subFolder SOUND
subFolderSOUND
Ekspozicija pod ovim radnim nazivom je odabir iz recentnog slikarskog ciklusa zajedeno sa novim radovima autora Ljubomira Vučinića. Nosilac projekta je Bel Art galerija iz Novog Sada.
Izložbe koje predhode kao izvori novog – objedinjenog projekta razvijale su se u periodu od 2013. godine do danas i dalje prema terminu za izložbu pod nazivom subFolderSOUND: High Tension Budapest 2015, Baroque MM15 (order from OCD) Magacin Beograd 2015, Galerija Bel Art Novi Sad 2015, Jazz Baroque MM16 Galerija legat Rajka Mamuzića Novi Sad 2016, Galerija Lucida Beograd 2017, Jazz Again Ogranak SANU u Novom Sadu 2018. godine. JazzBaroque je fussion personalnih fascinacija iz domena NEnarativnog umetničkog izraza. Sa takve šematske pozicije formatirane su slike u kojima dominiraju osećanja pretočena u energetske ritmove svetla nasuprot tmini.
Ljubomir Vučinić se u svom uspešnom višedecenijskom umetničkom radu pretežno bavio istraživačkim aspektom likovne umetnosti sa filozofskim konotacijama i realizacijom uglavnom u plastičkim medijima i delimično u savremenim elektronskim medijima. Istraživački procesi korelacije slika - muzika su trenutno iskazani kroz klasičan medij slikarstva. U prilog ovakvog istraživačko-likovnog procesa prilažemo tekst dr Nikole Šuice objavljen u Analima Ogranaka SANU u Novom Sadu broj 14 za 2018. godinu:
Sagledati poniranje
Ljubomir Vučinić: JazzAgain, Galerija Platoneum, Ogranak SANU, Novi Sad, decembar 2018 - januar 2019.
Stvaralački principi i lična uverenja koja su više od stotinu i pedeset godina služila oslobađajućoj avanturi predstava moderne umetnosti nisu nikada postali okončan poduhvat. Ma koliko se tipski i istoriografski različite podele i društvene međuuslovljenosti stvaranja umetničke slobode mogu dovoditi u vezu, i danas su ne samo u ostavštini individualni izražajni rukopisni pravac, vizura i formacija stvaranja vidljivosti u delu nastavili putem sve većih i intrigantnijih razloga. Umetničku emancipaciju otud čini i suočenje realnim nasleđem koje je usledilo i u ljudskom znanju i stvaralačkim iskoracima nad svime što čini sistematizovane odlike naših života. Vizuelna
umetnost, a posebno slikarstvo se od početka 21. veka nadovezalo na sve te korpuse raznolikih afirmisanih, ali i potisnutih domašaja, kroz saznanja, pamćenja, opsesija, sabilo je sve pravce, isto tako i zaborave i linijske, bojene i kompozicione matrice svetova koji podležu unutar afektivne i užasavajuće preneraženosti ljudske tragikomedije u stalno obnovljenom iskustvu. Akademska i teorijska imenovanja, deo su koordinatnog sistema radi raspoznavanja kroz prvence moderne i njihove inovacije, kroz krize i neverice, pa unutar poigravajuća preispitivanja sva kroz stihije postmoderne, kao i kasnije posledice strujanja izazovnih senzacija, pristupa rabnijih ali i novijih alatki i sredstava za stavaranje slika, ali i posledica.
Danas hijerarhije uvažavane u istoriji umetnosti od male su koristi u post-globalnom svetu, gde
septembar MM21
se opstanak ukazuje sa sonornijim razlozima, u dubinama objedinjujućih, rizične i vrtložnih iskušenja. Isto tako, u slikarstvu se svojim osobenim izraživačkim i optici podložnim zakonitostima neprestano odvija procesualnost sabranog saznanja koja kroz prenos onoga što ljudska vrsta nesvesno sadrži upućuje na sferu svesnih odlika i činova. Slika je zaustavljeni trag i isto tako zona u kojoj se tragovi i senke kristalizuju pred predstvama koje se otimaju u svojoj formalnoj izvedenosti podsećajući na čuda beskrajnog sveta. Akumulirano znanje, proveriva razložnost predstave i korelacija nisu bili dovoljan princip, kao niti metod kojim se oslobađa energija moderne umetnosti. Pojavni svet i strujanje spiritualnih agonijskih pravaca, emocija i tragova ljudske avanture u vremenu usađena je kako u polazišta i kolorističke pravce Kandinskog, dokazane i u njegovom spisu O duhovnom u umetnosti, kao i osloncima na intuitivnu i naučno proverivu antropozofsku pozadinu Rudofa Štajnera, proničući u sferične pravce razumevanja složenih veza stavranja umetnosti i nevidljivih mogućnosti fizičkog sveta. Taj rani modernistički obrazac posebno kroz opuse predvodnika i dalje pleni ne samo za neprestano muzejsko prisustvo i pažnju najšire publike već i potencijale u kojima samostalnost ili značenjska vibrantnost boje i poteza odvodi ka stvaralačkim platformama najnovijih pobuda. Paralelno sa svim oslobađajućim izloženostima , kao i tumačenjima, energija emancipovanog kretanja kroz mahnitost emocija sliakrskih poteza i trepeta ostavljenih tragova boje i poteza ne prestaje da dobija uzbuđujuće duševne dokaze.
Isprepletanost događaja unutar poplave podataka i senzacija nikada nije bila mahnitija, pa se usredsređeno procesualno i energetsko stvaranje vizuelnog dela suočava jednako sa posledicama
nužnog obnavljanja snage kao i stoicizma. Formacije svojih slikanih ciklusa i akcionih pristupa, jednako u bojama ili kroz grafike i opšte uzev prostorna vertikalizovanja koja je kao svojstva svoje stvaralačke prizore pokazivao Ljubomir Vučinić već više od dve decenije pronose i polazište ili pratnju vizuelne oslobođenosti: dijalošku formu muzičke emancipacije bez premca, džez stranu nenametljive, ali furiozne i istrajne svedenosti. Taj za slikara sopstveni tonsko melodijski kosmos, nalikuje na modernistički ’klang-farben’ (bojeno zvučne) osnove koje ne samo da pripadaju osnovama slobode dosezanja našeg iskustva pred dinamikom i metamorfizmima i prirode i društvenih okolnosti kod pionira poput Kandinskog, Mondriana, Klea ili Štajnera već postaju nova stvaralačka kategorija. Osobena za vrstu poniranja koje se uočava na ranijim sliksrkim procesualnim delima ali i u ciklusu JazzAgain. Svojstvo slika se odvija u obnovljenoj gradaciji intenziteta, postajući holistička predstava ne samo jednog stanja, raspoloženja ili lokalnog mentalnog tona koju nastajuća slika pronosi u različitim deonicama. Ma koliko se ubrzanost življenja, ali i isto tako iskušenja raznih vidova slobode u drugoj deceniji veka nameću u svojoj neumoljivoj gorčini, traganje za pojedinim intonativnim slikarskim pravcima kod ciklusa JazzAgain slede ne smao osoben i prepoznatljiv vertikluizak i deonice koje Ljubomir Vučnić nesputano koncentriše. Pristup dopire i kroz ranije zapažanje kakva je uzimajući modernistički osvešćen vid grašenja bojama i senzualnim kncentracijama o njegovim slikama zapisao Kosta
Bogdanović u tekstu ’Mutacije vidljivog polja’: „(...) stvorena je ideja o monumentalizaciji globalne površine, koja bi u svakom izloženom prostoru, bilo dobro da tu i ostane. Kako pojedinačne slike tako i njihov prostorni ansambl u nekoj izloženoj celini,
sa minimalnim razlikama u karakteru forme (osim njihovih različitih dimenzija uglavnom po širini slike) čine jedan svet vertikalno oprostorene slikane površine čija se vizuelna senzacija lako vezuje za moguću sugestivnost gigantizovane partiture. Dominacija jednog bojenog tonaliteta, kao što je to u mogućoj kombinaciji crvena, još više podstiče ''osnovni motiv'' u kompoziciji, koja se određenije približava džezritmu.“
Kroz uočljive pastuozne deonice tri osnovne boje, monumentalizacija stvorenih dodira na pojedinim delovima kompozicija sledi izvesno stoicizam građenja strukture doživljaja spoljašnosti, nečeg što svest, ali i podsvest isporuči u umetnikovom procesu izrade. Takav samoispitujući i iskren pristup, kao i uput na formu džez ansambla, deonica, podele instrumenata ili lokalne senzitivne energije u vremenu trajanja kompozicija, upućuje na raščlanjenu pretpostavku da se i slika sa svojim asocijativnim dinamičnim koncentracijama bojenih nanosa otvara kao ličnost pojedinca čiji se ukupan život postavlja u prepoznavanju snage i sile koja su po pravilu van nas.
Zvučna i vremenska nosivost svojstva muzike povezanog s procesom aktivnog i ponavljajućeg principa u građenju slikanog prizora je osećanje koje se spolja povezuje s izborom i doživljajnim prilazima ravnoj površini platna. Idealni oblik kome se, po svoj prilici tada ateljejski stupa je predodređenost tim početnim osećanjem, pa proces nastanka slike nije prevod muzičke slobode i predanosti, već i usaglašavanje- muzičko štimovanje sa procesom koji je oduvek van nas: neuhvatljiv i nesvodiv, i koji će se uvek odvijati. Tada u ateljeu, po svoj prilici i dok struji odabrana muzička kompozicija nastaje svedeni vid unutranje komunikacije gde se postavka slikanog prizora i muzike dodiruju u vidu vezivne građe. Rezultat
je optički dokaz dodira na sličan način kojim i slikar sopstvenim prstima unosi pojedine bojene akcente, jer u stvaranom svetu, u odrazu na površini medijuma, utvarna i nevidljiva supstanca postaje dejstvo u slici svojim podstaknutim neskriveno fizičkim uplivom. Takva posledica, neretko kroz posebnu intonativnu svedenost pređenog iskustva kakvu pružaju ideali samoće i preispitivanja i suočenja sa posledicama, sudbinom, samoćom, i svim okružujućim neretko političkim neprilikama, čine kamerni ansambli ili solisti neretko ECM produkcije, čime se ostvaruje tanani efekat monološkog preispitivanja.
Bilo da se radi o usvojenoj tradiciji, o pripovesti ili o aluziji na mitski događaj, o ličnim doživljajima, slutnjama ili poslovima, metamorfizam takve muzičke slobode je uočljiv, od autora imenovan podsticaj. Slike nastale godine 2018, vrve plamtećim i strastvenim vidom zgušnjavanje boje, dok rezovi gestualnih valera omogućuju da celina zadobije novi temporalni sloj. Otvaranjem pogleda u slikovitu sastavljenost elemenata nastaje kontemplacija treperave, vibrantne i snažne komunikativnosti. Takva kosmičnost, sa svim zemaljskim sagledavanjima, ali i ushitima, istrajnostima, životvornim deonicama, kao i traumama, prenosi slikarstvo iz ciklusa JazzAgain Ljubomira Vučinića u snagu unutrašnjosti. Biće samog umetnika, oslobađa i naše poglede, pa ili sa muzikom i to precizno odabranim tonalitetom i sastavom instrumenata i izvođača, ali i bez nje, doseže se ostvarenje koje se kroz lament, molitveno ponavljanje, razne bidove ispovest ali i snagu odnosi ka svim savremenim teretima. Slike otud dokazuju otvoren i čestit karakter, i nalaze antički jezgrovito uporište ispunjenja.
Nikola Šuica
Order from OCD DISorder
Ostvarena dramaturgija energično obojenim kontrastima svetla i tame sa kompozitnim akcentom ka gore, strukturalno je prisutna u piktoralnoj materiji moje nove slike. Takva vizibilna svojstva su u sinergiji sa bogatim/sočnim baroknim ugođajem koji je trasiran ritmom i mutacijom JAZZsinkopa. Sa ovakvom fuzionom notom ostvario sam nekoliko izložbi te stremim dalje uz napon/napor interpretacije i oslobađajućom improvizacijom u ovom _zatvorenom/zbijenom_ vremenu označenom/oslikanom opsesijama i kompulzijama.
NOT a Statment
Ljubomir Vučinić / 1956 /
artljube@gmail.com 0607330441
Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio osnovne i magistarske studije grafike sa temom OTPOR-OTISAK mentor prof. Živko Đak i grafičkom mapom ZBIJENO / temom iz vizuelne kulture kod prof. Koste Bogdanovića. Od
2005. godine bavi se pedagoškim radom na istoj instituciji u zvanju profesora za oblast crtež.
Samostalne izložbe - izbor
2018. Jazz Again / slike, Galerija Ogranka SANU, Novi Sad
2017. Jazz Baroque / slike, Galerija Lucida, Beograd
2016. JazzBaroque / slike, Galerija legata Rajka Mamuzića, Novi Sad
Susretanja Sličnosti /Találkozó Hasonlóságok/, Ljubomir Vucinic Zoltán Fábián / instalacija, G Spot Project room, Novi Sad Old School_New School / A. Bunčić - Lj. Vučinić / crtzeži, SULUV, Novi Sad VERTICALS HORIZONTALS - Print Installation / Lj. Vučinić - M. Blagojev /, Nádor Galéria, Pečuj, Mađarska
2015. HIGH TENSION / slike, BY Art Galeria, Budimpešta, Mađarska BAROQUE MMXV (order from OCD) / slike, Magacin - Pro Art Org, Beograd; Galerija Bel Art, Novi Sad
2013. Austrijsko – srpski dijalog / J. Linšinger - Lj. Vučinić / grafike, printovi, slike, Dunavski dijalozi - projekat Galerija Bel Art, Novi Sad
2012. Black & White Serbia/ Ž. Momirov - V. RistivojevićLj. Vučinić / instalacije, Muzej savremene umetnosti Makedonije, Skoplje MODULAR / M.Đorđević - Lj.Vučinić /grafike, Savremena galerija, Zrenjanin
2011, 2009. HIGH Tech Drawings / crteži, ULUS, Blok galerija, Beograd
2008. INer ANGEL Installation, KCNS, Novi Sad
INSCRIPTIONS/Installation / objekti, Galerija '73, Beograd
2006. Mutacije vidnog polja / modularne slike, SKC Novi Beograd; SULUV Novi Sad
2005. Reminitation – Defragmention / slike, Galerija savremene umetnosti Niš; LS Subotica; Moderna galerija Zrenjanin
2004. MODUL PARTIJE / modularne slike, Galerija savremene umetnosti, Pančevo
2003. Drawings 1982 MMIII Objects, Galerija Zlatno oko, Novi Sad
2002. REZ, pikturalne siluete / instalacija, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
1999. Black Objects, IN Situ Installation, INFANT Internacionalni festival alternativnog i novog teatra, Novi Sad
1990. Prostor Podloge / slike na papiru, Galerija RU, Novi Sad; Galerija Lada, Beograd; Galerija Meander, Apatin
Ljubomir Vučinić je zastupljen na selektivnim i kustoskim izložbama koje prezentuju savremenu likovnu scenu Srbije u zemlji i inostranstvu, učesnik je u relevantnim nacionalnim projektima, nagrađivan je nacionalnim nagradama i priznanjima za autentičan doprinos likovnoj umetnosti.
Grupne izložbe u zemlji - izbor
2019. Poklon zbirka Save Stepanova, Galerija Matice srpske, Novi Sad
2018. RE:organizacija / projekat sa Ž. Momirov i Đ. Arnautom / Blok galerija Beograd; Kulturni centar Trebinje
2016. Akvizicije (2011 -2016), Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
2015. Umetnost u proširenom polju - Pogled na umetničku scenu Vojvodine 1995-2014, MSUV Novi Sad, kustoskinja izložbe Svetlana Mladenov
2014. Likovna jesen, Sombor, izbor Save Stepanova Nove akvizicije 2003-2013, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad
2013. Situacije. Instalacije u Vojvodini, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, kustoskinja izložbe Sanja Kojić Mladenov
DIGITAL Transfer, Blok galerija, Beograd Black & White, KCNS, Novi Sad, Blok galerija, Beograd posle 2000, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, kustos Sava Stepanov
2012. Akvizicije (2004-2011), Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad Privremena istorija, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, kustoski tim MSUV
2010. Likovna jesen, Sombor, izbor Save Stepanova
2009. Pictorial / Metallic, Galerija Zlatno oko, Novi Sad
2007. Do kraja veka, Umetnost u Vojvodini od 1960. do 2000., iz zbirke Save Stepanova, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
Tematske izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine od 2002. do 2005. Stabilna konvencija slike, Tradicija tautološkog, Izmedju geometrije i geometrijskog; kustos Miloš Arsić
Grupne izložbe u inostranstvu - izbor
2018. ART MARKET BUDAPEST, galerija Bel Art Color Lucida,Galerija kulturnog centra Srbije,Pariz
2017. Painting>Installation>Objects, Arrangment Space, Gallery Kierat, Ščećin, Poljska
2015. Ymetnost Contemporary Serba CEI ; 2016 Atelier home Gallery, Trst, Italija INTERMISSION 0115, Galerie Klasan, Beč, Austrija
2014. Vorahnung, Blut, Hoffnung / Künstbeispiele in der Vojvodina und Serbien (1914-2014), Künstlerhaus Wien, Beč, Austrija Toward a Better World / Arte Contemporain Serbe, Ženeva, Švajcarska
2013. The Exposition of Serbian and Hungarian midle generation artist, Graphisoft Park, Budimpešta, Mađarska
DIGITAL Transfer, Olomouc, Češka Republika
2012. Treća grafika, Novo Mesto, Slovenija
2010. Force of Colour - Change in Scale, Pečuj, Madjarska
2009. DE(ET DANS)LA TRANSITION, Galerija kulturnog centra Srbije, Pariz, Francuska Knjiga o Balkanu, Collegium Artisticum, Sarajevo, BiH
2008. RE:ANIMATION, Museul de Arta, Temišvar, Rumunija
2007. Norwich Twin Cities Art Show, Old Bally Factory Gallery, Norič, Velika Britanija
2005. WRO 05 International Media Art Bienale, Vroclav, Poljska
2004. 22nd Biennal Exhibition of Graphic Art, Miškolc, Mađarska
Savremena grafika u Vojvodini - Problem identiteta, Magyar Képzőművészek és Iparművészek, Budimpešta, Mađarska, Izbor Miloša Arsića Geometria: sors és megjegyzések, azaz Példák az aktuális vajdasági művészetből / Ekspresivna geometrija – slika, Vigadó Galéria, Budimpešta, Mađarska, izbor Sava Stepanov
2003. Video Medeja, Nove teritorije / Ž. Mandić - Lj. Vučinić / International video festival, Novi Sad
1998. Giovani artisti contemporanei Yugoslavi, Gallery Pangloss, Piza, Italija
1982. XII Biennale de Jounes / video selection Yugoslavia, Vizuelni studio AUNS Prof. B. Poznanović, Pariz, Francuska
Umetnički radovi autora nalaze se u značajnim zbirkama i kolekcijama od javnog značaja u zemlji i inostranstvu - izbor
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Muzej savremene umetnosti Makedonije, Galerija Matice srpske, Zbirka Pavla Beljanskog, Legat Rajka Mamuzića Kolekcija crteža Materia De Dibuho, Mexico Sity, Mexico; Kolekcija radova na tradicionalno rađenim papirima Heizaburo Iwano Paper mil Fukei city art museum Tokio, Japan; Kolekcija doktorskih studija slikarstva Akademije umetnosti u Pečuju, Madjarska.
