Interview
U susret Godišnjoj konferenciji Srpske Logističke Asocijacije
nemamo vremena za
eksperimente, moramo da
sledimo dokazana iskustva Razgovarali smo sa profesorom Milosavom Georgijevićem, predsednikom Srpske Logističke Asocijacije, o industriji logistike i transporta kod nas i u svetu. Dr Milosav Georgijević je profesor na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, gde je i doktorirao 1989. godine. Proveo je nekoliko godina na usavršavanju na nemačkim univerzitetima (Darmštadt, Minhen, Dortmund). Držao je 26 LOGISTIKA i TRANSPORT
predavanja po pozivu u Tokiju, Nagaoki, Drezdenu i Dortmundu. Član je nemačkih stručnih i naučnih asocijacija: VDI, (Verein Deutscher Ingenieure), ASIM (Arbeitsgemeinschaft Simulation), BVL (Bundesvereinigung Logistik), kao i Srpskog naučnog društva
i Zadužbine Andrejević. Predsednik je Srpske Logističke Asocijacije. Vodi više komisija za standarde. Citiran je u publikacijama ABI i IBC. Autor je više realizovanih patentnih prijava. Poštovani profesore, jedan od
Interview
povoda za ovaj razgovor je i godišnja konferencija Srpske Logističke Asocijacije, koja će se održati 15. novembra u Beogradu. Konferencije Srpske Logističke Asocijacije su se profilisale kao događaji na kojima se mogu dobiti saznanja o najnovijim svetskim dostignućima u sektoru logistike i transporta i u rangu su sa vodećim stručnim skupovima u svetu. Kakav je značaj ovakvih događaja za naše logističke profesionalce i privredu uopšte? Na prošloj godišnjoj konferenciji rekao sam da je SLA već dovoljno odrasla i da ima rezultate i početno iskustvo, tako da moramo definisati viziju koja ima širi društveni značaj, za stručnu javnost i društvo u celini, jer logistika zaslužuje da bude privredna grana (u razvijenim zemljama daje čak 6 – 9 % BDP). Ako postoje sumnje u prethodno navedeno, navešćemo da u Nemačkoj logistika donosi godišnje preko 240 milijardi evra i ima stalne tendencije porasta. Takođe, uvek naglašavam da skupovi kao što je godišnja konferencija SLA, moraju učesnicima doneti nove informacije i iskustva, jer se time obogaćuje praksa i daje podsticaj bržem razvoju (manjem zaostajanu) u ovom visokoinovativnom sektoru, koji donosi nova radna mesta i kao servis podstiče rast privrede. Ovakvi skupovi se održavaju u svim razvijenim zemljama, tako da imamo uzore koje trebamo slediti. Najveći značaj SLA konferencije je edukativna funkcija, kojom u prvom redu po saznanjima (pose-
dovanjem informacija) a potom sa primenom, moramo težiti partnerskom odnosu sa najpre zemljama EU.
u odnosu na razvijene zemlje u pogledu vođenja ekonomske politike u logističkoj i transportnoj industriji?
Vi ste nedavno pokrenuli inicijativu da se naša udruženja u oblasti logistike i transporta ujedine u jedan savez ili asocijaciju. Kakve bi koristi bile od takvog ujedinjenja?
Na žalost zaostajemo puno, jer je logistika u sadašnjem poimanju u enormnoj ekspanziji baš od 1990. godine, a mi se od tada pa do danas, uglavnom bavimo samim sobom, rasprodajom opšteg dobra, korupcijom, …
Pošto od ranije postoje udruženja i organizacije koje se u užem ili širem smislu bave logistikom, kao opšti interes mora biti saradnja i koordinacija aktivnosti, naravno sa interesom svih u partnerskom odnosu i bez prostog stapanja postojećih organizacija u jednu novu, kojim bi se izgublile nadležnosti i/ili postojeće privilegije. U slučaju nastanka saveza (asocijacije), npr. godišnja konferencija bi bila kompleksan skup sa sekcijama koji teži kongresima, na kojima se rezimira postojeće stanje, analiziraju pozitivna iskustva iz sveta, daju predlozi i ciljevi, donose zaključci sa zadacima šta se mora uraditi u narednom periodu da bi se ispunili ciljevi, šta se zahteva od regulatornih tela države, u kojim sektorima treba tražiti pomoć od npr. EU. Ovakav savez bi bio servis privrede i borac da logistika postane privredna grana, kritičar i partner državnim strukturama u definisanju opštih ciljeva koji će Srbiju u domenu logistike (ili Logistike) dovesti u partnerski odnos prema svetu. Kao čovek sa velikim međunarodnim iskustvom, možete li nam reći gde zaostajemo
Najveći zaostatak je u privredi, a logistika je servis privrede. Promocija samo malih i srednjih preduzeća kao izlaz Srbije iz krize može biti trenutni izlaz, ali je dugoročno je silna greška, jer su svugde stotine malih preduzeća servis velikih kompanija, preko kojih društvo u pojedinim segmentima ostvaruje nacionalne ciljeve, podstiče razvoj i istraživački rad, otvara radna mesta, zapošljava kreativnu radnu snagu, postaje inovativno. Za razvoj logistike je neophodna proizvodnja i potrošnja dobara, a to zahteva infrastrukturu svih vrsta, koju mi jedva imamo. Logistika nudi efektivnost pri radu (privređivanju) i transparentnost, kako učesnicima u logistčkim procesima, tako i u društvu. Za infrastrukturu su potrebne godine (i milijarde) i pošten odnos prema budućim generacijama, a za inovativnost nužno je stvoriti društvenu klimu po uzoru na razvijene zemlje. Godišnja skupština SLA je podsticaj ka inovativnosti za sve koji dođu i saznaju nove informacije o stanju tehnike i razvoju logistike, jer promene u regulativi (koje sada imamo), bez promena u glavama, neće dati rezultate. LOGISTIKA i TRANSPORT 27
Interview
Logistički centri koji pored dodatnih logističih usluga nude i manje nivoe proizvodnje, moraju biti cilj u transformaciji robno-transportnih centara, kao što su luke, terminali i sl. Posle dosta vremena provedenih na stranim univerzitetima, da li imate neke ideje kako bi se mogao osavremeniti obrazovni proces u cilju stvaranja sposobnih logističkih kadrova? Pošto kasnimo, nemamo vremena za eksperimente i da izmišljamo neke posebne (Balkanske) varijante, već da učimo od drugih i da sledimo dokazana iskustva, sa vremenskim zadacima ko i u kom roku treba šta da uradi. Npr. ovakav program bi mogao da donese navedeni savez (asocijacija) logistike. Dakle za logistiku prema sadašnjim poimanjima, treba nam obrazovni sistem koji će davati opšta i posebna znanja i veštine na više nivoa. Jedan
28 LOGISTIKA i TRANSPORT
je univerzitetski, gde su nužni izlazni profili sa imenom Logistika. Drugi nivo bi bile logističke akademije, kao prvi akademski nivo, koje bi kao osnovno ili dodatno obrazovanje nudile praktično-orijetisana znanja i veštine iz oblasti logistike. SLA i slične institucije treba da nude usko orijentisane kurseve i seminare za logističare iz prakse kao celoživotno dopunsko obrazovanje. Vi redovno vodite studente u Nemačku da obiđu vodeće logističke centre i institucije. Kako je izgledala ovogodišnja ruta? Ekskurzija studenata sa Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, na žalost samo onih koji su na Mašinskom odseku – Mehanizacija i okrenuti su ka intralogistici, već niz godina sadrži zaokruženi put od 5 dana (zbog veličine troškova) koji sadrži: Luku Beč - Wiencont, Minhen sa posetama: fabrici BMW, Tehničkom
muzeju, Katedri za transportnu tehniku, tokove materijala i logistiku na Tehničkom univerzitetu (TUM FML), a u ponudi su i Pinakoteke. Potom je celodnevna poseta fabrici dizalica Liebherr (Biberah), pa sledi Siemens – Erlangen (automatizacija rada transportnih mašina i uređaja) i na kraju veliki logistički centar (skladište) za autoindustriju STAHLGRUBER GmbH Logistikzentrum Sulzbach-Rosenberg. Ekskurzija pored stručnog aspekta ima i socijalni značaj (evropeizacija i kosmopolitizacija), jer treba da pomogne studentima da vide svetske nivoe u oblasti transportne tehnike tokova materijala i logistike, kako bi na praktičnim primerima razumeli stanje tehnike i postali sigurniji da mogu biti inženjeri partneri (a ne sluge). Studente saobraćaja, dok je predmet Mehanizacija pretovara bila na III godini, redovno sam godinama vodio u Luku Bar.
Upravljanje logistikom ne bi trebalo da bude avantura...
GODIŠNJA KONFERENCIJA
SRPSKE LOGISTIČKE ASOCIJACIJE 15. novembar 2016. Hotel Crowne Plaza, Beograd Peta po redu godišnja konferencija Srpske Logističke Asocijacije biće posvećena alatima za povećanje efikasnosti izvođenja logističkih operacija i smanjenje troškova u sektoru logistike i transporta. Konferencija daje jedinstvenu mogućnost da se upoznaju nove logističke tehnologije i metode i uspostave kontakti neophodni za efikasno upravljanje složenim operacijama u lancu snabdevanja. Konferenciija će se održati 15. novembra 2016. godine u Beogradu, u hotelu Crowne Plaza, od 08.00 do 16.00 časova. Kotizacija za učešće na Konferenciji iznosi 6.800,oo dinara. Registracija do 1. septembra omogućava popust od 10 %. Dodatne informacije: tel: 021 661 2523, mob: 060 1384 961, email: office@slogas.org.co