Poslovnalogistika05

Logistika poslovna

oktobar 2006. - godina I - br. 5

z Linde

ISSN 1452-4767

6SHFLMDOL]RYDQL þDVRSLV ]D XSUDYOMDQMH ODQFHP VQDEGHYDQMD

viljuškari z Savremeni sistemi za logistiku i distribuciju z Oprema kontinentalnih kontejnerskih terminala z Nova generacija brzih industrijskih vrata z Grand Prom sistem distribucije

Sadržaj

06 Novosti

NOVI DYNAFLEET

LUKA ROTERDAM I PRAZNI KONTEJNERI ŠTAMPAČ PRIHVATA XML BEZ INTERFEJSA PALETNI REGALI PROTIV ZEMLJOTRESA WAL-MART ŠIRI RFID MREŽU NOVI MEHANIČARI ZA NOVE MOTORE NOVI KONCEPT U PRAĆENJU TEMPERATURE PODIŽUĆI STO SA KONVEJEROM INTERMEC SLAVI 40-TI ROĐENDAN JUGOHEMIJA ZASTUPA KNAPP METRO CASH&CARRY OTVARA NOVE CENTRE LAGERMAX GRADI LOGISTIČKI CENTAR

13 Sajmovi

RFID/EPCglobal KONGRES

PACK TECH EXPO BALKAN 2006 PROCURECON 2006 VISION 2006 SUPPLY CHAIN SUMMIT LOGISTICA 2006 VERPACKUNG NORD 2006 SMART LABEL SUMMIT EUROPE KONGRES LOGISTIKE KVARLJIVE ROBE RFID 2006 INTERMODAL 2006

Sadržaj

20 Viljuškari

Nakon viljuškara serije 39X i regalnih viljuškara R14X

do R17X, kompanija LINDE sa svojim viljuškarima na električni pogon serije 386 E12 do E20, nosivosti 1,2 do 2 tone, uvodi novi koncept vozila podnog transporta.

24 Mobilne tehnologije

Mnoge kompanije investirale su godinama u

04

Poslovna logistika

modernizaciju proizvodnje i tehnologije. Da bi se na pravi način iskoristile takve investicije, mora se uložiti i u racionalizaciju i optimizaciju intralogistike.

Svoju konkurentnost možete povećati, najpre, koristeći odgovarajuća softversko-logistička rešenja.

Sadržaj

30 Transport

Kako je već pisano u prošlom broju, jedan od razloga, ali ne

najvažniji, za malo prisustvo kontejnera u tokovima roba u Srbiji je i nepostojanje adekvatne infrastrukture u pretovarnim centrima. Pod ovim se podrazumeva pretovarna mehanizacija u lukama, kao i u železničkim čvorovima intermodalnog trasporta (sa izuzetkom Beograda), ali i mehanizacije za prvu i poslednju stanicu kontejnera na putu od vrata - do vrata.

34 Industrijska vrata

Nemačka pouzdanost i tehnička rešenja, kao i konstantne ino

vacije inženjera iz Efaflex-a produkovali su čitavu paletu vrata u različitim verzijama. Njihov zastupnik u Srbiji je kompanija Alumatik iz Zemuna.

38 Distribucija

Grand Prom je kompanija sa jednom od najrazvijenijih

distributivnih mreža u Srbiji, a “Grandovi” proizvodi mogu da se kupe u preko 90 % prodajnih objekata u zemlji. O sistemu logistike u Grand Prom-u piše Slobodan Antić, rukovodilac prodajne logistike.

45 Istorija

SupplyChainDigest

napravio je rang listu najvećih promašaja u domenu logistike, na kojoj su se našle i neke vrlo uspešne kompanije.

Sadržaj

tm

50 Rečnik

IMPRESUM Izdavač: Beologistika doo Jedrenska 10 Beograd, tel. 011 408 203 Urednik: Goran Ivanović Marketing: Lena Žikić

office@poslovnalogistika.com

tel. 062 512 673 Pretplata: Sanja Ilić tel. 011 3980 449, fax 011 2468 565 Dizajn: The Portman Consultancy Ltd. London Lektor i korektor: Bojana Žikić Štampa: “Matija”, Ustanička 204A, Beograd

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 658.286+005.5 POSLOVNA logistika: specijalizovani časopis za upravljanje lancem snabdevanja / urednik Goran Ivanović. - God. 1, br. 1 (april 2006)- . - Beograd (Jedrenska 10): Beologistika, 2006 - (Beograd : “Matija”). - 30 cm 9 puta godišnje ISSN 1452-4767 = Poslovna logistika COBISS.SR - ID 129956876

Poslovna logistika

05

Novosti

NOVI DYNAFLEET Na IAA show u Hanoveru, Volvo je predstavio novu verziju Dynafleet transportnog informacionog sistema za evropsko tržište. Sistemu je dodat raspon novih funkcija i servisa, a u isto vreme postao je jednostavniji za korišćenje. Nova verzija Dynafleet-a je raspoloživa kako kompletno rešenje, u tri paketa, zavisno od individualnih potreba same kompanije.

Kompletno Dynafleet rešenje sastoji se od usluga i funkcija kao što je GPRS SIM kartica, koja podrazumeva neograničenu komunikaciju između sistema i vozila, podršku sistemu preko Volvo Action – servisa, e-learning modul za Dynafleet sistem i obuku vozača i početnu registraciju cele flote, što se može uraditi on-line.

Nova usluga je servis bezbednosti, koji je jedinstven za evropsko tržište, i namenjen je obezbeđenju sigurnosti vozača. U slučaju opasnosti, vozač može pritiskom na dugme da alarmira centar, koji kontaktira lokalnu policiju, a istovremeno prati geografsku poziciju vozila. Servis bezbednosti nudi povećanu zaštitu ne samo za vozača, vozilo i robu, već i za transportnu kompaniju, jer se prevoz može nastaviti u najkraćem roku.

Paket „Perform“ nudi upravljanje vozilom i vozačem. Paket „Perform & locate“ je pogodan za funkciju upravljanja transportom jer ima sistem za određivanje tačne lokacije svakog vozila. „Operate“ obezbeđuje komunikaciju vozača sa kolegama i kancelarijom. Ovaj modul takođe šalje upozorenje ako su radno vreme i vreme vožnje blizu svojim ograničenjima. „Driver Time Justification“ omogućava vozaču da beleži vremena aktivnosti kao što su utovar, istovar, pranje, točenje goriva itd. To pomaže kompaniji da prati sve aktivnosti u koje je vozač uključen za vreme transporta.

Dynafleet hardware je takođe nov i zasnovan je na ADR – odobrenoj platformi, što znači da ga mogu koristiti i kompanije koje transportuju opasne materije. Hardware omogućava pristup internetu i može se konektovati za laptop ili handheld kompjuter.

Novosti

Više od 25000 Dynafleet jedinica je do sada prodato u Evropi.

06

Narudžbe za novi Dynafleet su počele u septembru, dok isporuka kreće u decembru. www.volvo.com

Poslovna logistika

Novosti

LUKA ROTERDAM I PRAZNI KONTEJNERI Nekoliko holandskih institucija radi na planovima za bolje korišćenje kontejnera koji se vraćaju prazni na daleki istok. Za početak, razmatra se transport električne opreme i elektronike koja se reciklira ili procesira u Aziji.

Kao rezultat neravnoteže u prodaji između zemalja dalekog istoka i zapada, veliki broj kontejnera se prazni vraćaju u Aziju. Luka u Rotererdamu trenutno ima glavnu ulogu u transportu dobara koji se mogu ponovo iskoristiti, tj. reciklirati. Povratni tereti će postati vrlo važni u globalnim logističkim lancima. Lukama koje nude takav kargo taj posao može dati veliku prednost.

U Holandiji nekoliko univerziteta i velikih kompanija radi na zajedničkoj studiji o razvoju povratnog tereta. Prošle godine, 41% kontejnera korišćenih za evropske rute je poslato nazad u Aziju prazno. Sa američkih ruta taj procenat je iznosio čak 60%. Novi vodič Evropske Zajednice uskoro će zahtevati od proizvođača da postave sistem za povraćaje i recikliranje svojih proizvoda. U tome Luka Roterdam vidi šansu da kontejnere koji se vraćaju u Aziju iskoristi za povraćaje elektronike i električne opreme. www.portofrotterdam.com

ŠTAMPAČ PRIHVATA XML BEZ KOMUNIKATORA Z serija štampača koja podržava XML prihvata dolazeće XML podatke direktno od Oracle sistema za upravljanje skladištem i mobilnih aplikacija lanca snabdevanja (MSCA) bez dodatnih hardvera.

Poslovna logistika

Novosti

ZebraDesigner za XML softver za nalepnice sadrži RFID i Unicode podršku. Kao dodatak, korisnici mogu da kreiraju primer XML podataka, neophodan za testiranje novih dizajna.

Uključeni su gotovi templejti za najpopularnije veličine nalepnica, karata i tagova, plus interfejs sa bar kod alatom za brzo dizajniranje i formatiranje. www.zebra.com

07

Novosti

SISTEM PALETNIH REGALA SMANJUJE RIZIK PRILIKOM ZEMLJOTRESA Novi seizmički sistem za skladištenje sadrži patentiranu tehnologiju koja smanjuje efekte rušilačkih sila koje se stvaraju za vreme zemljotresa.

Sistem je idealan za skladišta i distributivne centre locirane u srednje i visoko rizičnim seizmičkim zonama.

Regali su testirani na 200% seizmičke kvalifikacije bez pomeranja robe i bez oštećenja regala. Patentirana jedinica za izolaciju uticaja pomeranja tla je pozicionirana između kolona nosećih okvira i pričvršćena za pod, omogućavajući okvirima da „plivaju“ za vreme zemljotresa. www.ridgurak.com

Novosti

WAL-MART ŠIRI RFID MREŽU

08

Wal-Mart Stores, Inc, najveći lanac supermarketa na svetu, će do kraja godine imati još 500 prodavnica on-line, čime će broj njegovih lokacija koji koriste RFID tehnologiju preći 1000. Kompanija ima više od 3900 supermarketa u Americi. „Skorašnje interne analize naših trenutnih aktivnosti, zajedno sa EPCglobal Generacija 2 tagovima, pokazuju vrednost tih tehnologija za Wal-Mart, naše dobavljače, i na kraju, naše kupce,“ kaže Rolin Ford, potpredsednik i glavni IT direktor Wal-Mart-a. „Mi agresivno idemo napred sa ekspanzijom RFID lokacija“.

Koristi od RFID, posebno u vezi sa smanjenjem out-of-stock situacija i prekomernih zaliha, su dokumentovane u studiji Univerziteta Arkanzas.

Ford je naglasio da sve Wal-Mart-ove instalacije čitaju samo Gen 2 tagove. Sve palete i kutije sa Gen 1 tagovima će biti konvertovane u Gen 2. „Verujemo da će ova tehnologija, kombinovana sa novim radnim procesima, pružiti i veće koristi nego što ih sada imamo“, kaže Ford. „Mi smo aktivno uključeni u pokretanje novih inicijativa koje će ubrzati naš program još više i samim tim kreirati nove vrednosti za sve“.

Ford očekuje da će do 2007. godine biti ukupno 600 velikih dobavljača koji su pomoću RFID tehnologije on-line u Wal-Mart-ovom lancu snabdevanja. www.walmartfacts.com

Poslovna logistika

Novosti

NOVI MEHANIČARI ZA NOVE MOTORE Transportne kompanije i kompanije za rentiranje kamiona kažu da rastući manjak automehaničara dolazi u vrlo teško vreme, kada dizel motori postaju vrlo komplikovani, uglavnom zbog strožijih standarda za emisiju izduvnih gasova, koji će važiti od januara 2007. godine.

Sa komplikovanim novim mašinama koje koštaju od 2500 – 10000 $ više od postojećih modela, kompanije traže ne samo tehničare za održavanje motora, već i tehničare za performanse, koji mogu da podešavaju kamione kako bi radili na najvišim nivoima efikasnosti.

Zapadne kompanije sprečavaju odlazak svojih automehaničara iz firme tako što im nude rukovodeće pozicije, što zahteva dodatne troškove zbog raznih menadžerskih kurseva. www.ttnews.com/lmt

novi koncept u praćenju temperature

Novosti

HeatWatch TR-1 je novi koncept u praćenju temperature i kontroli ukvarenosti proizvoda. TR-1 je zasnovan na snimaču temperature firme Dallas Semiconductor. Uređaj prati i računa ukvarenost na osnovu podataka koje daje korisnik. TR-1 se može programirati da kreira elektronsku simulaciju koja pomaže u određivanju uslova i preostalog vremena upotrebe proizvoda. Ovi kritični faktori se određuju na osnovu zapisa skladišnih uslova i specifičnih karakteristika kvarljivosti proizvoda.

HeatWatch TR-1 je raspoloživ u tri osnovne konfiguracije: label, clip i standalone. Label se primenjuje na paketima. TR-1 je jasno vidljiv svima koji rukuju paketom. Ovakav stil naglašava da se roba u paketu prati i da paket zahteva pažnju i posebno rukovanje. Clip konfiguracija se predlaže tamo gde je malo slobodnog prostora. Clip traži samo prostor veličine prečnika 2.5 cm za postavljanje u ograničenom prostoru. Standalone konfiguracija traži najmanje prostora. U ovom obliku TR-1 se lako može ubaciti u rasuti teret. www.shockwatch.com

podižući sto sa valjkastim transporterom Elektrohidraulični sto za podizanje tereta sa valjkastim transporterom obezbeđuje lako rukovanje velikim i teškim teretom. Uređaj se kontroliše nožnom pedalom ili prekidačem.

Podižući sto može biti opremljen pneumatskom ili mehaničkom kočnicom koja zaustavlja teret na željenoj poziciji na transporteru.

Dužina je od 1,5 do 3 m; širina 0,6 - 0,9 m. www.andrewsautomation.com

Poslovna logistika

09

Novosti

INTERMEC SLAVI 40-TI ROĐENDAN Ovog novembra, Intermec slavi četrdeset godina svog postojanja. Kroz dugi period poslovanja pažnju je posvetio pronalaženju novih rešenja koja bi njegovim korisnicima omogućila što efikasnije obavljanje aktivnosti.

Novosti

Intermec je osnovan 1966. godine kao Interface Mechanisms, kompanija koja se bavila razvojem novih tehnologija. Jedan od osnivača, Dave Allais, izumitelj je bar kod simbologije 39, još uvek jedne od najkorišćenijih bar kod oznaka, i tako postavio temelje za AIDC (Automatic Identification & Data Collection) industriju. Pored toga, zanimljivo je navesti da je jedan od prvobitnih članova borda direktora bio i William Gates II, otac Bill Gates-a, osnivača Microsoft-a.

10

Danas Intermec posluje širom sveta u više od 80 zemalja i ima oko 2600 zaposlenih. Tokom svog postojanja Intermec je izbacio na tržište mnogo inovacija: pametnu baterijsku tehnologiju koja omogućava da baterije u laptop i drugim uređajima duže traju, WLAN (Wireless Local Area Network) komunikacione sisteme, preteče današnjih PDA uređaja, prvi pen notebook kompjuter, area imidžere, mnoge aspekte UHF RFID-a, i prošle godine, novu skener lasersku tehnologiju baziranu na MEMS (micro-electromechanical systems). Od samog nastanka Intermec-ova razvojna strategija bila je orijentisana ka pronalaženju rešenja za potrebe lanaca snabdevanja i logističke podrške. U toj oblasti Intermec se istakao svojim kvalitetom ali i prevashodno inovativnim načinom delovanja jer razume potrebe logistike i daje nova rešenja u realnom vremenu.

Svih ovih godina Intermec je imao samo jednu misiju - da pronađe i izbaci na tržište inovativne proizvode i usluge koje će njegovim korisnicima pomoći da budu što uspešniji.

Poslovna logistika

Novosti

JUGOHEMIJA ZASTUPA KNAPP Poznata austrijska firma KNAPP Logistik Automation Gmbh je zaključila agentski ugovor sa beogradskom JUGOHEMIJOM A.D. i uskoro se očekuje šira prezentacija skladišnih sistema ovog proizvođača pred potencijalnim korisnicima na srpskom tržištu.

Firma KNAPP ima više od 50 godina iskustva u oblasti skladišne logistike i automatizacije, što je čini jednom od vodećih svetskih kompanija koje obezbeđuju kompletna rešenja skrojena prema potrebama klijenata. KNAPP nudi sve što je potrebno za modernizaciju ili preuređenje skladišta za komercijalnu distribuciju, od idejnog rešenja preko realizacije do sveobuhvatnog održavanja: restruktuiranje distributivnih centara, modularne sisteme toka materijala, transportne sisteme za jedinični teret i rešenja sortiranja, automatske i ručne sisteme komisioniranja, automatske skladišne sisteme, WMS softver, konsalting i inženjering, simulaciju, instalaciju i pokretanje, obuku i održavanje.

Dejan Spremo, direktor razvoja u Jugohemiji, objašnjava: “Ideja za uspostavljanje agentskih odnosa sa firmom KNAPP, nastala je u JUGOHEMIJI nakon izvanrednih iskustava sa linijom koja je instalirana u našem Distributivnom centru lekova i sanitetskog materijala JUGOHEMIJE FARMACIJA, kada su se pokazele ogromne prednosti u manipulaciji tako raznorodnom robom kao što su lekovi. Smatrali smo da je ovakve sisteme potrebno ponuditi svim potencijalnim korisnicima na tržištu Srbije, naime onim kompanijama koje žele da na savremen način organizuju prijem, sortiranje, evidenciju i otpremu svoje robe. Na mnogim mestima gde smo imali “uska grla” i konstantne probleme, sada se proces odvija potpuno neometano i kontrolisano, a uštede u vremenu i novcu su ogromne.” Časopis Poslovna LOGISTIKA planira da u jednom od svojih narednih brojeva objavi širu informaciju o kompaniji i proizvodima firme KNAPP.

METRO Cash&Carry otvara novE prodajnE centrE

Novosti

METRO Cash&Carry, nastavlja uspešnu saradnju sa domaćom kompanijom Špica Centar (www.spicacentar.co.yu). I u novim prodajnim centrima u Nišu i Novom Sadu, koji će biti otvoreni u poslednjem kvartalu ove godine, METRO će koristiti mobilnu opremu vodećeg svetskog proizvođača Symbol Technologies. Osim ručnih terminala Symbol MC9090-G, koje će koristiti u skladištu, METRO će u sve svoje objekte, po prvi put kod nas, postaviti i mikro-kiosk terminale Symbol MK1100.

Ovi terminali će omogućiti kupcima da na licu mesta provere cene proizvoda koje žele da kupe, jednostavnim skeniranjem bar-koda koji se nalazi na svakom artiklu. Mikro-kisok se može koristi i za marketinške promocije, za prikazivanje informacija opšteg tipa i kao info-pult za zaposlene. Važnije karakteristike terminala MK1100 jesu: male dimenzije (visina 27.7cm, širina 22.6cm, debljina 9.1cm), ekran u boji, Microsoft CE operativni sistem i LAN/WLAN komunikacija.

Poslovna logistika

11

Novosti

lagermax gradi distributivno-logistički centar

Novosti

Lagermax je osnovan 1920. godine. U području špedicije, transporta automobila i logistike, Lagermax je danas jedna od vodećih kompanija u Evropi. Dodatno nudi usluge ekspresne dostave, zbirnog transporta i sistemskih usluga kroz svoje AED i DPD programe.

Godinama se sprovodi politika ekspanzije ka Istočnoj Evropi i danas postoje ogranci Lagermaxa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Češkoj i Mađarskoj.

Lagermax Grupa započela je svoju ekspanziju u Srbiji krajem 2002.g. u segmentu špedicije i skladišne logistike stupivši u partnerske odnose sa ITM AED SRBIJA d.o.o., špediterskom kućom koja posluje od početka devedesetih pružajući usluge domaćeg i međunarodnog transporta i logistike, carinskog posredovanja... Godine 2004. je osnovana firma DPD d.o.o. koja pokriva segment paketne distribucije Prateći ekonomske analize poslednjih godina i trend porasta novoregistrovanih firmi, Grupa je prepoznala potencijal ovog područja i odlučila je da uloži 7,5 mil € u izgradnju modernog distributivno-logističkog centra (WMS, skladištenje i manipulacija robom ručnim bar kod čitačima, visokoregalni, elektro indukovani viljuškari).

Stoga će početkom januara 2007.g. Lagermax Grupa u Šimanovcima, 20 km zapadno od Beograda (u neposrednoj blizini auto puta Beograd-Zagreb) otvoriti jedan od najmodernijih distributivno-logističkih centara u Srbiji.

Celokupni kompleks će zauzimati prostor od 40.000 m2, ukupne neto površine skladišta od 15.955 m2.

Izgradnja skladišta će se odvijati u 2 faze – u prvoj bi se izgradilo 3.700 m2 blok/pod lagera i distributivnog prostora i 4.084 m2 visokoregalnog skladišta sa kapacitetom od 10.000 paletnih mesta. Završetak prve faze bi obuhvatao i 900 m2 poslovnog prostora i carinsko skladište.

U drugoj fazi gradnje predviđeno je dodatno skladište površine 8.170 m2 i 1.000 m2 kancelarija.

Osnovna namena DLC-a je skladištenje, sortiranje i distribucija svih vrsta roba. Osim skladištenja, obavljaju usluge dodatne vrednosti kao što su sortiranje, pakovanje i prepakiravanje, lepljenje deklaracija, kao i druge radnje vezane uz specifičnosti pojedinih vrsta roba.

Lagermax (ITM AED SRBIJA) je jedna od retkih špediterskih kuća koja je vrlo brzo počela pružati uslugu klasičnog „outsourcing-a,“ svetskog trenda koji poslove izvan osnovne delatnosti prepušta profesionalcima. Na taj način svojim poslovnim partnerima omogućavaju da se bave svojim „core business-om,“ a da dodatne procese prepuste stručnjacima logističarima.

Lagermax posebno je specijalizovan za drumski i prekomorski prevoz, a u sklopu međunarodnog prevoza, nude uslugu i avio prevoza pošiljaka. Jedna od strateških odrednica firme svakako je razvijanje partnerskih odnosa i zapošljavanje domaćih resursa kako bi se veći dio finansijskih sredstava zadržavao upravo u Srbiji, te tako dao i svoj doprinos razvoju privrede. Uz međunarodni prevoz, carinsko posredovanje i nacionalnu distribuciju, naglasak je stavljen i na segment skladišne logistike. Razvijajući i svesno ulažući u ljudski potencijal u ostalim centrima u regiji, izgradili su sopstveni i neosporni logistički intelektualni kapital.

12

Poslovna logistika

Sajmovi

Održan kongres RFID/EPCglobal in Europe 2006 Prvi Evropski RFID/EPCglobal kongres održan je od 6. do 8. septembra 2006. godine u Dizeldorfu uz prisustvo preko 600 predstavnika iz 42 zemlje. Ovo je bila prilika da stručnjaci iz oblasti RF identifikacije iz celog sveta razmene svoja iskustva o mogućnostima, razvoju i primeni nove tehnologije.

Prezentacije su održali predstavnici kompanija koje predstavljaju pionire u uvođenju RFID-a, među kojima su: Ahold, Boeing, Delhaize, DHL, Gillete, GlaxoSmithKline, Karstadt, Kraft Foods, Metro, Rewe i dr.

Obiman program obuhvatio je strateške, tehničke i praktične aspekte RFID-a. Dat je prikaz mogućnosti, vizija i značaja primene tehnologije i predstavljeni su pilot projekti pojedinih kompanija. Pored plenarnih zasedanja, konferencija se odvijala u niz paralelnih sesija koje su se odnosile na projekte i primenu ove tehnologije u sektoru zdravstva, trgovini robom široke potrošnje, modnoj i automobilskoj industriji, što je potvrdilo široku diversifikaciju sektora u kojima je moguće primeniti RFID tehnologiju.

Sajmovi

U okviru kongresa održana je prezetacija opreme vodećih kompanija koje se bave proizvodnjom hardversko softverskih rešenja iz ove oblasti.

Učesnicima je opciono ponuđena i mogućnost posete tzv. prodavnici budućnosti kompanije Metro Group u Rajnbergu tj. test laboratoriji sa inovativnom tehnologijom koja funkcioniše u realnim uslovima i fragmentarno primenjuje RFID, kao i Fraunhofer ID centru i LogIDLab centru za demonstraciju primene RFID aplikacija u Dortmundu. To je bila prilika da se učesnici i uživo susretnu sa primenom ove tehnologije.

Prezentacije sa ovog skupa upućuju na zaključak o prednosti razvoja i korišćenja novih tehnologija ali i nužne globalne standardizacije. Kako se ovde radi o novim standardima, tehnologiji i mreži, to se oni još uvek primenjuju individualno i u različitim pilot projektima velikih kompanija u svetu što su potvrdile i teme izlaganja. U svakom slučaju, ostaje zaključak nužnosti praćenja nove tehnologije i, pre svega, rada na razvoju i primeni jedinstvenih standarda radi postizanja pune koristi, ne samo na internom, nego i eksternom nivou tj. na unapređenju poslovanja i saradnje u celom lancu distribucije, povećanju efikasnosti, smanjenju grešaka, efikasnijoj borbi protiv falsifikata i sl.

Branislava Mitić GS1 Srbija i Crna Gora

Poslovna logistika

13

Sajmovi

PACK TECH EXPO BALKAN 2006

Sajmovi

U Beogradu je, od 20. do 23. septembra, održan peti međunarodni sajam ambalaže, mašina i opreme za pakovanje. Učestvovalo je 280 izlagača iz 26 zemalja. Sajam su otvorili Dragan Jakovljev, predsednik Upravnog odbora poslovnog udruženja proizvođača i snabdevača ambalaže i mašina za pakovanje Srbije i generalni direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković. “Na 18.000 kvadratnih metara u halama 1 i 14, izlagači su ponudili mnogo ideja i očekujem da ćemo se pohvaliti da je ove godine kupljeno mašina i opreme više od 250 miliona evra, koliko je prošle godine ova delatnost izdvojila za ove namene,” rekao je Trpković.

Konvencionalni paletni regali na štandu firme Storact - Dimitriadis d.o.o. iz Beograda

14

Poslovna logistika

Kompanija Innotrade je ekskluzivni uvoznik i distributer renomiranih evropskih proizvođača mašina za pakovanje

Sajmovi

Firma MB Print iz Temerina je generalni zastupnik Hitachi industrijskih ink-jet markirača

Sajmovi

Alba Tehnologije iz Beograda nudi kompletna softverska i hardverska rešenja za upravljanje lancem snabdevanja

Štand Veridix-a, oprema za automatsku identifikaciju i prikupljanje podataka.

Toyota 15 Geneo na štandu Omege Air iz Beograda. Firma pruža usluge prodaje i servisa novih i polovnih viljuškara

Mašina za paletiziranje SpinoWraptor na štandu kompanije EPI doo iz Obrenovca

Poslovna logistika

15

Sajmovi

Deveta konferencija posvećena pitanjima snabdevanja održaće se u Briselu od 6. do 9. novembra.

Predavači će biti ljudi zaduženi za snabdevanje u sledećim kompanijama: Toyota Motor, General Electric, Danone Group Biscuit Division, BAE Systems, Alcan Packaging, CC-Hubwoo, Borealis, Corbus, Shell, MRO Industries, American Express, Capgemini, EDF Energy, Masai, MM Packaging itd.

Sajmovi

Vision 2006 održaće se u Štutgartu, od 7. do 9. novembra.

Biće zastupljene sledeće oblasti: - Aplikacije - Merenje - 2-D merenje i poređenje - 3-D merenje i poređenje - Prepoznavanje - Forme - Lokacija - Testiranje - Inspekcija površina - Kontrola kompletnosti - Obezbeđenje kvaliteta - Identifikacija - Optičko bar kod čitanje - Bar kodovi - 2-D kodovi - Optičko prepoznavanje - Identifikacioni sistemi karaktera - Bezbednosni sistemi - Inteligentne kamere - Inteligentni senzori - Softver - Optički senzori - Procesori - Neuralne mreže - Fazi logika - Oprema - Tehnička literatura - Usluge - Istraživanje i teorija

16

Poslovna logistika

Sajmovi

Samit o lancu snabdevanja održaće se 9. novembra u Londonu. Lista tema i govornika je impresivna.

Martin Oakes i Chris Tyas, direktori firme ECR UK, razmatraće kako njihova kompanija pomaže industriji hrane da zadrže efikasnu distribuciju putem zajedničkog transporta, a da istovremeno smanje troškove.

Andy Ellis, direktor lanca snabdevanja lanca supermarketa Asda, podeliće sa slušaocima kako Asda sarađuje sa snabdevačima u cilju smanjenja troškova i povećanja brzine u lancu snabdevanja. On će prikazati planirane projekte u 2007. godini i kako se u te planove mogu uključiti snabdevači.

Martyn Jones, direktor prodaje u firmi Morrisons, govoriće o ključnim akcijama u prodaji i lancu snabdevanja koje su dovele do toga da je kompanija duplirala veličine svojih operacija.

Christophe DeNays, direktor lanca snabdevanja u Carrefour-u, lancu supermarketa, koji samo u Kini ima 300 objekata, objasniće kako se kompanija nosi sa izazovom da opslužuje najnaseljeniju zemlju na svetu.

Lisa Dowding, direktor logistike u multinacionalnoj kompaniji Procter & Gamble, objasniće zašto P&G ima niz uspešnih projekata kolaborativnih lanaca snabdevanja i kako je kolaboracija pravi put ka inovacijama.

David Potts, direktor za maloprodaju i logistiku, iz firme Tesco, otkriće kako je ovaj uspešni lanac supermarketa približio svoj lanac snabdevanja potrošačima.

Direktor Zare, Mike Shearwood, govoriće o vertikalno integrisanom lancu snabdevanja u svojoj firmi i načinu na koji je Zara smanjila troškove i povećala fleksibilnost svojih operacija.

Sajmovi

“Logistica” je vodeći sajam u polju rukovanja materijalom u regionu Beneluksa i važan datum u kalendaru sajmova logistike u Evropi. Prošli događaj je privukao 450 izlagača i 30000 posetilaca. Uporedo sa “Logistic-om” održava se i ICT & Logistiek (IT & Logistika), sajam IT rešenja i usluga unutar lanca snabdevanja.

Izložbeni program: - Mobilna transportna oprema - Statična skladišna oprema - Integrisani transportni i skladišni sistemi - Mašine i sistemi za pakovanje - Logistički konsultanti

- Dizalice - Kontinualna transportna oprema - Automatski identifikacioni sistemi - Distributivne i 3PL kompanije - Logističke organizacije i institucije

U toku održavanja sajma dodeliće se i nagrada “Logistic-e” u iznosu od 10000 evra. Kandidati za dodelu nagrade mogu biti pojedinci, kompanije ili institucije koje su u protekloj godini razvile:

- inovativnu logističku aplikaciju,

- fizički prototip,

- opis rešenja u formi naučne teze.

Poslovna logistika

17

Sajmovi

verpackung nord 2006 Redovni sajam pakovanja u Bremenu održaće se od 15. do 16. novembra, i imaće sledeće programske grupe: materijali (papir, plastika, staklo, metali, drvo, folija), pomoćna sredstva (nalepnice, markiranje, lepljenje), mašine (za pakovanje, punjenje, lepljenje, raspakivanje, vakuum, merne, dodaci), usluge (konsalting, projektovanje, štampanje, softver), tehnologije (RFID, pametne nalepnice, koding mašine), recikliranje (ekološki materijali).

Program konferencije: - EPCglobal – isporuka vrednosti preko globalnih standarda, Stephane Pique, Direktor EPC/RFID, GS1 Europe - Korišćenje pametnih nalepnica u lancu snabdevanja za širenje prodaje, Rene Bakker, Direktor logistike, Schuitema

Sajmovi

- Budućnost pametnih nalepnica i RFID u farmaciji, Tim Marsh, Pfizer - Koliko je efikasan RFID u globalnom lancu snabdevanja, Greg Edds, Hewlett Packard - Ograničenja i mogućnosti za RFID u svim fazama proizvodnog lanca snabdevanja, Gotz Pfeifferling, Lemmi Fashion - Sadašnji i budući razvoji u RFID i pametnim nalepnicama kroz gledište krajnjeg potrošača, Martin Swerdlow, Integrated Product Intelligence, John Garrett, Tesco, Nigel Bagley, Unilever - Kako Marks and Spencer koristi RFID da poboljša usluge kupcima i poslovnu efikasnost, David Albin, Marks & Spencer - Obezbeđenje sigurnog i pouzdanog praćenja proizvoda, Simon King, Domino Printing Services - Poslednja dostignuća u pametnim, pametnim aktivnim i pametnim inteligentnim nalepnicama, Mike Fairley, Tarsus Exhibitions & Publishing - Bolja komunikacija preko pametnih nalepnica na paketima, Paul Butler, Packaging Materials & Technologies - Koristi od pametnih nalepnica za tržište smrznutih proizvoda, Peter Ronnow, Vitsab

kongres logistike kvarljive robe Kongres logistike kvarljive robe biće održan u Minhenu, 27. i 28. novembra. Skup je idealna platforma za zaposlene na aerodromima, u avio kompanijama, špeditere, transportere, proizvođače opreme, programere i druge, da diskutuju o novim rešenjima lanaca snabdevanja za maloprodaje, industriju hrane i lekova. Kao jedan od segmenata koji se najbrže razvija na tržištu avio karga, logistika kvarljive robe nudi velike poslovne mogućnosti, ali takođe u sebi sadrži potencijal za konflikte hladnog lanca.

Glavne teme: Transport: Tržišni trendovi i transportni odgovori na njih.

Avio kompanije: Od proizvođača do tražišta - razvoj novih lanaca snabdevanja za industriju hrane i lekova.

Aerodromi: Najbolji primeri iz celog sveta. Špediteri: Odgovor na zahteve klijenata.

Programeri: Kontrola kvaliteta u lancu snabdevanja.

Proizvođači opreme: Nova rešenja za hladne lance.

18

Poslovna logistika

Sajmovi

Drugi RFID održaće se u Lilu, 29. i 30. novembra. Izlagaće 50 izlagača, podeljeni u tri grupe: - usluge (konsalting, sertifikacija, standardizacija), - hardver (proizvođači i distributeri RFID proizvoda) i - softver.

Deo manifestacije biće i RFID Univerzitet - 2-dnevni modularni kursevi prezentovani od strane eksperata.

Intermodal je vodeća izložba i konferencija za sve kompanije u vezi sa kontejnerima i intermodalnom industrijom. Organizovan od strane Informa Maritime & Transport, Intermodal je danas u svojoj 31. godini. Događaj je nastao još sedamdesetih godina prošlog veka, kao Konferencija kontejnerskih tehnologija (CTC). Intermodal se ove godine održava u Hamburgu, osmoj kontejnerskoj luci u svetu.

Na Intermodal-u učestvuju transportne kompanije, dobavljači logističkih usluga, proizvođači kontejnera, dobavljači komponenti za kontejnere, rent-a-contejner firme, morske i rečne luke i terminali, kontejnerski depoi i servisiranje, IT dobavljači.

Glavni izlagački paviljoni su: - Izložbena zona kontejnera; - Besplatne radionice; - Paviljon transporta opasnih materija.

Sajmovi

Ove godine biće održane dve radionice. Prva će se odnositi na kontejnersku tehnologiju - izgradnja kontejnerskih podova, koji ubrzano postaju ahilova peta kontejnera. Druga radionica biće posvećena carinama, bezbednosti i konkurentnosti. Posebna pažnja biće posvećena hardveru za povećanje bezbednosti kontejnera.

Paviljon transporta opasnih materija je organizovan u saradnji sa Evropskim udruženjem za transport hemijskih supstanci (ECTA). Paviljon će imati zonu opasnih materija za prikazivanje rešenja koja nude operateri i dobavljači intermodalnih logističkih usluga.

Poslovna logistika

19

Viljuškari

Inovacije u oblasti podnog transporta

Novi električni viljuškar

Linde E12 do E20 serije 386

Nakon viljuškara serije 39X i regalnih viljuškara R14X do R17X, kompanija LINDE sa svojim viljuškarima na električni pogon serije 386 E12 do E20, nosivosti 1,2 do 2 tone, uvodi novi koncept vozila podnog transporta.

Kompanija Linde predstavila je svoj novi koncept viljuškara na električni pogon serije 386, nosivosti 1,2 do 2,0 tone, i time se nadovezala na svoja tehnička rešenja i konstrukcije kao što je to proizvodni program viljuškara serije 39X. Suština nove serije električnih viljuškara je izmenjeni koncept vozila, čiji najveći deo je novo konstruisan i oblikovan. Centralna novina je sistem za upravljanje energijom, koji treba da obezbedi kako manju potrošnju i racionalnu iskorišćenost energije tako i brzo punjenje i zamenu baterije. A tu su i jedinstvena rešenja nagiba stuba i integrisanog punjača.

Viljuškari

Što se tiče dodatnih tehničkih rešenja, novi viljuškar serije 386 poseduje kombinovanu upravljačku osovinu koja smanjuje radijus okretanja kao na viljuškaru sa tri točka, a poseduje stabilnost vozila sa četiri točka.

Konstruktori kompanije Linde nisu vodili računa samo o perfomansama i sigurnosti, nego su i za povećanje komfora ponudili rešenje u vidu kabine koja se u dva poteza otvara i priprema za zamenu baterije, kao i već poznato ergonomsko sedište sa digitalnim upravljanjem radne hidraulike «LLC» (Linde Load Control).

Viljuškar na električni pogon serije 386. Lak pristup bateriji.

Uvođenje nove generacije vozila na evropsko tržište započelo je u julu 2006. godine. Kako će se pokazati električni viljuškar serije 386 ostaje da vidimo kada se uvede i na tržište Srbije, što firma Linde viljuškari d.o.o.

Beograd planira da sprovede korak po korak. Zadatak nove generacije vozila svakako nije lak, s obzirom da treba da se poredi sa viljuškarom Linde 39X, koji je na našem tržištu već zauzeo svoju poziciju.

Z A N I M LJ I V O S T I Na putu do vrha Kao da su svi zakoni fizike izgubili svoju utemeljenost: viljuškar se kreće vertikalno ka vrhu! Na prezentaciji nove generacije vozila, Linde viljuškar serije 386 popeo se uz pomoć specijano konstruisane rampe uz toranj visine 13 metara.

Preduslov za uspeh ovog vozila su svakako trofazni motori, koji se uprkos maksimalnom opterećenju ne pregrejavaju. Stabilnost temperature obezbeđuje novi rashladni sistem i specijalni ventilatori, koji su deo kombinovane osovine.

7. juli 2006, ostrvo Juist, predstavljanje nove generacije elektro viljuškara Linde E12 do E20

20

Poslovna logistika

Viljuškari

Linde 39X – viljuškar na dizel ili gasni pogon Iako se viljuškar Linde 39X na našem tržištu pojavio još pre 3 godine i dalje izaziva veliku pažnju. Nemački inžinjeri su pri konstrukciji ovog vozila posebno obratili pažnju na zahteve tržišta, kao što su manja potrošnja energije i smanjena emisija izduvnih gasova, više komfora za vozača i bolja preglednost.

Ovaj novi koncept viljuškara donosi nam novine kao što su cilindri za nagib koji su postavljeni na gornjem delu stuba, što doprinosi boljoj stabilnosti i preglednosti sa mesta vozača, zatim Linde Load Control (LLC), hidrostatični Linde-pogon pete generacije, serijski poštovani standardi za rad sa kontejnerima, direktni pogon točkova, nisko postavljene ulazne stepenice i jedinstvena samonoseća šasija koja je ujedno i zaštitni ram za operatera.

Pored ovih karakteristika proizvođač ukazuje i na ekonomičnost održavanja i servisiranja vozila, koja je postignuta upotrebom delova koji ne zahtevaju servisiranje – elastični ležajevi osovine i stuba, kućište cilindra za nagib – i ugrađenim softverom za kompjutersku dijagnozu (Linde sistem za upravljanje podacima vozila = LFM), uz čiju dijagnozi kvarova je smanjeno vreme servisiranja.

Inovativna rešenja koja je kompanija ugradila u viljuškar 39X uticala su i na perfomanse samog vozila pa treba reći da je potrošnja pogonskog goriva smanjena za 30% a istovremeno poboljšan radni učinak.

Potrošnja goriva pri utovaru i istovaru 15 kamiona

Utrošeno vreme za utovar i istovar 15 kamiona

Linde 39X – Vrednost viljuškara se očituje u tome koliko toga može da pokrene Linde Load Control: - Precizno upravljanje svim funkcijama za rad sa teretom - Integrisane digitalne komande

- Uži profili stuba obezbeđuju bolju vidljivost.

Šasija: - Zaštitni ram kabine i noseća konstrukcija su jedna celina - Redukovana težina vozila

Mesto vozača: - Prostrana kabina.

Dizel i gasni motori: - Visok obrtni momenat - Smanjen broj obrtaja u minuti - Smanjena potrošnja - Smanjena emisija gasova

- Ležajevi od gume pogonske osovine daju bolju amortizaciju

Linde dvopedalni sistem za rad koji manje umara i za visok učinak: - Brza promena pravca - Kratak pedalni put

Elektronika/Elektrika: Linde Truck Control - Vožnja bez trzanja - Samodijagnoza

Viljuškari

Cilindar za nagib: - Pozicija na gornjem delu stuba donosi veću stabilnost

Kočnice: - Hidrostatični pogon vrši funkciju radne kočnice - Parkirna kočnica sa automatskim aktiviranjem ne zahteva održavanje

Pogon: - Preciznost vožnje - Brza promena pravca kretanja bez trzanja - Pogodan za rad u ekstremnim situacijama

Poslovna logistika

21

Viljuškari

Linde viljuškari H16 Br 350, 39X (u sredini), Linde H80 Br 353 (desno)

Proizvodni program Kompanija Linde u svom proizvodnom programu nudi 164 različitih tipova vozila – od standardnih viljuškara preko regalnih do vučnih vozila i kontejnerskih viljuškara. Uz pomoć različitih dodataka i ugradnih elemenata od ovih univerzalno upotrebljivih vozila može se sačiniti transportno vozilo koje je prilagođeno potrebama korisnika i koje će odgovoriti na sve zahteve specifičnog radnog okruženja. Ova vozila nisu samo sredstva za rad, pre se mogu posmatrati kao mobilna radna mesta.

Viljuškari

Magacinski viljuškari Prema uslovima rada, zahtevima specifične privredne grane i potrebama same kompanije u oblasti lagerovanja i manipulacije tereta moguće je od modela ručnog paletara,pa preko nisko i visoko podiznog paletara, regalnog viljuškara, komisionera i šlepera izabrati odgovarajuće rešenje.

Najnovije rešenje u ovoj oblasti predstavlja regalni viljuškar Linde R14X do R17X sa svojim karakteristikama: novi dizajn stuba, sistem napajanja energijom, smanjeni servisni troškovi i udvostručeni prostor u kabini.

Linde regalni viljuškar R14 X serije 116, na električni pogon i nosivosti od 1400 do 1700 kg. Njegovi lajtmotivi su: bezbednost, učinak, komfor, pouzdanost i ekonomičnost.

22

Poslovna logistika

Električni paletar sa platformom za vozača, T20 SP

Druga novina ove oblasti jeste i električni paletar T20 SP. Kod ovog paletara pozicija vozača nalazi se pod uglom od 45˚ u odnosu na pravac kretanja što povećava preglednost operatera prilikom promene pravca napred-nazad. Međutim najznačajnija karakteristika ovog paletara je «e-driver» upravljač, kod koga su sve funkcije integrisane u jednu upravljačku konzolu što olakšava samo upravljanje i vožnju čini ekonomičnijom. Čeoni i viljuškari velikih nosivosti Linde proizvodni program čeonih viljuškara obuhvata vozila na električni, gasni i dizel pogon.

U ovu grupu vozila također spadaju i viljuškari velikih nosivosti od 10,0 do 52,0 tona koji imaju široku primenu u oblasti transporta teškog tereta.

Viljuškar velike nosivosti H100 do H180 serije 359

Viljuškari

Viljuškar za rad sa kontejnerima

Dok bočni viljuškar S30 do S60, nosivosti 3,0 do 6,0 tona služi za transport dugačkih dobara svake vrste.

Ova vozila konstruisana su za upotrebu na stovarištima i za transport proizvoda od drveta, aluminijumskih

Bočni Linde viljuškar S30 do S60 na stovarištu.

profila, vodovodnih cevi, građevinskih konstrukcija i elemenata i drugo.

Budućnost zahteva poreklo

Linde viljuškari d.o.o. Beograd Firma “LINDE Viljuškari” d.o.o. registrovana je po zakonima SR Jugoslavije u Beogradu 1997 godine, od kada kao domaća kompanija uspešno posluje na tržištu Srbije i Crne Gore. Vlasnička struktura je tako koncipirana da je 100% vlasnik kompanija “LINDE Fördertechnik” GmbH, Austrija, odnosno “LINDE” A.G., Nemačka.

Osnovna delatnost kompanije „LINDE Viljuškari“ je prodaja viljuškara i originalnih rezervnih delova, kao i pružanje usluga servisa na celokupnom tržištu Srbije i Crne Gore.

Firma “LINDE Viljuškari” na servis i održavanje stavlja veliki akcenat, tako da je i nakon isteka garantnog roka obezbeđeno servisiranje kao i nabavka rezervnih delova. Sa potpuno opremljenim servisnim vozilima, dolazak kod kupaca se podrazumeva.

Kompanija “LINDE” u svojoj istoriji dužoj od 125 godina, konstantno usavršava i proširuje proizvodni program, te kao takva spada među najkvalitetnije proizvođače u svetu. O ostvarenju ovih postavljenih ciljeva se stara stručni inženjerski tim kome je poveren zadatak iznalaženja najboljih tehničkih rešenja.

Proizvodni program čine viljuškari na elektro, dizel i gasni pogon u rasponu nosivosti od 1 do 52 tone. Kao jednu od specifičnosti izdvajamo da proizvodni program obuhvata paletne niskopodizne viljuškare, paletne visoko podizne, visoko regalne, regalne sa kretanjem u 4 pravca, komisionere, visoko regalne komisionere, vučna vozila, čeone električne, čeone dizel i gasne, čeone velikih nosivosti, viljuškare za rad sa kontejnerskim sistemima, bočne, kao i viljuškare sa EX zaštitom.

Ujedno, kupcu je pružena mogućnost da pri rešavanju problematike viljuškara u unutrašnjem transportu, može vršiti nabavku po principu “sve na jednom mestu”.

Viljuškari

Kontejnerski i bočni viljuškari Drugi Linde-gigant može se onda videti u lukama, na Cargo-Aerodromima, transporetnim terminalima i kontejnerskim skladištima. Viljuškar za rad sa kontejnerima podiže i preko 15 metara, kako teški teret od 45 tona, tako i prazne kontejnere.

Z A N I M LJ I VO S TI Tri puta do meseca i nazad Linde viljuškar H60 D sa 50 000 radnih sati čiji ukupan učinak može da se meri sa 2,5 miliona kilometar, što odgovara razdaljini kao tri puta do meseca i nazad.

125 godina iskustva

Linde viljuškari d.o.o. Beograd Autoput BG-NS 294a 11080 Zemun, Beograd Srbija

Linde viljuškar H60D u firmi Erftcarbon, Nemačka.

www.linde.co.yu info@linde.co.yu 011 37 57 401 011 37 57 629 011 37 57 362

Poslovna logistika

23

Mobilne tehnologije

Mobilne tehnologije

Savremeni sistemi za logistiku i distribuciju – Integracija sistema i RFID

24

Jedna od najlakše razumljivih definicija profita glasi: Profit je novac koji niste potrošili! Mnoge kompanije investirale su godinama u modernizaciju proizvodnje i tehnologije.

Da bi se na pravi način iskoristile takve investicije, mora se uložiti i u racionalizaciju i optimizaciju intralogistike.

Svoju konkurentnost možete povećati, najpre, koristeći odgovarajuća softversko-logistička rešenja.

Analize pokazuju da se poslednjih nekoliko godina, u najvećem broju srpskih kompanija, najmanje investira u logistiku. S druge strane, tržišna globalizacija i drugi trendovi koje u poslovanju ne možemo zaobići, zahtevaju da nam logistika besprekorno funkcioniše. Kada govorimo o logistici, podrazumevamo logistiku unutar preduzeća, odnosno logistiku naših skladišnih sistema, koju nazivamo i intralogistika. Razvoj intralogistike danas je više nego kompleksan, rešenja su u velikoj meri inovativna i raznolika i, što je najvažnije, poslovanje u veoma značajnoj meri zavisi od tih rešenja. Koliko se brzo logistika razvija, govori podatak da se procenat troškova logistike od 1987. do 2003. godine prepolovio. Sa 12%, od ukupne vrednosti prodaje, koliko su iznosili troškovi logistike pre dvadesetak godina, smanjio se na 6% u 2003. godini.

Skladište i skladišni sistem svake kompanije mora biti nezaobilazan deo poslovanja, jer najveća materijalna vrednost upravo je u uskladištenoj robi. Svako proizvodno preduzeće svoju robu mora negde da uskladišti, roba mora “da odleži“ jedan deo svog životnog ciklusa pre nego se dalje distribuira. Veoma retko se roba može direktno transportovati iz proizvodnog procesa u transportno sredstvo i direktno isporučiti kupcu. Tačnije, veoma je mali broj preduzeća koja mogu poslovati po principu JIT (Just in Time). Takođe, mali je broj preduzeća koja mogu primeniti cross-docking sistem (sa ulazne rampe roba se odmah transportuje na izlaznu rampu, bez zadržavanja u skladištu), u kojem nema potrebe za velikim skladišnim prostorom.

Nekadašnji skladišni sistemi i skladišta (zgrade, viljuškari i oprema radnika u skladištima) bili su vrlo jednostavni.

Otuda i naziv magacin i magacinsko poslovanje. Ljudi su manuelno skladištili robu; uz pomoć papira, ručnim metodama pratili su stanje u skladištu. Današnja skladišta, nisu magacini; po pravilu, obzirom na visoku cenu zemljišta, idu u visinu, futurističkog su izgleda, a ljudi koji rade u njima opremljeni su modernim uređajima, barkod skenerima, mobilnim računarima, ne retko wireless (RF) komunikacijom, pa i slušalicama i mikrofonom na glavi. Viljuškari su opremljeni modernim touch screen terminalima, štampačima etiketa i radio-vezom.

Poslovna logistika

Mobilne tehnologije

Brzina reakcije Danas, kada i kod nas imamo skladišta kapaciteta od 30.000 do 50.000 paletnih mesta ili nekih drugih transportnih jedinica, teško da možemo očekivati da naši “magacioneri“ starim metodama i opremom prate rad moderno uređenog skladišta Brzina reakcije na zahteve od strane tržišta mora biti izuzetno velika. Šta to znači? Pogledajmo zahteve s kojima se pojedina preduzeća obraćaju firmama koje nude logistička rešenja ili integraciju sa nekim od takvih rešenja, poput Špice.

Karakterističan primer, koji se često navodi, jeste kompanija PUMA.

Mobilne tehnologije

Devedesetih godina Adidas, Nike, Reebok i Umbro, gotovo potpuno su potisnuli PUMU sa tržišta.

Napomenućemo da su kvalitet, radna snaga, proizvodni proces i tehnologija kod PUME jednaki kao i kod konkurenata. Gde je bio problem? U vremenu već pomenute globalizacije i novih uslova poslovanja, u cilju što boljeg pozicioniranja na tržištu, uz savremenu transportnu povezanost, firme mogu dosta jednostavno distribuirati svoje proizvode i to nije problem. U pitanju je brzina isporuke i odziv na narudžbu, tj. distribucija robe u tačnim količinama, bez grešaka, do krajnjeg korisnika. Upravo zato, 1994. godine PUMA odlučuje da investira u izgradnju novog distributivno-logističkog centra, s ciljem da smanji troškove logistike najmanje za 30% i postigne rok isporuke do 24 sata. Šta to znači? Kada stigne zahtev iz nekog trgovačkog centra, to izgleda ovako: “Želimo naručiti sledeću robu, komisioniranu (grupisanu) u kutije, pri čemu svaka kutija čini jednu narudžbu neke od naših 20 trgovina, koju ćemo mi direktno isporučiti. Želimo i palete istih proizvoda koje ćemo interno uskladištiti kao zalihe. Detaljnije, u jednoj kutiji želimo 10 komada trenerki veličine L, 20 pari patika, TIP 10, u svim veličinama, 10 komada PUMA lopti, 10 komada steznika za koleno, 30 komada golmanskih rukavica, itd. Naravno, traži se isporuka do 24 časa”. Ovo je zahtev od samo jednog trgovačkog centra. Nije teško zamisliti situaciju kada takvih centara ima više i kada nisu svi u istoj državi. Ne treba posebno istaći da je PUMA uskoro povratila svoj udeo na tržištu.

Integracija sistema Šta je u sličnim situacijama, za bilo koju kompaniju, ključni trenutak? To je izbor odgovarajućeg softverskologističkog rešenja i, ne manje značajan, izbor partnera za implementaciju i uvođenje u rad.

Glavna dilema je praviti sopstveno rešenje, po “vlastitoj meri”, vlastitim snagama ili angažovanjem outsource kompanije, ili opredeliti se za isprobano, u praksi dokazano, specijalizovano softversko-logističko rešenje i odgovarajućeg partnera za implementaciju tog rešenja i, eventualno, odgovarajućeg , iskusnog i proverenog partnera za integraciju tog rešenja u poslovni informacioni sistem (ERP).

Ne retko, upravo vam partner za integraciju može pomoći u izboru softverskog sistema i partnera za implementaciju. Zašto ističemo značaj partnera za integraciju? Upravo zato što su danas uspešne softverske kompanije, pa i proizvođači logističkih rešenja, specijalizovani za svoj, softverski deo posla (analiza stanja, funkcionalnosti, kastomizacija, implementacija, obuka korisnika). Međutim, u logističkom sistemu značajno mesto zauzimaju i tehnološka rešenja, primena tehnologija automatske identifikacije i automatskog obuhvatanja

Poslovna logistika

25

Mobilne tehnologije

podataka, specijalizovana hardverska i softverska oprema (bar-kod skeneri, mobilni računari, wireless infrastruktura, bar-kod printeri, softveri za razvoj mobilnih aplikacija, softveri za upravljanje mobilnom opremom, specijalni interfejsi koji povezuju heterogene sisteme korisnika, s jedne strane, i softverske kompanije, isporučioca logističkog rešenja, s druge strane. To su poslovi za sistem integratora specijalizovanog za mobilno računarstvo, sa visokim kompetencijama za tu oblast.

Upravo kao Sistem Integrator, Špica već dugi niz godina gradi lidersku poziciju, zasnovanu na dokazanom iskustvu, velikom znanju i ubedljivo najvećem broju referentnih instalacija. To je i razlog što je Špica jedini Microsoft Certified Partner sa Mobile Competence u Adriatic regiji. S ponosom ističemo da su, pored mnogih drugih, naši korisnici i domaće i inostrane kompanije koje se nalaze u TOP 10 u relevantnim vertikalnim marketima (Proizvodnja, Logistika, Distribucija, Transport i Trgovina).

Mobilne tehnologije

Na korisničkoj strani može biti bilo koji poslovni informacioni sistem, od jednostavnijeg do najsloženijeg, pa do internacionalno poznatih i rasprostranjenih ERP sistema kao što su: SAP, SSA Global, BaaN, Navision, … .

26

Kao logističko-distributivni softverski sistem korisnik može odabrati neki od specijalizovanih modula pomenutih ERP sistema (na primer SAP WM, SSA Global WMS,…), ili neki od vodećih specijalizovanih softverskih logističko-distributivnih sistema poznatih kompanija, naših partnera, kao što su: Aldata (G.O.L.D.) i Primat Logistika (p*LOG).

Ono što poslovni informacioni sistem i logističko-distributivni softverski sistem povezuje u jedinstven, efikasan i profitabilan sistem, jesu naša rešenja, zasnovana na profesionalnim uslugama i profesionalnoj opremi naših tehnoloških vendora, pre svih, kompanije Symbol Technologies, svetskog lidera u proizvodnji mobilne računarske hardverske i softverske opreme i industrijskih wireless sistema i kompanije Datamax Corporation, lidera u proizvodnji bar-kod printera.

RFID Tehnologija u logističko-distributivnim sistemima Kada govorimo o tehnologijama automatske identifikacije, ne možemo a da se ne osvrnemo na danas veoma “modernu” i često pominjanu RFID tehnologiju – tehnologiju Radio-Frekventne Identifikacije. No, nije nam namera da čitaoce Poslovne Logistike upućujemo u tajne RFID tehnologije. Možda neki drugi put. Ovde želimo da istaknemo samo nekoliko važnih činjenica.

Prvo, treba znati da RFID nije nova tehnologija. Naprotiv, RFID tagovi, antene i čitači u praktičnoj primeni su od kraja 80-tih godina prošlog veka!

Jedan od bitnih razloga što RFID nije danas u (tako) masovnoj upotrebi jeste, pre svega, visoka cena RFID tagova i visoka cena RFID čitača.

Početkom ovog veka, zahvaljujući velikim svetskim kompanijama kao što su Wal-Mart, Gillett, Procter & Gamble, Coca Cola, Metro, Siemens, Philips, Texas Instruments, Symbol Technologies, Datamax, Zebra i drugim, koje su, najpre kao sponzori, finansirale razvoj, a zatim postale i prvi veliki kupci i korisnici RFID tagova (radi se o količinama od više milijardi tagova), cena tagova postala je, koliko toliko, prihvatljiva. Međutim, očigledno da samo prihvatljiva cena još nije bila dovoljna za masovnu rasprostranjenost primene RFID tehnologije i tagova.

Poslovna logistika

Mobilne tehnologije

Drugo, pre tri godine (u laboratorijama MIT-a), razvijen je, dokumentovan i standardizovan, identifikacion kod EPC (Electronic Product Code), zasnovan na RFID tehnologiji. Ukratko, EPC je struktuiran kod za obeležavanje artikala široke namene pomoću RFID tagova različitih oblika. Kontrolu nad razvojem EPC standarda ima međunarodna organizacija EPC Global, dok je distribucija i kontrola dodeljivanja EPC brojeva u nadležnosti međunarodne organizacije GS1 i odgovarajućih nacionalnih GS1 organizacija (kod nas je to GS1 Srbija i Crna Gora - www.gs1yu.org ). Reklo bi se sve je tu što treba da se “stari, dobri” BAR-KOD zameni novim RFID-EPC tagom.

Treće, aktuelna situacija u svetu pokazuje da to baš i nije tako jednostavno. Još je broj kompanija koje koriste RFID tagove, posebno EPC, veoma mali i ograničen na najveće, prethodno pomenute kompanije. Šta su glavni razlozi relativno sporog širenja primene RFID tehnologije u savremenim proizvodnim, logističkodistributivnim, transportnim i trgovinskim sistemima, ako to već nije previsoka cena RFID tagova i odgovarajuće opreme?

Odgovor je i jednostavan i kompleksan u isto vreme. Bar-kod tehnologija je u masovnoj primeni, u obeležavanju i identifikaciji proizvoda, od kraja 60-tih godina prošlog veka, gotovo 40 godina. Za to vreme duboko i široko je implementirana u sve poslovno informacione sisteme, posebno u sve sisteme za upravljanje proizvodnjom, logistikom, distribucijom, transportom i trgovinom. Kompletna filozofija projektovanja takvih sistema godinama je bazirana na mogućnostima i prednostima bar-kod tehnologije.

Mobilne tehnologije

RFID tehnologija i RFID tagovi, posebno EPC tagovi, bez sumnje, donose sasvim nove mogućnosti i nove prednosti. Međutim, da bi se one mogle na pravi način iskoristiti i dati očekivane efekte, neophodno je u potpunosti promeniti filozofiju projektovanja i izgradnje informacionih sistema, posebno specijalizovanih logističko-distributivnih i trgovinskih sistema, koji će biti bazirani na primeni RFID tehnologije. To niti je jednostavno, niti je jeftino, niti se može napraviti za godinu, dve ili tri. Tu činjenicu priznaju i najveće od pomenutih kompanija, koje su, inače, u pojedinim segmentima svog poslovanja, već danas, otišle veoma daleko u primeni RFID tehnologije. Taj oprez i postupnost u širenju RFID sistema, posebno je karakterističan za vodeće evropske trgovinske kompanije.

Opšta preporuka je da se treba naoružati strpljenjem. Ili, kako se kod nas kaže: “Ne trčati pred rudu …”. Treba dozvoliti velikim kompanijama, uključujući i velike softverske kompanije, da naprave glavne pomake, da proizvedu, ne samo prvu, već i drugu treću, … verziju svojih “RFID/EPC based” rešenja, da prokrče put “softverskoj pešadiji”, da proizvođači hardvera proizvedu prvi, drugi, treći, … model taga, antene, čitača, efikasniji i jeftiniji od prethodnih, da EPC Global utvrdi, pored sadašnjih EPC 1 i EPC 2, i EPC 3 ili EPC n standard, koji će biti standard u narednih desetinu i više godina, da se proširi mreža nacionalnih EPC provajdera. Uzgred, da li vam je poznato koliko ih danas imamo? I, ne samo u Srbiji, već u okruženju?

U ovakvim strateškim zaokretima, ne preporučuje se “praćenje” mode po svaku cenu, niti slušanje saveta onih koji, možda, imaju osnovna, teorijska znanja, ali sigurno nemaju sopstveno iskustvo! Takva škola može biti skupa, a pri tom, bez očekivanih efekata. S druge strane, nije prijatan osećaj biti pionir na čijim se iskustvima drugi uče.

Da me čitaoci ne shvate pogrešno, nisam protiv razvoja i implementacije RFID sistema. Naprotiv, kao dugogodišnji profesionalac u oblasti tehnologija za automatsku identifikaciju i automatsko obuhvatanje podataka, i kao predstavnik kompanije koja je lider u Adriatic regiji po broju implementiranih automatizovanih identifikacionih sistema, pa i kada se radi o RFID sistemima, itekako sam pristalica primene RFID tehnologije

Poslovna logistika

27

Mobilne tehnologije

(informacije radi, prvi RFID sistem - Obeležavanje i praćenje boca za gas - implementirao sam pre ravno 10 godina).

Mobilne tehnologije

No, itekako sam siguran i da se, iz prethodno navedenih razloga, ne može tek tako preskočiti implementacija proverenih “BAR CODE based” logističko-distributivnih, trgovinskih i transportnih softverskih sistema.

Jednostavno, to je prirodan put ka izgradnji uspešnih, efikasanih i profitabilnih logističkih sistema. Samo ako se krene sa takve startne pozicije, uz stvaranje realnih mogućnosti za paralelni rad različitih sistema, njihovu nadgradnju i integrisanje, postoje realne šanse za uspešnu implementaciju RFID sistema. Konačno, to nam potvrđuju i današnji lideri u primeni RFID tehnologije u Americi i Evropi, Wal-Mart i Metro – to su istovremeno i lideri u efikasnoj primeni bar-kod tehnologije. Slično važi i za druge velike korisnike RFID tehnologije.

10 VEOMA BITNIH SAVETA ZA USPEŠNU AUTOMATIZACIJU SKLADIŠTA

1.

Automatizacija može biti fleksibilna samo ukoliko je fleksibilnost projektovana od samog početka.

To počinje kompletnom »šta-ako« analizom i planiranjem odgovarajućeg scenarija. Veoma je mali broj kompanija koje urade sve što treba.

2.

Prerana odluka o kupovini može imati za posledicu rano isključivanje operativnog tima, što je jedan od najvećih uzroka svih problema u implementaciji i korišćenju sistema.

3.

Vlasništvo nad rešenjem – mnogo je kompanija koje su se pouzdale u to da će dobavljač uraditi kompletan razvoj i koje nikad nisu postale zaista pravi vlasnici svog rešenja.

4.

Upamtite da završetak faze implementacije ne znači i da je projekat završen. Nakon implementacije dolazi eksploatacija kada treba da budu realizovane stvarne koristi od uvođenja sistema.

5.

Uradite cost-benefit analizu po fazama – nemojte gledati samo na benefit ukupnog sistema, već, koliko je to moguće, i na benefit svakog elementa posebno. Možete otkriti da vam pojedini elementi ne donose očekivanu korist.

6.

Gledajte na duži period. Ukolko ozbiljno očekujete da će vam se automatizacija isplatiti već za dvetri godine, nije sigurno da će se to i desiti.

7.

Automatizacija ne donosi samo uštedu u troškovima, već i povećanje mogućnosti, sposobnosti.

8.

Mnogi od procesa automatizacije koji se realizuju danas, imaju za posledicu povećanje brzine prikupljanja porudžbina. Postoje dva kritična procesa koja morate uraditi na pravi način – lansirati porudžbinu i odabrati pravi proizvod za isporuku.

9.

Za projektovanje, planiranje i testiranje treba predvideti značajno vreme. Mnogi projekti automa tizacije startuju sa dosta tesnom vremenskom skalom i upravo ove najznačajnije faze, obično su prve koje će biti probijene kada se pojedine faze počnu objedinjavati.

10.

Upravljanje automatizovanim skladištem je potpuno različito od upravljanja manuelnim skladištem.

Mnoge kompanije ne prepoznaju ovu činjenicu i zbog toga imaju velike poteškoće u prvim mesecima ili čak godinama.

Darko Korać ŠPICA CENTAR www.spicacentar.co.yu darko.korac@spicacentar.co.yu

28

Poslovna logistika

Transport

Oprema kontinentalnih kontejnerskih terminala Kako je već pisano u prošlom broju, jedan od razloga, ali ne najvažniji, za malo prisustvo kontejnera u tokovima roba u Srbiji je i nepostojanje adekvatne infrastrukture u pretovarnim centrima. Pod ovim se podrazumeva pretovarna mehanizacija u lukama, kao i u železničkim čvorovima intermodalnog trasporta (sa izuzetkom Beograda), ali i mehanizacije za prvu i poslednju stanicu kontejnera na putu od vrata - do vrata.

Transport

U svim analizama koje se bave pitanjem kako pospešiti kontejnerski transport koji je konkurentan ostalim vidovima za razdaljine već preko 300-400 km, dobija se odgovor da se mora imati tehničko rešenje kako kontejner sa vagona ili kamiona odložiti u dvorištu krajnjeg korisnika (ili onog ko treba

da ga napuni robom - paletama), jer se samo tako zatvara ceo lanac distrubicje.

Delimično rešenje prve i poslednje stanice kontejnera postoji kroz korišćenje evropskog tipa (EN) kontejnera, koji je upravo stoga i dobio noge da ga obični kamioni mogu bilo gde odložiti ili uzeti. Za ISO kontejnere mora postojati odgovarajuća mehanizacija ili viljuškari većih nosivosti, ali samo za neke tipove 20 stopnih kontejnera (kao na slici 1). Primena autodizalica principijelno je moguća, ali zbog paraboličnog opadanja nosivosti sa dohvatom, sledi da nosivosti moraju biti bar 50 ili više tona.

Slika 1. Standardni ISO i EN kontejner

30

Poslovna logistika

Transport

Pretovari kod prvog i poslednjeg korisnika Najčešće ovo nisu distributivni centri već npr. fabrike ili manja skladišta i oni opravdano nemaju odgovarajuću mehanizaciju, čak ni viljuškar nosivosti oko 30 t da pretovari 20 stopni kontejner predviđen za ovakvu manipulaciju.

Za ISO kontejnere potrebno je imati kamione sa hidrauličnim dizalicama koji transportuju kontejnere od utovarnog mesta do terminala i obrnuto. Sve postojeće konstrukcije imaju polužne mehanizme koji krivolinijskom putanjom pretovaraju kontejner sa podloge na kamion i obrnuto. Autor ovog teksta je sa kompanijom Goša, još 1991. godine koncipirao kamion - dizalicu, koji omogućava pravolinijskim kretanjima pretovar sa podloge na kamion ili sa vagona na kamion (slika 2). Iz poznatih razloga, prouzrokovanih dogadjanjima u Ex - Jugoslaviji, ova konstrukcija nije realizovana u to vreme.

Prisustvo ostale pretovarne mehanizacije može biti povoljno za veće terminale, ali nije neophodno.

Slika 3. Železnički terminal

Cene portalnih dizalica koje imaju tri radna kretanja (dizanje, kretanje kolica i kretanje dizalica) u svim varijantama je bar 2 mil. evra ili više.

Luke i lučki terminali Kod ovih terminala koji daju potpun intermodalni sistem, jer podrazumevaju ukrštanja sa prugama i drumovima, najveća je šarolikost tehničkih rešenja, ali su uvek prisutne obalske dizalice, uz moguće sadejstvo sa pretovarnom mehanizacijom na skladištu, koja može biti: portalna dizalica na šinama ili gumenim točkovima, portalni slagač ili teleskopski slagač.

Upotreba viljuškara je prihvatljiva za prazne kontejnere (nosivosti npr. do 12 t), ali nije racionalna za pune kontejnere zbog velikih pritisaka na podlogu.

Obalske dizalice

Pojavom kamiona sa vazdušnim ogibljenjem, evropski kontejneri mogu se direktno pretovarati bez bilo kakve posebne mehanizacije, što je napredak koji pospešuje primenu kontejnera u kontinentalnom transportu roba, dok za prekomorski transport i dalje dominiraju ISO kontejneri. Železnički terminali Za železničke terminale koji su čvorište ovog i drumskog transporta u intermodalnim sistemima, skoro da se jednoznačno može reći da je šinska portalna dizalica sa prepustima najpovoljnije pretovarno sredstvo, koje može samo da obavi pretovar i skladištenje.

Transport

Slika 2. Koncept dizalice na kamionu MG-Goša

Za rečne luke obalske dizalice nisu predmet intenzivnih istraživanja u svetu, kao što je to slučaj sa obalskim dizalicama na morskim lukama, iako one imaju čak složenije radne zadatke, jer su sva tri kretanja radna (dizanje, kretanje kolica, kretanje portala dizalice) i veoma često pokrivaju i celo skladište, pa rade i kao da su dizalice u skladištu terminala.

Brzine dizanja zavise od veličine tereta i kreću se u granicama 0,5 do 1 m/s (područja rada pogonskog elektromotora sa konstantnim obrtnim momentom i konstantnom snagom), dok su se brzine kretanja kolica i portala ustalile na oko 2 m/s, premda korisnici u području Rajne traže veće brzine kretanja, naročito portala. Konstrukcija pogona dizanja je takva da su doboši skoro svugde na kolicima, kao i pogoni kolica, pa je masa kolica od oko 50t, koja se u svakom ciklusu ubrzava i koči. Zbog jednosmernog toka saobraćaja u nekim terminalima, nužno je rotirati neke kontejnera za 180°, pa se u tim slučajevima ugradjuje i obrtni deo za mašinsku kućicu sa pogonom dizanja.

Poslovna logistika

31

Transport

Pošto je kretanje dizalice sa npr. bar 300 t ili najčešće preko 400 t radno, portali imaju najčešće 16 pogonskih grupa koje rade sinhrono preko upravljačkog sistema.

ubrzanja, a naročito posle kočenja. Za razliku od dizalica u morskim terminalima, ovde (kod rečnih) su radna kretanja u oba pravca horizontalne ravni pa su problemi složeniji.

Kao dilema trajno ostaje oblik čelične konstrukcije koji je kompromis više uticajnih parametara.

Na slici 4 dati su mogući oblici koji se prevashodno odnose na gredni nosač koji može biti: - kutijasti i to:

o dvogredi

o jednogredi i - rešetkasti u obliku pravougaonog ili trouglastog poprečnog preseka.

Na slici 5 data je kinematika užadi za ovakve dizalice sa 16 krakova, koja najpovoljnije utiče na prirodno umirivanje kontejnera koji osciluju pri kretanju kolica dizalice, portala dizalice ili oba pogona zajedno.

Kutijaste forme imaju veću krutost, prostiju tehnologiju zavarivanja, ali i veću masu. Rešetkaste forme imaju složeniju tehnologiju zavarivanja, ali manju masu, što može biti odlučujući kriterijum, naročito stoga što je masa grede ta koja utiče na masu portala, dakle i na masu ostalih pokretnih delova, koji se takodje u skoro svakom ciklusu ubrzavaju i koče.

Brže umirivanje kontejnera omogućava procesorsko upravljanje ili sam rukovaoc, ako je iskusan i koncentrisan.

Iskustva morskih kontejnerskih terminala pokazuju da procesorsko upravljanje pogona kolica dizalice (dijagram njihanja kontejnera na slici 5), daje umirivanje kontejnera već posle jednog perioda oscilovanja (anty sway sistemi), što je direktno primenljivo i na dizalice u rečnim lukama. Za pogone kretanja portala dizalice, problem dobija dodatne zahteve kretanja velikih masa, što usložnjava algoritme upravljanja i cenu celog sistema.

Transport

Problem kod svih pretovara sa kontejnerima je pozicioniranje, odnosno gubitak vremena u ciklusu rada na korekcije položaja, jer se kontejneri pozicioniraju na približno ± 5 cm. To zahteva posebne kinematike užadi pogona dizanja i upravljanje koje pospešuju umirivanje oscilatornog sistema posle procesa

Iskustva korisnika luka duž toka Rajne, pokazuje da slobodno obešenom kontejneru (kao npr. kod mosnih dizalica) treba oko 10 oscilatornih ciklusa da se umiri (period oscilacija je npr. 3 -7 s), a da kinematika sa 16 krakova užadi umiri kontejner za oko 4 oscilatorna ciklusa.

Slika 4. Konstrukcioni oblici obalskih dizalica (dvogreda i jednogreda sa kutijastim gredniom nosačina, prostorna rešetka - dispoziciona šema i KRASTA model)

32

Poslovna logistika

Transport

Zaključak

Mašine u skladištu Pored obalskih dizalica, na skladištu rečnih terminala najčešće se koriste teleskopski slagači (slika 6), koji mogu opsluživati i vagone železničkih kompozicija, ali zahtevaju hodnike u skladištu i posebnu tehnologiju slaganja (treći red su prazni kontejneri).

Sa aspekta slaganja i službe u skladištu povoljniji su portalni slagači (slika 7), koji ako ređaju do visine 1+2, mogu biti i vozila u terminalu, jer su laki i stabilni.

Nedostatak im je što ne mogu opsluživati vagone.

O organizaciji terminala za slučaj primene oba navedena pretovarna uređaja videti rad u broju 4 Poslovne Logistike.

Slika 6. Teleskopski slagači

Slika 7. Portalni slagači

Literatura 1. Georgijević M.: Kontejneri – da li počinjemo od početka, Poslovna logistika, 4, 2006, 2. Georgijević M, Zrnić N.: Container Terminals in River Ports: Concepts and Equipment, XVIII International Conference on Material Handling, Constructions and Logistics, Beograd, 2006, 3. Georgijevic M, Roknic S, Bojanic V.: Simulation als modernes Werkzeug zur Optimierung, Simulation in Produktion und Logistik, Kassel, 2006, 4. Georgijević M.: Pretovar kontejnera, Novi Sad, 1992,

Transport

Slika 5. Pogon dizanja (ADAMS model) i njihanje kontejnera uz primenu adaptivnog procesorskog upravljanja

Oprema za pretovare i manipulaciju sa kontejnerima postala je raznovrsna, i ako je nastala pre odprilike samo 40 godina. Železnički terminali za kontejnere su skoro jednoznačno definisani i nema velikog broja opcija za izvor opreme.

Rečni terminali za kontejnere zahtevaju dublje analize potrebne opreme, jer postoji spektar mogućnosti sa prednostima i manama. Za obalske dizalice pogodna je rešetkasta konstrukcija grednog nosača, jer daje sumarno manje pokretne mase.

Ako je jednosmerni tok saobraćaja u terminalu, potrebna su obrtna kolica dizalice.

Pogoni dizanja moraju imati adekvatnu kinematiku užadi da bi se pospešilo prirodno umirenje kontejnera tokom pretovara. Poželjno je procesorsko upravljanje pogonima kolica dizalice i portala, koje će dati brže pozicioniranje i kraće cikluse rada. Sa sadašnjim tehničkim rešenjima, kapaciteti pretovara su od 20-30 kontejnera na sat.

Za rad u skladištu terminala moguća je primena teleskopskih slagača i portalnih slagača i njihove prednosti i nedostaci su kriterijum za izbor.

Autori: Prof. dr ing. Milosav Georgijević Dipl. ing. Vladimir Bojanić Dipl. ing. Sanja Roknić, Dipl. ing. Goran Bojanić Univerzitet u Novom Sadu, FTN Ovaj rad je rezultat istraživanja na projektima Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije i to: “Istraživanje, razvoj i konstrukcija mašina za pretovar i skladištenje kontejnera i rasutih tereta”, “Nove metode za određivanje činilaca optimalnog funcionisanja tehnološkog posdsistema rečnog saobraćaja”, “EU INTERREG III B CADSES Integration in the intermodal goods Transport of non EU states”.

Poslovna logistika

33

Industrijska vrata

DVA KORAKA ISPRED SVIH

Industrijska vrata

Nova generacija brzih industrijskih rolo vrata

34

Kada smo sada već davne 1996.godine, krenuli da se bavimo automatizacijom sistema ulaza, tada je to bio, za uslove i okolnosti koji su vladali u Srbiji, pionirski pokušaj uvođenja modernih sistema i rešenja na tržištu, za koje i danas možemo konstatovati da je prilično rezervisano prema novim proizvodima i tehnološkom napretku uopšte. Za Alumatik zatečena svest ljudi koji odlučuju o implementaciji naših proizvoda nije bila prepreka, već imperativ da tu svest menjamo i svakodnevno edukujemo, konstantno se trudeći da našim kupcima približimo superiornu viziju naše kompanije – Automatika uvek i svuda.

Sve je počelo tamo gde smo se možda i najmanje nadali – na jugu, u Alfa Plamu, Vranje.

Agilno rukovodstvo ovog regionalnog lidera brzo je uvidelo da našim proizvodima investira ne samo u svoje objekte, već i direktno u dobit svoje firme. Proces proizvodnje je ugradnjom naših vrata ubrzan, manipulacija kao i transport u okviru pogona znatno su poboljšani, smanjeni su troškovi zagrevanja hala, angažovanja ljudstva, a kao poseban detalj ističemo da se procenat radnika na bolovanjima drastično smanjio. Uz sve to Alfa Plam je dobio proizvod koji je po svim parametrima tehnološki iskorak od bar dva koraka ispred svih. Brza, pouzdana, tiha, sa dugim životnim vekom i neverovatnim ciklusima rada, nadasve bezbedna, sa novim tehničkim rešenjima, otporna na habanje, prilagodljiva svim zahtevima i željama investitora, to su vrata koja Alumatik danas sa ponosom nudi na tržištu Srbije. O superiornoj estetici ovog puta nećemo trošiti puno reči.

Poslovna logistika

Industrijska vrata

Industrijska vrata

Brza termoizolovana vrata model SST

BRZA TERMOIZOLOVANA VRATA Nemačka pouzdanost i tehnička rešenja, kao i konstantne inovacije inženjera iz Efaflex-a produkovali su čitavu paletu vrata u različitim verzijama. Ovom prilikom izdvojili bismo najnoviji model SST sa dvodelnim alu lamelama debljine 40-60 mm, sa poliuretanskom ispunom, termoprekidom i mogućnošću transparentnih panela. Paneli se pri otvaranju vrata, specijalnim sistemom vođenja namotavaju u spiralu tako da ne dolaze u kontakt jedan sa drugim, te spoljno krilo vrata ostaje u prvobitnom obliku dugi niz godina, bez krivljenja i habanja. Paneli obezbeđuju otpornost na udare vetra i vremenske uticaje, sistem bezbednosnih fotoćelija brine o sigurnosti, a mikroprocesorski kontrolisan sistem prenosa kao i pouzdan motor omogućavaju velike brzine otvaranja (do 2 metra/sec). Sve to je moguće izvesti na dimenzijama i do 8 x 7 metara. Pri prekidu strujnog napajanja vratima se lako upravlja ručno, polugom, gde mehanizam zatezne opruge podiže vrata.

S ponosom ističemo nikada niži toplotni K faktor od svega 0,5 W/m2K, kao i životni vek vrata od 200.000 ciklusa otvaranja, odličnu zvučnu izolaciju, kao i niske troškove održavanja. Vrata su konstruisana u skladu sa najnovijim bezbedonosnim evropskim standardima EN 13241-1. Ovaj model je posebno pogodan za industrijske hale, distribucione i logističke centre, veleprodajne objekte, javne i privatne garaže i skladišta.

Poslovna logistika

35

Industrijska vrata

Industrijska vrata

Brza unutrašnja PVC vrata, model SRT

BRZA UNUTRAŠNJA PVC VRATA Model SRT – unutrašnja PVC brza rolo vrata su izrađena od transparentnog PVC-a, debljine 2 mm, sa središnjom sigurnosnom trakom i dodatnim obezbeđenjem u donjem segmentu vrata. Krilo vrata uvek ostaje zategnuto, a glatka ubrzanja i mekana smanjenja brzina na krajnjim pozicijama omogućuju optimalan rad vrata. U praksi se pokazalo da brze kontrolne jedinice kombinovane sa mikrorocesorskim centralama i pretvaračem frekventnosti daju proizvod vrhunskih eksploatacionih karakteristika.

36

Poslovna logistika

Industrijska vrata

BRZA SPOLJAŠNJA PVC VRATA Posebno bismo izdvojili i model STR kao potpuno novu dimenziju u konstrukciji vrata, sa brzinama otvaranja sve do 3,5 metra/sec koja predstavljaju najbrža vrata u svojoj klasi. Površina vrata je pravljena od individualnih, i pojedinačno lako zamenjivih panela. Odlična stabilnost na udare vetra /klasa 3 po EN 12424/, aktivna zaštita od udara ACS, integrisani senzori, prvoklasna hermetizacija, širok spektar mogućih boja kao i jedinstvena kombinacija aluminijumskih i PVC segmenata čine ova vrata prestižnim.

Efaflex u svojoj paleti poseduje i modele vrata namenjene za prehrambenu i farmaceutsku industriju, sa visokim higijenskim «Clean room» standardima, kao i modele namenjene za hladnjače, koji trpe drastične temperaturne razlike i otporna su na kondenzaciju i pojavu leda, vrata za auto-industriju sa specijalnom antilaserskom zaštitom, kao i vrata za industrijske zone gde postoji povećan rizik od eksplozije.

Desetogodišnje iskustvo, tehnička i logistička obučenost naših ekipa, vrhunski brendovi, garancija na ugrađene proizvode, dežurni servis kao i lager originalnih rezervnih delova čine nas ponosnim, a zadovoljni korisnici: Tetrapak, Coca Cola, Narodna banka Srbije, Delta Maxi, Fresh & Co, Hemofarm, Parking servis, Alfa Plam, Mercator, Jugopetrol, Idea, i mnogi drugi naš su podsticaj da budemo još bolji, Vama na usluzi.

Industrijska vrata

Brza spoljašna PVC vrata, model STR

ALUMATIK D.O.O.

Alaska 33b, Zemun www.alumatik.co.yu alumatik@eunet.yu tel. 011/3167-679, 011/3167-671 Poslovna logistika

37

Distribucija

GRAND PROM SISTEM DISTRIBUCIJE

Grand Prom je kompanija sa jednom od najrazvijenijih distributivnih mreža u Srbiji, a “Grandovi” proizvodi mogu da se kupe u preko 90 % prodajnih objekata u zemlji.

O sistemu logistike u Grand Prom-u piše Slobodan Antić, rukovodilac prodajne logistike.

Distribucija

Svoju osnovnu delatnost, preradu i distribuciju “Grand” kafe, kompanija je započela sredinom 1998. godine.

Grand Prom je već godinama lider na domaćem tržištu i najveći je regionalni uvoznik kafe. Konstantnim ulaganjem u tehnologiju, poštovanjem savremenih trendova na svetskom tržištu kafe i pažljivim praćenjem želja i očekivanja svojih potrošača, kompanija već godinama stvara proizvode koji su pozicionirani na samom vrhu. U pripremi su stalno novi, savremeniji i atraktivniji proizvodi, konstantno se vrše ispitivanja tržišta, a u proizvodnju se stalno uvode nove tehnologije i unapređuju postojeći procesi.

Pored fabrike u Beogradu, kompanija je u aprilu 2004. godine otvorila fabriku kafe u Bosni i Hercegovini koja zadovoljava potrebe ovog tržišta.

Prošla godina za kompaniju predstavlja godinu strateških odluka i velikih poslovnih uspeha - zaključeno je strateško partnerstvo sa slovenačkom “Drogom Kolinskom”, jednim od najvećih proizvođača hrane u regionu, “Grand” je postao vlasnik domaćeg lidera konditorske industrije “Soko Štarka”. Svoje regionalne ambicije “Grand” je potvrdio i otpočinjanjem proizvodnje kafe u Makedoniji.

Logistika Osnovna funkcija koja omogućava snabdevanje tržišta različitim robama je logistička funkcija.

38

Poslovna logistika

Danas, logistika obuhvata aktivnosti nabavke, proizvodnje i prodaje, pa se često, u proizvodno-poslovnim sistemima, logistička funkcija razdvaja i posebno naziva proizvodnom i prodajnom logistikom.

U kompaniji Grand Prom osnovne aktivnosti koji čine prodajnu logistiku su: • transport robe, • organizacija skladištenja robe, • organizacija procesa prijema i isporuke robe, • manipulacija robom, • planiranje logističkih kapaciteta • logistička podrška u izradi planova proizvodnje kompanijskih proizvoda prema potrebama prodaje, • organizacija tokova informacija u prodajnoj logistici (uspostavljanje procedura rada, operativnih standarda i sistema izveštavanja da bi se postigla maksimalna efikasnost u radu i ispunile sve preuzete obaveze prema kupcima), • upravljanje zalihama robe (definisanje minimalnih, optimalnih i maksimalnih zaliha u centralnom skladištu gotovih proizvoda, kao i po magacinima robe u distributivnim centrima), • izrada metoda, modela i indikatora logističkih performansi u prodajnoj logistici, • upravljanje projektima u procesima transporta i skladištenja.

Kompanija raspolaže velikim i kvalitetnim voznim parkom koji broji oko 78 teretnih i 178 putničkih vozila raspoređenih u šest distributivnih centara u Beogradu, Požegi, Nišu, Subotici, Novom Sadu i Kragujevcu.

Distribucija

Distributivni centri, pored direktne kontrole tržišta, doprinose jačanju brend-ova kompanije, povećanju tržišnog učešća, kontroli naplate, boljem customer service-u, osvajanju liderske pozicije na tržištu, pružanju posleprodajnih usluga kupcima, kao i bržoj i sigurnijoj isporuci robe. Savremena logistika se ne može zamisliti bez postojanja distributivnih centara.

Samo na području Srbije postoji oko 30000 maloprodajnih objekata, koji se ne mogu snabdevati samo iz matične kompanije u kojoj se nalaze proizvodni kapaciteti, već iz geografski bližih centara distribucije.

Kako bi kupci u svakom trenutku i gotovo u svakoj prodavnici mogli da kupe “Grand” kafu potreban je dobar tim, sastavljen od velikog broja ljudi, na terenu i kompletna pokrivenost teritorije dobro razvijenom distributivnom mrežom.

1. procesa skladištenja robe, 2. procesa transporta robe.

Pored izuzetnog voznog parka sa dnevnim težinskim kapacitetom oko 145 tona i dnevnim zapreminskim kapacitetom oko 1200 m3, sistem prodajne logistike raspolaže sa oko 4900 m2 magacinskog prostora i oko 3740 paletnih mesta. Ovakva struktura transportnih i skladišnih kapaciteta omogućava da pravovremenim sistemom distribucije, od oko 200 različitih artikala, izvršimo 3000 isporuka dnevno, direktnom dostavom robe u roku od 24h, što predstavlja imperativ naše kompanije u zadovoljavanju potreba kupaca.

Skladišta gotovih proizvoda (DC Beograd i ostali distributivni centri kompanije) su opremljeni savremenim drive-in sistemom paletnih regala, koji omogućavaju maksimalnu iskorišćenost prostora i smanjuju na minimum mogućnost fizičkih oštećenja robe. Pažljivom kontrolom ulaznih i izlaznih datuma gotovih proizvoda u skladištu, sistemom rotacije, onemogućeno je zadržavanje gotovih proizvoda duže od 5 dana po FIFO principu.

Skladištenje i manipulacija robom je veoma važna aktivnost prodajne logistike u lancu snabdevanja tržišta sa kvalitetnim proizvodima (kafa, čaj, pašteta i konditorski proizvodi). U magacinima Grand Prom kompanije obezbeđeni su najviši standardi čuvanja robe, što je potvrđeno i sertifikatom sistema kvaliteta ISO 9001:2000. U okviru centralnog skladišta u isto vreme se nalazi čak preko 200 različitih vrsta artikala, a tokom samo jednog dana kroz centralno skladište gotovih proizvoda se otpremi preko 120 tona proizvoda.

Praćenje stanja zaliha, prijem i izdavanje robe se vrši u realnom vremenu putem informacionog sistema kompanije MIS/3, koji predstavlja jedno savremeno

Distribucija

Organizacioni koncept prodajne logistike podrazumeva postojanje osnovnih procesa prodajne logistike i to:

Proces skladištenja robe i pokazatelji performansi procesa

Poslovna logistika

39

Distribucija

i izrazito funkcionalno ERP rešenje. Takođe, informacioni sistem nudi mnoštvo podataka u izveštajima koje korisnik može samostalno definisati u različitim upitima.

Prijem porudžbina na terenu se vrši moćnim hendheld uređajima, koji su direktno povezani sa informacionim sistemom kompanije. Istovremeno po završetku primanja narudžbina u informacionom sistemu kompanije MIS/3 vrši se raspoređivanje linija distribucije u modulu transport i distribucija.

Distribucija

Tovarne liste, po linijama distribucije, su istovremeno dostupne magacinskim radnicima u centralnom magacinu, u modulu skladištenje, informacionog sistema kompanije. Dvostruka kontrola otpreme robe prema krajnjim kupcima se postiže na odvajanju i utovaru robe u zoni otpreme. Izuzetna pažnja se poklanja načinu slaganja robe u magacinu, jer od načina slaganja robe zavisi efikasnost rada magacinskih radnika.

U magacinu su tačno definisane zone skladištenja pojedinih vrsta proizvoda i sa velikom preciznošću se mogu popunjavati slobodne zone prema broju slobodnih paletnih mesta za određene vrste proizvoda.

Takođe, velika pažnja se poklanja načinu slaganja robe u vozila. Roba se u vozilima slaže po tačno definisanom algoritmu, samostalno razvijenom, u okviru informacionog sistema MIS/3.

40

Kako se izuzetna pažnja poklanja pokazateljima tačnosti isporuke, vozači su u konstantnom kontaktu putem GSM mreže sa dispečerima i administratori-

Poslovna logistika

ma u centralnom magacinu. Takođe, po povratku sa linija distribucije vodi se tačna evidencija o broju ispravnih i neispravnih isporuka. Stoga, na osnovu ovih povratnih informacija od strane kupaca sprovode se korektivne mere i otklanjaju mogućnosti ponavljanja određenih nefunkcionalnosti.

Osnovni parametar pomoću kojeg se prati efikasnost sistema skaldištenja je stopa obrta zaliha koja se za kompaniju na mesečnom nivou kreće izmedju 4 i 5, što u ovoj grani privrede u našoj zemlji, a naročito u svetskim okvirima predstavlja izrazito veliki uspeh.

Ako uopšteno govorimo o pokazateljima performansi možemo raći da kreiranje pokazatelja performansi rada, predstavlja proces prikupljanja, analize i evaluacije informacija u vezi sa ponašanjem zaposlenih na radu i sa rezultatima rada. Osnovni pokazatelji logističkih performansi procesa skladištenja, koji se prate u sistemu skladištenja, kompanije Grand Prom su: • količina zaprimljene i otpremljene robe (ukupno i po radniku), • broj paleta u prijemu i otpremi robe (ukupno i po radniku), • broj realizovanih naloga za utovar (ukupno i po radniku), • broj storniranih naloga za utovar (ukupno i po radniku), • broj reklamacija na tačnost utovara (ukupno i po radniku), • vreme trajanja utovara i istovara transportnih vozila, • broj slobodnih i zauzetih paletnih mesta, • broj časova rada i zastoja viljuškara.

Svi definisani pokazatelji logističkih perfomansi sistema skladištenja predstavljaju važan mehanizam za komunikaciju, praćenje i kontrolu ciljeva prodajne logistike.

Proces transporta robe i pokazatelji performansi procesa

izuzetne važnosti je informaciona podrška u kompanijskom informacionom sistemu MIS/3. U okviru modula trasport i distribucija se pored osnovnih mogućnosti za organizaciju isporuka daju i mogućnosti za: evidenciju putnih naloga, evidenciju i obračun troškova, evidenciju i praćenje podataka o voznom parku i vozačima itd...

Kao što je na početku već pomenuto, kompanija raspolaže velikim i kvalitetnim voznim parkom, koji zadovoljava stroge evropske standarde u trasportu robe. Sva dostavna vozila kompanije Grand Prom imaju ugrađenu kvalitetnu higijensku toplotnu izolaciju sa toplotnim razvodima za ravnomerno strujanje toplog vazduha u tovarnom prostoru i rashladne uređaje koji imaju zadatak da pri povišenim ambijentalnim temperaturama očuvaju kvalitet proizvoda.

Dobro projektovana linija distribucije od strane dispečera podrazumeva zadovoljavanje osnovnih principa rutiranja, koji mogu biti: - prelazak najmanjeg mogućeg broja kilometara, - optimalan broj objekata po ruti, - optimalno vreme obilaska rute, - izbegavanja ukrštanja kretanja vozila, - poštovanje konfiguracije terena (princip teži teren – kraća ruta).

Ovakve karakteristike tovarnog prostora u vozilima omogućavaju: • kvalitetan transport artikala na dužim linijama distribucije, u svim vremenskim uslovima sa velikim brojem istovara na liniji distribucije, • ispunjenje zahteva sistema kvaliteta ISO 9001:2000 i HACCP u pogledu transporta robe, • povećanje zadovoljstva kupaca, zbog isporuke kvalitetnih proizvoda, koji imaju nepromenjenu ergonomiju i strukturu, usled uticaja nepovoljnih vremenskih uslova.

Još veću važnost na linijama distribucije imaju vozači koji su uvek u obavezi da ostave najbolji mogući utisak na kupca. Odgovorni su za isporuku robe do kupaca i regulisanje celokupne dokumentacije na terenu (potpisivanje faktura). Stoga, radu vozača se posvećuje izrazita pažnja, da bi pravovremeno bili uočeni problemi na linijama distribucije, izazvani od strane loše organizacije ili ljudskog faktora direktno u toku isporuke proizvoda.

Jedna od najvažnijih aktivnosti prodajne logistike u oblasti transporta je projektovanje linija distribucije prema: 1. kapacitetu postojećih vozila, 2. količini robe po jednoj vožnji (razvozu), 3. dužini rut karte, 4. konfiguraciji terena, 5. broju istovarnih mesta (objekata kupaca).

Zaposleni u službi transporta, iako poslednji u nizu lanca snabdevanja, predstavljaju izuzetnu važnu kariku u lancu distribucije, posebno vozači, zbog svakodnevnog kontakta sa kupcima na terenu.

Dispečer je veoma važna pozicija u organizaciji prevoza roba do kupaca, jer kontroliše linije distribucije i pravi optimalnu raspodelu istovara na linijama distribucije. Obezbeđuje sve potrebne informacije i projektuje optimalne putanje za vozače, prema količinama robe za razvoz koje svakodnevno mogu varirati u toku jednog perioda. Brine se o ispravnosti voznog parka i kontroliše putne naloge i blagajnu bonova. Od kvaliteta izvršenih aktivnosti rada dispečera u velikoj meri zavisi kvalitet rada vozača i tačnost isporuka na terenu distribucije. U ovako definisanom poslu dispečera od

Da bi se na pravi način mogao steći ispravan uvid u rad vozača, potrebno je definisati određene kriterijume, normative i indikatore performansi rada. U projektovanju sistema za ocenjivanje performansi rada poželjno je težiti što većoj kvantifikaciji rezultata kriterijuma ocenjivanja rada. Osnovni kriterijumi preko kojih se prati rad vozača u direktnoj distribuciji su: 1. broj istovarnih mesta na liniji distribucije, 2. broj pređenih kilometara, 3. prevezena količina robe, 4. ostvaren broj sati rada (u cilju praćenja prekovre menih sati rada), 5. broj neisporučenih naloga na liniji distribucije, 6. broj dana odsustva sa posla.

Distribucija

Distribucija

Za ove kriterijume je potrebno definisati normative rada i granice iznad kojih sistem transporta postaje nefunkcionalan. Tako na primer: - broj istovarnih mesta na liniji distribucije može biti: 30, 40 ili 70, - broj pređenih kilometara na liniji distribucije može biti: 200, 300 ili 500, - prevezena količina robe može biti: 3, 4 ili 5 tona, - ostvaren broj sati rada može biti: 7, 8, ili 13h rada, - broj neisporučenih naloga treba da je na nivou meseca manji od 1%

Poslovna logistika

41

Distribucija

Distribucija

Indikatori performansi su često matematički obrasci koji nam pokazuju kako se ostvarene vrednosti kriterijuma mogu dovesti u vezu sa optimalnim vrednostima istih. Relacije u koje stupaju vrednosti kriterijuma daju rezultate, koji često predstavljaju koeficijente ili stope realizacije ostvarenih vrednosti u odnosu na projektovane ili optimalne vrednosti kriterijuma.

Rezultati ocenjivanja performansi rada se koriste za dobijanje informacija o ponašanju, motivaciji, stepenu ostvarenih performansi i potrebama za poboljšavanje postojećih performansi rada zaposlenih.

Za naznačene faktore planiraju se korektivne mere, koje je potrebno sprovesti u cilju poboljšanja kompetencija radnika. Korektivne mere predstavljaju dodatne obuke, kursevi i seminari, koji pomažu zaposlenom da poboljša njegove lične osobine i profesionalne kompetencije.

Primenjena teorija u prodajnoj logistici kompanije Grand Prom Kompanija Grand Prom izuzetnu važnost pridaje praćenju troškova usled držanja velikih količina

42

Poslovna logistika

zaliha u lancima distribucije. Prevelika količina zaliha robe u skladištima omogućava svakodnevno zadovoljavanje tražnje i promena u tražnji, ali po veoma visokim cenama skladištenja i distribucije. Stoga, u kompaniji Grand Prom se uvažavaju osnovni koncepti Just-InTime fiozofije distribucije (Just-In-Time Distribution – JITD). Umesto da se vrše velika ulaganja u skladišne kapacitete, kompanija konstantno pokušava da povećanjem fleksibilnosti i unapređenjem organizacije rada održi i poveća efikasnost distribucije.

U centrali kompanije se distributivni centri posmatraju kao krajnji kupci, čije potrebe za gotovim proizvodima se prate i planiraju u centrali kompanije. Kao rezultat ovakvog pristupa došlo je do povećanja fleksibilnosti proizvodnje, boljeg planiranja u prodajnoj logistici, smanjenja prosečnog nivoa zaliha proizvoda na skladištima, nepotrebnog iznajmljivanja dodatnog skladišnog prostora i povećanja stope obrta zaliha uz potpuno zadovoljavanje tražnje od strane kupaca.

Povećanjem stope obrta zaliha, dolazi do smanjivanja vremena zadržavanja gotovih proizvoda na skladištima i sva skladišta postaju polako protočna skladišta, što za

Distribucija

posledicu ima definisanje jedne od osnovnih strategija JITD distribucije - Crossdocking-a.

Ova strategija podrazumeva da se proizvodi u toku distribucije kontinuirano kreću od dobavljača kroz skladišta do finalnih kupaca.

U kompaniji Garand Prom se elementi strategije Crossdocking-a posmatraju kao alat i sredstvo u distribuciji, u cilju poboljšavanja relacija između proizvodnje i distribucije proizvoda.

Naravno, pored redovnih analiza koje se realizuju u prodajnoj logistici, takođe se koriste metode operacionog menadžmenta, kao što su: ABC metoda, Pareto pricip, Ishikava dijagrami, Metoda godišnje stope rasta, Metoda linearnog trenda, Wintersova i Holtova metoda itd....

Na kraju, može se reći da kompanija namerava da većinu svojih napora usmeri na svoje zaposlene, odnosno na njihov trening i obuku, jer iza uspeha svake kompanije stoje ljudi, a iza uspeha kompanije Grand Prom stoje najbolji u svom poslu. Entuzijazam, posvećenost i ljubav prema kafi, stvaranje i održavanje najvišeg kvaliteta proizvoda osnovne su karakteristike zaposlenih u ovoj kompaniji.

Naravno, unapređenja se očekuju i u odnosu prema kupcima, jer poštujući želje potrošača i nudeći im i više od ukusa, kompanija je izgradila ceo koncept uživanja u crnoj kafi prepoznatljiv za “Grand” - uvek najbolji kvalitet, vrhunski estetski užitak, dostupnost u svakom trenutku i na svakom mestu.

Slobodan Antić, M.Sc

Dalji razvoj sistema logistike kompanije Rukovodilac prodajne logistike kompanije Grand Prom A.D. Grand Prom..

Kompanija Grand Prom je u stalnoj ekspanziji i danas predstavlja sinonim za uspeh, najviši kvalitet proizvoda, moderno poslovanje i istančan pristup potrošačima i tržištu.

Distribucija

Kompanija ima ambiciju da stalno implementira svetsku tehnologiju i trendove uz očuvanje i dalje razvijanje vrednosti stvorenih tokom godina poslovanja.

Stalnim usavršavanjem, već odličnog informacionog sistema, kompanija namerava da u budućnosti još unapredi efikasnost svojih internih procesa, posebno unapređivanjem modula za pokazatelje performansi prodajne logistike.

Kako kompanija već poseduje potpunu automatizaciju prijema porudžbina od strane kupaca, sledeći korak u razvoju predstavlja implementacija Bar Code i RFID sistema za potpunu automatizaciju procesa skladištenja. Takođe, unapređenja se očekuju i u procesima transporta implementacijom GPS sistema za monitoring linija distribucije.

Poslovna logistika

43

GORENJE GRUPA Gorenje d.o.o. Beograd ZastupniÄ?ki program viljuĹĄkara CLARK i BT

Tel/Fax: ++381 11 / 2645-234, 3614-937 GSM: ++381 63 / 361-614, 1063-195, 1063-192 E-mail: milos.lekovic@gorenje.co.yu

danijela.terzioski@gorenje.co.yu

predrag.radulovic@gorenje.co.yu

Istorija

NAJVEĆE SVETSKE LOGISTIČKE KATASTROFE SupplyChainDigesttm napravio je rang listu najvećih promašaja u domenu logistike, na kojoj su se našle i neke vrlo uspešne kompanije.

Foxmeyer je 1996. bio drugi po veličini distributer lekova u USA, sa prodajom preko 5 milijardi $ u veoma konkurentnoj industriji.

Katastrofa je počela sa ambicioznim projektom uvođenja novih IT sistema i distributivne opreme. To je uključivalo novi ERP sistem i visoko automatizovani distributivni centar u Ohaju, koji se oslanjao na veliki broj karusela za komisioniranje i valjkastih transportera za kretanje artikala.

Kompanija je predviđala veliki porast efikasnosti zbog novih sistema, pa je počela da sklapa ugovore na osnovu očekivanih smanjenja troškova.

Pokazalo se da to nije bio pametan potez.

Prvo, to je verovatno bio prvi ulazak SAP-a u svet distribucije velikog obima. Sistem je bio nesposoban da se izbori sa tolikim brojem porudžbina. „Radili smo neke simulacije“, rekao je jedan od direktora u firmi, „ali ne sa onim podacima koje imamo u radnom okruženju“.

Automatizovani sistem u distributivnom centru je takođe bio očajan. Retko šta je radilo kako treba. Automatske kontrole su imale konstantne bagove, pa je FoxMeyer morao da zaposli stotine radnika da ispravljaju greške. „Softver bi zakazao u toku procesa, pa smo morali da ga stopiramo i restartujemo u špicu odvajanja naloga“, rekao je jedan menadžer logistike.

Porudžbine su isporučivane nepotpune zbog tih problema. Klijenti su zvali zbog reklamacija. Servis potrošača nije znao da ostatak porudžbine ide sledećim vozilom, pa je slao nalog za ponovno odvajanje i slanje iste robe. Desetine miliona dolara je tako izgubljeno.

Ako se tome doda i neostvarena ušteda na koju je FoxMeyer računao pri sklapanju ugovora, to je dovoljno da nastane potpuna katastrofa.

Posle odlaska u stečaj, kompanija vredna 5 milijardi $, prodata je svom rivalu, McKesson-u, za samo 80 miliona $. Međutim, još uvek traju suđenja između FoxMeyer-a i nekoliko tehnoloških i konsultantskih kompanija. Prva tužba je podneta protiv SAP A.G. „zbog prodaje softvera koji je bio neodgovarajući za distributivne operacije kompanije“, kako je napisao The New York Times 28. avgusta 1998.

Istorija

1. Distributivna katastrofa u FoxMeyer-u 1996.

2. General Motors robot manija Direktor GM-a 1980-tih bio je Roger Smith, čovek fasciniran tehnologijom.

Smith je želeo robote u fabrikama General Motorsa. Kada je Smith počeo da radi, u fabrikama je bilo oko 300 raznih robota. Uskoro je sklopio ugovor sa japanskim dizajnerom robota Fujitsu-Fanuc o instaliranju 14000 novih robota do 1990. godine. Koštajući milijarde dolara, roboti u stvari nikada stvarno nisu radili.

Poslovna logistika

45

Istorija

Kao što je jedan očevidac napisao „roboti su farbali jedni druge i ispuštali vetrobrane na prednja sedišta“.

4. Adidas-ovo skladište u Južnoj Karolini

Pokazna fabrika u Hamtranck-u je smanjila produktivnost uvođenjem robota. Obližnja fabrika Mazde je proizvodila isti broj vozila sa 1500 radnika manje.

Adidas je pokušao da implementira sistem za upravljanje skladištem u svoj distributivni centar u Spartanburgu, u Južnoj Karolini.

Ceo projekat je kasnije napušten, ali je GM izgubio tržište i povećao troškove. U međuvremenu, Toyota je isporučivala jeftinije a kvalitetnije automobile, koristeći low tech proizvodne tehnike.

Nevolje su počele kada je Adidas insistirao da prvi dobavljač, Integrated Software Logistics Engineering, svoj Unix sistem poveže sa postojećim Stratus kompjuterima. Dobavljač je odustao usred projekta.

Sledeći dobavljač je onda pokušao da instalira svoj sistem.

Jedan od finansijskih menadžera u GM-u je rekao da je u to vreme GM mogao da kupi i Toyotu i Nissan za novac koji je investirao u propalu robotsku tehnologiju.

3. WebVan slučaj Mada spektakularan rast i pad on-line trgovine WebVan nije samo priča o lancu snabdevanja, njihova odluka da investiraju ogromne sume novca u visoko automatizovana skladišta je sigurno veliki doprinos tom padu, i danas zvuči gotovo smešno u svom konceptu.

Istorija

WebVan je bila jedna od nekoliko glavnih on-line prodajnih inicijativa pokrenutih tokom kasnih devedesetih godina prošlog veka. Kompanija je zaposlila iskusne direktore, uzela milijarde dolara od akcija i podigla automatizovana skladišta, vrednosti od po 30 miliona $.

Distributivni centar je koristio potpunu automatizaciju, koja je zahtevala složenu logiku i integraciju u WMS. Možda frustriran zbog velikog kašnjenja u projektu, Adidas je krenuo pre nego što je sistem bio spreman.

Sistem jednostavno nije radio, i Adidas nije bio sposoban da obradi i isporuči narudžbe. Procena je da, u januaru 1996, kompanija je uspela da isporuči samo 20% od svojih 50 miliona $ vrednih porudžbina u severnoj Americi, a i većinu od tih 20% su isporučile kompanije Adidas-a van Amerike. Prošli su meseci pre nego šro je sistem u celini zaživeo.

Kao rezultat, Adidas je izgubio veliki deo svog tržišta, što je ostavilo posledice dugo posle toga, a IT osoblje i logistika su dobili otkaze.

U industriji robe široke potrošnje, gde se dobit ostvaruje na veoma maloj razlici u ceni, WebVan je smatrao da će smanjiti troškove logistike dovoljno da bi ostvario solidan profit. Na nesreću, strategija se zasnivala na velikom iskorišćenju kapaciteta, što se nikada nije desilo jer su porudžbine bile manje od potrebnih.

Direktori su kasnije rekli: „Pretpostavljali smo da je kapital bio neiscrpan i da će porudžbine biti beskrajne“.

Pogrešno i jedno i drugo. Za manje od godine, tržište se smanjilo od milijardi do skoro ničega i kompanija je zatvorila vrata 2001. godine, kako je tvrdio CNNMoney, 9. jula te godine.

5. Sistem za rukovanje prtljagom na aerodromu u Denveru Denver International Airport je otvoren 1995. godine, posle nekoliko kašnjenja i ogromnih PR problema za Aerodrom i United Airlines u vezi sa potpuno automatizovanim sistemom za rukovanje prtljagom, koji nikada nije radio onako kako je planirano.

Automatizovani sistem je bila podzemna kompjuterski vođena šinska mreža za kretanje prtljaga. Međutim, nevolje su bile u vidu pogrešnih destinacija, otkazivanja vozila i zagušenih šina.

Ranije, u fazi planiranja novog aerodroma, United Airlines je insistirao na automatizovanom, brzom

46

Poslovna logistika

Istorija

sistemu rukovanja prtljagom. Razlog je bio taj što su piste bile isuviše udaljene od glavnog terminala.

Problemi su bili beskrajni. Podzemni tuneli za transport prtljaga su bili izgrađeni pre nego što je dogovoren glavni izvođač radova, i nisu bili projektovani da zadovolje traženu automatizaciju. Nerazumevanje između izvođača radova, službenika aerodroma i avio kompanije, vodilo je do razvoja problema, naročito u nesposobnosti da se uoče povezane stvari i uticaj koji imaju na ceo sistem. Nije bilo mnogo vremena za testiranje sistema. Haos koji je nastao sa prtljagom naveo je United Airlines da se vrati tradicionalnom rukovanju prtljagom.

Ovo je, bez sumnje, najveći fijasko u rukovanju materijalom svih vremena.

6. Toys R Us.com i Božić 1999.

7. Hershey-eva noćna mora u Noći veštica 1999.

Godine 1999. on-line prodaja je bila na vrhuncu. Online sektor vodećeg prodavca igračaka, Toys R Us, Kao i većina proizvođača slatkiša, Hershey Foods, inimao je veliku marketinšku kampanju, sa obećanjem dustrijski gigant, računa na veliki procenat prodaje u da će do Božića isporučiti sve poružbine primljene do vreme praznika Noć veštica.

10. decembra.

Godine 1998-99, Hershey je potrošio više od 100 milToys R Us.com je bio zatrpan sa desetinama hiljada iona dolara na nov menadžment porudžbina, planinaloga. Iako je imala potrebne zalihe, kompanija jed- ranje lanca snabdevanja i CRM sistem u cilju transfornostavno nije stigla da odvoji, upakuje i pošalje igračke macije IT infrastrukture i lanca snabdevanja. Kada se dovoljno brzo. „Bilo bi sve u redu da je Božić bio 26. nesreća dogodila, kompanija je kasnije kritikovana za decembra.“, rekao je jedan od direktora. grandomanski prilaz implementaciji, pokušavajući da paralelno pusti u rad sve sisteme.

Pojedini zaposleni radili su neprekidno 49 dana.

Istorija

Samo dva-tri dana pre Božića, kompanija je poslala, sada već čuvene, „žao nam je“ e-mail-ove, govoreći svojim klijentima da porudžbine neće stići na vreme. „Kako da objasnim mom četvorogodišnjem sinu da će njegov poklon stići nedelju dana kasnije?“, bila je tipična reklamacija u moru mejlova i poziva koji su usledili.

Toys R Us.com je posle svega odustao od svoje logistike i za taj deo posla iznajmio Amazon.com.

Planirani da zažive aprila 1999. projekti su odloženi do leta, umesto da se sačeka sledeća godina. Sistem je imao nekoliko problema. U mnogim slučajevima, Hershey je imao proizvod na rampi, ali nije mogao da dobije transakciju koja bi dozvolila da se čokolada stavi u kamion i otpremi kupcu. Zalihe nisu bile vidljive sistemu upravljanja porudžbinama, pa se porudžbine nisu procesirale.

Poslovna logistika

47

Istorija

Kompanija je izračunala da su se izgubile porudžbine u vrednosti od najmanje 150 miliona dolara. Kvartalni profit je pao za 19% u 3. kvartalu i približno toliko u četvrtom. Fijasko je bio na naslovnim stranama poslovne štampe, pa je vrednost akcija pala sa 57 u avgustu 1999. na 38 u januaru 2000. godine.

Par godina posle katastrofe, direktori logistike Hershey-a su redovno izveštavali Wall Street analitičare o tome da li je sve u redu sa isporukama.

8. Cisco-va nesreća sa zalihama Cisco je, na tehnološkom talasu devedesetih, dostigao neverovatan rast, profit, vrednost akcija i reputaciju za sebe i svog direktora, John Chambers-a, kao globalne poslovne gigante.

Mnoštvo problema, uključujući programske bagove i probleme integracije, složenost, nedostatak obuke, itd, vodili su ka pogrešnim prognozama i nedostatku zaliha.

Na kvartalnoj konferenciji, kompanija je objavila „softverske probleme“ koji su prouzrokovali 100 miliona dolara manjka. Direktor Phil Knight je rekao da su problemi u snabdevanju kreirali značajne manjkove u zalihama. Wall Street je reagovao snažno, brzo smanjujući vrednost Nike akcija za 20%.

Nike saga je još jedan primer brzog prilaza razvoju, radije nego faznoj implementaciji. Dobavljač softvera je rekao da Nike nije uvodio softver u rad onako kako je bilo sugerisano.

Ali, kako je tehnološki balon pucao, Cisco je propustio da vidi smanjenu potražnju, i njegov sistem zaliha nije bio pripremljen u trenutku kada je tržište bilo napunjeno njihovim proizvodima. Kao rezultat, kompanija je imala veće zalihe nego što joj je bilo potrebno.

Koliko veće? U maju 2001. godine, Cisco je objavio da otpisuje 2,2 milijarde dolara zaliha, verovatno najveću sumu ikada u istoriji.

“Industrija umrežavanja, koja nije imala iskustva sa padovima tražnje, držala se politike akumuliranja značajnih zaliha da bi mogla da odgovori rastu porudžbina,“ rekao je jedan analitičar.

Istorija

Cisco balon je takođe pukao, vrednost akcija se prepolovila i ostala takva sve vreme.

10. Aris Isotoner-ova tragedija 1994.

Godine 1993, Aris Isotoner je bio veoma uspešan deo Sara Lee korporacije. Proizvođač rukavica i papuča, bio je jedan od najpoznatijih brendova u USA, takođe i veoma profitabilan, sa prodajom od 220 miliona dolara i neto profitom od 15%.

9. Konfuznost Nike-ovog sistema planiranja 2001.

Februara 2001. godine, Nike je uveo u rad nov i kompleksan sistem planiranja lanca snabdevanja.

48

Poslovna logistika

Njihova fabrika u Manili je bila dragulj u kruni poslovanja. Vrlo obučeni radnici su proizvodili 27 miliona pari rukavica godišnje, po tako malim troškovima, da ni fabrike u Kini nisu mogle da se takmiče.

Kasnije je jedan od direktora rekao: “Fabrika na Filipinima se nije mogla kopirati. Veliki broj ljudi je tamo radio već 15 godina. Bili su vrlo obučeni za posao. To su bili najjeftiniji proizvođači na svetu”.

Istorija

Međutim, pokušavajući da smanji i te male troškove, novi director Aris-a je zatvorio fabriku u Manili i za proizvodnju angažovao druge azijske proizvođače.

Loša odluka.

Kako se pokazalo kasnije, kompanijin izbor da se oslobodi vlastite proizvodnje radi smanjenja troškova, doveo je, u stvari, do rasta troškova za 20%. Porudžbine se nisu mogle ispuniti a kvalitet proizvoda je značajno opao.

Prodaja je naglo opala. Posle promene tri predsednika, prodaja se prepolovila, na 110 miliona dolara. Godine 1997. gubici poslovanja su dostigli 120 miliona $ i Sara Lee je odlučila da proda Aris Isotoner, jedanput visoko profitabilnu kompaniju, po ponižavajućoj ceni.

11. Apple-ova propuštena prodaja Power Mac-a Mnogi su zaboravili da je čak sredinom devedesetih, Apple bio lider na tržištu PC računara u USA. Tu poziciju je izgubio krajem 1995. godine zahvaljujući propustima u lancu snabdevanja.

Apple je planirao da na tržište izbaci novu seriju Power Mac PC pre sezone Božića 1995. Samo dve godine ranije, kompanija se opekla preteranim zalihama za vreme slične akcije za Power Book laptop. Zato su odlučili da ovog puta posluju veoma konzervativno.

Međutim, pokazalo se da je to bila pogrešna odluka.

Istorija

Kada su zahtevi za Power Mac-om eksplodirali, Apple nije imao robu na zalihama u jeku Božićnih kupovina.

Predviđanja su bila isuviše niska, nije bilo fleksibilnosti u lancu snabdevanja, a bilo je problema i sa dobavljačima delova. U jednom trenutku, Apple je imao 1 milijardu dolara neispunjenih porudžbina u sistemu.

Nesposoban da iskoristi šansu koja mu se ukazala na tržištu, Apple je odmah izgubio polovinu vrednosti svojih akcija, direktor je dobio otkaz, akcionari su podnosili tužbe, a pozicija na tržištu je nepovratno izgubljena.

Poslovna logistika

49

Rečnik

Duty avoidance: Pravo koje kompanije imaju da izbegnu plaćanje dela obaveza pri uvozu proizvoda zato što je ranije izvezla komponentu koju sadrži uvezeni proizvod.

Duty drawback: Povraćaj sredstava kompaniji kada izveze proizvod, u iznosu koji je jednak obavezama koje je firma prethodno platila pri uvozu komponente korišćene u izvezenom proizvodu.

Eaches: U skladišnom komisioniranju, jedan komad artikla koji treba odvojiti, za razliku od cele kutije.

EBITDA: Mera profita na osnovu operacija, koja ne uključuje troškove u vezi sa finansiranjem, porezima i drugim neoperativnim aktivnostima.

Echelon inventory: Ako se pretpostavi da je proizvod u istim mernim jedinicama u celom lancu snabdevanja, ešalon zalihe na određenom nivou u multi-ešalon sistemu predstavljaju zalihe na tom nivou plus zalihe na svim nivoima prema krajnjem kupcu, za razliku od pipeline inventory.

Rečnik

ECR (Efficient Consumer Response): Terminologija koja se koristi u prodaji robe široke potrošnje za JIT distribuciju.

EDI (Electronic Data Interchange): Metoda elektronske razmene za business-to-business transakcije koja je razvijena pre interneta. Određuje elektronske standardne formate za oko 150 različita polja za zajednička poslovna dokumenta. Standard se ponekad naziva EDIFACT ili X12.

EDLP (Every Day Low Prices): Prodavnica koja održava konstantnu politiku niskih cena, za razliku od politike obično visokih cena sa povremenim promotivnim sniženjima cena.

Elasticity: Odnosi se na krivu ponude ili potražnje: (% promene u traženoj količini)/(% promene u ceni).

EOQ (Economic Order Quantity): Veličina narudžbe koja minimizuje sumu fiksnih troškova naručivanja plus troškove zaliha.

EPC (Electronic Product Code): 96-to bitni kod za identifikaciju svakog pojedinačnog artikla.

50

Poslovna logistika

Erlang C formula: Formula za očekivanu frakciju poziva koji moraju da čekaju, u sistemu sa više linija, gde pozivi imaju Poisson-ovu distribuciju a vreme obrade poziva ima eksponencijalnu distribuciju. Formula je razvijena za potrebe telefonskog sistema Kopenhagena.

Erlang Loss Formula: Formula za očekivani gubitak prodaje pri određenoj politici zaliha, kada potražnja ima Poisson-ovu distribuciju a svaki zahtev kupaca koji se ne može ispuniti zbog toga što proizvoda nema na zalihama je izgubljena prodaja.

ERP (Enterprise Resource Planning): Softver koji ima koordinirane module koji obavljaju standardne poslovne funkcije obrade podataka.

Escrow: Depozit sredstava koje jedna strana stavlja u zalog trećoj strani sa dogovorom da, posle ispunjenja nekih uslova, ta sredstva budu predata drugoj strani.

Extranet: Komunikacijska mreža postavljena između nekoliko kompanija koje posluju među sobom.

Facings: Broj istih artikala koji su vidljivi komisioneru u skladištu ili kupcu u prodavnici. Ukoliko neki proizvod može biti uskladišten na polici u dubini od 5 komada a u skladištu ima 6 komada, najmanje 2 fejsinga mora biti dodeljeno tom artiklu.

Failure rate curve: Kriva koja pokazuje verovatnoću da se mašina pokvari u narednom vremenskom periodu, ukoliko do sada nije imala kvarove.

FIFO (First In First Out): Politika zaliha gde se proizvode koriste po onom redu kako su stizali u skladište.

Flat car: Vagon bez krova i stranica. Obično se koristi za transport teških mašina i opreme.

FMS (Flexible Manufacturing System): Proizvodni sistem sa mašinama koje se mogu brzo prilagoditi proizvodnji drugog prouzvoda. Mašine su obično softverski kontrolisane i mogu da menjaju alate automatski.

FOB (Free On Board/From Our Base): Proizvod se preuzima kod prodavca.

8/2ä,7( 8 9$â8 %8'8û1267 , %8'8û1267 9$â( .203$1,-( 0LVLMD ÿDVRSLVD poslovna logistika MHVWH GD SUXæL VYLP XÿHVQLFLPD ODQFD VQDEGHYDQMD LQIRUPDFLMH NRMH ýH LP SRPRýL GD SUL PLQLPDOQLP WURäNRYLPD NXSDF GRELMH QDUXÿHQ SURL]YRG X LVSUDYQRP VWDQMX RQROLNR NROLNR MH QDUXÿLR WDPR JGH MH QDUXÿLR X YUHPH NDGD QMHPX RGJRYDUD 6WDOQH UXEULNH ÿDVRSLVD VX VOHGHýH */2%$/1$ /2*,67,.$ YHVWL L L]YHäWDML L] VYHWD ,17(59-8 LQWHUYMX VD OLGHULPD QD WUæLäWX ORJLVWLÿNLK SURL]YRGD L XVOXJD 129267, SULND] QRYLK SURL]YRGD L XVOXJD 7(25,-$ WHRULMVND UD]PDWUDQMD ORJLVWLÿNLK SUREOHPD 35$.6$ SULND] XVSHäQR SULPHQMHQLK UHäHQMD ,7 QDMQRYLML SURL]YRGL L XVOXJH X ORJLVWLÿNRM LQIRUPDFLRQRM WHKQRORJLML :(% äWD VH GHäDYD QD ZHE X

Godišnja pretplata iznosi samo 2499 dinara plus ȱŞȱƖǯȱ ȱ ȱ ȱ £ ȱ ȱ ȱ ² ȱ 265-1780310000030-51 i popunjen obrazac pošaljete faxom na: 011 2468 565 ili poštom na:

,PH L SUH]LPH

Beologistika doo

Mesto

Jedrenska 10 11000 Beograd tel. 011 3980 449, 062 512 673 (PDLO RI¿FH#SRVORYQDORJLVWLND FRP

1D]LY ¿UPH 8OLFD L EURM

Tel. 0RE

Fax.

( PDLO

VREME JE NOVAC... =$72 9$â, .83&, 75$ä( '$ ,0 ,63258ý,7( 52%8 8 '2*2925(120 52.8

A VI ZNATE BEZBROJ RAZLOGA ZAŠTO ISPORUKE KASNE. PROBLEMI POSTOJE, ALI MI ZNAMO REŠENJA. =$ 32ý(7$. 32â$/-,7( 83,7 2)),&(#%(2/2*,67,.$ &2 <8