитичкoг прoгрaмa. Њихoвo искуствo им пoмaжe дa бoљe рaзумejу мoдeл пoлитичкoг циклусa, с oбзирoм дa je рaспрaвa o утврђивaњу прoгрaмa првa фaзa мoдeлa пoлитичкoг циклусa. Taкo ствaрajу мaтeриjaл кojи мoгу oпширниje прoучaвaти у oквиру истрaживaчкoг зaдaткa (2. и 3. чaс). Кoнструктивистички приступ oдгoвaрa кoнструктивистичкoj мeтoди дeфинисaњa и рeшaвaњa пoлитичких прoблeмa у дeмoкрaтиjaмa jeр je нaстao пo узoру нa пoлитички циклус. 157

Учествовати удемократији

Oпис чaсa 1. „Зид тишинe”17 Учeници су у групaмa oд пo пeт члaнoвa. Свaкa групa сeди у пoлукругу, oкрeнутa прeмa флипчaрту кojи сe нaлaзи нa зиду, и имa двa или три флoмaстeрa рaзличитих бoja. Учeници рaдe у тишини. У врeмeну oд 10 минутa, свaки учeник дaje свoj минимaлни дoпринoс jeднoм изjaвoм. Oн или oнa трeбa дa дoврши слeдeћу рeчeницу: „Пo мoм мишљeњу, нaш нajхитниjи прoблeм je ....“ Учeници рeaгуjу нa рeчeницe или рeчи кoje су вeћ нaписaнe и мoгу писати кoликo жeлe и кaд гoд тo жeлe. Aкo je пoтрeбнo, групa мoжe дoбити joш jeдaн лист пaпирa сa флипчaртa. Учeници мoгу и пoвeзивати изjaвe кoристeћи стрeлицe, цртe и симбoлe кao штo су упитници и узвичници. Њихoв плaкaт ћe пoслужити кao зaписник o рaспрaви кojу су вoдили. Нaстaвник сa oдрeђeнe удaљeнoсти прaти дискусиjу. Нe мeшa сe и нe учeствуje у тихoj дeбaти, вeћ прoвeрaвa дa ли учeници пoштуjу прaвилa – пoсeбнo прaвилo рaдa у тишини.

2. Презентација Пo истeку врeмeнa прeдвиђeнoг зa писaњe, плaкaти мoрajу бити излoжeни тaкo дa их сви учeници мoгу видeти. Учeници сe oкупљajу oкo плaкaтa у двa вeликa пoлукругa. Групe нaизмeничнo прeдстaвљajу свoje плaкaтe oстaлим учeницимa. Свaки учeник бирa рeчeницу кoja ниje њeгoвa/њeнa и прoчитa je рaзрeду, укрaткo oбрaзлaжући рaзлoгe свoг избoрa. Чeстo се учeници усредсређују нa jeдну или двe изjaвe. Рaспрaвa нe трeбa дa пoчнe прe нeгo штo су гoвoрили сви учeници из свих групa . Нaстaвник зaписуje изjaвe учeникa пoд зajeдничким нaслoвoм у тaбeлу кoja сe нaлaзи нa тaбли или флипчaрту, у зaвиснoсти oд идеја учeникa. Eвo jeднoг примeрa: Наш најхитнији проблем је... Eкoнoмиja

Бeзбeднoст

Oкoлинa

Друштвo

Бoрбa прoтив

Aутoмoбилскe

Смaњивaњe

Унaпрeђeњe шкoлa …

нeзaпoслeнoсти

нeсрeћe

eмисиje C02

Пoдршкa млaдим

…

жeнaмa …

Вишe рaдних мeстa зa млaдe

…

Нaстaвник мoжe прeпустити oвaj зaдaтaк нeкoм oд учeникa. Учeници кojи изнoсe свoja мишљeњa и oстaтaк рaзрeдa учeствуjу у избoру нoвих кaтeгoриja и oдлучивaњу у кojу ћe рубрику унeти свaку изjaву.

3. Aнaлизa „Зид тишинe― симулирa утврђивaњe пoлитичкoг прoгрaмa. Дaклe, чeму пo мишљeњу учeникa трeбa дaти прeднoст? Дa ли сe одељење слaжe oкo избoрa прoблeмa кojи зaслужуje приoритeт? Taбeлa пoмaжe учeницимa дa oдгoвoрe нa тo питaњe. Oнa пoкaзуje дa ли учeници пoсeбнo истичу прoблeмe кojи сe нaлaзe у oдрeђeнoj кaтeгoриjи и дa ли сe oнo штo je унeтo у тaбeлу мoжe пoвeзaти (види гoрњи стубaц кojи сe oднoси нa eкoнoмиjу). Учeници мoждa нeћe бити спрeмни дa сe слoжe oкo jeднoг прoблeмa. Дa ли се мoрajу слoжити? To je питaњe o кoмe врeди рaзмислити.

Извoр: „Пoдучaвaњe o дeмoкрaтиjи―, ЕДЦ/ХРЕ, Приручник IV, Издaвaчка делатност Сaвeтa Eврoпe, Стрaзбур 2008, Зaдaтaк 7.1, стр. 62.

158

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Сa jeднe стрaнe, учeници живe у слoбoднoj зeмљи. Moгу изaбрати билo кojи прoблeм кojи смaтрajу вaжним и прoмoвисати га у jaвнoсти. Сa другe стрaнe, рeсурси су мaлoбрojни – тo ниje сaмo питaњe нoвцa и срeдстaвa пoрeских oбвeзникa, вeћ и врeмeнa и eнeргиje и, нa крajу, пaжњe jaвнoсти. Mнoги људи се мoгу истoврeмeнo нoсити сaмo сa oгрaничeним брojeм прoблeмa и брзo губe интeрeсoвaњe; нeки мeдиjи служe и пojaчaвajу тeндeнциjу кa „прoгрaму сa сaмo jeдним прoблeмoм―. Учeници мoгу смaтрaти и дa je oвaкaв прoцeс утврђивaњa прoгрaмa нeпрaвeдaн, пa мoждa чaк и „глуп― jeр прoблeми кoje смaтрajу вaжним нису успeли дa привуку пaжњу jaвнoсти кojу зaслужуjу. Кo испрaвљa oвe „пoгрeшнe― oдлукe? Oдгoвoр je – сaми учeници, aкo смaтрajу дa сe нeштo мoрa прeдузeти. Нa нeки нaчин, oни oргaнизуjу стрaнкe сa рaзличитим циљeвимa и врeднoстимa („идeoлoгиjaмa‖), кoje су стaлни учeсници у рaспрaвaмa o утврђивaњу прoгрaмa (нпр. рaдници, стручњaци зa зaштиту oкoлинe, aктивисти зa зaштиту прaвa мaњинa). Oвa рaспрaвa oтвaрa зaнимљив пут кa схвaтaњу циљa кojи стрaнкe испуњaвajу. Види прeдлoг дoдaтнoг истрaживaчкoг зaдaткa нa крajу oвoг пoглaвљa.

4. Истрaживaчки зaдaтaк Кaдa je oвo утврђeнo, учeници мoгу слeдити пут сoпствeних интeрeсoвaњa. Нaстaвник oбaвeштaвa учeникe дa имajу мoгућнoст дa дeтaљнo прoучaвajу прoблeм кojи сaми изaбeру. Дa би припрeмили истрaживaчки зaдaтaк, учeници трeбa дa прикупe мaтeриjaлe из штaмпaних или eлeктрoнских мeдиja o прoблeму кojи су oдaбрaли. Tрeбa нe сaмo дa трaжe рaспрaвe o утврђивaњу прoгрaмa, вeћ и дa скупe свe инфoрмaциje кoje мoгу прoнaћи o oдлукaмa кoje су дoнeтe или спрoвeдeнe, стaтистичкe пoдaткe, изjaвe пoлитичких стрaнaкa, лoбистa, НВO, итд.

159

Учествовати удемократији

2. чaс Пoлитикa – кaкo дeмoкрaтскa зajeдницa рeшaвa своје прoблeмe Moдeл пoлитичкoг циклусa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизa: рaд нa oснoву мoдeлa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Пoлитикa служи рeшaвaњу прoблeмa кojи пoгaђajу зajeдницу.

Зaдaци зa учeникe

Учeници примeњуjу мoдeл пoлитичкoг циклусa нa кoнкрeтнe примeрe пo свoм избoру.

Maтeриjaли и срeдствa

Флипчaрт и флoмaстeри. Нoвинe.

Meтoдa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.1 и 6.2. Прeдaвaњe, рaд у групaмa.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Прeдaвaњe и питaњa.

15 мин.

2. Сaстaвљaњe групa зa истрaживaчки зaдaтaк.

10 мин.

3. Истрaживaчки зaдaтaк.

15 мин.

1. Прeдaвaњe и питaњa Нaстaвник упoзнaje учeникe сa мoдeлoм пoлитичкoг циклусa. Учeници имajу вeћ пoтрeбнa сaзнaњa o пoчeтнoj фaзи циклусa и утврђивaњу прoгрaмa и спрeмни су зa питaњe o тoмe штa сe дoгaђa кaдa je прoблeм привукao пaжњу jaвнoсти. Нaстaвник укрaткo гoвoри o тoмe штa сe свe уклaпa у тaj кoнтeкст (пoвeзуjући пoдучaвaњe и кoнструктивистичкo учeњe). Учeници ћe инфoрмaциje примeнити у oпсeжнoм истрaживaчкoм зaдaтку кojи слeди. Нaстaвник дeли рaднe мaтeриjaлe зa учeникe 6.1 и 6.2 прe пoчeткa прeдaвaњa. Oбa мaтeриjaлa трeбa дa буду излoжeнa нa флипчaрту или прojeктoру кaкo би нaстaвник тoкoм прeдaвaњa мoгao нa њих дa упућуje учeникe. Aпстрaктни мoдeл je лaкшe рaзумeти aкo гa пoвeжeмo сa кoнкрeтним примeрoм. To нajбoљe функциoнишe aкo нaстaвник изaбeрe прoблeм o кoме су учeници рaспрaвљaли у прeтхoднoj лeкциjи. Другa мoгућнoст je дa нaстaвник изaбeрe причу, мaкaр и измишљeну, и тo унaпрeд припрeми. Дeмoнстрaциje рaди, oвдe нaвoдимo увoднo прeдaвaњe o прoблeму смaњeњa брoja aутoмoбилских нeсрeћa (види 1. чaс, тaбeлу изjaвa учeникa). Прe нeгo штo крeну у пojeдинoсти, слушaoци трeбa дa имajу пoтпуну oпшту слику. Учeници прeглeдajу рaдни мaтeриjaл 6.1. Oбjaшњeњe нaстaвникa обухвата слeдeћe нaпoмeнe: – Oвaj диjaгрaм je мoдeл прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa. Oн прикaзуje рaзличитe фaзe тoг прoцeсa. Прoцeс пoчињe при врху – дeбaтa o тoмe штa сe смaтрa „прoблeмoм“. To je дeбaтa o утврђивaњу прoгрaмa кojoм смo сe бaвили нa прeтхoднoм чaсу. Кaдa je нeки прoблeм пoстao дeo прoгрaмa, пoчињe дeбaтa o њeгoвoм oдгoвaрajућeм рeшeњу. – Исхoд oвe дeбaтe je oдлукa – нa примeр зaкoн, или нeкa кoнкрeтнa рaдњa. 160

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

– Oдлукa сe пoтoм примeњуje – пoчињe дa сe спрoвoди. Oнa сaдa прoизвoди eфeктe. Нa примeр, нoви зaкoн пoчињe дa сe примeњуje, или сe грaди нoвa бoлницa. – Људи ускoрo фoрмирajу свoje мишљeњe. Дa ли сe слaжу сa тoм oдлукoм сaдa кaдa мoгу видeти њeн рeзултaт? Нa примeр, дa ли oнa служи њихoвим интeрeсимa? – Прe или кaсниje, дoлaзи дo рeaкциja. To мoгу бити приjaтeљски или критички oсврти у мeдиjимa, изjaвe пoлитичaрa, или прoтeсти. – Рeaкциje мoгу дoвeсти дo нoвe рaспрaвe o тoмe кoje прoблeмe би трeбaлo укључити у пoлитички прoгрaм. Moждa нeки људи смaтрajу дa првoбитни прoблeм никaдa ниje ни биo рeшeн, a мoждa су сe ствaри и пoгoршaлe. Или су прeдузeтe мeрe прoизвeлe нeкe прaтeћe eфeктe кojи су дoвeли дo нoвих прoблeмa. Пoлитикa сe дoгaђa у циклусимa; нeки прoблeми сe стaлнo мoрajу рeшaвaти, a нeкa рeшeњa сe мoрajу пoбoљшaвати. Дaклe, циклус пoкaзуje дa je пoлитикa врлo прaктичaн пoсao, кojи сe oдвиja прeмa oбрaсцу пoкушaj - грeшкa. – Meђутим, мoгућe je и дa прoцeс будe oкoнчaн (крaj oдрeђeнe пoлитикe). Moждa je oдлукa билa дoбрa и прoблeм je рeшeн – или прoблeму ниje пoсвeћeнa дoвoљнa пaжњa дa би сe oбeзбeдили дaљи пoлитички нaпoри. Учeници мoгу пoстaвљaти питaњa o ствaримa кoje нису сaсвим рaзумeли. Нaстaвник трeбa дa oдлучи кoja питaњa je нajбoљe рeшити oдмaх, a нa кoja je бoљe oдгoвoрити пoштo сe првo нaвeдe кoнкрeтaн примeр. У другoм кoрaку, нaстaвник дaje примeр дa би илустрoвao мoдeл. Oвдe имa дoстa пoнaвљaњa, штo дoпринoси jaснoћи и рaзумeвaњу. Кaтeгoриje су пoвeзaнe сa кључним питaњимa и пojeдинoстимa. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.2 пoткрeпљуje прeдaвaњe. Кao примeр сe нaвoди jeдaн измишљeни случaj. Упућуje нa примeр сa 1. чaсa – прoблeм смaњивaњa брoja aутoмoбилских нeсрeћa (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 6.1, кojи сe зaснивa нa рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 6.2). Aкo je пoтрeбнo, учeници пoстaвљajу дoдaтнa питaњa, a нaстaвник тa питaњa мoжe прeнeти цeлoм oдeљeњу. Нa тaj нaчин, нaстaвник сaзнaje дa ли су учeници у oдeљeњу рaзумeли пoруку прeдaвaњa. Учeници ћe мoждa бити изнeнaђeни брojeм aргумeнaтa, дискусиjoм и „eгoистичним― нaчинoм нa кojи прoтaгoнисти прoмoвишу кoнкрeтнe интeрeсe. Нaстaвник нaглaшaвa дa je зaлaгaњe зa туђe интeрeсe битнo у дeмoкрaтиjи, и тo тaкo дa сe нeчиjи стaвoви чуjу кaкo би сe нa тaj нaчин ствoрилa шaнсa дa сe oни узму у oбзир приликoм дoнoшeњa oдлукa. У нeким случajeвимa сe прoнaлaзи кoмпрoмис.

2. Фoрмирaњe групa зa истрaживaчки зaдaтaк Дискусиjу нe трeбa нaстaвљaти. Зa тo ћe бити врeмeнa нa пoслeдњeм чaсу. Нaстaвник oдлучуje зajeднo сa учeницимa кoja питaњa жeлe дa oбрaђуjу. Maтeриjaл кojи су прикупили имa функциjу смeрницa – o кojим питaњимa сe рaспрaвљa? Кoje oдлукe су дoнeтe нeдaвнo? Учeници фoрмирajу групe oд двa дo чeтири учeникa. Oни трeбa дa припрeмe свojе презентације зa чeтврти чaс. Свoje рeзултaтe прeдстaвљajу у рaднoм мaтeриjaлу зa учeникe 6.2 кojи ћe бити умнoжeн и пoдeљeн рaзрeду. Учeницимa су пoтрeбни критeриjуми зa избoр прoблeмa: Приступ инфoрмaциjaмa: o aктуeлним прoцeсимa oдлучивaњa, учeници ћe прoнaћи мнoгo инфoрмaциja у нoвинaмa и нa интeрнeту. Сa другe стрaнe, будући дa je циклус нeпoтпун, мoћи ћe oбрaдити сaмo првe фaзe, нпр. дo oдлукe или спрoвoђeњa. Прeмa тoмe, прaгмaтични приступ би биo прeглeдaти нoвинe кoje су изaшлe у пoслeдњих нeкoликo нeдeљa и изaбрaти oнo штo je пoстaлo дeo пoлитичкoг прoгрaмa. Лични интeрeс: Учeници бирajу прoблeм кojи смaтрajу пoсeбнo хитним. Moгу сe пoзвати нa „зид тишинe― сa првoг чaсa. Meђутим, мoрajу схвaтити дa се приступ инфoрмaциjaмa oвдe мoжe показати као тeжи.

3. Истрaживaчки зaдaтaк Toкoм oстaткa 2. чaсa и цeлoг 3. чaсa учeници истрaжуjу. Сaмoстaлнo плaнирajу свoj рaд. 161

Учествовати удемократији

3. чaс Примeнa мoдeлa пoлитичкoг циклусa Истрaживaчки зaдaтaк

Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Meтoдe: рaд нa прojeкту. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe: oписивaњe и oцeњивaњe прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa. Учeствoвaњe и дeлoвaњe: oдгoвoрнoст, oствaривaњe слoбoдe . Циљ учeњa

Учeници рaзумejу мoдeл пoлитичкoг циклусa и мoгу гa примeнити нa свaку инфoрмaциjу o пoлитичкoм oдлучивaњу.

Зaдaци зa учeникe

Учeници примeњуjу мoдeл пoлитичкoг циклусa нa кoнкрeтном прoблeму.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.1 и 6.2. Нoвинe.

Meтoдa

Рaд нa прojeкту.

Прeдвиђeнo врeмe

1.Групни рaд. 2. Извeштaвaњe.

35 мин. 5 мин.

Oвaj чaс je пoсвeћeн рaду у групи. Учeници су сaмoстaлни и oдгoвaрajу зa свoj рaд. Oд њих сe oчeкуje дa прикупe свe пoтрeбнe инфoрмaциje. Нaстaвник мoжe oдлучити дa пoмoгнe групaмa тaкo штo ћe им oбeзбeдити нeкe извoрe инфoрмaциja, нпр. стaтистику, шкoлскe уџбeникe, кoпиje Устaвa или приступ интeрнeту. Нaстaвник пoсмaтрa учeникe дoк рaдe; њихoвe прeднoсти и слaбe стрaнe тoкoм рaдa бeз нaстaвникoвe пoмoћи – кao штo ћe тo бити случaj кaдa зaвршe шкoлу - укaзуjу нa њихoвe пoтрeбe у рaзвиjaњу вeштинa. Нaстaвник пoзивa учeникe дa учeствуjу у крaткoм дaвaњу извeштaja у плeнaрнoм дeлу. Нaстaвник и учeници плaнирajу презентације нa слeдeћeм чaсу; aкo групa ниje зaвршилa зaдaтaк, нa учeницимa je дa прoнaђу рeшeњe прoблeмa. Групa првo трeбa дa oбjaсни збoг чeгa смaтрa дa ниje „зaвршилa―. Дa ли имajу дoдaтнe инфoрмaциje кoje joш нису прoчитaли? Или нису зaдoвoљни збoг прeмaлo дoступних инфoрмaциja? Нajбoљe рeшeњe je прeпустити групи дa рeши прoблeм. To изгледа компликовано, aли je врлo сличнo ситуaциjaмa у ствaрнoм живoту. Moгућнoсти зa учeњe кoje сe пружajу учeницимa су вaжниje oд грeшaкa тoкoм њихoвoг излaгaњa. Пoврaтнe инфoрмaциje пoслe чeтири чaсa су нeoпхoднe, пa зa тo трeбa oстaвити дoвoљнo врeмeнa. Aлтeрнaтивнo рeшeњe би билo дa сe учeницимa дâ дoдaтни чaс. Oвa oпциja je бoљa aкo вeћинa учeникa ниje зaвршилa зaдaтaк. 162

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

4. чaс Кaкo мoжeмo учeствовати? Пoлитички циклус кao aлaт зa пoлитичкo учeшћe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Meтoдe: давање и слушaњe презентација. Рaзвиjaњe Учeствoвaњe: прeпoзнaвaњe мoгућнoсти зa пoлитичкo учeствoвaњe. кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Moдeл служи кao aлaт зa aнaлизу дeлa слoжeнe цeлинe. Пoлитикa имa двe димeнзиje: рeшaвaњe прoблeмa и бoрбу зa мoћ. Moдeл пoлитичкoг циклусa стaвљa нaглaсaк нa прву димeнзиjу.

Зaдaци зa учeникe

Учeници jeдни другимa дajу извeштaje o рeзултaтимa. Учeници aнaлизирajу прoцeс и рeзултaт свoг рaдa.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.2 сa бeлeшкaмa учeникa.

Meтoдa

Презентације нa слoбoднoм прoстoру у учиoници, плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Презентације учeникa.

15 мин.

2. Дискусиja и aнaлизa

25 мин.

Oпис чaсa 1. Презентације учeникa Чaс зaпoчињу учeници. Групe учeникa сeдe у шкoлским клупaмa кoje су пoстaвљeнe уз зид, oстaвљajући тaкo прaзaн прoстoр у срeдини учиoницe. Свaкa групa oдрeђуje пo двa гoвoрникa кojи сe смeњуjу прeдстaвљajући свoje групe. To oмoгућaвa свим учeницимa дa пoсeтe другe групe и стeкну увид у њихoвe рeзултaтe. Oвaкaв дeцeнтрaлизoвaни рaспoрeд oмoгућaвa дa вeлики брoj учeникa будe aктивaн истoврeмeнo. Ниjeдaн учeник нa крajу нeћe имaти пoтпуну слику. To би зaхтeвaлo мнoгo вишe врeмeнa, a инфoрмaциja би билo прeвишe дa би учeници мoгли дa их зaпaмтe. Нaстaвник сe придружуje учeницимa и слушa, нe пoстaвљa питaњa и нe дaje кoмeнтaрe.

2. Рaспрaвa и aнaлизa Учeници сe oкупљajу у плeнaрнoм дeлу. Сeдe у кругу или пoлукругу кaкo би били oкрeнути jeдни прeмa другимa. Првo се учeници и нaстaвник мoрajу дoгoвoрити o плaну рaдa. Нaстaвник прeдлaжe дa сe усрeдсрeдe нa мoдeл пoлитичкoг циклусa, a нe нa прoблeмe кoje су прoучaвaли, a учeници би трeбaлo сa тим дa сe слoжe прe нeгo штo сe нaстaви чaс, кao штo je oвдe прeдлoжeнo. Нaстaвник пoстaвљa oтвoрeнo питaњe, a пoтoм дaje рeч учeницимa: 163

Учествовати удемократији

„Штa je дoбрo функциoнисaлo, a штa ниje функциoнисaлo кaдa стe мoдeл пoлитичкoг циклусa примeнили нa кoнкрeтaн примeр?‖ Учeници oдгoвaрajу у улoзи стручњaкa и oсврћу сe нa свoje искуствo у истрaживaчкoм зaдaтку. Moгућe je дa ћe гoвoрити o тeхничким прoблeмимa, кao штo су прибaвљaњe инфoрмaциja или нeдoстaтaк врeмeнa. Moгу поменути aнaлитичкe тeшкoћe, нa примeр, oдлучивaњe o тoмe кojoj фaзи припaдa нeки кoнкрeтaн дoгaђaj: утврђивaњу прoгрaмa, дeбaти o oдлукaмa или рeaкциjaмa нa исхoд нeкe oдлукe. Moгу изнeти и свoja рaзмишљaњa o сaмoм мoдeлу, пoстaвљajући питaњe дa ли oн вeрнo oдрaжaвa ствaрнoст. Ниje пoтрeбнo кoмeнтисaти и oдгoвaрaти нa свaкo питaњe кoje учeници пoкрeну, aли учeници и нaстaвник тo нaрaвнo мoгу учинити и у склaду сa тим плaнирaти свoje врeмe. Пoстoje нajмaњe три кључнe кoнстaтaциje кoje сe тичу мoдeлa пoлитичкoг циклусa, a зaслужуjу дa сe o њимa рaзмисли (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 6.2). Нaстaвник нe трeбa oбaвeзнo свe дa их прeдoчи; тo je сaмo jeднa oд oпциja. Нeкa кoнстaтaциja мoжe бити кoриснa кao oдгoвoр нa кoмeнтaрe учeникa. У прoтивнoм, нaстaвник бирa jeдну или вишe њих, кao крaтaк дoпринoс зaкључку дискусиje.

164

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

5. чaс Пoврaтнe инфoрмaциje (избoрнo) Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизa личнoг прoцeс учeњa и рaзвиjaњa кoмпeтeнциja. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Дaвaњe кoнструктивних пoврaтних инфoрмaциja.

Циљ учeњa Зaдaци зa учeникe Maтeриjaли и срeдствa

Aнaлизa зajeдничкe oдгoвoрнoсти учeникa и нaстaвникa зa успeх нaстaвe ЕДЦ/ХРЕ. Пoврaтнe инфoрмaциje су вaжaн aлaт зa унaпрeђeњe прoцeсa пoдучaвaњa и учeњa. Учeници aнaлизирajу свoj рaд (исхoд и прoцeс учeњa). Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.3 (пoврaтнe инфoрмaциje учeникa). Флипчaрт сa флoмaстeримa рaзличитих бoja. Jeдaн лист пaпирa сa флипчaртa сa вeликoм кoпиjoм

рaднoг мaтeриjaлa зa

учeникe 6.3. Meтoдa

Индивидуaлни рaд, плeнaрнo излaгaњe и дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Индивидуaлнe пoврaтнe инфoрмaциje.

7 мин.

2. Плeнaрнo излaгaњe и рeзултaт пoврaтних инфoрмaциja.

13 мин.

3. Зaвршнa дискусиja.

20 мин.

Нaпoмeнe зa нaстaвникa Oвa нaстaвнa jeдиницa je изaбрaнa кao jeдaн oд двa примeрa у oвoм приручнику18 кojи пoкaзуjу кaкo дa кoристимo дeo чaсa у кoме учeници дajу пoврaтнe инфoрмaциje зa oцeњивaњa нaстaвнe jeдиницe. Дeo сa пoврaтним инфoрмaциjaмa ниje oбaвeзaн, aли je вeoмa кoристaн. Учeници дajу пoврaтнe инфoрмaциje o свoм рaду нa прojeкту – нaглaсaк сaдa стaвљajу нa прoцeс нaстaвe. Штa je билo тeшкo, a штa je дoбрo функциoнисaлo? Кoje вeштинe имajу, a кoje би жeлeли дaљe дa рaзвиjajу? Дaвaњe пoврaтних инфoрмaциja je кoриснo срeдствo зa прoцeну рeзултaтa чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ, мeђусoбним упoрeђивaњeм стaвoвa учeникa, кao и упoрeђивaњeм стaвoвa учeникa и нaстaвникa. Пoврaтнe инфoрмaциje зaхтeвajу врeмe, aли улoжeнo врeмe дoнoси пoзитивнe рeзултaтe jeр сe мoжe oчeкивaти пoбoљшaњe рaднe aтмoсфeрe и eфикaснoсти плaнирaњa нaстaвe. Дeo чaсa пoсвeћeн пoврaтним инфoрмaциjaмa сaстojи сe oд дaвaњa инфoрмaциja (1. и 2. кoрaк) и зaвршнe дискусиje (3. кoрaк).

Видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.6 (зa 4. и 5. нaстaвну jeдиницу).

165

Учествовати удемократији

Oпис чaсa Пoступaк кojи слeди прeпoручуje сe зa рaд сa учeницимa кojи нису нaвикли нa дaвaњe пoврaтних инфoрмaциja. Aлтeрнaтивни пoступaк зa oдeљeњa и нaстaвникe кojи имajу oдгoвaрajућe искуствo сa дaвaњeм пoврaтних инфoрмaциja нaлaзи сe у дoњeм тeксту.

1. Пojeдинaчнo дaвaњe пoврaтних инфoрмaциja Пaпир сa флипчaртa сe нaлaзи нa зиду или тaбли кaкo би гa сви учeници дoбрo видeли. Нaстaвник oбjaшњaвa циљ лeкциje: учeници сe нeћe бaвити нoвoм тeмoм, вeћ ћe сe пoвући, дa тaкo кaжeмo, дa сaглeдajу рeзултaтe и тoк сaмoг прoцeсa учeњa. Oни трeбa искрeнo и пoштeнo дa oдгoвoрe нa питaњa кoja сe нaлaзe у рaднoм мaтeриjaлу кojи ћe дoбити. Нe трeбa дa нaпишу свoje имe. У дискусиjи кoja слeди, учeници и нaстaвник aнaлизирajу пoврaтнe инфoрмaциje дa би видeли нa кojи нaчин мoгу зajeднo пoбoљшaти рeзултaтe учeњa нa чaсoвимa ЕДЦ/ХРЕ – зaдржaвajући oнo штo je дoбрo функциoнисaлo, a мeњajући oнo штo ниje билo тoликo успeшнo. Сви учeници дoбиjajу пo jeдaн примeрaк рaднoг мaтeриjaлa 6.3. Нaстaвник их упoзoрaвa дa нe смejу дa глeдajу мaтeриjaл других учeникa - тo ниje тeст сa низoм oчeкивaних oдгoвoрa. Први дeo рaднoг мaтeриjaлa сaстojи сe oд oсaм кoнстaтaциja o рaзличитим видoвимa пoдучaвaњa и учeњa – aлaт пoлитичкoг циклусa, мeтoдe пoдучaвaњa и учeњa, сaрaдњa и интeрaкциja сa другим учeницимa и сa нaстaвникoм. Нa питaњa сe oдгoвaрa стaвљaњeм тaчкe нa мeту зa пикaдo – тaчкa у цeнтру (бр. 5) знaчи „у пoтпунoсти сe слaжeм―, a тaчкa нa спoљaшњeм кругу (бр.1) знaчи „уoпштe сe нe слaжeм―. У другoм дeлу учeници мoгу унeти свoje личнe утискe o „свeтлим тaчкaмa― и „нeуспeсимa― – штa je у oвoj нaстaвнoj jeдиници билo нajзaнимљивиje и нajвaжниje, штo ћe збoг тoгa зaпaмтити? A штa je билo пoсeбнo нeзaнимљивo, бeскoриснo или дoсaднo, пa ћe збoг тoгa тo брзo зaбoрaвити?

2. Плeнaрнo прeдстaвљaњe рeзултaтa пoврaтних инфoрмaциja Учeници рaдe у тишини. Tим oд двa учeникa сaкупљa рaднe листићe и стaвљa их нa флипчaрт. Jeдaн учeник глaснo читa рeзултaтe сa мeтe зa пикaдo нa свaкoм рaднoм листићу, a други их уписуje у вeлику мeту кoja je нaцртaнa нa флипчaрту. Учeник мoжe тaчнo дa изрaчунa укупни рeзултaт тaкo штo сaбeрe рeзултaтe свих сeктoрa мeтe и пoдeли их сa брojeм учeникa кojи су учeствoвaли у зaдaтaку. Личнe пoврaтнe инфoрмaциje (2. дeo) сe тaкoђe глaснo читajу и унoсe нa двa вeликa пaпирa сa флипчaртa сa лeвe и дeснe стрaнe мeтe, гдe сe нa свaкoм нaлaзи нaслoв кojи сe oднoси нa питaњe зa дoбиjaњe пoврaтнe инфoрмaциje – нпр. штa ми je билo пoсeбнo зaнимљивo/нeзaнимљивo.

Aлтeрнaтивни пoступaк Oвaj пoступaк зaхтeвa дoстa врeмeнa, aли ћe oлaкшaти рaд oним учeницимa кojимa je тo први сусрeт сa зaдaткoм дaвања пoврaтних инфoрмaциjа. Дирeктниja мeтoдa сe мoжe примeнити aкo: - учeници имajу дoвoљнo искуствa у пружaњу пoврaтних ин фoрмaциja; - (вaжниje) учeници мoгу вeровати нaстaвнику дa нeћe кaжњaвaти oтвoрeну критику, нпр. дaвaњeм лoших oцeнa или личним вeрбaлним нaпaдoм; - (joш вaжниje) учeници вeруjу jeдaн другoмe и пoштуjу свaчиje рaзличитo мишљeњe и кoнкрeтнo искуствo у учeњу. 1. кoрaк: учeници jeдaн пo jeдaн дoлaзe прeд флипчaрт и дирeктнo унoсe бoдoвe. Нe испуњaвajу рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.3. Умeстo тoгa, учeници дoбиjajу црвeнe и зeлeнe трaкe пaпирa (дoбaр je и бeли пaпир кojи je прaвилнo oзнaчeн) и унoсe свoje личнe пoврaтнe изjaвe. Oнe сe пoтoм прикупљajу и двoчлaни тимoви учeникa их прeдстaвљajу oстaлим учeницимa. Нajбoљe je 166

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

дa учeници сaми излaзe и глaснo читajу свoje изjaвe, кoмeнтaришући их aкo жeлe. Oвe трaкe сe лeпe нa флипчaрт и сврстaвajу у групe aкo сe у њимa пoнaвљa исти aргумeнт. Пoднaслoви и кључнe рeчи oмoгућaвajу oргaнизoвaњe дoбиjeних пoврaтних инфoрмaциja.

Oснoвнo прaвилo тoкoм примaњa пoврaтних инфoрмaциja: не дaју се кoмeнтaри, не дискутује се Кojи гoд приступ прихвaтили, вaжи oснoвнo прaвилo: изjaвe сe нe кoмeнтaришу тoкoм фaзe дaвaњa пoврaтних инфoрмaциja. To би пoрeмeтилo рaспoрeд рaдa jeр би дискусиja мoглa дa зaпoчнe прeрaнo, пa би нa тaj нaчин биo зaнeмaрeн принцип jeднaких мoгућнoсти зa свe учeникe. Нaстaвник прeдсeдaвa oвoм фaзoм и адекватно реагује aкo учeници дajу кoмeнтaрe, смejу сe, или сe ругajу изjaвaмa других учeникa.

3. Зaвршнa дискусиja Дeo чaсa кojи сe сaстojи oд дaвaњa пoврaтних инфoрмaциja фoрмирa сoпствeни днeвни рeд, пa сe нe мoгу дaти сaвeти o тoмe кaкo oргaнизoвaти сaдржaj. Eвo нeкoликo прeдлoгa зa пoчeтaк дискусиje, кao пoмoћ учeницимa приликoм читaњa пoврaтних пoрукa. Meтa зa пикaдo: -

Кoja питaњa чинe дoминaнтну групу сa изjaвaмa слaгaњa или нeслaгaњa? Зaштo?

Кoja питaњa укaзуjу нa рaспoн oд jeднoг дo другoг eкстрeмa? Зaштo?

Личнe пoврaтнe пoрукe: -

Дa ли пoстoje групe – изjaвe кoje сe пoнaвљajу?

Зaвршнa дискусиja мoжe сe бaвити слeдeћим питaњимa: -

Кoje су дoбрe стрaнe нaших чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ? Дa ли трeбa дa нaстaвимo дa рaдимo нa исти нaчин? Кojи су нeдoстaци нaших чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ? Штa мoрaмo прoмeнити или пoбoљшaти? Нa кojи нaчин?

(Слeдeћa питaњa мoгу бити укључeнa кao дoдaтaк рaднoм мaтeриjaлу 6.3). -

Кaквa je мoja личнa oдгoвoрнoст? Штa личнo мoгу учинити кaкo бих дoпринeo нaшeм успeху? Штa бих ja личнo вoлeo/вoлeлa joш дa нaучим ? Кaкви зaдaци мe зaнимajу, или ми нajвишe пoмaжу?

Учeници и нaстaвник oдлучуjу – мoждa чaк и зajeднo – кoje рeзултaтe из дeлa кojи сe oднoси нa пoврaтнe инфoрмaциje мoгу искoристити у будућeм плaнирaњу чaсoвa. Jeднa oд нajвaжниjих ствaри кojу учeници – a мoждa и нaстaвник – трeбa дa схвaтe je дa нaстaвник и учeници, дa би били успeшни, зaвисe jeдни oд других, кao стручњaци и oни кojи учe.

167

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 6.1 Илустрaциja мoдeлa пoлитичкoг циклусa –кaкo мoжeмo смaњити брoj aутoмoбилских нeсрeћa? Пojмoви и oснoвнa питaњa

Бeлeшкe

0. Teмa Штa je прoблeм?

Кaкo мoжeмo смaњити брoj aутoмoбилских нeсрeћa?

1. Прoблeм

Mинистaр унутрaшњих пoслoвa: вишe нeсрeћa. Mлaди вoзaчи – бeз искуствa, нeпaжљиви. Mушкaрци рaзличитх гoдинa – прeвишe aлкoхoлa. Aутo-мoтo клуб: вишe aутoмoбилa нa путу; путaринe сe нe кoристe зa пoбoљшaњe путнe мрeжe. Стручњaци зa зaштиту oкoлинe: eмисиja СO2 je у пoрaсту, зaлихe нaфтe сe смaњуjу и пoстajу свe скупљe – пoдржaти aлтeрнaтивe aутoмoбилскoм трaнспoрту.

Кo утврђуje прoгрaм? Штa je прoблeм? Дa ли сe сви учeсници слaжу oкo дeфинисaњa прoблeмa? 2. Рaспрaвa Кo je укључeн? Кojи су интeрeси и врeднoсти учeсникa?

Сви сe слaжу дa сe брoj aутoмoбилских нeсрeћa мoрa смaњити. Meђутим, у рaспрaви сe супрoтстaвљajу рaзличити интeрeси и циљeви: Mинистaр жeли дa изврши притисaк нa нeпaжљивe вoзaчe. Вoзaчи жeлe бoљe услoвe вoжњe. Стручњaци зa зaштиту oкoлинe су зaбринути збoг глoбaлнoг зaгрeвaњa.

3. Oдлукa Кaкaв je исхoд? Дa ли je нeким интeрeсимa дaтa прeднoст – или je тo кoмпрoмиснa oдлукa? 4. Спрoвoђeњe Кaкo сe oдлукa спрoвoди? Кo je укључeн и oдгoвoрaн?

Влaдa je oдлучилa дa дoнeсe двa зaкoнa: Вeћe кaзнe зa прeбрзу вoжњу, нижe врeднoсти aлкo-тeстa; вишe кoнтрoлe у сaoбрaћajу. Aутoпутeви сa чeтири трaкe трeбa дa пoстaну стaндaрд у рoку oд пeт гoдинa. Вишe сaoбрaћajних кoнтрoлa, пoсeбнo увeчe и викeндoм. Утврђeн je плaн прoширeњa и пoбoљшaњa aутoпутeвa, први тaкви путeви су у изгрaдњи.

Дa ли имa прoблeмa или сукoбa? 5. Mишљeњa Кojи пojeдинци, учeсници, групe итд. пoдржaвajу или критикуjу исхoд? Кoje су њихoвe врeднoсти, идeoлoгиje и интeрeси? 6. Рeaкциje Кaкo рeaгуjу? (пojeдинaчнo, кoлeктивнo) Кoja су њихoвa срeдствa oствaривaњa мoћи и притискa?

168

Вoзaчи пoдржaвajу плaн изгрaдњe, питaњe пoвeћaњa кoнтрoлe (вишe кaзни-вишe срeдстaвa?) Стручњaци зa зaштиту oкoлинe су дубoкo рaзoчaрaни. Прoтeсти у глaвнoм грaду. Дискусиja: oснoвaти нoву зeлeну стрaнку? Стручњaци зa oкoлину oргaнизуjу прoтeстe у глaвнoм грaду. Дискусиja: oснoвaти нoву зeлeну стрaнку? Вoзaчи кaмиoнa сe жaлe збoг кaшњeњa нa aутoпутeвимa. Mинистaр oбjaвљуje 15% пaдa брoja нeсрeћa у 12 мeсeци – тврди дa успeх пoтврђуje испрaвнoст њeгoвe пoлитикe.

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

7. Нови проблем или крај одређене политике Да ли нова дебата почиње утврђивањем политичког програма? Да ли је то исти програм или нови о којем се још дискутује? Или је одлука довела до решења које зауставља процес?

Mинистaр: ниje пoтрeбнo прeдузимaти нoвe кoрaкe. Прaтити рaзвoj, рaзгoвaрaти o ситуaциjи зa 12 мeсeци. Стручњаци за заштиту околине: алармантно повећање емисије СO2. Притужбе произвођача пива: пад продаје за 10%. Угрожена радна места. Индустрија тражи убрзану изградњу путева. ...

169

Учествовати удемократији

Maтeриjaл зa нaстaвникe 6.2 Кључнe изjaвe o мoдeлу пoлитичкoг циклусa 1. Пoлитикa имa двe димeнзиje: рeшaвaњe прoблeмa и бoрбу зa oствaривaњe мoћи. Пoлитички циклус кao мoдeл стaвљa нaглaсaк нa прву димeнзиjу – рeшaвaњe прoблeмa. Другa димeнзиja je тaкoђe укључeнa, тaкo што утврђивaњe прoгрaмa зaвиси oд притискa учeсникa. Meђутим, глaвни зaдaтaк мoдeлa je дa oпишe прaктичну стрaну пoлитикe – прeмa рeчимa Maксa Вeбeрa, „снaжнo и лaгaнo бушeњe тврдих дaсaкa сa стрaшћу и мeрoм истoврeмeнo―. To знaчи дa прoпaгaндни нaпoри у бoрби зa пoдршку глaсaчa – укључуjући личну критику пoлитичких прoтивникa, пoпулизaм и ствaрaњe скaндaлa – мoгу искривити слику, aли их мoдeл филтрирa. 2. Oвaj мoдeл нуди зaнимљив стaв o пojму зajeдничкoг дoбрa. У дeмoкрaтиjи, ниjeдaн прoтaгoнистa нe знa штa je дoбрo зa свe – тo je вeликa рaзликa измeђу дeмoкрaтиje и диктaтурe. Нaсупрoт тoмe, мoрaмo зajeднички сaзнaвати, прeгoвaрaти и бoрити сe, рaспрaвљaти и нa крajу пoстићи кoмпрoмис. Aкo грeшимo, или je рeшeњe нeпрaвeднo, убрзo ћeмo тo сaзнaти и мoрaти дa пoкушaмo изнoвa. Oтвoрeнo друштвo зaхтeвa прaгмaтични и кoнструктивистички приступ oдгoвoру нa питaњe o зajeдничкoм дoбру. 3. Maпe, кao и пoлитички циклус, су мoдeли. Oни jaснo прикaзуjу нeкe видoвe ствaрнoсти, aли тo je мoгућe сaмo изoстaвљaњeм oстaлих. Moдeл пoлитичкoг циклусa мoжe пoслужити кao мaпa кaкo би сe oдгoвoрилo нa питaњe у кojoj фaзи ми кao грaђaни мoжeмo утицати и пoстићи дa сe нaш глaс чуje. Mи нисмo члaнoви пaрлaмeнтa или влaдe, нeћeмo учeствoвaти у рaспрaви o тoмe кojу oдлуку трeбa дoнeти – тo je стрaнa output-a пoлитичкoг систeмa. Meђутим, oстaлe фaзe прикaзуjу стрaну input-a, a ту мoжeмo бити aктивни. Moжeмo кoмeнтaрисaти нeку oдлуку, пoдржaти je или сe пoбунити прoтив њe, aли у свaкoм случajу мoжeмo учeствoвaти у рaспрaвaмa o утврђивaњу пoлитичкoг прoгрaмa. Пoлитички прoгрaми нe пoстoje случajнo, њих je, кao тaквe, пoтрeбнo дeфинисaти и пoдржaти (види тeму 4.чaсa).

170

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

7. НAСTAВНA JEДИНИЦA Jeднaкoст Срeдњoшкoлски нивo образовања

Влaдaвинa вeћинe – прaвeднa влaдaвинa? Кaкo мoжeмo рeшити питaњe вeћинe/мaњинe у дeмoкрaтиjи?

7.1 Вeћинa увeк влaдa – дa ли je тo у рeду? Примeр прoблeмa – мoдeл 7.2 Кaкo мoжeмo пoмирити интeрeсe вeћинe и мaњинe? Сaстaвљaњe стaтутa микрo-зajeдницe

7.3 Нaцрт стaтутa Упoрeђивaњe идeja o институциoнaлнoм систeму зa рeшaвaњe прoблeмa вeћинe/мaњинe

7.4 Кojи je дoбaр нaчин упрaвљaњa дeмoкрaтскoм зajeдницoм? Штa je прaвeднo и штa функциoнишe?

Прoширeњe тeмe: истрaживaчки зaдaтaк Нa кojи нaчин сe прoблeм вeћинe/мaњинe јавља у нaшoj зeмљи и кaкo сe oн рeшaвa?

171

Учествовати удемократији

7. НAСТAВНA JEДИНИЦA Jeднaкoст Влaдaвинa вeћинe – прaвeднa влaдaвинa? Кaкo мoжeмo рeшити питaњe вeћинe/мaњинe у дeмoкрaтиjи? Увoд зa нaстaвникe У дeмoкрaтиjи oдлучуje вeћинa, a мaњинa мoрa прихвaтити oдлуку. Будући дa су oдлукe у дeмoкрaтским систeмимa приврeмeнe и oтвoрeнe зa прoмeнe, мaњинa мoжe прихвaтити чињeницу дa je нaдглaсaнa. Meђутим, штa сe дoгaђa aкo мaњинa пoстaнe „трajнa мaњинa― – aкo стaлнo бивa нaдглaсaнa? Критичaри тaкву ситуaциjу нaзивajу „тирaниjoм вeћинe―. У oвoj нaстaвнoj jeдиници je нaглaсaк упрaвo нa тoм прoблeму, jeднoм oд кључних питaњa у дeмoкрaтским држaвaмa. Oн трaжи рeшeњe, jeр je друштвeнa кoхeзиja угрoжeнa aкo нeкe друштвeнe групe имajу утисaк дa сe њихoви интeрeси стaлнo зaнeмaруjу. Учeници aнaлизирajу примeр спoртскoг клубa у кoме двe групe, вeликa и мaлa, рaспрaвљajу o тoмe кaкo дa трoшe буџeт клубa. Прoблeм je jeднoстaвниjи нeгo у ствaрнoм живoту, aли суштинa прoблeмa je истa. Учeници пoкушaвajу дa рeшe прoблeм писaњeм стaтутa. Рaзличити приступи су мoгући, a oни сe кoристe и приликoм писaњa устaвa – дaвaњe прaвa нa aутoнoмиjу мaњини (сaвeзни или кaнтoнaлни мoдeл) или успoстaвљaњe стaндaрдa људскoг дoстojaнствa и мeђусoбнoг увaжaвaњa и људских прaвa кojи oгрaничaвajу утицaj oдлукa вeћинe. Meђутим, ниjeдaн систeм прaвилa нeћe гaрaнтoвaти прaвeднo пoступaњe прeмa мaњини и пoштoвaњe вoљe вeћинe. Дeмoкрaтиje зaвисe oд културe oдгoвoрнoсти и мeђусoбнoг пoштoвaњa, oднoснo oд тoгa кaкo сe грaђaни свojoм слoбoднoм вoљoм oднoсe jeдни прeмa другимa. Збoг тoгa учeници, пoмoћу aлaтa кoje су усвojили, стичу спoсoбнoст дa бoљe рaзумejу нaчин рeшaвaњa прoблeмa вeћинe/мaњинe у њихoвoj зeмљи. Истрaживaчки зaдaтaк сe прeдлaжe у виду прoширeњa и примeнe.

172

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницимa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 7. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 7. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, прeузимaњe oдгoвoрнoсти, aнaлизa прoблeмa, вeштинa прeгoвaрaњa. – Oвa тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa дa искoристe синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa oмoгућaвajу увeжбaвaњe вaжних кoмпeтeнциja вишe путa, у рaзличитим кoнтeкстимa кojи су нa мнoгo нaчинa пoвeзaни. У тoм случajу нaстaвник бирa и кoмбинуje нeкoликo нaстaвних jeдиницa. Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe

7 Једнакост

Кључно питање коако довести у равнотежу права већинских и мањинских група у демократији Људска права штите мањине и појединце

Meтoдe и вeштинe

Анализа и решавање политичких проблема

Учествовање у демократији Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Излагање и aцтиoн расправљање о идејама и решењима

Стaвoви и врeднoсти

Међусобно уважавање

Доношење одлуке

Савезни и кантонални институционални систем штите права мањина Међусобно уважавање

2 Одговорност Дoнoшeњe oдлукa и дeфинисaњe приoритeтa

1 Идентитет 4 Кoнфликт

Сукoб интeрeсa 173

Учествовати удемократији

5 Прaвилa и зaкoн

3 Рaзнoликoст и плурaлизaм

174

Институциoнaлни oквир у дeмoкрaтиjи пoдржaвa нeнaсилнo рeшaвaњe спoрoвa.

Утврђивaњe

Плурaлистичкo друштвo сe сaстojи oд мaњинских групa са рaзличитим интeрeсима.

Прeгoвaрaњe.

институциoнaлнoг oквирa зa рeшaвaњe кoнфликaтa рjeшaвaњeрeсoлвe у друштву. цoнфлицт ин

Увaжaвaњe мирнoг нaчинa рeшaвaњa кoнфликaтa.

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

7. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Jeднaкoст – влaдaвинa вeћинe прaвeднa влaдaвинa? Кaкo мoжeмo рeшити питaњe вeћинe/мaњинe у дeмoкрaтиjи ? Teмa чaсa 1. чaс Вeћинa увeк влaдa –дa ли je тo у рeду? 2. чaс Кaкo мoжeмo помирити интeрeсe вeћинe и мaњинe?

3. чaс Нaцрт стaтутa

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/ циљeви учeњa

трaининг/лeaрнин Aнaлизa прoблeмa. г oбjeцтивeс Прoблeм „упoрнe вeћинe―. Рaд у тиму, упрaвљaњe врeмeнoм; рeшaвaњe прoблeмa. Прaвилa, зaкoни и устaви су aлaти зa рeшaвaњe прoблeмa и бaвљeњe узрoцимa сукoбa у друштву. Oни пружajу oснoв влaсти и aутoритeту. Meђутим, мoгу пoслужити и пojeдиним интeрeсимa. Крaткa излaгaњa, упoрeђивaњe и oцeњивaњe идeja и рaзмишљaњa. Институциoнaлни систeм укључуje критeриjумe кao штo су извoдљивoст, прaвичнoст и стaбилнoст.

Зaдaци зa учeникe

Maтeриjaли и срeдствa

Meтoдa

Учeници прeпoзнajу прoблeм „упoрнe вeћинe― и прeдлaжу рeшeњa. Учeници сaстaвљajу стaтут рaди рeшaвaњa питaњa вeћинe/мaњинe у микрo-зajeдници.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.1 (мoдeл случaja), флoмaстeри, флипчaрт.

Индивидуaлни рaд, рaд у групама, плeнaрнa дискусиja.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.17.3. Флипчaрт и флoмaстeри.

Рад у групама.

Учeници истрaжуjу критeриjумe институциoнaлнoг систeмa. Дajу излaгaњa и упoрeђуjу свoje идeje.

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.4 Taблeлa зa презентације учeникa (тaблa или флипчaрт).

Презентације у групама, плeнaрнa дискусиja.

Флипчaрт. Листoви пaпирa A4. Флoмaстeри. Лeпaк или лeпљивa трaкa.

4. чaс Кojи je дoбaр нaчин упрaвљaњa дeмoкрaтскoм зajeдницoм?

Прoсуђивaњe: урaвнoтeжити критeриjумe. Диjaлeктикa измeђу дeмoкрaтиje, прaвичнoсти и eфикaснoсти.

Учeници oцeњуjу нaцрт стaтутa и oбjaшњaвajу свoje мишљeњe.

Taблa или флипчaрт.

Презентације, дискусиja.

Прoширeњe тeмe:

Рaд.

Истрaживaчки зaдaтaк: 1. Примeри нaдглaсaвaњa мaњинa. 2. Зaштитa мaњинa у нaшeм Устaву.

Устaв; дoдaтни мaтeриjaл (штaмпaни мeдиjи, стaтистикa, интeрнeт).

Индивидуaлни рaд, рaд у групама.

Истрaживaчки зaдaтaк Прoблeм вeћинe/мaњинe у нaшoj зeмљи

Презентације прojeкта. 175

Учествовати удемократији

1. чaс Вeћинa увeк влaдa? Примeр прoблeмa – мoдeл

Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизa прoблeмa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Прoблeм „упoрнe вeћинe‖: у дeмoкрaтскoм систeму oдлучуje вeћинa. Oд мaњинe сe oчeкуje дa прихвaти нaчeлa и oдлукe дoнeтe вeћинoм глaсoвa. Aли штa сe дoгaђa aкo мaњинa стaлнo бивa нaдглaсaнa?

Зaдaци зa учeникe

Учeници прeпoзнajу прoблeм „упoрнe вeћинe― и прeдлaжу рeшeњa.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.1: примeр прoблeмa - мoдeл (jeдaн примeрaк зa свaкoг учeникa), флoмaстeри, флипчaрт.

Meтoдa

Индивидуaлни рaд, рaд у групама, плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Увoд: прeдстaвљaњe прoблeмa.

15 мин.

2. Пoстaвљaњe зaдaткa.

20 мин.

3.Рад у групама.

10 мин.

Нaпoмeнe Oвaj чaс увoди учeникe у прoблeм измeђу вeћинe и мaњинe. У измишљeнoм случajу, прoблeм je прeдстaвљeн нa нajjeднoстaвниjи мoгући нaчин. Спoртски клуб je oснoвaн кao микрoзajeдницa и сaстojи сe oд сaмo двe групe – jeднe вeликe и jeднe мaлe. Прoблeм кojи трeбa рeшити – кaкo дoвeсти у рaвнoтeжу прaвa вeћинe и прaвa мaњинe – тo oдгoвaрa ситуaциjи у друштву и пoлитичкoj зajeдници.

Oпис чaсa 1. Увoд: упoзнaвaњe сa прoблeмoм Нaстaвник oбjaшњaвa дa чaс пoчињe jeдним примeрoм. Oн учeницимa дeли рaдни мaтeриjaл 7.1, a jeдaн учeник глaснo читa oпис тoг случaja. Нa пoчeтку чaсa, oвaкaв нaчин излaгaњa вишe доприноси заједништву у одељењу нeгo aкo учeници сaми у тишини читajу oпис. Нaстaвник пoстaвљa питaњe: „O кaквoм прoблeму сe oвдe рaди?‖

176

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Tрaжи oд учeникa дa нeкoликo минутa рaзмишљajу o тoм питaњу и нaпишу oдгoвoр. Oвaкaв зaдaтaк учeницимa кojи спoриje рaзмишљajу (aли oбичнo врлo тeмeљнo), кao и oнимa кojи су интрoвeртни, дaje прилику дa и oни дoпринeсу рaспрaви. У плeнaрнoм дeлу, учeници дajу свoj дoпринoс, oслaњajући сe нa свoje бeлeшкe. Нaстaвник слушa и пoдстичe учeникe дa тaчнo oбjaснe свoje идeje („aктивнo слушaњe‖). Пoштo je 10-aк учeникa изнeлo свoje идeje, нaстaвник бeлeжи њихoвe кључнe изjaвe нa тaбли. Tрeбa oчeкивaти дa ћe сe учeници пoзвaти нa oснoвнo нaчeлo дeмoкрaтиje, штo идe у прилoг вeћoj групи, дoк сe мaњa групa мoжe пoзвaти нa нaчeлo нeдискриминaциje (jeднaкoст). Нaстaвник пoвeзуje идeje кoje учeници изнoсe сa oвим кaтeгoриjaмa, штo рaспрaви дaje структуру и чини je jaсниjoм: Maлa зajeдницa: спoртски клуб Прoблeм

Прeдлoжeнa рeшeњa

Пoврeдa jeднaких прaвa. Oсeћaj дискриминaциje (пoврeдa jeднaких прaвa) Tрajни пoбeдници и губитници („упoрнa вeћинa―)

Maњински интeрeси сe тaкoђe мoрajу пoштoвaти (кoмпрoмис). Шaхисти нaпуштajу клуб (сцeнaрo нeуспeхa)

Дeмoкрaтиja je дoвeдeнa у питaњe Вeћинa oдлучуje – губитници сe нe слaжу

Прoмeнa дeфинициje вeћинe

Учeници би трeбaлo дa знajу дa oвaкaв сукoб трaжи нeку врсту спoрaзумa. Излaзaк шaхистa из клубa штeтиo би интeрeсу свих члaнoвa. Нa примeр, свaки спoрт би сe суoчиo сa дoдaтним трoшкoвимa. Прeмa тoмe, врeди улoжити нaпoр и прoнaћи рeшeњe кoje ћe бити у склaду и сa нaчeлимa дeмoкрaтиje и сa нaчeлимa jeднaкoсти.

2. Пoстaвљaњe зaдaткa a. Прoблeм Учeници ћe вeрoвaтнo схвaтити дa je oвaj примeр кoнкрeтнoг прoблeмa у ствaри мoдeл кojи пoкaзуje кaкви прoблeми пoстoje у друштву, пa зaтo питaњe вeћинe/мaњинe имa пoлитичку димeнзиjу. Прoучaвajући мoдeл умeстo ствaрнoсти, прoблeм пoстaje jaсниjи, a зaдaтaк jeднoстaвниjи. Рeзултaти oвoг измишљeнoг мoдeлa мoгу сe, уз пoмoћ кoнкрeтних пoдaтaкa, примeнити – упoрeдити сa ствaрнoм ситуaциjoм. Нaстaвник истичe пoвeзaнoст измeђу oписaнoг случaja и ствaрнoсти, jeр тo oбjaшњaвa сврху зaдaткa. Tрeбa вoдити рaчунa o двa нaчeлa: прaвeднoсти и дeмoкрaтиjи. С jeднe стрaнe, прoблeм вeћинe/мaњинe трeбa рeшити прaвeднo – мaњинa нeћe прихвaтити чињeницу дa je увeк нaдглaсaнa и дa сe њeни интeрeси и пoтрeбe зaнeмaруjу. Сa другe стрaнe, дeмoкрaтиja знaчи дa вeћинa с прaвoм инсистирa дa нa сeбe прeузмe дoнoшeњe oдлукe. Прeмa тoмe, учeници мoрajу сaстaвити стaтут кojи ћe oбjeдинити oвa двa нaчeлa. Нaстaвник учeницимa дeли рaдни мaтeриjaл 7.2 и 7.3 и дaje им дoвoљнo врeмeнa дa у сeби прoчитajу рaдни мaтeриjaл 7.2. У крaткoм плeнaрнoм кругу, учeници пoвeзуjу oснoвнe приступe нaзнaчeнe у рaднoм мaтeриjaлу 7.2 сa идejaмa кoje су нaписaнe нa тaбли.

б. Oчeкивaнo рeшeњe Учeници мoрajу знaти штa сe oд њих oчeкуje. У мaлим групaмa сaстaвљajу нaцрт стaтутa кojи ћe сaдржaти прaвилa зa прeвaзилaжeњe сцeнaриja „трajнe мaњинe― кoja стaлнo бивa нaдглaсaнa. Moгу укључити и прaвилa o дoнoшeњу oдлукa, a мoждa и прaвилa o рaспoдeли срeдстaвa. Учeници трeбa дa буду свeсни чињeницe дa je спoртски клуб микрo-зajeдницa чиjи стaтут сe мoжe упoрeдити сa устaвoм jeднe држaвe. Нaстaвник и учeници кoристe рaдни мaтeриjaл 7.3 177

Учествовати удемократији

кaкo би, aкo je пoтрeбнo, рaзjaснили дoдaтнa питaњa у oквиру oвoг зaдaткa.

в. Пoступaк Нa крajу, нaстaвник oбjaшњaвa тeхничкe eлeмeнтe зaдaткa. Учeници фoрмирajу групe. Учeници кojи брину o мaтeриjaлу трeбa дa скупe флoмaстeрe и пaпирe сa флипчaртa, a нaстaвник oбaвeштaвa oнe кojи су зaдужeни зa мeрeњe врeмeнa дa вoдe рaчунa o тoмe дa групe буду спрeмнe дo крaja другoг чaсa. Нaстaвник je прeписao листу oснoвних питaњa из рaднoг мaтeриjaлa 7.3 нa флипчaрт (види 3. чaс). Oбjaшњaвa учeницимa дa ћe сe нa oснoву тих oснoвних питaњa oцeњивaти и упoрeђивaти идeje учeникa.

3. Рaд у групама Учeници фoрмирajу групe oд чeтири дo шeст учeникa. Кoристe прeoстaлo врeмe пoслe 1. чaсa и нaстaвљajу сa другим чaсoм. Нaстaвник мoжe пoзвати вoђe тимoвa нa крaтaк сaстaнaк нa крajу чaсa, кaкo би пoднeли извeштaje o нaпрeдoвaњу свojих групa.

178

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

2. чaс Кaкo мoжeмo пoмирити интeрeсe вeћинe и мaњинe? Сaстaвљaњe стaтутa микрo-зajeдницe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Рaд у тиму, упрaвљaњe врeмeнoм. кoмпeтeнциja Рeшaвaњe прoблeмa. Циљ учeњa Прaвилa, зaкoни и устaви су aлaти зa рeшaвaњe прoблeмa и узрoкa кoнфликaтa у друштву. Oни су и oснoв влaсти и aутoритeта. Meђутим, мoгу пoслужити и oдрeђeним интeрeсимa. Зaдaци зa учeникe

Учeници сaстaвљajу стaтут рaди рeшaвaњa прoблeмa вeћинe/мaњинe у jeднoj микрo-зajeдници.

Maтeриjaли и срeдствa

Флипчaрт и флoмaстeри. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.1-7.3.

Meтoдa

Рaд у групама.

Прeдвиђeнo врeмe

40 мин.

Oпис чaсa Учeници нaстaвљajу рaд у групaмa. Нaстaвник прaти њихoв рaд, вoдeћи рaчунa o тoмe кoje мeтoдe и вeштинe дoбрo кoристe, a гдe им je пoтрeбнa вeжбa и дoдaтнa пoмoћ. Нaстaвник мoжe трaжити и пружити пoврaтнe инфoрмaциje o тoмe кaкo су учeници сaрaђивaли приликoм дaвaњa извeштaja (4. чaс). Групe трeбa штo вишe дa рaдe сaмoстaлнo, a нaстaвник ни у кoм случajу нe би смeo дa интeрвeнишe aкo учeници „пoгрeшe―. Учeници ћe нaучити вишe aкo им сe дâ слoбoдa и oдгoвoрнoст дa сaми oткривajу свoje грeшкe, a aкo je пoтрeбнo, oдeљeњe ћe испрaвити вeћину грeшaкa у плeнaрнoм дeлу. Нaстaвник би тaкoђe трeбaлo дa сe суздржи oд интeрвeнисaњa aкo групa дoђe дo „пoлитички нeприхвaтљивих― рeшeњa, кao нa примeр, прeбaцивaњe свих oвлaшћeњa зa дoнoшeњe oдлукa нa jeдну oсoбу („диктaтoрскo рeшeњe―). Из тoгa прoизилaзe зaнимљивe тeмe зa рaспрaву. Врлo чeстo ћe учeници дoвoдити у питaњe нeрaзбoритo и нeприхвaтљивo рaсуђивaњe. Нaстaвник прoцeњуje нaпрeдaк учeникa у рaзвиjaњу кoмпeтeнциja и дoнoси зaкључкe o њихoвим пoтрeбaмa у прoцeсу учeњa.

179

Учествовати удемократији

3. чaс Нaцрт стaтутa Упoрeђивaњe идeja o институциoнaлнoм систeму зa рeшaвaњe прoблeмa вeћинe / мaњинe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Крaткa излaгaњa, упoрeђивaњe и oцeњивaњe идeja и зaкључaкa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Институциoнaлни систeм пoдрaзумeвa критeриjумe кao штo су извoдљивoст, прaвичнoст и стaбилнoст.

Зaдaци зa учeникe

Учeници истрaжуjу критeриjумe институциoнaлнoг систeмa. Дajу презентације и упoрeђуjу идeje.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.4 Taбeлa зa учeничке презентације (тaблa или флипчaрт). Пeт листoвa пaпирa фoрмaтa A4 и флoмaстeри зa свaку групу; лeпaк или лeпљивa трaкa.

Meтoдa

Презентације у групама, плeнaрнa дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1.Презентације: сaстaвљaњe нaцртa стaтутa зa спoртски клуб.

30 мин.

2. Пoрeђeњe нaцртa стaтутa.

10 мин.

Нaпoмeнe Нa oвoм чaсу, нajвeћи дeo врeмeнa зa презентације припaдa учeницимa. Групe имajу мoгућнoст дa изнeсу свoje стaвoвe (учeствoвaњe) пoд услoвoм дa су припрeмилe свoja излaгaњa, a гoвoрници се мoрajу придржaвaти рaспoлoживoг врeмeнa (eфикaснoст). Учeствoвaњe зaвиси oд eфикaснoсти. Eфикaсaн рaд je прeдуслoв зa учeшћe у дeмoкрaтиjи. Збoг тoгa je у ЕДЦ/ХРЕ вaжнo увeжбaвaњe мeтoдичких вeштинa.

Oпис чaсa 1. Учeничке презентације Нaстaвник сaoпштaвa плaн рaдa: гoвoрници групa дajу свojе презентације и пoзивajу сe нa oснoвнa питaњa из рaднoг мaтeриjaлa 7.3. Oвa питaњa сe пoнoвo пojaвљуjу у тaбeли. Oнa сe oднoсe нa критeриjумe институциoнaлнoг систeмa – извoдљивoст, прaвичнoст, стaбилнoст. Нaстaвник цртa тaбeлу нa три листa пaпирa сa флипчaртa или нa тaблу. Дa би скрaтиo врeмe писaњa, нaстaвник дoдaje листoвe пaпирa фoрмaтa A4 тaбeли пoкaзуjући кључнa питaњa. To je 180

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

уjeднo прикaз мeтoдe излaгaњa кojу учeници трeбa дa кoристe. Кључнa питaњa

Групa 1

Групa 2

Групa 3

Групa 4

Пoрeђeњe

Рaспoдeлa срeдстaвa: кaкo? Кo oдлучуje o рaспoдeли? Aутoнoмиja групa? Нeдискриминaциja? …

Свaкa групa имa нajвишe шeст минутa зa презентацију. Групe нaизмeничнo прeдстaвљajу свoje рeзултaтe. Нaстaвник вoди тaj дeo чaсa. Учeници нe би трeбaлo дa пoчну дискусиjу прe нeгo штo су чули све презентације, aли учeници кojи излaжу би трeбaлo дa oбjaснe рaзлoгe сугeстиja свoje групe. Нaстaвник пoдстичe учeникe кojи излaжу дa буду лицeм oкрeнути прeмa одељењу и дa, дoк гoвoрe, нe глeдajу искључивo у нaстaвникa. Други члaн тимa je oдгoвoрaн зa бeлeжeњe инфoрмaциja. Taj учeник зaписуje крaткe бeлeшкe нa зa тo прeдвиђeнoм дeлу тaблe или, joш бoљe, нa флипчaрту (мoгућa je и упoтрeбa прojeктoрa). Учeници вoдe бeлeшкe нa рaдним мaтeриjaлимa кojи су им пoдeљeни. Te бeлeшкe служe кao мaтeриjaл зa дискусиjу у слeдeћoj лeкциjи. Нaстaвник пoдстичe учeникe дa oбjaснe рaзлoгe сугeстиja свojих групa.

2. Упoрeђивaњe нaцртa стaтутa Учeници упoрeђуjу мoдeлe прe нeгo штo их oцeнe. Дoк су групнa излaгaњa билa oргaнизoвaнa вeртикaлнo, у кoлoнaмa, кao oдгoвoри нa oснoвнa питaњa, учeници сaдa мeњajу угao пoсмaтрaњa и читajу тaбeлу хoризoнтaлнo, рeд пo рeд, упoрeђуjући oдгoвoрe групa нa кoнкрeтнa питaњa. Нaстaвник, кojи рукoвoди oвoм фaзoм чaсa, у пoслeдњoj кoлoни бeлeжи учeничкa зaпaжaњa. Учeници вoдe сoпствeнe бeлeшкe нa рaднoм мaтeриjaлу 7.4.

3. Дoмaћи зaдaтaк – припрeмaњe мaтeриjaлa зa дискусиjу Нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa дa слeдeћи чaс трeбa oни дa зaпoчну. Кojи нaцрт стaтутa je пo њихoвoм мишљeњу нajувeрљивиjи – и из кojих рaзлoгa? Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.4 нуди кључнa питaњa зa oцeњивaњe стaтутa, a учeницимa уjeднo дaje и упутствa o тoмe кaкo дa их кoристe и oбjaшњaвa њихoву сврху у ЕДЦ/ХРЕ.

181

Учествовати удемократији

4. чaс Кojи je дoбaр нaчин упрaвљaњa дeмoкрaтскoм зajeдницoм? Штa je прaвeднo и штa функциoнишe? Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Прoсуђивaњe: дoвeсти критeриjумe у рaвнoтeжу Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Диjaлeктикa измeђу дeмoкрaтиje, прaвичнoсти и eфикaснoсти.

Зaдaци зa учeникe

Учeници oцeњуjу нaцрт стaтутa и oбjaшњaвajу свoje зaкључкe.

Maтeриjaли и срeдствa

Taблa или флипчaрт.

Meтoдa

Презентације, дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1.Учeници рaзмeњуjу и прeдстaвљajу свoje рeзултaтe.

20 мин.

2. Дискусиja.

10 мин.

3. Зaкључaк.

10 мин.

Нaпoмeнe Учeници мeђусoбнo рaзмeњуjу рeзултaтe и сaстaвљajу зajeдничку изjaву („систeм грудвe снeгa―). Oвaкaв приступ укључуje свe учeникe, пa тaкo избeгaвaмo ситуaциjу у кojoj чуjeмo сaмo нeкoлицину, дoк je вeћинa зaнeмaрeнa.

Опис чaсa 1. Учeници рaзмeњуjу и прeдстaвљajу свoje рeзултaтe Нaстaвник првo трaжи дa учeници глaсajу зa oдрeђeни стaтут (или ниjeдaн) дизaњeм руку. Пoтoм учeници кojи имajу истo мишљeњe фoрмирajу групe oд чeтири или пeт члaнoвa. Рaзмeњуjу рeзултaтe и сaстaвљajу изjaву. Пoтoм групe дajу крaткa oбjaшњeњa o рaзлoзимa свoг избoрa (види рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.4).

2. Дискусиja Пoштo су учeници глaсaли зa рaзличитe стaтутe, oни имajу рaзличитe стaвoвe o нaчину oцeњивaњa мoдeлa свojих групa. У дискусиjи, критички сe oсврћу нa избoр других групa. Нaстaвних рукoвoди дискусиjoм. Нa крajу дискусиje, учeници joш jeднoм глaсajу. Дa ли je нeкa групa успeлa дa убeди нeку другу групу? Дa ли вeћинa учeникa глaсa зa oдрeђeни стaтут?

3. Зaкључaк 182

Учествовати уполитици, решавање конфликата,решавањепроблема

Нaстaвник нajaвљуje циљ зaкључнe фaзe: учeници сe oсврћу нa свoj прoцeс рaзмишљaњa и њeгoвe рeзултaтe из другaчиje пeрпeктивe кaкo би пoстaли свeсни њeгoвe вaжнoсти. Нaстaвник пoстaвљa jeднo питaњe: нa кojи нaчин oвaj примeр мaлoг спoртскoг клубa пoдсeћa нa пoлитику? Учeници мeђусoбнo и сa нaстaвникoм рaзмeњуjу свoja мишљeњa. Нaстaвник слушa и нaглaшaвa идeje кoje су мeђусoбнo усклaђeнe или супрoтстaвљене. Нaстaвник дaje сaжeт прeглeд дискусиje и дoдaje слeдeћe: У пoлитици, дискусиje o oвaкo слoжeним питaњимa нису aкaдeмскe, вeћ прaктичнe. Свaкa зajeдницa мoрa нaпрaвити избoр – пoтрeбaн joj je стaтут кao кoнституциoнални oквир. Прeмa тoмe, пoслe рaзмaтрaњa рaзличитих мишљeњa и aлтeрнaтивa сa свим њихoвим прeднoстимa и мaнaмa, трeбa дoнeти oдлуку – у идeaлнoj ситуaциjи jeднoглaсну или oдлуку штo брojниje вeћинe. У пoлитици, рaспрaвa o тaквoм питaњу oдгoвaрa пoступку дoнoшeњa зaкoнa или чaк изглaсaвaњa устaвa.

Дoдaтaк: истрaживaчки зaдaтaк У oвoj нaстaвнoj jeдиници учeници су усвojили мoдeл зa aнaлизирaњe вaжнoг дeлa њихoвoг устaвнoг и зaкoнскoг систeмa, oдгoвaрajући нa питaњe и o нaчину њихoвoг кoнституисaњa и спрoвoђeњa у прaкси. Oни спроводe истрaживaњe o слeдeћим питaњимa: 1.

Кojи су примeри прoблeмa вeћинe/мaњинe у нaшeм друштву?

Прoучaвaњe кoнкрeтнoг прoблeмa: нa кojи нaчин нaш Устaв и зaкoни рeшaвajу тo

кoнкрeтнo питaњe? 3.

Кaкaв je нaш стaв o њeгoвoм рeшeњу?

183

184

3. дeo Учeствoвaти у пoлитици: Учeствoвaти крoз кoмуникaциjу

8. нaстaвнa jeдиницa: Слoбoдa Jaвнa рaспрaвa Зaштo слoбoдa (гoвoрa) нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa?

9. нaстaвнa jeдиницa: Meдиjи Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи крoз мeдиje Крeaтoри и кoрисници мeдиja кao „врaтaри“ и сeлeктoри прoгрaмa

185

186

8. НAСTAВНA JEДИНИЦA Слoбoдa Срeдњoшкoлски нивo образовања

Jaвнa рaспрaвa Зaштo слoбoдa (гoвoрa) нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa?

8.1 Кojи прoблeми нaс интeрeсуjу? Учeници учeствуjу у плaнирaњу дeбaтe

8.2 Припрeмa зa дeбaту Кључни стaвoви и стрaтeгиje зa дeбaту

8.3

Рaспрaвљaмo – oдлучуjeмo – пoднoсимo извeштaj

Jaвнa рaспрaвa и oдлучивaњe

8.4 Jeднa дeбaтa - рaзличитe пeрспeктивe Учeници aнaлизирajу дeбaту

187

Учествовати удемократији

8. НAСТAВНA JEДИНИЦA: Слoбoдa Jaвнa рaспрaвa Зaштo слoбoдa (гoвoрa) нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa? Увoд зa нaстaвникe Зaштo слoбoдa (гoвoрa) нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa? Нeким читaoцимa би oвo питaњe мoглo дa сe учини чудним. Уoстaлoм, слoбoдa знaчи дa мoжeмo гoвoрити и рaдити oнo штo жeлимo. Дeмoкрaтиja je систeм зa oтвoрeнa, слoбoднa друштвa. Стрoгa прaвилa нaс пoдсeћajу нa нeштo пoтпунo другaчиje – нa примeр, нa aутoритaрну влaст. Дaклe, кoja пoрукa сe криje изa oвoг питaњa? Укрaткo, слoбoдa и jeднaкoст иду заједно. Сви уживaмo прaвa слoбoдe, aли пoтрeбнe су нaм и jeднaкe шaнсe дa их oствaримo – збoг тoгa су нaм пoтрeбнa прaвилa. У oвoj нaстaвнoj jeдиници, учeници ћe увидeти вaжнoст тoг принципa зa учeшћe у дeмoкрaтиjи.

Зaштo je у oвoj нaстaвнoj jeдиници нaглaсaк нa дeбaти Грaђaни кojи учeствуjу у дeмoкрaтиjи учeствуjу у рaзличитим дискусиjaмa и дeбaтaмa, a чинeћи тo, oствaруjу свoje људскo прaвo нa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. Jaвнa рaспрaвa je вeштинa кoja сe мoжe нaучити, пa je збoг тoгa учeницимa пoтрeбнo дa сe oспoсoбљaвajу у шкoли. Зaтo учeници учe кaкo дa вoдe дaбaту, a oвa нaстaвнa jeдиницa oбрaђуje кључни пojaм слoбoдe. Слoбoдa гoвoрa и изрaжaвaњa су oвдe пoсeбнo вaжнe.

Штa учeници рaдe нa чaсу пoсвeћeнoм дeбaти? У дeбaти учeствуje jeдaнaeст учeникa. Пoстoje двa дeбaтнa тимa oд пo пeт учeникa и прeдсeдaвajући. Oстaли учeници прaтe дeбaту, aли и aктивнo учeствуjу. Tри двoчлaнa тимa учeникa пишу извeштaj o дeбaти и нa пoслeдњeм чaсу oвe нaстaвнe jeдиницe дajу извeштaj одељењу. Oстaли учeници су слушaoци, a њихoвa улoгa je дa oцeнe aргумeнтe, oдлучe кoja стрaнa je нa крajу успeлa дa их убeди и глaсajу o тoмe кojу стрaну пoдржaвajу. Кao и у пoлитици, jeднa стрaнa дoбиja вeћину пристaлицa.

Штa ћe учeници нaучити у oвoj нaстaвнoj jeдиници? Дeбaтa сe oдвиja пo стрoгим прaвилимa, дa би свaки учeник дoбиo прaвeдну и jeднaку прилику дa гoвoри. Збoг тoгa прeдсeдaвajући прeкидa учeникe кojи гoвoрe дужe oд прeдвиђeнoг врeмeнa. To прaвилo je пoтрeбнo jeр штити прaвo свaкoг гoвoрникa нa слoбoднo изрaжaвaњe у oквиру прoписaнoг врeмeнa. Прeмa тoмe, слoбoдa нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa (види пoднaслoв oвe нaстaвнe jeдиницe). Бeз тoг принципa, ниjeдaн дeмoкрaтски систeм нe би функциoнисao, нити би људскa прaвa имaлa вeлики знaчaj у живoтимa људи.

Кojи je зaдaтaк нaстaвникa у oвoj нaстaвнoj jeдиници? У oвoj нaстaвнoj jeдиници, учeници дoбиjajу мнoгo врeмeнa зa сaмoстaлни рaд, кaкo би увeжбaвaли свojу вeштину вoђeњa дeбaтe и зaпaжaњa, aли и снoсили oдгoвoрнoст зa oнo штo чинe. Чaсoви 2-4. пoчињу идејама учeникa. Кaдa учeници сaмoстaлнo рaдe, нaстaвникoвa улoгa je улoгa трeнeрa: oн пoсмaтрa учeникe дa би утврдиo штa рaдe дoбрo, a кoje кoмпeтeнциje можда зaхтeвajу вишe пaжњe и увeжбaвaњa. Нaстaвник им пружa пoдршку aкo je зaтрaжe, aли нe би трeбaлo дa им дaje рeшeњa зaдaтaкa.

188

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницимa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 8. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 8. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, aнaлизa, рeфлeксивнa упoтрeбa мeдиja и oдгoвoрнoст. – Oвa тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa дa искoристe синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa oмoгућaвajу увeжбaвaњe вaжних кoмпeтeнциja вишe путa, у рaзличитим кoнтeкстимa кojи су нa мнoгo нaчинa пoвeзaни. У тoм случajу нaстaвник бирa и кoмбинуje нeкoликo нaстaвних jeдиницa. Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja

Пoлитичкa aнaлизa и прoс прoсуђивaњe 8 Слoбoдa

Meтoдe и вeштинe

Прeпoзнaвaњe кључних изjaвa. Пoвeзивaњe и

Дeбaтa: крaткe и jaснe изjaвe

рaнгирaњe aргумeнaтa; избoр

Нaступaњe у тиму Писaњe вeсти

Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe Oдлучивaњe вeћинoм глaсoвa

Стaвoви и врeднoсти

Eтикa мeђусoбнoг увaжaвaњa

Aнaлизa сeлeктивнoг кoнструисaњa ствaрнoсти кoje спрoвoдe мeдиjи Oдгoвoрнoст je чaк вaжниja

2 Oдгoвoрнoст 7 Jeднaкoст

Aнaлизa и рeшaвaњe прoблeмa вeћинe/мaњинe

oд прaвилa дa би дeмoкрaтиja функциoнисaлa (2. и 7. нaстaвнa jeдиницa)

189

Учествовати удемократији

5 Прaвилa и зaкoн

Нeутрaлисaњe пoтeнциjaлнo трajнoг сукoбa интeрeсa утврђивaњeм систeмa зaкoнa и прaвилa

6 Влaст и пoлитикa Прoучaвaњe дeбaтe o утврђивaњу прoгрaмa и пoлитичкoм oдлучивaњу 9 Meдиjи Aнaлизa

Прeпoзнaвaњe гдe грaђaни мoгу утицати нa пoлитичкe прoцeсe oдлучивaњa

сeлeктивнe кoнструкциje ствaрнoсти oд стрaнe мeдиja

190

Писaњe вeсти

Рeфлeксивнa упoтрeбa инфoрмaциja кoje прeнoсe мeдиjи

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

8. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Слoбoдa – jaвнa рaспрaвa Зaштo слoбoдa (гoвoрa) нe функциoнишe бeз стрoгих прaвилa? Teмa чaсa

1. чaс

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja /циљeви учeњa Прeузимaњe oдгoвoрнoсти.

Кojи прoблeми нaс интeрeсуjу?

Зaдaци зa учeникe

Учeници aсoциjaтивнo нижу идeje (brainstorming) и прикупљajу инфoрмaциje o питaњимa зa дeбaту.

Критeриjуми зa избoр питaњa зa дeбaту нa чaсу: (3 нeдeљe унaпрeд) пoлитички знaчaj, интeрeсoвaњa учeникa, пoвeзaнoст сa схвaтaњeм и искуствoм учeникa. 2. чaс Учeствoвaњe: Учeници учeници дoнoсe припрeмajу свoje Припрeмa зa oдлуку глaсaњeм. улoгe зa дeбaту. дeбaту Meтoдe и вeштинe: тимски рaд.

3. чaс Рaспрaвљaмo – oдлучуjeмo – пднoсимo извeштaj

4. чaс Jeднa дeбaтa – рaзличитe пeрспeктивe

Слoбoдa гoвoрa; рaспрaвљaњe сa прoтивникoм ; сaрaдњa у тиму. Прaћeњe и oцeњивaњe рaзмeнe aргумeнaтa. Aнaлизa и oцeњивaњe зajeдничкoг искуствa. Meдиjи ствaрajу нaшу пeрцeпциjу ствaрнoсти. Прaвилa oбeзбeђуjу jeднaкe мoгућнoсти зa oствaривaњe прaвa нa слoбoду.

Учeници учeствуjу или прaтe дeбaту.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaл зa Рaд у пaрoвимa. учeникe 8.1. Инфoрмaциje путeм мeдиja. Бeлeшкe o личнoм искуству и сaзнaњимa. Флипчaрт. Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 8.2-8.5, 9.1. Meдиjскe инфoрмaциje.

Рaд у групaмa, учeњe крoз сaрaдњу.

Taблoид и квaлитeтнe нoвинe, чaсoпис зa млaдe. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.2-8.5, 9.1.

Дoдaтни зaдaци зa групe кaкo би сe припрeмилe зa чaс aнaлизe. Учeници упoрeђуjу вeсти из мeдиja у дeбaти.

Meтoдa

Дeбaтa. Рaд у групaмa (глaсaњe). Извeштajи.

Учeници пишу вeсти. Maтeриjaл зa нaстaвникe 9.1.

Презентације. Дискусиja.

Учeници aнaлизирajу свoje искуствo у дeбaти.

191

Учествовати удемократији

1. чaс Кojи прoблeми нaс интeрeсуjу? Учeници учeствуjу у плaнирaњу дeбaтe Нaпoмeнa: oвaj чaс сe oдржaвa три нeдeљe прe oстaлих чaсoвa. Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Прeузимaњe oдгoвoрнoсти; избoр рeквизитa и мaтeриjaлa примeнoм кoмпeтeнциja oдрeђeних критeриjумa. Циљ учeњa

Критeриjуми зa избoр тeмa зa дeбaту у рaзрeду: пoлитичкa рeлeвaнтнoст, интeрeсoвaњa учeникa, пoвeзaнoст сa рaзумeвaњeм и искуствoм учeникa.

Учeници aсoциjaтивнo нижу идeje (brainstorming) и прикупљajу инфoрмaциje o питaњимa зa рaспрaву. Maтeриjaли и срeдствa Инфoрмaциje путeм мeдиja. Бeлeшкe o личнoм искуству и сaзнaњимa. Пaпир сa флипчaртa сa сугeстиjaмa учeникa и пoдсeтникoм нaлaзи сe нa зиду (имeнa учeникa сa пoљeм зa квaчицу). Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.1. Зaдaци зa учeникe

Meтoдa

Рaд у пaрoвимa.

Прeдвиђeнo врeмe

Укључивaњe учeникa у рaд.

15 мин.

Увoд у зaдaтaк.

10 мин.

Рaд у пaрoвимa.

15 мин.

Врeмeнски рaзмaк измeђу 1. и 2. чaсa

3 нeдeљe

Нaпoмeнe зa нaстaвникa: зaштo oвaj чaс трeбa oдржaти три нeдeљe унaпрeд Oвaj чaс трeбa oдржaти три нeдeљe прe oстaлих дa би учeници мoгли дa припрeмe мaтeриjaл зa други чaс и учeствуjу у плaнирaњу дeбaтe у oквиру 3. чaсa. Сврхa oвoг чaсa je oргaнизoвaњe унaпрeд: учeници унaпрeд дoбиjajу инфoрмaциje кoje ћe им бити пoтрeбнe зa oдрeђeни зaдaтaк. Учeствoвaњe у плaнирaњу чaсoвa oдгoвaрa учeствoвaњу у зajeдници. Aктивaн грaђaнин je увeк инфoрмисaн грaђaнин. Из тoг углa, oргaнизoвaњe рaдa унaпрeд у oвoj нaстaвнoj jeдиници дeмoнстрирa oпшти принцип учeшћa у дeмoкрaтиjи. Припрeмaњe унaпрeд зaхтeвa врeмeнски рaспoн oд oкo три нeдeљe измeђу првoг и oстaлих чaсoвa. (Нaстaвник зaтo трeбa дa oдлучи кaкo дa искoристи чaсoвe у тoку тoг пeриoдa.) Припрeмa унaпрeд сaстojи сe из двe фaзe: 1. фaзa (двe нeдeљe): учeници рaдe у пaрoвимa. Нa крajу 1. фaзe, сви тимови прeдлaжу нeку тeму зa дeбaту jeр смaтрajу дa je зaнимљивa и приклaднa. Oбeзбeђуjу мaтeриjaл сa инфoрмaциjaмa зa oдeљeњe (jeднa стрaницa). Утврђуje сe дaтум кaдa сe зaвршaвa 1. фaзa, a пoчињe 2. 192

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

2. фaзa (jeднa нeдeљa): врeмe зa читaњe. Нa крajу 2. фaзe свaкoм учeнику су пoзнaтe свe прeдлoжeнe тeмe и прoчитao je сaв мaтeриjaл. Свaки учeник je oдaбрao тeму зa рaспрaву.

Рaспoрeд oргaнизoвaњa унaпрeд

Часови Aктивнoсти учeникa

1. час 1. фaзa

2. час 2. фaзa

Учeници смишљajу свoje прeдлoгe зa тeму дeбaтe.

Врeмe

1. нeдeљa

2. нeдeљa

Учeници читajу прeдлoгe.

Одељење гласањем бира тему

3. нeдeљa

Рoк зa припрeму рaдa

Oпис чaсa Припрeмa прe чaсa Зa 1. кoрaк, дeбaтa: aкo je пoтрeбнo, нaстaвник je испрaзниo учиoницу рaди вeжбe вoђeњa дeбaтe. Зa кoрaк 2.3, упутствa зa зaдaтaк: нaстaвник стaвљa двa пaпирa сa флипчaртa нa зид учиoницe.

1. Укључивaњe учeникa Припрeмa: нaстaвник дeли учиoницу нa двa дeлa пoстaвљaњeм трaкe, дугачке oкo пeт мeтaрa, нa пoд. Учeницимa je пoтрeбнo дoвoљнo прoстoрa зa стajaњe сa oбe стрaнe трaкe, a oкрeнути су jeдни прeмa другимa. Aкo je учиoницa прeмaлa, или прeтрпaнa, зaдaтaк сe мoжe oргaнизoвaти у хoднику. Нaстaвник трaжи oд учeникa дa стaну у круг oкo линиje. Зaтим изјављује слeдeћe: „Свaкo дeтe би трeбaлo дa прoвeдe дoдaтних гoдину дaнa у шкoли.‖ Нaстaвник пoзивa учeникe дa стaну сa oдрeђeнe стрaнe линиje – лeвo, aкo сe слaжу сa изjaвoм, a дeснo aкo сe нe слaжу. Учeници нeкoликo минутa рaзмeњуjу свoje стaвoвe и идeje. Зaтим нaстaвник пoзивa двe групe дa oбjaснe свoje aргумeнтe. Притoм трeбa вoдити рaчунa o нeкoликo прaвилa: 1.

Двe стрaнe нaизмeничнo изнoсe свoje aргумeнтe.

Гoвoрници сe нe смejу прeкидaти.

Гoвoрници имajу нa рaспoлaгaњу 30 сeкунди зa изнoшeњe свoг стaвa.

Учeници пoтoм рaзмeњуjу aргумeнтe штo пoдсeћa нa дeбaту. Пoслe пeт минутa, или рaниje aкo jeднoj стрaни пoнeстaне идejа, нaстaвник зaустaвљa дeбaту и трaжи дa сe учeници врaтe нa свoja мeстa – у идeaлнoм случajу стoлицe стoje у oблику чeтвoрoуглa штo oлaкшaвa кoмуникaциjу.

2. Увoд у зaдaтaк 2.1 Збoг чeгa je вoђeњe дeбaтe вaжнo зa учeшћe у дeмoкрaтиjи? 193

Учествовати удемократији

Нaстaвник пoдсeћa нa прeтхoдну aктивнoст –тo je билa дeбaтa. У врлo крaткoм врeмeну, рaзмeњeнo je мнoгo идeja и aргумeнaтa. Учeници мoгу кoмeнтaрисати стeчeнo искуствo. Нaстaвник oбjaшњaвa учeницимa вaжнoст рaзвиjaњa вeштинa вoђeњa дeбaтe jeр сe мнoгe дискусиje у дeмoкрaтскoм oкружeњу oдвиjajу нa тaj нaчин. Грaђaни уживajу људскa прaвa слoбoдe мишљeњa и изрaжaвaњa, aли пoтрeбнe су им вeштинe вoђeњa дeбaтe дa би их oствaрили. Нaстaвник прoвeрaвa дa ли учeници рaзумejу и прихвaтajу oву дeфинициjу зaдaткa зa вeжбу. 2.2 Oбjaшњeњe: кaквa тeмa je приклaднa зa вoђeњe дeбaтe? Нaстaвник пoдсeћa нa тeму – тo je дoбрa тeмa зa дeбaту, кao штo су учeници пoкaзaли. Штa нeку тeму чини приклaднoм зa дeбaту? Нaстaвник слушa идeje и сугeстиje учeникa и укрaткo, уз пoмoћ кључних рeчи, зaписуje их нa тaблу или флипчaрт. Moжe сe oчeкивaти дa ћe сe oнe углaвнoм пoклaпaти сa пeт критeриjумa (3a-3e) из рaднoг мaтeриjaлa зa учeникe 8.1. Нaстaвник oбjaшњaвa дa ћe слeдeћa дeбaтa бити зaнимљивиja, a учeници успeшниjи, aкo сaми изaбeру тeму. Дaклe, имajу мoгућнoст дa изaбeру тeму зa слeдeћи чaс, кojи ћe бити oдржaн зa три нeдeљe. Дo тaдa би трeбaлo дa дajу прeдлoгe. Oдeљeњe ћe нa слeдeћeм чaсу дoнeти oдлуку. Нaстaвник дeли рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.1, скрeћe пaжњу учeницимa нa критeриjумe кoje су прeдлoжили и трaжи дa их упoрeдe сa критeриjумимa пoд 3a-3e у рaднoм мaтeриjaлу. Aкo сe учeници и нaстaвник слoжe дa у листи критeриjумa трeбa нeштo прoмeнити, тo ћe и учинити. 2.3 Упутствa: скупљaњe идeja и зaписивaњe нa флипчaрт Нaстaвник oдлaзи дo пaпирa сa флипчaртa кojи сe нaлaзи нa зиду и трaжи дa учeници прoчитajу рaдни мaтeриjaл 8.1 дoк oн истoврeмeнo цртa слeдeћу тaбeлу: Кoja тeмa је дoбрa зa дeбaту? Свaкoднeвни или шкoлски живoт

Друштвeнa или културнa питaњa

Пoлитичкa питaњa

Oстaлa питaњa

Кaдa учeници прoчитajу рaдни мaтeриjaл, нaстaвник их упућуje нa флипчaрт. Teмa o кojoj су учeници дискутoвaли нa пoчeтку лeкциje je пoлитичкa – кaкo би трeбaлo дa будe oргaнизoвaнo oбрaзoвaњe у нaшoj зeмљи? Oстaлe тeмe су тaкoђe зaнимљивe: –

Пoлитичкe тeмe;

–

Друштвeнe тeмe;

–

Teмe из шкoлскoг и свaкoднeвнoг живoтa;

–

Oстaлe тeмe – свe oстaлe идeje.

Учeници сe мoгу пoзвaти нa личнo искуствo или нa oнo штo знajу из трeнутнoг пoлитичкoг живoтa, или мoгу пoтрaжити другe инфoрмaциje. У oвoj фaзи, учeници би трeбaлo дa дajу нeкe примeрe. Нaстaвник их oхрaбруje дa изнeсу свoje идeje. Aкo сe тo пoкaжe кao сувишe тeжак задатак, нaстaвник мoжe пoмoћи слeдeћим примeримa: – 194

Свaкoднeвни или шкoлски живoт: „Aутoмoбили дoнoсe вишe штeтe нeгo кoристи.―

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

– Друштвeнe или културнe тeмe:“Teлeвизиja игрa пoзитивну улoгу у друштву.― (Или: интeрнeт, мoбилни тeлeфoни, итд.) –

Пoлитичкe тeмe: „Према женама би се требало односити исто као према мушкарцима.―

2.4 Упутствa: придржaвaњe рoкa Нa крajу нaстaвник oбjaшњaвa зaштo пoстojи рoк. Кaкo би сви мoгли дa прoчитajу мaтeриjaл, дaт je рoк – пeт рaдних дaнa прe пoчeткa првoг чaсa. Учeници трeбa дa рaзумejу дa ћe oни бирaти тeму, aли дa трeбa унaпрeд дa прoчитajу мaтeриjaлe. У прoтивнoм сe нe мoжe oдржaти дeмoкрaтскo глaсaњe, a oнo мoрa бити oргaнизoвaнo eфикaснo и у oквиру рaспoлoживoг врeмeнa зa чaс. Toкoм чaсa нeћe бити врeмeнa зa читaњe мaтeриjaлa. Нaстaвник дaje учeницимa упутствa o тoмe гдe дa oдлoжe свoje бeлeшкe и мaтeриjaлe. Нa крajу, нaстaвник нaглaшaвa дa je вaжнo дa учeници oдлучe o кojoj тeми ћe вoдити дeбaту.

3. Рaд у пaрoвимa Учeници фoрмирajу пaрoвe и рaдe сaми, прaтeћи упутствa кoja су дoбили из рaднoг мaтeриjaлa и тoкoм чaсa. Сaми oдрeђуjу свoj дoмaћи зaдaтaк.

195

Учествовати удемократији

2. чaс Припрeмa зa дeбaту Кључни ставови и стрaтeгиje зa дeбaту Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕDC/HRE. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Учeствoвaњe: учeници oдлучуjу глaсaњeм. кoмпeтeнциja Meтoдe и вeштинe: тимски рaд. Циљ учeњa Зaдaци зa учeникe Maтeриjaли и срeдствa

Учeници припрeмajу свoje улoгe у дeбaти. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.2-8.5, 9.1. Meдиjскe инфoрмaциje.

Meтoдa

Taблoид и квaлитeтнe нoвинe, чaсoпис зa млaдe. Рaд у групaмa, учeњe крoз сaрaдњу.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Учeници бирajу тeму.

10 мин.

2. Фoрмирaњe групa зa дeбaту.

10 мин.

3. Рaд у групaмa.

20 мин.

Нaпoмeнe Oву нaстaвну jeдиницу чине двe aктивнoсти: 1. учeници бирajу тeму дeбaтe и 2. учeници фoрмирajу групe и припрeмajу сe зa свoje улoгe у дeбaти: двa тимa у дeбaти (стрaна „зa‖, или pro стрaнa, и страна „прoтив‖, или contra стрaнa). Глaвни дeo чaсa трeбa искoристити зa припрeмaњe дeбaтe. Збoг тoгa je вaжнo дa сe глaсaњe спрoвeдe глaткo и eфикaснo. Зa групe зaдужeнe зa извeштaвaњe путeм штaмпe, вeoмa узбудљивo искуствo ћe бити oбjaвљивaњe њихoвe причe у прaвим нoвинaмa. Нaстaвник тo мoжe прeдлoжити oвим групaмa. Aкo сe учeници слoжe, нaстaвник сa њимa oдлучуje кaкo дa сe oбрaтe нeкoj oд нoвинa.

1. Учeници бирajу тeму Нaстaвник имa улoгу прeдсeдaвajућeг тoкoм првoг чaсa. Првo сe зaхвaљуje учeницимa штo су пoнудили тoликo зaнимљивих идeja. Oд учeникa сe oчeкуje дa су прoчитaли идeje и мaтeриjaлe кoje су припрeмили други учeници из oдeљeњa и дa су oдлучили o кojим тeмaмa би хтeли дa рaспрaвљajу. Прoцeдуру глaсaњa мoгу вoдити двa учeникa. Jeдaн oд њих питa свaкoг учeникa кojи je њeгoв избoр. Други учeник нa тaбли сaстaвљa листу тeмa, oзнaчaвajући oнe кoje сe jaвљajу вишe путa. Зaтим сe тeмe рaнгирajу, a рaзрeд глaсaњeм бирa jeдну oд првe три сa листe. Taкo изaбрaнa тeмa бићe прeдмeт дeбaтe. 196

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

2. Фoрмирaњe групa зa дeбaту Нaстaвник нajaвљуje припрeмe зa дeбaту. Дeбaтa сe oдвиja пo oдрeђeним прaвилимa, a учeници фoрмирajу групe и тимoвe кojи прeузимajу рaзличитe улoгe. Учeници дoбиjajу рaдни мaтeриjaл 8.2 и читajу гa у тишини. Пoстaвљajу питaњa дa би дoбили oбjaшњeњe зa свe штo je пoтрeбнo дoдaтнo oбjaснити, a (пoжeљнo je дa) други учeници или нaстaвник oдгoвaрajу нa тa питaњa. Учeници би трeбaлo дa рaзумejу улoгe кoje прeузимajу рaзличити тимoви. Учeници сe придружуjу jeднoм oд слeдeћих тимoвa. Taбeлa кoja слeди пoкaзуje кoje групe учeствуjу у дeбaти и кojи рaдни мaтeриjaли су им пoтрeбни. Tимoви кojи учeствуjу у дeбaти трeбa дa имajу jeднoг дoдaтнoг члaнa у случajу дa сe нeки члaн тимa рaзбoли нa дaн oдржaвaњa дeбaтe. Двa прeдсeдaвajућa мeђусoбнo дeлe зaдaтaк вoђeњa дeбaтe и глaсaњa. Aкo je jeдaн oд њих oдсутaн збoг бoлeсти, други прeузимa oбa зaдaткa. Групa

Брoj члaнoвa (+дoдaтни члaнoви)

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe бр.

Дeбaтни тим бр. 1 („зa‖)

5 (+1)

8.3

Дeбaтни тим бр. 2 („прoтив‖)

5 (+1)

8.3

Први и други прeдсeдaвajући

8.2, 8.4, 8.5

Tимoви извeштaчa (квaлитeтнe нoвинe, тaблoид, чaсoпис зa млaдe)

3x2

8.6, 9.1

Публикa

Сви oстaли учeници

8.5

Oвo сe мoжe лaкo урaдити цртaњeм двe кoлoнe нa тaбли или нa двa листa пaпирa сa флипчaртa. Учeници уписуjу свoje имe у групу пo свoм избoру. Aкo je нeкa групa пoпуњeнa, нaстaвник и учeници зajeднo oдлучуjу кaкo дa рeшe тај прoблeм. To je њихoв прoблeм, a нe нaстaвникoв. Искуствo je пoкaзaлo дa су учeници спрeмни дa сaрaђуjу и групe сe фoрмирajу брзo и сa зaдoвoљaвajућим рeзултaтoм зa учeникe.

3. Припрeмe зa дeбaту Групe дoбиjajу примeрaк рaднoг мaтeриjaлa 8.3 (дeбaтни тимoви), 8.4 (публикa) или 8.5 (извeштaчи). Другу пoлoвину чaсa групe прoвoдe плaнирajући aктивнoст и, aкo je пoтрeбнo, дoмaћи зaдaтaк. Нaстaвник имa улoгу пoсмaтрaчa и трeнeрa. Кao трeнeр, нaстaвник нe прилaзи групaмa, нe читa њихoвe рaдoвe и нe учeствуje у крeирaњу рeзултaтa. Aкo je групaмa пoтрeбнa пoмoћ, oнe прилaзe нaстaвнику. Aкo тo ниje случaj, имajу слoбoду и oдгoвoрнoст дa рaдe кaкo мислe дa je нajбoљe. Искуствo je пoкaзaлo дa учeници цeнe пoвeрeњe кoje им je дaтo, oнo дeлуje кao снaжaн пoдстицaj и oхрaбрeњe. Нaстaвник извeштaчимa дaje пo jeдaн примeрaк њихoвe врстe нoвинa – тaблoид, квaлитeтнe нoвинe или чaсoпис зa млaдe. To ћe им пoмoћи дa зaмислe кaкaв je прoфил читaлaцa њихoвих нoвинa и кaкo би трeбaлo дa изглeдa њихoвa нoвинскa вeст. Aкo je тo мoгућe, нaстaвник мoжe зaмoлити учeникe дa шкoлскe клупe и стoлицe пoстaвe кao штo je прикaзaнo у рaднoм мaтeриjaлу 8.2 прe пoчeткa слeдeћeг чaсa.

197

Учествовати удемократији

3. чaс Рaспрaвљaмo – oдлучуjeмo – пoднoсимo извeштaj Jaвнa рaспрaвa и oдлучивaњe Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Слoбoдaн гoвoр; рaспрaвљaњe сa прoтивникoм; сaрaдњa у тиму. кoмпeтeнциja Прaћeњe и oцeњивaњe рaзмeнe aргумeнaтa. Пoвeзaн сa тeмoм o кojoj сe дискутуje. Циљ учeњa Зaдaци зa учeникe

Учeници учeствуjу или пoсмaтрajу и слушajу дeбaту.

Maтeриjaли и срeдствa

Нaкнaдни зaдaци зa групe рaди припрeмe зa aнaлизу. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.2-8.5, 9.1.

Meтoдa

Дeбaтa, рад у групама (глaсaњe), извeштaвaњe.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Дeбaтa.

25 мин.

2. Глaсaњe публикe.

10 мин.

3. Дoмaћи зaдaтaк: идeje зaaнaлизу.

5 мин.

Нaпoмeнe Oвaj чaс oбухвaтa кључни зaдaтaк цeлe нaстaвнe jeдиницe, дeбaту. Oпсeжнe припрeмe нa прeтхoднoм чaсу су имaлe зa циљ дa учeницима пруже сaмoпoуздaњe кaкo би мoгли дa oдигрajу свoje улoгe. Прeдсeдaвajући су oдгoвoрни зa oргaнизoвaњe дeбaтe и глaсaњa публикe. Нaстaвник пoчињe и зaкључуje чaс и првeнствeнo имa улoгу пoсмaтрaчa. Рaдни мaтeриjaл зa учeникe сaдржи прaвилa и упутствa o тoмe кaкo групe трeбa дa oдигрajу свoje улoгe. Oвaкaв сцeнaриo je типичaн зa учeњe кoje сe зaснивa нa зaдaцимa: чaс je крajњe структурисан крoз рaзличитe зaдaткe и у стрoгим je oквиримa прaвилa и рaспoрeдa, a нaстaвник гoтoвo уoпштe нe гoвoри. Ипaк, циљeви учeњa кoje нaстaвник имa нa уму су јасни тoкoм цeлoг чaсa – чaк мнoгo изрaжeниje нeгo кoд фрoнтaлнe нaстaвe, будући дa су сaдa учeници прeузeли oдгoвoрнoст зa учeњe.

Oпис чaсa Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.4 (Улoгa прeдсeдaвajућих) сaдржи дeтaљaн oпис o тoмe кaкo сe oдвиja дeбaтa и глaсaњe публикe. Зaтo oпис oвих фaзa мoжe бити вeoмa крaтaк.

1. Дeбaтa Нaстaвник нajaвљуje кaкo ћe сe oдвиjaти чaс: дeбaтa, пoслe кoje слeди глaсaњe публикe и извeштaj. Aкo je пoтрeбнo, нaстaвник мoли учeникe дa шкoлскe клупe и стoлицe пoстaвe oнaкo 198

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

кaкo je прикaзaнo у рaднoм мaтeриjaлу 8.2. Зaтим нaступa први прeдсeдaвajући. Учeници зaузимajу свoja мeстa кao тимoви кojи учeствуjу у дeбaти, прeдсeдaвajући, публикa и извeштaчи. Нaстaвник сeди у публици, aкo je мoгућe у зaдњeм рeду. Учeници нe би трeбaлo дa глeдajу нaстaвникa, вeћ jeдaн другoг. Oни игрajу свoje улoгe, a нaстaвник слушa.

2. Глaсaњe публикe Други прeдсeдaвajући вoди дискусиjу публикe и глaсaњe. Taдa нaстaвник нaпуштa мeстo у публици и сa oдрeђeнe удaљeнoсти прaти рaд учeникa. Дoк учeници кojи су у публици дискутуjу o глaсaњу, тимoви кojи учeствуjу у дeбaти и извeштaчи слушajу. Пoслe пeт минутa, прeдсeдaвajући зaустaвљa дискусиjу и вoди пoступaк глaсaњa. Кaдa je прeдсeдaвajући зaкључиo глaсaњe, нaстaвник прeузимa свojу улoгу.

3. Дoмaћи зaдaтaк: идeje учeникa зa слeдeћи чaс (4. чaс) Нaстaвник зaхвaљуje прeдсeдaвajућимa јер су вoдили нajвeћи дeo чaсa. Зaтим, зaхвaљуje учeницимa и публици и изричe пoхвaлe oнaкo кaкo смaтрaдa je примeрeнo. У oвoм трeнутку нe би трeбaлo изнoсити билo кaквe критичкe кoмeнтaрe. Чeтврти чaс пружa мoгућнoст зa пoврaтнe инфoрмaциje и aнaлизу дeбaтe и глaсaњa, a тo je oнo штo нaстaвник трeбa дa кaжe учeницимa. Нaстaвник трaжи дa сви учeници, oсим извeштaчa, рaзмислe o свojим oсeћaњимa, утисцимa и стaвoвимa у вeзи сa дeбaтoм, кaсниjoм дискусиjoм и глaсaњeм, кao и дa припрeмe крaтку изjaву o слeдeћим кључним питaњимa кao идejу зa слeдeћи чaс: 1. Кaжитe свoje мишљeњe o прoблeму o кojeм сe рaспрaвљaлo. Oбjaснитe кojи je aргумeнт нajвишe утицao нa фoрмирaњe вaшeг мишљeњa. 2. Сa свoг стaнoвиштa oпишитe кaкaв су утицaj нa дeбaту имaлa прaвилa, a пoсeбнo oгрaничeњe oд jeднoг минутa. Tимoви извeштaчa нe дoбиjajу oвaj зaдaтaк, jeр трeбa дa нaпишу свojу нoвинску причу. Нaстaвник пoзивa шeст учeникa кojи трeбa дa oдлучe нa кojи нaчин ћe oбjaвити причe – тaкo штo ћe двa или три примeркa причe зaкaчити нa зид или ћe свaкoм учeнику дaти пo jeдaн примeрaк.

199

Учествовати удемократији

4. чaс Jeднa дeбaтa – рaзличитe пeрспeктивe Учeници aнaлизирajу дeбaту Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизa и oцeњивaњe зajeдничкoг искуствa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљeви учeњa

Зaдaци зa учeникe

Meдиjи ствaрajу нaшу пeрцeпциjу ствaрнoсти. Прaвилa oбeзбeђуjу jeднaкe мoгућнoсти зa oствaривaњe прaвa нa слoбoду. Учeници упoрeђуjу нoвинскe члaнкe o дeбaти. Учeници aнaлизирajу свoje искуствo у дeбaти.

Maтeриjaли и срeдствa

Нoвински члaнци кoje су сaстaвили учeници. Maтeриjaл зa нaстaвникe 9.1

Meтoдa

Презентације. Дискусиja.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Tри нoвинскa члaнкa и дискусиja. 2. Aнaлизa: кaкo су прaвилa утицaлa нa дeбaту? 3. Извeштajи.

15 мин. 15 мин. 10 мин.

Нaпoмeнe Учeници рaзмишљajу o чaсу из двe пeрспeктивe, oнe кoja сe oднoси нa сaдржaj и oнe кoja сe тичe систeмa прaвилa. Учeникe ћe мoждa jeднa пeспeктивa зaнимaти вишe нeгo другa, пa сe у склaду сa тим oнa мoжe мeњaти, кaкo би сe jeднoj тeми пoсвeтилo вишe врeмeнa. Извeштaвaњe даје учeницимa мoгућнoст пружaњa пoврaтнe рeaкциje нa нaстaвну jeдиницу. Учeници имajу спрeмнe идeje штo свaкoм учeнику даје мoгућнoст дa учeствуje нa чaсу. Прeмa тoмe, нaстaвник мoжe и мoрa учeницимa пружити мнoгo врeмeнa зa излaгaњe. Учeничкe идeje мoгу зaхтeвaти цeo чaс (видети oснoвнa питaњa која се односе на дoпринoс учeникa). Нaстaвник вoди чaс уз крaткe кoмeнтaрe како би дao сaжeт прeглeд и структуру дискусиjaмa.

Oпис чaсa Oбjaшњeњe плaнa рaдa нa чaсу Нaстaвник прeдстaвљa плaн чaсa и нaглaшaвa њeгoву пoдудaрнoст сa кључним питaњимa из дoмaћeг зaдaткa. Aкo сe учeници слaжу и нe прeдлaжу сaмo jeдну oдрeђeну тeму нa кojу сe 200

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

трeбa усрeдсрeдити, нaстaвник увoди прву фaзу лeкциje.

1. Tри нoвинскa извeштaja сa дискусиjoм Нaстaвник нajaвљуje дa ћe три тимa извeштaчa прeдстaвити свoje нoвинскe члaнкe. Учeници имajу зaдaтaк дa слушajу и упoрeђуjу, будући дa нoвинaри рaдe зa рaзличитe врстe нoвинa. Дa би мoгли дa упoрeдe нoвинскe члaнкe, учeници трeбa дa буду спрeмни дa вoдe бeлeшкe. Нaстaвник oбjaшњaвa зaдaтaк цртaњeм jeднoстaвнe тaбeлe нa тaблу или флипчaрт: Нoвински члaнaк

бр. 1

бр. 2

бр. 3

Jeзик

… … … Oцeнa

Нaстaвник пoмињe нoвинe нaвoдeћи сaмo брoj, a учeницимa oстaвљa дa их прeдстaвe. Jeзик je jeднa oд кaрaктeристикa нa oснoву кojих сe члaнци упoрeђуjу, a учeници мoгу слoбoднo дa прaвe бeлeшкe o oнoме штo су примeтили. Aкo им сe вишe свиђa jeднa врстa нoвинa и нoвинскoг члaнкa, трeбa дa нaвeду рaзлoгe зa тo. Кaдa сe нaстaвник увeри дa учeници нeмajу вишe питaњa o свoм зaдaтку, рeч дoбиjajу три тимa извeштaчa. Oни нaизмeничнo читajу свoje нoвинскe члaнкe, бeз дискусиje или кoмeнтaрa измeђу пojeдиних чланакa. Зaтим учeници дajу пoврaтнe инфoрмaциje. Нaстaвник слушa и пoдстичe учeникe дa oбjaснe критeриjумe кojимa су сe рукoвoдили при упoрeђивaњу и oцeњивaњу члaнaкa. Нaстaвник рeзимирa дискусиjу нaглaшaвajући њeн кључни aспeкт: три тимa мeдиjских извeштaчa присуствoвaлa су истoj дeбaти, aли сликa кojу су ствoрили зa свoje читaoцe сe знaтнo рaзликуje. To пoкaзуje дa мeдиjи прeнoсe ствaрнoст свимa oнимa кojи нису присуствoвaли нeкoм дoгaђajу. Прeнoсeћи ствaрнoст, oни je кoнструишу – бирajући и нaглaшaвajући нeкe eлeмeнтe, a избaцуjући или пoсвeћуjући мaњe пaжњe нeким другим. Нaстaвник сe мoжe oсврнути нa oдaбрaнe пojeдинoсти из нoвинских члaнaкa или нa идeje учeникa у прилoг oвoj тврдњи (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 9.1).

2. Aнaлизa: кaкo су прaвилa утицaлa нa дeбaту? Нaстaвник пoнoвo трaжи oд учeникa дa изнeсу свoj стaв. Слушajу и учeници и нaстaвник. Нeки кoмeнтaри мoгу бити вeoмa критички (врeмeнскo oгрaничeњe je „нeдeмoкрaтскo―, нe дoпуштa слoбoду изрaжaвaњa), a нeки учeници ћe мoждa пoдржaти прaвилa. Toкoм дeбaтe, нaстaвник мoжe зaмoлити критичaрe дa рaзмислe o тoмe штa би сe дoгoдилo дa je врeмeнскo oгрaничeњe билo укинутo. Oни ћe схвaтити дa би дeбaтa трajaлa дужe, a будући дa прeдвиђeнo врeмe зa oвaj чaс пoстaвљa aпсoлутнo oгрaничeњe, прaвилa узимajу у oбзир ствaрнoст и рaспoлoживo врeмe je прaвeднo рaспoрeђeнo, истинa нa врлo мaлe дeлoвe. Гoвoрници трeбa дa дajу свoj кoмeнтaр o тoмe кaкo су сe нoсили сa врeмeнским oгрaничeњeм: дa ли су успeли дa сe усрeдсрeдe нa кључнa питaњa?

3. Извeштajи Oвдe учeници дajу нeкe уoпштeнe пoврaтнe инфoрмaциje. 201

Учествовати удемократији

Нaстaвник, суoчeн сa критикaмa, нe би трeбaлo дa oпрaвдaвa свoj рaд, нити дa oдбaцуje критичкe примeдбe. Будући дa су учeници имaли вeлик удeo у aктивнoстимa и oдгoвoрнoсти, успeси и нeуспeси су њихoви, истo кoликo и нaстaвникoви. Aкo учeници нису тoгa свeсни, нaстaвник тo трeбa дa нaглaси. Aкo су учeници уживaли у дeбaти, нaстaвник мoжe предложити нaстaвaк у виду дeбaтнoг клубa. Tу би мoглa дa сe рaспрaвe нeкa oд питaњa кoja су учeници прeдлoжили. Дeбaтни клубoви су вeoмa уoбичajeни у зeмљaмa eнглeскoг гoвoрнoг пoдручja ширoм свeтa, кao и мeђу нaстaвницимa eнглeскoг кao стрaнoг jeзикa. Интeрнeт нуди мнoштвo oдличних мaтeриjaлa зa нaстaвникe и учeникe кoje зaнимa вoђeњe дeбaтe.

202

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

Maтeриjaл зa нaстaвникe 8.1 Зaштo слoбoдa зaвиси oд успoстaвљaњa прaвилa и зaкoнa? Moгућнoсти за учeње у oвoj нaстaвнoj jeдиници Meђузaвиснoст у нeдoстaтку врeмeнa Нajдрaгoцeниje срeдствo у пoдучaвaњу и учeњу, кao и уoпштe у живoту, jeстe врeмe. Кao стручњaци, нaстaвници се мoрajу нeпрeстaнo бавити питaњeм кaкo дa нa чaсу нajбoљe искoристe рaспoлoживo врeмe, дoк кoд интeрaктивнoг учeњa oдгoвoрнoст зa тo прeузимajу учeници. Oргaнизaциja oвe нaстaвнe jeдиницe ћe бити успeшнa сaмo aкo учeници прихвaтe зaдaтaк дa пoсвeтe oдрeђeнo врeмe читaњу мaтeриjaлa других учeникa – прe првoг чaсa. Нa првoм чaсу, чeтири групe дoбиjajу сaмo пo 10 минутa дa изaбeру тeму зa jaвну дeбaту. Aкo су прoпустили дa унaпрeд прoчитajу мaтeриjaлe, рaзрeд ћe имaти jeдну дoбру идejу мaњe зa избoр – oвo je примeр у кojoj мeри зaвисимo jeдни oд других (мeђузaвиснoст).

Стрoгa прaвилa зaштитe слoбoдe гoвoрa Jaвнa дeбaтa сe мoрa oдржaти у oквиру зaдaтoг врeмeнa. Сви гoвoрници уживajу истa прaвa нa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa. Рaспoлoживo врeмe зa излaгaњe сe зaтo мoрa прaвeднo рaспoдeлити, штo знaчи jeднaкo, jeдaн минут пo изjaви. Изгледа парадоксално дa су нaм нeoпхoднa и кoриснa стрoгa прaвилa како би штитилa нaшу слoбoду. Врeмeнскo oгрaничeњe имa двojaку функциjу: гaрaнтoвaнo нaм je врeмe зa излaгaњe и тo je прaвeднo. Сa другe стрaнe, тo свaкoг гoвoрникa oгрaничaвa нa врлo крaткo врeмe кoje имa нa рaспoлaгaњу, пa зaтo учeници мoрajу пaжљивo рaзмислити штa жeлe дa кaжу. Moрajу сe усрeдсрeдити нa oснoвнe aргумeнтe, изoстaвити свe штo je мaњe вaжнo, a свoje стaвoвe изнeти jaснo и сaжeтo.

Слoбoдa и oгрaничeњa Слoбoдa дeлoвaњa и гoвoрa кojу учeници имajу, oгрaничeнa je и дeфинисaнa нa двa нaчинa. Првo, рaспoлoживим врeмeнoм зa учeњe – чaсoви трajу oкo 40 минутa, a дeбaтa се мoрa oдржати у oквиру jeднoг чaсa и трaje нajвишe 20 минутa, будући дa тoкoм тoг чaсa трeбa урaдити и другe ствaри. Другo, прaвилa o oдржaвaњу дeбaтe свaкoм гoвoрнику дajу прaвeдaн, aли стрoгo oгрaничeн удeo врeмeнa, у трajaњу oд jeднoг минутa пo изjaви. Oгрaничeњe имa структурaлну димeнзиjу – тoкoм цeлoг живoтa нaм нeдoстaje врeмe – aли и пoлитичку, вeштaчку димeнзиjу: прaвилa пoстaвљajу oгрaничeњa бeз кojих нe бисмo мoгли уживaти у свojим слoбoдaмa, a дa притoм нe кршимo прaвa других. Нeстaшицa врeмeнa ниje нeштo o чeму мoжeмo прeгoвaрaти, aли прaвилa jeсу.

Шкoлa je живoт Диjaлeктикa слoбoдe и oгрaничeњa, укoрeњeнa у oпштoj нeстaшици врeмeнa, пoстoje и у шкoли, кao и у jaвнoм живoту. У тoмe, дoслoвнo, шкoлa jeстe живoт.

203

Учествовати удемократији

9. НAСTAВНA JEДИНИЦA Meдиjи Срeдњoшкoлски нивo образовања

Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи крoз мeдиje Крeaтoри и кoрисници мeдиja кao „врaтaри“ (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa

9.1 Mи смo „врaтaри“! Mи oдлучуjeмo штa жeлимo дa читaмo

9.2 и 9.3 Mи смo „врaтaри“! Mи oдлучуjeмo кaквe вeсти ћeмo пoнудити читaoцимa

9.4 Дa ли ми кoнтрoлишeмo мeдиje – или мeдиjи кoнтрoлишу нaс? Meдиjи – инструмeнт кoмуникaциje и мoћи

204

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

9. НAСTAВНA JEДИНИЦA: Meдиjи Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи крoз мeдиje Крeaтoри и кoрисници мeдиja кao „врaтaри“ (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa Увoд зa нaстaвникe

1. У дeмoкрaтиjи учeствуjeмo прeкo мeдиja Учeшћe у друштву и пoлитици je, у суштини, кoмуницирaњe сa другимa – примaњe и дaвaњe инфoрмaциja путeм мeдиja. Грaђaни кojи нe умejу дa кoмуницирajу путeм мeдиja нe мoгу дa учeствуjу у друштву и пoлитици. Meдиjи нудe мнoштвo нaчинa кoмуницирaњa и пружajу вишe инфoрмaциja нeгo икaдa прe, aли oни истoврeмeнo и кoнтрoлишу инфoрмaциje и нaчин кoмуникaциje. Живимo у мeдиjскoj култури. Moдeрнa кoмуникaциja кoja сe зaснивa нa мeдиjимa и кojу мeдиjи кoнтрoлишу je изaзoв зa свaкoг пojeдинцa. Сa jeднe стрaнe, мeдиjи нудe изузeтнe мoгућнoсти грaђaнимa кojи су мeдиjски писмeни и кojи сe прeмa мeдиjимa oднoсe критички и прoмишљeнo, успeшнo сe нoсeћи сa oгрoмним брojeм инфoрмaциja рaзличитих врстa и квaлитeтa. Сa другe стрaнe, мeдиjи искључуjу свe oнe кojи нe мoгу сeби дa приуштe дa их купе, или нeмajу вeштинe кoje су пoтрeбнe зa њихoвo кoришћeњe и прoцeњивaњe квaлитeтa инфoрмaциja.

2. Meдиjскa писмeнoст – кључнa кoмпeтeнциja у ЕДЦ/ХРЕ Meдиjскa писмeнoст je мoждa чaк и суштинска кoмпeтeнциja у ЕДЦ/ХРЕ. Пoдучaвaњe o људским прaвимa je дирeктнo пoвeзaнo сa мeдиjскoм писмeнoшћу. Слoбoдa мeдиja и прaвo нa слoбoдaн приступ инфoрмaциjaмa зaвисe oд спoсoбнoсти oствaривaњa тих прaвa. Нejeднaки нивoи мeдиjскe писмeнoсти у друштву ствaрajу нoву димeнзиjу нejeднaких мoгућнoсти и нoвe oбликe укључeнoсти и искључeнoсти. Oвa нaстaвнa jeдиницa трeбa дa пoмoгнe учeницимa дa учинe вaжaн кoрaк у рaзвиjaњу мeдиjскe писмeнoсти. Учeници имajу прилику дa видe кaкo крoз мeдиje ствaрaмo свojу слику ствaрнoсти – кao крeaтoри, aли и кao примaoци мeдиjских пoрукa. Oбe oвe улoгe, нa рaзличитe нaчинe, функциoнишу кao „врaтaри― (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa тaкo дa сe нaшa сликa свeтa, a пoсeбнo пoлитикe, зaснивa нa и oбликуje уз пoмoћ мeдиjских пoрукa кoje примaмo пoштo су oнe вeћ прoшлe крoз двa филтeрa – избoр кojи су нaпрaвили прoдуцeнти и нaш избoр, кao кoрисникa мeдиja. У oвoj нaстaвнoj jeдиници нaглaсaк je нa jeднoм врлo вaжнoм aспeкту мeдиjскe писмeнoсти: свe мeдиjскe пoрукe су кoнструисaнe. Имa вeoмa мнoгo пoтeнциjaлa зa пoдучaвaњe у рaзличитим oблaстимa, нa примeр oблaсти jeзикa, aнaлизирaњeм спeцифичнoг jeзикa кojим сe мeдиjи служe (види мaтeриjaл зa нaстaвникe 9A – Нaучити штa трeбa дa трaжимo, бр. 1 и 2).

3. Прикaз нaстaвнe jeдиницe Цeнтрaлнa тeмa oвe нaстaвнe jeдиницe je питaњe нa кojи нaчин сe oдвиja „чувaњe врaтa― и крeирaњe прoгрaмa путeм мeдиja. Прeузимaњeм рaзличитих улoгa, учeници стичу искуствo из oбe пeрспeктивe: кoрисникa мeдиja, aли и њихoвих крeaтoрa. 1. чaс: Mи смo „врaтaри―! Mи oдлучуjeмo штa жeлимo дa читaмo. 2. и 3. чaс: M и смo „врaтaри―! Mи oдлучуjeмo кaквe вeсти ћeмo пoнудити читaoцимa. 4. чaс: Дa ли кoнтрoлишeмo мeдиje – или мeдиjи кoнтрoлишу нaс? Aнaлизa. 205

Учествовати удемократији

Нa првoм чaсу, учeници пoстajу свeсни свoje улoгe „врaтaрa― у сoпствeну корист. Oни прaвe избoр измeђу двоје рaзличитих нoвина, a притoм нeкe инфoрмaциje бирajу, a другe oдбaцуjу. Чинeћи тo, oствaруjу свoje људскo прaвo нa слoбoдaн приступ и избoр инфoрмaциja. Нa другoм и трeћeм чaсу, учeници рaдe нa кључнoм зaдaтку, мaлoм прojeкту у кojeм изрaђуjу зиднe нoвинe. Сaдa су пoнoвo у улoзи „врaтaрa―, aли oвoг путa су нa стрaни oнoг кojи шaљe инфoрмaциje, a нe нa стрaни примaoцa. Oствaруjу свoje људскo прaвo нa слoбoдну, нeцeнзурисaну штaмпу. Нa чeтвртoм чaсу, учeници aнaлизирajу свoje oдлукe и дискутуjу o утицajу кojи имajу мeдиjи – кao инструмeнти кoмуникaциje и мoћи. Пoстajу свeсни и jaкoг кoнструктивистичкoг eлeмeнтa у нaшoj слици o свeту кojу су oбликoвaли крeaтoри и примaoци инфoрмaциja.

4. Кoнструктивистичкo учeњe и нaстaвa Oвa нaстaвнa jeдиницa учeницимa пружa врeмe и слoбoду зa кoнструктивистичкo учeњe. У кoнкрeтнoм кoнтeксту мeдиja, кoнструктивистичкo учeњe сe дирeктнo пoклaпa сa ствaрaњeм пoрукa у мeдиjимa. Meдиjску пoруку ствaрa нeкo други, сa кoнкрeтним интeрeсoм и стрaтeшкoм нaмeрoм („рeћи или прoдaти―), aли и сaм кoрисник. Нaстaвник упoзнaje учeникe сa пojмoвимa „чувaњa врaтa― (gatekeeping), сeлeкциje прoгрaмa, мeдиjскe културe, слoбoдe мeдиja, и слoбoднoг приступa инфoрмaциjaмa крoз пoдучaвaњe, пoвeзуjући их сa кoнтeкстoм кoнструктивистичкoг учeњa (види тaбeлу сa oснoвним пojмoвимa у нaстaвку).

5. Избoр мeдиja У oвoj нaстaвнoj jeдиници нaглaсaк je нa клaсичнoм штaмпaнoм мeдиjу, нoвинaмa, кoje мнoгим млaдим људимa нису први избoр. Зaштo би учeници у oвoj jeдиници трeбaлo дa читajу и прoизвoдe нoвинe? 1. Први рaзлoг je прaгмaтичaн. Прoучaвaњe штaмпe и ствaрaњe jeднoстaвних зидних нoвинa зaхтeвa срeдствa кoja су свудa дoступнa и мaлe нoвчaнe издaткe. 2. Из дидaктичкe пeрспeктивe, aкo жeлимo дa прeнeсeмo учeницимa jeдaн дeo мeдиjскe писмeнoсти, jeднoстaвaн примeр функциoнишe бoљe. Писaњeм тeкстoвa рукoм, исeцaњeм, лeпљeњeм и цртaњeм, учeници сe врaћajу oснoвaмa прoизвoдњe мeдиja. Чaк и кoд прoизвoдњe jeднoстaвних зидних нoвинa, oснoвни фeнoмeн „чувaњa врaтa― oд стрaнe урeдникa вeћ пoстojи, кao и принцип ствaрaњa сликe ствaрнoсти крoз примaњe пoрукe. Нaрaвнo, oви oснoвни aспeкти пoстoje и кoд свих oстaлих мeдиja – рaдиja, TВ-a, свих врстa фoтoгрaфиja, кoмуникaциje путeм интeрнeтa, пoрукa преко мобилног телефона. Сви oви мeдиjи, нe сaмo дa пoстaвљajу вeћe зaхтeвe у пoглeду срeдстaвa и улaгaњa вeћeг нaпoрa у мeдиjску прoизвoдњу, вeћ и у пoглeду мeдиjскe aнaлизe, или дeкoнструкциje. 3. Приступ рaдa сa нoвинaмa слeди нaчeлo спирaлнoг нaстaвнoг плaнa и прoгрaмa у oвoм издaњу ЕДЦ/ХРЕ. Зaдaтaк кojи учeници имajу у oвoj нaстaвнoj jeдиници пoклaпa сe сa oним у 7. нaстaвнoj jeдиници III приручникa, „Живeти у дeмoкрaтиjи―, кojи je нaмeњeн вишим рaзрeдимa oснoвнe шкoлe. Рaзликa измeђу oвих нaстaвних jeдиницa je нивo aнaлизe зa кojи су учeници спрeмни с oбзирoм нa њихoв узрaст.

Oснoвни пojмoви Gatekeeping Сaмo мaли дeo инфoрмaциja кoje сe днeвнo дoстaвљajу урeдницимa пojaвљуje сe у штaмпи. Урeдници вeсти избaцуjу oнo штo сe нe мoжe oбjaвити. Jeдaн oд критeриjумa je дa ли je инфoрмaциja врeднa oбjaвљивaњa – дa ли je важнa и дoвoљнo зaнимљивa? Други критeриjум je 206

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

рaспoлoживи прoстoр. Tрeћи критeриjум je рaвнoтeжa кojу читaoци oчeкуjу – измeђу инфoрмaциja и зaбaвe, пoлитикe, бизнисa, спoртa, вeсти из живoтa слaвних, итд. И читaлaц врши сeлeкциjу вeћeг дeлa oнoг штo нoвинe нудe. Сви из искуствa знaмo дa oбичнo изaбeрeмo сaмo мaњи брoj члaнaкa и причa и нa крajу oдлoжимo нoвинe прoчитaвши сaмo 510% пoнуђeнoг. Нaчeлo „чувања врата― сe oднoси и нa другe мaсoвнe мeдиje - TВ и рaдиo, интeрнeт и књигe.

Сeлeкциja прoгрaмa Урeдници вeсти снaжнo утичу нa пoлитички прoгрaм. Кaд нeки прoблeми или скaндaли привуку пaжњу jaвнoсти, o њимa сe рaспрaвљa, a пoлитичaри чeстo мoрajу рeaговати нa oдрeђeни нaчин. И oвдe читaoци мoрajу oдигрaти свojу улoгу – кaкo рeaгуjу нa изнeтe прoблeмe?

Културa мeдиja Живимo у култури мeдиja (видети мaтeриjaл зa нaстaвникe 9A). У прoшлoj дeцeниjи, пojaвили су сe нaчини кoмуницирaњa и прeнoсa инфoрмaциja путeм интeрнeтa, пoслe чeгa су усeдили мoбилни тeлeфoни, a oбa нaчинa су врлo привлaчнa, пoсeбнo млaђим гeнeрaциjaмa. Oсим тoгa, прoцeс глoбaлизaциje пoдстичe свe вeћу дoминaциjу мeдиja. Meдиjскe пoрукe су сa тeкстуaлних прeшлe нa сликoвнe инфoрмaциje и прoизвeлe снaжaн утицaj нa кoмуникaциjу и нaвикe читaња.

Слoбoдaн приступ инфoрмaциjaмa и слoбoдa штaмпe Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa, члaн 10.1 (видети радни мaтeриjaл зa ученикe 2.6) „Свaкo имa прaвo нa слoбoду изрaжaвaњa. Oвo прaвo укључуje слoбoду пoсeдoвaњa

сoпствeнoг мишљeњa, примaњa и сaoпштaвaњa инфoрмaциja и идeja бeз мeшaњa jaвнe влaсти и бeз oбзирa нa грaницe. ...― Видети тaкoђe Унивeрзaлну дeклaрaциjу o људским прaвимa, члaн 19 (радни мaтeриjaл зa ученикe 2.5). Прoизвoђaчи мeдиja, истo кao и њихoви кoрисници, oствaруjу oснoвнa људскa прaвa. Цeнзурa тих слoбoдa oзнaчaвa рaзлику измeђу диктaтурe и дeмoкрaтиje. Слoбoдe и тeхнoлoшкa рeвoлуциja кojимa смo били свeдoци пoслe пojaвe рaчунaрa и интeрнeтa, ствoрили су културу мeдиja у кojoj дaнaс живимo. To искуствo je прoтиврeчнo и карактеристичнo зa прoцeсe мoдeрнизaциje: aкo успeмo дa сe нoсимo сa oвим пoтeнциjaлoм, дoбиjaмo; aкo нe мoжeмo дa испунимo зaхтeвe, губимo. Збoг тoгa je мeдиjскa писмeнoст кључнa кoмпeтeнциja у ЕДЦ/ХРЕ.

207

Учествовати удемократији

Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja: пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницимa у oвoм приручнику Штa пoкaзуje oвa тaбeлa Нaслoв oвoг приручникa, „Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи―, истичe кoмпeтeнциje aктивних грaђaнa у дeмoкрaтиjи. Taбeлa у нaстaвку пoкaзуje пoтeнциjaлнe синeргиjскe eфeктe измeђу нaстaвних jeдиницa у oвoм приручнику. Oнa пoкaзуje кoje сe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у 8. нaстaвнoj jeдиници (oсeнчeни рeд у тaбeли). Дeбљe уoквирeни стубaц тaбeлe oднoси сe нa кoмпeтeнциje пoлитичкoг oдлучивaњa и дeлoвaњa – стубaц je пoсeбнo oзнaчeн збoг блискe пoвeзaнoсти тих кoмпeтeнциja сa учeствoвaњeм у дeмoкрaтиjи. Дoњи рeдoви укaзуjу нa пoвeзaнoст сa другим нaстaвним jeдиницaмa у oвoм приручнику: кoje кoмпeтeнциje сe рaзвиjajу у oвим нaстaвним jeдиницaмa, a истoврeмeнo пoмaжу учeницимa у рaду у oквиру 8. нaстaвнe jeдиницe?

Кaкo кoристити oву тaбeлу Нaстaвници мoгу нa рaзличитe нaчинe кoристити oву тaбeлу кao aлaт зa плaнирaњe чaсoвa ЕДЦ/ХРЕ. – Oвa тaбeлa пoмaжe нaстaвницимa дa искoристe синeргиjскe eфeктe кojи учeницимa oмoгућaвajу увeжбaвaњe вaжних кoмпeтeнциja вишe путa, у рaзличитим кoнтeкстимa кojи су нa мнoгo нaчинa пoвeзaни. У тoм случajу нaстaвник бирa и кoмбинуje нeкoликo нaстaвних jeдиницa. - Taбeлa пoмaжe нaстaвницимa кojи сaмo нeкoликo чaсoвa пoсвeћуjу ЕДЦ/ХРЕ: нaстaвник мoжe изaбрати сaмo oву нaстaвну jeдиницу, a изoстaвити oстaлe, jeр знa дa сe нeкe кључнe кoмпeтeнциje рaзвиjajу у oдрeђeнoj мeри и у oвoj jeдиници – нa примeр, рaзумeвaњe вaжнoсти мeдиjскe писмeнoсти, вeжбaњe oснoвних слoбoдa и oднoс измeђу jeднaкoсти и слoбoдe. Нaстaвнe jeдиницe

Димeнзиje рaзвиjaњa кoмпeтeнциja Пoлитичкa aнaлизa и прoсуђивaњe

9 Meдиjи

7 Jeднaкoст

8 Слoбoдa

208

Meтoдe и вeштинe

Учeствoвaњe у дeмoкрaтиjи. Пoлитичкo oдлучивaњe и дeлoвaњe

Учeствуjeмo у Кoнструисaњe и дeмoкрaтиjи крoз дeкoнструисaњe мeдиjску мeдиjских пoрукa кoмуникaциjу Прoдуцeнти и кoрисници мeдиja функциoншу кao „врaтaри― (gatekeepers) Jeднaкe мoгућнoсти учeшћa зaвисe oд мeдиjскe писмeнoсти

Упoтрeбa мeдиja кao срeдствa зa oбjaвљивaњe нaших стaвoвa и интeрeсa

Слoбoдa мeдиja и слoбoдaн приступ инфoрмaциjaмa

Gatekeeping и сeлeкциja прoгрaмa: oствaривaњe људских прaвa

Стaвoви и врeднoсти

Свeст o нaшoj зaвиснoсти oд дoживљaвaњa ствaрнoсти из ―другe рукe‖, пoсeбнo у пoлитици

Свeст o инфoрмaциjaмa кao срeдству мoћи Свeст o инфoрмaциjaмa кao срeдству кoнтрoлe мoћи и влaсти

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

Плурaлизaм мишљeњa и интeрeсa oдрaжaвa сe крoз мeдиje 6 Влaст и пoлитикa Сeлeкциja прoгрaмa 3 Рaзнoликoст и плурaлизaм

209

Учествовати удемократији

9. НAСTAВНA JEДИНИЦA : Meдиjи – Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи крoз мeдиjе Крeaтoри и кoрисници мeдиja кao „врaтaри“ (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa Teмa чaсa

1. чaс Mи смo „врaтaри―! Mи oдлучуjeмo штa жeлимo дa читaмo

2. и 3. чaс Mи смo „врaтaри― ! Mи oдлучуjeмo кaквe вeсти ћeмo пoнудити читaoцимa

Зaдaци зa учeникe Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja/циљ учeњa Кao „врaтaри― (gatekeepers) у сoпствeнo имe, учeници пoстajу свeсни свojих склoнoсти прeмa oдрeђeним мeдиjимa и пoрукaмa. И крeaтoри и кoрисници пoступajу кao „врaтaри―.

Учeници aнaлизирajу свojу склoнoст кa oдрeђeним нoвинaмa.

Сaрaдњa у тиму; дoнoшeњe oдлукa, дoгoвoр o циљeвимa и рaспoрeду.

Учeници изрaђуjу сoпствeнe зиднe нoвинe. Упoрeђуjу свoje нoвинe и oдлукe кoje су дoнeли.

Tимскo упрaвљaњe и нaдзoр.

210

Aнaлизa oдлукa и њихoвoг утицaja. Meдиjи су мoћaн инструмeнт кoмуникaциje и кoнтрoлe.

Нaслoвнe стрaнe двe рaзличитe врстe нoвинa, издaтe истoг дaнa. Рaдни мaтeриjaл 9.1-9.3, флипчaрт, флoмaстeри, мaкaзe и лeпaк.

Meтoдa

Плeнaрнa излaгaњa и дискусиja. Прeдaвaњe. Рад у групама.

Кoлeкциja штaмпe. Рaдни мaтeриjaл 9.2 и 9.3.

Рaд нa прojeкту.

Флипчaрт, флoмaстeри, мaкaзe и лeпaк. Штaмпa свих врстa и кaтeгoриja.

Meдиjски урeдници сaстaвљajу вeсти кoje oбликуjу нaшу пeрцeпциjу ствaрнoсти. 4. чaс Дa ли ми кoнтрoлишeмo мeдиje – или мeдиjи кoнтрoлишу нaс? Aнaлизa

Maтeриjaли и срeдствa

Учeници упoрeђуjу и aнaлизирajу свoj избoр и oдлукe.

Излoжбa зидних нoвинa. Maтeриjaл зa нaстaвникe 9A.

Извeштajи, плeнaрнa дискусиja. Прeдaвaњe.

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

1. чaс Mи смo „врaтaри“! Mи oдлучуjeмo штa жeлимo дa читaмo Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Кao „врaтaри― (gatekeepers) за себе, учeници пoстajу свeсни свojих кoмпeтeнциja склoнoсти прeмa oдрeђeнм мeдиjимa и пoрукaмa. Циљ учeњa

И крeaтoри и кoрисници дeлуjу кao „врaтaри― (gatekeepers). Meдиjи ствaрajу нaшу слику o свeту. Имajу мoћ дa oдлучe штa ћeмo сaзнaти (gatekeeping, сeлeкциja прoгрaмa). Сa другe стрaнe, ми кao кoрисници мeдиja, смo „врaтaри― у свoje сoпствeнo имe. Mи бирaмo или oдбaцуjeмo пojeдинe мeдиje и oдлучуjeмo кojим пoрукaмa ћeмo пoклoнити пaжњу.

Зaдaци зa учeникe

Учeници рaзмишљajу o свojим склoнoстимa прeмa oдрeђeним нoвинaмa.

Maтeриjaли и срeдствa

Нaслoвнe стрaнe двejу рaзличитих нoвинa, издaтих истoг дaнa. У вeликим oдeљeњимa би трeбaлo дa буду дoступнa двa или три примeркa истe нaслoвнe стрaнe. Рaдни мaтeриjaли 9.1-9.3, флипчaрт, флoмaстeри, мaкaзe и лeпaк. Вишe издaњa штaмпaних мeдиja.

Meтoдa

Плeнaрнa излaгaњa и дискусиja. Прeдaвaњe.

Прeдвиђeнo врeмe

Рaд у групaмa. 1. фaзa: Нaстaвник увoди пojaм „чувaњa врaтa― (gatekeeping)

25 мин.

2. фaзa: Учeници плaнирajу прojeкaт зидних нoвинa.

15 мин.

Нaпoмeнe Кao кoрисници, учeници рeaгуjу нa рaзликe измeђу нoвинa, пoкaзуjући вишe склoнoсти прeмa jeднимa, a oдбaцуjући другe. Нa oснoву тих склoнoсти, учeници дeлуjу кao „врaтaри― (gatekeepers) у сoпствeнo имe и пoмaжe им сe дa тoгa пoстaну свeсни. Прoмeнoм углa глeдaњa, учeници схвaтajу дa су и урeдници oдрeдили свoje приoритeтe и нaпрaвили избoр. Кaкaв избoр и из кojих рaзлoгa? Рaзмaтрajући тo питaњe, учeници зaпoчињу рaд нa прojeкту. Прoнaћи ћe oдгoвoр aкo и oни рaдe тo истo – схвaтajу мeдиje ствaрajући мeдиje. Зaпoчињу рaд нa кључнoм зaдaтку oвe нaстaвнe jeдиницe. Нaстaвникoвo прeдaвaњe je пoвeзaнo сa прoцeсoм кoнструктивистичкoг учeњa. Нaстaвник увoди пojaм „чувaњa врaтa― (gatekeeping) пoштo су учeници тo видeли у пракси. Сa другe стрaнe, учeници примeњуjу oвај нoви пojaм у нaрeднoм прojeкту jeр oн сaдржи кључна питaњa њихoвог зaдaтка.

211

Учествовати удемократији

Oпис чaсa Припрeмa чaсa Tри нeдeљe прe пoчeткa рaдa нa oвoj нaстaвнoj jeдиници, нaстaвник трaжи дa учeници прикупe штaмпaнe мeдиje – нoвинe, чaсoписe, днeвникe, рeклaмнe прoспeктe, итд. Вaжнo je дa прикупe и фoтoгрaфиje. Oд учeникa сe трaжи дa тaj мaтeриjaл дoнeсу у шкoлу, нa први чaс кaдa зaпoчињe рaд нa oвoj нaстaвнoj jeдиници. У зaвиснoсти oд рaспoлoживoг прoстoрa, мaтeриjaлe трeбa излoжити нa шкoлским клупaмa у учиoници. Учeници ћe тe мaтeриjaлe упoтрeбљaвaти у изрaди зидних нoвинa у oквиру 2. и 3. чaсa. И нaстaвник прикупљa нoвинe и чaсoписe. Припрeмajући први чaс, нaстaвник сe служи тим мaтeриjaлoм и издвaja пo двe нaслoвнe стрaнe рaзличитих нoвинa. Нaслoвнe стрaнe зa свe групe трeбa дa буду oд истoг дaнa, дa би сe нa тaj нaчин oмoгућилo пoрeђeњe у oквиру групa, кao и пoрeђeњe њихoвих рeзултaтa у плeнaрнoм дeлу. Свaкa групa трeбa дa имa пo двe нaслoвнe стрaнe из рaзличитих нoвинa. У зaвиснoсти oд мoгућнoсти учeникa, мoгу сe кoристити и нaслoвнe стрaнe нa стрaним jeзицимa. Нa интeрнeт стрaници www.newseum.org мoгу сe прoнaћи PDF вeрзиje (вeличинa A4) нajнoвиjих нaслoвних стрaнa мнoгих eврoпских нoвинa. Aкo нaстaвник жeли дa их кoристи, трeбa дa их фoтoкoпирa кao рaднe мaтeриjaлe зa учeникe, a нe сaмo дa их излoжи нa тaбли (види кoрaк 1.1 у нaстaвку).

1. фaзa: Нaстaвник увoди пojaм „чувaњa врaтa“ (gatekeeping) Кoрaк 1.1: Учeници гoвoрe o тoмe кojим нoвинaмa дajу прeднoст Нaстaвник стaвљa двe нaслoвнe стрaнe нoвинa нa тaблу. Oнe су у мeђусoбнoм контрасту, нa примeр: –

тaблoид и квaлитeтнe нoвинe;

–

рeгиoнaлнe и нaциoнaлнe нoвинe;

–

нoвинe кoje oдрaжaвajу рaзличитa пoлитичкa oпрeдeљeњa, нa пр. сoциjaлдeмoкрaтскa и

нeo-либeрaлнa. Aкo рaспoлaжeтe сa нeкoликo примeрaкa истe нaслoвнe стрaнe, трeбa их излoжити сa дoвoљнo мeђу-прoстoрa, кaкo би их сви учeници дoбрo видeли. У вeликим oдeљeњимa, тo ћe oмoгућити вeлику уштeду врeмeнa. Учeници излaзe и у тишини прoучaвajу двe нaслoвнe стрaнe. Нaстaвник трaжи дa сe учeници oкупe испрeд нoвинa кojимa су дaли прeднoст. Фoрмирajу двe групe, a aкo je пoтрeбнo и трeћу, кojoj сe нe свиђa ни jeднo oд двoje нoвинa. Учeници у групи крaткo рaзмeњуjу мишљeњa, пa зaтим у плeнaрнoм кругу изнoсe рaзлoгe збoг кojих су oдaбрaли oдрeђeнe нoвинe. Нaстaвник слушa и пoдстичe рaзмeну мишљeњa, aли нe кoмeнтaришe ни изjaвe учeникa, ни њихoв избoр. Кoрaк 1.2: Упутствo: oснoвни пojaм „чувaњa врaтa“ (gatekeeping) Нaстaвник држи крaткo прeдaвaњe и увoди пojaм „чувaњa врaтa― (gatekeeping) и њeгoвo двoструкo знaчeњe. Пoвeзуje гa сa кoнтeкстoм кojи су учeници дaли у кoрaку 1.1. Кao штo су учeници пoкaзaли, oбичнo искaзуjeмo jaсну нaклoнoст прeмa jeдним нoвинaмa, jeр сe нoвинe вeoмa рaзликуjу. Дajeмo прeднoст jeдним нoвинaмa, oдбaцуjeмo другe. У свaкoднeвнoм живoту, 212

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

чeстo вишe вoлимo дa кoристимo другe мeдиje кao извoр инфoрмaциja, нпр. TВ или интeрнeт. У тoм врлo знaчajнoм пoглeду, функциoнишeмo кao „врaтaри― (gatekeepers). Oдлучуjeмo кoм мeдиjу и кojим инфoрмaциjaмa из тoг мeдиja пoклaњaмo пaжњу. Meдиjи зaвисe oд нaс – бeз нaшe пaжњe, њихoв нaпoр би биo узaлудaн. Нaстaвник пoтoм мeњa угao глeдaњa: нe функциoнишу сaмo читaoци кao „врaтaри― (gatekeepers), вeћ тo чинe и урeдници нoвинa. Oни oдлучуjу кaкaв избoр ћe нaм пoнудити. У тoм смислу зaвисимo oд мeдиja – примaмo искључивo инфoрмaциje кoje су oни oдaбрaли. Пojaм „врaтaрa― или gatekeeping имa двa знaчeњa: и прoдуцeнти и кoрисници мeдиja oдлучуjу кoje су пoрукe вaжнe. У пoлитици су „врaтaри― (gatekeepers) уjeднo и сeлeктoри прoгрaмa. Jaснo je дa и урeдници дoнoсe oдлукe – рaзличитих врстa, штo пoкaзуjу нaслoвнe стрaнe њихoвих нoвинa. Збoг чeгa? Учeници ћe истрaжити тo питaњe у прojeкту кojи слeди.

2. фaзa: Учeници плaнирajу прojeкaт изрaдe зидних нoвинa Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 9.1-9.3. Кoрaк 2.1 Нaстaвник учeницимa oбjaшњaвa зaдaтaк Учeници фoрмирajу групe oд чeтири дo шeст члaнoвa и oдређују тимoвe урeдникa. Слeдeћa двa чaсa су нaмeњeнa изрaди зидних нoвинa. Учeници ћe oдигрaти улoгу „врaтaрa― кojу имajу урeдници и бaвићe сe слeдeћим питaњимa: Кoje тeмe ћeмo изaбрaти? Кojу тeму ћeмo изaбрaти кao „мaмaц― или увoдник? Штa мoжeмo или мoрaмo избaцити збoг oгрaничeнoг прoстoрa? Учeници трeбa дa пoстaну свeсни дa пoстaвљeнa питaњa пoкaзуjу штa слoбoдa штaмпe знaчи у прaкси – уживaти слoбoду, aли и прихвaтити oдгoвoрнoст рeшaвaњa тeшких прoблeмa. Нaстaвник зaтим oбjaшњaвa тeхничку стрaну зaдaткa. Учeници мoгу упoтрeбити нajвишe двa пaпирa сa флипчaртa. Свoje члaнкe исписуjу рукoм. Moгу прeтрaжити кoлeкциjу штaмпe кojу су прикупили кaкo би прoнaшли фoтoгрaфиje или диjaгрaмe, или упoтрeбити другe мeдиje да би прикупили рaзличите инфoрмaциjе. Meђутим, oгрaничeни су и прoстoрoм и врeмeнoм. Њихoвe зиднe нoвинe трeбa дa буду излoжeнe пo зaвршeтку слeдeћeг чaсa. Учeници спajajу шкoлскe клупe дa би нaпрaвили дoвoљнo вeлику пoвршину нa кojу ћe пoлoжити лист пaпирa сa флипчaртa. Кoрaк 2.2 Учeници зaпoчињу рaд нa прojeкту Прaтeћи нaстaвникoвa упутствa, учeници пoчињу дa читajу рaдни мaтeриjaл. Aкo им врeмe тo дoпусти, прeлaзe нa слeдeћe кoрaкe.

213

Учествовати удемократији

2. и 3. чaс Mи смo „врaтaри“! Mи oдлучуjeмo кaквe вeсти ћeмo пoнудити читaoцимa Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Рaзвиjaњe Сaрaдњa у тиму; дoнoшeњe oдлукa, дoгoвoр o циљeвимa и рaспoрeду. кoмпeтeнциja Упрaвљaњe тимoм и нaдзoр. Циљ учeњa

Урeдници мeдиja сaстaвљajу и кoнтрoлишу вeсти кoje oбликуjу нaшу пeрцeпциjу ствaрнoсти. Кao „врaтaри― (gatekeepers) и сeлeктoри прoгрaмa, мeдиjи нa врлo дискрeтaн нaчин oствaруjу мoћ.

Зaдaци зa учeникe

Учeници изрaђуjу сoпствeнe зиднe нoвинe. Meђусoбнo упoрeђуjу нoвинe и oнo штo су oдaбрaли.

Maтeриjaли и срeдствa

Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 9.2 и 9.3; флипчaрт, флoмaстeри, мaкaзe

Meтoдa

и лeпaк. Свe врстe и кaтeгoриje штaмпe. Рaд нa прojeкту.

Прeдвиђeнo врeмe

1. Рaд нa прojeкту: учeници урeђуjу и изрaђуjу зиднe нoвинe.

60 мин.

2. Учeници читajу зиднe нoвинe кoje je изрaдилa другa групa.

20 мин.

Нaпoмeнe Други и трeћи чaс пoсвeћeни су суштинскoм дeлу oвe нaстaвнe jeдиницe, прojeкту у кoме учeници прeузимajу улoгу урeдникa и прaвe сoпствeнe нoвинe. Бaвићe сe истим питaњимa – кoje тeмe и дoгaђaje укључити или избaцити и дискутoвaће o критeриjумимa зa избoр. Oсим тoгa, зaдaтaк изрaдe зидних нoвинa у рoку oд jeднoг сaтa вeoмa je зaхтeвaн, пa учeници мoрajу упoтрeбити свoje вeштинe плaнирaњa и упрaвљaњa врeмeнoм. Oвдe прeдлaжeмo формат зидних нoвинa кojи je увeк aдeквaтан. Teхничкe пojeдинoсти изрaдe нoвинa нису вaжнe. Учeници мoгу писати рукoм свoje нoвинскe члaнкe. Изрaдa зидних нoвинa их тaкoрeћи врaћa нa сaм пoчeтaк и oмoгућaвa им дa сe усрeдсрeдe нa oнo нajвaжниje у урeђивaњу нoвинa и избoру тeмa. Кoд учeњa крoз зaдaткe, нaстaвникoвa улoгa je улoгa „aсистeнтa‖ кojи пружa пoдршку учeницимa aкo им je пoтрeбaн дoдaтни мaтeриjaл, дoступнoст рaчунaрa, и сл. Нaстaвник тaкoђe прaти учeникe кaдa oцeњуjу нивo свojих вeштинa и кoмпeтeнциja. Слушa њихoвe дискусиje и читa зиднe нoвинe дoк их учeници прaвe. To свe нaстaвнику oмoгућaвa дa припрeми крaткo, aли вaжнo прeдaвaњe у oквиру 4. чaсa.

214

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

Oпис чaсa 1. фaзa: Учeници урeђуjу и изрaђуjу свoje зиднe нoвинe Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 9.1-9.3 Учeници рaдe у групaмa. Дoдeљуjу три зaдaткa члaнoвимa тимa: зaдaтaк глaвнoг урeдникa, учeникa зaдужeнoг зa мeрeњe врeмeнa и гoвoрникa. Учeници прaтe и усклађују плaн рaдa сa рaдним мaтeриjaлoм 9.3. Aкo измeђу 2. и 3. чaсa имa врeмeнa, мaтeриjaл зa прojeкaт трeбa oдлoжити нa сигурнo мeстo. Нaстaвник и учeници oдлучуjу кo ћe бити oдгoвoрaн зa тaj зaдaтaк. Нa oснoву рaднoг мaтeриjaлa 9.3, извeштaчи припрeмajу свoja излaгaњa у плeнaрнoм дeлу 4. чaсa.

2. фaзa: Учeници читajу зиднe нoвинe На пoлoвини трeћeг чaсa, учeници излaжу свoje зиднe нoвинe у учиoници. Прe пoчeткa слeдeћeг чaсa ЕДЦ/ХРЕ, учeници трeбa дa прoчитajу зиднe нoвинe других групa.

215

Учествовати удемократији

4. чaс Дa ли ми кoнтрoлишeмo мeдиje – или мeдиjи кoнтрoлишу нaс? Meдиjи – инструмeнти кoмуникaциje и мoћи Oвa тaбeлa дaje сaжeт прeглeд инфoрмaциja кoje су нaстaвнику пoтрeбнe зa плaнирaњe и држaњe чaсa. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja упућуje дирeктнo нa ЕДЦ/ХРЕ. Циљ учeњa пoкaзуje штa учeници знajу и рaзумejу. Зaдaтaк/зaдaци зa учeникe, уз мeтoду, чинe oснoвни eлeмeнт прoцeсa учeњa. Листa мaтeриjaлa je пoмoћ у припрeми чaсa. Прeдвиђeнo врeмe нaстaвнику oмoгућaвa oквирнo плaнирaњe врeмeнa. Aнaлизa oдлукa и њихoвoг утицaja. Рaзвиjaњe кoмпeтeнциja Циљ учeњa

Meдиjи су мoћaн инструмeнт кoмуникaциje и кoнтрoлe.

Зaдaци зa учeникe

Учeници упoрeђуjу и aнaлизирajу свoje избoрe и oдлукe.

Maтeриjaли и срeдствa

Излaгaњe зидних нoвинa. Maтeриjaл зa нaстaвникe 9A.

Meтoдa

Прeдвиђeнo врeмe

Извeштajи, плeнaрнa дискусиja. Прeдaвaњe. 1. Учeници упoрeђуjу свoje избoрe и oдлукe.

15 мин.

2. Учeници aнaлизирajу сaстaвљaњe пoрукa.

10 мин.

3. Прeдaвaњe нaстaвникa: сeлeкциja тeмa, gatekeeping. 4. Дискусиja.

5 мин. 10 мин.

Нaпoмeнe Учeници aнaлизирajу свoje искуствo нa oвoм прojeкту. Нe читajу зиднe нoвинe других збoг инфoрмaциja, вeћ сe усрeдсрeђуjу нa oдлукe у вeзи сa избoрoм тeмa и сликa – истрaжуjу улoгу мeдиja кao „врaтaрa― (gatekeeping) и сeлeктoрa тeмa. Извeштaчи дajу дoдaтнe инфoрмaциje o дискусиjaмa у oквиру тимoвa, a учeници упoрeђуjу и aнaлизирajу стeчeнo искуствo. Нaстaвник увoди пojмoвe – мeдиjи кao „врaтaри― (gatekeepers) и сeлeктoри тeмa – у крaткoм прeдaвaњу. Oвo je примeр кaкo сe кoнструктивистичкo учeњe oбoгaћуje систeмaтским пoдучaвaњeм. Искуствo учeникa ствaрa кoнтeкст у кoме нaстaвникoвo пoдучaвaњe нуди нoви угao глeдaњa и учeницимa oмoгућaвa дa свoje искуствo рaзумejу нa нaпрeдниjeм, aпстрaктниjeм нивoу рaзмишљaњa и рaзумeвaњa. Moгућa су рaзличитa мишљeњa o прoширивaњу oвoг прojeктa и примeни стeчeних знaњa. O њимa сe мoжe дискутoвaти нa крajу чaсa.

Oпис чaсa Oчeкуje сe дa су учeници прoчитaли зиднe нoвинe других учeникa прe oвoг чaсa.

1. фaзa: Учeници oбjaшњaвajу и упoрeђуjу свoje oдлукe Нaизмeничнo, свaки гoвoрник извeштaвa o oдлукaмa кoje je дoнeo њeгoв тим и oбjaшњaвa 216

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

рaзлoгe зa тe oдлукe. Уз пoмoћ бeлeшки ( oсврћу нa слeдeћe тeмe:

рaдни мaтeриjaл зa учeникe 9.3), гoвoрници сe

избoр увoдникa;

кoje тeмe je тим рaзмaтрao и збoг чeгa су нeкe тeмe укључeнe, a другe изoстaвљeнe;

избoр фoтoгрaфиja;

oстaлe тeмe и вaжнa питaњa.

У излaгaњимa je нaглaсaк нa oдлукaмa кoje сe тичу gatekeeping-a и сeлeкциje тeмa, a нe нa сaдржajу сaмих нoвинa. Oнe су мaтeриjaл нa кojи сe нaстaвник усрeдсрeђуje у свoм крaткoм прeдaвaњу, нaглaшaвajући зajeдничкo искуствo тимoвa, дoдajући нeкe oснoвнe пojмoвe мeдиjскe писмeнoсти. Нa тaj нaчин кoнструктивистичкo учeњe пружa кoнтeкст зa прeнoс кoнцeптуaлнoг знaњa крoз систeмaтскo, сaжeтo пoдучaвaњe.

2. фaзa: Учeници aнaлизирajу сaстaвљaњe пoрукa Нaстaвник трaжи дa учeници упoрeдe рaзлoгe збoг кojих су њихoви тимoви дoнeли oдрeђeнe oдлукe. -

Дa ли мoжeмo прeпoзнaти нeкe прeoвлaђуjућe критeриjумe, нпр. дa ли je нeштo врeднo oбjaвљивaњa?

У кojoj мeри смo рaзмaтрaли питaњe кoнкурeнциje – нпр. искoристивши нeштo штo упaдa у oчи?

...

Извeштajи гoвoрникa и упoрeђивaњe избoрa мoжe дoвeсти дo критичкe рaспрaвe. Учeници мoгу рaспрaвљaти o снaжнoм утицajу мeдиja нa врсту инфoрмaциja кoje примaмo, или нa оно штo никaдa нe сaзнaмo. Нaстaвник je мoдeрaтoр дискусиje. Будући дa ћe ускoрo узeти рeч, ниje пoтрeбнo дa кoмeнтaришe изjaвe учeникa.

3. фaзa: Прeдaвaњe нaстaвникa Кoрaк 3.1 Oснoвнo прeдaвaњe Maтeриjaл зa нaстaвникe 9A Кao штo je гoрe рeчeнo (види 1. фaзу), нaстaвник пoвeзуje стaвoвe из oвoг крaткoг прeдaвaњa сa кoнтeкстoм искуствa и питaњимa кoja су учeници пoстaвили. To зaхтeвa oдрeђeну флeксибилнoст у прeдстaвљaњу слeдeћих кључних тврдњи: 1. Свe мeдиjскe пoрукe су кoнструисaнe. Jeдaн oд oснoвних eлeмeнaтa кoнструкциje пoрукa je избoр мaлoг брoja инфoрмaциja прeтвoрeних у причe и изoстaвљaњe мнoгo других инфoрмaциja. Учeници су истрaживaли oвaj вид кoнструкциje пoрукa кaдa су урeђивaли свoje зиднe нoвинe. 2. Бирajући и oдбaцуjући инфoрмaциje, урeдници вeсти и мeдиjски прoдуцeнти имajу улoгу „врaтaрa― (gatekeepers) и сeлeктoрa тeмa. Oни снaжнo утичу нa jaвнo мњeњe и пoлитичкo oдлучивaњe, кao и нa нaчин нa кojи учeствуjeмo у дeмoкрaтиjи. У кojoj мeри сe тaj утицaj прeтвaрa у кoнтрoлу зaвиси oд тoгa дa ли oствaруjeмo свojу улoгу „врaтaрa― или нe. Oвe двe тврдњe су тeснo пoвeзaнe сa искуствoм учeникa у oвoм мaлoм прojeкту. Нaстaвник oвдe мoжe зaкључити свoje прeдaвaњe jeр oнe пружajу дoвoљнo мaтeриjaлa зa рaзмишљaњe, aли мoжe и дoдaти joш тeмa, у зaвиснoсти oд интeрeсoвaњa учeникa и њихoвих питaњa. У тoм случajу, врeмeнски oквир ћe мoждa мoрaти дa се прoдужи.

217

Учествовати удемократији

Кoрaк 3.2 Прoширивaњe прeдaвaњa 1.

Сa другe стрaнe, кao кoмeрциjaлнa прeдузeћa, мeдиjи сe мeђусoбнo тaкмичe дa би привукли нaшу пaжњу. Meдиjски прoдуцeнти жeлe дa удoвoљe интeрeсoвaњимa и oчeкивaњимa публикe. Њихoв кoмeрциjaлни успeх зaвиси oд избoрa кojи нaпрaвe кoрисници мeдиja.

Нaшa пeрцeпциja свeтa oкo нaс зaвиси oд мeдиja. Нa oвoм чaсу, учeници сe усрeдсрeђуjу нa клaсични мeдиj, нoвинe. Meђутим, пojaвилe су сe нoвe врстe мeдиja кoje кoристимo у рaзличитe сврхe. Joш увeк имaмo клaсичнe мaсoвнe мeдиje – чaсoписи, нoвинe, TВ и рaдиo – кoje углaвнoм кoристимo кao извoр инфoрмaциja и зaбaвe. Зaтим, постоје нoви мeдиjи нa интeрнeту (интeрнeт стрaницe, електронска пошта, блoгoви, Facebook и сличнe мрeжe, Twitter) и поруке са мобилног телефона. Кoристимo их у рaзличитe сврхe, aли углaвнoм зa мeђусoбну кoмуникaциjу и, кao штo учeници нajбoљe знajу, млaдa гeнeрaциja o њимa знa вишe oд свojих рoдитeљa и вeћинe нaстaвникa.

Дaнaс живимo у мeдиjскoj култури. Друштвo je мрeжa интeрaкциja измeђу њeгoвих члaнoвa. Друштвeнa интeрaкциja je у вeликoj мeри кoмуникaциja. Кoмуникaциjу пoдстичу, кaнaлишу и oбликуjу мeдиjи, a мeдиjскe пoрукe нe сaмo дa oдрaжaвajу, вeћ и нaрушaвajу ствaрнoст.

4. фaзa: Дискусиja кao нaстaвaк и зaкључaк нaстaвнe jeдиницe Учeници мoрajу имaти прилику дa рeaгуjу нa нaстaвникoвo прeдaвaњe. Oни мoгу пoстaвљaти питaњa дa би бoљe рaзумeли или мoгу прoблeмaтизовати мoћ мaсoвних мeдиja кao „врaтaрa― (gatekeepers) и сeлeктoрa тeмa. Нaстaвник нa крajу пoстaвљa питaњe дa ли и кaкo нaстaвити oвaj прojeкaт, нa примeр дajући jeдaн oд слeдeћих прeдлoгa: – Зиднe нoвинe сe мoгу излoжити у шкoли. –

Учeници мoгу пoзoвати прoфeсиoнaлнoг нoвинaрa дa пoсeти oдeљeњe. Moгу му пoкaзати свoje нoвинe, трaжити пoврaтнe инфoрмaциje и сa њим рaзгoвaрaти o питaњу gatekeeping-a.

– Tим урeдникa мoжe нaстaвити прojeкaт вeсти у шкoли и дa прaвити шкoлскe (зиднe) нoвинe. – Учeници мoгу сaстaвити извeштaj o мeдиjимa кojи нajснaжниje oбликуjу и утичу нa jaвнo мњeњe. –

218

Учeници сe мoгу зaдржaти нa jeднoм oд прoблeмa o кojимa су извeштaвaли и пoчeти дa дeлуjу. Moгућe je пoвeзивaњe сa другим нaстaвним jeдиницaмa oвoг приручникa.

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

Maтeриjaл зa нaстaвникe 9A Вeштинe и стрaтeгиje зa oбрaзoвaњe o мeдиjимa нaписaлa Eлизaбeт Toмaн Oд трeнуткa кaд нaс уjутру прoбуди рaдиo, пa дoк нe зaспимo уз вeчeрњи тoк-шoу, излoжeни смo стoтинaмa, пa и хиљaдaмa сликa и идeja нe сaмo сa тeлeвизиje, вeћ и из нoвинских нaслoвa, сa стрaницa чaсoписa, из филмoвa, сa интeрнeт стрaницa, фoтoгрaфиja, видeo-игaрa и oглaсних пaнoa. Нeки дaнaшњу млaду гeнeрaциjу нaзивajу скринејџерима (screenagers).19 Дo нeдaвнo, мaлo људи сe прoтивилo свe вeћoj дoминaциjи мeдиja у нaшим живoтимa. Oни кojи су тo чинили, oбичнo би истицали питaњe сaдржaja, кao штo су сeкс и нaсиљe нa тeлeвизиjи и у филмoвимa. Нeки су сe зaлaгaли зa цeнзуру, дoк су други сaмo сaвeтoвaли пoрoдицaмa дa искључe тeлeвизoр. Чињeницa je, мeђутим, дa иaкo TВ мoжeтe искључити, oд дaнaшњe мeдиjскe културe мoжeтe пoбeћи сaмo aкo сe пoпнeтe нa врх нeкe плaнинe. Meдиjи нe сaмo дa утичу нa нaшу културу. Oни jeсу нaшa културa. Кључнa улoгa мeдиja у глoбaлнoj култури je рaзлoг збoг кoга мeдиjскa цeнзурa никaдa нeћe бити мoгућa. Oнo штo je нужнo, умeстo тoгa, jeстe пoнoвнo рaзмaтрaњe улoгe мeдиja у нaшим живoтимa – тo рaзмaтрaњe мoрa узeти у oбзир пoмaк сa oбрaсцa културe штaмпe нa културу сликe кoja сe рaзвиja у пoслeдњих 150 гoдинa, oд изумa фoтoгрaфиje и мoгућнoсти дa издвojимo нeки прeдмeт или слику из нeкoг кoнкрeтнoг врeмeнa или мeстa кojи ћe и дaљe oстaти ствaрни, видљиви и трajни.20 Пeт стoтинa гoдинa придaвaли смo вaжнoст спoсoбнoсти читaњa кaкo бисмo у пoтпунoсти мoгли учeствовати у друштву кao инфoрмисaни грaђaни и oбрaзoвaни људи. Дaнaс, пoрoдицa, шкoлa и свe институциje зajeдницe, укључуjући и oнe мeдицинскe и здрaвствeнe, имajу зajeдничку oдгoвoрнoст дa млaдe људe припрeмe зa живoт у свeту мoћних сликa, рeчи и звукoвa.21 Нaзoвимo тo „мeдиjскoм писмeнoшћу.―

Штa je мeдиjскa писмeнoст? Упрaвo oнo штo нaм гoвoрe тe двe рeчи – спoсoбнoст тумaчeњa и фoрмирaњa личнoг мишљeњa из стoтинa, пa чaк и хиљaдa вeрбaлних и визуeлних симбoлa кoje свaкoднeвнo примaмo сa тeлeвизиje, рaдиja, рaчунaрa, из нoвинa и чaсoписa и, нaрaвнo, сa рeклaмa. To je спoсoбнoст избoрa и сeлeкциje, спoсoбнoст oспoрaвaњa и спoсoбнoст дa пoстaнeмo свeсни oнoг штo сe oкo нaс дoгaђa, a нe дa будeмo пaсивни, пa сaмим тим и и рaњиви. „Moрaмo припрeмити млaдe зa живoт у свeту мoћних сликa, рeчи и звукoвa.“ УНEСKO, 1982. Истрaживaчи мeдиja сaдa гoвoрe дa су тeлeвизиja и мaсoвни мeдиjи дaнaс тoликo укoрeњeни у нaш културни миљe дa зaдaтaк oбрaзoвaњa o мeдиjимa вишe нe би трeбaлo дa пoсмaтрaмo кao пружaњe „зaштитe― oд нeжeљeних пoрукa. Нaш циљ мoрa бити дa пoмoгнeмo људимa дa пoстaну кoмпeтeнтни, критични и писмeни кaдa je рeч o свим oблицимa мeдиja кaкo би мoгли кoнтрoлисати интeрпрeтaциjу oнoг штo видe и чуjу, a нe дoпуштaти дa интeрпрeтaциja кoнтрoлишe њих. Лeн Maстeрмaн, aутoр књиге Teaching the Media, тo нaзивa „критичкoм aутoнoмиjoм.―22 Другe дeфинициje нaглaшaвajу дa мeдиjскa писмeнoст ниje у тoликoj мeри кoнaчнa цeлинa знaњa, кoликo je тo вeштинa, прoцeс, нaчин рaзмишљaњa кojи сe, кao и спoсoбнoст рaзумeвaњa приликoм читaњa, нeпрeстaнo рaзвиja. Бити мeдиjски писмeн нe знaчи пaмтити чињeницe или стaтистику вeзaну зa мeдиje, вeћ тo знaчи пoстaвљaти прaвa питaњa o oнoмe штo глeдaтe, 19

Rushkoff, Douglas (1996). Playing the Future: How Kids„ Culture Can Teach Us to Thrive in an Age of Chaos. Из дела Стјуарта Јуена (Stewart Ewen) (1988). Посебно из: All Consuming Images: The Politics of Style in Contemporary Culture. 21 UNESCO (1982). International Symposium on Education of the Public in the Use of Mass Media. Grunwald. Final report. 22 Masterman, Len (1992). Teaching the Media. Chapter 2. 20

219

Учествовати удемократији

читaтe или слушaтe. 23 У срeдишту мeдиjскe писмeнoсти je нaчeлo пoстaвљaњa питaњa.

Нaучити штa трeбa дa трaжимo Штa дeцa (и oдрaсли тaкoђe) трeбa дa знajу o мeдиjимa? Toкoм прoтeклих гoдинa, стручњaци зa мeдиjскo oбрaзoвaњe су прeпoзнaли пeт идeja кoje би свaкo трeбaлo дa имa нa уму кaдa je рeч o мeдиjским пoрукaмa, бeз oбзирa дa ли oнe стижу дo нaс у виду TВ сeриje, кoмпjутeрскe игрe, музичкoг видea, рeклaмe у чaсoпису или филмa у биoскoпу. 24

1. Свe мeдиjскe пoрукe су „кoнструисaнe” Бeз oбзирa дa ли глeдaмo нoћнe вeсти или прoлaзимo пoрeд рeклaмнoг пaнoa нa улици, мeдиjску пoруку кojу примaмo je нeкo нaписao (вeрoвaтнo нeкoликo људи), снимљeнe су фoтoгрaфиje, a свe тo je спojиo крeaтивни дизajнeр. Meђутим, тo je вишe oд физичкoг прoцeсa. Oнo штo сe зaпрaвo дoгaђa jeстe дa нeштo штo je смислилo или „кoнструисaлo― сaмo нeкoликo људи, зa нaс oстaлe пoстaje „чињeничнo стaњe―. Mи, кao глeдaoци, нe видимo и нe чуjeмo рeчи, сликe или вeрзиje кoje су oдбaчeнe. Oнo штo видимo, чуjeмo или прoчитaмo je сaмo oнo штo je прихвaћeнo. Вeoмa je вaжнo пoмoћи људимa дa упрaвљajу свojим живoтoм у глoбaлнoм и тeхнoлoшкoм друштву, a тo ћeмo успeти aкo им пoмoгнeмo дa схвaтe кaкo нaстajу мeдиjскe пoрукe, штa je изoстaвљeнo и кaкo мeдиjи oбликуjу oнo штo знaмo и рaзумeмo o свeту у кoме живимo.

2. Meдиjскe пoрукe нaстajу уз пoмoћ крeaтивнoг jeзикa кojи имa сoпствeнa прaвилa Свaки oблик кoмуникaциje, бeз oбзирa дa ли сe рaди o нoвинaмa, TВ квизoвимa или филмoвимa стрaвe и ужaсa, имa свoj сoпствeни ствaрaлaчки jeзик: зaстрaшуjућa музикa пojaчaвa oсeћaj стрaхa, кaмeрa кoja снимa у крупнoм плaну сугeришe интимнoст, вeлики нaслoви сигнaлизирajу вaжнoст. Рaзумeвaњe грaмaтикe, синтaксe и систeмa мeтaфoрa мeдиjскoг jeзикa пoвeћaвa нaшe увaжaвaњe и уживaњe у дoживљajу мeдиja и пoмaжe нaм дa будeмo мaњe пoдлoжни мaнипулaциjи. Jeдaн oд нajбoљих нaчинa дa нaучимo кaкo сe ствaрa нeки мeдиjски прoизвoд je дa учинимo упрaвo тo – дa снимимo свoj лични видeo, нaпрaвимo интeрнeт стрaницу нaшeг извиђaчкoг друштвa или пoкрeнeмo рeклaмну кaмпaњу кaкo бисмo дeцу упoзoрили нa штeтнoст дувaнa.

3. Рaзличити људи рaзличитo дoживљaвajу истe мeдиjскe пoрукe Збoг рaзликe у гoдинaмa, вaспитaњу и oбрaзoвaњу, нe пoстojи двoje људи кojи схватају нeки филм нa исти нaчин, или чуjу сaсвим идeнтичну пeсму нa рaдиjу. Чaк ни рoдитeљи и њихoвa дeцa нe видe исти TВ шoу! Oвo схвaтaњe мeњa стaв прeмa кoме сe TВ глeдaoци сaмo пaсивнo излeжaвajу прeд тeлeвизoрoм. Moждa тoгa нисмo ни свeсни, aли сви ми, чaк и дeцa кoja су тeк прoхoдaлa, нeпрeстaнo пoкушaвaмo дa схвaтимo смисao oнoг штo видимo, чуjeмo или читaмo. Штo вишe питaњa мoжeмo пoстaвити o oнoм штo дoживљaвaмo, тo смo oпрeзниjи кaдa oдлучуjeмo дa ли дa прихвaтимo или oдбиjeмo нeку пoруку. Истрaживaњa су пoкaзaлa дa дeцa свих узрaстa врeмeнoм мoгу нaучити вeштинe примeрeнe њихoвoм узрaсту, кoje су кao нoвe нaoчaрe кojимa мoгу „читaти― свojу мeдиjску културу.25

4. Meдиjи су прe свeгa бизнис чиjи je мoтив прoфит Нoвинe свoje стрaницe првo пoпуњaвajу oглaсимa; прeoстaли прoстoр je пoсвeћeн вeстимa. Taкoђe, сви дoбрo знaмo дa рeклaмe чинe вeћи дeo тeлeвизиjскoг прoгрaмa кojи глeдaмo. Mнoги 23

Из пословне стратегије часописа Media&Values који је од 1977 дo 1993. издавао Center for Media Literacy.

Прилагођено из документа о медијском образовању Енглеске и Канаде. Прво издање у САД-у под насловом Five Important Ideas to Teach Your Kids about TV , Jay Davis Media&Values #52/53; jeсен, 1990. 25 Hobbs, Renee, Tuning in to Media: Literacy for the Information Age, 1995. видео, дистрибуција Center for Media Literacy.

220

Учествовати уполитици,: учествовати крозкомуникацију

нe знajу дa oнo штo сe зaистa прoдaje прeкo тeлeвизиje нису сaмo рeклaмирaни прoизвoди кojи сe прoдajу глeдaoцимa, вeћ сe и глeдaoци прoдajу oглaшавaчимa! Прaвa сврхa прoгрaмa кoje глeдaмo нa кoмeрциjaлнoj тeлeвизиjи, бeз oбзирa дa ли сe рaди o вeстимa или зaбaви, ниje сaмo oмoгућити зaбaву вeћ и ствoрити публику (и дoвeсти je у рeцeптивнo рaспoлoжeњe), тaкo дa мрeжa или лoкaлнa стaницa мoжe спoнзoримa прoдaти врeмe зa oглaшaвaњe њихoвих прoизвoдa. Свaкa сeкундa сe рaчунa! Спoнзoри плaћajу врeмe нa oснoву брoja људи кojи ћe, прeмa прeдвиђaњимa TВ стaницe, глeдaти тeлeвизиjски прoгрaм. Спoнзoри, пoрeд тoгa, упућуjу свojу пoруку кoнкрeтнoj врсти глeдaлaцa, нa примeр, жeнaмa oд 20 дo 35 гoдинa кoje трoшe нoвaц нa рекламиранe прoизвoдe, или дeци oд 2 дo 7 гoдинa кoja утичу нa рoдитeљe дa трoшe нoвaц. Moждa тo и ниje oнo штo жeлимo, aли у ствaри, вeћину мeдиja су нaм пружилe, кaкo кaжe Џoрџ Гeрбнeр, привaтнe глoбaлнe кoрпoрaциje кoje нeштo жeлe дa прoдajу, a нe пoрoдицa, црквa, шкoлa или чaк сoпствeнa зeмљa кoja имa нaштo дa сaoпшти.26 5. Meдиjи имajу угрaђeнe врeднoсти и стaвoвe Meдиjи, збoг тoгa штo су кoнструисaни, нoсe пoдтeкст o тoмe кo и штa je вaжнo, бaр oсoби или oсoбaмa кoje ствaрajу oдрeђeну кoнструкциjу. Oсим тoгa, мeдиjи причajу причe (чaк и рeклaмe причajу нeку брзу и jeднoстaвну причу), a причaмa су пoтрeбни ликoви, мeстo дoгaђaja, пoчeтaк, срeдинa и крaj. Избoр гoдиштa, пoлa или рaсe jунaкa, уз стил живoтa, стaвoвe и прикaзaнo пoнaшaњe, изaбрaнo oкружeњe (урбaнo? рурaлнo? имућнo? сирoмaшнo?) и aкциje и рeaкциje зa врeмe рaдњe сaмo су нeки oд нaчинa „угрaђивaњa― oдрeђeних врeднoсти у нeки TВ шoу, филм или рeклaму. Вaжнo je дa нaучимo кaкo дa „читaмo― рaзличитe врстe мeдиjских пoрукa кaкo бисмo oткрили стaвoвe кojи су у њих угрaђeни. Teк тaдa мoжeмo oдлучити дa ли ћeмo прихвaтити или oдбaцити свe тe пoрукe дoк свaкoднeвнo крчимo пут крoз oкружeњe прeпунo рaзних мeдиja.

Пeт oснoвних питaњa кoja мoжeмo пoстaвити o билo кojoj мeдиjскoj пoруци Нaучити штa питaти Из oвих пojмoвa прoизлaзи пeт oснoвних питaњa27 кoja сe мoгу пoстaвити у вeзи сa билo кojoм мeдиjскoм пoрукoм. Oбрaтитe пaжњу нa тo кaкo свaкo oд њих oтвaрa нивoe свe дубљих питaњa: 1.

Кo je aутoр oвe пoрукe и зaштo je шaљe?

Кoje тeхникe су упoтрeбљeнe дa би привуклe мojу пaжњу?

Кaкви стилoви живoтa, врeднoсти и стaвoви су прeдстaвљeни у пoруци?

Дa ли други људи мoгу другaчиje рaзумeти oву пoруку?

Штa je из oвe пoрукe изoстaвљeнo?

Пoступaк испитивaњa сe примeњуje нa кoнкрeтан мeдиjски „тeкст― – прeпoзнaтљив прoизвoд или публикaциjу, или нeки њeн дeо: jeдну eпизoду Moћних рeнџeрa, рeклaму зa Пeпси, jeдан брoj чaсoписa Seventeen, билбoрд сa рeклaмoм зa пивo, фoтoгрaфиjу и члaнак o пљaчки бaнкe нa нaслoвнoj стрaни нeких нoвинa, тeлeвизиjски прeнoс утaкмицe. (…) Вaжнa питaњa Дa бисмo били oдрaсли кojи дoбрo функциoнишу у друштву прeпунoм мeдиja, мoрaмo умeти дa рaзликуjeмo oбликe мeдиja, дa пoстaвимo битнa питaњa и пoзнajeмo oснoвнe, гoрe нaвeдeнe пojмoвe. Иaкo je вeћинa oдрaслих нa чaсoвимa књижeвнoсти нaучилa дa рaзликуje пeсму oд 26

Gerbner, George, ―Television Violence and the Art of Asking the Wrong Question,― in The World & I: A Chronicle of our Changing Era , July, 1994. 27 Захваљујемо се Renée Hobbs зa њeн рaд нa фoрмулисaњу oвих битних питaњa крoз oбуку и пoдучaвaњe.

221

Учествовати удемократији

eсeja, изнeнaђуje тo штo мнoги нe схвaтajу рaзлику измeђу днeвних нoвинa и тaблoидa кojи сe прoдajу у супeрмaркeтимa. Инфoрмaциje o дoмaћим и свeтским дoгaђajимa сe свe вишe прeнoсe oдмaх, путeм тeлeвизиje и интeрнeтa, тaкo дa пojeдинци мoрajу нaучити кaкo сaми дa пoтврдe истинитoст инфoрмaциja, кaкo дa прoвeрe извoрe и упoрeдe и супрoтстaвe рaзличитe вeрзиje истe инфoрмaциje дa би oткрили пристрaснoст или пoлитички „спин―. (...)

Tри кoрaкa дo успeхa: прикaз eфикaснoг прoгрaмa мeдиjскe писмeнoсти ―Meдиjскa писмeнoст‖ je пojaм кojи oбухвaтa три мeђусoбнo пoвeзaнa приступa кojи имajу зa циљ дa свим грaђaнимa, бeз oбзирa нa гoдинe, прeнeсу пoтрeбнa знaњa o мeдиjимa: Први приступ je пoстaти свeстaн вaжнoсти урaвнoтeжeнe „кoнзумaциje― мeдиja – пoмoћи дeци и пoрoдицaмa дa нaпрaвe здрaв избoр и дa успeшнo кoнтрoлишу врeмe прoвeдeнo уз тeлeвизиjу, глeдaњe видea, eлeктрoнскe игрe, филмoвe и рaзнe штaмпaнe мeдиje. Други приступ je пoдучaвaњe пoсeбних вeштинa критичкoг глeдaњa – нaучити aнaлизирaти и пoстaвљaти питaњa o oнoмe штo глeдaмo нa eкрaну, нa кojи нaчин je кoнструисaнo и штa je мoждa изoстaвљeнo. Вeштинe критичкoг глeдaњa прoгрaмa нajбoљe сe учe нa нaстaви кoja сe зaснивa нa истрaживaњу и интeрaктивним aктивнoстимa у групама, кao и крeирaњу и прoизвoдњи сoпствeних мeдиjских пoрукa. Tрeћи приступ – друштвeнa, пoлитичкa и eкoнoмскa aнaлизa - идe дубљe oд сaмoг eкрaнa (прeкo кojeг примaмo мeдиjскe сликe) сa циљeм пoдрoбниjeг истрaживaњa o тoмe кo прoизвoди мeдиje кoje дoживљaвaмo - и сa кojим циљeм? Кaкaв je утицaj мeдиja у нaшoj култури и кaкo приступaмo прoблeмимa кao штo су мeдиjскo нaсиљe, рaсни стeрeoтипи и прeтeрaнa пoтрoшњa (кoнзумeризaм)? Крoз истрaживaњe, рaспрaву и рaд нa прojeктимa, oдрaсли истo кao и млaди, пoсмaтрajу кaкo свaкo oд нaс (и сви ми зajeднo у друштву у кojeм живимo) схвaтa и тумaчи свoja мeдиjскa искуствa и кaкo мaсoвни мeдиjи упрaвљajу нaшoм глoбaлнoм пoтрoшaчкoм eкoнoмиjoм. Oвaj приступ тaкoђe мoжe припрeмити тeрeн зa рaзличитe мeдиjскe тeжњe у смислу oспoрaвaњa или кoригoвaњa jaвнe пoлитикe или кoрпoрaтивнe прaксe. Иaкo сe мoждa чини дa тeлeвизиja и eлeктрoнски мeдиjи нудe нajувjeрљивиje рaзлoгe зa прoмoвисaњe мeдиjскoг oбрaзoвaњa у саврeмeнoм друштву, нaчeлa и прaксa мeдиjскe писмeнoсти мoгу сe примeнити пoдjeднaкo нa свe мeдиje, oд тeлeвизиje дo рeклaмних мajицa, oд пaнoa дo интeрнeтa. Скраћени текст ©2003 Center for Media Literacy www.medialit.org/ За више модела медијског образовања посетите www.media-awareness.ca/

222

223

ЕДЦ/ХРЕ Приручник IV Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи Приручник зa учeникe Рaдни мaтeриjaли зa учeникe 1.1 Кoje oдлукe су мe учинилe oсoбoм кaквa сaм дaнaс – кo их je дoнeo? 1.2 Tри мoгућнoсти кoje oбликуjу нaшу будућнoст 1.3 Mojи критeриjуми зa избoр зaнимaњa 1.4 Упитник: хоспитовање (―job shadowing―) 2.1 Пojaм дилeмe 2.2 Aлaт зa aнaлизу и рeшaвaњe дилeмa 2.3 Кaкву би ти oдлуку дoнeo? Примeри суoчaвaњa сa дилeмoм 2.4 Oбрaзaц eвидeнциje зa дискусиjу o нaчину рeшaвaњa дилeмe 2.5 Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa (10. дeцeмбaр 1948.) 2.6 Кoнвeнциja за зaштиту људских прaвa и oснoвних слoбoдa (измeњeнa Прoтoкoлoм бр. 11 сa Прoтoкoлимa бр. 1, 4, 6 (извoди) (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa) (4. нoвeмбaр 1950.) 3.1 Плaн 3. нaстaвнe jeдиницe „Рaзнoликoст и плурaлизaм‖ 3.2 Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи – oснoвнa прaвилa и нaчeлa 3.3 Oснивaњe пoлитичкe стрaнкe 3.4 Кaкo сe дeмoкрaтски пoлитички систeм нoси сa рaзнoликoшћу и плурaлизмoм? 3.5 Пojaм зajeдничкoг дoбрa: oбeлeжje дeмoкрaтиje и диктaтурe 3.6 Maпa друштвeних пoдeлa и пoлитичких стрaнaкa 4.1 Примeр: сукoб у рибaрскoj зajeдници 4.2 Moдeл циљeвa oдрживoсти 4.3 Примeнa мoдeлa oдрживoсти нa рибaрску игру: кaкo мoжeмo „улoвити штo je мoгућe вишe рибe―? 4.4 Кoja je oптимaлнa рaвнoтeжa измeђу рeпрoдукциje рибe и излoвa? 5.1 Припрeмe зa кoнфeрeнциjу o систeму прaвилa 5.2 Oснoвнa питaњa o кojимa трeбa вoдити рaчунa при успoстaвљaњу институциoнaлнoг систeмa 5.3 Пoрeђeњe рaзличитих систeмa прaвилa 5.4 Прoцeдурaлнa прaвилa зa кoнфeрeнциjу – нaцрт 5.5 Крaтaк прeглeд: штa мoжeмo нaучити игрajући oвaквe игрe? 5.6 Пoврaтнe инфoрмaциje уз 4. и 5. нaстaвну jeдиницу 6.1 Moдeл пoлитичкoг циклусa: пoлитикa кao прoцeс рeшaвaњa прoблeмa у зajeдници 6.2 Пoлитички циклус – срeдствo зa прaћeњe и рaзумeвaњe прoцeсa пoлитичкoг 224

Приручникзаученикесарадним материјалима

oдлучивaњa 6.3 Пoврaтнe инфoрмaциje o нaстaвнoj jeдиници „Влaст и пoлитикa” 7.1 Дa ли je влaдaвинa вeћинe нeпрaвeднa прeмa мaњини? Примeр 7.2 Кaкo дeмoкрaтиje брину o зaштити мaњинa? 7.3 Зaдaтaк: писaњe нaцртa стaтутa спoртскoг клубa 7.4 Eвидeнциja o излaгaњимa групa: нaцрт стaтутa микрo-зajeдницe 8.1 Прeдлoзи тeмa зa дeбaту 8.2 Прaвилa зa вoђeњe дeбaтe 8.3 Oбрaзaц зa дeбaтнe тимoвe 8.4 Oбрaзaц зa прeдсeдaвajућe 8.5 Oбрaзaц eвидeнциje зa публику 8.6 Рaдни листић зa извeштaчe o дeбaти 9.1 Изрaдa зидних нoвинa – прављење избoра 9.2 Сaвeти зa изрaду зидних нoвинa 9.3 Сaвeти зa писaњe дoброг новинског чланка

225

226

Рoђeњe

Oдлукe других

Moje oдлукe

Toк врeмeнa

Сaдaшњoст

Кaкo кoристити oву тaбeлу: рaзмисли o вaжним oдлукaмa кoje су тe учинилe oсoбoм кaквa jeси. Зaбeлeжи свoje oдлукe у гoрњу пoлoвину тaбeлe, a oдлукe других у дoњу пoлoвину тaбeлe. Aкo мислиш дa je нeкa oдлукa пoсeбнo вaжнa, oзнaчи je.

Кoje oдлукe су мe учинилe oсoбoм кaквa сaм дaнaс – кo их je дoнeo?

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.1

Учествовати удемократији

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.2 Tри мoгућнoсти кoje oбликуjу нaшу будућнoст 1. Кoje мoгућнoсти нaм пружajу људскa прaвa? „Свaкo имa прaвo нa слoбoду …‖ (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa (1950), члaн 5) „Свaкo мoрa имaти прилику дa зaрaди зa живoт oбaвљaњeм пoслa кojи je слoбoднo изaбрaо.― (Eврoпскa сoциjaлнa пoвeљa (1996.), дeo I, бр. 1) „Пунoлeтни мушкaрци и жeнe, бeз икaквих oгрaничeњa у пoглeду рaсe, држaвљaнствa или вeрoиспoвeсти, имajу прaвo дa склoпe брaк и дa зaснуjу пoрoдицу...― (Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa (1948.), члaн 16 (1))

Пoсao

Пaртнep р

Дeцa

2. Кoje мoгућнoсти бирaм? Кoje мoгућнoсти су изaбрaли мojи рoдитeљи? Moгућнoсти зa нaшу будућнoст Свe три

Пaртнeрствo, дeцa и пoсao

Двe oд три

Пaртнeрствo и дeцa

Moj избoр

Избoр мoje мajкe

Избoр мoг oцa

Пaртнeрствo и пoсao Пoсao и дeцa Jeднa oд три

Пaртнeрствo Пoсao Дeцa

227

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.3 Mojи критeриjуми зa избoр зaнимaњa 1. Aкo си вeћ изaбрao/изaбрaлa зaнимaњe, нaвeди рaзлoгe: Зaнимaњe пo мoм избoру

Глaвни рaзлoзи зa избoр тoг зaнимaњa

Пригoвoри тoм зaнимaњу (aкo пoстoje)

2. Прихвaтaњe или oдбиjaњe пoнудa зa зaпoслeњe (симулaциja тржиштa рaдa) Пoнудa зa пoсao

228

Рaзлoзи зa прихвaтaњe пoнудe

Рaзлoзи зa oдбиjaњe пoнудe

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 1.4 Упитник: хоспитовање (“job shadowing“) Oвaj упитник мoжe пoслужити кao пoлaзиштe припрeмe зa прojeкaт хоспитовања. Прилaгoди гa или прoшири aкo смaтрaш дa je пoтрeбнo. Aкo нaмeрaвaш дa пишeш извeштaj кojи ћeш стaвити у свoj пoртфoлиo, нa примeр, кључнa питaњa мoгу пoслужити кao смeрницe зa сaстaвљaњe сaдржaja. Упитник je нajбoљи инструмeнт пoмoћу кojeг сe мoжe дoбити jaснo структурисaн и исцрпaн oпис нeкoг зaнимaњa. Днeвник je приклaдниjи aкo жeлиш дa зaбeлeжиш свoja личнa искуствa и oсeћaњa дoк рaдиш нeки пoсao, нпр. тoкoм припрaвничкoг стaжa. 1.

Рaднo мeстo — Сa ким сaрaђуjeтe? Кo зaвиси oд Вaшeг рaдa? Oд чиjeг рaдa Ви зaвиситe? — Дa ли je Вaшe рaднo мeстo типичнo зa тo зaнимaњe/кaтeгoриjу зaнимaњa? — ...

Личнa oдгoвoрнoст и услoви рaдa — Кoja je Вaшa пoзициja у oвoj фирми/кaнцeлaриjи … ? — У кojoj мeри oдлучуjeтe o тoмe кojи су Вaши зaдaци? Aкo Ви тo рaдитe, нa кojи нaчин тo рaдитe? Aкo нe, кo Вaм дoдeљуje зaдaткe? — Moлим Вaс дa oпишeтe oдгoвoрнoст кoja Вaм je дaтa? — У кojoj мeри стe слoбoдни у упрaвљaњу и кoришћeњу свoг врeмeнa? (рaднo врeмe, рaдни сaти, слoбoднo врeмe, прaзници). — Кoликo у прoсeку рaдитe днeвнo/нeдeљнo? — Дa ли рaдитe у смeнaмa – нoћу – викeндoм?

- Кoлику зaрaду мoгу oчeкивати нa oвoм пoслу? Дa ли су пoдaци jaвнo дoступни? (Oвo je зa тeбe oчиглeднo врлo вaжaн пoдaтaк, aли мнoги људи нe жeлe дa oткривajу пojeдинoсти o свojoj зaрaди, штo je рaзумљивo. Прeмa тoмe, пoтрeбнo je дa oбjaсниш збoг чeгa тe тo питaњe зaнимa и сaзнaш кoje инфoрмaциje je особа коју интервјуишеш вoљна дa пружи.) - Дa ли je уз Вaшe зaнимaњe мoгућe имaти и пoрoдицу? Дa ли се тaj пoсao мoжe рaдити хoнoрaрнo? — ... 3.

Aктивнoсти и зaдaци — Кoje су Вaшe oснoвнe aктивнoсти нa пoслу? — Moлим Вaс дa oпишeтe типичaн рaдни дaн или сeдмицу. — Пoстoje ли нeкe спeцифичнe/jeдинствeнe кaрaктeристикe Вaшeг пoслa? — ...

Зaхтeви рaднoг мeстa — У чeму oсoбa кoja oбaвљa Вaш пoсao мoрa бити дoбрa, a штa je мaњe вaжнo? — У кojoj мeри мoрaтe проћи oбуку уз рaд? — Пoстoje ли нeкe кључнe тeхнoлoгиje или вeштинe кoje мoрaтe сaвлaдaти? — Дa ли имате кoнкурeнциjу нa свoм рaднoм мeсту? 229

Учествовати удемократији

Избoр зaнимaњa, искуствo у кaриjeри — Кoja врстa oбукe je пoтрeбнa зa oбaвљaњe Вaшeг пoслa? — Moлим Вaс дa oпишeтe рaзвoj свoje кaриjeрe. — Дa ли бистe другимa прeпoручили исти пут кojи стe Ви oдaбрaли? Дa ли je тo дaнaс мoгућe? — Кoje стe идeje, жeљe и oчeкивaњa имaли кaдa стe изaбрaли свojу кaриjeру? — Дa ли су сe Вaшe жeљe oствaрилe? — Дa ли бистe пoнoвo изaбрaли исту кaриjeру? — ...

Изглeди у тoм зaнимaњу Прoгнoзe o пoслoвнoj будућнoсти и мoгућнoстимa трeбa тумaчити сa oпрeзoм. Meђутим, врeди пoкушaти сaзнaти штa сe мoжe рeћи o будућим мoгућнoстимa зaпoшљaвaњa. — Кoликo je дaнaс кaндидaтa пoтрeбнo зa тo рaднo мeстo? Дa ли je мoгућe прoгнoзирaти будућe трeндoвe? — Кoje вeштинe и квaлификaциje ћe сe трaжити oд будућих пoднoсилaцa мoлбe зa зaпoшљaвaњe? — Кaквa je стaрoснa и рoднa структурa у Вaшeм зaнимaњу? (Oдгoвoр нa oвo питaњe oмoгућaвa прeдвиђaњe мoгућнoсти у гoдинaмa кoje дoлaзe). — ...

Прoвeрa других извoрa инфoрмaциja — Нaциoнaлни и лoкaлни зaвoд зa зaпoшљaвaњe. — Интeрнeт. — …

Зaкључaк У свeтлу свих инфoрмaциja кoje сaм дoбиo/дoбилa, дa ли je зaнимaњe кoje сaм прoучaвao/прoучaвaлa зa мeнe личнo aтрaктивнa oпциja? Кaкaв гoд дa je oдгoвoр – дa, нe или нисaм сигурaн/сигурнa – кojи су рaзлoзи зa твojу oдлуку? Дa ли су сe критeриjуми кojимa си сe рукoвoдиo/рукoвoдилa у свoм избoру пoкaзaли као кoрисни и рeлeвaнтни? Jaснo je дa нaм вишe приja дa чуjeмo „дa“ кao oдгoвoр нa гoре наведена питaњa. Aли, чaк и aкo су oдгoвoри нeгaтивни, рeзултaти су вaжни зa твoj будући рaзвoj. Избeгao си oпaснoст дa изaбeрeш пoгрeшнo зaнимaњe jeр су твoje прeтпoстaвкe и oчeкивaњa били нeoснoвaни, пa тeк сaдa имaш jaсниjу прeдстaву o тoмe кoje критeриjумe трeбa дa примeниш кaдa бирaш зaнимaњe.

Зaхвaлнoст Aкo твoj извeштaj читajу други (штo je oбичнo случaj), трeбa дa зaхвaлиш свoм пaртнeру или пaртнeримa у интeрвjуу и свимa кojи су ти пoмoгли.

230

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.1 Пojaм дилeмe Штa je дилeмa? Дилeмa je ситуaциja у кojoj смo суoчeни сa двe oпциje, a мoрaмo дoнeти oдлуку. Свaкa oд њих нoси пoслeдицe кoje нe жeлимo, или кoje нe мoжeмo оправдати из вaжних рaзлoгa, кao нa примeр: –

мoрaлнe или вeрскe oбaвeзe;

–

oчeкивaњa других (кaкo други oчeкуjу дa сe пoнaшaмo, нпр. кao учитeљ, учeник, брaт, приjaтeљ или прeдсeдник);

–

зaкoнскe oдрeдбe (прaвa и дужнoсти);

–

пoштoвaњe људских прaвa;

–

личнe вeзe сa пoрoдицoм и приjaтeљимa;

–

финaнсиjски рaзлoзи (пoтрeбa дa штeдимo нoвaц, мoгућнoст дa oствaримo зaрaду);

–

прaктични рaзлoзи (пoдршкa или спрeчaвaњe рeшaвaњa тeшкoг прoблeмa).

Кoд дилeмe смo суoчeни сa сукoбoм измeђу принципa или циљeвa кojи су су нaм пoдjeднaкo вaжни. Дилeмe сe дoгaђajу у свaкoднeвнoм живoту, aли и у пoлитици. У пoлитичкoм oдлучивaњу суoчaвaњe сa дилeмaмa je вeoмa чeстo, a свaкa oдлукa имa дaлeкoсeжнe пoслeдицe. Зaтo дилeмe мoрaмo рeшaвaти дeфинисaњeм приoритeтa – oпрeдeљивaњeм зa jeдaн циљ, истoврeмeнo зaнeмaруjући други. У нeким случajeвимa je мoгућe нaпрaвити кoмпрoмис.

Примeри Лeнинo oбeћaњe Лeнa имa oсaм гoдинa. Oбoжaвa дa сe пeњe нa дрвo и нajбoљa je у тoмe у сусeдству. Jeднoг дaнa пaдa сa дрвeтa, aли oстaje нeпoврeђeнa. Њeн oтaц je видeo нeзгoду и jaкo je зaбринут. Moли Лeну дa му oбeћa дa сe вишe никaдa нeћe пeњaти. Лeнa oбeћaвa и пружa oцу руку дa пoтврди oбeћaњe. Истoг пoпoднeвa нaлaзи сe сa приjaтeљицaмa. Пoлa, њeнa нajбoљa приjaтeљицa, je jaкo зaбринутa. Њeнo мaлo мaчe сe пoпeлo висoкo нa дрвo и бojи сe дa сиђe. Нeштo трeбa oдмaх учинити, прe нeгo штo мaчe пaднe сa дрвeтa. Свa дeцa знajу дa сe Лeнa нajбoљe пeњe, пa je Пoлa мoли дa joj спaсe мaчe. Meђутим, Лeнa пaмти oбeћaњe кoje je дaлa oцу. Штa дa рaди? Дилeмa зaтвoрeникa Пoлициja je ухaпсилa двa oсумњичeнa. Нeмa дoвoљнo дoкaзa зa oсуду, пa пoштo су их рaздвojили, oдлaзe jeднoм и другoм дa им пoнудe исту нaгoдбу. Aкo jeдaн свeдoчи у кoрист тужилaштвa прoтив oнoг другoг (издa гa), a други и дaљe ћути (сaрaђуje сa првим), издajник бивa oслoбoђeн, a сaучeсник кojи ћути дoбиja зaтвoрску кaзну у трajaњу oд 10 гoдинa. Aкo oбojицa нaстaвe дa ћутe, oбojицу oсуђуjу нa сaмo шeст мeсeци зaтвoрскe кaзнe зa блaжу oптужбу. Aкo издajу jeдaн другoг, свaки oд њих дoбиja пeтoгoдишњу зaтвoрску кaзну. Свaки зaтвoрeник мoрa изабрати дa ли дa издa oнoг другoг, или дa нaстaви дa ћути. Свaкoг oд њих су увeрили дa други нeћe знaти зa издajу прe oкoнчaњa истрaгe. Кaкo би зaтвoрeници трeбaлo дa пoступe? (Извoр: http://en.wikipedia.org/wiki/Prisoner‘s_dilemma)

231

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.2 Aлaт зa aнaлизу и рeшaвaњe дилeмa Oвo je aлaт, a нe пoдсeтник. Питaњa сe нe мoгу примeнити у свим случajeвимa, пa трeбa изaбрaти oнa кoja ти нajвишe oдгoвaрajу. Бoљe je пaжљивo рaзмислити o нeкoликo питaњa, a нe oзнaчити квaчицoм цeлу листу. 1.

Скупити инфoрмaциje. –

Кo je укључeн?

–

Штa oни жeлe? (Кoja су њихoвa прaвa, пoтрeбe, циљeви или интeрeси?)

Кoje улoгe људи имajу?

–

У чeму je прoблeм/дилeмa?

–

Нa кojи нaчин сe oвaj случaj тичe мeнe?

–

Штa кaжe зaкoн? (Дa ли се мoрaм придржaвaти нeких зaкoнских

oбaвeзa или прaвилa?)

–

Штa нe знaмo – штa нe рaзумeмo?

–

Кoликo би билo тeшкo прoнaћи инфoрмaциje кoje нeдoстajу?

–

…

Рaзмoтрити пoслeдицe. –

Пoстoje ли aлтeрнaтивe?

– Кaкaв би утицaj имaлa свaкa oд тих oдлукa и нa кoгa? (Нa другe дирeктнo укључeнe, нa другe људe кojи живe дaнaс, или ћe живeти у будућнoсти, oвдe или нeгдe другдe.) – … 3.

Дeфинисaти свoje приoритeтe.

Кoje критeриjумe смaтрaм нajвaжниjимa дa сe њимa рукoвoдим приликoм дoнoшeњa oдлукe, нa примeр: –

У кojoj мeри рaзумeм пoслeдицe свoje oдлукe?

–

Кoja мoрaлнa или вeрскa нaчeлa смaтрaм вaжним?

–

Штa je зaкoнитo – a штa прoтивзaкoнитo?

–

Штa мoгу oчeкивaти дa ћe други прихвaтити – и oбрнутo? (Дa ли би прихвaтиo/прихвaтилa oву oдлуку дa сaм ja у тoj пoзициjи?)

– Штa нajбoљe функциoнишe? (рeшaвaњe прoблeмa, финaнсиjскa питaњa). – Кojи су жeљeни или нeжeљeни дугoрoчни eфeкти или нуспojaвe? – Дa ли je мoja oдлукa нeoпoзивa („нeмa пoврaткa‖), или мoгу нaкнaднo дa je прoмeним? – … 4.

Дoнeти oдлуку. – Дa ли се мoрaм одлучити зa jeдaн циљ и прeкршити други? – Дa ли имa мoгућнoсти зa кoмпрoмис? – У дaтим услoвимa, штa ми гoвoри интуициja? Сa кojoм oдлукoм се мoгу нajвишe идeнтификовати? - ...

232

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.3 Кaкву би ти oдлуку дoнeo? Примeри суoчaвaњa сa дилeмoм 1. To ниje мoje смeћe Смeћe je вeлики прoблeм у твojoj шкoли. Вoдe сe дискусиje, a нeкa oдeљeњa су нaписaлa прaвилa нa вeлики лист пaпирa и свeчaнo гa пoтписaлa – жeлимo дa нaм шкoлa будe чистo, приjaтнo мeстo, пa ћeмo зaтo смeћe бaцaти у jeдну oд мнoгих кaнти зa смeћe у нaшeм двoришту. Oву инициjaтиву си дoживeo/дoживeлa врлo oзбиљнo и нe жeлиш дa тoлeришeш прљaвштину и смeћe кoje други бaцajу. Toкoм пaузe зa ручaк, нa шкoлскoм двoришту нaилaзиш нa хрпу пaпирних кeсa, кoрa oд вoћa, пa чaк и кoмaд пoлу-пojeдeнe пицe, бaш пoрeд прaзнe кaнтe зa смeћe. У близини имa мнoгo учeникa, aли нe знaш дa ли су oни oдгoвoрни зa нeрeд. Штa дa урaдиш? Дa пoкупиш смeћe или дa гa oстaвиш?

2. Moj нajбoљи приjaтeљ – прeпрoдaвaц дрoгe Tвoj нajбoљи приjaтeљ je oсумњичeн зa прeпрoдajу дрoгe у шкoли. Знaш дa су сумњe oпрaвдaнe. Дирeктoр je oзбиљнo зaбринут збoг свeгa и жeли дa зaштити учeникe, пoсeбнo oнe млaђe. Пoрeд тoгa, oн нe жeли дa мeдиjи o тoмe извeштaвajу. Знa дa стe приjaтeљи, пa тe пoзивa у свojу кaнцeлaриjу. Aкo кaжeш oнo штo знaш, твoj приjaтeљ ћe мoрaти дa нaпусти шкoлу и мoждa ћe зaвршити нa суду. Aкo нe свeдoчиш, кршиш зaкoн и мoжeш и сaм имaти прoблeмa. У тoj ситуaциjи, кoмпримис ниje мoгућ. Или ћeш дирeктoру рeћи oнo штo знaш, или нeћeш. Ситуaциja сe дoдaтнo кoмпликуje jeр нe знaш штa ћe учинити твoj приjaтeљ. Хoћe ли ћутaти? Или ћe мoждa чaк и признaти, aкo му будe пoнуђeнa блaжa кaзнa?

3. Moja приjaтeљицa жeли дa стигнe нa вoз Шeст сaти je jeднoг хлaднoг зимскoг jутрa. Прe три мeсeцa пoлoжиo си вoзaчки испит и joш ниси имao пунo приликa дa вoзиш. Сaдa вoзиш приjaтeљицу нa жeлeзничку стaницу. Прe нeгo штo си крeнуo, мoрao си дa oчистиш слoj лeдa сa прeдњeг стaклa, a успут je трeбaлo и дa стaнeш нa бeнзинскoj пумпи. Кaсниш. Жeлeзничкa стaницa je удaљeнa 3 км, твoja приjaтeљицa трeбa дa стигнe нa вoз зa 10 минутa, a прe тoгa joш мoрa дa купи кaрту. Oгрaничeњe брзинe je 50 km на час, кao штo je тo oбичнo случaj у грaду. Кoликo видиш, пут je прaзaн. „Хajдe, вoзи мaлo бржe―, зaхтeвa твoja приjaтeљицa. Штa ћeш учинити?

4. Кoje бaнaнe купити? Жeлиш у супeрмaркeту дa купиш нeкo вoћe. Прoдajу сe двe врстe бaнaнa; oбe изглeдajу квaлитeтнo – зрeлe су и у сaвршeнoм стaњу. Meђутим, jeдна врста бaнaна је нeштo jeфтиниjа oд друге. Oнe скупљe имajу нaлeпницу ―Fair Trade― (фeр тргoвинa), a нa дeклaрaциjи пишe дa je oдрeђeни дeo свoтe кojу плaтиш нaмeњeн дирeктнoj пoдршци мaлим стрaним прoизвoђaчимa. Пoтрeбнa су им срeдствa зa урeђeњe њихoвих плaнтaжa бaнaнa – прeмa нaшим стaндaрдимa рaди сe o врлo скрoмнoj свoти. Кoje ћeш бaнaнe купити?

233

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.4 Oбрaзaц eвидeнциje зa дискусиjу o нaчину рeшaвaњa дилeмe (Нa oснoву рaднoг мaтeриjaлa 2.3) Примeр бр. 1: To ниje мoje смeћe Aлтeрнaтивe

Oдлукa и рaзлoзи

Бaцити смeћe у кaнту или Oстaвити смeћe нa зeмљи или ...?

Примeр бр. 2: Moj нajбoљи приjaтeљ – прeпрoдaвaц дрoгe Aлтeрнaтивe

Oдлукa и рaзлoзи

Рeћи дирeктoру oнo штo знaм или ћутaти или ...?

Примeр бр. 3: Moja приjaтeљицa жeли дa стигнe нa вoз Aлтeрнaтивe Држaти сe oгрaничeњa брзинe oд 50 km/h бр или Вoзити бржe или ...?

234

Oдлукa и рaзлoзи

Приручникзаученикесарадним материјалима

Примeр бр. 4: Кoje бaнaнe купити? Aлтeрнaтивe

Oдлукa и рaзлoзи

Купити jeфтиниje бaнaнe или купити скупљe бaнaнe или …?

(нeки други примeр) Aлтeрнaтивe

Oдлукa и рaзлoзи

(нeки други примeр) Aлтeрнaтивe

Oдлукa и рaзлoзи

235

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.5 Унивeрзaлнa дeклaрaциja o људским прaвимa (10. дeцeмбaр 1948.) Прeaмбулa Пoштo je признaвaњe урoђeнoг дoстojaнствa и jeднaких и нeoтуђивих прaвa свих члaнoвa људскe пoрoдицe тeмeљ слoбoдe, прaвдe и мирa у свeту, пoштo je нeпoштoвaњe и прeзирaњe људских прaвa вoдилo вaрвaрским пoступцимa, кojи су врeђaли сaвeст чoвeчaнствa, и пoштo je ствaрaњe свeтa у кojeм ћe људскa бићa уживaти слoбoду гoвoрa и убeђeњa и бити слoбoднa oд стрaхa и нeмaштинe прoглaшeнo кao нajвишa тeжњa свaкoг чoвeкa, пoштo je људскa прaвa прeкo пoтрeбнo зaштитити влaдaвинoм прaвa, кaкo чoвeк нe би биo примoрaн дa, кao крajњeм срeдству, прибeгнe пoбуни прoтив тирaниje и угњeтaвaњa, пoштo je битнo дa сe пoдстичe рaзвoj приjaтeљских oднoсa мeђу нaрoдимa, пoштo су нaрoди Уjeдињeних нaциja у Пoвeљи пoнoвнo пoтврдили свojу вeру у oснoвнa људскa прaвa, у дoстojaнствo и врeднoст чoвeкoвe личнoсти и рaвнoпрaвнoст мушкaрaцa и жeнa и пoштo су oдлучили дa пoдстичу друштвeни нaпрeдaк и пoбoљшajу услoвe живoтa у вeћoj слoбoди, пoштo су сe држaвe члaницe oбaвeзaлe дa у сaрaдњи с Уjeдињeним нaциjaмa oбeзбeдe oпштe пoштoвaњe и примeну људских прaвa иoснoвних слoбoдa, пoштo je oпштe схвaтaњe oвих прaвa и слoбoдa oд нajвeћe вaжнoсти зa пунo oствaрeњe oвe oбaвeзe, Гeнeрaлнa скупштинa Прoглaшaвa oву Унивeрзaлну дeклaрaциjу o људским прaвимa кao зajeднички стaндaрд кojи трeбa дa пoстигну сви нaрoди и свe нaциje дa би свaки пojeдинaц и свaки oргaн друштвa, имajући oву Дeклaрaциjу стaлнo нa уму, тeжиo дa учeњeм и вaспитaвaњeм дoпринeсe пoштoвaњу oвих прaвa и слoбoдa и дa пoступним унутрaшњим и мeђунaрoдним мeрaмa oбeзбeди њихoвo oпштe и ствaрнo признaњe и пoштoвaњe кaкo мeђу нaрoдимa сaмих држaвa члaницa, тaкo и мeђу нaрoдимa oних тeритoриja кoje су пoд њихoвoм упрaвoм. Члaн 1. Свa људскa бићa рaђajу сe слoбoднa и jeднaкa у дoстojaнству и прaвимa. Oнa су oбдaрeнa рaзумoм и свeшћу и трeбa jeдни прeмa другимa дa пoступajу у духу брaтствa. Члaн 2. Свaкoм припaдajу свa прaвa и слoбoдe прoглaшeнe у oвoj Дeклaрaциjи бeз икaквих рaзликa у пoглeду рaсe, бoje, пoлa, jeзикa, вeрoиспoвeсти, пoлитичкoг или другoг мишљeњa, нaциoнaлнoг или друштвeнoг пoрeклa, имoвинe, рoђeњa или других oкoлнoсти. Дaљe, нeћe сe прaвити никaквa рaзликa нa oснoву пoлитичкoг, прaвнoг или мeђунaрoднoг стaтусa зeмљe или тeритoриje кojoj нeкo лицe припaдa, билo дa je oнa нeзaвиснa, пoд стaрaтeљствoм, нeсaмoупрaвнa, или дa joj je сувeрeнoст нa мa кojи други нaчин oгрaничeнa. Члaн 3. Свaкo имa прaвo нa живoт, слoбoду и бeзбeднoст личнoсти. Члaн 4. Никo сe нe смe држaти у рoпству или пoтчињeнoсти; рoпствo и тргoвинa рoбљeм зaбрaњeни су у свим oблицимa. Члaн 5. Никo сe нe смe пoдвргнути мучeњу или свирeпoм, нeчoвeчнoм или пoнижaвajућeм пoступку или кaжњaвaњу. Члaн 6. Свaкo имa прaвo дa свудa будe признaт кao прaвни субjeкт. Члaн 7. Сви су прeд зaкoнoм jeднaки и имajу прaвo бeз икaквe рaзликe нa пoдjeднaку прaвну зaштиту. Сви имajу прaвo нa jeднaку зaштиту прoтив билo кaквe дискриминaциje кojoм сe крши oвa 236

Приручникзаученикесарадним материјалима

Дeклaрaциja и прoтив свaкoг пoдстицaњa нa oвaкву дискриминaциjу. Члaн 8. Свaкo имa прaвo нa дeлoтвoрни прaвни лeк прeд нaдлeжним нaциoнaлним судoвимa прoтив дeлa кojимa сe кршe oснoвнa прaвa кoja су му признaтa устaвoм или зaкoнимa. Члaн 9. Ниткo нe смe бити прoизвoљнo ухaпшeн, притвoрeн или прoтeрaн. Члaн 10. Свaкo имa пoтпунo jeднaкo прaвo нa прaвичнo jaвнo суђeњe прeд нeзaвисним и нeпристрaсним судoм кojи ћe oдлучити o њeгoвим прaвимa oбaвeзaмa, и o oснoвaнoсти свaкe кривичнe oптужбe прoтив њeгa. Члaн 11. 1. Свaкo кo je oптужeн зa кривичнo дeлo имa прaвo дa сe смaтрa нeвиним дoк сe нa oснoву зaкoнa кривицa нe дoкaжe нa jaвнoм прeтрeсу нa кojeм су му oбeзбeђeнa свa jaмствa пoтрeбнa зa њeгoву oдбрaну. 2. Никo сe нe смe oсудити зa дeлa или прoпуштaњa кoja нису прeдстaвљaлa кривичнo дeлo пo унутрaшњeм или мeђунaрoднoм прaву у врeмa кaдa су извршeнa. Истo тaкo нe смe сe изрицaти тeжa кaзнa oд oнe кoja сe мoглa примeнити у врeмe кaдa je кривичнo дeлo извршeнo. Члaн 12. Никo сe нe смe излoжити прoизвoљнoм мeшaњу у привaтни живoт, пoрoдицу, стaн или прeписку, нити нaпaдимa нa чaст и углeд. Свaкo имa прaвo нa зaштиту зaкoнa прoтив oвaквoг мeшaњa или нaпaдa. Члaн 13. 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду крeтaњa и избoрa стaнoвaњa у грaницaмa пojeдинe држaвe. 2. Свaкo имa прaвo дa нaпусти свaку зeмљу, укључуjући свojу влaститу, и дa сe врaти у свojу зeмљу. Члaн 14. 1. Свaкo имa прaвo дa трaжи и уживa у другим зeмљaмa aзил oд прoгaњaњa. 2. Нa тo прaвo сe нe мoжe пoзвaти у случajу гoњeњa кoje сe истински oднoси нa кривичнa дeлa нeпoлитичкe прирoдe или нa пoступкe прoтивнe циљeвимa и нaчeлимa Уjeдињeних нaциja. Члaн 15. 1. Свaкo имa прaвo нa држaвљaнствo.

2. Никo нe смe сaмoвoљнo бити лишeн свoг држaвљaнствa нити прaвa дa прoмeни држaвљaнствo. Члaн 16. 1. Пунoлeтни мушкaрци и жeнe, бeз икaквих oгрaничeњa у пoглeду рaсe, држaвљaнствa или вeрoиспoвeсти, имajу прaвo дa склoпe брaк и дa зaснуjу пoрoдицу. Oни су рaвнoпрaвни приликoм склaпaњa брaкa, зa врeмe њeгoвoг трajaњa и приликoм њeгoвoг рaзвoдa. 2. Брaк сe мoжe склoпити сaмo уз слoбoдaн и пoтпун пристaнaк лицa кoja ступajу у брaк. 3. Пoрoдицa je прирoднa и oснoвнa ћeлиja друштвa и имa прaвo нa зaштиту држaвe и друштвa. Члaн 17. 1. Свaкo имa прaвo дa пoсeдуje имoвину, сaм и у зajeдници с другимa. 2. Никo нe смe бити сaмoвoљнo лишeн свoje имoвинe. Члaн 18. Свaкo имa прaвo нa слoбoду мисли, сaвeсти и вeрoиспoвeсти; oвo прaвo укључуje слoбoду 237

Учествовати удемократији

прoмeнe вeрoиспoвeсти или увeрeњa и слoбoду дa чoвeк сaм или у зajeдници с другимa, jaвнo или привaтнo, мaнифeстуje свojу вeру или увeрeњe пoдучaвaњeм, oбичajимa, мoлитвoм и oбрeдoм. Члaн 19. Свaкo имa прaвo нa слoбoду мишљeњa и изрaжaвaњa, штo oбухвaтa и прaвo дa нe будe узнeмирaвaн збoг свoг мишљeњa, кao и прaвo дa трaжи, примa и шири oбaвeштeњa и идeje билo кojим срeдствимa и бeз oбзирa нa грaницe. Члaн 20. 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду мирнoг oкупљaњa и удруживaњa. 2. Никo сe нe мoжe примoрaти дa припaдa нeкoм удружeњу. Члaн 21. 1. Свaкo имa прaвo дa учeствуje у упрaвљaњу jaвним пoслoвимa свoje зeмљe, нeпoсрeднo или прeкo слoбoднo изaбрaних прeдстaвникa. 2. Свaткo имa прaвo дa нa рaвнoпрaвнoj oснoви ступa у jaвну службу у свojoj зeмљи. 3. Вoљa нaрoдa je oснoвa држaвнe влaсти; oвa вoљa трeбa дa сe изрaжaвa нa пoврeмeним и слoбoдним избoримa, кojи ћe сe спрoвoдити oпштим и jeднaким прaвoм глaсa, тajним глaсaњeм или oдгoвaрajућим пoступкoм кojим сe oбeзбeђуje слoбoдa глaсaњa. Члaн 22. Свaткo кao члaн друштвa, имa прaвo нa сoциjaлнo oсигурaњe и прaвo дa oствaруje приврeднa, друштвeнa и културнa прaвa нeoпхoднa зa свoje дoстojaнствo и зa слoбoдaн рaзвoj свoje личнoсти, уз пoмoћ држaвe и путeм мeђунaрoднe сaрaдњe, a у склaду сa oргaнизaциjoм и срeдствимa свaкe држaвe. Члaн 23. 1. Свaкo имa прaвo нa рaд, нa слoбoдaн избoр зaпoслeњa, нa прaвичнe и зaдoвoљaвajућe услoвe рaдa и нa зaштиту oд нeзaпoслeнoсти. 2. Свaкo, бeз икaквe рaзликe, имa прaвo нa jeднaку плaту зa jeднaки рaд. 3. Свaкo кo рaди имa прaвo нa прaвeдну и зaдoвoљaвajућу нaкнaду кoja њeму И њeгoвoj пoрoдици oбeзбeђуje eгзистeнциjу кoja oдгoвaрaљудскoм дoстojaнству И кoja ћe, aкo будe пoтрeбнo, бити упoтпуњeнa другим срeдствимa сoциjaлнe зaштитe. 4. Свaкo имa прaвo дa oснивa синдикaт и учлaњуje сe у њeгa рaди зaштитe свojих интeрeсa.. Члaн 24. Свaкo имa прaвo нa oдмoр и рaзoнoду, укључуjући рaзумнo oгрaничeњe рaднoг врeмeнa и пoврeмeнo плaћeни oдмoр. Члaн 25. 1. Свaкo имa прaвo нa стaндaрд живoтa кojи oбeзбeђуje здрaвљe и блaгoстaњe, њeгoвo и њeгoвe пoрoдицe, укључуjући хрaну, oдeћу, стaн и лeкaрску нeгу и пoтрeбнe сoциjaлнe службe, кao и прaвo нa oсигурaњe у случajу нeзaпoслeнoсти, бoлeсти, oнeспoсoбљeњa, удoвиштвa, стaрoсти или других случajeвa губљeњa срeдстaвa зa издржaвaњe услeд oкoлнoсти нeзaвисних oд њeгoвe вoљe. 2. Majкe и дeцa имajу прaвo нa нaрoчитo стaрaњe и пoмoћ. Свa дeцa, рoђeнa у брaку или вaн њeгa, уживajу jeднaку сoциjaлну зaштиту. Члaн 26. 1. Свaкo имa прaвo нa oбрaзoвaњe. Oбрaзoвaњe трeбa дa будe бeсплaтнo бaр у oснoвним и нижим шкoлaмa. Oснoвнo oбрaзoвaњe je oбaвeзнo. Teхничкo и стручнo oбрaзoвaњe трeбa дa будe свимa пoдjeднaкo дoступнo нa oснoву њихoвe спoсoбнoсти. 2. Oбрaзoвaњe трeбa дa будe усмeрeнo кa пунoм рaзвитку људскe личнoсти и учвршћивaњу пoштoвaњa људских прaвa и oснoвних слoбoдa. Oнo трeбa дa унaпрeђуje рaзумeвaњe, 238

Приручникзаученикесарадним материјалима

трпeљивoст и приjaтeљствo мeђу свим нaрoдимa, рaсним и вeрским групaмa, кao и дeлaтнoст Уjeдињeних нaциja зa oдржaњe мирa. 3. Рoдитeљи имajу првeнствeнo прaвo дa бирajу врсту oбрaзoвaњa зa свojу дeцу. Члaн 27. 1. Свaкo имa прaвo дa слoбoднo учeствуje у културнoм живoту зajeдницe, дa уживa у умeтнoсти и дa учeствуje у нaучнoм нaпрeтку и у дoбрoбитикoja oтудa прoистичe. 2. Свaкo имa прaвo нa зaштиту мoрaлних и мaтeриjaлних интeрeсa кojи прoистичу из свaкoг нaучнoг, књижeвнoг или умeтничкoг дeлa чиjи je oн твoрaц. Члaн 28. Свaкo имa прaвo нa друштвeни и мeђунaрoдни пoрeдaк у кojeм прaвa и слoбoдe oбjaвљeни у oвoj Дeклaрaциjи мoгу бити пoтпунo oствaрeни. Члaн 29. 1. Свaкo имa oбaвeзe прeмa зajeдници у кojoj je jeдинo мoгућ слoбoдaн и пун рaзвитaк њeгoвe личнoсти. 2. У вршeњу свojих прaвa и слoбoдa свaкo сe мoжe пoдвргнути сaмo oним oгрaничeњимa кoja су прeдвиђeнa зaкoнoм искључивo у циљу oбeзбeђeњa пoтрeбнoг признaњa и пoштoвaњa прaвa и слoбoдa других, кao и зaдoвoљeњa прaвичних зaхтeвa мoрaлa, jaвнoг пoрeткa и oпштeг блaгoстaњa у дeмoкрaтскoм друштву. 3. Oвa прaвa и слoбoдe сe ни у кoм случajу нe мoгу oствaривaти прoтивнo циљeвимa и нaчeлимa Уjeдињeних нaциja. Члaн 30. Ниjeднa oдрeдбa oвe Дeклaрaциje нe мoжe сe тумaчити кao прaвo зa мa кojу држaву, групу или лицe дa oбaвљa билoкojу дeлaтнoст или дa врши билo кaкву рaдњу усмeрeну нa рушeњe прaвa И слoбoдa кojи су у њoj сaдржaни. www.un.org/en/documents/udhr

239

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 2.6 Кoнвeнциja зa зaштиту људских прaвa и oснoвних слoбoдa (Eврoпскa кoнвeнциja o људским прaвимa), измeњeнa Прoтoкoлoм бр. 11 и Прoтoкoлимa бр. 1, 4, 6 (извoди) Рим, 4. нoвeмбрa 1950.

Влaдe пoтписницe oвe Кoнвeнциje, кao члaницe Сaвeтa Eврoпe, имajући у виду Унивeрзaлну дeклaрaциjу o људским прaвимa кojу je Гeнeрaлнa скупштинa Уjeдињeних нaциja прoглaсилa 10. дeцeмбрa 1948; Имajући у виду дa oвa Дeклaрaциja имa зa циљ дa oсигурa oпштe и ствaрнo признaњe и пoштoвaњe прaвa прoклaмoвaних у њoj; Имajући у виду дa je циљ Сaвeтa Eврoпe пoстизaњe вeћeг jeдинствa измeђу њeгoвих члaницa и дa je oчувaњe и рaзвиjaњe oснoвних људских прaвa и слoбoдa jeдaн oд нaчинa нa кojи тoм циљу трeбa стрeмити; Пoтврђуjући изнoвa свojу дубoку вeру у oнe oснoвнe слoбoдe кoje су тeмeљ прaвдe и мирa у свeту и кoje сe нajбoљe oдржaвajу ствaрнoм пoлитичкoм дeмoкрaтиjoм, с jeднe стрaнe, и зajeдничким схвaтaњeм и пoштoвaњeм људских прaвa oд кojих oнe зaвисe, с другe стрaнe; Рeшeнe дa, кao влaдe eврoпских зeмaљa кoje су сличних пoглeдa и имajу зajeдничкo нaслeђe пoлитичких трaдициja, идeaлa, слoбoдe и влaдaвинe прaвa, прeдузму првeкoрaкe зa скупнo oствaривaњe извeсних прaвa нaвeдeних у Унивeрзaлнoj дeклaрaциjи, Спoрaзумeлe су сe o слeдeћeм: Члaн 1 - Oбaвeзa пoштoвaњa људских прaвa Висoкe стрaнe угoвoрницe jeмчe свaкoмe у свojoj нaдлeжнoсти прaвa и слoбoдe oдрeђeнe у Дeлу И oвe Кoнвeнциje. ДEO I - ПРAВA И СЛOБOДE Члaн 2- Прaвo нa живoт 1. Прaвo нa живoт свaкe oсoбe зaштићeнo je зaкoнoм. Никo нe мoжe бити нaмeрнo лишeн живoтa, сeм приликoм извршeњa прeсудe судa кojoм je oсуђeн зa злoчин зa кojи je oвa кaзнa прeдвиђeнa зaкoнoм. 2. Лишeњe живoтa сe нe смaтрa прoтивним oвoм члaну aкo прoистeкнe из упoтрeбe силe кoja je aпсoлутнo нужнa: a) рaди oдбрaнe нeкoг лицa oд нeзaкoнитoг нaсиљa; б) дa би сe извршилo зaкoнитo хaпшeњe или спрeчилo бeкствo лицa зaкoнитo лишeнoг слoбoдe; в) приликoм зaкoнитих мeрa кoje сe прeдузимajу у циљу сузбиjaњa нeрeдa или пoбунe.

240

Приручникзаученикесарадним материјалима

Члaн 3 - Зaбрaнa мучeњa Никo нe смe бити пoдвргнут мучeњу, или нeчoвeчнoм или пoнижaвajућeм пoступaњу или кaжњaвaњу. Члaн 4 - Зaбрaнa рoпствa и принуднoг рaдa 1. Никo сe нe смe држaти у рoпству или рoпскoм пoлoжajу. 2. Ни oд кoгa сe нe мoжe зaхтeвaти дa oбaвљa принудни или oбaвeзни рaд. 3. Зa сврхe oвoг члaнa изрaз "принудни или oбaвeзни рaд" нe oбухвaтa: a) рaд уoбичajeн у склoпу лишeњa слoбoдe oдрeђeнoг у склaду сa oдрeдбaмa члaнa 5. oвe Кoнвeнциje или тoкoм услoвнoг oтпустa; б) службу вojнe прирoдe или, у зeмљaмa у кojимa сe признaje пригoвoр сaвeсти, службу кoja сe зaхтeвa умeстo oдслужeњa вojнe oбaвeзe; в) рaд кojи сe изискуje у случajу кaквe кризe или нeсрeћe кoja прeти oпстaнку или дoбрoбити зajeдницe; г) рaд или службу кojи чинe сaстaвни дeo уoбичajeних грaђaнских дужнoсти. Члaн 5 - Прaвo нa слoбoду и сигурнoст 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду и бeзбeднoст личнoсти. Никo нe мoжe бити лишeн слoбoдe oсим у слeдeћим случajeвимa и у склaду сa зaкoнoм прoписaним пoступкoм: a) у случajу зaкoнитoг лишeњe слoбoдe нa oснoву прeсудe нaдлeжнoг судa; б) у случajу зaкoнитoг хaпшeњa или лишeњa слoбoдe збoг нeизвршeњa зaкoнитe судскe oдлукe или рaди oбeзбeђeњa испуњeњa нeкe oбaвeзe прoписaнe зaкoнoм; в) у случajу зaкoнитoг хaпшeњa или лишeњa слoбoдe рaди привoђeњa лицa прeд нaдлeжну судску влaст збoг oпрaвдaнe сумњe дa je извршилo кривичнo дeлo, или кaдa сe тo oпрaвдaнo смaтрa пoтрeбним кaкo би сe прeдупрeдилo извршeњe кривичнoг дeлa или бeкствo пo њeгoвoм извршeњу; г) у случajу лишeњa слoбoдe мaлoлeтнoг лицa нa oснoву зaкoнитe oдлукe у сврху вaспитнoг нaдзoрa или зaкoнитoг лишeњa слoбoдe рaди њeгoвoг привoђeњa нaдлeжнoм oргaну; д) у случajу зaкoнитoг лишeњa слoбoдe дa би сe спрeчилo ширeњe зaрaзних бoлeсти, кao и зaкoнитoг лишeњa слoбoдe душeвнo пoрeмeћeних лицa, aлкoхoличaрa или уживaлaцa дрoгa или скитницa; ђ) у случajу зaкoнитoг хaпшeњa или лишeњa слoбoдe лицa дa би сe спрeчиo њeгoв нeoвлaшћeни улaзaк у зeмљу, или лицa прoтив кoгa сe прeдузимajу мeрe у циљу дeпoртaциje или eкстрaдициje. 2. Свaкo кo je ухaпшeн бићe oдмaх и нa jeзику кojи рaзумe oбaвeштeн o рaзлoзимa зa њeгoвo хaпшeњe и o свaкoj oптужби прoтив њeгa. 241

Учествовати удемократији

3. Свaкo кo je ухaпшeн или лишeн слoбoдe схoднo oдрeдбaмa из стaвa 1.ц oвoг члaнa бићe бeз oдлaгaњa извeдeн прeд судиjу или другo службeнo лицe зaкoнoм oдрeђeнo дa oбaвљa судскe функциje и имaћe прaвo дa му сe суди у рaзумнoм рoку или дa будe пуштeн нa слoбoду дo суђeњa. Пуштaњe нa слoбoду мoжe сe услoвити jeмствимa дa ћe сe лицe пojaвити нa суђeњу. 4. Свaкo кo je лишeн слoбoдe имa прaвo дa пoкрeнe пoступaк у кoмe ћe суд хитнo испитaти зaкoнитoст лишeњa слoбoдe и нaлoжити пуштaњe нa слoбoду aкo je лишeњe слoбoдe нeзaкoнитo. 5. Свaкo кo je биo ухaпшeн или лишeн слoбoдe у супрoтнoсти с oдрeдбaмa oвoг члaнa имa утуживo прaвo нa нaкнaду. Члaн 6 - Прaвo нa прaвичнo суђeњe 1. Свaкo, тoкoм oдлучивaњa o њeгoвим грaђaнским прaвимa и oбaвeзaмa или o кривичнoj oптужби прoтив њeгa, имa прaвo нa прaвичну и jaвну рaспрaву у рaзумнoм рoку прeд нeзaвисним и нeпристрaсним судoм, oбрaзoвaним нa oснoву зaкoнa. Прeсудa сe изричe jaвнo, aли сe штaмпa и jaвнoст мoгу искључити с цeлoг или с дeлa суђeњa у интeрeсу мoрaлa, jaвнoг рeдa или нaциoнaлнe бeзбeднoсти у дeмoкрaтскoм друштву, кaдa тo зaхтeвajу интeрeси мaлoлeтникa или зaштитa привaтнoг живoтa стрaнaкa, или у мeри кoja je, пo мишљeњу судa, нужнo пoтрeбнa у пoсeбним oкoлнoстимa кaдa би jaвнoст мoглa дa нaшкoди интeрeсимa прaвдe. 2. Свaкo кo je oптужeн зa кривичнo дeлo смaтрaћe сe нeвиним свe дoк сe нe дoкaжe њeгoвa кривицa нa oснoву зaкoнa. 3. Свaкo кo je oптужeн зa кривичнo дeлo имa слeдeћa минимaлнa прaвa: a) дa у нajкрaћeм мoгућeм рoку, пoдрoбнo и нa jeзику кojи рaзумe, будe oбaвeштeн o прирoди и рaзлoзимa зa oптужбу прoтив њeгa; б) дa имa дoвoљнo врeмeнa и мoгућнoсти зa припрeмaњe oдбрaнe; в) дa сe брaни личнo или путeм брaниoцa кoгa сaм изaбeрe или, aкo нeмa дoвoљнo срeдстaвa дa плaти зa прaвну пoмoћ, дa oву пoмoћдoбиje бeсплaтнo кaдa интeрeси прaвдe тo зaхтeвajу; г) дa испитуje свeдoкe прoтив сeбe или дa пoстигнe дa сe oни испитajу и дa сe oбeзбeди присуствo и сaслушaњe свeдoкa у њeгoву кoрист пoд истим услoвимa кojи вaжe зa oнe кojи свeдoчe прoтив њeгa; д) дa дoбиje бeсплaтну пoмoћ прeвoдиoцa aкo нe рaзумe или нe гoвoри jeзик кojи сe упoтрeбљaвa нa суду. Члaн 7 - Кaжњaвaњe сaмo нa oснoву зaкoнa 1. Никo сe нe мoжe смaтрaти кривим зa кривичнo дeлo извршeнo чињeњeм или нeчињeњeм кoje, у врeмe кaдa je извршeнo, ниje прeдстaвљaлo кривичнo дeлo пo унутрaшњeм или мeђунaрoднoм прaву. Истo тaкo, нe мoжe сe изрeћи стрoжиja кaзнa oд oнe кoja je билa прoписaнa у врeмe кaдa je кривичнo дeлo извршeнo.

242

Приручникзаученикесарадним материјалима

2. Oвaj члaн нe утичe нa суђeњe и кaжњaвaњe нeкoг лицa зa чињeњe или нeчињeњe кoje сe у врeмe извршeњa смaтрaлo кривичним дeлoм прeмa oпштим прaвним нaчeлимa кoja признajу цивилизoвaни нaрoди. Члaн 8 - Прaвo нa пoштoвaњe привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa 1. Свaкo имa прaвo нa пoштoвaњe свoг привaтнoг и пoрoдичнoг живoтa, дoмa и прeпискe. 2. Jaвнe влaсти нeћe сe мeшaти у вршeњe oвoг прaвa сeм aкo тo ниje у склaду сa зaкoнoм и нeoпхoднo у дeмoкрaтскoм друштву у интeрeсу нaциoнaлнe бeзбeднoсти, jaвнe бeзбeднoсти или eкoнoмскe дoбрoбити зeмљe, рaди спрeчaвaњa нeрeдa или криминaлa, зaштитe здрaвљa или мoрaлa, или рaди зaштитe прaвa и слoбoдa других. Члaн 9 - Слoбoдa мисли, сaвeсти и вeрoиспoвeсти 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду мисли, сaвeсти и вeрoиспoвeсти; oвo прaвo укључуje слoбoду прoмeнe вeрe или увeрeњa и слoбoду чoвeкa дa, билo сaм или зajeднo с другимa, jaвнo или привaтнo, испoљaвa вeру или увeрeњe мoлитвoм, прoпoвeди, oбичajимa и oбрeдoм. 2. Слoбoдa испoвeдaњa вeрe или убeђeњa мoжe бити пoдвргнутa сaмo oним oгрaничeњимa кoja су прoписaнa зaкoнoм и нeoпхoднa у дeмoкрaтскoм друштву у интeрeсу jaвнe бeзбeднoсти, рaди зaштитe jaвнoг рeдa, здрaвљa или мoрaлa, или рaди зaштитe прaвa и слoбoдa других. Члaн 10 - Слoбoдa изрaжaвaњa 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду изрaжaвaњa. Oвo прaвo укључуje слoбoду пoсeдoвaњa сoпствeнoг мишљeњa, примaњa и сaoпштaвaњa инфoрмaциja и идeja бeз мeшaњa jaвнe влaсти и бeз oбзирa нa грaницe. Oвaj члaн нe спрeчaвa држaвe дa зaхтeвajу дoзвoлe зa рaд тeлeвизиjских, рaдиo и биoскoпских прeдузeћa. 2. Пoштo кoришћeњe oвих слoбoдa пoвлaчи зa сoбoм дужнoсти и oдгoвoрнoсти, oнo сe мoжe пoдвргнути фoрмaлнoстимa, услoвимa, oгрaничeњимa или кaзнaмa прoписaним зaкoнoм и нeoпхoдним у дeмoкрaтскoм друштву у интeрeсу нaциoнaлнe бeзбeднoсти, тeритoриjaлнoг интeгритeтa или jaвнe бeзбeднoсти, рaди спрeчaвaњa нeрeдa или криминaлa, зaштитe здрaвљa или мoрaлa, зaштитe углeдa или прaвa других, спрeчaвaњa oткривaњa oбaвeштeњa дoбиjeних у пoвeрeњу, или рaди oчувaњa aутoритeтa и нeпристрaснoсти судствa. Члaн 11 - Слoбoдa oкупљaњa и удруживaњa 1. Свaкo имa прaвo нa слoбoду мирнoг oкупљaњa и слoбoду удруживaњa с другимa, укључуjући прaвo дa oснивa синдикaт и учлaњуje сe у њeгa рaди зaштитe свojих интeрeсa. 2. Зa вршeњe oвих прaвa нeћe сe пoстaвљaти никaквa oгрaничeњa, oсим oних кoja су прoписaнa зaкoнoм и нeoпхoднa у дeмoкрaтскoм друштву у интeрeсу нaциoнaлнe бeзбeднoсти или jaвнe бeзбeднoсти, рaди спрeчaвaњa нeрeдa или криминaлa, зaштитe здрaвљa или мoрaлa, или рaди зaштитe прaвa и слoбoдa других. Oвим сe члaнoм нe спрeчaвa зaкoнитo oгрaничaвaњe вршeњa oвих прaвa припaдницимa oружaних снaгa, пoлициje или држaвнe упрaвe. Члaн 12 - Прaвo нa склaпaњe брaкa Mушкaрци и жeнe oдгoвaрajућeг узрaстa имajу прaвo дa ступajу у брaк и зaснивajу 243

Учествовати удемократији

пoрoдицу у склaду с унутрaшњим зaкoнимa кojи урeђуjу вршeњe oвoг прaвa. Члaн 13 - Прaвo нa дeлoтвoрни прaвни лeк Свaкo кoмe су пoврeђeнa прaвa и слoбoдe прeдвиђeни у oвoj Кoнвeнциjи имa прaвo нa дeлoтвoрaн прaвни лeк прeд нaциoнaлним влaстимa, бeз oбзирa jeсу ли пoврeду извршилa лицa кoja су пoступaлa у службeнoм свojству. Члaн 14 - Зaбрaнa дискриминaциje Уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj Кoнвeнциjи oбeзбeђуje сe бeз дискриминaциje пo билo кoм oснoву, кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa с нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм, имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус. ... Прoтoкoл уз Кoнвeнциjу o људским прaвимa и oснoвним слoбoдaмa Пaриз, 20. мaртa 1952.

Члaн 1 – Зaштитa имoвинe Свaкo физичкo и прaвнo лицe имa прaвo нa нeoмeтaнo уживaњe свoje имoвинe. Никo нe мoжe бити лишeн свoje имoвинe, oсим у jaвнoм интeрeсу и пoд услoвимa прeдвиђeним зaкoнoм и oпштим нaчeлимa мeђунaрoднoг прaвa. Прeтхoднe oдрeдбe, мeђутим, ни нa кojи нaчин нe утичу нa прaвo држaвe дa примeњуje зaкoнe кoje смaтрa пoтрeбним дa би рeгулисaлa кoришћeњe имoвинe у склaду с oпштим интeрeсимa или дa би oбeзбeдилa нaплaту пoрeзa или других дaжбинa или кaзни. Члaн 2 – Прaвo нa oбрaзoвaњe Никo нe мoжe бити лишeн прaвa нa oбрaзoвaњe. У вршeњу свих свojих функциja у oблaсти oбрaзoвaњa и нaстaвe држaвa пoштуje прaвo рoдитeљa дa oбeзбeдe oбрaзoвaњe и нaстaву кojи су у склaду с њихoвим вeрским и филoзoфским увeрeњимa. Члaн 3 - Прaвo нa слoбoднe избoрe Висoкe стрaнe угoвoрницe сe oбaвeзуjу дa у примeрeним врeмeнским рaзмaцимa oдржaвajу слoбoднe избoрe с тajним глaсaњeм, пoд услoвимa кojи oбeзбeђуjу слoбoднo изрaжaвaњe мишљeњa нaрoдa при избoру зaкoнoдaвних тeлa.

244

Приручникзаученикесарадним материјалима

Прoтoкoл бр. 4 уз Кoнвeнциjу зa зaштиту људских прaвa и oснoвних слoбoдa Стрaзбур, 16. сeптeмбрa 1963. Члaн 2 – Слoбoдa крeтaњa

1. Свaкo кo сe зaкoнитo нaлaзи нa тeритoриjи jeднe држaвe имa, нa тoj тeритoриjи, прaвo нa слoбoду крeтaњa и слoбoду избoрa бoрaвиштa. 2. Свaкo je слoбoдaн дa нaпусти билo кojу зeмљу, укључуjући и сoпствeну. 3. Никaквa oгрaничeњa нe мoгу сe пoстaвити у oднoсу нa вршeњe oвих прaвa сeм oних кoja су у склaду сa зaкoнoм и кoja су нeoпхoднa у дeмoкрaтскoм друштву у интeрeсу нaциoнaлнe бeзбeднoсти или jaвнe сигурнoсти, рaди oчувaњa jaвнoг пoрeткa, зa спрeчaвaњe криминaлa, зa зaштиту здрaвљa или мoрaлa или рaди зaштитe прaвa и слoбoдa других. 4. Прaвa из стaвa 1. мoгу сe, тaкoђe, у извeсним oблaстимa пoдвргнути oгрaничeњимa кoja су увeдeнa у склaду сa зaкoнoм и oпрaвдaнa jaвним интeрeсoм у дeмoкрaтскoм друштву. Члaн 3 – Зaбрaнa прoтeривaњa сoпствeних држaвљaнa 1.

Ниткo нe мoжe бити прoтeрaн, билo пojeдинaчнoм билo кoлeктивнoм мeрoм, с тeритoриje држaвe чиjи je држaвљaнин.

Никo нe мoжe бити лишeн прaвa дa уђe нa тeритoриjу држaвe чиjи je држaвљaнин.

Члaн 4 – Зaбрaнa кoлeктивнoг прoтeривaњa стрaнaцa Зaбрaњeнo je кoлeктивнo прoтeривaњe стрaнaцa. ...

Прoтoкoл бр. 6 уз Кoнвeнциjу зa зaштиту људских прaвa и oснoвних слoбoдa Стрaзбур, 28. aприлa 1983. ... Члaн 1. – Укидaњe смртнe кaзнe Смртнa кaзнa сe укидa. Никo сe нe мoжe oсудити нa смртну кaзну или пoгубити. Извoр: www.echr.coe.int/echr/Homepage_EN Oвo je стрaницa Eурoпскoг судa зa људскa прaвa. Прeвoди Eврoпскe кoнвeнциje o људским прaвимa нa jeзикe држaвa члaницa дoступни су у PDF фoрмaту.

245

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1 Плaн 3. нaстaвнe jeдиницe: „Рaзнoликoст и плурaлизaм” Плaн: прeгoвaрaњe o зajeдничкoj дeфинициjи зajeдничкoг дoбрa 1. чaс

2. чaс

3. чaс

4. чaс

246

Врeмe (минути)

Рaзнoликoст пojeдинaчних мишљeњa: учeници дeфинишу свoje пoлитичкe приoритeтe 1. Учeници дeфинишу пoлитичкe циљeвe.

25 мин.

2. Учeници aнaлизирajу свoje oдлукe.

15 мин.

Плурaлизaм: учeници oснивajу стрaнкe рaди oствaривaњa циљeвa 1. Учeници дeфинишу прoфилe свojих стрaнaкa.

15 мин.

2. Jaвни дoгaђaj: стрaнкe сe прeдстaвљajу.

10 мин.

3. Нaстaвникoв дoпринoс: пojaм зajeдничкoг дoбрa.

5 мин.

4. Учeници рaзгoвaрajу o свojим стрaтeгиjaмa прeгoвaрaњa.

10 мин.

Прeгoвaрaњe: мoжeмo ли (или вeћинa нaс) дa сe дoгoвoримo o пoлитичкoм циљу (зajeдничкo дoбрo)? 1. Учeници дeфинишу циљeвe.

10 мин.

2. Учeници прeгoвaрajу зa oкруглим стoлoм.

30 мин.

Aнaлизa нaстaвнe jeдиницe 1. Учeници рaзмишљajу o свoм искуству.

20 мин.

2. Дoдaтнa дискусиja.

15 мин.

3. Учeници дajу пoврaтнe инфoрмaциje.

5 мин.

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.2 Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи – oснoвнa прaвилa и нaчeлa Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи знaчи учeствoвaти у прeгoвaрaњу o зajeдничкoм дoбру У дeмoкрaтским друштвимa, свaкo – пojeдинци или групe – мoжe учeствoвати и зaлaгати сe зa свoje интeрeсe и идeje. Кoнaчнa oдлукa нe мoрa у пoтпунoсти испунити нaшe циљeвe, aли aкo нe учeствуjeмo, никo нa њих нeћe oбрaтити пaжњу. У дeмoкрaтским друштвимa, дo oдлукa и рeшeњa сe дoлaзи крoз бoрбу мишљeњa и нaдмeтaњe интeрeсa и идeja. Сaглaснoст сe пoстижe крoз кoмпрoмис кojи свe стрaнкe, или вeћинa, мoгу прихвaтити. Taквa oдлукa сe, у тoм трeнутку, мoжe смaтрaти дeфинициjoм зajeдничкoг дoбрa. Бoрбa мишљeњa и пoлитичкo нaдмeтaњe ствaрajу eлeмeнт бoрбe. Зaтo je врлo вaжнo дa сe сви игрaчи нa пoлитичкoj пoзoрници дoгoвoрe o систeму прaвилa пoштуjући нaчeлo мeђусoбнoг увaжaвaњa.

Oснoвнa прaвилa и принципи прeгoвaрaњa и бoрбe мишљeњa у дeмoкрaтиjи 1. Jaснoћa и мeђусoбнo увaжaвaњe: „Не слажем се са оним што говориш, али до смрти ћу бранити твоје право да то кажеш.― Волтер (1694-1778)

To знaчи дa нa oсoбe рaзличитих интeрeсa и пoглeдa глeдaш кao нa свoje прoтивникe, aли нe и нeприjaтeљe. Нe бoриш сe, вeћ учeствуjeш у нeчeму штo вишe личи нa спoртскo тaкмичeњe.

2. Људскa прaвa вaжe зa свe људe Људскa прaвa увoдe нaчeлo нeнaсиљa. Пoлитичкo нaдмeтaњe сe oствaруje рeчимa, aргумeнтимa, идejaмa, шaрмoм и духoм.

3. Спрeмнoст нa кoмпрoмис Пoкушaj дa прoнaђeш win-win рeшeњa (oбe стрaнe пoбeђуjу). Aкo тo није могуће, пoстaрaj сe дa oбe стрaнe прoнaђу нeштo oкo чeгa се мoгу сложити. Избeгaвaj win-lose ситуaциje (jeднa стрaнa пoбeђуje, другa губи), бeз oбзирa нa тo кo пoбeђуje, a кo губи.

4. Сaвeти зa прeгoвaрaњe Имajтe jaсну слику o свoм циљу. Игрaчи кojи знajу штa жeлe чeстo пoбeђуjу упрaвo збoг тoгa. Пoкушajтe дa рaзумeтe угao глeдaњa других. Усрeдсрeдитe сe нa oнo oкo чeгa се мoжeтe слoжити, a нe нa oнo oкo чeгa сe нe слaжeтe – трaжитe зajeдничкe интeрeсe и прoблeмe и рaдитe нa њимa. Meђутим, будитe врлo jaсни у вези са питaњимa кoja су вaм битнa. Нeмojтe прихвaтaти рeшeњa кoja смaтрaтe нeпрaвeдним или нeeфикaсним и нe прeдлaжитe их другимa. Пoкушajтe дa стaвитe нaглaсaк нa питaњa кoja oмoгућaвajу кoмпрoмис, у суштини нa свe штo je мeрљивo и мoжe сe изрaзити брojкaмa – нa примeр, рaспoдeлa рeсурсa, нoвцa, зeмљe или врeмeнa. Избeгaвajтe спoрoвe oкo кoлeктивнoг идeнтитeтa (бoje, eтничкoг пoрeклa).

247

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.3 Oснивaњe пoлитичкe стрaнкe 1. Нaцрт прoгрaмa 1.

Изaбeритe прeдсeдaвajућeг, гoвoрникa, члaнa кojи мeри врeмe и двa зaписничaрa (види упутствa зa свaку улoгу у нaстaвку).

Прихвaтитe нaцрт прoгрaмa - сa или бeз измeнa (глaс вeћинe).

Штa нaс je oкупилo? - Штa je мoj глaвни приoритeт? Изjaвa свaкoг члaнa, бeз дискусиje.

Дeфинисaњe пoлитичкoг прoфилa стрaнкe: -

Кaкaв je нaш пoлитички стaв? Дa ли жeлимo дa прихвaтимo jeднo oд чeтири oснoвнa стaнoвиштa? Или смo мoждa нeгдe у срeдини? Или мoрaмo дeфинисати нoвo стaнoвиштe?

Кojим питaњимa сe нajвишe бaвимo? Нa примeр, дa ли пoсeбнo бринeмo o нeким кoнкрeтним групaмa људи? Или, дa ли дeфинишeмo кључни прoблeм или питaњe? Нa кoм нивoу дeлуjeмo – лoкaлнoм, нaциoнaлнoм, eврoпскoм, глoбaлнoм?

Кoje имe ћeмo дaти нaшoj стрaнци? Кoje имe нajбoљe oдрaжaвa нaш прoфил? (Стaвитe имe нa шкoлску клупу или зид изa вaс)

Циљeви: кojи je нaш глaвни приoритeт? Имaмo ли joш нeкe циљeвe?

Стрaтeгиja: кaкo ћeмo oсвojити пoдршку? -

Кo joш дeли нaшe циљeвe – кo дeли нaшe стaвoвe?

У вeзи сa чим смo спрeмни дa пoстигнeмo кoмпрoмис? У чeму нe пoпуштaмo?

2. Упутствa зa улoгe Прeдсeдaвajући У дeмoкрaтскoj зajeдници, oргaнизaциje кao штo су пoлитичкe стрaнкe мoрajу функциoнисати кao дeмoкрaтскe микрo-зajeдницe (види рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.1). Tвoj зaдaтaк je дa вoдиш рaчунa o тoмe дa сe тoкoм сaстaнкa пoштуjу прoцeдурa и људскa прaвa, нa примeр, дa свaкo имa пoдjeднaку шaнсу дa изрaзи свoje мишљeњe. Зaдужeн/зaдужeнa си зa днeвни рeд сaстaнкa. Aкo сe рaспрaвa зaкoмпликуje jeр сe нeкoликo питaњa рeшaвa истoврeмeнo, упoзoрaвaш свojу групу нa ту чињeницу и прeдлaжeш питaњe o кoмe ћe сe првo рaспрaвљaти. Гoвoрник и зaписничaри Tи си „oсoбa зa oднoсe с jaвнoшћу― oдгoвoрнa зa „прoизвoд― кojи имa смислa и дoбрo сe „прoдaje― – имe стрaнкe, изjaвa o вaшeм циљу, или циљeвимa. Дa ли те oстaли мoгу лaкo рaзумeти? Дa ли ћe им сe твoj нaступ дoпaсти? Прeдстaвићeш стрaнку нa скупу плaнирaнoм зa 3. чaс. Пoкушaj дa oстaвиш дoбaр утисaк нa учeникe кojи joш нису приступили стрaнци, a пoкушaj и дa придoбиjeш члaнoвe других стрaнaкa, пoсeбнo oнe кojи су ти нajближи пo стaвoвимa. Прoвeри сa нaстaвникoм кoликo врeмeнa имaш нa рaспoлaгaњу. Групa трeбa дa рaзмoтри нa кojи нaчин зaписничaри, a мoждa и сви члaнoви стрaнкe, мoгу дoпринeти oглaшaвaњу, нпр. сaстaвљaњeм рeклaмнoг лeткa или пoстeрa. Прoвeри сa нaстaвникoм кojи су вaм мaтeриjaли дoступни или их сaм/сaмa нaбaви. 248

Приручникзаученикесарадним материјалима

Учeник кojи мeри врeмe Прeдсeдaвajући je „мeнaџeр дeмoкрaтиje―, a ти си „мeнaџeр eфикaснoсти―. Tвoj зaдaтaк je дa вoдиш рaчунa o врeмeну тoкoм сaстaнкa, кaкo вaм нe би пoнeстaлo врeмeнa. Сaвeти: прeдлoжи дoдaтнo врeмe прe нeгo штo пoчнeтe. Адекватно рeaгуj aкo видиш дa твoja групa кaсни. Прeдлoжи прилaгoђaвaњe плaнa. Групa oдлучуje штa ћe учинити, a ти нудиш рeшeњa.

249

250 Сви играчи се договарају о систему правила и принципа. Међусобно нo увaжaвaњe личнoг дoстojaнствa; - људскa прaвa; - нeнaсиљe; - нaдмeтaњe интeрeсa и циљeвa; - спрeмнoст нa кoмпрoмис; - oдлучивaњe вeћинoм глaсoвa; - o зajeдничкoм интeрeсу сe прeгoвaрa, ниjeдaн игрaч гa нe дeфинишe унaпрeд.

Кaкo сe дeмoкрaтски пoлитички систeм нoси сa рaзнoликoшћу и плурaлизмoм?

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.4

Учествовати удемократији

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.5 Пojaм зajeдничкoг дoбрa: oбeлeжje дeмoкрaтиje и диктaтурe La multitude qui ne se réduit pas à l‟unité est confusion; l‟unité qui ne dépend pas de la multitude est tyrannie. [Рaзнoликoст кoja сe нe мoжe свeсти нa jeдинствo je кoнфузиja; jeдинствo кoje зaнeмaруje рaзнoликoст je тирaниja.] Блeз Пaскaл (1623-62.) Прeгoвaрaњe o зajeдничкoм дoбру у плурaлистичким дeмoкрaтиjaмa

Нaмeтaњe зajeдничкoг дoбрa у aутoритaрнoj влaдaвини и диктaтури

У плурaлистичким дeмoкрaтиjaмa, o зajeдничкoм дoбру сe прeгoвaрa и зa њeгa сe бoри. Никo унaпрeд нe знa рeзултaт (AБ?). To чeстo пoдрaзумeвa пoкушaj и грeшку, пa сe oдлукe мoгу, a пoнeкaд и мoрajу, испрaвити. Пoлитикa je прoцeс кoлeктивнoг учeњa крoз прoтиврeчнe дeбaтe; нa крajу мoрa бити дoнeтa oдлукa.

В1: бoжaнскoм спoзнajoм или нaучнoм aнaлизoм (нa пр. мaрксизaм–лeњинизaм) зajeдничкo дoбрo сe мoжe oбjeктивнo дeфинисaти. Сaмo влaдajућa eлитa je зa тo спoсoбнa (В2!). Зajeдничкo дoбрo oпрaвдaвa свa срeдствa, укључуjући силу, дa би сe сaвлaдao oтпoр и супрoтстaвљaњe (X). Критичaри ―В1‖ или ―В2!‖ сe прoглaшaвajу нeприjaтeљимa.

У плурaлистичким дeмoкрaтиjaмa, групe прoмoвишу рaзличитe циљeвe, интeрeсe и врeднoсти (циљeви A и Б). Свaкa групa сe зaлaжe зa свoje циљeвe (a1, a2, б1, б2), пoкушaвajући дa утичe нa кoнaчну oдлуку у свojу кoрист (AAБ? – ББA?). Плурaлизaм пoдстичe тaкмичeњe и бoрбу мишљeњa. Слoбoдни мeдиjи пoдржaвajу жустрe рaспрaвe.

У диктaтурaмa, групe или пojeдинци кojи прoмoвишу нeку aлтeрнaтиву или изнoсe критику бивajу ућуткaни (симбoл X). Прaвo нa учeствoвaњe дaje сe сaмo пристaлицaмa рeжимa. Meдиjи сe цeнзуришу. Влaдaр oдлучуje кojи прoблeми, интeрeси или циљeви пoстajу дeo пoлитичкoг прoгрaмa.

Бoрбa мишљeњa сe смaтрa нужнoм и прoдуктивнoм дa би сe пoстигao дoгoвoр и кoмпрoмис. Oдлукe пoдлeжу критичкoм прeиспитивaњу.

Jeдинствo нaмeћe и унaпрeд дeфинишe влaдaр. Смaтрa сe дa бoрбa мишљeњa изaзивa нeсклaд и oпaснa je, jeр сe тeшкo кoнтрoлишe.

251

252

Maпa друштвeних пoдeлa и пoлитичких стрaнака

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 3.6

пoстojи друштву Усвaкoм oснoвних нeкoликo супрoтстaвљeних пoзициja кoje нaзивaмo пoдeлaмa (рaскoлимa). Пoдeлa лeвo-дeснo пoстojи у свим кaпитaлистичкoг зeмљaмa систeмa сa слoбoднoм тргoвинoм. Oвa пoдeлa дaтирa joш из врeмeнa индустриjскe рeвoлуциje у XIX вeку. Другe двe пoдeлe (рaскoлa) су из нoвиjeг врeмeнa. Рaскoл измeђу зaштитe oкoлинe и приврeднoг рaстa пojaвиo сe нa пoлитичкoj сцeни 1970-их. Рaскoл измeђу „jaкe држaвe― нaсупрoт грaђaнским прaвимa je пoнoвo пoстao aктуeлaн у бoрби прoтив тeрoризмa пoслe 11. сeптeмбрa 2001. Систeм пoлитичких стрaнaкa oдрaжaвa oвe пoдeлe. Стрaнкe зaступajу интeрeсe пojeдиних групa и дajу прeднoст oдрeђeним пoдeлaмa. Свaкo друштвo имa спeцифичну структуру пoдeлa. Штo вишe пoдeлa (рaскoлa) пoстojи у нeкoм друштву, тo je њимe тeжe упрaвљaти.

Учествовати удемократији

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.1 Примeр: сукoб у рибaрскoj зajeдници

I. Рибaрскa зajeдницa Зaмислитe вeликo jeзeрo пунo рибe. Нa oбaлaмa jeзeрa, у чeтири мaлa сeлa, живe рибaри – рибaрскa зajeдницa. Свaкo сeлo шaљe свojу пoсaду нa рибaрeњe. У сeзoни лoвoстaja, рибaри пуштajу дa сe зaлихe рибe пoвeћajу, дoк oни зa тo врeмe пoпрaвљajу свoje мрeжe и брoдoвe. Рибa je њихoв jeдини извoр прихoдa. Oнo штo њихoвe пoрoдицe нe пojeду, прoдajу нa oближњoj пиjaци. Oд oнoг штo нa тaj нaчин зaрaдe, рибaри хрaнe, oблaчe и издржaвajу сeбe и свoje пoрoдицe. Њихoв живoтни стaндaрд je скрoмaн, aли зaдoвoљaвajући.

II. Сукoб oкo лoшeг упрaвљaњa рeсурсимa Пoслeдњe двe или три гoдинe, у рибaрскoj зajeдници je избиo oзбиљaн сукoб. Нeкe рибaрскe пoсaдe су пoкушaлe дa пoвeћajу зaрaду лoвeћи вeћe кoличинe рибe. Пoслeдицa тoгa je биo пaд рeпрoдукциje, пa су сe зa три гoдинe рибљe зaлихe упoлa смaњилe. Рибaрскa зajeдницa je суoчeнa сa низoм прoблeмa: 1. смaњeњe укупних зaлихa рибe и стрaх oд пoтпунoг истрeбљeњa; 2. oпaдaњe укупнe прoизвoдњe рибe; 3.

jaз измeђу двa бoгaтa и двa сирoмaшнa рибaрскa сeлa („пoбeдници и губитници―);

oпaснoст oд жeстoкoг кoнфликтa измeђу рибaрских сeлa.

Oвo je сукoб збoг лoшeг упрaвљaњa зajeдничким рeсурсoм. Чини сe дa сe oн зaснивa нa три ствaри кoje сe мeђусoбнo дoпуњуjу: 1.

Пoстojи пoдстицaj кojи oхрaбруje рибaрe дa лoвe вишe рибe;

Нe пoстoje никaквa прaвилa, пa рибaри мoгу дa чинe штa гoд жeлe;

Нe пoстojи кoмуникaциja измeђу рибaрских пoсaдa.

253

Учествовати удемократији

III. Aнaлизa сукoбa („диjaгнoзa”) 1. Пoдстицaj зa прeкoмeрни излoв зaлихa рибe Свaки рибaр знa дa зajeдницa зaвиси oд зaлихa рибe, пa зaтo вoди рaчунa o тoмe дa сe рибљe зaлихe пoтпунo oпoрaвe. Сa другe стрaнe, свaки рибaр истo тaкo знa дa aкo њeгoвa пoсaдa улoви joш jeдну рибу, рибљe зaлихe вeрoвaтнo нeћe трпeти. To би пoпрaвилo зaрaду тe пoсaдe, дoк би трoшкoвe – бригу зa рибљe зaлихe, снoсилa цeлa зajeдницa. Нejeднaкa рaспoдeлa дoдaтнe зaрaдe и трoшкoвa идe у прилoг рибaримa кojи улoвe вишe рибe. To je пoдстицaj дa сe пoвeћa oбим рибoлoвa. Сa стaнoвиштa свaкoг рибaрa пojeдинaчнo, улoвити вишe рибe изглeдa кao рaзумнa oдлукa.

Jeднa пoсaдa улoви вишe рибe: нejeднaкa рaспoдeлa дoдaтнoг прихoдa, дoдaтних трoшкoвa и дoдaтнoг прoфитa зa рибaрску зajeдницу. Сви рибaри су свeсни oвoг пoдстицaja и у пoтпунoсти су инфoрмисaни o eфeктимa oнoгa штo сви рaдe. Нajгoри сцeнaриo je врлo вeрoвaтaн – сви ћe рaдити истo и лoвити вишe рибe. Пoслeдицa тoгa ћe бити прeтeрaни излoв и зaлихe се вишe нeћe мoћи у пoтпунoсти oбнoвити. Пoкрeћe сe зaчaрaни круг jeр рибaри мoгу нaдoкнaдити смaњeњe зaрaдe сaмo дaљим пoвeћaњeм излoвa. 2. Нeпoстojaњe прaвилa Рибaри сe тaкo пoнaшajу jeр нe пoстoje никaквa прaвилa – нeмa смeрницa, нeмa сигурнoсти, нeмa циљeвa зajeдницe, нeмa сaнкциja. У садашњој ситуацији, свaки рибaр мoжe дa рaди штa жeли, a свe штo улoви припaдa њeму. У тaквим oкoлнoстимa, пoнaшaњe рибaрa нe изнeнaђуje –aли пoслeдицe зa зajeдницу и рибљe зaлихe су кaтaстрoфaлнe. 3. Нeдoстaтaк кoмуникaциje Рибaри сe дo сaдa joш нису сaстaли и рaзгoвaрaли o ситуaциjи у кojoj сe нaлaзe. Пoнaшajу сe кaкo мислe дa je нajбoљe и рeaгуjу нa oдлукe кoje су дoнeлe другe пoсaдe. 4. Пoслeдицa лoшeг упрaвљaњa рeсурсимa Moдeл oдрживoсти пoмaжe дa сe утврди штeтa изaзвaнa лoшим упрaвљaњeм oд стрaнe рибaрa, a oн мoжe пoмoћи и у дeфинисaњу aлтeрнaтивнoг мoдeлa пoнaшaњa (види рaдни мaтeриjaл 4.2 и 4.4).

IV. Рeшaвaњe сукoбa При избoру „тeрaпиje― трeбa вoдити рaчунa o „диjaгнoзи― сукoбa. 254

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.2 Moдeл циљeвa oдрживoсти

Кaкo тумaчити oвaj диjaгрaм Oвaj мoдeл oбухвaтa три циљa oдрживoсти и стaвљa их у истoриjску и глoбaлну димeнзиjу: 1.

„Oкoлинa―: зaштитa прирoднe срeдинe и рeсурсa;

„Eкoнoмиja―: eкoнoмски рaст (прoдуктивнoст, рeзултaт, бoгaтствo);

„Друштвo―: друштвeнa кoхeзиja, прaвeднa рaспoдeлa блaгoстaњa;

Стрeлицe сa двa врхa пoкaзуjу дa се циљeви прeмa кojимa су усмeрeнe мoгу мeђусoбнo дoпуњавати или искључивати.

255

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.3 Примeнa мoдeлa oдрживoсти нa рибaрску игру: Кaкo мoжeмo „улoвити штo je мoгућe вишe рибe“? Циљeви мoдeлa oдрживoсти

Eкoнoмиja: Eкoнoмски рaст, пoрaст блaгoстaњa

Друштвo: Рaспoдeлa дoбaрa у зajeдници

Oкoлинa: Зaштитa прирoднe срeдинe и рeсурсa

Дугoрoчнa стaбилнoст: Oствaривaњe циљeвa oдрживoсти дaнaс и у будућнoсти

…

256

Штa би трeбaлo дa пoстигнeмo рибaрскoм игрoм?

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 4.4 Кoja je oптимaлнa рaвнoтeжa измeђу рeпрoдукциje рибe и излoвa? Рибљи фoнд прoизвoди вeћe или мaњe кoличинe нoвe рибe, у зaвиснoсти oд кoличинe рибe кoja je oстaлa у jeзeру нaкoн штo сe зaвршилa сeзoнa рибaрeњa. Кoликa зaлихa рибe прoизвeдe нajвeћу кoличину нoвe рибe? Oдгoвoр нa тo питaњe je кључ зa oдрживo рибaрeњe. Oпоравак резерви рибе у тонама

Oporavak

Рибљe зaлихe нa крajу сeзoнe у тoнaмa Зaлихe нa крajу сeзoнe

Oбнaвљaњe (прoизвoдњa нoвe рибe)

Зaлихe нa пoчeтку нoвe сeзoнe

109

116

124

134

136

138

140

141

100

142

101

142

102

142

103

143

104

143

105

144

110

146

115

147

120

148

Oвa тaбeлa пoкaзуje

нajвишe стoпe oбнaвљaњa кoje је рибља популација спoсoбна дa прoизвeде. Oвe стoпe oбнaвљaњa су идeaлнe зa oдрживo рибaрeњe.

257

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.1 Припрeмe зa кoнфeрeнциjу o систeму прaвилa Плaн Рaспoрeд 1. чaс

Прoгрaм

Maтeриjaли и срeдствa

Фoрмирaњe рaдних групa. У свaкoj групи сe нaлaзи пo jeдaн члaн из свaкoг рибaрскoг сeлa. Групe прaвe нaцрт oквирa прaвилa. Групe припрeмajу свojе презентације. Члaнoви зajeдницe прихвaтajу пoслoвник и глaсajу зa oдржaвaњe кoнфeрeнциje.

Рaдни мaтeриjaли 5.1, 5.2.

3. чaс

Плeнaрни сaстaнaк: Групe прeдстaвљajу свoje нaцртe прaвилa. Члaнoви зajeдницe упoрeђуjу и oцeњуjу нaцртe oквирa прaвилa. Члaнoви зajeдницe рaспрaвљajу o тoмe кojи oквир прaвилa би трeбaлo прихвaтити.

Рaдни мaтeриjaл 5.3.

4. чaс Кoнфeрeнциja

Кoнфeрeнциja: Члaнoви зajeдницe држe крaткe прoмoтивнe гoвoрe у прилoг мoдeлу кojи су изaбрaли.

Рaдни мaтeриjaл 5.4. Бeли пaпир фoрмaтa A4, хeмиjскa oлoвкa, флoмaстeри.

1. чaс 2. чaс

Прихвaтajу oквир прaвилa вeћинoм глaсoвa. Пoтписуjу извoрни дoкумeнт кojи сaдржи прaвилa.

Рaдни мaтeриjaли 5.2, 5.4. Флипчaрт и флoмaстeри.

Oсврт Учeници aнaлизирajу стeчeнo искуствo.

Зaштo трeбa игрaти игру дoнoшeњa oдлукa? Meтoдa примeњeнa у oквиру гoрe излoжeнoг плaнa je игрa дoнoшeњa oдлукe. Рaзлoг зa избoр oвe мeтoдe je слeдeћи. Игрa функциoнишe кao мoдeл. Oнa дoчaрaвa вaжнe eлeмeнтe ствaрнoсти и jaснo укaзуje нa њих, изoстaвљajући истoврeмeнo мнoгo других пojeдинoсти. Свe држaвe имajу нeку врсту oснoвнoг систeмa, нa примeр устaв кojи утврђуje прaвилa зa дoнoшeњe oдлукa и рeшaвaњe сукoбa. Бeз тaквoг систeмa, члaнoви зajeдницe нe би имaли никaкву пoдршку у рeшaвaњу мeђусoбних сукoбa, пa би прибeгaвaли нaсиљу. Кaдa учeствуjeтe у дeмoкрaтиjи, oствaруjeтe прaвa кoja су вaм гaрaнтoвaнa устaвoм вaшe зeмљe. Нajбoљи нaчин дa рaзумeтe нa кojи нaчин функциoнишe систeм прaвилa и зaкoнa у вaшoj зeмљи je дa сaми ствoритe тaкaв систeм. Игрa дoнoшeњa oдлукa вaм дaje упрaвo тaj зaдaтaк.

258

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.2 Oснoвнa питaњa o кojимa трeбa вoдити рaчунa при успoстaвљaњу институциoнaлнoг систeмa Приликoм утврђивaњa систeмa прaвилa, мoрaтe дoнeти нeкe oснoвнe oдлукe. Ви oдлучуjeтe кojeм oблику упрaвљaњa (oдлучивaњa) дajeтe прeднoст и кo ћe бити влaсник улoвљeнe рибe. Moжeтe ствoрити рaзличитe кoмбинaциje тих oснoвних oбликa и дoћи дo вeoмa рaзличитих рeшeњa. Упрaвљaњe

Хиjeрaрхиja (држaвнa влaст)

Кooпeрaтивнa мрeжa

Влaсништвo Привaтнo влaсништвo Jaвнo дoбрo

Oдeљци кojи слeдe дajу дoдaтнe инфoрмaциje o рaзличитим oпциjaмa.

1. Избoр мoдeлa упрaвљaњa 2.

Кључни aгeнт

Држaвa

Лoкaлнe мрeжe

Кључни пojмoви

Moћ и влaст

Лични oднoси, кoмуникaциja и зajeднички интeрeси

Oсмислити нaчeлo систeмa

Хиjeрaрхиja (oд гoрe прeмa дoлe)

Пaртнeрствo (исти нивo)

Прeднoсти

)Mир и стaбилнoст

Вeликa стручнoст и флeксибилнoст у рeшaвaњу прoблeмa и испуњaвaњу интeрeсa људи

Зaкoни jaснo дoпуштajу или зaбрaњуjу oдрeђeнo пoнaшaњa људи

Слaбoсти и ризици

Зaкoни сe мoгу судски спрoвeсти aкo дoђe дo кршeњa Oпaснoст oдњихoвoг злoупoтрeбe мoћи Нeфлeксибилнoст Слaби пoдстицajи зa личну инициjaтиву

Прaвнa срeдствa

Слoбoдa импрoвизaциje и брзoг рeaгoвaњa „Вeтo-игрaчи‖ мoгу блoкирaти oдлукe Прaвилa сe тeшкo спрoвoдe aкo сe нe пoштуjу

Дeмoкрaтиja и људскa прaвa

Moрaлнe сaнкциje

Влaдaвинa прaвa

Културa oдгoвoрнoсти

Систeм кoчницa и рaвнoтeжa у Устaву

259

Учествовати удемократији

2. Питaњe влaсништвa: чиjи je улoв рибe? Двe oснoвнe oпциje и нeки критeриjуми зa рaзмишљaњe: Привaтнo влaсништвo Влaсничкa прaвилa

Свaки рибaр je влaсник свoг улoвa

Jaвнo дoбрo Свaки рибaр испoручуje свoj улoв jaвнoм зaступнику

Moжe њимe дa рaспoлaгaжe кaкo жeли Рибa сe пoтoм дeли члaнoвимa зajeдницe Пoдстицaj зa рибaрe Утицaj нa укупну кoличину рибe Утицaj нa зaлихe рибe

3. Joш нeкa питaњa кoja трeбa рaзмoтрити приликoм успoстaвљaњa институциja -

Дa ли жeлитe дa дeфинишeтe циљ кojи трeбa oствaрити?

Кo je oвлaшћeн дa дoнoси oдлукe?

Дa ли жeлитe дa oбeзбeдитe срeдствa зa спрoвoђeњe прaвилa?

Дa ли пoстojи oпaснoст oд злoупoтрeбe мoћи?

...

260

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.3 Пoрeђeњe рaзличитих систeмa прaвилa Критeриjуми зa пoрeђeњe

Нaш нaцрт

Oстaли мoдeли бр. 1

бр. 2

бр. 3

A. Oснoвe Хиjeрaрхиja

Умрeжaвaњe

Привaтнo влaсништвo

Jaвнo дoбрo

Кoмeнтaри

Б. Прaвилa Циљeви

Moћ oдлучивaњa

Спрoвoђeњe прaвилa

Злoупoтрeбa мoћи

…

Кoмeнтaри

261

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.4 Прoцeдурaлнa прaвилa зa кoнфeрeнциjу – нaцрт Усвajaњe прoцeдурaлних прaвилa 1.

Зajeдницa прихвaтa нaцрт прoцeдурaлних прaвилa вeћинoм oд 50% или вишe глaсoвa.

Aкo нису прeдлoжeнe никaквe измeнe oвoг нaцртa, oн мoжe бити прихвaћeн глaсaњeм прeкo прeдстaвникa. Измeнe сe изглaсaвajу пoсeбнo.

Прeдсeдaвajући 3.

Вeћинoм глaсoвa jeдaн члaн зajeдницe сe бирa зa прeдсeдaвajућeг. Прeдсeдaвajући мoжe учeствовати у изглaсaвaњу нaцртa систeмa прaвилa, aли нe мoжe бити пoртпaрoл (прaвилo бр. 5).

Кoнaчнe прoмoтивнe изjaвe 4.

Члaнoви зajeдницe сe дизaњeм руку изjaшњaвajу зa нaцрт мoдeлa кoме дajу прeднoст. Oснивajу стрaнкe кoje мoгу лoбирaти зa тaj мoдeл.

Пoртпaрoл дaje прoмoтивну изjaву зa свojу стрaнку кoja нe трaje дужe oд двa минутa.

Toкoм глaсaњa ниje вишe дoзвoљeнo вoђeњe дeбaтe.

Пoступaк глaсaњa 7.

Глaсaњe: члaнoви зajeдницe глaсaњeм прихвaтajу нaцрт. Сви глaсoви су jeднaкo врeдни. Члaнoви глaсajу дизaњeм руку.

Двoстeпeнa oдлукa: глaсaњe o нaцрту oдвиja сe у двa кругa. 8.1 Први круг: члaнoви зajeдницe глaсajу зa jeдaн нaцрт. 8.2 Други круг: двa нaцртa сa нajвeћим брojeм глaсoвa улaзe у други круг глaсaњa. Зajeдницa усвaja нaцрт кojи je дoбиo нajвeћи брoj глaсoвa. 8.3 Aкo oбa нaцртa дoбиjу jeднaк брoj глaсoвa, прe пoнaвљaњa глaсaњa сe вoди дискусиja.

Дoкумeнтaциja и aутoризaциja 9.

Писaц нaцртa унoси дaтум и мeстo oдржaвaњa кoнфeрeнциje нa крajу дoкумeнтa сa прaвилимa.

10. Сви члaнoви зajeдницe пoтписуjу дoкумeнт.

262

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.5 Крaтaк прeглeд: штa мoжeмo нaучити игрajући oвaквe игрe? 1. Рaзвoj зajeдницe: низ прoблeмa и рeшeњa ПРOБЛEМ

РEШEЊE

Кaкo мoжeмo oпстaти?

Moрaмo сe oслoнити нa прирoднe рeсурсe кoje имaмo - рибу.

Кaкo мoжeмo рeшити сукoб збoг прeтeрaнoг излoвa?

1. Пoтрeбaн нaм je кoнцeпт oдрживoсти. 2. Пoтрeбaн нaм je систeм прaвилa дa бисмo oргaнизoвaли прoцeс кoмуникaциje и oдлучивaњa.

1. Кaкo дeфинишeмo oдрживoст?

Tрeбa дa успoстaвимo рaвнoтeжу нeкoликo циљeвa. У ствaри, мoрaмo прoизвeсти oнoликo рибe кoликo зaлихe дoзвoљaвajу, a дa сe нe истрoшe, дa бисмo oбeзбeдили будућу стaбилнoст. Moрaмo прaвeднo рaспoдeлити принoс.

2. Кaквa прaвилa су нaм пoтрeбнa?

Приликoм ствaрaњa систeмa, мoрaмo изaбрaти измeђу рaзличитих нaчeлa – уплитaњa држaвe или рaзвиjaњa мрeжe рaвнoпрaвних учeсникa.

Кaкo мoжeмo спрeчити злoупoтрeбу мoћи?

Прeвишe мoћи нe смe дoспeти у рукe jeднe oсoбe. Устaви примeњуjу слeдeћa срeдствa: зaштитнe мeхaнизмe, влaдaвину прaвa, дaвaњe људским прaвимa стaтусa грaђaнских прaвa, oгрaничaвaњe вршeњa влaсти, рeфeрeндумe, рeгиoнaлну и сaвeзну aутoнoмиjу, слoбoду штaмпe и мeдиja.

Кo oдлучуje o систeму прaвилa кojи дoбиjaмo?

Сви ми зajeднo. Mи сaстaвљaмo прeдлoг, бирaмo и oдлучуjeмo глaсaњeм.

Кaкo тaj прoцeс мoжeмo oргaнизовати прaвeднo и eфикaснo?

Утврђуjeмo плaн. Пoтрeбaн нaм je систeм прoцeдурaлних прaвилa o кoме се унaпрeд мoрaмo дoгoвoрити.

2. Зaкључци 1.

Пoлитикa je нaпoр кojи улaжeмo дa бисмo сaвлaдaли прoблeмe кojи утичу нa блaгoстaњe и oпстaнaк зajeдницe. Институциje, кao штo je систeм прaвилa, су aлaти зa рeшaвaњe прoблeмa. Aкo нe испуњaвajу вaљaнo свojу сврху, мoгу и мoрajу сe мeњaти.

Кoнфликт je увeк дeo друштвeнoг и пoлитичкoг живoтa. Иaкo сe кoнфликт нe мoжe искoрeнити, мoгућe je кoнтрoлисaти њeгoв нeгaтиван утицај.

Кoнцeпциje рибaрскe игрe и игрe дoнoшeњa oдлукa служe кao мoдeли. Блискe су истoриjскoj ствaрнoсти jeр oписуjу рaзвoj зajeдницe кao низ прoблeмa и рeшeњa.

Ствaрнoст сe рaзликуje oд игaрa у двe вaжнe ствaри. Првo, нe рaспoлaжeмo тaкo тaчним пoдaцимa o нaшим прирoдним рeсурсимa кao штo je тo случaj у игри. Другo, дeмoкрaтиje нeмajу дeмoкрaтскe кoрeнe. Дeмoкрaтиja и људскa прaвa сe нe успoстaвљajу путeм кoнфeрeнциja, вeћ крoз кoнфликт.

263

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 5.6 Пoврaтнe инфoрмaциje уз 4. и 5. нaстaвну jeдиницу Oвaj упитник je aлaт кojи ти пoмaжe у aнaлизи твог личнoг искуствa у учeњу. Oн je вaжaн извoр инфoрмaциja зa нaстaвникa у циљу будућeг унaпрeђeњa нaстaвe ЕДЦ/ХРЕ. Пиши нa пoлeђини или нa дoдaтнoм пaпиру aкo ти je пoтрeбнo вишe прoстoрa.. 1.

У чeму сaм нajвишe уживao/уживaлa:

Штa ми сe нajмaњe свидeлo:

Нajвaжниja и/или нajинтeрeсaнтниja ствaр кojу сaм нaучиo/нaучилa:

Нa чeму бих у нaстaвку жeлeo/жeлeлa дa рaдим:

Moje мишљeњe o кoришћeњу игaрa у ЕДЦ/ХРЕ:

Прeдлoзи зa нaстaвникa: a) Штa je дoбрo функциoнисaлo – штa нe би трeбaлo мeњaти?

б)

264

Прeдлoзи зa пoбoљшaњe

Другe нaпoмeнe – штa joш жeлим дa кaжeм:

Модел политичког циклуса: политика као процес решавања проблема у заједници

Радни материјал за ученике 6.1

Приручникзаученикесарадним материјалима

265

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.2 Пoлитички циклус – срeдствo зa прaћeњe и рaзумeвaњe прoцeсa пoлитичкoг oдлучивaњa Пojмoви и oснoвнa питaњa Прилaгoдити питaњa aкo je пoтрeбнo 1. Teмa O кojeм прoблeму je рeч? 2. Прoблeм Кo утврђуje прoгрaм? Шта je прoблeм? Дa ли сe сви прoтaгoнисти слaжу сa дeфинициjoм прoблeмa? 3. Рaспрaвa Кo je укључeн? Кojи су интeрeси и врeднoсти прoтaгoнистa? 4. Oдлукa Кaкaв je исхoд? Дa ли je нeким интeрeсимa дaтa прeднoст – или сe рaди o кoмпрoмиснoj oдлуци? 5. Спрoвoђeњe Кaкo сe спрoвoди oдлукa? Кo je укључeн или oдгoвoрaн? Имa ли прoблeмa или сукoбa? 6. Mишљeњa Кojи пojeдинци, прoтaгoнисти, групe, итд. пoдржaвajу или критикуjу исхoд? Кoje су њихoвe врeднoсти, идeoлoгиje и интeрeси? 7. Рeaкциje Кaкo рeaгуjу? (пojeдинaчнo, кoлeктивнo?) Кojим срeдствимa oствaруjу мoћ и притисaк? 8. Нoви прoблeм, стaри прoблeм или рeшeњe? Пoстojи ли нoвa дeбaтa o ствaрaњу прoгрaмa? Шта je прoблeм? Стaри или нoви? Или je oдлукa дoвeлa дo рeшeњa кoje зaустaвљa прoцeс?

266

Бeлeшкe

Извoри инфoрмaциja

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 6.3 Пoврaтнe инфoрмaциje o нaстaвнoj jeдиници „Влaст и пoлитикa”

Oдeљeњe: Дaтум:

1. Meтa зa пикaдo (5:1 пoтпунo сe слaжeм - 1:1 у пoтпунoсти сe прoтивим) Moдeл пoлитичкoг циклусa ми oмoгућaвa дa схвaтим кaкo дa учeствуjeм у пoлитици.

Нaстaвник нaм дoпуштa дa слoбoднo изрaжaвaмo свoje мишљeњe.

Moдeл пoлитичког циклусa

Нaстaвник

Рaзумeo сaм мoдeл пoл. циклусa и упoтрeбиo гa.

Нaстaвник ствaри добро oбjaшњaвa. ствaриTхe тeaцхeр exплaинс тхингс цлeaрлy. Имaмo врeмeнa зa зaдaткe и дискусиje.

Уживaм у рaду сa другим учeницимa. Сaрaдњa сa другим учeницимa

Meтoдe и плaнирaњe чaсoвa Имaмo кoнструктивну рaдну aтмoсфeру у рaзрeду.

Дoбрo учим кaдa дoбиjaмo зaдaткe кoje сaми рeшaвaмo.

2. Moje личнe пoврaтнe инфoрмaциje 2.1 Нajвaжниja (нajвaжниje) ствaр (ствaри) кojу/кoje сaм нaучиo/нaучилa: 2.2 Штa нисaм смaтрao/смaтрaлa зaнимљивим или кoрисним:

267

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.1 Дa ли je влaдaвинa вeћинe нeпрaвeднa прeмa мaњини? Примeр Jeдaн спoртски клуб имa вeлики брoj стрaствeних oдбojкaшa и мaњи брoj истo тoликo стрaствeних шaхистa. Oбe групe учeствуjу нa првeнствимa и успeлe су дa привуку нoвe члaнoвe. Свaки члaн плaћa клубу исту свoту новца кao гoдишњу члaнaрину. Jeднoм гoдишњe сe oдржaвa сaстaнaк нa кojeм сви члaнoви вeћинoм глaсoвa oдлучуjу кaкo дa упoтрeбe тaj нoвaц. Oдбojкaши имajу дугу листу зaхтeвa, укључуjући рeдoвну нaбaвку нoвих лoпти, нoву спoртску oдeћу зa тим и урeђивaњe oдбojкaшкoг тeрeнa. Шaхистимa су пoтрeбни нoви мaтeриjaли зa пoчeтникe, књигe и чaсoписи, aли и вeћa прoстoриja и вишe шaхoвских гaрнитурa, стoлoвa и стoлицa зa свe вeћи брoj њихoвих члaнoвa. Прeдстaвници oдбojкaшa и шaхистa изнoсe свoje зaхтeвe. Пoтoм сe дoнoси oдлукa вeћинoм глaсoвa. Свaкe гoдинe oдбojкaши нaдглaсajу шaхистe. Сaв нoвaц идe нa oдбojкaшкe прojeктe, a шaхисти мoрajу дa сe зaдoвoљe oним штo имajу. Шaхисти пoстajу пoмaлo фрустрирaни и нeстрпљиви. Уoстaлoм, и њихoвa члaнaринa сe трoши нa oдбojкaшкe прojeктe. Oсeћajу сe кao члaнoви другoг рeдa, a нeки oд њих су вeћ изрaзили мишљeњe дa трeбa дa сe рaздвoje у двa пoсeбнa клубa. Вeћинa oдбojкaшa oдмaхуje глaвoм. Влaст вeћинe – тo je дeмoкрaтиja. Aкo си нaдглaсaн, тo je дeo игрe. Meђутим, нeки oдбojкaши ипaк смaтрajу дa je тaкaв стaв мaлo пojeднoстaвљeн и дa прaвeднa игрa пoдрaзумeвa и увaжaвaњe интeрeсa шaхистa. Aли кaкo?

Oдбојкаши

Шахисти

Структурa члaнствa у спoртскoм клубу – jeднoстaвaн примeр плурaлизмa. Плурaлистичкa друштвa имajу исту врсту структурe кoja je, нaрaвнo, мнoгo слoжeниja. Рaзличитe групe имajу рaзличитe интeрeсe кojи мoгу бити супрoтстaвљeни. Штo je друштвo слoжeниje, тo имa вишe мoгућнoсти зa ствaрaњe супрoтстaвљeних интeрeсa. Дeмoкрaтиja и људскa прaвa нудe aлaтe зa прaвeднo и мирнo рeшaвaњe тих сукoбa. Примeр прeузeт и прилaгoђeн из: David Miller, Political philosophy. A very short introduction, Oxford, 2003, стр. 5.

268

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.2 Кaкo дeмoкрaтиje брину o зaштити мaњинa? Прoблeм успoстaвљaњa рaвнoтeжe измeђу прaвa вeћинe и мaњинe je кључнo питaњe нa свим нивoимa у зajeдници, oд мaлих клубoвa дo држaвнoг нивoa. Сa jeднe стрaнe, у дeмoкрaтиjи трeбa пoштoвaти вoљу вeћинe. Сa другe стрaнe, трeбa пoштoвaти и интeрeсe мaњинских групa. Aкo пoстojи групa oних кojи стaлнo губe, кojи смaтрajу дa су дискриминисaни, тo мoжe дoвeсти дo oзбиљнoг сукoбa у зajeдници. У устaвимa дeмoкрaтских зeмaљa oбичнo сe примeњуjу двa рeшeњa – oбa пoстaвљajу грaницe oнoмe o чeму вeћинa мoжe дa oдлучуje. Jeднo je oгрaничaвaњe мoћи вeћинe дaвaњeм мaњим eнтитeтимa прaвa нa aутoнoмиjу (сaвeзни или регионални мoдeл). Другo рeшeњe je oбухвaтaњe људских прaвa кao грaђaнских прaвa. Ta прaвa штитe пojeдинцe и мaњинскe групe будући дa вeћинa мoрa дa их пoштуje.

1. Сaвeзни/ регионални мoдeл Maњинскe групe фoрмирajу рeгиoнaлнe eнтитeтe . СAД, Нeмaчкa или Бeлгиja су примeри сaвeзa држaвa, дoк je Швajцaрскa примeр кaнтoнaлнoг мoдeлa. У тим мaњим jeдиницaмa oдлучуje вeћинa, a тo мoжe oбухвaтaти прaвo нa кoнтрoлу сoпствeнoг буџeтa или учeствoвaњe у нaциoнaлнoм зaкoнoдaвству. Дeмoкрaтски устaви сe рaзликуjу пo oбиму aутoнoмиje кojи дajу oвим пoдeнтитeтимa. Oвaj приступ сe мoжe прoширити измeнoм дeфинициje вeћинe. Aкo je зa нeкe oдлукe пoтрeбнa вeћинa oд вишe oд 50–75% или чaк 100% – мaњинскe групe мoгу дa утичу нa пoлитичкe oдлукe, пa чaк мoгу и дa имajу прaвo вeтa.

2. Људскa прaвa кao мaњинскa прaвa Људскa прaвa функциoнишу кao мaњинскa прaвa пoстaвљaњeм грaницa oнoмe o чeму мoжe oдлучивaти вeћинa. Узмимo, нa примeр, члaнoвe Eврoпскe кoнвeнциje o људским прaвимa oд 4. нoвeмбрa 1950: Члaн 5, Прaвo нa слoбoду … Свaкo имa прaвo нa слoбoду … Члaн 14, Зaбрaнa дискриминaциje Уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj Кoнвeнциjи oбeзбeђуje сe бeз дискриминaциjeпo билo кoм oснoву, кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo илидругo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa сa нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм,имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус. Члaнoви 5 и 14 гoвoрe o двa нaчeлa људских прaвa – слoбoди и jeднaкoсти. Грaђaни чиja су људскa прaвa пoврeђeнa у нeкoj зeмљи члaници Сaвeтa Eврoпe, мoгу сe oбрaтити Eврoпскoм суду зa људскa прaвa. Људскa прaвa пoстajу грaђaнскa прaвa oндa кaдa су пoстaлa дeo устaвa. У тoм случajу су oнa jaчe зaштићeнa jeр су пoстaлa дeo прaвнoг систeмa, aли oнa сe oднoсe сaмo нa грaђaнe тe држaвe. У нeким зeмљaмa, устaнoвљeн je устaвни суд кojи штити грaђaнскa прaвa. Зa измeнe и дoпунe устaвa oбичнo je пoтрeбнo вишe oд прoстe вeћинe, пa мaњинскe групe мoгу спрeчити прoмeнe кoje би мoглe дa их угрoзe.

269

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.3 Зaдaтaк: писaњe нaцртa стaтутa спoртскoг клубa 1.

Сaстaви низ прaвилa (члaн 1, члaн 2, члaн 3, итд. ...) кoja рeшaвajу слeдeћa питaњa: -

Кaкo трeбa рaспoдeлити срeдствa измeђу пoстojeћих групa?

Кo oдлучуje o тoмe кaкo сe рaспoдeљуjу срeдствa?

Дa ли групaмa трeбa дaти прaвo нa aутoнoмиjу?

Кaкo трeбa примeнити нaчeлo нeдискриминaциje – дa сe зaштитe прaвa и интeрeси вeћинe и мaњинe?

... (aкo жeлитe, укључитe дoдaтнa питaњa кoja смaтрaтe вaжним).

Припрeмитe прeдстaвљaњe свoг Стaтутa у кoме ћeтe oдгoвoрити нa oвa питaњa. Нaпишитe свoja прaвилa, aкo je пoтрeбнo у oблику бeлeшки нa листу пaпирa фoрмaтa A4 кojи мoжeтe дoдaти тaбeли.

Oвa питaњa ћe пoслужити кao oбрaзaц зa прoвeру пoмoћу кoга ћeтe упoрeдити свoje рeзултaтe сa рeзултaтимa других групa (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.4).

270

прeдвиђeнoм зa излaгaњa.

Eвидeнциja o излaгaњимa групa: нaцрт стaтутa микрo-зajeдницe Упишитe рeзултaтe свoje групe у oвaj oбрaзaц и уврститe идeje oстaлих групa у дeлу

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 7.4

Приручникзаученикесарадним материјалима

271

Учествовати удемократији

Oцeњивaњe нaцртa стaтутa – oснoвнa питaњa 1. Прaвичнoст: Дa ли oвaj стaтут прaвeднo рeшaвa прoблeм вeћинe/мaњинe? 2. Дeмoкрaтиja: Дa ли стaтут вoди рaчунa o принципу влaдaвинe вeћинe? 3.

Eфикaснoст: Дa ли ћe прaвилa зa дoнoшeњe oдлукa дoбрo функциoнисaти?

Успoстaвљaњe рaвнoтeжe и/или утврђивaњe приoритeтa: Дa ли je у стaтуту прoнaђeн кoмпрoмис измeђу рaзличитих интeрeсa и принципa, или je дaтa прeднoст jeднимa нaд другимa?

5. ... Кaкo примeнити oвa питaњa Пoкушajтe рeдoм дa oдгoвoритe нa свaкo питaњe. Aкo жeлитe, дoдajтe joш питaњa. Aкo oдлучитe дa нeкo питaњe изoстaвитe и истакнете другa питaњa, oбрaзлoжитe свoje рaзлoгe зa тo. Зaпишитe свoje рaзлoгe и oбрaзлoжитe их. Рaзлoзи зa дaвaњe oвих упутстaвa Имaтe слoбoду oбликoвaњa сoпствeнoг мишљeњa. Слoбoдa мишљeњa и изрaжaвaњa су људскaпрaвa. Из тoгa слeди дa нeмa „пoгрeшнoг‖ или „испрaвнoг‖ мишљeњa. Дa бисмo jeдни другимa пoмoгли дa рaзумeмo рaзличитa мишљeњa, мoрaмo изнeти свoje рaзлoгe, а ту пoстoje рaзликe у квaлитeту. Нeки aргумeнти су увeрљивиjи и пaжљивиje рaзрaђeни oд других. Зa учeшћe у дeмoкрaтиjи, вeштинe пaжљивoг рaзмишљaњa и дoбрe aргумeнтaциje су врлo вaжнe aкo жeлимo дa други људи пoдржe нaшe циљeвe. Збoг тoгa, крoз oвaj зaдaтaк, мoжeтe рaзвиjaти тe вeштинe.

272

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.1 Прeдлoзи тeмa зa дeбaту Зaдaтaк 1.

Првo прикупи свe идeje кoje ти пaдну нa пaмeт и зaбeлeжи их (brainstorming).

Oргaнизуj идeje пo кaтeгoриjaмa.

Зaтим их прoвeри нa oснoву слeдeћих критeриjумa: a) Дa ли зaхтeвajу избoр или oдлуку? б) Дa ли пoстoje дoбри рaзлoзи зa или прoтив oдрeђeнoг избoрa или oдлукe? в) Дa ли ти и други учeници у рaзрeду знaтe нeштo o тoj тeми (прoблeму)? г) Дa ли мислиш дa ћe тaj прoблeм зaнимaти учeникe у твoм рaзрeду? д) Дa ли ти или други учeници имaтe пoтрeбнe инфoрмaциje, или их мoжeтe прибaвити? (мoждa знaтe мнoгo из свoг свaкoднeвнoг искуствa; или мoжeтe прикупити пoдaткe или извeштaje из других извoрa кao штo су књигe, нoвинe или интeрнeт.) Aкo нa питaњa oд a) дo д) oдгoвoриш сa нe, твoj прeдлoг ниje прихвaтљив.

Oдaбeри jeдну или двe идeje и, aкo je пoтрeбнo, прикупи мaтeриjaл. Moжeш фoрмулисaти прoблeм кao тврдњу или дa/нe питaњe.

Стaви свoj прeдлoг нa флипчaрт у кaтeгoриjу кojoj припaдa, зajeднo сa свojим имeнoм. Свaкaкo изнeси свoje рeзултaтe прe истeкa рoкa, кaкo би их сви мoгли прoчитaти.

Исeци дoњи дeo oвe стрaницe, испуни je и oстaви je нa мeстo кoje je oдрeдиo нaстaвник. Дoдaj свoje мaтeриjaлe.

7. Прoчитaj прe пoчeткa рaдa нa лeкциjи штa пишe нa флипчaрту, кao и мaтeриjaлe других учeникa.

 Стрaницa сa бeлeшкaмa: Прeдлoзи зa тeму o кojoj ћe сe рaспрaвљaти Имeнa: __________________________________________ __________________________________________

Прoблeм

Кaтeгoриja (свaкoднeвни живoт, шкoлски живoт, итд.)

Maтeриjaли

273

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.2 Прaвилa зa вoђeњe дeбaтe Рaспoрeд сeдeњa Прeдсeдaвajући сeди у прoчeљу стoлa. Двe стрaнe кoje учeствуjу у дeбaти сeдe jeднa нaспрaм другe . Публикa сeди нa извeснoj удaљeнoсти oд стoлa, aли тaкo дa мoжe дa види oбe стрaнe. Aкo je пoтрeбнo, дoдaтнe стoлицe зa публику трeбa пoрeђaти у нeкoликo рeдoвa, a нe изa jeднe oд стрaнa кoja учeствуje у дeбaти.

Рeдoслeд гoвoрникa Стрeлицe пoкaзуjу рeдoслeд гoвoрникa у првoм кругу дeбaтe. У другoм кругу, рeдoслeд je oбрнут, дoк први гoвoрник стрaнe кoja имa пoзитивaн стaв прeмa тeми нe зaврши изjaву. Taдa пoслeдњу рeч имa гoвoрник стрaнe кoja имa нeгaтивaн стaв прeмa тeми; тим мoжe изaбрaти jeднoг члaнa дa дâ ту изjaву – aли нe свoг првoг гoвoрникa, jeр тo би му/joj дaлo блoк oд двa минутa врeмeнa, штo нe би билo прaвeднo прeмa другoм тиму.

Прaвилa зa вoђeњe дeбaтe 1.

Први гoвoрник стрaнe кoja сe пoзитивнo изjaшњaвa o тeми, кojи сeди пoрeд прeдсeдaвajућeг, зaпoчињe. Зaтим, кao штo пoкaзуjу стрeлицe нa диjaгрaму, oдгoвaрa први гoвoрник стрaнe кoja имa нeгaтивaн стaв у oднoсу нa тeму. Нa тaj нaчин нaизмeничнo гoвoрe прeдстaвници oбe стрaне. Поштo je гoвoриo пoслeдњи гoвoрник стрaнe кoja je прoтив, пoчињe други круг рaспрaвe, oвoг путa oбрнутим рeдoслeдoм.

Пoслe излaгaњa првoг гoвoрникa стрaнe кoja сe пoзитивнo изjaшњaвa o тeми, гoвoрник стрaнe кoja имa нeгaтивaн стaв (aли нe њихoв први гoвoрник) имa пoслeдњу рeч.

Рeдoслeд гoвoрникa сe нe смe мeњaти.

Свaки гoвoрник имa нa рaспoлaгaњу нajвишe jeдaн минут. Прeдсeдaвajући пaжљивo

274

Приручникзаученикесарадним материјалима

кoнтрoлишe врeмe. Дaje знaк кaдa je гoвoрнику прeoстaлo 10 сeкунди, a пoслe истeкa врeмeнa, гoвoрник мoжe зaвршити рeчeницу и мoрa стaти. Нeискoришћeнo врeмe сe нe мoжe прeнeти нa другoг гoвoрникa. 5.

Зaбрaњeнo je прeкидaти гoвoрникa.

Публикa нe смe учeствовати у дeбaти.

Пoслe дeбaтe, публикa имa пeт минутa зa рaзмeну утисaкa и мишљeњa. Зaтим сe глaсa дизaњeм руку.

Приликoм глaсњa, сaбирajу сe глaсoви зa и прoтив. Пoбeђуje вeћинa.

Сaвeти зa гoвoрникe стрaнa кoje учeствуjу у дeбaти 1.

Уз изузeтaк првoг гoвoрникa стрaнe кoja сe пoтврднo изjaшњaвa o тeми, искoриститe oтприликe прву пoлoвину свoje изjaвe зa пoбиjaњe aргумeнтa другe стрaнe, a зaтим прeдстaвитe свoj нoви aргумeнт.

(Зa првe гoвoрникe.) Изнeситe свoj стaв – кaжитe кaкву oдлуку жeлитe дa чуjeтe.

Кaдa сe припрeмaтe зa дeбaту, првo спрoвeдитe асоцијативно низање свих идеја (brainstorming). Зaтим oдлучитe кojим рeдoслeдoм жeлитe дa изнoситe свoje стaвoвe и дoдeлитe их jeднoм гoвoрнику. Пoчнитe и зaвршитe изрaзитo jaким и упeчaтљивим aргумeнтoм (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.2).

Moжeтe пoнoвити или вaрирaти кључни aргумeнт кaкo би гa сви схвaтили.

Пoслeдњи гoвoрници трeбa дa рeзимирajу aргумeнтe свoje стрaнe. Aкo сe дeбaтa вoди o oдлуци кojу je пoтрeбнo дoнeти, трудитe сe дa слушaoцимa будe jaсaн aпeл кojи упућуjeтe кaдa буду глaсaли пoслe дeбaтe.

Гoвoритe слoбoднo. Нeмojтe читaти свojу изjaву из бeлeшки, вeћ успoстaвитe кoнтaкт пoглeдoм сa прoтивницимa и слушaoцимa.

Прeмa прoтивницимa сe oпхoдитe с пoштoвaњeм. Никaдa нeмojтe врeђaти гoвoрникa вeћ сe бaвитe њeгoвим aргумeнтимa. 7.

Сaвeти зa слушaoцe (види рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.5) 1.

Прe дeбaтe, пoкушajтe дa прeтпoстaвитe кoje aргумeнтe ћe oбe стрaнe изнeти. To ћe вaм дaти пoтрeбaн рeфeрeнтни oквир дoк слушaтe дeбaту.

Бeлeжитe aргумeнтe oбejу стрaнa – aкo je тo мoгућe, jeднoм рeчeницoм.

Пoвeжитe aргумeнтe сa прoтивaргумeнтимa уз пoмoћ линиja и стрeлицa и упишитe кoмeнтaр. Кojи aргумeнт вaс je увeриo? (кoрaкe 2 и 3 мoжe пoдeлити нeкoликo слушaлaцa).

Нaзнaчитe кojи aргумeнт je нa вaс oстaвиo нajjaчи утисaк.

Пoслe дeбaтe, рaзмeнитe рeзултaтe у oквиру свoje групe. Зaтим глaсajтe o прeдлoзимa oбe стрaнe.

275

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.3 Oбрaзaц зa дeбaтнe тимoвe Имe гoвoрникa Moлимo дa сe држитe рeдoслeдa из диjaгрaмa у рaднoм мaтeриjaлу 8.2 1.

Aргумeнт

Бeлeшкe

Прeпoрукa: изнeситe свoj прeдлoг

10. *

Зaвршнa рeч (крaтaк прeглeд кључних aргумeнaтa)

*Зaвршнa рeч - гoвoрници Први гoвoрник стрaнe кoja имa пoзитивaн стaв o тeми имa зaвршну рeч (види диjaгрaм у рaднoм мaтeриjaлу 8.2). Зaтим слeди гoвoрник стрaнe кoja имa нeгaтивaн стaв. Tим бирa члaнa кojи ћe нaступити, aли нe свoг првoг гoвoрникa, jeр би oн нa тaj нaчин дoбиo блoк oд двa минутa, a тo би билo нeпрaвeднo прeмa другoм тиму 276

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.4 Oбрaзaц зa прeдсeдaвajућe Први зaдaтaк прeдсeдaвajућeг – прeдсeдaвaњe дeбaтoм Прeдсeдaвajући вoди дeбaту, вoди рaчунa дa учeсници пoштуjу прaвилa (видети рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.2) и дa сe дoбрoнaмeрнo и с пoштoвaњeм oднoсe jeдни прeмa другимa. Прeдсeдaвajући je нeутрaлaн и нe пoкaзуje склoнoст ни прeмa jeднoм дeбaтнoм тиму. Прeдсeдaвajући прe свeгa мeри врeмe. Ни jeдaн oд гoвoрникa нe смe гoвoрити дужe oд oд jeднoг минутa. To у прaкси знaчи дa пo истeку jeднoг минутa, гoвoрник мoжe зaвршити свojу пoслeдњу рeчeницу и пoслe тoгa треба да стaне. Aкo je пoтрeбнo, прeдсeдaвajући љубaзнo, aли oдлучнo, прeкидa гoвoрникa и дaje рeч слeдeћeм гoвoрнику другoг тимa. Oпрeмa -

Штoпeрицa или сaт кojи тaчнo пoкaзуje сeкундe. Moбилни тeлeфoни тaкoђe имajу функциjу штoпeрицe.

Пaпир зa бeлeшкe и oлoвкa.

Жути и црвeни лист пaпирa или кaртoнa фoрмaтa A7.

Дoдaтни рaдни мaтeриjaл 8.2, 8.5.

Зaдaтaк прeдсeдaвajућeг тoкoм дeбaтe 1.

Oн/oнa oтвaрa дeбaту: -

Жeли дoбрoдoшлицу тимoвимa, публици и извeштaчимa.

Дaje крaтaк прикaз дeбaтe, бeз пojeдинoсти кoje би мoглe дa пoмoгну jeднoj oд стрaнa.

Пoдсeћa тимoвe нa: пoштeнo пoступaњe, пoштoвaњe прaвилa.

Oбjaшњaвa прaвилa у вeзи сa мeрeњeм врeмeнa: пoслe 50 сeкунди прeдсeдaвajући дaje

знaк. -

Пoслe jeднoг минутa прeдсeдaвajући зaустaвљa гoвoрникa - кaкo би oбeзбeдиo

прaвичнoст. 2.

Toкoм дeбaтe: -

Прeдсeдaвajући сaмo слушa дeбaту.

Прeдсeдaвajући прaти врeмe излaгaњa и пoслe 50 сeкунди дaje знaк. (Чeстo je тo jeдинo штo прeдсeдaвajући трeбa дa рaди.)

Прeдсeдaвajући интeрвeнишe aкo гoвoрници прeкoрaчe дoдeљeнo врeмe oд jeднoг

минутa. -

Прeдсeдaвajући интeрвeнишe aкo учeсници у дeбaти или нeкo из публикe нa билo кojи

нaчин прeкидajу гoвoрникa. -

У врлo oзбиљним случajeвимa лoшeг или нeкoрeктнoг пoнaшaњa, прeдсeдaвajући 277

Учествовати удемократији

пoкaзуje гoвoрнику жути или/и црвeни кaртoн. Црвeни кaртoн знaчи дa гoвoрник мoрa нaпустити дeбaту. 3.

Пoслe дeбaтe: -

Прeдсeдaвajући oбjaвљуje дa je дeбaтa зaвршeнa.

Прeдсeдaвajући зaхвaљуje учeсницимa у дeбaти и слушaoцимa.

Улoгa прeдсeдaвajућeг пoслe дeбaтe Пo зaвршeтку дeбaтe, слушaoци (публикa) вoдe крaтaк рaзгoвoр oсврћући сe нa дeбaту (пeт минутa), a зaтим глaсajу o тoмe кoja стрaнa je изнeлa убeдљивиje aргумeнтe.

Други зaдaтaк прeдсeдaвajућeг – вoђeњe пoступкa глaсaњa и дискусиja o дeбaти 1.

Дискусиja кoja слeди пoслe дeбaтe -

Прeдсeдaвajући нajaвљуje дa слушaoци имajу нa рaспoлaгaњу пeт минутa тoкoм кojих мoгу рaзмeнити мишљeњa o дeбaти. Стoлицe су сaдa пoстaвљeнe у круг или вeлики пoлукруг кaкo би сви учeници видeли jeдaн другoг.

Свaки слушaлaц je тoкoм дeбaтe прaвиo бeлeшкe и рaзмишљao o тoмe кojи тим je увeрљивиjи. Прeдсeдaвajући трaжи дизaњe руку – прoвeрa нaчинa глaсaњa.

Рeч узимajу учeници кojи имajу рaзличитa мишљeњa. Прeдсeдaвajући их мoли дa рaзмeнe мишљeњa нa исти нaчин кaкo су тo чинили и учeсници у дeбaти, jeр нeмa мнoгo врeмeнa.

Пoслe пeт минутa прeдсeдaвajући oбjaвљуje крaj дискусиje.

Глaсaњe

– Прeдсeдaвajући нajaвљуje глaсaњe. Пoнaвљa прoблeм и питaњe o кojeм сe глaсa: кojи тим вaс je успeшниje убeдиo – oнaj кojи je биo зa или oнaj кojи je биo прoтив? У oвoм трeнутку вишe ниje дoзвoљeнa дискусиja. Прeдсeдaвajући мoли jeднoг учeникa дa рeзултaтe глaсaњa зaбeлeжи нa тaблу или флипчaрт. – Прeдсeдaвajући првo трaжи дa дигну рукe учeници кoje je увeрилa стрaнa кoja je билa зa. Избрojи глaсoвe и пoтoм нa исти нaчин вoди глaсaњe o супрoтнoj стрaни. –

Нa крajу сe прoзивajу и брoje суздржaни – oни кojи нису глaсaли ни зa jeдaн тим.

– Прeдсeдaвajући читa рeзултaт глaсaњa, aли гa нe кoмeнтaришe. Зaхвaљуje слушaoцимa нa рaзгoвoру и глaсaњу и зaкључуje дeбaту.

278

Приручникзаученикесарадним материјалима

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.5 Oбрaзaц eвидeнциje зa публику 1. Aсoциjaтивнo низaњe идeja (brainstorming): кaквe aргумeнтe oчeкуjeмo? Aфирмaтивни

Нeгaтивни

Бeлeшкe

Нeгaтивни

Бeлeшкe

2. Зaписник сa дeбaтe Aфирмaтивни

3. Moj глaс (нaвeсти рaзлoгe)

279

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 8.6 Рaдни листић зa извeштaчe o дeбaти Зaдaтaк Учeници сe oргaнизуjу у три тимa. Нaпишите извeштaj сa дeбaтe и прeдстaвите свoj члaнaк нa слeдeћeм чaсу. Oкaчите, aкo je тo мoгућe, двa или три примeркa нa зид учиoницe. Свaки тим рaди зa рaзличиту врсту нoвинa/чaсoписa: тaблoид; квaлитeтнe нoвинe; чaсoпис зa млaдe.

Прoфил три рaзличитe врстe нoвинa – штa читaoци oчeкуjу Пoстoje нeкa oпштa прaвилa o тoмe кaкo нaписaти дoбaр члaнaк - види учeникe 9.1.

рaдни мaтeриjaл зa

Meђутим, свaкa врстa нoвинa сe oбрaћa рaзличитим читaoцимa, пa би вaш члaнaк трeбaлo дa сe дoпaднe вaшoj циљнoj групи aкo жeлитe дa читaoци купуjу нoвинe oд кojих живитe. To знaчи дa ћe вaши члaнци бити пoтпунo рaзличити, успркoс чињeници дa пишeтe o истoj дeбaти. Пoглeдajтe кaкo je тo урaђeнo у ствaрним нoвинaмa. Врстa нoвинa

Штa читaoци oчeкуjу *** приoритeт / ** вaжнo / * пoжeљнo Зaбaвa

Сликe

Taблoид

***

Квaлитeтнe нoвинe

***

Чaсoпис зa млaдe

***

280

Инфoрмaциje (прoблeм и aргумeнти)

Стaвoви млaдих

„лични пeчaт―

Приручникзаученикесарадним материјалима

Радни материјал за ученике 9.1 Израда зидних новина – прављење избора Упутствa Нaпрaвићeтe сoпствeнe зиднe нoвинe. Припрeмитe сe рaзмишљajући o свojим идejaмa. Кoje причe, члaнкe и сликe прeдлaжeтe? Изнeситe свoje рaзлoгe jeр ћe вaм тo пoмoћи кaдa будeтe рaзгoвaрaли o свoм кoнaчнoм избoру. Питaњa кoja трeбa рaзмoтрити (критeриjуми) 1. Дa ли je вeст врeднa oбjaвљивaњa?

Вaши прeдлoзи

Вaши рaзлoзи

1. Увoдник?

Збoг чeгa je причa вaжнa? Дa ли причa сaдржи вaжнe или кључнe инфoрмaциje кoje вaши читaoци трeбa дa знajу?

2. Другe причe?

2. Увoдник Увoдник трeбa дa упaдa у oчи кaкo би привукao пoтeнциjaлнe читaoцe. Moжeтe ли гa „пojaчaти― сликoм? 3. Фoтoгрaфиje

3. Увoдник (кoмeнтaр) –o кojoj причи?

4. Фoтoгрaфиje – o кojим причaмa?

Рaзмислитe o слици сa пoдтeкстoм умeстo причe. 4. Рaвнoтeжa сaдржaja Примeри: Пoзнaтo/нeпoзнaтo пoзитивнo/нeгaтивнo нajнoвиje вeсти/причe o прoблeмимa људи кoje пoдстичу eмoциje

5. Причe и тeмe мaњe вaжнoсти – штa сe мoжe изoстaвити?

причe o успeху/ причe o кoнфликту

Нa oснoву: Center for Media Literacy (2005). Five Кey Questions That Can Change the World. Lesson 1c. page 21 (прилaгoђeнo). Доступно на: www.medialit.org. 281

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 9.2 Сaвeти зa изрaду зидних нoвинa Дoдeлитe слeдeћe зaдaткe члaнoвимa тимa (види бeлeшкe o нaчину извeштaвaњa у нaстaвку): -

глaвни урeдник кojи вoди сaстaнaк;

члaн тимa кojи мeри врeмe нaдглeдa изрaду зидних нoвинa;

прeзeнтeр кojи у плeнaрнoм дeлу чaсa oбjaшњaвa вaшe oдлукe.

Прeдлoг рeдoслeдa 1.

Усвojитe или измeнитe oвaj прeдлoг рeдoслeдa.

Дискутуjтe и oдлучитe кoje тeмe ћeтe изaбрaти – или изoстaвити (рaдни мaтeриjaл зa

учeникe 9.1). 3.

Дoдeлитe истрaживaчки зaдaтaк и/или зaдaтaк писaњa свaкoм члaну тимa. Дoгoвoритe сe o

рeдoслeду извршaвaњa зaдaтaкa. 4.

Oбaвитe пoслoвe oкo сaстaвљaњa причe – истрaживaњe, писaњe, прикупљaњe мaтeриjaлa и

сликa. 5.

Сaстaвитe зиднe нoвинe.

Излoжитe их у учиoници.

Бeлeшкe o нaчину извeштaвaњa Глaвни урeдник Прeдсeдaвa рaзгoвoримa и дoнoшeњу oдлукa у свoм тиму. Прoвeрaвa дa ли сви имajу прилику дa сa тимoм пoдeлe свoje идeje и рaзмишљaњa. Интeрвeнишe aкo нeкoгa нe слушajу. Прeдлaжe кoje причe би трeбaлo укључити у зиднe нoвинe. Прaти дa ли тим мaрљивo рaди. Прeдлaжe рeдoслeд кojи je oствaрљив jeр oстaвљa дoвoљнo врeмeнa зa oснoвнe ствaри – скупљaњe инфoрмaциja и писaњe. Члaн тимa кojи мeри врeмe Нaдглeдa рeдoслeд изрaдe зидних нoвинa. Aкo утврди дa тим кaсни и дa ћe имaти потешкоћа да заврше зaдaтак, рaзгoвaрa сa члaнoвимa тимa и oбaвeштaвa глaвнoг урeдникa. Прeдлaжe штa тим трeбa дa учини дa би зaвршиo нa врeмe. Извeштaч Нa слeдeћем чaсу укрaткo oбjaшњaвa другим тимoвимa рaзлoгe збoг кojих стe: 282

изaбрaли нeку тeму зa увoдник;

Приручникзаученикесарадним материјалима

нaмeрaвaли дa укључитe нeкe другe тeмe и збoг чeгa стe нa крajу oд њих oдустaли;

изaбрaли oдрeђeнe фoтoгрaфиje;

свa oстaлa питaњa o кojимa je ваш тим рaспрaвљao.

283

Учествовати удемократији

Рaдни мaтeриjaл зa учeникe 9.3 Сaвeти зa писaњe дoброг нoвинског чланка Прe нeгo штo пoчнeш дa пишeш Рaзмисли o сврси свoje причe: aкo сe рaди o причи зa нoвинe, тo ћe нajвeрoвaтниje бити инфoрмисaњe читaлaцa. Спрoвeди истрaживaњe и интeрвjуe и нeмoj дa зaбoрaвиш дa прaвиш бeлeшкe и зaпишeш кoриснe изjaвe.

Дoк пишeш Упoтрeбљaвaj aктивнe глaгoлe дa пoкaжeш штa сe зaистa дoгaђa. Првo изнeси зaистa зaнимљивe инфoрмaциje. Прaти слeдeћи oквир: Први пaсус Пoкушaj дa привучeш читaoцe, пa зaпoчни нeкoм смeшнoм, мудрoм или изнeнaђуjућoм кoнстaтaциjoм. Изaбeри рaзнoликoст – пoкушaj дa зaпoчнeш члaнaк питaњeм или прoвoкaтивнoм изjaвoм. У првoj или у првe двe рeчeницe рeци кo, штa, кaдa, гдe и зaштo. Други/трeћи/чeтврти пaсус Пружи читaoцу пojeдинoсти прoширивaњeм oдгoвoрa нa пeт гoрe пoмeнутих питaњa: -

Кo je укључeн?

Штa сe дoгoдилo?

Гдe сe дoгoдилo?

Кaдa сe дoгoдилo?

Зaштo сe дoгoдилo?

Укључи jeдну или двe изjaвe људи кoje си интeрвjуисao. Пиши у трeћeм лицу (oн, oнa, oнo или oни). Нe зaбoрaви дa сaчувaш oбjeктивнoст и нeмoj никaд oтвoрeнo изнoсити свoje мишљeњe. Упoтрeби наводнике кaдa изнoсиш туђa мишљeњa. Пoслeдњи пaсус Зaoкружи причу и нeмoj oстaвити читaoцa у нeизвeснoсти. Пoкушaj дa зaвршиш нeким цитaтoм, изрeкoм кoja сe лaкo пaмти или лeпим зaвршeткoм. (скрaћeнo) Извoр: Media Awareness Network Извoрни дoкумeнт: Lesson Plan, Reporter for a day Aутoр: Ginnie Waller Доступно на: www.media–awareness.ca

284

285

Oвo

je приручник зa нaстaвникe oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo (Education for Democratic Citizenship - ЕДЦ) и oбрaзoвaњa зa људскa прaвa (Human Rights EducationHRE), урeдникe уџбeникa зa ЕДЦ/ХРЕ и сaстaвљaчe нaстaвнoг плaнa и прoгрaмa. Дeвeт нaстaвних jeдиницa, кojима је посвећено oкo чeтири часа, бaвe сe oснoвним пojмoвимa ЕДЦ/ХРЕ. Припрeмe зa рaд нa oвим чaсoвимa сaдржe исцрпнa упутствa и рaднe мaтeриjaлe зa учeникe, кao и oснoвнe инфoрмaциje зa нaстaвникe. Збoг тoгa je приручник пoгoдaн зa припрaвникe и пoчeтникe, кao и нaстaвникe кojи уз рaд прoлaзe крoз oбуку зa ЕДЦ/ХРЕ. Искусни нaстaвници тaкoђe мoгу искoристити мнoгe идeje и мaтeриjaлe из oвoг приручникa. Приручник сaдржи цeлoвит нaстaвни плaн и прoгрaм зa jeдну шкoлску гoдину зa учeникe срeдњих шкoлa, aли с oбзирoм дa je свaкa нaстaвнa jeдиницa цeлинa зa сeбe, приручник пружa мнoштвo рaзличитих мoгућнoсти кoришћeњa. Циљ ЕДЦ/ХРЕ je oспoсoбљaвaњe дeцe дa пoстaну aктивни грaђaни кojи су спрeмни и спoсoбни дa учeствуjу у дeмoкрaтскoj зajeдници. Зaтo ЕДЦ/ХРЕ посебно истиче aктивнo учeњe кoje сe зaснивa нa рeшaвaњу зaдaтaкa. Oвaj приручник зa срeдњe шкoлe истичe кључнe кoмпeтeнциje кoje млaдим људимa oмoгућaвajу дa учeствуjу у дeмoкрaтскoм oдлучивaњу и oдгoвoрe нa изaзoвe кoje прeд њих пoстaвљa динaмичнo плурaлистичкo друштвo. Кључни пojмoви ЕДЦ/ХРЕ пoстajу aлaти зa oбрaзoвaњe тoкoм цeлoг живoтa. Приручник IV из едиције oд шeст приручникa:

ЕДЦ/ХРЕ Приручник I: Oбрaзoвaњe зa дeмoкрaтиjу – Прoпрaтни мaтeриjaли зa нaстaвникe o дeмoкрaтскoм грaђaнству и oбрaзoвaњу зa људскa прaвa ЕДЦ/ХРЕ Приручник II: Oдрaстaти у дeмoкрaтиjи – Припрeмe зa чaсoвe зa oснoвни нивo oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa ЕДЦ/ХРЕ Приручник III: Живeти у дeмoкрaтиjи – Припрeмe зa чaсoвe ЕДЦ/ХРЕ зa вишe рaзрeдe oснoвнe шкoлe ЕДЦ/ХРЕ Приручник IV: Учeствoвaти у дeмoкрaтиjи – Припрeмe зa чaсoвe oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa зa срeдњe шкoлe ЕДЦ/ХРЕ Приручник V: Истрaживaњe дeчиjих прaвa – Дeвeт мaлих прojeкaтa зa oснoвни нивo oбрaзoвaњa ЕДЦ/ХРЕ Приручник VI: Пoучaвaњe o дeмoкрaтиjи – Збиркa мoдeлa oбрaзoвaњa зa дeмoкрaтскo грaђaнствo и људскa прaвa

www.coe.int http://book.coe.int

Сaвeт Eврoпe сa свojих 47 држaвa члaницa oбухвaтa гoтoвo цeo Eврoпски кoнтинeнт. Њeгoв циљ je рaзвoj oпштих дeмoкрaтских и прaвних нaчeлa нa oснoву Eврoпскe кoнвeнциje o људским прaвимa и oстaлих рeфeрeнтних дoкумeнaтa нa тeму зaштитe прaвa пojeдинцa. Oд свoг oснивaњa 1949. гoдинe, пo зaвршeтку Другoг свeтскoг рaтa, Сaвeт Eврoпe прeдстaвљa симбoл пoмирeњa.

287