Bacila normu za EP koje će se u kolovozu održati u Munchenu. str

30. lipnja 2022.

Vrijedna godišnjica nogometa u Poljancu

U srpnju ove godine svečano će se obilježiti 90. godišnjica postojanja ŠNK Poljanec, kluba koji je osnovan 15. veljače 1932. godine, što ga čini drugim najstarijim klubom na području grada Ludbrega, iza Podravine. Pripremljen je i bogat program proslave, u prve dvije subote srpnja. Tako će se 2. srpnja u Poljancu odigrati od 15 sati revijalna utakmica mlađih kategorija Nogometnog centra Sveti Đurđ, a od 18 sati sjajna utakmica ALL STAR reprezentacija „Mladi“ i „Stari“ Nogometnog središta Ludbreg. Nakon toga slijedi druženje s Family bandom. A, 9. srpnja od 15 slijedi opet utakmica mlađih kategorija Nogometnog centra Sveti Đurđ, nakon kojeg slijedi vrhunac proslave, revijalna utakmica Selekcije veterana HNS-a i veterana ŠNK Poljanec. Večer će zaokružiti sve popularniji „Taubeki“. Nogometna fešta koju organiziraju mlađahni predsjednik ŠNK „Poljanec“ Vedran Bobetić i suradnici. Ne propustite! Piše: Neven Jerbić

Sarin povratak u vrh kopljašica

Ostvarila normu za Europsko prenstvo u Munchenu

Pretežno bacajući u Češkoj (tri puta) te jednom u nizozemskom Leidenu, Sara Kolak je dokazala da je opet dio svjetskog vrha. Novopečena 27-godišnjakinja ( 22. lipanj rođendan) ostvarila je u Nizozemskoj normu za EP u Munchenu koje će biti od 15. kolovoza. Bacila je 62,62. S tim rezultatom bi na Dijamantnoj ligi u Parizu zauzela drugo mjesto iza Japanke Haruke Kitaguchi.

Žensko koplje već duže vrijeme stagnira, rezultati ne oduševljavaju, pa i tu treba tražiti povratak u svjetski vrh sa slovenskim trenerom Gorazdom Rajherom. - Za početak sezone je OK. Trebam uloviti ritam natjecanja. Pripremno razdoblje je dobro napravljeno. Dobro se osjećam. Nadam se da će se to vidjeti na rezultatu. Radim dodatno na tehnici, dug je to i komplicirani proces. Osjećaj se polako vraća. Trebat će još vremena. Trebam natjecanja, usredotočena sam maksimalno. Upad na natjecanja Dijamantne lige povezan je s nizom konstantno dobrih rezultata, nadam se bez oscilacija – kaže Sara.

Svi ćemo biti uz Saru na Europskom prvenstvu za nešto više od mjesec dana, a prije toga nadamo se da će naša Ludbrežanka nastupiti i na Svjetskom prvenstvu od 15. do 24. srpnja u Eugenu (Oregon) u SAD-u. Rijetko nas osjećaj vara, mislimo da će opet Sara dijeliti karte u svjetskoj partiji bacanja koplja, ako ne i ove, onda sigurno iduće godine. Jasno, uz dobro zdravlje. Uzeli smo sve u obzir, i samo smo realni...

Piše: Neven Jer-

Zlatni ribolovci

U mađarskom Szegedu hrvatska ribolovna reprezentacija osoba s invaliditetom po treći je put osvojila naslov svjetskih prvaka. Veliki dio zasluga pripada i njihovom izborniku i team manageru Draženu Filipoviću, inače i tajniku ŠRD Ludbreg. - Još uvijek su emocije jake. Bilo je prekrasno, predivno. Tjedan dana priprema, natjecanja Bilo je jedanaest reprezentacija koju su stigle nakon kvalifikacija, između ostalih osim nas i domaćina i Poljska, Engleska, Italija, Češka i druge. Lovili su se šarani od 0,5 do 3 kilograma. Osim ekipnog zlata, imamo i svjetskog prvaka to je Zlatko Poparić. -

Osim njega u reprezentaciji su bili i Mensur Rošić, Željko Geček, Kristijan Kosmačin, Ivica Bonino Hasan, Željko Kljajić, jasno uz pomagače jer je riječ o osobama s invaliditetom. Doznali smo da je smještaj bio dobar, da se iako su udaljeni nekoliko stotina kilometara, tijekom večeri mogu čuti i pucnjevi iz Ukrajine. Trostruki svjetski prvaci i dvostruki viceprvaci tu ne misle stati. - Iduće godine je Svjetsko prvenstvo u Francuskoj. Bili smo tamo, i što drugo reći – Idemo po novo zlato - optimističan je, ali s itekakvom podlogom, Dražen Filipović.- Piše: Neven Jerbić

Košarkaši Grafičara U-14 dobili i veliki Hapoel Tel Aviv

Mladi košarkaši Grafičara ostvarili su još jedan zapažen rezultat. Sudjelovali su na međunarodnom turniru u Kastvu i zauzeli su drugo mjesto.

Vjerojatno nikad zvučnije ime nije pobijeđeno od strane Grafičara. Naime, pobijeđen je uz Maccabi Tel Aviv, drugi klub izraelske košarke slavni Hapoel, također iz Tel Aviva.

Znamo da je košarka jedan od najpopularnijih sportova u toj državi i dimenzija ovog uspjeha gotovo je nestvarna. Gubitak energije utjecao je da se u finalu izgubi od KK „Orli“ iz slovenske Postojne.

Dodajmo da je ludbreški igrač Matija Bačani uvršten u najbolju petorku turnira. Tomislav Horvat sa suradnicima još jednom je pokazao s dečkima da u tom godištu igraju bitnu ulogu u hrvatskoj košarci. Piše: Neven Jerbić bić

Europsko prvenstvo održavat će se od 15. do 21. kolovoza 2022.

Budućnost hrvatske košarke u Ludbregu

PRIPREME ZA EUROPSKO PRVENSTVO

Od 18. do 25. lipnja na pripremama za Europsko prvenstvo u košarci za igrače do 18 godina bila je reprezentacija Hrvatske.

Prvenstvo će se održati krajem srpnja, a osim Ludbrega pripreme će se obavljati na još nekim lokacijama poput Požege. Lijepo je da je Ludbreg odabran za partnera hrvatskoj košarkaškoj reprezentaciji. O tome kako im je bilo u Ludbregu, mladi 37-godišnji izbornik iz Zadra Stipe Kuliš: -Ovdje nam je bilo jako dobro. Savez nam je preporučio ovu lokaciju , kad smo to malo provjerili nismo puno razmišljali. Jako smo zadovoljni ljudima koji su nas okružuju, smještajem, a i dvorana je prekrasna. Idealno.-

Lijepo da je Savez dao povjerenje Ludbregu, iako smo gotovo sigurni da je već itekako prepoznatljiv u hrvatskoj košarci Tomislav Horvat imao kao njihov svojevrsni domaćin „debelo prste u tome“ i da je bio presudan čimbenik.

O ambicijama reprezentacije koju čini i niz igrača koji su pod paskom poznatih menadžera, teško je govoriti, Kuliš. - Ne znamo mnogo zasad o drugim reprezentacijama , vjerojatno su Španjolska i Francuska nekako najzvučnije, no veseli me ono što vidim na treninzima. Mislim da ćemo biti ravnopravni svima, a i više od toga.-

Poželimo dečkima koji su uživali u našem kraju mnogo sreće u Turskoj! Piše: Neven Jerbić

Špikićev skandinavski put se nastavlja

Matija Špikić, ludbreški rukometni vratar, nastavlja karijeru u švedskoj Prvoj ligi. Potpisao je dvogodišnji ugovor s ekipom „Guifa”. Nakon Varteksa, grčkog Olympiacosa, švedskog AIK-a, norveškog Kristianstada, na novoj će destinaciji 26-godišnjak potražiti i reprezentativnu afirmaciju. Piše: Neven Jerbić

Piše: Aleksandar Horvat

To je ta stara mudrost. Stvari treba zvati z pravim imenom i ne bi trebalo mešati hruške i jabuke. A nama se je malo zmešalo i teško se je snajti vu tem šikarju. Ali idemo po redu.

Štef siromak je došel k Martinu krčmaru. - Martin, tebi baš dobro ide posel, bi mi mogel posuditi dve jezere na mesec dan? - Gle Štef, malo je komplicerano. Vidiš onu zgradu prek ceste, mom prek čez pot krčme? - Vidim… - E, to ti je banka, ja ti z njima imam ugovora! - Pak kakvoga? - pita Štef. - E, vidiš, imam ugovora da oni ne budu točili gemište, a ja ne bum peneze posuđival!

I kaj neje tak? Priča je ovo o tomu ko kaj prav zaprav je, a kaj bi štel biti. Nekakva logika koju je čovečanstvo čez veke postavilo je da čovek ide v školu kaj bi se nekaj spametnoga nafčil delati, kajti nemremo si znati se. Da bi živeli moramo kojekaj imeti i onda su za saki posel i stvar nastali špecijalizanti. Saki pokriva nekaj drugo i na kraju si imamo se kaj nam treba. I tak je onda neko vučitel, vodoinstalater, zidar, trgovec, kočijaš, smetlar, bankar, konobar, računovođa, krčmar, strojar, šofer i tak dale. Kak se je ko zvučil, tak je otprl svojega obrta ili dela vu firmi koja se bavi s onim kaj on zna, razme i more. Onda se i saka firma bavi z tem za kaj su se špecijalizerali. Doduše, tak bi trebalo biti.

Ali ovo moderno doba je takvo da je najvažneše od sakoga posla - zaslužiti nekakve peneze. I vezda su oni koji se z nečim baviju pozabili z čim se točno baviju, pak su nosa fteknuli v tuđi posel kaj bi kakve kune/eure kcoj nabrali v tuđemu dvorišču.

Evo gle, pošta na priliku. Negda je bil PTT, Pošta, Telegraf, Telefon. Pod jenu firmu. Poštar je imel punu torbu, pelal se je na biciklinu i imel je onu trubentu kaj je pred hižom zatrubil. To je kak dok zacinka denes na mobitelu da si dobil poruku. Mi deca smo vidli poštara z daleka i zdigli smo graju pak se saki negda zišel pred hižu kaj bi čim pre videl je li dobil kakvoga lista, pismo od koga z vojske, razglednicu ili dopisnicu, čestitku i tak dale. Ili je došla penzija. To je bilo predi digitalizacije. I denes su poštarske torbe pune, ali računov i letkov kaj političke stranke pošiljaju. Obične pošte je se menje, i treba ji i do deset dni da dojde. Da bi pošta preživela oni su od sebe napravili štacuna. V pošti denes morete kupiti knjige, mobitele, žvakače, platiti računa, odigrati Lutriju. A morete i pismo poslati.

Benzinska pumpa. Jezoš. Piva, čipsi, hamburgeri, alati, kava, keksi, čokolada, drveni vuglen, punjači za mobitele (kak i na pošti). Benzinski pumpi je i šoping centar malo zavidni na asortimanu. Evo, nekoje benzinske imaju i program vernosti gde za saku kupnju dobiš boda pak ti je onda gorivo jeftineše. Program je tak složeni kaj za pun tank benzina od osamsto kuni dobiš osamdeset bodi, kolko dobiš i za vreču drvenoga vuglena. Dok dojdeš do zlatnoga statusa treba ti šest jezeri bodi i onda imaš popusta od deset petnajst lipi na litru. A da bi došel do šest jezeri bodi, trebaš potrošiti deset jezeri kuni na gorivo, ili dve jezere na pivu, čipse, hamburgere… Ili konkretno, če tankaš šezdeset literni tank jemput na mesec celo leto, to te košta blizu deset jezeri, i onda si Gold, pak sledeče leto imaš popusta z kojim na istu potrošnju zašparaš 72 kune celo leto. Nagrada za vernost. Nekak se vidi da bi benzinske pumpe štele kaj bi bile štacun v kojemu med ostalim moreš kupiti i benzina, ali ti se ne splati.

Ili gle trafiku, kioska. To je kak mala pošta. Knjige, lutrije, računi, pošiljanje paketov i pošte, čiki, sokiči, espreso kava, biljegi, a plus toga moreš i novine kupiti. Da je trafika vekša mogli bi i kakve hot-doge peči na brzinu, ili maloga šanka složiti. Če ne bi bilo prometa, zdigneš ga z viličarom i odneseš na drugo mesto.

I baš je kak v onomu vicu od početka. Cela ta ideja da bi se saki trebal baviti ze svojim poslom. Ali ne! Denes je tak da pošta i benzinska očeju biti štacuni, štacuni očeju biti krčme, krčme očeju biti vinarije, vinarije očeju biti hoteli, hoteli očeju biti bolnice, bolnice očeju biti rešti, rešti očeju biti fabrike, fabrike očeju biti štacuni… jedino banke… one očeju biti banke (makar se malo i z nekretninama baviju) i one se toga držiju, njima za penezima ne treba bežati na se strane. Penezi su njihova glavna roba.

I ve dok si čovek v miru malo premisli, če bi jen od ove tri, pošta, benzinska ili trafika, uveli cukora, olje, sol, brašno, kakvu konzervu, par glavi šalate, kruha, malo parizera i još par stvari, se ovo drugo veliko bi mogli zaprti, kajti veliki šoping centri imaju isto to, samo kaj sakoga ima deset feli pak zgledi da je to jako hoh. A ovo bi bilo kak negda. Zemeš jenoga cukora, jeno brašno, jenu sol, jenoga octa, glavu zelja, paket kave i litru mleka i to je to. Niko te ne pital če hočeš levo ili desno mleko, če treba kaladont biti ultra, mega, super, beli ili vajs. Albert keksi su bili Albert keksi. Bronhi je bil Bronhi. Fasung za bateriju je bil fasung za bateriju. Lizika je bila lizika.

Moram reči da su to negda bila dobra vremena, dok je od sačega bilo po jena fela. Denes dojdeš v štacun pak stojiš kak telec, ili bolje reči kak Buridanov magarac, on kaj stoji gladen med sve stavice krme, kajti se nemre odlučiti z koje bi počel jesti. Tu je petnajst vrsti maslinovoga ulja, dvajst pet vrsti brašna, sedemnajst octi, dvajst pet metri keksi, trinajst vrsti čipsov, žote, črlene, plave i lila sardine, sake vu varijanti s povrčem i bez, sto vrsti sladoleda, dvanajst vrsti grašca, četri metre čokolade, … kaj nem nabrajal dale.

Ali moram reči da niti vu tim velkim špeceraj štacunima ni baš nekakvoga reda. Tu se isto najdeju teglini za cvetje, sadnice paradajza, suncobrani, cirkulari, pletene košare, lonci i poklopci, brisači za auto, mikseri, traperice i krokse…

Dale, v železari bumo našli vitamine za gorice špricati, prazne butelje, štrike, farbe, televizore i mobitele. V štacunu z opraviljem imaju vaze, tegline, escajga, šalice za kavu i ukrase za bor, a v štacunu z kozmetikom ima sih vrsti semenki, brašna i griza (par vrsti).

V glavnem, imamo fabrike kaj kojekaj proizvađaju i imamo ljude koji to rabiju i trošiju. A si oni v sredini samo peneze pobiraju i to jim je jedini posel. Ali su nas zmešali komplet. Kak su nigdar ne sigurni gde penezi ležiju, furt nekaj dodavleju i nudiju ono v kaj se ne razmeju i kaj jim nikak ne stoji. I zakaj je to “svaštarenje“ problem? Pa kaj je trgovina ne jen te isti posel? Je, ali gle ovak! Pucka v kozmetiki ti zna reči koji šampon je na bazi olja, če krema za roke grize za oči, koja je formula hijaluronske kiseline i kaj to znači Q10. Onda tam najdeš nekakvu keramičku zdelicu pak pitaš je li to pečeno na šesto, na jezero dvesto ili je porculan, onda ne zna. - Je glečte, mi moramo to tu meti… - tak veliju.

Isto je dok v špeceraju pitaš od čega je napravlena tavica. Isto je dok v železari pitaš če se vitamini za grozdje dodavleju folijarno ili v zalevanje. Isto je če v pošti ili trafiki pitaš o čemu se dela v koji knjigi. Nemreju ti pomoči, neje njihov fah, ali “moraju to tu meti”.

Zutra idem do ambulante zafrigati si jeden “ekspreso“ na automat, onda mom polek v apoteku po jene lute bombone. Na benzinski bum kupil kikirikije, na pošti odigram Bingo, v trafiki platim struju i na kraju v slastičarnu - na zasluženu pivu. Šteta kaj v niti jenomu nabrojenomu nema niti hruški, niti jabuki. (A. Horvat, 6/2022.)