Ljubomir Vučinić, likovni umetnik
Iz zadatog i hipotetičkog prostora Razgovarala: Biljana Mickov
U genezi mog likovnog stvaralaštva, naizmenično po periodima, su se smenjivali gest ili geometrija, entropija ili red. Ovog trenutka paralelno spremam izložbu slika kojom otvaram impulse subjektivnih emotivnih stanja i objekte – instalacije kojima plediram na racionalno – kognitivni aspekt.
49
• Gde nalazite motiv za vašu umetnost? Šta ona istra žuje? Kako geometrija utiče na vašu sliku i obrnuto? Ljubomir Vučinić: Ako moja umetnička dela i ra dovi, koji ne upućuju na prepoznavanje, uopšte imaju motiv, on se u jednom sveobuhvatnom N OVA M I SAO
/
• Kako vidite razvoj savremene umetnosti danas? Ljubomir Vučinić: Umetnost novog milenijuma po mojoj personalnoj opservaciji nalazi se u analitičkom procesu koji rezultira struktuiranjem i implementacijom osavremenjenih i tehnički unapređenih sadržaja. Evolutivni pristup u savremenom umetničkom stvaralaštvu najbolje se očituje u JAZZ-u i arhitekturi kao stabilnim konvencijama modernizma koji koherentno vezuju slobodan duh sa konstruktivnošću u korelativnom odnosu
Poglede o stanju i eventualnom razvoju savremene umetnosti argumentovao sam preko muzičkih pravaca iz nivoa lične fascinacije u kojima tragam za korelativom sa personalnim stvaralačkim metodom, a u futurističkom pogledu vidim opštu teoriju umetničkog iskaza kao humanističko – naučne oblasti budućnosti sa smerom umetnost – nauka i inverzno.
/
spram novog vremena. Navedeni pristup je indikativan i u znatno širem medijskom prostoru savremene ROCK muzike. Tako je EXIT festival 2013. nosio slogan R EVOLUCIJA, a uvod u EXIT 2014. bio je nastup QUEENS OF THE STONE AGE, koji me je podsetio na sedamdesete, ali sa vrhunskom audio
Vizuelne umetnosti su do kraja dvadesetoga veka prošle fazu ubrzanih promena sa NEO pravcima sve do kategorije klasične avangarde o čijoj relevantnosti više nema zbora. Otvorena su nova i proširena medijska polja za istraživačko – umetnički rad sa paralelnom egzistencijom i prethodno valorizovanih pristupa. Savremeni umetnik nalazi se pred strategijskom odlukom o odabiru iz mnoštva tokova ili subjektivnoj fuziji koja će podržati njegov singularni iskaz. Globalna informatička era je kroz svoju pozitivnu transparantnost omogućila da sazvučje iz lokalne geneze bude slušljivo u WORLD MUSIC oblasti, gde se specifično doživljava kao univerzalno.
/ foto: Nenad Ilić /
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E
Lj
ubomir Vučinić je zastupljen na selektivnim i kustoskim izložbama koje prezentuju savremenu likovnu scenu Srbije u zemlji i inostranstvu, učesnik je u relevantnim nacionalnim projektima, nagrađivan je nacionalnim nagradama i prizna njima za autentičan doprinos likovnoj umetnosti. Na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio osnovne i magistarske studije grafike sa temom OTPOR-OTISAK i grafičkom mapom ZBIJENO kao temom iz vizuelne kulture. Od 2005. godine bavi se pedagoškim radom na istoj instituciji u zvanju vanrednog profesora za oblast crteža. Ljubomir je profesor sa sposobnostima da značajne stvari učini dostupnim. Sa velikim znanjem kao profesor i vizuelni umetnik on postaje sve prepoznatljiviji u širem Evropskom umetničkom kontekstu. Odličan saradnik institucija kulture sa svešću o potrebi širenja partnerskih projekata. Njegov rad korespon dira sa savremenom aspektima kulture sa ciljem da dâ novi impuls za publiku i profesionalce.
– vizuelnom produkcijom i profesionalnošću izvođača, što su inače atributi na savremenoj umetničkoj sceni.
/ STUDIO danas, foto: Ljubomir Vučinić /
terminu prema varijetetima ekspozicija može označiti kao PROSTOR. Uspostavljanje hipotetičkih prostornih korelativa, sa težnjom ka estetsko – kognitivnim sadržajima, je matrica koja objedinjuje različite metode realizacija u crtežu, slici, instalaciji ili video prezentaciji. Istraživanje prostora je esencijalno pitanje savremene fizike. Naravno, ja se sa umetničkog aspekta ne bavim ilustrovanjem multiverzuma ili teorije struna, već prezentujem prikaze (scapes) označene kao Space Scapes, u koje nameravam da uvedem recipijenta sa ubeđenjem da je format završen – celovit, ali i enigmatski nedorečen. Koristim se geometrijom kao artificijelnim alatom, sublimirajući je u tehnološkom izvođenju instalacija i objekata, vidljivo dominantno, a u osnovnoj kompoziciji klasično realizovane slike prekriveno senzacijom boje i gesta. U genezi mog likovnog stvaralaštva, naizmenično po periodima, su se smenjivali gest ili geometrija, entropija ili red. Ovog trenutka paralelno spre-
mam izložbu slika kojom otvaram impulse subjektivnih emotivnih stanja i objekte – instalacije kojima plediram na racionalno – kognitivni aspekt. • Imate dugogodišnje iskustvo rada na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i u sektoru kulture. Kako biste mogli poboljšati status kulture u našem gradu? Ljubomir Vučinić: Trideset godina moje radne biografije vezano je za učešće u kulturi Novog Sada u svojstvu umetnika, urednika, člana selekcionih komisija i finalno, kao pedagoga na Akademiji umetnosti, što mi čini čast i zadovoljstvo, jer su tu pozitivne promene moguće i ostvarive. Nažalost, stanje u oficijelnoj kulturi našeg grada spušteno je na najniži nivo i do pozitivnog razrešenja se može doći samo velikom rekonstrukcijom koja bi se bazirala na depolitizaciji i profesionalizmu, što bi trebalo i da je svakodnevna terapija za obelelo društvo bez zdravih kriterijuma.
• Da li je partnerska saradnja sa Evropskom unijom važna? Ljubomir Vučinić: Kada se jednom prihvatimo čišćenja našeg kulturnog dvorišta shvatićemo koliko je ono malog gabarita, i proporcionalno tome malo zastupljeno na internacionalnoj poziciji. Kvalitet koji neosporno postoji, uprkos svim oblicima destimulacije, mora biti prezentovan u internacionalnom prostoru, što zbog konkurentnosti, a svakako i kompatabilnosti. U suprotnom, taj kvalitet je na nivou samozadovoljavajuće potrebe umetnika upućen maloj grupi istomišljenika. Samodovoljnost je opasna, jer iz osrednjeg vodi ka nižim kriterijumima kvaliteta, dok otvorenost i saradnja u širem prostoru iziskuju opsežnu strukturalnu analizu zatečenog stanja, marljiv rad i objektivnu selektivnost u višestrukom pozicioniranju prema valorizovanim kvalitetima.
50
/ Projekat Senke 2008. AUNS, foto: Pavle Jovanović /
Umetnička dela u svojoj esenciji nose altruizam i etičnost kao najviše humane kvalitete, koje urbana civilizacija potiskuje
• Da li je po vašem stručnom mišljenju edukacija kao konstantan proces za profesionalce i publiku bitna u današnjem vremenu?
svojim pragmatizmom i brzinom življenja.
Ljubomir Vučinić: Permanentna edukacija je uslov za praćenje savremenih tokova u umetničkom stvaralaštvu, koji se prezentuju u kompleksnim višeznačenjskim kodovima i koncepcijama. Edukacija profesionalnih umetnika, od osnovnih studija preko master radova do doktorata, je uže stručni oblik koji je funkcionalno koncipiran po principima Bolonjske deklaracije, dok edukacija recipijenata zahteva angažman šire društvene zajednice putem kulturne strategije, koju mi, na žalost, nemamo. Kulturno dobro je nejasan pojam u našem društvu, i mi ne znamo šta je njegova svrha. Popularno je u potpunosti potisnulo pametno, čemu dodatno potpomaže i selektivnost bazirana na podobnosti, usmerena ka propagiranju označenih stavova.
uspostavimo u kolektivnom duhu, potreban je trud za preoblikovanje okruženja, barem estetsko-umetničkom formom.
/
Kao zaključak opservacije o prostoru, produkciji i značaju umetnosti vidim da tavorimo u malom dvorištu, gde sve što pređe ogradu predstavlja veliki pomak baziran na ličnom zalaganju, dok je svetla perspektiva maglovita. n
N OVA M I SAO
Kada govorimo o kulturnim programima koji zahtevaju viši nivo edukacije, sa zadovoljstvom iz prošlogodišnje umetničke sezone izdvajam Messiaenovu sinfoniju Turangalila u izvođenju Beogradske filharmonije, Christian Mc Bride Trio OUT HERE na Pančevačkom Jazz festivalu i Jocelyn Pook na NOMUS-u. Ove zahtevne kompozicije su izvedene pred prepunim auditorijumom, što znači da postoji edukovana publika za ozbiljno stvaralaštvo.
Ako želimo da navedena svojstva
• Umetnost izlazi izvan zatvorenih prostora i okreće se javnom prostoru, sve više i više. Kako vidite uticaj arta-a na javni prostor jednog grada?
/
Ljubomir Vučinić: Umetnička dela u svojoj esenciji nose altruizam i etičnost kao najviše humane kvalitete, koje urbana civilizacija potiskuje svojim pragmatizmom i brzinom življenja. Ako želimo da navedena svojstva uspostavimo u kolektivnom duhu, potreban je trud za preoblikovanje okruženja, barem estetsko – umetničkom formom. Site Specific/In Situ umetničke instalacije su široko zastupljene u razvijenim gradskim strukturama i nisu pitanje odluke umetnika, nego produkcije i zahtevne organizacije. Retrogradni spomenici niču oko nas, i uglavnom padaju na osnovnim postula tima akademizma. Utrošena su ogromna sredstva za spomenička obeležja realizovana kvalitetnim i skupim materijalima koji ništa ne znače. Lično iskustvo iz realizacije privremenih prostornih insta lacija u gradu mi nalaže da prvo uradim studiju izvodljivosti, ustvari mogućnost samoizvođenja i samofinansiranja. / INSKRIPCIJE 2008 Beograd, foto: Đorđe Arnaut /
51
Č A SO PIS Z A SAV R EM EN U K ULT UR U VOJ VO D I N E
Panonski put umetnosti je pozitivan projekat odobren od strane EU kao IPA projekat, na relaciji Akademija umetnosti u Novom Sadu i Akademija umjetnosti u Osijeku. Na tom dobrom putu nalaze se i Dunavski dijalozi sa pozitivnom perspektivom.