Elektroprivreda, 25.04.1962 by Lorik Haxhiu

Radni koLektiv preduzeca ,,Eiektrokosmet", u zelji da obeiezi 40-godisnjicu razvitka eLektroprivrede na Kosovu i Me:ohiji, odLucio je preko svojih org<ina upravijanja da izda ovu pubLikaciju. Citaiac ce u njoj nab, sazÂˇet istorijat razvitka ove privredne grane od momenta kada je, pre 40 godina, u Urosevcu zasijala prva eiektricna sijaiica na Kosovu i Metohiji pa do danas, kada se na bogatim nalazistirna kosovskog ugljenog bazena zavrsava prva faza gigantske termoiektrane, cijorn izgradnjom ce KosovskoMetohijska Obiast, vet u. drugoj polovini ove godine, postati izvoznik eiektricne energije u drug~ krajeve nase zemije. Eiektrifikacija ~e biia u prvom planu izgradnje nase zemije, jer se bez jakih energetskih kapaciteta nije mogla ni zamisliti dalja Âˇ industrijalizacija i razvitak privrecle uopste. Si;e veca izgradnja novih fabrika na Kosovu i Metohiji zahtevala je i vece energetske kapacitete i sve jace prenosne objekte. Kolektiv ,,Eiektrokosmeta" je, u okviru svojih mogucnosti i uz ogromnu pomoc narcdne vlasti, ulozio veiike napore i dao svoj skromni doprinos raz-

vitku ove grane privrede. Pored toga, stainim. prosirivanjem prenosnih mreza svih napona omogucena je elektrifikacija i najudaljenijih nase1ja u Oblasti, pa su i u njima zasvetLeie prve elektricne svetiljke i cuii se radio-aparati .. Predratni razvitak eiektroprivrede bio je stihijan i spor i mali broj naselja i gradova bioÂˇ je eiektr:ificiran. Tek nakon pobede narodne revoLucije, ova grana se razvija nagio. Do jos brzeg uspona eiektroprivrede doiazi poisie uvoaenja sis1Jema radnickog samoupravijanja. Od tada eiektrifikacija sire prodire i u seia. Ova grana se tako brzo razvija da vec danas na Kosovu i Metohiji ima preko 2.000 km prenosnih mrezf!,, dok je njihova duzina pre rata iznosiia svega nekoiiko desetina kiiometara. Prespektivni plan privrednog razvitka Kosova i Metohije predviaa da se do 1965. godine elektrificiraju i ona podrucja koja sada nemaju strujiL. Od ave godine e,Lektrifikacija seia dobija jos siri znacaj, jer je Izvrsno vece Autonomne Kosovsko-Metohijske Oblasti oducilo da odvaja znatna sredstva za ovu svrhu. Izdavanjem ove pubLikacije koiektiv ,,Eiektrokometa" obelezava i nave izbore organa samoiiprav1janja, cdrzane apriia ave godine. Ovi izboii SU znacajni i po tome sto SU u radnicki savet preduzeca prvi put izabrani predstavnici ekonomskih jedinica, koje su u ovom kofoktivu formirane krajem prosle godine pa je svaki proizvoaac postao i stvarni upravijac. Orgdnizovanjem ekonomskih jedinica i prenosenjem na njih mnogih prava stvaraju se usiovi

za jos uspesniju delatnost. Organi upravljanja su odiucili da se pogon sporedne de1atnosti pomogne putem beskamatnog zajma i kasnije osamostali u .posebno montazno preduzece za izgradnju dalekovoda, trafostanica, opravku svih eiektricnih ureaaja itd. Upravo jedno takvo preduzece nedostaje ovom kraju. Koiektiv ,,Eiektrokosmeta" se nada da ce ova prva pubiikacija o razvitku jedne privredne grane na Kosovu i Metohiji koristiti prosvetnim radnicima za upotpunjavanje njihovih predavanja u raznim skoiama, a istoricari ce naci u njoj niz padataka koji do sada nisu zabelezeni. Direktor ,,ELektrokosmeta" Âˇ

U Pristini, 25. apriia 1962.

UVOD KosOIV\Siko-M-etiohij slka O b:J..aist od ·QIV1e gocline pois,taj e znaca1j1an pocioizvodiac ,eilJeik!t,:ricne ,enei:r,gd.j,e, ,sa Jmjim se 01zbiJ.jno ra1cunia u c:i:taivoj Z€mlji. KosoV'.ska ravrnoa i metohid,slka polja naciokani su mnogOlb:rojnin:n hldro i ter.mO'elektranaimai, ikoj,e su d:o sada snabd·evaJ.e ,e,nergi1jo1m uze i1olk:aJrno podruicjie. U Obili6u, na domaklu Pristine, ,sada se uzdize ikoJ:os ,elEilitiropri'ViI'\ede oiv-e Ob1aJsti - 1Jeirimoiele!kltrana ,,Kosorvo--1", lk:oja 1s1e upi:raivo prusta u pogOIIl. Viec ,sr,edinom ove - 1962. gocline ,,Kosovo - l'' poc.ilnij:e da :iisporuc,uje prve mi!liom:e ki,lorvat caisoiva ,el:eiktrioo1e 1energij1e kosovskometohijskoj privr.edi i oistaJ.icr:n lk:riaj'EWima z·elmlje. ''Eo je 1sa!mo pooetalk: ekspainzij,e elJelkitroprivrede AU!to- · nomne Kosovislko-Metohljslke Oblasrti. Na p(Jlffiolu su novi energertski izvo:ri - g1Jganti ,,Kosovo-2" i ,,Kosovo-3", koji oe bilt1J po rn!ellm1iko rpurta vieci old pTVog ,,K01S1orva". Zanimljruv j1e mzvojini purt mne ,pri'ViI'eidne gram.ie u Ohbasti, do neidaivno TI!aij:za:0 Slbalijetm kTajiu J1Ugo\S1la'V'ij1e. Od prve sij,alice, 1koj1a j1e blesnuJ1a u Uro§evcu, <taJdiasinjoj viairoeici Ko1sovia, do II"adianjia darniasnj'ih -·el,elk<tro-giiganaita webalo jie da p:rode riavno cetiiri decein:ij e. '.Daj p:i:cmirrlslki :podu:hvat rm polj1u ·stvaranja saivreimene ,e1eiktr01p:ri'ViI'ede na Koso,vu i Met,cmiji obe]1ezen jle v,e11fiikm1 11Jeskooao:na, ogriOIIIllilim naporima i samood:ricanjem naroda ovog k:raja. Ozbi!ljmri:j:i razvoj oiv,e o,snoVIl'e i' !rl!ajs1Jair'ij,e gl:r'a!lle priv:redie na Kosovu i Meito'hiji naisrta:o j1e r!Jeik pois:Iie drugog svieit:sikog <I'larta, ilmda je poceo i naigili 'UISpon m1tavie jiugoslovien&kie priwe,de uipovedo sa iz;gra1dnj om n01Vog, sooij,alii.\stickog dI1u:stva. 1

Na podI1Ucju AuiJonomnte Ko1swsko-Me1JOlhijlSlke Oblasti elel-lctriona eillergija je pooela da ,prodire telk po.sle 42 godine od nj1ene prve poj1a:vie Illa podTucju J111g01Sl1av1:i:jie, u Trzicu (Slov:eirl'ija) koji je u rto VI"eme bio rpod A111strougarskom monarhlj'om. To j e bi!o pe1iiod ,kiaida ,su preiJez,rrio:n de1om biG<e u urpotrlebi tlojane i ·vo&'!JaiD!e ·svB6e lk!aio g[av:n.o sr:edstvo za T'aisvetu. P,erbroJiej,skio svefilo predlsrba:vlj1alo j,e ozhilj,ain napriedalk u odnoou 'IJ'a iJ<oj,andicu, doik j,e poj'a1V1a elekitricnog osvefilj·enj,a obeIIJe0erra ill :to vrerne lka:o vrhli'Ilia:c telhnlickog dostignu6a. Prve eJiektriarre u 'Il!as<ad Zlemlji, ik!ao i a:ra, Kosoivu 1i M-etdhijli, graa,ene su ug}aivnom ,s!'edsitwma 1mo1.s1mmoig i domaceg pmv,a1tnog lmrpiita:}a, cesto uz 1k01ncesij1e ops·tin:a. Naj;veci broj eWek!trionih cenitrnlla. u J ugosllawj1i podiglo j•e u ito vrieme belgijsko 1alkci.Joniarsko drustvo ISl3! 1:iJnostranm ·karpiitalom. Nairrn,e, he1glijsko dTU'Sltvo j1e 1892. god'.ilnie i:zigm'd1ilo

STARA DIZ'IDL-ELEKTRANA U

PRIZRENU

prvu elektraniu u Be0::,a;:iaidu 1s1a dV'e pamne masmne. I'Ste godrine podltgnUJta j,e i ,eJielktrana u S,tJaToj iJ?ia,zovi. TI\i. .godme klasntije ·eilekitriooo 0 1SV1eitJlj1en.j:e je dohilo Starriajevo, dok j,e z;eJie21aTia u Zenici .iimaJa SV1oju ·eile\k>tiranu od y,amje, kojia: j1e pre toga riadiilia vec p'l1111iih sedarrn go1druna. G]avnd. gratd Sloviemj,e - Ljublj1a1na d!ob:iJ:a je ,elielkbrliicno ·01svietlj1enj 1e 1898. godi:nie, to j1est ,orsaJilIDa!eSlt godma rp,oo1e Tofuca. U danasnoj Niarodnoj Repub:Ll.ci CTinoj Gori do pwe 1poj1a,ve elelkltricne el1!e;r.gije dO'slo je u Baru 1906. goidime, ka:da j:e grad1e[l'a fo:Jtezrulck1a pTUJga uslk.og kolosetkJa Ba:r - Vu,pazair. Go1dinu dan!a ka!Snij•e belgi.j'sko d.!nw1Jvo j,e pusrtilo u I1ad ;terimo1eirekiwa.nu u 2;agrelbu, koj a je wail.a tdvie paltrl!e masilnle sa ilrofaznicrn g1en1er:aixY.rdma. Poicert:ikom XX veka i Otorn1ansil~'a oa11eV'llla pokiazuje inlteresovanjie Z!a uvodenj,e ielekltricne •eneT1gtl.je u isvoji:iJm najrazvijenj:hn 0entJr:ima. Taiko j 1e 19Q,9. godi'l11e u Slk.oplju pustenJa u rad p:riav.a termore1efkrtirnma ,Sia neznaitnoro snJagom. E1eikrao:m sru izgrad:ile tadtaJsnj e tuDslk.e V'liaJsti, ,a ona j:e sln.JziLa ZJa. osvefiljenje sa,mo opsti.rniske zgiradie, taikorzva[)le beJiedijie, i pai1a!tie rtu!'Slkog guverne:ria. HTo'l11rcaTti ·su za:be:Jiezii.lli. da je u 1tio vireme i nekoliko ~opSlkd.lh iulica · bi.lo 01svetljeno elektricnim sid1aJ.d.carna. Izg,raidnja pirvih javnili elieil.ctTe.rna u J ugo:sl!JaiV:i:ji

Mies!to

Heoigrad Sta.ire, Pia:zQIVa Swajievo Ljubljana Bar z,agreb Skoplje

Godina ~gradnje

Vrsta Broj rpol§olil!a agrega:ta

1892. 1892. 1895. 1898. 1906. 1907. 1909.

pair. diz. P'aTpar.

ma:s. 1agr. ,mas. mas.

diiz. arg. paT. mas. paJr. mais.

2 2 2 2 1 2 1

Sn:a1ga,

pois\t:roj1enja 500 140 280 420

35 1.650 120 PORTALNI STUiBOVI 35 KV TRAFOSTANICE U KOS. MITROVICI

Zanimljirvo je da je poznaitii naucnruk sv,ertikog glatSla Nii.ko1a Tesla jos 1892. go,din'e :preidl,agao tacfasnjli:m v,liasi1Jima u Zagr1ebu tlia mu sie omoguci podizanj,e ,ele'.krtriione centra1e zia DJai.zlmenii.cnu struju. Niapori. ovog naseg najviece.g naiu'Clnilka, 1IDediuitim, O'stali isu bez uspeha, j,er .tadasnj,e vliaisiti nrsu umaile poveT'enjia u 'I1e\Slu. To j,e os1vlai!iilo neflmliko godi]]Ja ikasnlij.e beilgij1siko a.Jkc:ilcmairsko drustvo i drugli stra:ni k,aipiJ1:la1 u Hrv,a;bskoj.

Prve elektrane na Kosovu i Metohi11

ZGRADA HE ,,IB.AiR" IZGRAflEINA 1926. GODINiE

U prvoj pofovilni XX vielkla - 1922 . .godJi,ne lU. Urosevcu se pojravilllia pl'v1a elekrbricna ceintraila, 1a ,sa nj oim i prvo elektriiono osv,etlj:enje na podrucju Ko1sov.skio~Meitohij:ske Ob(]Jaisrbi. Uroiseviaoku centriatlu 1sarn:nj1a:via10 j·e rtJad!a j,ed!ain polovm!i agreg,a:t, cijia j;e sniaga iznosil1a s!Vieigia 25 KWh. 2lanilmljivo je da je p["VIU elekitricnu cientr,a,]Ju u U["o§evcu podiigiao 1nelki hodza, cije iJrnJe mjie rp 02inJalto. IDo'Vitljri.rvi hod:za ii.z Uros,ervcia nabavilO jie jedan m1ali 1aigreg,a:t u Kiumanovu, koji j·e nelktim sluoaj,em dospieo 11:lamo, i monticr:lao ga u svom irn:Linru ru Uro's evcu. Pos1oV1Illi. iljudti. ondasnj,e uros·evaoke carsije i OpstiDJsik:Je vlaJSJti Ulbrzo ISU Se 2JaJimlter,esoVlaJlJi 7ia orvaj ag,rega t, s naimerom ,d!a gia :i:sktorii.s1Je i zia j1arvnu l'a!svetu. U tu svrhu agregiat j,e otkuplj en od hodzie zajedno sa 1:milino1m. Odma,h Ziatim ·i:zgradenJa jie ·el,ekitricna mr,eza za javinu msvertJU gllaivn:e wice mesrba. Osvetlj,enje j,e uvedeno i u opstimlsku zgradu, kiao i u ii:mestan broj damaci.rrS'1Jav,a. Agireigiat je prelko d!a:nia pokreitao rmlliin, a no6u jie snabdeviao ·ellelkltricnrnn strujorm olko 60 doanacinsta v.a ~ ondasnju cairsijru. Urosevacka ,,oen1tra.'1a" 11a1dlilla j1e svegia pet godinla1, pOisle itoga rm agregatu j,e na1s11Jao kvair, lkoji u ono vrern1e u U:roservcu i okolini nij,e n~ko a.nogiao dia opravi. Na taj rracin, primat elektrifikadj1e Kosov,siko-Mietohij skJe Oblaisti pr,.iJpada Urosevcu, koji j,e tada bio poznat _samo kao znacajna saobracajnica, koj:a je povezivala Kosovo i Mietohiju sa juznim delovima Srbij,e i Makedoinije. Pored veli'kog profita koji je izvliacriio diz. :mil!ina, vlaisnik agl'egaita j,e '.skupo prodavao relekbricnu energiju maloibrojnilffi domacinstviJma i opstmi za j avnu 11asvetu. Interesi za profiitom u 1to vreme su utieali da se ma\lo vodilo brige o r,azvi:1Jku i prosirenju ov·e privredne delatnasti. 1

Pet godina nakon bleska prve elektricne sijalice. u Urosevcu je ponovo zavladao mrak zbog kvara . u ,agregatu. Nj•egov v1asrrik: nije biio :nainter,__"1501Van da U!laze v,eca 'Sll'edmva za opravku agvegata, dok su opstii:n\Skle vla'Sti bile nemocne <la same nesto priedTuZmlU u tome. Tako j e UI1osevac - pionir e1ekitroprivrede u ovdm lmajevima opet ostao bez elelkbricne energdje punih j•edanaiesrt godina, i to u pertliodu lk:ada veci deo Ko1soiva i Metoihije zahvarta ozbiljan tafas ,elektrifillmcijie. Jos iSite godine, kiada je p'Destala da radi prva elektricna oentmla u Urosevcu, leskov,acka Izvio:zma banka d'obila je koneesije da izgra:dd jednu elekfa:icnu oentrnilu u Pristinli. Godine 1927. P:cistina je dobila malu te:rimo,elekltr-anu sa pamom masinom sa snagom 60 KWh. IstoV'remeno sijal:iice su zaJsrvetlele i u Koso:vskoj Mitrnvici gde je izgra·aena h1id:riocentrala na Ibru jacine 70 KWh. Ubrzo tempo razvdtka ele'k:rl:ropl'livriede u ovom gradu na:dmasuje sva o<stala mesta na Kosovu i Me:tohlji. Vee posle dvie godine pokazalo se da je hi:droelektrana na Ibru suvise maJ1a i nedov,oljna da podmiri znatno vece poibrebe. PiR!VA KOilVIBINOVANA DIZEL HIDROEL;EiKTRANA U PEGI

STARA TERMOELE'K.'TIRANA U PRISTINI

Zbog toga je 1930. godii:ne podignuila nov;a hidroelektrana na izvOiru re'ke Cecevo, ikioj a se i danas nala2li u pogonu. Cec,evslka ,e}ektr:alD!a bil!a jie •Olk!o osam puta veca: iod iba:rnke i njerra instaltisana sna:ga iznosila j·e 540 KWh. Izgrndnju centrale fiDJarnsirao j,e privaitni lmp,i1Jal uz dobij·enu konceSliju od kOISlovsikomiltTO,vacke opstine. U meduvremenu pocinj,e da ,se ,r,azvrija eklsploatacija i prerada oboj emh me1:Ja]Ja, odno1sno olova i cilnka u S'tarom Trgu i Zvecanu. Da bi. 1Se u tome p01Stigli: veici I"ezu'1tati pristupa se uvo&enju ,eJ:eJktI"icne ,energ.i!j,e !kao pog.onskog sredstva. Englesko alkcionarsko drustvo ,,Mines-TrepcaLimited" London, monrtiralo j,e di'Z~l-agrega:t u Plrvom Tunelu, nedalelklo od Kosovske M±trov.ilce. Agre:giat je podrnirivao rpo1trnbe u e1ek1tricnoj energiji ZJa ,:iJzvodenje geolosko:i'Straznih rn,dova· na olovno-cinikamm nalazistima u Starom Trgu. Izvanredno Jm-upni rezulfati geoloskih istraga podsila:kli rsu pomenute akc:iiona:re da predumnu V1e6e zahvate u eksrploataciji Ollovno-cin.lmne rude. To je, pored olS'balog, zahtev:aJlo i pTosiirenje energetskih iizvm,a. J os iilste godine podignuta j,e u Zvecanu tenmoe1ektriana sa naimrenom da snabdevia 1elektricnom energi:joim postroj enja za p:rieira1du olovno-cimrnne rude. Kiapaic:imeti ov,e terrnoelekt:mne povecav·ain,i su iz godine u godinu, uporiedo sa porastorn proti.zvodnj,e u ,,Trepci", tako da j,e kraj,em 1938. godine insttaHsana snaga :tell"'IDoeiJJektrane ZV'ecan :rznOlsila 14 .MVA, a giodiisnja pr>oizV1odnj a o,ko 30 mili!Ona kilwat-oaJsova elektricne ,energije. To je ujedno i prva elektrana na Kosovu i Metohijli, otj,a se snaga meri n1ieg,avat:ima. :Po'Slle Kosov,a, tallia:s elektri:fiJk;acij1e ubrzo zahvata i metohij1sko podrucj,e. Najpre je u 1Pe6i 1928. godJine pusten u pogon dizel-'agrega,t jacine llO KVA. Ov:a imaiLa ,elekiJrana, koj a je po mnogiocemu licHa na prv:u uroseviacku cenitralu, sluz'ila je za pok.lietanj,e mlina i j:avnu :m!Sv;etu. Pored nekoliko g1aV'Ilih ulica u P·e6i, -eilelkltricno ·osvietlj1enje j1e bilo uvedeno i u 75 doma6:instava, koj1a su :i.maJla uglavnom po j·edno ili d~a sija:licna mesta. Drevni gr.ad Prizren doibija el!eMricno oisvetljenje 1929, godiine, ~ada j,e izgradena hidr-ocentralia na reci Bi1

STARA D~~-EiLiE:KI'E.ANA U DAKOVICI HIDiROELEKTRANA ,,RADAVAC" IZGIRADENA 1934.

strioi, u neposT'ednoj bJJizini poznatog Dusanovog grada. Koristeci Zla pogon vodenu sniaigu Bistrice, ;prizrrens!ka cent:rala j1e biJJa jec1an od najren:tabilnijili Olbjekata te vrste na :K!oisovu i Metohiji. Sa snagom o.d 160 KVA, ona j,e bila u to <loba i na,jvee,i elektrorenergetsiki 11zvor u ovirrn kiraj 1eV'i.ma. J,eftina proizvodnja ,elektricne enier.gij,e na Bi:strici i za to vreme visok kapacitet pogona pobudili SU U tadasnjim poslovnim ikrugov.irrna PriZTelil!a 1mnogdbrojne idieje o izgmdnji mza pirirvredmh karp,aciteta :ii :mzvijanju :va,znovrsnih deJJaitnosti na bazi lwriscenja ,elektricne energije. N&jug}ednije licnosti ·i:z redova bogatih t11govaca, zanaitilija i drugih, fo,r:milrali su inicijativni odbo:r koji je imao zadataik dia ispilta mogucnoisti za -izgradnju ·elelktricne ze1Jeznice na relaoijli ,P,rizren - Urosevac pr,ema Skoplju. Zaitim t:riebalo je p:rouciti mogu6nosti za izgradnju tekstlilne industrij·e i jos nekih objekata u Priz:renu, koji biJ se fakode baziirali na 'Ulpotreibi elelMricne ·emie11gij1e kao pogolrllslkle sn1age. Ovaj odbor poceo je vrlo ,ozhrljno da ir.adi. Cak je

pr,i:kuplj•en i poceitni kapital, koji n1j1e bio mah. Meautim, usled nedovoljnog med:usobnog poverenj,a clanova iodibora, kao i oinj,enlice da je takav poduhvatt zathtevao ogromne napore i materijalna ulaganja, ideja o izgradnji prve elektricne zeleznice na Balkanu postepeno je padala u zabowv. 'Trone j,e daprmelia i oikolnost sto ond!asnj1e v:laisti n:iisu bi:Jie ·zatiniJer:esovaine Z'a priivl!"ledini raZlVilltaik zem1j,e, a pogo1JoV'U. poj,ed:iiniih p:adrnoja llmo silo j,e bio pri::zJrlenski ik:raj. S1icnih ideja i naipona bilo je i u drugilm k:raj,eviima Kosov.Sko-<Mleilohajsk!e Oblasui u ito doba. iA.li, 1sv·e je iz istih :r,azlog,a bilo unap:r<ed osuc'leno na neuspeh. Snazan privredni i d:rustveni razvitak, u prvom :riedu eileM:roprivredie, g:riaaani Kosova i Metohij,e dozivljuju rbelk posle t:ri decenije, u novoj, socijalistickoj Jugoslaviji. ,Smaitria se da j1e ,1JriJdeseitiJh gocliina dvadese:bog veka na podrucju Kosovisko-Metohijs1re Oblaisti stvo1:r-ena Olsnovna 1

baz,a za d!alji i brzi raizvitak eil:ektrop:ririmedie, a upoI"edo sa tun i za razvl!tiak ostalih priVTedni.Jh diel:aitnosrti. Uhrzo je doslo do prosilrenja hidrnelektr,ane na Pr'irm'einskoj Bistri:ci, gde je dogrooen j·os jedian agregai ,sn,a:ge 160 KViA. U Peci talk:ode dolazi do pove6anja elektroenergetskih. kapadilet,a. Godine 1934. pus-bena je u pogon hi1drnei1ektrrana ,,Radavac" na izvoiru Bielog- Drima, koj a podmiruj,e vec naTasle pot:r,ehe javne raisv.ete u Peci. Posle taiga d:o1azi do eleiktr!i.fikacije vallmvice, LipiJ.jiana i idI1Ugilh oentara Ko\Sova i Metoib.,i.die. U rudnicilma ,,Kosovo", ,,Goles" i ,,Ajva1ija", t,akode se podizu imanje elektrane, ,koje si!.uz,e ~skljucivo kao pogonska sniaga u proizvodnjii. Neposivedno pred drugi isve1tsik.i r.at, 1939. godine, Kosovsko-Metohijska Oblast j,e lt'aspolagalla s·a 14 ·elektrana koje su irrnale ukupno instal~sanu srnagu 18.475 KVA. Osim TU!RiBlN!A Hl!DIROELiEIKT:RAN:E iPRJ,ZiR,EN, IZGRABENE 1929-30. GODINE

TRAFOSTANICA 10/0.4 KV U PRIZRENU IZGRADENA 1929.

pr,i2irenske i pe&e, sve druge elek:'trane u Oblaisti biKe su u rulmma privatnog kap:irbala. ELEKTR.AN£ IZGRAE>ENE NA KOSOVU I METOHIJI DO 1939. GOD.* Mesto

Godina Virsta pogona 18-nag-a u KVA izgradnje

Kar.aktecr: eliektrane

Izgradene elektmne gotovo iskljuciv;o su s.luziLe za podm:iirenj:e potrteba industrij,e, koja je fa.J.rnde bi1a u zacetku svog razV1itka. Interesaintno j,e pomenuti da e}ektricna energija, koja inace prufa ,jzvanredno ipovoljne mo,gucnomi za poboljsanje zivotni.h us1ov,a, nije uspela d:a za skoro dve decenije sli:re prnc1re u dormacinstva Kosova i Metohije. I dalj,e je bilo karakter.ilsticno da su- ,eu.ektricnu sitruju kioristila sarmo i.rmucna domac:i:nstva. OsnovDJi r.aiziLog tome bila je v·isoka cena ubrosene elekltri.cne energij·e i · veliki trnskovi nj enog uvoctenj,a. Cena utros-ene el~ktrii.cne energije kreta1a se u prnseku od 5,60 do 8,70 dlinaira po jednom kilovai-casu. Ta:rifie su b:i!le v.rlo razli-cite u poj·edini'lll mestuma. Zbog tog-a, dom:acinstV1a Kosova i Metohrije u 1939. godini uoestvQJV,a!la su u potrosnji elektricne energij1e 1sa 1s.v.ega 1.440 KWh, do!k je mdustri.jia koristrila 17.285 KWh. U godini 1939, koja oznacava vrhunac razvitka pri-vrede u predratnoj Jugoslaviji, na podrucju. KosoVla i Metohij,e -bilo je elekrtriiicirano sv-eiga 16 na'S'elja. To cini samo j,edan odsito od ukupnog broja domJamnsitasv:a U: ovoj Oblasti. Te godine rkosoV1sko-metohij:s!kie ,e}ektrane pr·oi,zv.e}e -su 30.269 MWh. Ako se uzme u obza.r da je tada KosovskoMetoh.ijslm Ob1aJst irmaJa 670.510 st&novnika, anda pr,oizilazi da je godisnja proizvodnj.a e1lekitricne energije gl,avi stanovDJika iznoshla 45,1 KWh. Medutim, w.aj poda!tak ne daj1e prnvu sl:iku sfaudarda sto.D'J!ovnis1tva i kocr:is6enja elekbricne ·energije. Javne elektra[)Je, nerncunajuci one ikoj,e su rudnicima sluzile za pogon pasitToj:enja, pl'otzvodil.e su godisnj-e 769 MWh, sto i2mosi 1,1 KWh e1Efu1Jriooe renerigije po g1avi 1sltam.ovnika. Prasek utroska ·energij·e po jerd-no:m domacinstvu liznos.io je 7,3 KWh. Ovi pordadi orfato gOIV'ore o krajrnjo1j !Ilem:z,vij,enosti Kosova i Metohije, jer j·e u to do1ba jugoslovenski prosek proizvodnje ·e1ek!tricne energije javnih elEfutrarna bio 62 KWh po glavii stanovnika go-disnje. U p:redratuom per.iodu elektroprj,vr,eda se razvije.la ug1avnom ,srtJihij ski, bez sagl:edavanja realnih po1treba za enJeQ:1g,ijo1m ,i mo1giucnasti rpodizanja ovdJh kaip3!citeita za -dugorocni period. E1e1ektr.ane su p-odiiz,ane prem1a trenutnim potrebama ·i uvek su bile orrij·en tiJs:ane sarrno na snabdeva[lj e 1

25 1922. Upojni plim. Ur·osevac 50 1926. Loik01IDobila Kosovo 1927. Pa,rna masma 60 Pristina 70 Kos. Mitrovioa 1927. HE 90 lJpoj!lli plilll 1927. Miagura~Goles 100 1928. D~zel Stari Trg 110 Pec-Rada.rviaic 19·28. Upojni pl!in 45 1929. Dizel Zvec-an 160 HE 1929. Pr~zren 1.560 1930. TE Zvecan 540 Kos. Mibrovica 1930. HE 35 1931. Upojni plin Gnj:il1ane 2.250 1932. TE Zveca:n 150 1933. Par. m1asina AjV1a1ija 180 Pec-Radavac 1934. HE 3.740 1934. TE Zvecan 160 1936. HE Pri2ll'en 300 1937. Upojni plin f>akoviioa 9.300 TE 1938. Zve6an 50 1938. Upojllli plin Uros-evac

Jav. i irrldustrij. I-ndus,brij . J.avna J,avna lniduJsrtmiJj1sika Industrijska J·av. i mdustrij. Industrijrska Javna IndustTij•ska J,avna J-avna IndUJSltrij·ska fodUJStrij'Slka Jav-na Industrij ska Javrra Javnia lndustr,ij skia Jmm:ai

* Go1dme 1939. van iUQJ01Jrebe su biiLe €11eikltnane: Ul'osevac

od 25 KV A Kosovo od 50 KVA, Kos. Mitrovica 70 KV~, Stari Trg 100 KVA, Pee 110 KVA, Zv:ecan 15 KVA i Ajvalija 150 KVA.

eDJergii.jom uslkog - lokai1nog podrucja, a cesto i samo jednog objeklta i1i pogona. Kara:kteriisticno j·e da ii.zmeau energetskih izvor:a nj,je postojala ni>kaikv;a medusobna veza niti j e bilo pa:k ikakvih prenosnih objeka:ta z.a s,i,nhronizovan ,r,a!d. Sve do drugog svetskog rata ne mofo se govori:ti rui. o razvditku ·ellektmcne mreze, a nairocito dalekovoda visokog napona. Ono sto j,e izgraa:eno s,v;e jie to bilo ,taiko :rmnimalno da je sluzilo samo za podmi:riv:anje najneophod:nijih potreba poj,ediinih oentwa potrosnje eleiktricne energij·e. Prenosna mreza bila j·e stTogo izoJiorv:ana a. postavil.j ena tako da je slufila ·sa;mo za povezivanj,e izvora energ,ije sa centrom ·potrosnj,e, odnosno sa domacinsitvi!ma. N:aijVTeci T,a:dni na.pori. mr·eze koj a j,e izgraia:,ena u per:i:odu do 1939. godine iznosiio je 33 kv. To je bilo ele'ktrii.cni dalekmmd od ·termoelektr.a:ne ,,Zvecan" do rudniika Stari Trig u duzini od oko osam ki1ometam, kojti je podignut 1930. godine. Ov1aj dalekovod predart; j,e na upotrebu prd.ilikom pustanja u pogon prvog turbo-agregata od 1.550 KV A. Drug1i zDJa6ajniji objekat ov,e vriste, u to v:r,eme, bio je dal'ekovod podiJgnut na T·elaciji hidroelektrana Cecevo----<Kosov.:. ska Ma.1trovi:ca-Vucitrn, s,a naponom od 15 kv, ikoji j,e i:zgraaen na betonskim 'stu:ho,vi.ma. Ovaj dalelmvod i danas se nalazi u uportr·ebi. Bilo je jos nebh obj ekaita za prenos ellelkrtri'cne en!erg1j1e na pordruicjru Kos01V1a 1i Metohij,e, ali su oni ,tma.Ji ·saisvim ma1i :zmacaj jelr su ito bili oibjeikti za prenos energij,e niskog napona, uglavnom ad 2 do 6 kv. Dal·mviqa:, Urosevac i Gnj1i1ane, ka:o i osta:la manja mesta na Kosovu i Metohiji, snabdevali su se elektricnom ener.gij,om rp~elko rn.iislkionaponJS'k,e mre~e, lwja j1e oesto poticala diTektno od g,enerator.a, OdnOiSilO izvora energije. Uik:upna dufana vi'sokonaponske mreze Ob1asti iznosila je 1945. godi:ne sV1ega 77,7 k!m. Od to,ga na diist:Dibuliirvnu mre,... zru ,o'!Jpaida!lo je 66 km. 1

I II

Posleratni razvitak elektroprivrede

l STARA TRAFOSTANICA U KOSOVSKO.T MITROVICI

Tek ·po1sle osilobodenja zemlje, pobedom narodne revolucije i uspostav1janj·em naTodne vlaisti, stvore:nri. su povoljni usilovi za hrzi razwta\k privrede, u prvom redu ele'ktroprivrede, ikao osnove za unapredenje svih privrednih delatnosti. Jos u prvim posleratnim daniiima uloz·eni su veli!ki inapori za obnovu ratdm ositecene :i:ona,'k.o siromasne e\Jiek,1n:IOIIT1J'.'lezie ri. prndluz,eti lkrr1upni .podu!hvaiti za daJji razvitak ove grane pri:vrede. Aktivnost na tom pail.ju bila j·e usmerena u dva osiflovna pravca. Prvi za,datak bio je o1bezJbedenje ellektroenerigetsikih i!zviora, neorpihadnih :oa brzu obnovu i ra:zvoj svih ,obla!S:ti prtivrednog i drustevnog zivota 'l.l ovom lk['a:jru. U rbo Vll"etrrl!e Tilaiglo 1su poT1aisle i rpotrebe starnovrrristva u elekbrdioooj ,ooerg,iji, jeJ:" je ziJvotni standard gr,acta<na Kosova i Metohije ose\imo polboljsan u ,odnosu na pTedrr:aitno stanj e. Elektricn:a ·energija, ka:o j1edan od v,aznih. prndu:slova za podizanj,e zivotnog standarda stanovnistv:a, V'I"lo brzo je pocela da prodire u sve krajevie ove Obla1S11i.. Prvi :put u svojoj istoriji :zibratiirnljern. nairodi K.osova i Merbohij;e: Siptari, Srbi, Ornogorci ± Turci dobili su 1svoju vlaist i stva:rnu :slobodu, koja rm j·e otvomla sirolke v:i:clike i per·spelktive. Otv,oren j e v,e1iki broj ustanova, preduzeca i rarznih drugih inSititucija u koj:iroa je naslo Z!aposlenje desetine hfilj:a:da gradaina. Organizovanj·em mnogobrojnih ;raidnih akoija i drugih Vrtsta radova na obnovii i izgrad<nji zemlj,e, Za!tim raznih ab1'iika prosv,ecivanj,a masa i niz drugih mera dopriineli su da najveci dieo stanovnistva o!S'eti potrebu za uvode:njem eJiel.k1Jricine ,siJ:rrll'j,e ru lS'vajie domovie. N aistaila j1e, rtako re6i, 1!1ka za dovod:enj,e ·e1ektricne struje u dOIIIl(){V'e, nabavlku radio3

pri:j1eimnika, koje upra:v:o poc!iJn!je da, proizviodi domafa indusirri.j,a, ;i tffi'm:ickih 'a:parata kojii omogucavaj111 1sa'\,l;I",etrneniji i 'U!d olbnij,i zivoit. Isto taiko, visestruiko su porasle potr,ebe za elektricno,m energijo,m u indu:striji, rudarstvu i drug:ilm granama kosovsko-crnetohij,ske privrede. Tre:ba,lo j,e ·obezbedi1Ji r,edovno snabdevanj,e elektrionom emergiJjom pmsirene ikaipacitete p:rio~zvodnj1e u poSJtoje6irrn r:uJdnic.iJma, ikaio i u nov10oltvo!renmn 1r1uda:risikJim pogonmna. T,eI'IIIl!oeleiktmama Z'V1ecan morala

je da ,sna:bdeva energijom pored pogona Trepce, ciji su se kapaoiteti znatno prosirili, i rudniik ofova i cinlm ,,KopaoniJk" - na severu od pr·eduze6a, a na jUJgu j,ame rudnika lignita ,,Kosovo" i ,,Kxuseva:c". Ta:ko rraigli porast potrosnje ·elektricne energije i:z;az... vao j,e maiksrumalno optetr'ecenje :terrmo i hidroel1eiktrama, lo kod teT1mo1ewelkJwaine Z,veca1JJ., lmo glavnog izvora ,eileiktrou Obla:sti. Veliko optere6ernje k>apaciteta naroc:ito se osetilo kod termoeleiktrarne Zvecam, k:ao glaivnog izvora ·elektroenergijie za potrebe privrede u rejonu Kosova. Ta tesk,a situacija traj aila j e :=,ve do izgr,adnj-e novih eilielkrtrana, 00001Sm:o do poVieZliMainjra 1srusterrna idallielkovoda Narodne Repulbliike Sribij.e i Ko:scJ1v·s'ko...,Metohiijske Oblasti pr,eko Raske i Lesisovca. Novi da1'eik:ov,od od 35 kv pov,ezao j,e hldroelJeik:traJDle ,,Rais" Ii ,,Vda-HI" na Vil!aisim.i, preko Kosova. Po:r1ed 1tog:a, poce1i su da 1se uil:azru 1D:aipori i na j1acanju i priosirenju postojecih kapa,oiteta u Obla:sti:, koji su inaee b:i,li dotrajatli i radili sa ogiranicenom proizvod:nijom. U uslovirrna veiliilie potraznje, a niske proizivodnj,e elektTicne ,energi}e, pri!situpilo se dogradnj'i pomocnih lrnpaoiteta, -tako da su u nek:iin mestima montirallli diZJe,1-agregarti, parne masine, lokomobHe itd. Raznoltiki rezlim proizvodnj,e elelktricne energij e i nedCJlSfaltaik viso!lmr:raipolrl!Slkie lm!rlezie idla m'e(]U,Soibno poivezuje positoje6e izvOTe, izazvalo j,e veoma 1Jesku situaciju u pogledu podmirivanja potreba u ,enerrgdji. To se narocito rnsetilo u sirokoj potrosnji u gradovima ,Prizrenu, ,P,eci, I>akovici, Pristini ii j,os neik::im mestima. U_ taikvim oikol1nos1Jima pri1Siruipilo se razrndti. ,potencij·a:1nili mogucnosti za dail.j,e prosi:renje i unapl"edenj,e ovie pri1

RAD NA DALEKOVODU

vredne grane. Studij,e ·su pokazale da Kosovsko-Metobri.jske Oblast poseduje neizmerna boga!tstva u toiro. pogledu. Brze planinJs\k.e i11eike :1.Vfeto1mj·e ip_o1S1tale 1sru ubrzo predmet prouca:vanja kako da se njihova vodena .snaga silo bolje i.:slkorilstd. i pretvorli u dragocenu energiju. Posto se smatralo da kosovska r,aivniica krij1e u .s,ebi ogrom:na, rpo1tenci.ja,lna boga:tsitva u uglju, pocele su initenzivne geoloifue istrage u dkolini Prisctine na utvrd.ivianju celo\kupnih •rezervi ltgnita. Ovi napor,i vrlo brzo su ,da:li znacajne rezultate. Vee 1946. godine sirom Kosovsko-Metohij,ske Oblasti izgrad.eno j•e pet novii."'1. -elektrnna, Glavni grnd Oblasti dobio je dve nove e1ektrane sa "Ukiupnom. jacinom l.llO KWih. U Pristin~ j,e podignuta nova ter,moe1ektr.aina sa ,snagom od 630 KV A, za koju je oprema dobij,ena od UNRE. Druga elektrana koja j·e podignuta u to vreme u Pristini ima1a je dize1agregat cija je snaga iznasiilla 480 KVA. Kao pojacanje positojecih e1ektrana te godine ,su dizel-agregate dobili i Gnjilane, Podujevo ,i Lipljan. · Godinu c1ana ka:snije u Oblasti se podiz;e jos pet navih elektrana i to: ,,UI'osevaic", ,,Prizren", ,,Kacanik", ,,Janjevo" i u l'Udrrrilku ilignifa ,,Ko,sovo". Ulkupna snaga ovrilh -elektr.ana izno:si 1.500 KVA. Ka,ralkitleriilstianio j·e da je 1947. godine prieavladal:a i:zgra!dnj a e11elktraina sa dizeil-agregatima, koji .su mogli najibrze da sie monlti:raju i ·sa relaiti"\llD,O rrriJsikim ulag,mjima pustJe u pogon, sto j,e za to vreme bdJ:o od narocitog znacaja, j·er je oskudica u elektroener.giiji bila dostig1a v.rhunac. Zbog svih tih okolnosti rnj,e se mog1o u to vreme raaunaiti na proi:zivodnju naij:j,eftimj1e ,e1elk1miione -enoogrje, u oem'U predno1st i,maju lh'ildroel!er.k:trane. U BDi:z;I"EIDU jie manfuan dizel-agr,egat, koji j1e rudnik olo,v;a i oi:nka ,,Trepca" izbacio 'i!z upo1t11eibe. To j'e, u 1sbv,airi, :aigr1egait prve ,elektrione centraJ.e u Sltarom Trgu, koja j,e bila podignuta za potl"ebe istraznih :r:adova. Godine 1948. do1azi do •ose1tJnie S1tagnacij1e ru wgra!d.~ji. elektr.oprivrecmih objekata. To je uslovila opstepri'VDedna siimacija u zeanljli, ikoj a jle bill.a rpI"ouzrolkovaina e1kcmomslwm bloikadom od ·stmne Sovj,etskog :Saveza i drugi'h istocnoevropskih zemalja. Te kriticne godine i.izgrad.ena je sarrno j,edna industrijska ,elek.t:rnna sa dd.zel-agregatom od 120

KVA, i to iskljucivo za potr,ebe rudnilka hrom.a ,,Deva" u Daikovici. Meauttim, viec nared.na godina je pokazala da istocnoevropska ,ekonomslm blokada nije uspela i jugos1ovenska privred:a opet helezi svoj ipunijii. uspon, sto ,se odrazilo i na podrucju Kosovsiko-Metohijske Oblaisti. l:ntereisfarntno je da j,e u ovoj Obla.sti 1949. godine izg.radieno ponmro pet rnovih el,ektrana. To j,e vec treca poslemtna godina, sa izuzetkJom 1948, lkaiko ,dliJnaimilkia '1gradnj1e ,eleikitroiener,getsik:i!h izvora ide istim tempom. Snaga elekt:rana podignutih u 1949. godini dostize 2.325 KVA, sto je za oko 60 procenata vise od onih koje su izgraaene u 1946. godini. Bovodom Drugog kongresa Komum.isticke parli:ije Srbij1e 19. januara 1949. godine pustena je u pogon hldroelektr.ana u Is:tokusa snagom od 115 KVA. Ovu h:idrnelektranu izgraidili isu gradani tadasnj 1eg istocnog sreza sopstven:im snagama. Jos 1947. godine clanovi ondasnjeg Narodnog fronta istakli 1su zahtev za dovoaenje ·eleMricne struje u svoje domove. Kaiko su postoj eci izvori ,elektriooe energij'e bili daleko, a planinsK:a Istocka reka prufala idealne usilove za pokreitan.j,e h:iJdroelelk:trane, gractarni su rnzvili in:idjaitivu za iz,graidnju fa!kvo1g obj,eG.{Jta u Istolkiu. Ova ideija uhrzo je prihvacena i od strane Nair01dnog odbora sreza i dI'ugih drustveno-pol:i:tickih orgainiza:cija. Tako je u drugoj polavini 1947. godme formirana uprava za izgradJnju :irstocke hidroelektra.nie, a· odmah zatim udaren j,e i karmen temeljac O'VOlg privredno,g objekta. Prva sredstva od 20.000 dinar.a Upr.ava za izgr.adnju hidroelektrane dobila j,e u vriJdu pozajmice od fond.a za izgrad.nju vodovoda u Istoku. Na zborovima biraca utvrdene su 11adne obaveze sela 'i pojedinaica za kopanje ikanala, nabav.ku ik:amena, peska i drugog graaevinsikog materijafa. U pr.edu21e6u ,,E;lektrdko1srnet" ,sa1cuviani ,su poidaci, ipl"em.-a kojima je ukupn:a vrednost dobrovolj:ruih r.adova na podizan:ju i'Stocke hidrneleikltmne izno1s,iJ.a ,tada olk:o cetiri. m.i1iona runara (po cenama iz 1948. gocline). Posto :hidrnelektrana u ,}stoku nije bila p;r,edlv.idena tadasnj-:irrn iPetogodisnjim pla:nom prirvrednog razvitka zemlje, a gmaevtnski radovi su b:i!li prilicno odJmakli, na!Staila j.e 1

uporna boirba za nabavku opreme. Generatoir je nabavljen od heogradske e}ektricne centrale, a turbina je prnizvediena u niskoj l.ivnici ,,Jast11ebac", koju su rad.nici ovog preduzeca izradili prekovremenim ra·dom. Za nabavku opreme rnbroseno j,e uikulpno oiko 800.000 ,diiinara. 'Dalk:o jie isto6ka hldroeiLektrc11na pocetJkom 1949. godine donela gradan:ima ovog kraja dugo ocekivanu radost elektricno osvetlj,enje. Stanovnici i,s,tocnog sreza, medutim, n:iJsu mogli da apsorbuju svu proizvedenu energiju. Elektr.icno osvetljenj·e uvedeno je prv,e godine u sve.ga stotinu domova u Istoku, Durakovcu i jos neik:irrn obliznjlim selima. Za koris6enje punog kap,aciteta hidro eleiktrane ,trebalo je :i!zraditi dektrionu mrezu i objekte za ,prenos ,ene,rgije. Meautim, 1949. godine podignut j-e dale!kov,od s.arrno od Istoka do Durakovca u duzini od sve,ga 7 kilo1metara. 1

Da b.i ·s,e potpunije kori'Sitila proi:mr,edena eleiktricna energija u istookoj centrali pocela j-e izgradnja daJJeko·voda od 10 kv izmedu Durakovca i Peci u duzini od 17 kilometaira, ikoji je preda.,t na upotr,ebu 1954. godtne. Uporedo sa dalekovodom, izvodili su se :rn1dovi i na prosirenju hidroe}ektrane, sa cilj,em da se energ.ijom podmir,e potrehe ovog dela Metohij1e do Peci. Za podizanj'e dailekovoda utTOseno j e 24 miLi.ona dinara. U toku nekolrko na,reidnih giodina dobrovoljnim radnim akcijaima izgr.adene su tri manj,e hidroeJJektrane: u Stimlju, Vitini i Strpcu. One ·sluze iis'kljucivo za snabdevanje ,en,ergijom j,avne raisvete i s,eoskih doma6tnstava u ovim. komunaima i druge loka:lne potrebe. Na Dan borca - 4. jula 1957. godine proslavljena j,e i druga: radna pobeda u fatoku, kada je na sveca-n nacin proradi,0 dru:g,i generator od 400 KViA, sto j1e dva i po puta veca sinaiga od prvo,g genera:tora. Tom pr:i!liikom izvrsena je i zaimena p.rvog g,eneratora :rstocke e1ektrane, koji je bio dotrajao. T.ri da.n:a kaisnij1e, Sedmog jiu1a, na iDan 1UJsiJam.ikia nar,oida Srbij,e, iznaJd Dmgasa, u D'ilkanC'u, pfU!Sltien jie u ,pogoo jos j'eooa hidroelektrana sa instalisanom snagom od 1.400 KVA.

Pocr.-ed hidrueleiktrane ,,Is,to!k" te ,godiine rr111dnik maignezita ,,Goles" u Maguri dobija najjaoi errergetski izvor. Podignuta je elektrana sa dizel~agregaitom od 1.100 KVA i termoelekt,rana sa snagom od 265 KVA. Obe ove e1'ektrane podignute su za potr,ehe eksploata'Cij,e i p:t.e.rade magnezita, ciji su kapaciteti osetno priosirieni. Dinamika .proizvodnj:e elektr:icne enerigij,e naglo se povecava 1953. godine, kada doilazi do pustanja u pogon sest novih ,elektrarrn. Pored ostalih, te go:dine j,e d.zgradena ter,mo1elektrana ,,Kosovo", kod PristiI1Je, cija sna:ga iznosi 3.150 KVA. To presitavlja najveci e1ek1Jroenerg,etsiki izvm podignut u Kosovsko-Metohijskoj Oblasti posle rata. God:i-na 1953. ikairaJkter.:itslticna je jo,3 i po ,tome sto je izvir.s,ena preo:rti.j·entacija na kor,is6enje vodene snage i podizanj,e hidroelektrana. Takav kurs vlada u n:amdni'h pet godirna, kada se podiz·e vise krupnih objekata te vriste. U tom razdoblju izgraaen je i _najveci elekitrnenergetski objeka:t na Kosovu i Metohiji - Koznja:r. Na izvoru Decanske Bistrice, u sarrnom podnozju najviseg plani:nskog vrha u Srbiji - Vera vice, 17. novernbra 1957. godine gradani Mietohij·e proslavi,li su svoju najvecu radnu pobedu u razvoju privriede cHavog ovog kraja u foku poslednje decenije. U gus,toj bm,ovoj surni, 14 kil:ome>tara daleko od poznatog srednjovekovnog mana:stira Visoiki Decani, pustena je u rad hidroelektrana ,,Koznjar" sa instalisanom snagom od 8 megavata. Time je otlclonjena ,ozbiljna nestasica elektricne energij·e, koj1a se osie6a1a u to vreme u citaivoj Kosovsko-Metohijiskoj Oblaisti zbog narasihlh potreba privrede i si:roke potrosnje, a narocito na podTUcju Metohije. Koznjarska elektrana od tog vrnmena isiporucuje svake godine prosecno po 30 miliona kilovat-ca1sova jeftine el,ektricne energije. Izgradnja ove najve6e hi!droel!ektranie na Kosovu i Metohiji trajala je oiko iSetiri godine. Izvodenje ra;dova bilo je jako otezano zbog tesko pristupacniih pil:aninsikih terena. U lkoznjarsiku hidro·elelk•tranu ugriaJO:ena ·su modem.a postrnjenja, koja su rsporucila pr,edu2Jeca doima6e masinogradnje ,,B!ade Koncar" !iz Zagr,eiba i ,,JJi!toistroj" iz Ljubljane. Za izgradnju hi:droelektrane utrosieno je rriilijarda 1

----------------~[·~

GLAVNA TRAFOSTANICA U PRISTJNI

i 600 miliona dinara, sto j,e predlstaivlj1alo naj:krupniju inve·sticiju ulozenu do tada u elektroprirvredne objiekte na ,podrucju Kosovsko-Metohijske Oblasti. Godine 1957. pustena su u pogon tri hidroenergietska obj ek:ta u ,Meitohij,i: ,,~omjar", krod Deoania, ,,lis1Joik", kod Lslto:ka i ,,Dikance", koid Dra:gasa 1na Sar-,plainini. Od tada rpocinj,e ikomsolidacija e1ekrtroprivrrede na Kosovu i Metohiji koju vi§e ne rkarakterise ,ra:soepkanom i i.rzolovanost. Energetski izvori se med:usoibno povezuju s.ime.m.oro dalekovoda i drugim Oibjekltima za prienos i distribuciju elektricne energije. Manj e e1ektrane sa ruskom prrnizvodnj om a visoki:m troskoviroa izbacuju Se :i:z upatrebe. Presta1e su da ra:de •sve ·elektrane rsa d.izel-agrngatima kojiih je onda bilo: u Gnjilanu, Pristini, Podujevu, Lipi!.janu, PriivreDJu, Jarnj eviu, II'Udn:ilkru ,,!Kosorv:o", c["Udirrifku mOJJDa, ,,Deva" ru Dalkov:i!ci, TUJd:n.ilk!U. .maignw~ta ,, GoJies", rudinikru olova i cirika ,,NoiVio Birdo", Daikovid, ruidinJilkiu ,,Aj1Valida" i predionici pamuka ,,KosovJm" u Pristini. Iz upotrebe izibacuju ·se. i sfari tirpo'Vi manjih termoehikrtrana u Maguri, Srbici, Elakovici, Urosevcu i Kacaniilm. Uk.upno irl'Slta1is,ma snaga e1ektrana koj·e su stavlj·ene van up0itrebe iznosi · 6.560 KVA. S druge strane, rsnabdevanjre elektroenergijom jaVIIle rasvete, koja je sada v,emna ,maisovna, i nar-aisle potr.ebe industrijre podmtruju se potpU11ij e :i sa mnogo vise sigurnasti. Na 'kraju 1961. godine ,I~orsovisko-Metohij'ska Oblast ra1spolaga1la j'e !Sa, 13 Wdro ,i ·termaeleikitraina :rngriaaeinih za poslednjih sesnaeist godina. Ukupno ·instalisana snc!Jga svih energetskih izvora iznosila jie 22.723 KVA. Pored toga, u upotrebi se nalazi i jed!an broj elektrana i:Zlgradeniih u pre:dratnom pe:rfodu i njihorva 1instalisana snaga j•e oko 18.000 KVA. 1

EL:EKTRANE IZGRADENE OD ·1945 -1961. GODINE lVLesrbo 1eJ.-e!kltI1arD1e

Instali-

sana snaga uKVA

Ghjiil.anie Bristlitna Pcr:1.i:stinia Podujevo Uplj,an Uros6'ViaJC Br.iiz!'1ern Kiacanik Janjrevo R.udrni,k Kosov,o ,,Dev,a" - Daiklov:ilca,,,Gores" - Mraigura Urosev,ac Lsltoik

,,Go[Les" - J.\I.Ciagru11a Novo Br1do D~ov1oa A'.jvaililja

stimlje , - ,;Kosrovo" - Obliilii:c ,JKosrowro" - fuis1iina Srbi·oa D.Biko'V1iicar Rlaidaiv,a,c (d ogir;aidnj,a) VH:i,na Lugiaid:.zijra Musniikovo M,usurtli!ste Kiozn1jm Diik;a,noe Stn:,poe JunJiJk Zv:eoa[l ~do,gimdnj,a)

265 480 630

75 55 180 400 210 310 3150 120 265 240 560 1.100 160 180 380 20 3.150 1-00 250 810 180· 138 20 30 20 8.000 1·400 175 30 9.000

Vrr:sta po,strojrenjra

I:iE TE DE DE TE DE TE DE DE DE TE TE B::j'E

DE DE DE DE

HE TE DE TIE TE

HE HE HE

God. Karnki0gr,a!d. ter

Koril!cenje

19461946. 1946·

i1nd. van pogona jraVIIla " " javna 1946. ind. 1946. md. 1947. ri;nd· L947. j,aivn,a 1947. !ind. 1947. i:rr'1d. 1947. ilnd. 1948. md. 1949. im:d. 1949li!nd. lr949/57. jra"l.'DJaJ u pogom,u 1949· ilnd. v,ain po,g,001:a 1949. li:nd. " 1950. i:nd. 1952. :iind. 1952. javna u pogonu 1953. j1avrna, u pogcmu 1953. im:d. van rp:ogon,a 1953. j,avnai 1953· j,avll!a: vian pr01gon,a javn(t 1953. u pog,ornu 1953j,avnra j,arv,na 1954. 1955. j·aVIDJa 1956. j.aJV'.a.a 1957. jav1nra j,avna 1957. j,aivniar '-11958. j,aVIIl!a 1958. 19,60. ilnd.

OBJEKTI VISOKOG NAPONA Uporedo sa izgra:dnjom novih elektrana, ulo~eni ,su v•eliiki napori i na podizanju elektricne mrefo, tDa'Olsformatorskih stanica, da~ekov,oda i drugih objekata za prenos i ,distribuciju erektricne energije. To j,e omogucilo bolje koriscenj,e pr·oizvedene energije. Novi napo.ri na podizanju pr1enasnih ,objeka:ta opet SU ·potekli iz Zvecarna, sto j e rnzumljivo j,er ZViecan predstavlj·a najjafa :iindus<trijskii i elektraenerigetski centar E.:os:ova i Metohij e ,sve do 1960. godine. Prelw polovine uku:pnih ,elektroenergetskih kapa- . citeta Kosovsko-1\/Ietohijske Oblasti, podignutih do 1961. godine skorncentrisaino je u Zv,ecarnu. Pored toga, na ovom podrucju1su ,izgradeni prvi daleikrnrodi jos 1930. godine. _U ovom najVie6em izvoru energije 1947. godine podilgrnuit je dalieikorv,od od temmoel,ektranie Zv,ecan do r:udnika olova i cmka ,,Kopaomk" u Belom B,rdu. Duzina ovog prvo,g posleratnog dial,eikorvada iznosi 53 lkilometr.a, dok je njegov radrni napon bio 33 kv. Posto j.e u toik:u J:1a!ta unisten dizel-ag.I'egat ikao jedini izvor elektricne energije u kopaonickom rudniku, ·ovaj dalekovod jre izgraaen DJa brzinu, zbog hitnih patrieba rudnika. Stubovi su izgr.ad:~i od neimpregnirane carrnove graide, dok ·su ,provodni:ci i izolatori razlicite dimenzij,e i to: 16, 25 i 35 ·mm2 . Ovaj dalekovod se ikorilsiti i dana:s i preds1Ja:vlj1a veoma znaioaj,am. o.bj,ekat. Nj,egovo ,odrzav.anje je priJ.icno otezano, jer dobrim delom pr11oiJ.aZ:1 ,kJroz ;tesko pristurpaone plamnslkie pred:ele. Zhog toga j•e neophodna ces1Ja zaimena dotrnjali!h -stubova, sto izis,kuje v;eliike materijalne troskove. Dalekovod Zvecan Belo Brdo i danas predstavlja 'Sla:bu tacku ·srstema za pI'enos e1ek1Jmcne 1e:n!er:gij e u Kosovslko-Metohi:j;~Jm1j Obla;siti. Do intenzivnije izgradnje prenusnih postroj,enja doslo j:e, IID!ec1utim, 1950. godine, lkaida je poerelo podizainje ovih objekaita za potrebe rudarstva, koj•e j e u tam periodu zaibe1ezilo ,osetno prosirenj,e kapaciteita i znatain skok proizvodnje. Za potrebe rudnika ,obojen:ih meta1a, nemeta1a i uglja u reform Kooov;a, podignuti su dalekovodi od 35 kv. Do 1

TRAFOS'!'P...NIC-'\ J

F:=CI :::GRAGJEN'A 1934.

1952. godilne izgradeni su obj,ekiti za prenos elektricne eniffi"gij,e nia p01tresruma: Zv,ecain - ObiJllic, Baido1V1aic - Goi1es, Badovac - Marevce - Bujanovac - Vranje - Bei1o Polj,e - Leskovac - Lece. Ukupna duzina ·ovih dalekovoda iznosii. 313,49 kiil01IDetara, od cega kroz Kasovsko-Meitohljsku Obhast pro1azi 180,49 kilometara. Sredstva za izgradnju ovih objekata obezbedila je S1alV'e2'Jila direilrnija za obojenu metalur,giju i uga!lj. iMada su nov,oizgriadeni dai1-ekovodi pretezno oibezbedili energetske potTE~be rudarsk:ih bazena Koso·va, time ipra!k:: nije lbio resen problem snabde;vanj a siroke potrosnje. Posebam. znacaj ovog daJleikovoda je u torme sto je on poveZJao elektrane na podrucju Krnlj·evo-,Zv,ecan-Leskov:ac--Nis. To je ujedno priedsta,vljalo ,prve konture stvaranja sisitema za distribuciju elek:ttric1ne energlijie u Nau:odnoj Republici .Srbiji, do cijeg 6e osnivanja <loci ,nekolik.o godlina ka!snije. Ovo j e omogucilo da se v,eliki deficiit u eleiktricnoj ·energ,iji, koji se u ito vreme o,sec.ao na podrucju Kosova, rradoknaduje ii termoelektram.a Belo P.olje i Lesko-vac, s-to je tada bilo od posebnog '.Zlilacaja zia normalnu proizvodnju u rudarskiim kapaicitet:ima. Meduhm, svi ti energetski izvori bili su maksimalno opteDeceni, pa su zbog toga, kao i usled dot11ajailooti postroj·enja, naroctto kod ·termoe1'ektrana Bei1o ,Polj e i Leskovac, bili n:esigurn.i. Takva situacija traj.a.la j,e sve do 1952. godiine kada j,e pusten u rad pogon vlas:imske hi.Jdrocleiktrane · ,,Vrla-III". Stavljanj,em u pogon ovog trece,g generato:ra vlaisinske hidroeleiktrane doslo j1e do sipajam.ja dalekovoda Zvecan~lJeskovac sa ovim u to vrerne najjacim hidroenerg,etskim izvorom u zemlji. Na taj naci.Jn obez;bediene su uglavnom ,sve potrebe privrede i siroike potros:nje u e-lektricnoj energiji u rp:reteznom delu Kosova. Nesto kasnije, 1953. godine, poce1a j,e izgradnja dalekovoda od 110 kv na poilesu Valac~Butelj, kod Skoiplja. Izgraidnja oivog obj~kta trajala j,e dv,e godine, tako da je pr.edait na upo,trebu 1955. godine i to deonica: BurtJelj-Lipljan. Ovaj dalekovod :riadio je prvo vreme sa naponom od 35 kv. Od nj,ega -se racva i dalekovod Baidovac-Goles kod Liplj ana. 1

GRUPA MONTERA PRENOSNE EK!lP!E U l\lIETOHIJ::t

Izgradnj a novih dalekovoda u Kosovsko-Mettohiljskoj Oiblasti nastavlj a ·se cetiri godine ikasnije, kada dolazi do podizanja prenosnog ·Objekta od 35 k!v. Butelj-fleneiral Jankovic. Ovaj ·e1ektI"oprivredni obj'ekat podignu:t je zbog naraislih potreba fabrike cementa ,,Sar" u fleneral .J ankovicu, koj,a j:e povecala svoje .kapacitete proizvodnj,e na 80.000 tona cementa godisnj,e. Dalekovod je dobio svoj puni '.Zlnacaj ~tiviTanj'em tran:s.formators~e ·Sita.nice od 110/35 kv u Bubelju. Dalekovod Butelj-Valac znacajam je i po tome sto je orrnogu6io ria.ZJmenu elektricne en:eI'gije izmed.u Srbije i Makedonije. Najveci dalekovod na podrucju Kasovsko-<Metohijsike Oblasti predat jet na upowehu 1960. godme. To je daleik:ovod sa r:a:dnim naponom od 220 kv Krusevac-,Kosovo, koji j,e podignut za persrpektivne potr.ebe, to j•est ZJa p:rlenos ener-. gije iz nove termoelektrane ,,Kosovo-2" od 125 :megavata, cija je izgradnja u toku i 1-wja rhreba da proradi 1963. godine. Za sada ,on isluzi ikao dale'kov9d za prenos ,energije od 110 kv. U vremenu od 1955. do 1957. godine na:staje period podizanja mreze dalekovoda msoikog :riapona na podrucju Meitohije. Podizanje hidroeleiktraina ,,Ko~nj ar" i ,,Diiklanoe" UISilovilo je i izgradrnju prvog prenosnog obj,ekta u Mietohlji ilwji je povezan ,i sa mrezom dailekovoda na Kosovu. Prilikorrn pus'banj a u lfad hidroeleiktrana ,,Koznj ar" ·i ,,Dikance" predat j,e na upotrebu dalekovod sa naponom od 35 kv Pee - Decani-Koznjar, KoznjaT-Decani-fl.aJkovioa-.-Prizren Diikance. Na ovaj dalekovod naJdovezuje ise slican,objeka:t sa radnim. napoiom od 110 kv na reladjd' Pec-V.alac rui ik:oristi se za pI"enos ·energ,ije :sa naponom od 35 :kv. Ukupna duzina dalekovoda V:alac-Dikam.ce 'i'zn01si 163,5 kilometaT\a. Od toga 59 kilometara dalekmroda je OCleda 110 kv i to na re}acije Vala-c-Piec, doik je 140,5 ikilometara da-leikovoda Pec-Dikarnce reda 35 kv. Da1ekovod Pec---Dikance podi.gnut j,e taiko da obuhvata citavo podrucj e Meitohije po duzim.i, sto je od nay,ocitog znacaj:a, jer su time stvoI"eni osnovni uslovi za masovnu elektrifikaciju na:selja: koja gravitiraju ovoj J.:iJniji. Iaiko je ovaj dal~kov,od u vreme izgra:dnj·e pI'ed!stavljao veliki na1

.IIi :1 I

l ~\

predak, ubrzo su, meautim, potr.ebe za elektricnom energijom tog dela Metohije nB.!glo porasle, taiko da je nj,egov raidrni napon vec pos1e dv,e go,dine prevaziaen. Zhog toga prenos .elektricne energij,e u ovom delu Oblasti pTedistarvlja usko grlo, iako je proslo vec pet godina od njegov,e izgrndnj·e. Glavni nedoetata(k daleikovoda 1su slabo diimenzionirani provodnici (CU 3 x 35 mm), tJaiko da pr,enos elektricne ,energij,e u orvom delu Oblasti predstavlja usko grlo. To narocito dolazi do izrazaja u ;msrnil:m periodi,ma, kad:a u v;el!iikoj meri ~ada vodostaj r,eika, a tilme i proizvodrnja energij e u ele'ktranama ,,Koznj·ar" i ,,D:iik,ance". U inekirn perio:dil:ma, k!a!da, na primer, irudroielektrcliI11a ,,Kozm.jarr", cij a je snaga 6,5 megavaita, zbog niskog vodostaj:a J:"adi sa snagom katkad i nizom od pola megavaita, elektro1energija se prenosi ·sa Korsova na podrucje Metohije, i to od tram:sformaitors~e ,stanice Vialac, koja je udailjena od Prizrena 140 Jtilometara. iPoslednjih godtna takvo stanj,e daleikovoda Pec-Dikiance jos ostrije se odrafava s obzirom na nagli razvitaik industrij,e i ostalih pri'VI'ednih grana u prizriensikoj, aakovickoj, orahovaelrnj i suvoreckoj komuni. U E>akova.ci je, pored ,orstalog, izgraaena indu'Strija parrnucnih 'tkanina, koja se sa godisnjorn proizvod,njom od 18,5 miiliom.a tl.wadmtnih metara ubraja u najviece obj,ekte ite vrnte na Kosovu i .Metohiji. U oivom gratdu takode je izgraaena j,os j·edna tekstilna li.ln.dustrija, zatim livnica, metaloprera1aruvacko preduze6e, a nedavm.o je pocela i'zgradnj:a predionice rpamuka. ·1Potrnsnja 1eleiktricne energije naglo raiste i u prizrenskom kraju. ,Pored industrij,e svilenih i sinteiticlk:ih tkanina ,,Prizrenka", fabrike obuce ,,Komuna", fabrike 1rn:eta'1nih i plasticnih proizvoda, kao i drugih rpreduzeca, u ovom gradu se naglo razvijaju preradivac.ki pogoni poljoprivredno-prehra:m:benog kombinata ,,Progres", a rpocela je ~zgradnj a i predionice pamucnog ceslj·anog predi,va. Svi ovi privredini obj1eikrti, ilmo i citaiv mz manjilh pog,ona u Orahovcu, Landmrici, Maloj Krusi i Siuv,oj Reci, upu6eni su na dalekovod Pec-Dikance. Dalji razivitak ovog kraj:a, koj,i je vrlo intenziv,a.n zahtevace da se u najblizoj buducnosti obezbede mnogo JEDAN OD NOVIH DALEKOVODA

vece kolicine eiektricne enerigije. Samo u Prizrenu priprema ,se izgraidnj,a fabriike naj1on ·prediva, prva tie vnste na Balkanu, koja u perspe!Mi'Vi treba da p11eraste u veliki kom•binat herrniisikie indu.strije za prmzvo1dinju tekstilnih sinrtetickih tsiro'Vm.a i finalnih proizvoda. Z)bog toga je 1961. godine izgraaen novi dalekovod I"eda 35 kv Ltplj•an-Suva Reka-Prizren. Na taj nacin zaitv-o:ren j•e ,energetski prstien kruznog dai1ekovoda od 35 kv na podrucju Kow,vsko--MietohiJ~e Obla:sti, kojri. omogucaiva p:rienoo •energije u pasivna podrucja sto je od nar.ocitog znacaja za rejon .Prizrena i flakovice. Novi da1ekorvud Liipljian-P•rizren omoguc:i'.o je da se juzni deo Oblasti snabdeva e1ektricnom ,eoci.ffi"lgijom dirnktrro iz cvoriista Kosova.

OBJEKTI SREDNJEG N.NPONA

•I

I',I

'~ I

Pustanj,em u pogon hidroelek!trana ,,Koznj:ar" ii ,,Dikance", kao i da1ekovoda izmedu ,Peci i D1lkanca, pocela j,e naglo da se razvija distributivna mreza 'Srednjeg napona od 6 kv u Metoihiji. Ali, izgr:adnja srednjOIIlap()lllSkie m.reze nije 1se odvij1ala plansiki, 21bog tog§l sto nij,e poSJtoja:o program •e1ektr.ifikaicij e ovog kraj1a na osnovu rkoiga bi se mogla US1meravaiti1 naj elkonorrni:onij a i najoeli'shodnij a tzgriadnj,a 1e1elktrapricvr,ednih obj•ekaita. Tada su izdvaja:na nesto veca sredJstva za podizanj1e disilribuJUvne iilllreze i od strane elektroprivrednili preduzeca. Irraoe sv,e do 1955. godine inrvesticiOIIla ula!ganj a za podizanje elektricne mreze sriednj eg naporna bi1a su neznatrra. U sviJm gradovima Kosovsko-Metohij,ske Oblasti dektricna. mreza je podignuta ugla,vnom pre drugog svetskog rata, tako da je u upotrebi Vtec prelko 30 godina. Zbog toga j e inajveciim delom mrezia u poj,edinim gradovima dotr:aj:ala i ne odgova,ra !Sadasnjim pot!"ebama potrosnj,e_ ElektTicna mreza u dobrom broju slucajev,a j.e graclena pr,ema ondasnjoj veoma niskoj potrosnji. Delom se na taikvu mr,ezu oslanja i ·sadasnja. pO'trosnja elektrione energije, ikoj:a j,e desetinama puta v,eca od predratnie. Iako j,e proizv·odnja elektricne •en'ergij,e iz godine u godinu naglo rasla, distributivna mreza se nij·e razvijala u.

GLAVNI DALEiKDVOD OD 35 KV ZA PRISTuNU

odgova,rajucoj sra2ID1eri. To se narocito odnosi na mrezu srednjieg napona. Pois}e 1960. g,odine ulozeni su veliki napori na rekonstru.rkciji i prosiTenju mDeze u svim gra:dovima Kosova i M-etohije. U Pristini - g}avnom gradu KosoVJSko-Metohijske Oblasti - u iom pogled'u j,e najvise ucinjeno. To j,e razumljivo j•er se ovaj grad najibrze razvija. Por.ed preko 40.000 •stanovnika u P.ristini fumkcioruse ii preko 50 v.e6ih privrednih ongainizacija. Nedostaitak urbanistiolcih plainova u gradovima ove Obfasti bio je jedan od glavnih uzroka zia r,elativno ogranicena ulaganja u ra:zJviltaik ,e}ekltricne :mrieze. Posto SU tii planovi poslednj:iih. ,godina usvojeni u mnogim gradovirma, kao na primer u .Pris·tini, Koso,vskoj Mitrovioi, P.rizrenu, P.eci i jos nekim mestima, stvoreni ,su osnovni u:slovtl. za sistematsku izgradnju savrerrnene ·ele!ktricne mr,eze, koj•a se usikladuj e sa ;pesipeiktivn:tm r:aizvitkom doticruh mesta. Sekretarrijat za mdustriju i scJJobracaj Izvrsnog v.eca K!osova i Metohij e u mj1ednici sa preduze6em za di:stribucri.jru elektricne energij e ,,Eleikirokosmet" pristupili su izrad:i plana re\konsitTUJkcije i izg;r,a!dnje ,elektricne mreze svih vrsta u OblaJsrti. Na hazi .toga rrarodni odboti opsmna fakode vrse pripreme da elektricnu mrefu na svojri.m pod:riucjima usklade sa unbammstiakim plan:ovima. U fan poslovima strucnu pomoc opstinama pruza prieduze6e ,,Elektrokosmet". Kako se p11edvicta, ukupna duzina dalekovoda samo srednjeg napona, od 10 do 35 kv, na kraju 1965. godine bite dva puta v.efa od sadasnje. '.Bocetikom 1962. godine ·elektricna m11eza u KosovskoMetohijskoj Oblasti, prema vrstama, izg1edala je ov:ako: Dailekovudi naipona 220 110 35 " " " do 35 Mrefa niskog nia:pona

kv ikv kv ikv

Kucni prikljucci . Ukup1na duzma mr,eze svih napona. 54

41 k;m_ 189,80 km.. 545,50. km_ 627,78 km_ 945,20 km_ 397, 9 km_ 2.747,18 ikm_

lP11ema stanju na lkraj'li 1961. godine, v.ise od jedne trecine II1I1eze svilh napona u Ob1asti podignuto j,e na drvenim srtJubQlVlliIIla. Ukupna duzina mreze sa ruvenim stubovima iznosiila j e 1.824,48 km. Od toga 186,12 kilomefara su daleK!O'Vodi •sriednjeg napona oid 35 kv, ,a 467,56 km su daleikovodi narpona do 35 ikv. Nisilrn:n:aponisika mreza podignuta je, takode, pretezno na drveniim stubovima i nj ena duzina i2JITOl&i 1.170, 8 0 km. Brzi ipTirastaj dlistribuitivne imT'eze ZJapoceo j,e od 1950. giodine. lnlac,e, irrben:zJivnij:i razviitak ov;e rmreze ocekuj e se u rrarednim godinama, a naTocirto posle pustanja u pogon temnoelektrane ,,Kosovo-I" u Obilicu. Do sada mreza se prosiecno prosiri'lnala godisnje za oko 8 odsto. Prema podacima preduzeca ,,.Elieiktrokosmet", na 'kraju 1961. g.odinie diistributivne a:nreze na Kosovu i Metohiji po poslovniciarma bilo je kako donja rtJalbel,a pl1ilk<azuj,e. 1

NAPON U KV DUzINA U KM.

35 KV Do 35 KV NN mre- Kuen.ii Ukutp!Ila Uceze km. prikljuc. duzina see Km. km. km.

Pristina Kos. Mitrovica Pee Dakovica Prizren Urosevac Gnjilane

88,99 65,79 62,94 96,50 68,60 46,30

121,59 93,18 74,65 23,70 135,98 73,82 80,79

223,80 144 185,40 43,85 108,25 103,50 136,40

Ukupno

429,12

603,71

945,20

94,69 68,57 32,17 73,71 38,11 31,46

529,07 371,54 382,18 99,72 414,44 284,03 294,95

23 15 16 4 18 12 12

397,90

2.375,93

100

59,19

TRANSFORMATORS'KE' STANICE Izgraidnj:a •eleiktrana i d:istriJbutivne mrez,e u Oblasti p;racena je podizanjerrn novih tra1rnsform:artors(kih staJnica. Podizanje ovih objek:ata, mec1uJtim, nij,e billo u potpunos.ti u skladu sa kapacitetima elektroenergetslk:ih imrorra i pot11ebama distri:butivne mreze, odnosno potrosnje, maicfa je 55

poslednjiih de1setak god:iina ucinj,en v,eliki napredak na OVOID planu. N,eposredno posle dru:gog svetskog rnta 1945. godme na Kosovu i Metohiji zaiteceno je svega 16 tranisformatornkih stanioa sa u!kupno insta:lisanom snagom od . 7,3 ]/IVA. Prva transformatorska sitanica u Oblaisti izgradena j e 1930. godine u Zv,ecainu. Iste godine tr,ansformato.rsik:a staniica se pojavila i u Starom Trgu. To ,su. bile stanice sa naponom tadasnjeg eng}eslkog s1'aaindarda i slu.zile su :oa poitrehe rudansikog bazenra Trepce. Postrojenja su bila otvorenog to.pa - monti'ran;a pod v,edrim nebom..Prv·a zidana tramsformatornka stanica 35/10 kv na podrucju Kosovsko-Metohijske Oblasti 2 x l MVA, podignuta je 1951. godine u neposr ednoj blizini rudITli(kia lignri.lta ,,~osovo" kod jame Krus·evac. Ona: je ·sluzil:a za podmir~vamj•e potI'eba u •elektroenergiji kosorv,skog ugljenog bazena i siroke potrosnje Pristine. Brzi poslleratni rnzvitak elektraprivrnde za:htevao je i podizanje vellikog hroja novih :transfomnaitorskih stanica. U prvo vreme izvden:a je rekornstrukcij a, prosirenje i mod,ernizacija malog broja zatecenih 'transfor1mafornkih objekata, koji vise nisu odgovarali savremenim uslovima proizrvodnje i distribucije elektricne energije. Uibrzo se ukazala potreba za podizanjem vehkog broja movih tran"." sformatorskih 1Sitanica, sto je i ucinjeno. Prilikom izgrn:dnj,e novih transformato.rskih stanka u gradovima Koso,va i Me"." tohij e, gotovo svuda 'Sie tislo na postrojenja taikozvanog oklopnog tipa. Na ovo I'esenj e islo sie zbog toga sto SU oklopne transformatorsik:e stanice najpovo,ljnrije za p,r,emestanje iz mesta u mesito, jer su laik:o pokretlji:ve. To je bilo neoiphodno, j·er \SU ove stanice podignute na bazi trenutnih port:reba privremene mreze. ·usklaaivanje elektricne mre:he i 'transformatorskih stanica S'a urba:nisticblm planovimia gradova vrsice se u nar·ednih nekoliko goclina. Ti radovi u nekim mestima 'Vee su poceli, a n:ajvise su odmakli u Pristini. U ovom gradu podignuto je vise :taikvrrih sita:nica dugorocnog :karaktera. 1

LLNIJSKI RASTAVLJAC 35 KV

STARA TRAFOSTAN'i,CA U ,PRI$TINI DOVOD iElNiERGLTE NA SAVcRIEMENW STUBOVJMA

Do kraja 1961. godine u Oblasti j.e i2Jgradeno 55 transformatorskih stanica oklopnog tipa. V:e6a ruda:rska i indusitrijska preduzeca podigl:a su za sopstvene potrebe zidane transformatol'Ske s,tanice. Pored toga, podignut je jos }edian broj transformatorskih sfo,nica drugili vrsta, mea:u kojima ima i t'akviih koje su podignute na stubovima i iskljucivo sluze za potreibe sela.

STARA TRAFOSTANICA U UROSE!VCU DUPLI DALEKOVOD 35 KV NA iPOTIESU iKOZNJAR-DECANE

Do 1961. godine u Oblasti je iZigriadeno u1lrnpno, 236 transformato.rsikiih stanica sa instaliisanom s:nagom od 104,3 MVA. Time j e instalismra snagia transrformatornkih srbani.ca povecam:a u odnosu na stanje iz 1945. godii.!Ile za oko petnaesit piuta. Veci.nu ovih postrojenja (80,9 MVA) koriste preduz,eca za distribuciju eleiktricne 'Emergij e ,,Elektrokusmet" i p:reduzece za prenos ·energiije ,,,Eleikitroistoik" i.z Beograda. Osta:Ue transformatorsikie stainice nalaze se u diDektnoj ,eksploataciji rudarskrh i indiootr:ijskih preduzeca. U peniodu od 1958. do 1961. god!ine izvrsena je rekons:truikcija trarnsformatorskih stanica u svim gradovima KosovskoMetohrjsike Obla1sti. Time s,u izbace[}Je iz upotrebe fa:·ansfm.-matorske s:tanice sa nes:tandardnim naiponom, koje vii.se niisu odgovarale savremenim uslov:ilrna i potriebia1ma. STANJE TS PO POSI.,OVNICAMA ,,ELEKTROKOSMETA" 1961. GODINE

Inst.

s:::

.§

'5 ...... N

3D 22 7,3 10,4 8,5 9,2 3,8

19 7 5 3 11 3

37 32 20 12 24 25 17

91,2

167

snaiga MVA

Poslovnioa

Pristina Kosovs\ka M~trovica Pee Daikovica PriZiren Urosevac Gnjilane Ukupno:

i Q)

·h ...-<

...-<

ct!

;::s

4 2 3 11 1

DALEKOVOD iR,E[)A 110 KV

s:::

P..

;::s

:::i

ifl E-;

60 41 28 15 46 29 17 236

Narndnih gadi.na ocekuje se jos intenzlivimj,a izgradnja elektroprivrednih obj;ekiata, a narncito t:riarrsforimatorskili stamica. I:zJmedu orstafog, to je uslovljeno brzim rnzvi-t!kom dirstribUJtivne mrez·e i podizanj,em novih privrednri.h kapaciteta na Kosovu i Metohliji, za sta ce ,se do 1965. godine investirati blizu 200 milijarrdi dinara. Samo 1962. godine u oono'Vlla sredstvia privrede ulozi6e se prielko 42 milijaJ:rda dinaria.

Preduzece za distribuciju elekltrione ,en1ergije ,,Elektrokosmet" ra:zrad,ilo j,e deiailj an plan za podiizanje navih transformatorsJrih stanica na poidrucju Kosova i Metohije do 1965. godine. P[",ema tome planu izgmdi.ce se preko 230 novih transfoTm!atorsiki.h stanica sa ukupnom S1D.agrom od 75,1 NfVAi to sa naponon od 35/10 ik.;v de.set, doik su oistale sa naponom. od 10/0,4 k'V.

----------------------------~

PLAN PODIZANJA TS NA KOSOVU I l\!IETOHIJI

Mesto cv·orista Pristin:a Podujevo Vucitrn Kosovska: Mitrovica Leposaivic Srbica 'Elura!kovia:c Klina Pee Decarui. fJakOVJICa

Pil'izr>en Grahovac Dragas Suva·Reka Liplj,an Urosevac Kacanik Vitina Gnjilarne Vrelo Ba,dovac ivl:arevci

Ukuipno instalisana S1ITaga u MVA

MVA

0,8 34,5 3,5 0,5 0,9 0,5 5,9 0,7 4,9 5 0,9 0,8 0,8 1,5 2,5 0,9 0,8 2,8 1,5 5,2 1,2

" "

" " " "

" " " " ",, " " " "

Elektrifikacij a naselja

Prilikom oslobodenja Kosovsko-Metohijsike Oblasti, krajem 1944. godine, za,teceno jre rsvega 14 naselja ,sa el:ektricnim osvetlj,e:n:j em. Osim graidova, e1erktricno osvetlj,enj e imao je neznatan broj domacinstava u neikim jacim indrustr1ij·skiin: :i rudarskim centrima kao n:a primer: u Zvecanu. Starom TTgu, Obilicu, Ajvaliji i Maguri. Kao sto se vmdii, mi jerc1no selo u Mietohiji do tada nij'e bilo elektrificirano. Osnovn:i razlog tome j,e sto u ovom d.elu Ohlasti nij,e uopste bila razvijena indus.trija. Kosoviska ,S!ela doibila su e}e:ktricno OSV'etljenje ViS'e sticajem okolnosti, zato sto SU se nalaziJ.a rra izvoristiu velikih prirodnih. bogatsrtava, 'kao sto su: oCT.ovno-c!inkana ruda u Starnm Tugu, objeiklti za prnradu oibojenih metala u Zvecanu, rudnici u Ajvaliji, izvori uglja u kosovsko,m bazenu, 11ezerve magnezi:ta u Golesu itd. Ali, ni u ovim mestima ne moze se govoriti o inekoj maisovnoj ·elektri.Jfikacijri domacim.stava. Korisnici elektricne energijie izrmedu dva pos1ednja rarta bill su uglavnom malobrojno tehnicko osohlje, koje je ,raJd:ilo na ·eksploataciji rudniika, zatim 'Ulstanove i preduzeca i neZl!llatan deo javne rasvete .. Prerna podacima preduzeca ,,Elektroko<smet" od ukupno 1.406 naselja u Kosovisko-Metohijskoj Oblaisti do 1945. god:me bilo j,e elelMrificirano tek 'svako stoto.. UpTJkos n;aiporirma narodnih vlasti i velikom interesovanjru ,stanovnis'tva 2Ja brze uvodenj·e eleik.tricnog osvetlj enj a u sto veci broj narsielja, u prvim godinama posle oslobodenja nisu mogli da ·se zabeleze oz:iJbljniji -rerzultati na planu elektri:flllis!aiaij•e. Prvi prodor ·elektrike na selo posle drugog sve~og rata zabelezen je opet na Koso'V'U 1946. godi.Jne, i to u Krusevcu, kod Pristine i selu Vel:ikom Rudaru, kod 5.*

Zvecana. Seoska domacinstv:a u Krusevcu do,bila su struju iz transformatorske stanice rudnicke j1a!me Krusevac, kojaje podignuta rndi snabdevanj a elektricno,m ooergij om postrojenj a rudnika lign1iita ,,Kosovo". Na shcan nacin uvedeno j,e ele'krtricno osveitlj,enj,e i u selu v,elikom Rudaru, koje se snabdevalo ·ener,gijo,m iz termoelekt:rarne Zvecan. NeraZJvijenost distributivne mreze i nedovoljnii ·kapacite1ti ,elekt!ro~errergetskih izvora nisu dozvo ljava1i da se preduzmu silri po,duhvati na uvodenju el~tricnog osvetlj,enj a u selia. Ove o:kolnosti bile su pracene i nedostartkom potrebnih materijalnih sredstava, jer u rto vreme finansijske mogu6n01srti z;emlje bile su usmer,ene ·na prioritertmje svrhe, (kao: razvijanj•e ,rudairstva, obnova i podii.12:anje novih elektroiprivrednih objeikata, Oibnova saobracajnih komunik!acija, podizanje ratom ostecene industri,j·e itd. S drug;e strnne, elektrifiikacija sela u Obla:sti billa je otezana i zbog udalj1enosti elektroenergetiskih izvom, ikoji uz to niisu bili mediusobno povezani. Talkva s,1tuacija trajala j,e sve do 1952. godi.ne, do ka!da se elektrificira prosecno dva do tri sela god:isnj,e. Tek 1952. godine zahe1ezen je osetan skok u tome i struju je dobilo te godine osa,m sela. Statistika je regi!strovala da je na Kosovu i Metoihi.ji t8!da bifJio elektrificiramo ukupno 34 rras·elja u ilrnjima j,e struju koristilo oko 1.400 domacinstava. Godina 1952. maze s1e smatrati sta:rtnom u pogledu br~eg prodiranj a •elektricne energije u 'kos1ovsko-metohij·ska sela. Te god:i>ne je predat na upotrebu veliki dalekovod 7,vecan-Leskovac, koji je bio od narooifog znacaja za Kosovo. To je ornogucilo da relatiwio lako diobij,e eleiktricnu energiju vise kosovskih sela, jer je tuda prolazio pomenuti dalekovod. Prva metohijS:ka sela elekitricno O'svettljenje su dobila 1949. godline, kada je pustena u pogon h.idro.e1'ektrana Istok. Piosto je ova elek:trana izgradena pr,eteznlilm de1om na dobrovoljnoj bazi graaana tog ik.r:aja, ·e1ekrtricna mreza od ovog energetsikog izvora nije bila dovoljno ,r.azvijena da prodre i u drug,e krajeve Metohije. Ta:ko su u to vreme struju doibila sela: f)makovac, Isitok i Donji fa.tok. To pred!stavlja srtart za ·aalje sirenje e}ektricne energije u Metohiji. 1

CVORIST'E REDA 35 I 10 KV KO J

UROS!EVOA

iSnazmiji prodor elektri.cnog osv·etljenj,a u kosovskometohiijska sefa dolazi nekoliko godina ikasnije, kada se pustaju ·u rnd tri vece hid:roelektrane, i to jedna za drugom (1stok, Dikanci i Koznjar). l!Stov:riemeno. pooelo j,e koriscenj1e da}ekovoda Dikance-Koznja:r-Pec. Ova elektricna magistrala obuhvata gotovo ci,tavu Metohiju i prola::m. kroz najgusce na1seljene krajeve. Sve to pobuduj,e ogromno interesovanje seoskog stanovnistva za uvoaenje elektricnog sve'hla u domove. U mnogim mestiroa ta:da poai'Ilje da ·se razvija pravi pokret eliktrifikacije, koji se siiri iz godine u godinu. Uz podstrek i materijalnu podrusku o,r,gana narodne vlasti o.rganizuju se dobrovoljne ra:dn:e akcije, masovno prikuplj,anje dobrovoljnog priloga i anga:fova:nje sredstava mesno,g samodoprinosa. U to vrerrne, do 1958, svake godine se ,elekitrific:ira prosecno po oko 10 sela. Najznacajnija godina u e1ektmfi'kaciji se1a Koso1V1skoMetohij·ske Oblasti bhla je 1958. Ta godina predstavlja i pre:kretnicu u oipstedrustvenom ii privr,ednom zi,votu u oelini.Onda pocinje da se ,reaJiizuje pO'seban kurs prufanja pomoci Federacije Kosovu i Metohijd., kao zaostalom jugos- · lov,enskom podrucju. Zajed:nica je izdvojila 50 milijaTdi dinara samo kao takozvana garantovana sredstva za linvestiranje u privredni razvitak ovog :podrucja u okviru 1P.etogodisnjeg ,platna. Te godine pocinju da se ulazu prv,e mi1ijarde dinara za podizanj,e nove industrije, a time se ostvaruju i prvi zadaci Petogodisnj,eg plaina provr,ednog razvitka Oblasti. Uskoro u vecim oentr1ma nricu prvi krupni industrijs1...1tl kapaciteti, a 2'Jaj,edno sa njima grade se i mnogoibrojna obj·e:kti drus·tvenog sta-ndarda. N agli porast dinamiike investicionih ulaga1nj,a, prn6en ukljuoenjem nekoliko hilj ad'a novi'h ·:riadniika u rprivredu, doiprirrelo j,e, p01red ostalog, i itome da licna primanj1a stanovnistva budu oseilno povecana. Na faj nacin, stvorena je jos jaca mat•erijalna ba:za za sire poduhvate u ,elektrop:rrlivredi, a posehno na ositvarenju sireg programa e}ektrifilmcij,e naiselja. Tako j'e 1958. godine uvedeno elektricno osvetljenjie u 34 sela Kos ova i Metohij e, sto je za p:r;eko cetiri pUJta vise u odrrosu na 1952. godinu. 70

u H

:> 0

i >-,

rJJ

:> 0

rJJ

Time je ukupan broj elektrificiranih naiselja u Oblasti dosrti,gao cifru od 113, da bi se dv·e godine kasnij,e povecao na 201. Posle pui%a:nja ,u pogo1n hidrole:ktrane ,,Dilmnce", draga1siki rkraj, na obroncia:na Sar....plam.i.Jne, pO!S1tao je pojam u e}ek(trirfikaciji s,ela Kosovsko-Metohiijske Obla1sti. Pored ostalog, clainovi Socii:jahstiokog ,saveza dmgaske komune doibrovoljnim radnim akcijama izgrardili su dalekovod od 15,5 ,k!ilomeitara, koji j,e povezao osam ·sela na podrucju op1stine. Gotovo sve raidove na podizanju dalekovoda obavili su gradani, a materi:jal j·e naihavljen od sredstava s1ak:upljenih dobrovljnim prilozim.a. Na isti nacin uvedeno je e1ektr1icno osvetlj,enje u svih o,saim sela, za koja je i podignut dalekovod. Za elektrif:ikaciju tog dela draigaske komune utroseno j,e oko 20 miliona dinara. Pojedini c1'anovi Socijalis1tickog saveza dali su 2;a eleikitrifi.tkaciju svojiih sela dobrovoljne pra.loge i do pol.a miliona dinara. Uskoro u ovoj planinskoj komuni na samoj jugoslovemsko-alibanskoj graini.ci nec.e brti ni jednog se}a, ni jedne kuce bez elek!tricn:og osv,etlj·enja. Kroj,em 1962. godine petrolejike ce se zadrfati samo na ba:cijama bogatih pasnjaka Sare. Takvim 11eziultatima ne moze da se pohvali ni jedna komuna Koso'V'sko-M'etohti.jske Oblaisti. Elektricno osvetljenje prodrlo je i do najvisih vrho,va Sar-planine na podrucju Ko1sova i Metohije. Na sev·ernim padinarma Sai:re, na J elovarniku, koj:i se naJ.azi na preko dve hilja:de metara niadimo.rske visine, podi,gnuta je mala hidroelektra:na, ciju turbinu pokrece voda sa minijaturnog akumulacionog j,ezera. Ovu malu akumulaciju sacinj,ava nekoliko r1ecica i potoka · Sare. Sarp,laniniska central.a daje siirruju planiinarskom domu na Jelova,rniku, koji se nafazi izna:d populamog odmaralisita Brezovica, kod idealnjrh smucars'klih terena, medu najboljima u ziemljri. Minij1aJtuma hidroelektrana na Sari za sada sluzi -samo za osvetljenjie planinarskog doma, gde se svarke zime okuplja V'e.liki hroj lj,ubitelja zimskih sportova iz cele z,emlje. Cine se n:apori da se pojaca snaga hrdroelektraine i <la se poidigne da:J,ekovod Urosev,ac--St<:rpce-Brezo,v.i.ca do smucarskih terena, sto bi omoguchlo izgr.adnjlU. uspinjace na 72

l\lIODERNA N]SKONAJPONSKA MiREZA I ULICNA RASVETA U PRISTliNI

STA.RI DEO PRIZRENA

J,elovarniku i obezbeid:'ifo ,elektrioou ene:r;giju za niz drugih turisili&:ih i sportsJ..dh obj,ekata u tom ikraju. Zamtnljiivo je da se u podnozju Sa:r-plani.:ne, u selu Strpcu, !i dalje zadrzalia srednj,ovekorvna va1jaonica za v:ailja:nje su!kma, ciji drveni mehanizam po'krece voda Lepenca. To j路e jos skoro j,edini tra,g koji podseca na -proslost i zaostalos1t, jer sva domacinstva Strpoa i drugu.h oikolnih sela doibi1a su e1ektricn:u ,energiju. Pored sarske hidroelektrane u Kosovsiko-Metohijskoj Obla1sti postoji jos nekoli:lm slicnih - minijaturnih eleik'trana. U Musnikovu i Musutri.stu, kod .Priz,rena, kao i u jos nekim meistima ove Oblasti postoje ta:kozvane hidroelektranie smes,tene u vodenicama-potoc-aria路ma. Ove ,,hidroelektra'D'e" pokre6e vodeni mlaz po,toka preko drveine osovine. Cersrto je to isti jaz koji danju pokre6e ka::men vodenice, a nocu ,,elektranu" . .Sve to pokazuje ogr,omne napore i teznje seoskog stanov:nistva Kosova i Metohije da sto pre <lode do elektricne eneirgije, j,er kako kazu oni, to znaC!i. o1Jvoriti prozor u s路vet, Prema poda:cima iz 1961. g,odine, najv:eci ,broj sela elektrificirain je u pristinskoj komuni gde je struja uvedena u 33 na:selj a. U :i:stockoj i dragaskoj opstini elektrificirano je po 27, a u kosorv:skon::rritrovackoj 25 naiselja. Po broju elektrificiranih naselja zatirrn do1aze: kosovskoka:menicka opstirua, opstina Zubin Potok, Urosevac, Lipljan, Leposavic itd. U pogledu ,elekrt:rifikacije najslabije stoje Klina, Malisevo, Glogovac i Orlaine, gde je eliektr.ika uviedena uglavnom samo u opstinskim centrima. U Glo,govcu je krajem 1961. g,odilne zabelrezen i interesantan kurri.ozitet. Tacno u pola noci kada su se u svetu ugasila e1ektricna svetla, da bi se oznacio dolaz.ak ,N,ove godine, u Glogovcu je te noci tacno u ponoc ug,aseina petrolejlka, :koja j路e m.estala zajedno sa starom godinom, ai !D!eikoHlko sekUJndi kaJsnije zablestala je sijalica. Time je sim!bolicno oznac,ena elekbri.fika:cli.ja prvog na,selja ov:e komune. 75

ELEKTRIFICIRANA NASELJA NA KOSOVU I METOHIJI DO KRAJA 1961. GODINE Naziv naselja

Ukupan br. domacin.

Broj eleik. domabn.

Godina elelktrifiik:ac.iij,e

N aziv naselja

Ukupan br. domabn.

Binac Vitina Grmovo Klokot Dmhes Kabas . Pofaranje

142 447 100 127 95 183 297

20 140 64 12 65 90 58

1955. 1955. 1956. 1961. 1955. 1955. 1961.

OPSTINA VUCITRN

26 27 567 11 9 26 23 7 67 19 27

1956. 1961. 1931. 1953. 1961. 1956. 1959. 1961. 19.59. 1956. 1954.

37 220 1.890 183 239

16 102 l.74G 16 37

1959. 1959. 1939. 1961. 1961.

68 67 645 33 95 62 49 42 193 52

Banjsk:a Dobra Luka Vucitrn Galic a Gojbulja Donj111Svracak: Nedalk:ovac Novo Selo Begovo Priluzj·e Slatina .Smrekovnica OPSTINA GNJILANE Vladovo Vlastioa Gnjilane Gornje Kusce Malisevo "76

Godina elektrifiikaci.Jje

--------

375 92 228 195 99

126 67 82 95 58

1959. 1959. 1959. 1959. 1959.

OPS TINA GLOGOVAC Glogova,c 136

1961.

Zegra Kmetovce Pas jane Prelepnica Silovo 1

OPSTINA VITINA

Bioj elek. domacin.

OPSTINA DECANE Decane Gornji Crnobeg Donj. C:mobreg Junik: Gornja Luka

236

177

1958 .

99 419 65

72 98 33

1961. 1961. 1961.

OPSTINA DRAGAS Backa Brod Belobrod Bljac Buca Brodosavce Brezna Brut Vr.aniste Globocica Dilm[lce Drag as Zapluzje Zgaitar Zrze Kuk:uljane Kapra

65 404 61 79 76 194 157 96 152 155 78 165 98 68 43 100 40

11 163 43 29 18 90 50 43 46 26 29 78 53 24 16

1958. 1959. 1958.· 1960. 1961. 1956. 1961. 1960. 1958. 1958. 1958. 1956'. 1960. 1960. 1961. 1961. 1958.

Naziv naselja

Ukup_an br. damacin.

Broj elek. dama6in.

Godina elektrifilkacije

Kosovce Kukli Beg Zjum Kukovoe Ljubovist,e Mlik:ie Orcusa Sainovac Rapca Lopuski Han

68 38 95 74 104 95 111 163

27 21 12 20 24 16 12 45 43

1960. 1958. 1961. 1959. 1958. 1958. 1959. 1958. 1961. 1961.

OPSTJ:NA v.AiKOVICA Brekovac 44 f)akovu.ca 2.897 Dev.a 54 Pasko.ta 39

8 2.500 37 18

1961. 1937. 1961. 1956.

2 45

1956. 1958.

8 18

1955. 1951. 1951. 1951. 1953. 1954. 1960. 1960. 1960. 1954. 1957. 1957.

---------

OPSTilNA ZJUM Donaj Krajk

166 76

OPSTINA ZUBIN POTOK Kov,ace 16 Z ubin P,oitok 27 Donji Ja:senov.iik 42 Prildvmica 44 Ugljar,e 39 Zupce 80 Citluk 26 J agnj,eniea 36 Prdez 18 R,ezala 41 Rujiste 33 Cabra 77

36 25 18 11 14 6 16 18 43

STUBNA TRAFOS.'DANICA -

PROI:ZVOD ,,EDE'K.'.DROKOS'ME'DA"

Naziv naselja

Ukupan br. domacin.

Broj elek. idamacin.

Godina ,elektrifiilrncije

115 106 36 109 83 73 101 95 51 47 102 37 95

23 22 10 82 42 2 23 18 163 220 19 41 38 11 40 47 17 41 24 31 36 41 22 50

1957. 1956. 1960. 1952. 1959. 1961. 1955. 1961. i949. 1949. 1949. 1949. 1957. 1956. 1954. 1953. 1959. 1959. 1955. 1949. 1949. 1959. 1957. 1950.

446 131

353 61

1939/57 1961.

77 44 106 170 198 109 107 71 260 363

OPSTiLNA KACANIK Kacairrik Denera!l J ankovic 80

Ukupan br. d:omacin,

Broj elek. dama6in.

God1na ·elektrifilkacije

1961.

66 59 42 23 54 72 172 113 21 51 16 104 31 68 17

19'58. 1958. 1957. 1961. 1958. 1958. 1957. 1958. 1955. 1958. 1955. 1959. 1958. 1957. 1957.

21 28 62 80 29 20 28

1961. 1952. 1956. 1946. 1961. 1952. 1947.

OPSTINA KLINA

OPSTINA ISTOK Banjica Banja Begov Lukavac Vrelo Dobrusa Dubrav,a Dragolj·evac Preka}e Durakovac Istok Gornji Istok Donji fatok Ljubovo Lugovo Ljubozda Muzevina Orno Brdo Staro Dvorane Studenica Suvi Lukavac Srbobran Tomance Crrri Lug Crnce

Naziv rra,selja

128

Klina

KOSOVSKA KAME'NICA Berivojce Veli.iko Ropofovo Gornj,e Korminj ane G1ogovce Domorovce Donj•e K011minjane K. Kamenica Kore tin M. Ropotovo Mo care Paincevo Ranilug Rabovac Toporrica Tomamce

114 97 81 57 117 126 218 202 30 55 41 179 42 163 36

O!PS'TINA KOS. MITiROVlCA B'anjska Valac V. Kicic V. RudaTe G. Zahare Lipa M. Rudare 6

39 34 175 86 47 30 31

Naziv nase1ja

Ukupan br. domacin.

Broj elek. domabn.

Godina e1eiktrifiikadje

Naziv naselja

Ukupan br. domacin.

Broj eleik. domaciin.

---D. Suvii Do D. Zabare Ziitkov.ac Zerovmca Zv,ecan M. Zv,ecan Matica K,orilje K. Mitrovica Mazie Prvi 'Ilunel Sv:injare Srbcwac Stari 'J;'rg Rudnik Naselje Sipolje Supkovac Malo Kicice

60 63 68 65 563 18 31 38 7.938 35 311 91 55 135 845 62 80 49

OPSTINA LEPOSAVIC Beluce 31 Borova 38 Koporice 14 Leposarvic 59 Lesak 112 Ostrace 62 Potkoonlj e 26 Pridvol'ica 17 Slatina 106

44 42 60 59 563 18 31 38 6.415 30 311 23 55 135 840 40 17 26

1947. 1958. 1952. 1953. 1933. 1954. 1953. 1952. 1931. 1948. 1959. 1952. 1954. 1930. 1954. 1958. 1955. 1954.

79 49

------

Janjevo Lipljian Magura Medv,ece S.taro Grndsko Suvi Do MiDena

720 371 175 53 68 122 30

54 312 175 45 46 73 10

1960. 1938/54 1927/54 1950. 1959. 1959. 1960.

OPSTINA NOVO BRDO Marevce Novo Brido

437 34

31 31

1952. 1952.

171 1.072

20 855

1959. 1958.

160

1950.

90 43 326 68 51 4.958 56 65 69

15 31 185 30 27 4.948 5Â·6 15 19

1961. 1950. 1957. 1959. 1950. 1934. 1950. 1959. 1960.

QPSTINA ORAHOVAC V:e.lika Krusa Orahovac OPSTINA ORLANE

31 38 14 59 112 57 26 76

1958. 1959. 1958. 1951. 1959. 1959. 1959. 1960. 1960.

68 19

1956. 1954.

OPSTINA LIPLJ AN Vrelo Vrsevoe

Godina eleiktrifikacije

Orlane OPS-TINA PEC Brefaniik V eli:ka J ablanica Vitomirica DUJbova Mala J a,blanioa Pee Radavac Ruhot Siga 6*

:-:::.c.::;;~\ ::.::i:-~

Naziv naselja

Ukupan br. do;macin.

Broj eleik. domaci'Il.

Godina eleiktrifilkacije

OPSTINA PODUJEVO Batlava Podujevo Surkis

158 628 Â· 49

25 554 20

1959_ 1956. 1957_

42 57 65 47 31 327 113 156 47 4.740

17 18 15 20

1958. 1957. 1961. 1955. 196L 1961. 1959_ 1957. 1960. 1928.

OPSTlNA PRTZREN Atmadja Dusanovac Grncare Landovica Nasec Zur Lju:blizda Musnikovo M. Krusa Prizren

27 30 20 17 4.559

1:1

(.)

p:;

fj :21

~ > 0 [/J

OPSTINA PRISTINA

[/J

;,::

Ade Babin Most Baksija Bresje V.elika Slatin.a Vragolija Gornj e Dobrevo Gracanica Devert Jugovica Donja Brmjica Kosovo Polje Krusev.a,c.

129 115 38 83 109 60 97 208 92 78 340 176

80 65 18 38 63 25 51 108 90 31 340 117

1953. 1960. 1960. 1954. 1960. 19591955. 1960. 1959. 1960. 1954. 1946.

0 0

;,:: p Q

> p

(.) H

< Es

[/J

0 >"<

< p:; Es

Naziy naiselja

Ulmpanhr. do.ma fan.

Kuzmin Leskovcic Laplj e Selo Lukâ&#x20AC;¢are Mazgi:t Milosievo Mako,vce Obil1ic Kojlovica Orlovic Plemetina Pristirn:a Preoce Prugovac V. Belacevac Ra1s:kovo Sibovac Sofalija Ugljare Crkvena V odica Caglavica

Broj elek. do ma fan.

72 66 144

55 29 40

79 40

111

101 13

60 325 40 31

105 5.834 65

85 180 27 87 22 91 89 95

325 10 19 43 5.767 18 20 74 7 37 12

90 75

Godina ele'ktrifilkadje 1958. 1955. 1961. 1961. 1958. 1957. 1961. 1953. 1961.

1960. 1960. 1928. 1961. 1961. 1960. 1959. 1958. 1951. 1954. 1954. 1961.

OPSTINA SRBICA Lavsa Novo Poljance Srbica Srednja Klina i Gornja i Donja Klina

STARA TRAFOSTANICA U PRLZRElNU

194

37 203

34 162

1958. 1958. 1958.

143

1958.

OPSTINA SUVA REIKA Musutiste 326 Popovljane 47 Suva Reka 253

26 12 217

1954. 1955. 1958. 87

Nazi:v naiselja

lTuurparn. hr. domacin.

Broj elek. domacin.

Godina elektrifilkacije

OPST]NA UROSEV:AC Bahe Bib a V:aros Selo Gornje N,erodimlje Doganjevo Donje Nerodimlje Zaskok J. Talinovac Nekodim Plesina Urosevac

56 42 53 140 30 100 115 49 86 126 1.689

41 21 28 50 24 20 8 45 25 H 1.600

1953. 1960. 1957. 1955. 1958. 1955. 1960. 1952. 1951. 1960. 1922/47.

OPSTINA STRPCE Berevce Goto-vusa Firaja JaZJince Strpce

114 73 34 102 Âˇ 268

52. 29 17 46 260

1958. 1960. 1960. 1958. 1958.

Napmi za elekrtrifi'lmciju povecavajru se iz godine u godinu, tako da je 1961. godine zabelezen rekordan broj eleiktri:ficiranih naselja. Te godine ele'krtrificir.ano je 47 sela i ukupan broj naselja sa elektricnim osvetlj'enjem dostiize cifru od 241 sela sa 46.877 domacinstava. Od ulkupno 147.478, koliko ih ima u Kosovsko-Metohijsik:oj Ohlasti elektricno oisvetljenje ie godine koristi s,vako trece domaciJDJstvo. I pored vehkih materijalnih ul,agai:nja i mobilnosti srtanovnrstva, teska zaostalos,t naisledena iz proslosti j OS se oseca u OVÂˇOj privrednoj grani. Kada se upoTedi koriscenje e1ekitricne energije u domacins:tvima KosoVia i Metohije sa 88

VISOKON:APONSKA MREZA OD 220, llO i 35 kv U A.K ..M.O. 31. DECE'MBRA 1961. GODINE Potes

HIDROEIJEKTRANA ,,ISTOiK"

ostalim kraj evtma zemlje, onda se vi.di da ova Obla:st u tom pogledu u znartnoj meri zaostaje iza vecine repUJblika i ops:teg jugoslovensikog pro1S!e'ka. . Stepen â&#x20AC;˘elekttrifikadje domacinistaiva po pojedinim republikama krajeim 1960. godine priikazuj,e ovaj pregled. RepUJblika

Srbij,a Hrva:tsika Slovenija BiH Maikedonij a Crna Gora JugosJ:avija AKMO 90

Ukupan broj Elektri.:fiicirana domacins1tva domafanstava 1.630.221 1.028.084 453.756 592.374 245.730 92.442 4,042.607 142.478

883.492 638.8~5 385.645 192.130 149.403 28.709 2,267.665 44.416

U Ojo-

54,2 62,l 85 32,4 60,8 31,3 56,3 31,l

Na:pon ukv

Zvecan - Stari Trg 35 Valac- Lesak 35 Lesak - Belo Brdo 35 Valac - Kosovo 35 Kosovo - Badovac 35 Badovac - Liplj,an 35 Ba:dovac - Marevce 35 Lipljan - Goles 35 Ma:r,evci - N. Brdo (ogranak) 35 Marevce - Bujainova:c 35 Butâ&#x20AC;˘elj - Valac 110 Valac - Pee llO Liplj,ain - Urosevac 35 P.ec - Decane 35 Decane - HE ,,Koznj,ar" 35 Decane - Dakovica 35 Dakovica - Prizren 35 Prizren - HE ,,Diik:ance" 35 Kosovo - Dobro Selo {ogranak) 35 Valac - Zvecan (cvor Trepca) 35 Zvrecan - Superfosfat (ogranak) 35 Leposavic - Kopric (ogranak) 35 Kosovo - Pristina 35. Ibarska Sla:tina (ogranak) 35 Kosovo - Krusevac 220 Ograna:k - Kosovo 110 Lipljan - Prizre[l 35

Godina Duziina trase u kim izgratlnje 11,70 39,22 11,00 40,29 14,00 12,00 24,20 11,50

1930. 1947. 1947. 1950. 1951. 1951. 1951. 1952.

2,70 46,30 129,50 59,00 18,60 17,40 12,00 21,54 40,00 31,00

1952 1952. 1955. 1956. 1956. 1956. 1956. 1956. 1956. 1956.

3,50

1957.

2,97

1957.

2,20

1957.

10,10 5,30 0,30 lll,92 1,30 51,00

1955/58_ 1959. 1959. 1960. 1960. 1960/61.

Potes Ogra:nak - Kosovska Mitrovica Dakovica - Ornhovac Ogranak - Zur

Napon u kv 35 35 35

Duzina Godina trcrse u km izgradnje 0,41 19,24 0,75

1961. 1961. 1961.

GRADSKA VI<SOKON.NPONSKA l\lDR E'ZA Pristina 10 21,63 Kosoviska Mitrovica 10 10,40 P.ec' 10 8,28 Dakovica 10 6,50 Prfaren 10 9,50 Uros·evac 10 · 10,20 Gnjilane 10 3,03 Vuci<t:m 10 0,99 Zveca[l 3,3 5,80 Vitina 10 0,80 Lipljan 10 1,45 1

U KM. 1928/61. 1930/61. 1934/1960. 1937/60. 1928/60. 1946/61. 1960/61. 1961. 1946. 1960/61. 1960/61.

OKLOPNA 'DRAFOSTANICA 10/0,4 KV U PRISTwNI

DALEKOVODNI DUPLI BETONSKI STUB IZMEDU DECANA I PECI

Elektroprivredne organizacije

Sv;e do poslednj,eg rata na Kosovu i Metobiji ne ·moze se govoriti o siarm.osilalimm ,elek!twp:civrednim orgarnizacijama. On!dasnj,e elelktrane sa mamn kapacitetima i nIBkom potrosnjom \elektriCTI!e energije ni'su 2'lahteval1e poseooe OTganizacije za di:st:cibuciju. Distributiw:ra sluzba, ukoliko se OII)la mo~e smaitralti kao taikvom, bi}a j·e u sastavu pojed1nilh opshnskih odse1ka. To se uglaivnom odnoshl.o na potrosnju e1ne11gij,e koju su proizvodile jm11ne elektrane. Te sluzbe :su bile isk:ljucivo lok:alnog karakltera ~ao sto 1su bill.e i ,e1ektraT.1Je u to doba, koj·e su izgradivane za podmirenje potreba: meg podrucja. Ca:k i takv:e s1uzbe rpostojale su samo u vecim mest:im:Jlai Kosov.a i Metohij,e, !kao u Prizrenu, Pefa, iK.osoV'sikoj Mitroviici, Prilitini ilbd. Takvo stanje organi2'Jadje di!stri!buhlvne sluzbe zadrzalo se sve do 1947 godine. Tada se u ovoj Obla:slti_ prvi put formiraju ,elektroprivredina preduze6a, koja: nose naziv ele!ktTicne oentra1e. To, medutim, jos nisu bila u p1mom snrislu r:eci rpI1eduzeca sa ·saimostalnim posfovanjem, vec su svoju delartnost razvij:ala ugl:avinom u okviru komunalnih orga:nizacija opstina u cijem scJJstavu 1SU bile i ostale sluzbe kao: ,sluzba za odrfavanje gradske cistoce, vodovoda, kanalizacije i druge. Ubrzo zatim, j,acanjem materijalne baze eiekitwprivrede i pmastom potrosnje energ,ij e, fomniraju se prva s.aimostaJ,na p:r.eduzeca za distribuciju :elektricne energije u Prizr:eniu, Kosovskoj IM:i,trovici i PI'listini. Dvie godine lkasnije diisrtrtbutivna preduze6a esnivaju se i u Peci i Istoku. Vecina tih orgaliliz,adja, koj,e su uj,edno i odraz iladasnjih prilika, u jos neraizvijenoj eleiktroprivredi, egziis'tiraju sve do 1950. godine. Donosenje Zaikorra o raooickocrn ·samoupravtljanju u zemlji izazvalo je krupne proroene u citavoj pirivredi, a to 1

P>RIKiLJUCNI VOD OD 35 KV TS 35/10 KV PEC

j•e imalo vieli:lrng uticaja i na orgianizaciju e1ektrop:mwednih pred1Uzeca Kosova <i.Metohije. Pr.edaja prirvDesfnrlih predruz.eca na upravljanje radnicima, podstaiklo j.e ini.djativu radnili ko.1ektiva ,za poboljsanje orgainda;acije rada Ii unapreaenj.e privredne die1'ai1mosti. U to VTeme nastaj,e novo poglavlj.e u upravljanju privr,edn'rm pred110ecirrna i u razvitku ·ellektrorprivrede na Kosovu i Metohiji. Prv,e radnick!e save,te elietroprivir,ednih preduzec-a sacinjavali su radni kolektivi u celini, s obzirom da nj:ihov •broj nije prielazio preko tridiesiet upos1eni.h mdnilka. Pocetak delovainja pnnih organa ra,dnickog samoupravlj·am.ja na Kosovu i Metohiji obelezen je krupnim poduhvatima na izgra!dnji elektoenergetskih izvora, a naroci.,to prenosnih postrojenja. Pored ostalog, istvar~ju se prve :konture si.,stema za distribuciju ,elek:tricne energije u NR Srbiji, koji obulhvata i veci .de Kosova. J a:canj·e materijalne baz,e e1ektroprivirede, na:rocito izgradnja da1ekovoda i povezivanje energeilskdih i,zvora uslovlja~a form.iTanje veci.b. distmbutivnih organi.zacija, ikoje zahvataju sira podrucnj a Oblasti. Tri godine posle uvoc1enja radn~ckog samoupravljanja osniva se u Obilicu, kraj Pristine, preduzece za proizvodnju i distri.,buoiju elektricne energij,e ,,Elektrokosovo". Ovo preduzece bavailo se iproiz;vodnjom i di.Jstri.,bucijom elek:tricne energije na podrucju Kosova, dok su u Metohiji i dalje delovaJa lokalna prnduzeca ove vrste. Nesto kasnije, po uzo-ru na Kosovo, u Metohiiji se formi.ira pred'uzec.e za izgraidinju i eksploata:ciju hidroele'ktrana, dalekavoda i transiformatorskih stainica u Kosovsk.o - Metohlsikoj Ob1asti ,,Elektrometohija", cij,e je ,sedi.Jste bi.J.o u Pe6. Ovom preduzecu 1957. godine p:mpajaju se elekrtricne oentrale iz P,eci i Isto!ka. Pored ()IV'e dvie vece e1eMrane--elektroprivredne orgamizacije, preduzeca zia distdbuoiju elektricn:e eneirgije postoje jos u Pr:iizrienu i u Kosovskoj Mitrovici, dok je ovu sluzbu u gnjilanskom kr:aju odrzavalo distributivno· prieduzece iz Leskovca. Razvitaik elektroprivrede u Kosovsko ....Metohijskoj Ob-· lasti prevazisao je ubrzo i OV7U organizaciju distDibutivne· sluzbe sia pet preduzeca. Citava Oblast Kosova i Metohije.:

100

pov,ezana j e mrezom da1ekovoda, a proizvodnja elektricne energije u svim izvorima slinhronizuj e •se pr·ema mogucnosttma i potrebama privriedie i si•rolke potroS'Ilje. Protzvod. nja ,energije 1957. goiliine 111dvostrucuje se pustanjem u _po1gon hidroelektrana ,,Iis1tok", ,,D:iikrunoe" i ,,Koznj ar". Energ.etski objekti Kosova i Metohije time dobijaju jos oko deset MW nove insfa.l:i:san,e sna:ge. Ra:dnickli. saveti elektropr-ivredn:i<h orgainizacija Kosova i Metohije poem.ju ozbiljno da Tazmatraju novonaistalu situaciju u razvitku svoje privredne delatnosti. Organi radnickog :sarooupravljanja sve vise isticu ,potrebu rentaibiilnijeg poslovanj a ,elektroenergietskilh kaipaciteta. Pored os,talog, dolazi se do zaikljucka da se pojedine manje :lektra:1e sa diz.e.l agregatima, zbog visokii.ih troskova pro1zvodn1e, izbace iz upotr,ehe. Umesto to,gia, objediinjuje se proizvodnja i malksimalno se kori.,ste novoizgraaeni eneTgetski kapaciteiti:. Ulazu se: i napori za· usaivrsaivanje orgau:i:iizacij e ele'~troprivredne sih1zbe u Oblasti. U ,sk.laidu ,sa nolV'io:n prop1sima o poslo!Vanju e1ektroprivredniih o:r,gianizacija, pocetkom 1957. godine raidnicki saveti d!istri,butivnih preduzeca u Obilicu, Peci, Prizrenu, a nesto kasnij,e i u Kosovskoj Mitrovici, donose odluke o formirainju jednog jedinstvenog preduzeca ove vrste za ciitavio podrucje Kosovslko-Metohijske Oblasti. Tuko je prvog iula 1958. godine osnovano preduzece :aa ,dis.tribuciju elektricne energije ,,Ele'ktrokosme:t" sa sedistem u Pristimi. D:imamican razvitak e1ektropr.i..vrede usloviio j,e da u ovoj privred:noj grani dode do iniJegracij-e mnogo ra,nije, nego kod ostal:i<h grana privrede koj•e taj proce:s ziahvafa tek pocetlkom 1962. godine. Formi.11a[ljem preduze6a ,,Elektrokasmet" dolazi do potpunog objedinjaivanja raspoloziv.ih sr,edstava i kadrova, sto stvara uslov,e za brzi i sistema1Jski razvitak elektroprivriedne defatn01sti na Kosovu i .Metohiji. U ,,Elektrolkosmetu" prvi put se obj,ediinjuju sredstva fondova, cime se stvaraju Vlece :mogu6nosti za izgradnju novih, prosirnnj1e i odrfa.vainje ,prostojecih obj,eka:ta. Posle nekoliiko r:neseci od osnivanja, pred'U!zece ,,Ellelktrokosmet" preduzima oz.biljne poduhvate na prosirre-

:!J 0

nju mreve za pr-enos eil1ieI"gJ.J'e i podiizainju niza kljucnih objekata. Ta:ko se 1959. godme u Gnjilainu, Urosevcu, Peci, Frizrenu, Daik;orvici i Lipljanu pod!izu nove transforrmatm-ske ,s.tanice od 35/10 tkv i dalekovod od 10 kv na potesu Gnj'ilame - V.iitina. Svi ovi obj·ekti pusfaju 1se u mid 1960. godine, a za nj·ihovu ~gradnju ulozeno j,e oko 116 miliona dinara. Obim investicionih radova u narednoj god.mi jos vme se prosirujie. Godme 1960. pocmje i d.zgradm.ja jednog veoma znacajnog objekta, dalekov:oda 35 kv 1.Jipljain - Suva Reka - Prizren. fatovremeno izvode se a:-,adovi i na :ia:ga:'adnji dalekovoida od 10 kv na po.tesima: L:ijpljan - Jam.jevo, Kosovska Mitrovica - .Zibk!ovac, ka:o i na izgradnji tTansformatorskih stand.ca u Vucitmu, Klokotu, Vttilni i Kosovskoj Mitrovici. Za ovu svr<hu 131ngazovaino je 200 mmona dim.aria. Sve .te objekte, osim dalrek!ovoda Lipljan - Suva Re\ka, izgraidilo j e prieduze6e ,,E1ektrokomnet" u 1sopsitvenoj reziji. Raidovi na daJ.ekovodu Lipljan - Suva Reka - Priz:r,en nastavljaju se u sledecoj godini, !k:aida j,e za investiciqna ulagam.ja u .e}ektroprivredu ove Oblasti odobreno ponovo 200 miliona dinara. Vise od polovme tih sT1edstava utroseno je za zavrsne radov,e na ovoi:m. objektu, koji je pl.listen u rad <kriajem 1961. godine. Dovrsenj,e dalekovoda Liplja:n - Suva.Rek!a - Pr.iizren ,bilo je od ve1ill.wg znafaja za si:gurnije i potipumije snaibdevanj,e eleMricnom energijom citavog pudrucja Obla,s:ti, naTociito juzn:iih delova Metohije. Time j,e zatvoren kruzni prsten dalekov,oda u ovom kraju. Pored ostalog, oviaj novi prenosni objekaJt omogucio je da se otkloni usiko grlo i smanji opterecenj,e prienosa eliektricne energije na dalreikovodu Pee - Koznjar - flakoviJca - Pr.izTen. Takoc1e je ohezbedieno da na citavom podrucju Kosovsko - Metohij•ske OblaJSti ne dol!a:2li. do v,ecih zastoja u radu privrednih ka;paciJteta i javniih sluzbi uslred ev,entualmh kvarova i prebda na pojedinim energetsk1im postrojenjima. U toku 1961. godine podignu1i su i dalekovodi od 10 kv na potesmia MiTiena - Komoraine ~ Glogovac i flurakovac - Klina. Isti tempo ula,ganja na:stavlja ,se i 1962. 1

103

gomne. U toj godini podizu s,e dalekovodii reda 35 kv Dakovioa - Orahov,ac i Kosovo - L:iJplj,am., za:t:im transformatosike stanice od 35/10 kv u Orahovcu, Duralkovcu i Decam.u. Ovi obj,eikti treba da omoguce bde prodiranje elekrtricne energije u podrucja koja jos ni!su elektrificirana. Isto taikoÂˇ, preduzece ,,1Elektrokosmet", u zajÂˇedm.ici ea narodnim od!bori:ma opstina, i:zvodilo je obimne rado,ve na prosirenju i rekonsstrukcij,i gradskdh niskonaponskiih mre:za, kao i izJgradm.ji transformatorskih stainica. Na taj :n.aciln u velikoj meri je poboljsano snaibdevanj,e .siro~e potriosnje ele!ktricnom energijom i osetno su smanjeni gubici energije u mrezi.

Proizvodnja i potrosnja

elektricne energije

Osnivanjem jedin:stvenog dist:rtl!bu1Ii:vnog prreduzeca za citavo vodrucje_-Kos9vsko - Metohij\Sl'.ke Oblasti osetno j,e poboljsano snaibdevan.j,e eneirgijom siroke potrosnde i privrede. Odg·ovarajuce sluzbe preduZ1e6a · ,,E1ektrokosmet" jasnije su sagledale potrebe u potrosnji i mogucnosti za potpunije koriscenje postojecih -elektra:na u Obl1ooti. Isrtovr~eno posti!g,nrulta je pUiO'a usklactenost potroooj,e sa proizvodnjom i nabavilmm potrelbmh ko1icina elektricne energije. J.os :i,ste ,gotdme kaida je osnoviam.o pr-eduzece ,,Elektrokosmet" na citavom podrucju Kosovsko - Metohijske Oblaisti pocela j,e rnaglo da raste potrosnja energij-e. Upraivo te godine prd.stupa se reaJ.izaciji petogodisnjeg plain.a privredno,g razvirtika Oblasti, odnosno ostvarenj>a posebnog kursa Federacije na prufam.ju pomoci za br:zJi razvitalk ovog za:ostalog kraja. U Peci, Dalmvi!Ci, P:ru:z,r€'DfU, Gm.j,ilanu, Kosovskoj Mitrovici, Pristini i drugim. mesilirma O'blasti gotovo istovremeno pocnj·e izgradnja oko dvadeset krupnlih privredmih objelmba. Ti obj ekti od prvog dana izgradnje u!kljuc-eni su u di!stributivnru mrezu ,/Elelktroll-msmeta:" za snaibdeva:nje ene:rigiij:im. Talko je 1959. godiine p~ko di'Stributivne mreze pr,irrw.j,ano 43,200.000 KWh energije, sto je za pr.eko j·eidne rtrrecine vis-e ne,go u pr,ethoidnoj ,godini. To, medrutim, ne daje potpunu sliku ukupne portrosnje elektricne -energij-e u Kooovsiko - Metohijslkoj Oblasti, jer najv,eci potroisac €[lergije, rudnik i top:i!onica olova i cinlka ,,·Tr,epca", snalbdeva se iz sopstveine ·termoelelktraine u Zvecanu. Talko nag1i porast potrosnje energije nisu biili u stainju d,a podmiru.ju lokalnd. energetsld iizvord., pa su izve1

107

sne kolicine energij,e naba:vljane pr.eko e1ektroenergetskog sistema iz Narodne Repuhl.ike Srbiije i drugih krajeva zemlj路e, lkao i od ,mdustrijskth 路elektrana u Obla:sti. Dirnamika brzog poras1ta potrosnj e elektTicne energiije nrus,tavlja 路se i 1960. godirre, ma,da u nesto ma:njem obiJmu. Te godine ulk:urpna potrosnj a wbelezila jte porast za oko 13'0/o u odnosu na 1959. god!irnu, upravo utroseno je 5,200.000 KWh energije vise. Prema energetsiltin.n bi1ainsima 19i61. godine, potrosnja elektricne energije u Kosovsko - Metohij'Skoj Oblasti dostigla je najvisi nivo dinamike poriasta. Celokupna potrosnja energije u ov-oj Oblas;ti arpsoribova,la je 66,200.000 KVVh elektricne .energ,ij1e, sto j,e pr,eko 18 miliona KWh vise od potrosnj e u 1960. godini. V!isolm. porast potrosnje uslovljen je pusta:njem u rad vise norvopodigrrutih industrijskih kapac.itetia, cija j.e izgriadnja Zlaipocela pre dve godine, kao i prosirenje v,ece,g broja mdustrijsikili ii 'fUdarsikih pogona. Od poseb!nog znacaj,a je to sto je 1961. godine dos1o do velikog povecanja potrosnj e elektrione energli,je u domacinstvima. Domaci!lJStv;a su, naime, ucestvovala sa preko 29'0/o u ulkupnoj potrosnjii. To je rezultat naglog prodiirianja termickih ap-ar:afa u gra:dska domacinstVJa. Rac'l.llD.a se da j路e za poslednje dve godiine uneto u doma6instv,a oko 15.000 v;eciih termickih aiparata. Zivotni standard graaana Kosova i Metohije, a narocito u vecilffi gmdsiklim i industrijskim centl'lima porastao je <lo te mere da se savremeno doma6instvo ne moze ni zamis1iti bez ielektricnih stednj,aka i drug.iih vrsta termickih aiparata. Poslednjih godina 0 setno su pora:sla ula:ganja i za podizanje saV!'emeino oipremljenih objelkata drustveinog standarda. Za rtu svrhu svalke godine se izdvajadu ISIVe veca sredstva. Elektriona ,energija u sviim tim obj ektima ka:o sto su: zdravstvene i prosvetnie usitanove, ku1turne i naucne institucije, drustvena rshrana u mdniim. kolekbivi;ma i vecim gradovtma itd. nari.l!azi na sve ve6u rprimenu. U iKosovskoj Miitrov'i.ci, na rprirner, podiigrmta j,e fa1brilka h.Tain.e, prva te vrste na Kosovu i Metohii.ji, u kojoj se za radniike ,, Tre;pce" i .ostale graaane ove komune proizvode sve vmte 1

108

DUPLJ: DALEKOVOD NA POTESU DECAN.E-PEC

hrane. Pos·troj elilja ov,e fa:brike, kiod.a mogu da proizvode do 20.000 obroka hrane dnevno, potpuno su automatizovaina i rade n8: elek:tricni po?'Oln.. Slioni objekti d.rustven:og stanidarda poddignurt1 su u svn.m vecirrn .potrosackim i <i.ndustrijskim centmma ove Oblasti. 1! narei~ goclirnaima ocekuj•e se jos brzi porast potr:os,;1Je elektmcne energij u do,ma6im:stV1ima i oibjektirrna d!'U~enog standarda. Osrum: ve6e ori.jentacije porodic:nih budzeta na nabavku elektrionih ,apa11ata za domacinstva, to nagovesiava i u\kljucenj e jos oko 40.0_00 noivih <radniika u privr~~u i ja'V'ne sluzbe ove Obla!srti do 1965. go!dine, kaiko je predv:i,a~o pe~~godism.jirrn planom privDednog razvirflka Kos5>va 1_Meto'hlJ e .. Kao rezu1tat tBJkvih privrndni!h i opstedrustveinih kretanJa do kraja 1963 .. godine treba da se pov,eca 1icn:a potrosnja grad:anra za 11 ,procenata. iPrivreda K:osovsko....Mletohljsike Ob1a:sti u narednim godinama takod:e 6e apsorboviatii mnog10 viece kolli.cine elektricne e~ergije. U .toku 1962. i narednih ·godina dovrsava se neik:o~ilko ikruipnili _oibj ~kiata, kao sto SU: fabrika 'Superfos~:3:ba 1 SUl;li:orne kri.seline u Kosovskoj Mitrovd:cli, industr1Jia. pamucn.m '1:Jkanin.a u DakorviJCi, gnjilansk!t r1Jeksrtiilnii kom~·mat, nova falbrika savijeamg namelSltaja u Uros:evcu i drugi. :rstovremeno pociln.je izgrndnja fobrike ofovni'h akum:1lato~8: i po~trojenj,a Zia elektrolizu cinka u K:osovskoj Miitrov:i<:1, fa1?r;iikte gume u Su:voj Rem, rpI1edio1I1ica palmukia u D_akov1c1, _Pnwenu, Pristini s·a isturenim pogon:iima u olkolrum mest:mn'.3-, fabr:iike ~a proimod!nju ele!ktroma:terijala u K<:>·so~ ~?lJ:1, mod:e:nih ?-otela u Priizrenu Ii Kiosovskoj Mrbro~nc1 i mza drugih pnvredm:ih obj elmta. Organi ra:dnickog samoupravljan.j,a preduzeca ,,E:l!ektrokosmet" ulozi1i su posebne na:pore za i.smanjenje gubiitaka elektricne eneTgij e U distrubUtiV'IlO,j rm.rem U cemu SU postignuti znacajni rezultati. Boljom organizaclijom rada, b1a~ovre1:1emm otklanjanj,e,m ikviarova i vecom brigom za odrzavanJe elektroenergetskih postroj,enja, broj ispada na pren:osnoj mrefa sveden j e na minimum, cime SIU postig-.o.ute znacajne ustede. Gubici na IDI'ezi 1959. godine iznosili su 20% od ukupnog konzuma, dok j,e taj procenat u 1960. god.mi smamjen na 19,56'0/o, a 1961. goilin1e na 17 ,30%. Ove v

1 ~

110

ustede postignute SU vecim ZJalaigianjiem c1anova radnog kolekrtiiva, a narocirto delovanjerrn principa rasrpodele doib.otka i posfovanjem preduzeca po ekcmomskim j eclinicima. U cilju sto :tacnlije,g 11:tvrdlivanja guhi.talm po pojedirnim punktovima mon.tira:ni: su mern:r ure1aaji za rprotoik: em.ergije. Ubuduce oc.ekuju se jos vece ustede elektricne ooerigije putem; smanj·enja gubiiitaka u prenosnoj mrezi, jer su za to neposredno zainteresovane sve e'konomske jedilnJice preduzeca, da bi :time ois.tvarilre r viece liooe doholtke. GU1brcli ,elektri_cne ene:r,gije u diistriibutiivnoj mrezi u narednim godilnama dovesce se na rrajmanju meru. Za rbu svrhu izdvajaju ise znacajna materijaJ.na sredstva iz fondova preduzeca i :1nvesti,cionih z,ajmova. Predvideno je da se do 1965. godine izvrsi mode:rnizacija vieceg diela distriibutiVDJe prenosne mrieze, za sta: ce ,se .u1oziti h1:iiZu tri milijrarde dinara. J.ednu milijardu dinaria od toga obee?;bedice preduze6e ,,Elekitrdk:osmelt" :i!Z sorpsrtvenih fondmra. U distributiivnoj mrezi Kos ova i Metohij e prvi put ce se uvesti i savremeni srignalno-s1gurrrwsna. ured:aji. Uskoro ce sve velike transforma,torske staniice na podTucju Oblasti btti pov,ezane vi.JSokofoekventnim t:ra'IJ.Z!istorslk!im uredajima za viez.u Ii automatskim siignalnim ureaaj,ima. To ce omoguciti da se skoro istog treinurtlka uspostavi veza izmedu energetskih 'Po\Stroj,enja, usitanoivi ikrvar na elekrtricnim da1ekovodima i otlklotni u naj'.kracem :roku. Uz pomoc i podTsku Sekreitarijata za industrliju i saobracaj Izvrsn01g veca Narodlilog oldbora A:KMO u preidUJZe, ,,E1ektrokosmet" mzrnd:en j,e petogodisnji ' pl.m daljeg cru: ::prosirenja mreze za prenos e1ektricne ,energije na Kosovu 1 Metohiji. Perspe!k:i1Jivni pkm pr,edVrrJd:a da se radovi na rekonstrukciji Ii prosirenju mreza za rpI"enos i distribuciju energije obavie u dve ·etape. U pr,voj fazi, koja ce se okoncati do 1963. goc:line, :i:21gy,adicie ,se novi dalelkoivodi od 35 ik:v na po tesima: transfol1l'.Ilatoraka stanica v;eliko Kosovo ~ Lipljan, Dakovica - Orahovac, zartim idalekovodi nizeg napona Orahova:c - Malis,evo i Urosevac - Strpce Brezovica. Isto talko, bice dovrsene nove itarnsformatorske stam.ce od 35/10 kv Prtl.sitina II, u Daikovic1, Deform, Orahorvcu 1

111

i Suvoj Red. PoT1ed toga izvrsri.ce .se rekornstrukdja transformatorslci.h sta,nioa i povefati nji:hoV'a ISilaga u Gornjem Kuscu, Prizrienu i Da:kovki. U drugoj fazi petogodisnjeg p1ana razv1tk1a dektroprivrede izvodice se radoVli na izgradnji vise novih daJ:eko- • voda sa :rraJ(l[liilll narpo:nom od 35 kv. U ovom :riazdoiblju podicii. ce se dalekovodi: Vailac - SUJpkov:ac N, Vale:c Zviecan - Supikovac I, SUiplkav;ac I - iSuplkovac II, Vucilbrn - Srbica, Pristina I - Pristina II - Kosovo Po~je, Badovac - Marevce, Kacainiik: - Dj·eneral J ankovic, Durakovac - Klima i Gnjila1IJJe - Vitri.rna. U planu je i i~grad.nja velikog dalekovoda reda 220 kv od .terrrnoelektrane ,,Kosovo" u Obilicu pDema NR Makedoniji. Ovaj objelkat treba da prenasi ogrom.ne kolicine energijie :i.z kosovskih rtermo•eleiktrana za skorpsku ze1e:oa:I"U, cija j1e izgradnja u toiku, i druge oibjekte u Maikedoniji, a Fr.eko pos<tojeceg :sistema ,energija sa Kos ova prenosi6e se i na druga poid'rucj a Srbii.jie. U dl"'Ulgoj fazi izgriadnje rpredvi:deni .su obi:mni radovi na ipodiza:nju siest novih i DelkoiDlSltrukciji. osaim postojecih tr.ansformatorskili s;tanica. Nove transfomnatoTske stanice i:zgr.a:di6e s,e u Marevcu, Lerpoisavicu, Sribici ,i KLini, dok ce se rekonstrukcij a izvrsiti na t:ransformatorskim stanicama u Badovou, Ropotovu, Urosevcu, Kosovskoj Mitroviioi, Peci i Prizrenu. Vr:se se posebrne studij·e za izgradnju transfonn,atorshlh stanioa od 110/35 kv na Kosovu i Metohijii, koj,e zajed.no Sa postojecim objektima treba da omoguce pl'lern.Os vecih kolicina eiliekltriooe ,energij1e u ·sve ·potrnsaoke centre, kao i potpunije podmi.riV'anje po1trosnj e. Na kr:aju 1965. godline ulrupna potrosnja efl.eifutricne energije u Oblaisti, ka!ko se predvida, iznosic.e 540 miliiana KWh. 1

Radnicko samoupravljanje

Mladli. organi radnickog samoU1pravljanjia preduze6a ,,Elelktrokoomet" za tri: ,godine svog rada poilmzali su v,eiJ.iku zrelosrt; u resavanju krupmh i vrlo ·slozenih zadat1aJm. Pod njiihovim ruikovodistvom, za trli. god:ine delatnosti ukupan priliod preduzeca s,e utrostrucio. Radni&i sawt i upra,vni odibor, sagleda'Vajuci za!datke preduze6a, narocitu paznju su posv,etili boljem porvezivanju e1ektroenerg.etskih izvora i razrviijanju diistrilbutivne mreze. Do 1962. goditne za ·ile ,svrhe ulozeno je rpreiko pola mildij1arde ddnara. Posebna pa2mja j e posvecena elektrifikaciji sela, strucnom obrnzovanju lmdrova i usavrsavanju metoda rada orgaina r1aidnicikog samoupravlj,anja. u pr,eduzecu je orgaruzovano vise kw:iseva za strucno osposoiblj avanj e raidnika. Preko njii:h stotiinu c1anova !k:olek,tiva stice poitrehne strucne kvalifi:kaoij·e za o:havJ.janje raznih specijalnosrti u ·eiLelktiroprivr1edJnoj id!elatnosti. Stru~ cno obrazovanj-e T1aidrnikia predstvialja jedan od prvoriazrednih zadatalm samoup,ravnih ongama ,,E1elktrnikoislmeta". Zbog to,ga je sacinjen peri.spektivm. pla!n zia 1s istematsko U71dli.zanje i osposoibljarvanje ·lmdrova za ,poj,ed:me -struke i specijalnos.ti. Prema ovom programu predvida se da krajem 1965. godi.ne 90% zapolSiJ.eno:g osoblja u prieduzecu poseduje odgovarajuce kvialifilkacij,e za poslove koje obavlja. Od znacaj:rl'iih odlu!ka, koje je doneo raJdnickli saivet ,,EJ>ekltroiko1sm>erta", posebno sie ilsticu one koj e s'e odnose na prufalnje poonoci ovog koleik.tirva u ot,varnnju Vise tehmcke skole ii. Pravno-ekonomskog fakulteta u Pristini. U t-e :i.institucij e preduzece je uputilo na skolovanje nekoliko c:!:anova ko1'elktirva. 1

115

Do 1962. godine u upr,avljanju pred1112Je6e1m ucesitvovao je svarki driugi radnik ikroz razne dbliikie 1saimoupTavljanja. Za njih j,e organizovano 1Vis1e [kurseva i ,se:rmnara 2la ekonom.sko obrazovanj·e, sto je doprinelo da se preduz.ece brze uklopli u nove uslove privredivanjia. Usavrsavam.j,em demokratskog mehaniz.ma radrui.ckog samoupmvlj,ainja omoguceno je neposredno uces6e svi.lh radnika u rukovodenju preduz.ecem preko z.borova proiz.vodaca ekonomski1h jedinica. Pri.menom <ruovog prirn:cirpa raispodele dohot!ka u predu:cecu ,,Elektrolkosmet" formirano je 11 ekonomskih j edinj,ca, kojima 111pravljaju Ziborovi r,a,dm,ikra. Ekonomske jedinice su formiramie pr1ema ,poslovmoj ,poli:iit:iiCi preduz.e6a i smern11ca,ma daJ..j1eg raizviJtka i one trr,eba da .obezbede brze prosirenje i rnz.vijanje osnovne de1a1mosti, kao i jacanje mate:mj,aln_E! baz.e z.a ·prosirenu Deprodukciju. Po1:irtrukom raspodele cistog prihoda i licnih dohodaka, ekonom.ske jedinice takode treba da abezbede najekonomicnije poslovanje, smanjenje gubita&a energije na d1st:mbutivnoj mrezi i pove6arnje prouktivnosti r,ada. Uspesi .ekonmnsiki!h jedinica mere se po pr,euzetoj i isporucem:oj ko1ioimii ielektricne energ,ije, smanjenju gubitaka na mrezi,bl1a;govr,emenoj naplati potrazivanja od potrosaca, realizovanoj proizvod!nji einergije u sopstveni,m ele:ktranarna, odrzavanju preno,s,nih obj4rnita :i!i::d. Na osnovu toga ekonOIIlllske jed:in:iice donose svoje godisnje p:Lam.orve poslovamj,a, ik:aji se usrvajaju na zborovima radnika. · Ekonomske jedinice preduz.eca, koj e su formiirane po poslovnicama, pogo[lima i sluzbama, vec u prvoj godini raida postigle su z.nacajne rez.ul1Jate. One su se vrlo brz.o afirmisale kao nosioci stvaranj1a novih odnosa u -kolelktivu. Ekonomske jedinice pri poslovnicaima preduz.eca u Pristmi, Kosov,slkoj Mitrnvici, P eci, :EJalkovici, Pri,zrenu, Uro§evcu i Gnj,ilanu iz.gradile ·su u toku 1961. godine veliki broj nov:ih i oibnovile mnoge postoje6e tramsformatorsike stal!llice. U Kosovsikoj Mitrovici z,avrsiena j e rekonstrukcij.a svili transformatorsu,:ih s,1Jam.ica i izvrsen definibivni prela21ak na standa:rdni naipon od kv u gradskoj mrezi, :i:zgradnjo'm transformatorske stanice od 10/0,4 kv. 1

116

SEDNICA RADNiICKOG ,SAViETA

deliimlione :r.ezuil.tate i prva :ilskustva jeid1n.og broj,a ekonomskih jedimica na U1I1aipl'.'leaenju osnowre delaitm.osti preduze6a. . U raz;vij,anju novih .odlno1sa u koJJekltivu posebnu pa~nu 'I?_rivlaci eko!D'omska j'edilnica talkozivame ~porecme delaitnosti. S 01bzirom na nagli razvoj elektropnvrede u Kosovsko-Metohijs~oj Ofbla!stii i brzu elektrilfilka!Ciju ·sela, naraJs1e su potr,ebe :m proj1ekt01Vanj,eim i i,zraldom tramis~ormatorskih stanica i drugih postorroj enj a. Za tu 1sv:~rn pn_ ,,EleMro\kosmetu" je fonmiran poseiban pogon, ko]'1 deluJe kao samostalna ekonomsika j.edmica. Da hi uspe&no realizovala posfavlj·ene zadatkie, ovoj jedinici j,e iz zate~ckilh folil'doiv:a pr.eduzeca dodeljien interni - beskaima:t'Il'i_ zapim od 20 m1liCID'a ,clinara sa rokom ortip1a1Je od pet godrima. U tolku 1961. godine po,go'n -sporedne de~ai~nosti proi~v,eo_ je 30 se.oskih transformatorski!h stam.ica 11 time ostv:ano us,tede od preko de.set mi!Jiona dinara. Delatnost ovog pogona jos vise ce se priosiriti., fako da 6e do ikraja 1965. godme iZI'laiditi pre~o 200 stubnih tmn,sformato:rskih s,tam.ica za potrebe elekt111filkacije .sela. . . . Posefbna: sliuzba u okiv:iru pogona ·t~odie J e izradila. vise desetin:a projekata za rekonstrukciju d. prosiilenje g_rai~s'ke i seoske mreze, kao i za uvoctenje elekt:r:ike _u poJedlina sela. U TJadionici pogoina vrse s1e i opravke svih elektro - ur.eooia koji sluze di:stributivnoj mrezi. Sv:e Jokolnos:ti rpokarziuju da ce 1se pogon .spore~e delaiJnosti u blliskoj perispelktivi mzviti u posebnu pn,vrednu or,ga'Ilizaciju, !k.oj a ce poslovaiti po:tpuno s~ostalno .. T,~ potvrauju ,prva ihskus,tva dosadaisnJ1eg r.aid!a 'I. pre:dstoJ e~ obim radova na unapreclienju e1ektroprivriedm.e delatnost1 u Kosovsiko-Metoihijskoj Obla:sti. 1

Najveci dieo isredstava ekonomske jedinice su urtros:ile na ~eko~str~oiju i p~osirenje ruskonaiponske mreze u gradovn:~a- 1 _v'.eCJ.m cent~, ra:di s:13-anjenja gubitka ·energije. YPnstia:ri J>e rekom:strrnsiano 18 kilometara ,niskoipon:ske mrez~, a u ~osovs'koj ~Jitrovici 9 icilome1tara. Elkonomska jedimc~ ~ec'.ke poslorvmce puist:v1a je u raid ikruzmi pristen u gradskoJ 1n'J.1Skoponskoj mrezi oid 10 kv i ,obrnovila 15 ikfilometara ~~ze.Shl.cnilh naipor~ b~~~ j.e i kod o-sta1ih ekonomskrr.h j e~m1c_a. U tome '?aipazeniJ1 ·rezultati po'Stignuti su kod urosevacke poslovrnce, gde je poilignuta nova gradrska niskonaipoP...sika mrefa u duzinri. od j,ednog kolometm a reikonstruiisano 16 kilocrnetara gradske i seoslke mreze. ' :E~on~Hnska j edmica za ockzavam:joe iprenosnilh objEfuata dob1la Je u toku 1961. godine jos 53,5 kd.lomJetarn daleikovoda od 35 kv, ta'.ko da o!IJ'a odrfavia 430 kilometara dalekovoda. Iako je obim radova ove ekonomslke jedmice osetno povecan, :ispadi na eleikitriclD!oj mTezi Slnanj·eIJJi 1su za polovinu u odnosu na 1960. godinu. Ovi detailji poikazuju samo 1

118

UBRZANJiE TE:MiPA ELE!KTRIIFIKACIJiE SELA Dalji riaJZv:ita'k Kosoivsk0-<Me1Joihri.j1ske Oblaisti, a posebno elekrbropri:vrede ibice ,propracen jos ,iniJenzivnijhn riaidovilroa na el€ikltrifikaciji sela. U na!'ednim godill!amJa ooekuj,e se jios vece ubrzav>anje tempa uvoa:enje e1ektriicllie einergije u ·sela, jer za to postoje rnnogo rpovoljnijd. us1ov.i nego ra119

mJ,e. Predvida se da 6e se do 1965. godim.e elektrilficiratl prosecno oko 50 siela godisnj,e. Ele®tricno osvetljenje kriajem 1965. godine trnba da brude uvedeno u vise od polovine domacinsta1va na Kosovu i Metohiji. Razvitalk industrije i drug,ih privrednih gmna u Oblas,ti, koji ce biti narocito dirnamioaJil u toku nekoliko nar.edn:i.h godirna, privlaci sve veci broj ·seoskog stanovni.stva u fabrickie 1halie. !No,vi :ilndustcrij,ski rndnici koji, medUltirrn, i dalj,e ostaju da zirve ina 1sellu, br,zo menj a,ju ziv,otne narvi'ke. Taj deo stanovnis.tva •srve vi.'Se istice z.a.1hteve za uvodenje e1ektrione struje u ee1a. Us.Led •toga, na opsti.inske i oblaism.e organe vrsi se od strane seoskog s1Janovnistva premiainenilam pritisak za uvodenj e elektriicne struj e. · Dosa:d j'e naj·ve6i broj 1seila elek:11trmciI1ain u periifernim d!elovima Oiblasrti, dolk: j,e celfl'tralnii deo ois-tao van domasaj a ·ele!k'.tricne energije. Upmvo, elektrionu srtruju su dobil,a ona sela lkoj1a se nalaze u bEziini pr.enos,ne mDeze i gde je bilo mogu6e dorv,esti elektricnu ,eo:iergiju bez veci:~. investicioni:h ulaganja. Posle pustanja u ra!d kruzno,g pristena ,dalekovoda, lkoji oibuhvaita fatavu ,ter:iltoriju Kosova i. Metoh!ije, stvo:veni su osnoiV'Ili uslovi za brzo prodiranje elektricne energije u cenitralni deo Obl,a,srti. Zia tu svrhu preduze6e zia mstri,buciju elekitri:cne ,energije ,,E,lektrokosmet" podifo ,energe11Jsilm cvorista u poj'edimim mestima lVJieto,hij,e i Kosova, koja treba da omoguce brzo ,,osvajanje" neelektrificiranili podrucja. U Orahovcu, Suvoj Reci, Deca1nu i jos nebm mestima gvaide ·se transfol"ffiator:sike stanice od 35/10 kv i dia1,ekovodi koj.i se u.!kljucuju u visolkona,pornsku mrezu Oblasti. Po:ved obezbedenja glav:nih prern:osnrh arterija, ,,Elektrokosmet" pruza i druge vidove pomoci za eleiktri.fikaciju selia. Najveci deo ka:padteita pogona siporedne deliartrnosti ovo,g pr,e.duzeca .aingazovan je u izvodenju radov,a na podizanju preno,snih i drugih objekaita za e1ektrif,ikaciju sela. Projektna sluzba izrad:iJia je glavn1e projekte .i mvesticione programe z,a eLelktrifikaciju pT·elko seZJdes,et ,se1a u pe&oj, orahov,acko,j, prizrenskoj i djakovickoj ko,muni. Por,ed toga zavrs•eni su gla1VI1i proj ekti za elektrifilkaciju j os j edne grupe sela u prizrelJJls:koj 'kotrnU1I1,i, u ops tinama Zj'l11ID, Vitirna 1

DETALJ' TRA'.NSFORil\lLATORSKE STANICE

121

i Kosovslka Karmenica. Svi ti proj,ek:ti i>raidem.i su uz .mim-

malnu naknadu, sto 1ma za cilj :da se brz·e i sa manjim materijalnim ulaganjima doae do e1ektricnog osvetljooja. Projektna ,sluzba ,,Elelktrolkosmeta" izriadila je g1avne projekte ZJa podizanje dal!e!kovoda od 10 kv, ni:siko,niaponske mreze i transforimaitornkish sfa.1nica: od 10/0,4 kv, za sela Zjum i Djonaj. Slicni proj~kti sa:c.tnjeni ,su i za 1Sela dakovacke, gnj'ilanske, strhacke, prizrenske i :suvorecke opstine. Zna:oajnu pomoc u daljem procesu elektriJfikacije koscvsko-'metohij·skih sela pruzice i organi narodne vlasti. U drusitvenom planu Obfasti za 1962. _godmu ele1ktrifiil.-rncija sela je zauzela posebno poglavlje i za tu :svrhu odJvojena su znatna sr,edstva. Onia 6e se upotrebiti za dalji pods,tli.caj inicijative seoskog stanovnistva na uvodenju eleU.rtricne energije u domove. S obzirom na ogro:mno initeresovianj,e, prednost u el~ktrifikaciji s.ela u rraTednim godinama _i,m:ace 0[1a mesta koja bUJdu obezbedii.la najv•ece iznose ucesca putem samodoprmosa i dobrovoljnih radnih akcija. Kao neopihodan uslO'v posta:vljeno je da 1se, prili!kom el!ekitritfikacije sela, struja uvedie u najmanje 50°/o domova. U samdnji sa najeminentrrijim jugoslovenskim strucnjacima za ·e1ektroprivredu, p:r,eduze6e ,,EleMirokosmet" izucava mogu6nosti jeftmijeg uvoaenja elektricnog osvetlj·enja ,u ·sela. Ukoliko dode do primem.e ovih nastoj,aJIJ.jia, onda ce se predvideni zadaci na e1elktrifikaciji sela Kosova Ii. Metohij e po perspekitisvnom planu zna'1mo pr,emasii!i.

Perspektiva. elektroprivrede Kosova. i Metohije

122

Obimne· i sistematske stuidij,e bogatih ponencd.j,alnih mog,ucnosti ovog kraja, koje i:l.U izvrsene u prosloj decemji pokazale su da Kosovo ,i Meitohija Taspolazu neiZJmernim :2rirodnim. bogatstvima ii prirodnim uslovima za brzi i svestrami ra:oviiJaik mnogih grana privrede, u prvom redu dektroprivl'ede. Brze planiD'ske reke u Metohiji pruzaju izviamredne mogucno sti za ,iiz,gradnju niza hiidroenergetskih oibj,eikata i proizvodinju je:litine ·eleikJtricne em:ergije. To je u ,stvaJri viec pocelo da se korilsti izgmdmjom mdroeleMrana ,,Koznjar", ,,DiJmarnce" i ,,lstok", cija ukupna mstalisana snaga iznosi oko 10 MW. Ove -eleMrane mogu da podmiruju sairno jedm.u trefanu poitrosnj e ener:gij,e u Ob1asiti. Te elelktrane koriste svega oko 710/o vodene energij·e ikojom raspolazu reke Kosov,a i Metoh1je. Ozbiljnije koris6enje vod!enog potencij ala pried!Stoji telk u ida:lj oj pernpclrti'Vi prirvrednog r.azvlitlm ovog kraja. Pored hidroernergets!k'iih. poitencij<a1a u Metohiji, utvrdeno je <la kosoviska rarvmca pruza 1Jaikooe vieoma povoljne uslove za proizvodnju o,gromnih ikolicina e1ektricne energij,e i m razvitaik: niza drugi\h. i[)ldustr\ijskifu. gra:i:a. Geolosk:im istragarna urtvrdeno j.e da uzi rej on Kosova raspolaze sia pofovinom od ukupnili jugoslovenskih rezervi uglja, koje se mogu ·eksploatisa:ti pod vrlo povoljlllim UiSlovima povrsinslkfurn otJkopom. · Ovaj najveci jugoslovenski ugljenoik.op ttpican je tEilitons\ki rov, ogra:ni:cen raisedima di,n;arriskog sistema i nastao je posle ub:i.Tanj,a tvi:cnih d€lova Kosova. Sve ,to omogucuj,e da se u ovom rudni'ku organizuje proizvodnjia bez rudara. Klasti.can sistem proizvodnje uglja, koji je poznart sirom sveta, na Kosovu je Z·aun'einjen najsavremeni1

125

jom mehacizacijom. Sve faze proizvodnje i p:rierade uglja potpuno su mehaJD.izoviaine. Ova neizmerna bogatstva Kosova sa izvam.redno povoljnim o:kolnostima za eil:rnpfoataciju zaiiinte:riesovala su i sav,ezne organe za privredu, talko d:a j•e Fed:eracija ubrzo izdvojila velii.lk.a marterijalna sredstva da se na nialazi:s,timia hgnita izgradi niz krupnih indusitrijskih oibj,elk:ata.

NOVE TEIRMOE,L'EKTRANiE Niajvece jugoslovensko nala1ziste u:glj,a poc:inje sredinom 1962. godirnie da i:sporucuj e p:rvie nri!lione blo;vat casova .elektricne energije privredi zemJ.je. U Obilicu, kraj Pristme, proradice 11ermoerelk'trarna ,,Kosovo - 1" sa ins;bal'iisanarn sm.aigoirn •od 65 NfW. Pustainjem u rpogorn ovog elektroene:rgietskog gtganta obelezice ,s:e i 0etr1desetogodisnji jubilej razvitllm 1e,l1eikitroprivred1e 1:KJ01sorva i Metohije, 40 godiina od kiako je prva sija!1i:ca ziasvetlela 1922. godine u Urosevcu. Termoelekrtraina ,,Kosovo - l" samo u drugoj ,polovirni 1962. godiine iisporuci6e ·oiko 180 miliOll'.la KWh eleik:trifoe energi:je, .sto znaci 1da 6e njena gotli.snja proizvodnja ibiti olko petnaiest puta v·eca od one lkoju .daju sive ,eilektrane Kos'Ova i Mertohij,e. Upo:rledo sa temmoele:krtrarr1om :ilzvode se rado;vi i na otvaran:ju poVI'lsrunskog kopa lign:ilta ·sa godisnjim k-apaidite'tom od :m:i:lion 1tona uglja. iN ajvecli deo ove proizvodnj1e sluzice za po1dJJni,r,enj e ,po:f::r:eba 1termoeileiktr:ane. Pored ,togia, na, red Batlavi, ikod ·sela Or1rana, izgraide,no je aJkumulaciono jezero, clij,a jie rpovrsma itri puta vieca od Bledskog j ezera. Termoelektrana ,,Kosovo - l" sa povrsinskim kopom i ibaitlarvskom akumulacrujom ima izuzetan znacaj za prwredu i opsti :r,aa;vita;k ovog kraj·a. Mada ti olbj,eikti, s obrziro;m na vi!soki stepen automa1Ji,zaicij1e proi:zvodm.je, ,nie apsorbuju veli.kli b'.roj radne snage, rnni 6e u zmatnoj meri dorprilneti da se prosecna primanj a sianovis,tvia osetno pove6aju. U pored.a sa kaipitalnoirn izgradnjom oibfeka,ta Kornlbinaita za preradu i eksploataciju kosovskog ligmrta, ois1posobJ.j,en j,e potreban broj radni:ka za rukovanje sa:vremenim ,postrojenjima. 1

126

:> 0

127

Termoelektrana ,,Kosovo - l" sa ,svojim pogonima vec je pocela d!a utice na dalje prodimnj·e elektricne energij·e u poj,edine 21abacenije k:mjeve ove OblaJsti. Izgrndtnjom batlavsike brane i dalelkavotda od Obilica do j,ez,era omoguceno je da se elektrificira i opstin:ski centar Orlane, 'koji se nalazi pored samog j,eZ'era. Por,ed toga, batlavska a!kumulacij,a prufa orlanskoj ops.tini, koja se ubraja u red najzaostalijih komrma Ko,sova i Metohije ,idealne uislove za razvitak turistioke privrede. Uz saa:nu obalu jezera podize se prvi turisticki obj,eikat. Dok se u Obilicu pirivnde lkraju raidovi na 'ter,rrweleiktrani ,,Kosovo - 1" i porvirsiln.'Silmm ikopu pr,ve faze, uvelilko su odmakli graictev1Il!Ski rndov'i i !D.'a iJz,gra:dinji te11moellelktrane ,,Kosovo - 2", kao i novog pov,rsiln:skog ik)opa. Druga terrnoelektrana bice dva puta ve6a od ,,Koso'V'a 1", a kaipaci:teti povrsiD1Sikog kopa druge faz,e, koji se ta!kode grade, poideseni su taiko da uglavnom sluzie za snabdevanjie e1eiktrane uglj em. Ti objekti, medu,tim, predstavljaju saJIDo pocetnu fazu iZ'grnidnje kosovskog kolosa. Neiscrpne re,zierve ltgnita u ovom bazenu i potencijalne moguc:rioisti koj,e se kriju u njemu iziskuju podizanje vecih energetskilh lmpaciteta. Visoka proirzvodnja elektricne energije, za,j,edno sa uglj,em ka:o sirovlinom, omog1uci6e da se na Kosovu raziv1j•e j os rrekoJJNrn industrij•slcih grana i podi1gne vi!se 1kruprri!h objekata. U Kombinatu ko1sovskih hgn.i.ta, vrse se anitenzi'Vlne pripreme za podizanje trece,g terrnoenergetsikog gig8!nta sa odgovarajucim povrsinskim kopom. Prema usvoj!erum koncepcijama, termoelektmna ,,Kosovo - 3" graidice se u novom i!nduistri!j1siko:m cenJtru, kod sela Krus1evac, i i:mac·e znatno v·ecu wtalisanu snagu ne,go ,,Kosovo - 1" ,i ,,Kosovo - 2" zajedno. S obziro1m !Ila ,to da treca faza :i:21graidnje Krnm'bililiata kosovsikih ligmta za:h1Jev;a: vieoma 01bi:mne radove i v:ilsoka :i:nvesrtidona ulaganja, termaelektram.a ,,Kosovo - 3" i treci povrsitnsk!i. kop rtreba da -situpe u ,pr002;viodlnju, ~ako se racuna, 1968. godme. KaJda ,ti oibj,eMi hudu pus'teni u poigon, 128

onda ce lk'Oisovsk:i kolosi biii u ·sta1I1ju Ida svalkog dana pTOizvode desetak miliicma 1kiJlova't-caisova ,ele'krtricne enel'lgije. · Oviako bogati energ,etski izvori pruzaju vanredno povoljne uslove Zla razvitaJk hemijske industrije, koja dohija sve ·V1eci :zJilla.caj u savr:emenom zivotu. Termoenergetska . postrojenja K-0isova apsorbovace oiko polovinu proizvodnje uglj a sva .rtri povrsinska koipa, dok ce se drug,a poloVl]Ila proizvedenog uglja uptrebiti ikao sirovina Zla proizvodnju raznih hemijskih artikala. Niaucna ispitiv.anja u doma,ccinn i :i,nostr.aini!m in:stii1JU!irima ~oilm7iala su ,da se riz :koiscwskog lignita, iputem ra2'!Ilih te'hnolloskih proces,a, moze dobiti oilrn 40 vrsta pcroizvoda, cime 'bi se zadkruzio ciiklus proizvodnj,e uglj a i ele\ktricne 1en,erigij e. Kosovske termoeleiktra:ne kroz neikoliko godinia bice u stanju da za svega dva meseca ·proizvedu onoliiiko ,oo,erg,i.j'e koliiko ce biti potr·ebno Kosovsko-Metohijskoj Oblasti za jednogodilsnju potrosnju. Osilale :kolicine energije 111p<Ybrebice se za buducu skopsku zelezaru i podrrnirenje ostalih jugoslovenskilh potreba. 1

HIDROENiE:RGE'DSKI PO TEN CIJ ALI

Makoliko biJli viehki kolosi kosovskih termoelelkitrana, reke ovog kraja ne prestaju da privlace paznju ,elektroenergetskih s.trucnjaka, j,er one sa:drz.e rneprocenjivu 1snagu. Iako Kosovslko-Mietohij·ska Oblast nece moci za duzi period vremena ·d!a aipsortbu,ie svu proi.zvedenu energiju !lrnsoviskih elektrana, jugoslovens'ka privred!a ce i dalje zaht·evati nove, velilke izvore energijie. Zibog ·toga i danals pobuduju ozbiljno intei;esovanje smell proje1kti i :ideje o koriscenju vodenog potencij,ala kasovsko-metohijskih r,eka za izgradnju gigantsikih hi:droelektrana. Mnogi eminen1mi strucnjad 7la hidroenerget:iiku dali su :i!c:Lejna: resenj,a za podiizanj•e vise ·ellelktr.ana ,sa akumulacijaima na Ibrru, Opoljs!kottn pollju, Defanskoj Brnstrici i Rugov:skoj iklirsrnii itd. Za veliku mdroeleiktranu u Zuru, kod Priz!"ena, posttoji mteriesaJDJta,n ildejlni proj;eM, ,prema lmme bi se mogli ugra!diti kapa!Cilteti za rprOlizv,odlnju istotiina milio na KWh energije godisnje. Ov,aj ·proj,ekait predviaa podiza1

131

nje velikog aikumulacioncg jiezera u Opo1jiskom polju, kod Lopuskog hana, kojie bi akumulira1o v:ii;,e miliona k:ubnih metara vode. Tu je inace nelkada bilo prirodno j,eziero, koje j,e svojeVI"emeno oteklo. Zbog toga, ovo z:emljiste i danas prufa idealne UiSlvve za •stviaranje akumula:c:irn10g j,eziera na relativno laik n:acm, j er bii. treba:lo porclici! saimo z:ermljanu brnnu nabacenog tipa. Geografski poJ.ofaj Opoljrskog polja omogucava vielilki pad vode za pokretanj e tu:ribina. Prema proracunima projelktanata izgradnja hidroe1ektrane u Z:uru bifa bi vrJio jle:flt:iJila s otbzirom na visolk: ik:apacitet proizvodnje energije. Za izgrnidnju te hidroelektrane zainteresovani su i poljoprivred:nici rprizrein·skog kraja. AkUJinula'Cioni bazen u Opo~j1Skom pol}u, pwed podmirenj a elelktrane vodom, omogu6io 1bi i navodnjavanje oko 17.000 hekitara plodnog zemljiS'ta u prizrenisk01j kotlini. Ovo, meduitiJm., predsta'Vlja •sa:mo j•ednu o,d povo:ljn.i:h mogucnosti koriscenja vodenog potencij1aila ovog kraja. Os1Jali recni tokovi, isto talko, mogu <la se pretvore u snazne e1nerg,e,tske izvore, jer p11eko 90 procenata njjJhove snage nijie ukroceno. 1

. CKI PRlKAZ RAZVOJ·A DliSTRlBUTIVNE I G~t~kosNE MREZE NA, PODRUCJU K_OSMETA U PERIODU 1945-1961 GOD. Jooo2800-

.2600

.2000

J.Soo -

1.600 l.400 l.2oo

loo@ - ---<

800

...J

600 ~00

":oo ---...L---....-.-in-

GODINA

,-;

<N in

-.::1-1 in

,r.,

~~~~~~~

~ ~ rn rn

~ rn

................................

Stanje 31.XII.1961 god.

M.REZE U ''/, UCE$0E PO N.A!PONIMA . . DV. 220 KV DV. 110 KV DV. 35 KV DV. do 35 KV N. N. mreza

...

1,s 1i11 7,3fJio

·17,1•1, 23.,S9lo 49,S'/,

PREGLEiD RAZVOJA PRENOSNE I DISTRIBUTIVNE MREZE SA OSTALJM POKAZATE,LJIMA FIZIKALNIH VELICINA NA PODRUCJU KOSIMETA NAZIV OBJEKTA

Jedinica mere

Dalekovod 220 kV km. Dalekovod 110 kV km. Dalekovod 35 kV km. Dalekovod 15 kV km. Dalekovod 10 kV km. Dalekovod 6 kV km. Dalekovod 3.3 kV km. Pozenmi kabl. v. JJ; Pozemni kabL n. n. Niskonapon. mreza km. UKUPNO: TS. 110/35 kV MVA MVA TS. 35/X kV rs. 15/10/6/3,3/0,4 MVA UKUPNO:

GODINA 1945

1950

1955

129,5 11,70 102,21212,91 33,08 33,08 35,73 7,68 91,87 30,32 62,52 95,82 2,60 11,35 12,49 0,60 0,90 1,18 0,70 0,73 0,81 54,00 63,00187,5

1958

1960

1961

41,00 41,00, 188,5 189,80 189,8' 372,22 377,82 545,50 35,73 39,28 169,57 266,94 627,7. 150,12 150,12 15,00 15,00 1,37 1,90 2,8- 0,85 2,50 3,7 503,0 795,5 1343

133,0 281,67 768,26 1436,36 1879,86 2747,1

5,75 1,57

7,00 15,65 3,42 19,22

7,32 10,42 34,87

10,00 20,0 20,0 41,31 44,70 49,4 32,98 47,00 62,5 84,29

111,6 131,9

,je

as ra '.l.U

:,ii'

~:::.::s: it

.\r."

'ja

(}

hE.(ei:.evo·

-®zueiN '-

(J.

hl.",r.,,!}Jll,lV~

Pofu}ji;;:,

1Sic-,

'--

~·

hi:' 1slo\,..

---

OORt

OisTOK

.PRISTiNA ~

"-~Okv

@ - - ~ ; , --1s'~,·--G)i'l0\/0 BR

l 1

I l

.Il

kOSOVO

O ILOGOVAC

"'QKLlNA

10kV

.......w,c

_, DO

h~.v oinJ.1r vreto

~LI, 0

..,,.

IOkV

!v!AL!SEVO )5\(V

- - 0 ORAHOVAC

..,,

@GNiiU~IE

"''

f~\

~~0,EVAC

SUVA REI,A

10kv

:,;,,

{) V!T!NA

/{o

"'fr

k ...

/ /

"""'~

LEG ENDA:

OsEDJSTE,NNO ~R'ADOV-1 I ZNAD 10.ooc, STAN,

flrs my'3'5t<rv • rs ma

ay1okv TS 10/0,.tlkV

~-~·~ ~

NAPOMENA:

___STANJE 1961 GODINE

Ill\ TERMOELEKTRANE

_____ STANjE 1945 &ooiNE

liiiiiiiil HIDROELEKTRA NE

Vt;Jtf!:,!SJ..11..

v:m

SADRZAJ Da Da Da Da Da De

Di Pc Pc Ni

T: T,

Preidg,ovor Uviod

Prve e}ektrane na Kosovu i Mietoh~j i . Poslera:tni r.aizvli"bak elelktroprivrede Elektrifi.:kacij a n:asiel j a Elektroprivre1dne or:ganizacij1e Prnizvodnja :i po!trosnja elektricne energije Rac:lniclko samouprarvlj'am.je Perspektiva elektmopr5!vrede Ko\Sova i Meitohij,e

5 9

15 31 65

95 105 113 123

REDAKCIONI

ODBOR

TomisLav Basorovic direktor ,,Elektrokosmeta", ing. Duiian Vucurevic tehnicki direktor, Radomir Scepanovic predsednik radnickog saveta, Milorad Arsenijevic predsednik upravnog odoora, Vitomir Milosevic predsednik sindikalne podruznice, Dragiltin Vukicevic - sekretar preduzeca, Nada Pajic - sÂˇLuzoenik, Rudolf Verzei - siuzoenik, Ljuoomir Krasojevic novinar i 'Ejupi Mustafa - novinar

Tehnicka Lektura Ing. Duiian 'Vucurevic

Fotografije Mifovan Vitkovic

PRISTINA, 1962