Djačka literarna družina "Bora Stanković" Vranje 1928-1941, Dokumenti by Misa Stojcic

Божа Јањић Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“ -документи-

Библиотека Д О КУ М Е НТ И

Главни и одговорни уредник Сузана Петровић Приређивач Божа Јањић Рецезенти др. Момчило Павловић Оливерa Ђорђевић Радомир Ристић Коректура, ликовно и техничко уређење Мирољуб Стојчић Издавач Историјски архив „31. јануар“ – Врање Партизанска 17а тел.:017/423334 istarhivvr@ gmail.com www.vranjearhiv.com За издавача Сузана Петровић Штампа Аурора - Врање Тираж 200 примерака Септембар, 2011.

ЂАЧКА ЛИТЕРАРНА ДРУЖИНА „БОРА СТАНКОВИЋ“ Врање 1928 – 1941 -документи-

Приредио Божа Јањић

Врање, 2011.

„Само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непрелазним зидом заувек издвојена од садашњице. Истина је, напротив, да је све оно што је човек некад мислио и осећао и радио нераскидиво уткано у ово што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. Стога архивска документа нису мртва, сива и узалудна као што то површним или неупућеним може понекад да изгледа. То су драгоцени сведоци без којих би нам остала непотпуно разумљива многа појава у садашњости, без које не бисмо могли назрети ништа од будућности“. Иво Андрић

Уводна реч

УВОДНА РЕЧ Листајући едицију „Архивски фондови и збирке у архивима и архивским одељењима у С.Ф.Р.Ј“ дошао сам до податка да се у Архиву у Скопљу налази архивски фонд: Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“. Овај архивски фонд садржи записнике Дружине за период од 1928. до 1933. године, два записника из 1935. године и један записник сачињен приликом контроле рада Дружине из 1933. године. Поред записника сачувано је и неколико инвентара књижнице којом је руководила Дружина. Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“ била је члан Савеза Југословенских Средњошколских Удружења са седиштем у Београду, а по правилу територијалног организовања, припадала је Жупи за Јужну Србију са седиштем у Скопљу, те се тим путем овај део њене архивске грађе нашао у Скопљу. Захваљујући љубазности директора Архива у Скопљу, као и колега архивиста, имао сам увид у комплетну архивску грађу овог невеликог архивског фонда и, на моје тражење, комплет записника је фотокопиран и исти су ми уступљени за објављивање, на чему сам им захвалан. Иако фотокопије, ови записници ће представљати нови архивски материјал у Архиву у Врању и биће прикључени постојећем архивском фонду Гимназија „Бора Станковић“ – Врање, у коме се већ налазе записници ове Дружине из 1939, 1940. и с почетка 1941. године. Литерарна дружина у врањској Гимназији основана је још 1891. године као „Ђачка штедионица“. Следеће године променила је назив у Ђачко литерарно друштво „Заштита“, и под овим именом ради, уз прекиде за време ратова, до 1926. године. „Ђачка дружина „Заштита“ 26. децембра 1926. године добија ново име „Бора Станковић“, име славног књижевника, који је био члан „Заштите“ и њен претседник када је био ученик Врањске гимназије.“1 „Да би после рата Ђачка литерарна дружина „Заштита“ могла да настави свој рад, њена управа је почетком марта 1920. године донела нова „Правила дружине „Заштита“ ђака врањске Гимназије“ која је претходно одобрила скупштина ове Дружине.“2 Доношењем Правила регулише се начин рада Литерарне дружине. Чланови Дружине могли су бити ученици Гимназије од првог до осмог разреда. Ученици од првог до трећег разреда су само чланови „читачи“ који су могли користити дружинску књижницу за читање књига. Чланови од четвртог до осмог разреда били су „редовни чланови“.

________________________

Момчило Антић, Радослав Радивојевић,Позоришни живот Врања, Врање.1987,стр.30. Група аутора,Врањска гимназија 1881-1981,Врање,1981, стр.277.

1 2

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Колики је значај ове Дружине био, видимо из једног записника где је Наставнички Савет донео одлуку да су сви ученици Гимназије уједно и чланови Ђачке литерарне дружине, јер је иста и основана у циљу естетског и књижевног образовања својих чланова. „Члан 4. Правила, поред осталог, говори и о томе да чланови дружине негују ђачке и човечанске дужности, и да дружина одржава везе са сличним ђачким друштвима.“3 Циљеве и рад Ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ најсликовитије је описао надзорни наставник Драгољуб Јовановић на изборној скупштини дружине, одржанoj 3. маја 1933. године - „ …ово је једно такво удружење, где се ви сами формирате. Има пуно случајева да су се књижевници почели стварати баш из оваквих средина. Нарочито се књижевно образовање постиже у самим књижевним радовима, које ви сами дајете и сами критикујете. Ја сам био, тако рећи, тактичан, да би вам дао што више слободе да се сами развијате и образујете, ма да сте ви били доста слободни. Ја сам овде једино као представник школске власти и све што се овде дешава, све се то мора изнети у извештају школске власти. Поред тога школска власт води извештај о члановима дружине који се нарочито истичу.“ Рад Ђачке литерарне дружине огледа се и у томе што су чланови путем предавања, држаних од стране професора, упознавани са актуелним друштвеним и политичким кретањима у друштву. Надзорни наставник Драгољуб Јовановић држао је предавање на тему „Светозар Марковић и покрет седамдесетих година“ и на тај начин упознао чланове Дружине са мислима и идејама Светозара Марковића, што ће касније, код ових младих људи, утицати на развој њихове мисли у светлу идеја за које се седамдеасетих година деветнаестог века залагао и сам Светозар Марковић. Као потврду овоме навешћемо сећање једног бившег члана Ђачке литерарне дружине: „Свој рад смо сада пренели на удружења, посебно на литерарну дружину, пишући и обрађујући литерарне теме из живота сељака и радника, критички указујући на радове са садржајима који су у лепом светлу приказивали нашу стварност“.4 Гимназија „Бора Станковић“ у Врању ове године обележава 130 година постојања и рада. Сматрао сам за сходно да прикупљену архивску грађу објавим на задовољство будућих истраживача као и свих бивших и садашњих ученика Гимназије. Она ће свакако расветлити један врло значајан период у стотридесетогодишњем трајању ове образовне установе у Врању. Самим објављивањем архивске грађе постижемо још један позитиван резултат - подижемо свест о потреби чувања архивске грађе код ________________________ 3 4

Исто, стр.286. Исто, стр.553.

Уводна реч

оних који је стварају или поседују, било да су у питању државне институције, установе, привредни субјекти или појединци. Свест о значају архивске грађе омогућава њену добру заштиту и изван архивских депоа. Као највреднији извор сазнања, архивска грађа је нераскидива нит која повезује архивисте и истраживаче. Зато рад архива и архивиста не подразумева само њено прикупљање, сређивање, обраду, чување и давање на коришћење, већ и објављивање, што је чини лако доступном свима који у њој траже чињенице за исправне закључке. Објављивање архивске грађе је и нови искорак у вредновању писаног документа и отвара нови поглед на укупну архивску делатност као и на стручни рад архивисте као појединца. Документи у овој публикацији потичу из периода 1928-1941; чини их осам записника скупштинских седница, тридесетдва записника са редовних или ванредних радних састанака и један записник - белешка о обиласку, прегледу и оцени рада Дружине. У одељку Прилози приказано је пет факсимила инвентара књига, један списак уџбеника, прозивник чланова Ђачке литерарне дружине, извод из Извештаја Гимназије за школску1939/1940. годину и факсимил печата Дружине. Код записника где не постоји датум настанка, редослед у публикацији одређен је према месту у књизи - свесци која је служила за вођење записника Дружине и где су листови повезани. Такође, имена ученика (председника и секретара Дружине) помогла су да се утврди време настанка записника. Римске цифре уз имена показују разред - годину именованог ученика. Оригинали овде објављених документа су на српском, односно српскохрватском језику, а писани су руком и ћириличним писмом. У настојању да препис буде што вернији изворном облику у приређеним преписима нема правописних интервенција, а моје допуне изостављених слова, и напомене о изгубљеном делу текста, дате су у угластим заградама. Кроз сам текст, и у поглављу прилози, дати су факсимили оригиналних докумената. Као помоћ читаоцу дата су објашњења скраћеница и мање познатих речи и израза као и регистар личних имена. У Врању, септембар, 2011. године

Божа Јањић, виши архивиста

ЂАЧКА ЛИТЕРАРНА ДРУЖИНА „ БОРА СТАНКОВИЋ “

-Документи1928 - 1941.

Документи

[Документ број 1] Записник са прве редовне седнице Седницу је отворио потпредседник Миодраг Бркић у 10h и 15м. Пошто је секретар одсутан, то се дневни ред почиње трећом тачком: бирања управе. Пре почетка бирања управе Миољуб Кичић пита, да ли се може одржати седница, кад није присутно ни пола чланова. У дискусију овог питања улазе Г-ца Калчићева и Предраг Зекавица. Питање је решено тиме што се не зна колики је број чланова у овој години, те због тога седница се може одржати. Приступа се бирању председника. Кандидовани су: Чедомир Јазиковић, Миодраг Бркић и Миољуб Кичић сви из осмог разреда. Кичић се не прима, а изгласан је Бркић са 18 гласова. Пошто се председник љубазно захвалио, бира се потпредседник. Кандидати су: Божидар Стефановић, Тихомир Михаиловић и Добривоје Ђорђевић сви из седмог разреда. Михаиловић се не прима а изабран је Божидар Стефановић са 19 гласова. За благајника је изабрана Ташана Пешић уч. VIII раз. са 22 гласа. Кандидати за секретара су: Петроније Стаменковић VIII, Добривоје Ђорђевић VII, Радмило Радосављевић VIII, Ђура Лекић VIII, Момчило Сентић VII, и Ђорђе Пешић VII. Сви се не примају осим Петронија, кога збор једногласно одобрава. За надзорни одбор су кандидовани: Добривоје Ђорђевић VII, Миољуб Кичић VIII, Тихомир Станковић, Милутин Стефановић, Станко Петровић, Ђура Лекић и Чедомир Миленковић; изгласани су: Добривоје Ђорђевић, Миољуб Кичић, М. Стефановић и Станко Петровић. После тога се прелази на бирање књижничара. Кандидовани су: Момчило Сентић, Јелена Јовановић, Надежда Стошић, Миодраг Јанић, Љубомир Станковић, Тихомир Михаиловић, Надежда Антић, Слободан Здравковић, Ђорђе Пешић, Петар Манојловић, и Предраг Зафировић. Изабрани су Слободан Здравковић и Ђорђe Пешић. 11

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Приступа се бирању књижевног одбора. Кандидати су: Чедомир Јазиковић, Петар Манојловић, Предраг Зекавица, Илија Ристић, Момчило Сентић и Радмила Мутавџић. Изабрани су Јазиковић, Сентић и Манојловић. Миољуб Кичић кандидује Чедомира Јазиковића за редитеља, председник му одговара, да се он по правилима не може примити двеју дужности, јер је већ изабран за књижевни одбор. Улази се у дискусију. Чланови нуде Јазиковићу да буде бар привремено. Најзад се он прима, али под условом, да напусти дужност после једног спремљеног комада. По предлогу Г-це Калчићеве за суфлера је изабрана Катарина Побијенска, која не присуствује седници. За декоратере су избрани: Момчило Сентић, Душан Михаиловић и Предраг Зафировић. После бирања управе долазе питања и предлози: Ташана Пешић пита од када ће почети рад; председник каже: вероватно од ове недеље, а Тихомир Михаиловић вели, да за то треба питати Г. Директора, пошто су кључеви од књижнице код њега. Добривоје Ђорђевић каже да треба надзорни одбор да присуствује при издавању књига и да прошлогодишње радове прегледа књижевни одбор. Кичић вели да су ти радови својина дружине, пошто су већ примљени и да треба да се читају на седници што и Јазиковић потврђује. Седница је закључена у 11h.

Секретар, Петроније Стаменковић - VIII -

Председник, Миодраг Бркић

Документи

[Документ број 2] Записник са друге редовне седнице 28–X–1928 г. Седницу је отворио председник Миодраг Бркић тачно у 10 часова. После прозивања чланова, читана су два записника са прошлогодишњих седница, пошто секретар није присуствовао на прошлој седници. Пошто је прочитан записник и пошто је председник књижевног одбора, код кога су радови, задоцнио, прелази се на шесту тачку читања правила С.Ј.С.У. За време читања настаје ларма, која принуђава председника да опомиње збор, и у то време долази председник књижевног одбора. Нарочита се води дискусија око чл. 9. После толике препирке и расправе збор прима правила. Станко Петровић пита да ли треба примити чл. 7. о ослобађању чланарине сиромашних чланова; председник му одговара да се то подразумева по себи, пошто је збор већ усвојио но[ва] правила. Трећа тачка је била читање „Освојење Бастиље“ превод од Момчила Сентића; узима га на критику Ђура Лекић. Четврта тачка читање „Манфреда“ превод од Параскеве Ристићеве; узима га на критику Петроније Стаменковић. Пета тачка читање критике Петроније Стаменковића на приповетку „Сан“ од Божидара Стефановића. Чедомир Јазиковић се буни против критике, затим и Радмило Радосављевић због чега настаје дискусија. Г-ца Калчићева узима учешћа и прекида расправу. После овога долазе питања и предлози. Тихомир Михаиловић пита, да ли ће се окоричити поцепане књиге, на шта му председник одговара, да ће се заузети за то, али када дружина стекне мало више новца. Антоније Тасић тражи да се председник књижевног одбора извини због задоцнења, на шта му Јазиковић грубо одговара. Председник опомиње књижничаре и чланове, да се књиге уредно издају. У дискусију овог питања улазе; Предраг Зекавица, Ђорђе Пешић и Г-ца Калчићева која каже, да уопште наша књижница нема никакве дисциплине. Поводом нанете увреде од Јазиковића Антонију Тасићу, Божидар Стефановић тражи да се Јазиковић извини. Председник пита за изјашњење. Станко Петровић га брани, настаје бурна дискусија и седница се завршава у 11 часова и 15 минути. Секретар Петроније Стаменковић

Председник, Миодраг Бркић -VIII13

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 3] Записник са треће редовне седнице одржане деветнајестог јануара 1929. године. Тачно у 10 часова и 10 минути председник Миодраг Бркић отворио је седницу с овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5.

Прозивање чланова; Читање записника са II редовне седнице; Критика Ђуре Лекића на рад Момчила Сентића; Узамам, песма Миодрага Бркића; Критика Петронија Ста[ме]н[к]овића на превод Параскеве Ристић; 6. [недостаје текст] 7. Попуњавање управе; 8. Питања и предлози.

Пре преласка на дневни ред председник извештава чланове да је секретар дружине болестан и да му треба одредити заменика. За заменика је одређен Божидар Стефановић VII. Затим је извршена прозивка чланова чиме је утврђено да је седници присутан већи део чланова. За овим је прочитан записник са II редовне седнице који је примљен без примедаба и одмах се прелази на III тачку дневнога реда читање критике Ђуре Лекића, VIII, на превод „Освојење Бастиље“ од Момчила Сентића, VIII. На критику одговара усмено Момчило Сентић а у дискусији су учествовали и Антоније Тасић VII и Божидар Стефановић VII. Како је спор око ове критике био неизгладив и како ниједна страна није хтела да попушти, решено је да о томе донесе одлуку Књижевни Одбор. Потом се прелази на IV тачку дневнога реда - на читање песме у прози „Узамам“ од Миодрага Бркића, коју узимају на критику Ђура Лекић, VIII и Божидар Стефановић VII.

Документи

Преко пете тачке дневнога реда прешло се је због одсутности Петронија Стаменковић, аутора критике, па се затим прешло на VI тачку – читање [недостаје текст] од Миодрага Бркића, VIII. Рад узимају на критику Станко Петровић VIII и Божидар Стефановић VIII. За овим се је прешло на попуњавање Управе и за другог секретара изабран је Тихомир Михаиловић VII. Преласком на последњу тачку дневнога - на питања и предлоге, развила се бурна дискусија по разним питањима која интересују дружину, а нарочито питање о врло ретким седницама, као и питања о приређивању матинеа, спремања позоришног комада и о куповању нових и укоричавању старих књига. У дискусију ових питања учествују Тихомир Михаиловић, Антоније Тасић, Ђура Лекић и Ђорђе Пешић и претседник који реткост седница објашњава неагилношћу чланова и донекле њиховим слабим књижевним образовањем. А на питање о приређивању матинеа одговара, да матине није могло бити приређено пре свега због болести појединих чланова који [су] играли у комаду који [је] био спреман за матине и на послетку због рђавог држања власника хотела „Врања“ који [је] час одобравао салу за приређивање матине и стављао је на расположењу нашој дружини, а час одустајао од погодбе и забрањивао салу. За време седнице био је кажњен писменом опоменом Ђорђе Пешић VII. због прављења нереда. За овим је седница закључена тачно у дванајест часова и петнајест минути.

Водио записник, Б. Ст. Стефановић/VIII, привремени заменик секретара

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 4] Записник са прве скупштине, одржане 14-X-29. год. Почетак скупштине је у 10. часова, Скупштини је присутан Г. Милош Магазиновић, професор. Под.преседник Божидар Стефановић је отворио скупштину овим дневним редом: 1. Уписивање чланова; 2. Читање записника са последње седнице у школској 1928/9 год. 3. Извештај старе управе о раду у прошлој школској години и давање разрешнице истој; 4. Бирање нове Управе и 5. Питања и предлози. Прелази се на прву тачку дневнога реда. Уписивање чланова. Уписани су 58. Затим Б. Стефановић чита записник, који је примљен без примедбе. По прочитаном записнику, прелази се на трећу тачку – Извештај старе управе. Како је у извештају нападнута иста управа због нерада и неке нетачности, а нарочито: председник, благајник и Надзорни Одбор, то се долази до дискусије у којој учествују: М. Симоновић, Влаинац, Ђ. Пешић, А. Тасић, Б. Стефановић. Решено је да се председник, благајник и председник Надзорног Одбора позову да би оправдали своје кривице, а ако то не учине, да се изабере одбор који ће прегледати благајну и у случају нетачности, кривично тужити председника. Затим се прелази на четврту тачку – бирање управе. Кандидати су за председника Б. Стефановић (са 38 гласова) и Влаинац (са 17 г.), према томе је изабран Стефановић. Кандидати за подпредседника су: Петар Манојловић (са 38г), и Милева Петровић (14), изабран је Манојловић. Прелази се на бирање првог и другог секретара. Кандидати су: Ђорђе Пешић (са 32 гласа), Завишић (35), Тодор Стаменковић (34. г) и Богосав Ивановић (26 г). Изабрани су Завишић за првог и Стаменковић за другог секретара. Како се неки чланови буне, 16

Документи

мислећи да је извршено неправилно гласање, то се ствара приличан неред, због нереда Влаинац је кажњен опоменом. Г. Магазиновић опомиње на ред, јер ће иначе свако непристојно понашање, са стране чланова, јавити Г. директору, или пак прекинути седницу. Врши се поновно гласање, изабрани су исти. За бла[га]јника су кандидати: Тих. Станковић (са 34 г.) и Милева Петровић (29), изабран је Станковић. Прелази се на бирање књиж[н]ичара, кандидати су: Милутин Стефановић (са 37 г), Борисав Станковић (19), С. Здравковић (36), Владимир Ђајић (19) и Божидар Поповић (10); Изабрани су Стефановић и Здравковић. Како по правилима не постоји Књижевни Одбор, то се је хтело прећи преко тога, али на захтев чланова изабрани су: за осми разред А. Тасић, за седми Божидар Поповић, за шести Милош Станковић, за пети Стојадин Костић. Бира се Надзорни Одбор, кандидати су: Борисав Станковић (са 26 г.), Кичић (28), К. Зафировић (са 29 г.), Д. Михајловић (29), В. Ђајић (29) и Богосав Николић (27). Према томе су изабрани: Зафировић, Михајловић и Ђајић. Кандидати за редитеља су: Антоније Антић (са 4 г.), Момчило Сентић (23), и Драгутин Анастасијевић (34), изабран је Анастасијевић. За гардаробере и декоратере изабрани су: Влаинац и Шапошников. Влаинац пита да ли ће се дати диплома човеку, који је прошле године поклонио дружини књиге, одговорено му је, да нема дипломе „Бора Станковић“. Сентић предлаже да се купе књиге, јер је то још прошле године решено и кредит одобрен. С овим је седница затворена у 12. h.

Секретар, Тих. Михаиловић, VIII

Председник, Б. Ст. Стефановић VIII

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 5] Записник са I редовне седнице одржане 17-ХI-29 год. Седницу отвара пред. Стефановић Божидар, VIII у 10h и 15.’ са овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Прозивање и уписивање нових чланова; Читање записника са прошле седнице. Програм рада. Кад лисје жути, рад Симоновића Миодрага, VIII „Ab ovo“ превод Манојловића Петра. Из мрака у мрак, рад Симоновић Ристе VII „Црни“, песма Поповића Божидара VII Питања и предлози.

Преко прве тачке се прелази јер није утврђен број чланова. А затим се прелази на II тачку. Записник чита Михаиловић Тих. VIII, прима се без примедбе. Програм рада чита пред. Стефановић VIII. прима се једногласно. Симоновић Миодраг чита свој рад око кога се води бурна дискусија. Симоновић Риста говори да не види намеру с којом је писан. Тасић одговара да је циљ подстрек на рад и додаје да не треба да се узима на критику. Председник је да се узме на критику и даје га Стефановићу VI, Манојловићу VII, и Васиљевићу VIII. Манојловић чита свој превод „Ab ovo“ кога узима на критику Завишић VI. И око овог рада се води дискусија. Једни говоре да убудуће овако што без корисније садржине не треба да се преводи, већ да се мало више обрати пажња на исту тако да би била корисна за дружину. Симоновић Р. и Сентић осуђују због овога књижевни одбор и траже да се смени. Прелази се на VI тачку Из мрака у мрак. Чита Симоновић Р. Узимају на критику Поповић Бож. и Симоновић М. VIII.

Документи

Поповић Бож. чита своју песму „Црни“ узима на критику Николић Бор. VII. Питања и предлози. Сентић предлаже да се радови шаљу Искри. Председник прима предлог као умесан. Симоновић Р. предлаже да се одржи дан „Бора Станковић“. Одмах се изабира одбор од пет чланова за прославу. У одбор улазе Симоновић Риста, Сентић, Влаинац, Пешић, и Тих. Михаиловић. У току седнице Сентић је кажњен истеривањем са седнице. Седница је закључена у 11 и ½.

Секретар, Миодр. М. Завишић, VI

Председник, Б. Ст. Стефановић, VIII

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

[Документ број 6] Записник са III редовне седнице одржате 19. I. 930. године. Тачно у 10h седницу отвара претседник Стефановић Б. са следећим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са II редовне седнице, 3. „Једне зимске вечери“, рад Васиљевић Миодрага, 4. Критика Николића Богосава на песму „Црни“ рад Поповића Божидара; 5. Критика Васиљевића Миодрага на рад Симоновића Миодрага VIII, 6. -II- Манојловића Петра на рад Симоновића Миодрага 7. -II- Стефановића М. на рад Симоновића Миодрага 8. „Три лењивца“, превод Поповића Божидара VII 9. Критика Симоновића Миодрага VIII, на рад Симоновића Ристе VII 10. Критика Поповића Божидара, VII на рад Симоновића Ристе 11. Оставка старог и бирање новог редитеља; и 12. Питања и предлози. Пошто су прве две тачке примљене без икаквих примедби, прелази се на трећу тачку. Свој рад „Једне зимске вечери“ чита Васиљевић Миодраг уч. VIII разреда; рад узима на критику Пешић Ђорђе VIII. Четврта тачка. Читање критике Николића Богосава на рад – песму „Црни“ од Божидара Поповића. Николић у критици каже, да је то прва песма Поповића Божидара дата овој дружини. Поповић Б. каже да то није истина. Око тога се прилично дискутује. У дискусији учествују Тасић Антоније VIII, Симоновић М. и Симоновић Риста.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Приликом читања поменуте критике пало је у очи неколико граматичких грешака, којих је критичар на један леп начин показао збору. Пета тачка. Критика Васиљевића Миодрага VIII на рад „Кад лисје жути“ Симоновића Миодрага VIII. По прочитаној критици Симоновић Ми. напомиње збору, да овај рад није требало узимати на критику будући да је тај рад рађен са таквом тенденцијом да би доцнијим генерацијама базирао при раду, како би радиле што боље и интензивније. Васиљевић и Симоновић поводом овога дискутују. На захтев збора да се још једном прочита Симоновићев рад Васиљевић чита само одломке. Опет дискусија. Шеста тачка. Критика Манојловића Петра на рад „Кад лисје жути“ од Симоновића М. VIII. Симоновић М. му прима критику. Седма тачка. Критика Стефановића М. VI на рад „Кад лисје жути“ од Симоновића М. Пошто критичар није присутан збору критику чита претседавајући. По прочитаној критици аутор рада не дискутује, дабоме, пошто аутокритичара нема. Осма тачка. Превод Поповића Божидара VII „Три лењивца“, рад узима на критику Манчић Ђ. VIII. Девета тачка. Критика Симоновића Миодрага VIII на рад Симоновића Ристе VII. Пошто је Симоновић М. рекао да у раду Симоновића Ристе постоје и неке граматичке грешке то Симоновић Р. узима критику на антикритику. Десета тачка. Критика Поповића Божидара на рад Симоновића Ристе „Из мрака у мрак“. У току читања критике Поповића Божидара, Додић Јосиф упада. Претседник га кажњава опоменом. Симоновић Р. узима и ову критику на антикритику.

Документи

Једанаеста тачка. Оставка старог и бирање новог редитеља. Збор предлаже управи два кандидата и то: Сентића Момчила и Ивановића Богосава. Не примају се. Нико није изабрат и решено је да управа врши дужност редитеља. Последња тачка - питања и предлози. Како су Мил. Стефановић и Станковић М. кажњени од стране г. Директора то се први повлачи из Управног Одбора, а други из Надзодног Одбора. За члана Надз. одбора је изабрат Стојче Крстић уч. VI раз. Са овим је и седница завршена око 11 ½h.

Секретар, Стаменковић Тодор

Претседник, Б.Ст. Стефановић VIII

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 7] Записник са скупштине ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ одржане 5–X–1930 године. Скупштину, којој није присуствовао одређени наставник г. Магазиновић, отворио је потпретседник Манојловић Петар у 10h пре подне овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5.

Уписивање нових чланова. Подношење извештаја прошлогодишње Управе. Подношење извештаја са скупштине С.Ј.С.У. Разрешница старе и бирање нове Управе. Питања и предлози.

Пре но што ће прећи на дневни ред п.претседник Манојловић одржао је говор у коме износи немарност и нерад чланова и позива их да озбиљно раде и нашу дружину подигну, јер су досадашње Управе врло слабо схватале своју дужност и већином радиле за своју личну корист, а тиме упропашћавале дружину. Говор је био дугачак и једнолик те је стога слабо слушан. Прелази се на дневни ред. I Тачка. Уписивање нових чланова. Да би се што брже и лакше извршило уписивање одређена су тројица од којих је свако у свом реду уписивао. Уписано је 28 чланова. II Тачка. Извештај прошлогодишње Управе. Извештај је поднео секретар Завишић. Пошто је извештај прочитан, Манојловић пита, има ли ко шта да приговори извештају. Јавља се Кичић са питањем зашто није у цифрама изнешен сав расход и приход. Завишић одговара, да је пре скупштине држана управна седница на којој је решено да секретар Завишић поднесе извештај само о раду и успеху, а благајник Станковић о расходу и приходу дружине у овој години. Али како благајник није знао тачно суму колико је г. Директор наплатио од ђака на крају године, то је извештај остао за идућу седницу.

Документи

III Тачка. Извештај са скупштине С.Ј.С.У. у Београду. Како половина изабраних кандидата није више у овдашњој гимназији, а друга половина није пуноважна, то је сам Манојловић поднео извештај, у коме обавештава чланове о решењу скупштине С.Ј.С.У. Против извештаја устаје Додић, који је дошао у међувремену II и III тачке. Додић наводи да извештај није тачан и да је преписан из новина; наводи да П. Манојловић и незна како је текла скупштина јер није присуствовао њој, већ се шетао по Београду. Око овога се развија дискусија која прелази у свађу. Додић лупа руком у клупу и тражи да се врати новац који је дружина дала делегатима. П.претседник га истерује напоље, али он неће да иде. Напослетку му п.претседник одузима реч и захтева да у будуће не прави испаде јер није члан дружине. IV Тачка. Бирање нове Управе. У великом нереду изабрана је следећа Управа: претседник, Петар Манојловић са 22 гласа; ппретседник, Миодраг Завишић – једногласно; I секретар Антоније Антић са 12 гласова и II секретар Валтер Ивануша са 11 гласова; благајник, Станковић Чедомир са 15 гласова, књижничари Димић са 16 и Радојчић са 10 гласова; дилетанти, Ђорић Влад. за претседника Ивановић Богосав и Анђелковић Боривоје за помоћнике; Надзорни Одбор, Васковић, Кичић и Јевтић; Књижевни Одбор, Поповић Божидар, Шаги Ђуро, Стаменковић Љубодраг и Николић Драгутин. V Тачка. Питања и предлози. Станковић Тихомир предлаже да се тражи новац од г. Директора. Скупштина усваја предлог и решава на основу правила да новцем располаже сама Управа. Овим је скупштина завршена у 12 ½ h.

Секретар, Анта Антић

Претседник, Петар Манојловић -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 8] Записник са I дружинског састанка одржаног 14–XII–1930 г. Састанак отвара, у присуству надзорног наставника дружине г. Драгољуба Јовановића, суплента претседник, Петар Манојловић, у 9 ¾ h пре подне. Дневни ред састанка је: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Читање записника са годишње скупштине. Извештај Надзорног Одбора. Извештај са Жупске скупштине, делег. П. Манојловић. „У неосветљеном граду“ - песма П. Манојловића. „Љубавни загрљај“ – песма - Драг. Алексића. Реферат на комедије Јов. Ст. Поповића од В. Ђорића. Попуњавање Управе. Питања и предлози.

На скупштински записник ставља примедбу Ј. Додић, да није искључен са скупштине већ да је само опоменут. Пошто нико више не ставља примедбу то се записник прима. Ратко Кичић чита извештај Надзорног Одбора. По прочитаном извештају, Риста Симоновић каже, да је Надзорни Одбор требало да испита шта је са несталим књигама; и дали су оне украђене или, нестале? Ако су украђене, ко их је украо? Симоновић, даље, примећује да Управа није радила као што треба и криви садању Управу што прошлогодишња Управа није сазвала последњу седницу на крају школске 1929/30!!! Затим криви Манојловића за неисправности прошлогодишње Управе. Развила се дискусија, у којој узима учешће већи број чланова. Дискусија није уродила плодом, јер велики број чланова толико се у говору заплео да ни сам на послетку није знао шта је хтео а шта није хтео. Напослетку г. Јовановић примећује да он мисли да је ова Управа крива у толико што није примила дружинску имовину од Н. О.

Документи

П. Манојловић одговара да прошлогодишњи Н.О: није ни вршио преглед, и за ово криви бившег претседника Б. Стефановића, који је био као неки диктатор у дружини. Риста Симоновић каже да од 1925. год. претседници дружине нису били врањанци већ странци, који нису радили за добро дружине. Манојловић одговара да он није крив што међу рођеним врањанцима није било тако способних младића, који би могли да заузму положај претседника дружине. Тихомир Станковић, бивши благајник, каже да је Б. Стефановић вршио дужност претседника и преко ферије и криви прошлогодишњи Надзорни Одбор за неисправности прошлогодишње Управе. Ратко Мишић каже: да се Јосиф Додић буни противу нестанка књига, а да је сам узимао од Слободана Здравковића, преко ферија, књиге на читање. Јосиф Додић се неумесно брани. Ратко Кичић каже да је претпрошлогодишњи Н.О. прегледавајући књижницу нашао неке неисправности а да је г. Директор рекао да се пређе преко свега и да се настави рад. Претседник искључује са састанка Ј. Додића који ремети ред. После дуже дискусије Додић напушта састанак а са њим и један број недисциплинованих чланова, који при изласку чине грубе инциденте. Рад се наставља. Борјанка Димитријевић каже да је можда прошлогодишња Управа крива, али да је ова Управа врло небрижљива, јер су њој књижничари уместо једне књиге дали две књиге. Б. Поповић, који је напустио састанак улази без питања и жели да говори. Г. Јовановић га удаљава. В. Ђорић члан прошлогодишњег Н.О. каже да је звао Д. Михајиловића и П. Зафировића чланове Н.О. да изврше преглед благајне и књижнице, али да ови нису хтели.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

П. Манојловић каже да га многи нападају из личне мржње, а да он не може да прими на себе сву кривицу прошлогодишње Управе, јер он стварно није ни крив. По чл. 37 дружинских правила п.претседник заступа претседника кад овај буде чиме спречен тако да не може да врши своју дужност, а Б. Стефановић је целе године вршио своју дужност, према томе Манојловић није крив је[р] стварно није ништа ни урадио. Затим Манојловић, чита извештај са скупштине Жупе С.Ј.С.У. за Средњу и Источну Србију. Извештај се прима без замерке. Манојловић чита своју песму „У неосветљеном граду“. Песму узима на критику Ж. Божинић. Драг. Алексић рецитује своју песму „Љубавни загрљај“. Песму узимају на критику Б. Димитријевић и Б. Николић. В. Ђорић чита свој „Реферат... [недостаје крај овог записника]

Документи

[Документ број 9] [недостаје почетак овог записника] ...управа да изађе овако неспремна пред збор. Секретар каже да је тражио од чланова радове, али да ови нису хтели да дају, и да Управа, према томе, не може да буде крива. Божинић каже да секретару није хтео да да јер мисли да није секретарова дужност да скупља радове, а да му Књижевни Одбор није тражио рад. Затим пита да ли је прегледао К.О. радове који су стављени на дневни ред. Манојловић му одговара да је Управа решила да се ови радови ставе на дневни ред. Божинић увиђа кривицу К. Одбора. Ст. Крстић пита: ко ће да тражи радове К.О. или Управа. Манојловић му одговара да радове неће нико да тражи од чланова већ су чланови дужни да их сами даду. М. Завишић чита своју критику на песму П. Манојловића „У неосветљеном граду“ - Манојловић узима рад на антикритику. На молбу Р. Симоновића, Манојловић чита оригинал. Затим чита критику на Манојловићеву песму „У неосветљеном граду“ Ж. Божинић. Пошто Борјанка Димитријевић није дошла на састанак то њену критику на Алексићев рад – песму „Љубавни загрљај“ чита М. Завишић. Алексић узима рад на антикритику . Затим држи г. Јовановић предавање „Светозар Марковић и покрет седамдесетих година“. Предавање је саслушано са великом пажњом. После предавања слушаоци су бурно поздравили г. Јовановића. Пошто су уважене оставке благајнику и књижничарима, бирају се нови. За благајника је изабран Стојче Крстић, једногласно. Кандидати за књижничаре су: Живојин Божинић, Сава Вучковић, Димитрије Ристић и Драган Нешић. Изабрани су: Божинић са 35 и Вучковић са 24 гласа.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Симоновић пита шта је са несталим књигама. Манојловић му одговара да Управа нема моћи да сазна судбину тих књига. Симоновић се даље жали да га је бивши књижничар Милутин Стефановић увредио говорећи неким члановима како је Риста Симоновић крао књиге из дружинске књижнице. Симоновић тражи од Управе да испита ову ствар и да му да сатисфакцију. Управа стоји на гледишту да је то његова приватна ствар, која се Управе не тиче, стога нека сам тражи задовољење – сатисфакцију. После дуге дискусије, за писање инвентара, одређени су: С. Вучковић, Р. Симоновић, М. Малешевић, Д. Ристић, Д. Станковић, П. Радојчић, Т. Станковић, М. Антић. Седницу-састанак прекида претседник Манојловић тачно у 1220h.

Секретар, Антоније Антић –VIII-

Претседник, Петар Манојловић

Документи

[Документ број 10] Записник са I дружинске скупштине одржане 18–X–1931. Скупштину отвара п.претседник М. Завишић у 10 h и 45' пре подне, у присуству надзорног наставника г. Др. Јовановића, са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Уписивање чланова; Извештај благајника; Извештај Надзорног одбора; Извештај управе; Бирање нове управе; Питања и предлози.

Пре преласка на прву тачку пита п.претседник, да ли да води записник стари секретар или да се изабере привремено други. Остаје се на старом, а затим се прелази на прву тачку. Уписано је [недостаје текст] Извештај о стању благајне подноси Крстић Стојче; примљен је без примедбе. Кичић подноси извештај надзорног одбора. На питање п.претседника: да ли има ко шта да примети, јавља се М. Стефановић са примедбом, да је Кичић требао да поднесе извештај о целокупном раду дружине, да је требало да прегледа стање благајне, а не да је навео само оне цифре које се налазе у годишњем извештају школе. Г. Јовановић ту примедбу потврђује. Развија се дискусија око тога: да ли да се извештај прими или не. У дискусију улазе К. Стојче, М. Стефановић, Кичић и Завишић, који каже, да је Кичићу ставио у задатак да поднесе такав извештај. Најзад се јавља Попеску са тим да се он прими али М. Стефановић то одлучно одбија. Мицић пита: да ли се тај извештај подноси крајем или почетком шк. године, на шта п.претседник одговара да се подноси крајем шк. године. Дискусију прекида Г. Јовановић са тим да се Кичићев извештај не прими, али да се стави новом надзорном одбору у дужност да га он поднесе.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

Прелази се (најзад) на IV тачку - извештај Управе – који чита М. Завишић, и који је примљен без примедбе. Долази на ред најзад најважнија тачка: бирање нове управе. Пре избора претседника развила се дискусија око тога, из ког разреда ће бити кандидат. Као и увек, тако се и овде први јавља Милутин Стефановић са предлогом да се за претседника изабере ученик VIII разреда, као што се то и до сада примењивало. С овим се сви не слажу те се приступи обичном бирању. Кандидати за претсед. су: М. Завишић VIII = 31 Ј. Попеску VIII = 13 Д. Мицић VII = 11 Ивануша В. VIII = 4 Према томе је изабран Завишић М., који одмах предлаже да се бира за п.претседника уч. из VII р. Кандидати за п.претсед. су: Мицић Д. VII = 17 Николић Др. VI = 28 Ћаловић Бож. VII = 8 Радојчић Пр. VII = 6 Према томе изабран је Николић Драгутин VI. Прелази се на бирање секретара: Кандидати су : Попеску Ј. VIII Крстић Ст. VIII Костић С. VII Како Попеску и Крстић имају исти број да вуку коцку, коју извуче Крстић Стојче.

= 22 = 22 = 17 гласова, то се предлаже

За потсекретара кандидовани су: Нешић Др. VI Ивануша Франц V Већином гласова изабран је Ивануша Франц.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Кандидати за благајника су : Миладиновић М. VIII = 27 Димитријевић Бор. VIII = 22 Илић Јелица VIII = 10 Изабран је Миладиновић Миодраг VIII, а по предлогу Завишића М. изабрана је Димитријевић Борјанка VIII, друга по броју гласова, за п.благајника. Прелази се на бирање књижничара. М. Стефановић предлаже да се изаберу 4 књижничара, пошто је предавање и пре и послеподне. Кандидати за књижничаре виших разр. су : Мицић Д. VII = 24 Бојковић Ј. VIII = 19 Неранџић П. VIII = 5 Ивануша В. VIII = 29 Стаменковић В . VII = 22 Нешић Др. VI = 5 Младеновић Дим. V = 4 Изабрани су Ивануша Валтер VIII и Мицић Душан VII. Кандидати за књижн. нижих разр. су: Нешић Др. VI = 30 Младеновић Д. V = 4 Костић Ст. VII = 25 Стаменковић Вл . VII = 16 Неранџић П. VIII = 3 Цвејић VII = 23 Јовановић Јован VII = 7 Према горњем изабрани су Нешић Драган VI и Костић Стојан VII. Прелази се на бирање Надзорног одбора. Истакнути су : Поповић Вл. VI Трајковић Д. VIII Радојчић Пр. VII Стаменковић Вл. VII Станковић Мил. VII Изабрани су Трајковић Душан као претседник Радојчић Предраг VII и Стаменковић Властимир VII.

= 27 = 35 = 37 = 32 = 25 надз. одб., затим

Документи

Бирање књижевног одбора. Кандидати су : Поповић Вл. VII = Попеску Јов. VIII = Ћаловић Бож. VII = Митић VII = Изабрани су Попеску Јован VIII као претседник а Ћаловић Божидар и Поповић Владан као чланови.

25 44 38 12 књижев. одб.,

За редитеља је једногласно изабран Шапошников Виталиј, а за помоћника Илић Јелица. Прелази се на последњу тачку дневног реда: питања и предлози. Кичић Р. се јавља и тражи да Милутин Стефановић објасни нестанак књига за време док је он био књижничар. Попеску позива све чланове на што интезивнији рад. Претседник завршава седницу у 11h и 30' са предлогом, да се на идућој седници поднесе тачан извештај о несталим књигама.

Записник водио секретар, Ivanuša Valter VIII

Претседник, Миодраг М. Завишић, VIII

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 11] Записник са првог дружинског састанка одржаног 22-XI–1931 год. Састанак отвара у 9h и 30' претседник Миодраг Завишић са овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Читање записника са прошле скупштине. Извештај надзорног одбора. „Fidelio“ реферат од Здравковића Косте. Један лепи излет, опис, од Марковићеве Будимке. Мој црни петак, приповетка од Протића Ратомира. „Вече“ анализа од Попеска Јована. Питања и предлози.

Пошто је записник прочитан узима реч Г. Јовановић Драгољуб који тражи да се једна реченица из записника избаци, и то реченица која се односи на Стефановића Милутина. Потом Стефановић изјављује да ће после извештаја надзорног одбора дати обавештења о несталим књигама. Записник је примљен са овим двема примедбама. Затим Трајковић Душан чита извештај надзорног одбора. Први се јавља преседник Завишић који се чуди како је Трајковић знао које су књиге нестале прошле а које претпрошле године. Кичић се солидарише са њиме. Стефановић Милутин је на страни Трајковића и доводи у контрадикцију Кичића који је пре тражио да се подноси извештај о књигама несталим претпрошле године. Око овога се развија жива дискусија између Кичића и Стефановића у којој Стефановић каже да он није дужан да одговара за нестале, јер није он само онда био књижничар и члан управе. Затим узима реч Г. Јовановић који каже да је дискусија о тим књигама беспредметна и да је то питање још лане ликвидирано. После овога Завишић прекида дискусију. Прелази се на трећу тачку, рад Попеска Јована. Пошто је рад прочитан устаје Дамњановић и каже како није разумео садржину. Попеску му одговара да је тема довољно позната те с тога није сматрао за

Документи

потребно да опширно износи садржину. Трајковић добацује аутору да се и он сам није разумео. Потом се јавља Стефановић и пита Попеска с каквом је намером писао свој рад, на што му Попеску одговара да је дао рад само за то да би се имало што читати. Јевтић замера аутору на читању и уједно каже да су претходне примедбе излишне. После тога побија тврђење Стефановића да овакав рад није требало да ради ученик осмог разреда и напослетку примећује аутору да „шкрипа ђерма“ не може бити идилична, што изазива буран смех. Дамњановић не може да схвати Попесков рад као анализу и каже да Попеску не може да пише о селу јер га ни сам не познаје. На његово тражење прелази се на идућу тачку. Здравковић Коста чита свој рад. Пошто је рад саслушан у највећој тишини узимају га на писмену критику Јевтић и Дамњановић. Прелази се на пету тачку. Марковић Будимка чита свој рад. После читања устаје Трајковић и каже: да су у раду оно што је најлешпе описи и да га они чине успешним и најбољим радом на седници. Томић Љубомир ставља неколико незнатнијих примедаба. Дамњановић каже да рад није ни приповетка ни опис, али да је ипак леп. Јевтић каже да рад није успео, наводи разлоге зашто, и каже да га рад подсећа на Ненадовићева писма из Швајцарске. Затим устаје секретар Крстић. Он се слаже са Јевтићем и каже да је рад учинио на њега доста неповољан утисак. Замера ауторки на обилним граматичким и стилистичким грешкама, изјављује да у раду не види никакве описе, већ просто ређање лепих и звучних речи. Потом устају Попеску и Здравковић који суперлативима хвале рад. Пошто су сви критичари казали своју реч устаје ауторка и брани свој рад. Она редом одговара на стављене јој примедбе, али не у већини случајева у целости усваја. Најзад се прелази на читање последњег рада. Пошто је аутор био спречен да дође на седницу па његов рад чита Стефановић. Рад узима на писмену критику Попеску Јован. Прелази се на последњу тачку. Секретар Kрстић подноси оставку и моли збор да му је уважи, мотивишући је личним разлозима. Збор му уважава оставку.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Приступа се избору секретара. Кандидати су : Марковић Будимка Здравковић Коста Паламаревић Живко Већином гласова изабран је Паламаревић. Потом Стефановић Милутин, читајући 6. члан правила, тврди да је један члан управе недостојан свога положаја, јер није морално зрео и каже да је то Попеску Јован. Пошто је изнео своје разлоге Стефановић је тражио да се Попеску смени са свога положаја. После изјаве Стефановића и неколицине чланова устаје Попеску и одговара им. Потом се износи на гласање предлог да се Попеску свргне. Збор већином гласова одбија предлог, на што Стефановић револтиран демонстративно напушта седницу. Преседник прекида седницу у 12h и 5'.

Записник водио секретар, Стојче Крстић, -VIII-

Претседник, Миодраг М. Завишић, -VIII-

Документи

[Документ број 12] Записник Са другог дружинског састанка одржаног 17 децембра 1931. Састанак отвара, у присуству надзорног наставника г. Драг. Јовановића супл., претседник Миодраг Завишић тачно у 10h са овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Прозивање чланова; Читање записника са I састанка; Критика на рад К. Здравковића од Дамњановића - Јевтића; Критика на рад Ратомира Протића од Попескуа Јована; О Прерадовићу - Јевтић; Први крсташки рат од Ратомира Протића; Питања и предлози.

Пошто је извршен прозив чланова утврђено је да већина чланова није присутна. Прелази се преко друге тачке пошто секретар који је водио записник са I састанка није још дошао. Дамњановић чита критику на рад Косте Здравковића. После читања претседник пита аутора има ли шта да каже на што овај устаје и узима критику на антикритику. За време читања критике долази Крстић и пошто је трећа тачка скинута са дневног реда чита записник са I састанка. Пошто је записник прочитан претседник пита има ли ко шта да примети или се записник прима без примедбе. Устаје Стефановић и примећује да он није рекао да је Попеску морално незрео, како је то у записник уведено већ да је рекао: „да сам гест Попесков не дозвољава му да остане на свом положају“. Крстић му одговара да је он заиста рекао да је Попеску морално незрео и да су исте речи више пута поновљене, не само од стране Стефановића него и других који су били на његовој страни. И записник се прима.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прелази се на четврту тачку. Попеску чита своју критику. После читања претседник пита Протића има ли шта да каже. Протић устаје и говори у одбрани свога рада. Развија се дискусија у којој узимају учешћа: Протић, Попеску, Стефановић и Дамњановић. На реду је пета тачка. Јевтић чита свој реферат. Пошто је рад саслушан у тишини устаје Стефановић и хвали га. За увод каже да је леп, за композицију да је сјајна. Хвали га и даље. И најзад примећује да је реферат једностран; да Прерадовић није прешао у католичанство, како се то у реферату износи, него да је од рођења био католик. Затим да је погрешно речено за Спиру Димитријевића „будући песник“ пошто је он већ био песник и још друго. После тога устаје Јевтић да брани свој рад. Тврди да Стефановић незна биографију Прерадовића нити под каквим се приликама развијао. Доказује да је Прерадовић променио своју веру, да није био од рођења католик. На једностраност свог реферата вели да је имало утицаја његово лично расположење и то што је, ценећи Прерадовића, гледао у њему само његове добре стране. „Будући песник“ каже да је употребио у значењу да је он (баш) тада већ био песник а не да ће тек постати. Долази 6 тачка, рад Протића. Протић га чита. Пошто је саслушан (до краја) претседник пита хоће ли ко узети рад на критику. Јавља се Ћаловић. После тога седница је закључена у четврт до 12h.

Секретар, Живко Паламаревић -VIII-

Претседник, Миодраг М Завишић, VIII

Документи

[Документ број 13] Записник Са трећег дружинског састанка одржаног 31 јануара 932 г. Састанак отвара претседник Миодраг Завишић, у присуству надзорног наставника г. Драгољуба Јовановића суплента, у 10 сати пре подне са дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Читање записника са прошлог састанка; Антикритика - Косте Здравковића; Три вира у Јелашници - В. Шапошникова; Критика на рад Протића - Б. Ћаловић; Кад Сунце залази - песма Вене Младеновић; Једна причица која нема ни почетка ни краја - Протић и Питања и предлози.

Пошто је записник прочитан примљен је с примедбом да је у њега требало да уђе дискусија поводом Протићевог рада. Прелази се на другу тачку. Како Коста Здравковић због болести није могао доћи на седницу то његову антикритику, по његовом овлашћењу чита Паламаревић. По прочитању устаје Јевтић и изјављује да жали што Здравковић није дошао да му усмено одговори и узима антикритику на суперкритику. Пошто је у антикритици било неколико оштрих фраза узима реч г. Јовановић и саветује члановима да избегавају оштре критике а да се труде да им критике буду пристојне. На реду је трећа тачка. Шапошников чита свој рад „Три вира у Јелашници“. Рад узима на писмену критику Протић. После тога Ћаловић чита своју критику на рад Протића у којој говори и терети Протића да је рад преписао из Велсове Историје света. Протић се усмено, доста сметено, брани и каже да он свој рад није преписао него да је, симпатишући Велса, узео доста навода из његове Историје света, који су наравно, ма да је могуће да неки и није, под знаком навода. Што је на неким местима писао латиницом, ма да је рад писан

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

ћирилицом, како му је то примећено, вели да је то чинио махинално па се затим сплиће и каже да смо браћа Југословени и према томе могли би писати час ћирилицом час латиницом. Пошто је завршио своју усмену одбрану узима критику на антикритику. Међутим, дискусија поводом тога се и даље води у којој узимају учешћа Стефановић, Јевтић и Ћаловић. Стефановић примећује Ћаловићу да је у своју критику требало да унесе наводе који би посведочили да је Протић заиста преписао свој рад. Даље, да је неумесно оно кад говори о Протићевом псеудониму и о ономе што је Протић цртао по своме раду. И најзад да му употребљени израз „капитална грешка“ не вреди. Ћаловић му на то са доста љутње одговара да говори без везе и да му је стало до тога да уђе у записник. И дискусија се завршава. Прелази се на пету тачку. Младеновић чита своју песму „Кад Сунце залази“. Пошто је песма прочитана Попеску пребацује Књижевном одбору што је пустио да овакав рад дође на седницу. Али на тражење Стефановића да наведе због чега песма не би требало да дође на седницу Попеску ћути не желећи да се с њим упушта у дискусију. Ипак Јевтић узима рад на писмену критику. После тога Протић чита свој рад „Једна причица која нема ни почетка ни краја“. Шапошников узима рад на писмену критику после чега је претседник, пошто није било никаквих питања ни предлога, закључио седницу у 11h и 10'.

Секретар, Живко Паламаревић -VIII-

Потпретседник, Драгутин С. Николић -VI-

Документи

[Документ број 14] Записник са четвртог редовног састанка одржаног 6. фебруара 1932. Састанак отвара потпретседник Николић Драгутин у присуству надзорног наставника г. Драг. Јовановића суплента у 10h и 10' пре подне са овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Читање записника са прошлог састанка Критика Јевтића на рад Младеновића Вене Сан од Цревара Душана Критика Протића на рад Шапошникова Вит. Одговор Јевтића Кости Здравковићу. Мој Дефекат од Ћаловића Одговор Протића на рад Ћаловића Критика Шапошникова на рад Протића Питања и предлози.

Пошто је записник прочитан примљен је са једном примедбом Протића, који каже да није рекао „симпатишући Велса“ како је у записник уведено него да је узео само поједине изводе из Велса. На то му секретар објашњава да је заиста рекао тако. После тога Јевтић чита своју критику на рад Младеновића. По прочитању критике развија се дискусија између аутора и критичара. Пошто је критика била негативна аутор покушава да одговори на извесна питања која му попставља критичар али то иде тешко. Прелази се на трећу тачку. Цревар чита свој рад. Завишић га узима на писмену критику. Затим Протић чита критику на рад Шапошникова. Критика је била позитивна и аутор се наравно слаже. Прелази се на пету тачку. Јевтић чита свој одговор Здравковићу који га узима на поновну критику.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

На реду је шеста тачка. Ћаловић чита свој рад. Јавља се Трајковић и узима рад на писмену критику. Затим Протић чита одговор Ћаловићу. У свом одговору Протић наводи да се Ћаловић трудио да буде духовит. Ћаловић одговара да се није трудио да буде духовит већ да сам Протић у своме одговору обилази око главне ствари и задржава се више на ситницама, јер он више говори за замерку коју му је Ћаловић ставио поводом његовог псеудонима Paramunt Pielyres него о ономе где га терети да је преписао свој рад. После дуже дискусије у којој су учествовали осим њих двојице Завишић, Крстић, и Цревар прелази се на следећу тачку, критика Шапошникова на рад Протића. Око тога се развија дискусија. У дискусији узимају учешће Протић, Крстић и Трајковић. Последњи примећује да су се аутор и критичар договорили да се узајамно хвале и све то има карактер рачунског споразума да би стекли књижевну славу. Крстић напада Протића и вели да су његови радови без икакве књижевне вредности. Револтиран Протић одговара да он више неће писати па нека од сада пишу други чланови. У дискусији, која траје доста дуго долази до неспоразума, јер Протић погрешно разуме Крстића, мислећи да Крстић критикује његову вољу. Крстић међутим објашњава да он нема намере да критикује добру вољу Протића него вредност његових радова. Најзад потпретседник прекида дискусију. На реду је девета тачка, питања и предлози. Неко од чланова тражи да се изабере нов претседник Књижевног одбора пошто је бивши претседник престао да буде ђак ове гимназије. За новог претседника изабран је Јевтић, после чега је потпретседник закључио седницу у 11h и 40' пошто није било никаквих других питања и предлога.

Секретар, Жика Паламаревић

Потпретседник, Драг. С. Николић - VI -

Документи

[Документ број 15] Записник са петог редовног састанка одржаног 23 априла 1932 год. Састанак отвара Николић Драг. у присуству надзорног наставника Г. Јовановића Драг. суплента у 2h после подне са овим дневним редом. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Читање записника са прошлог састанка Дон Жуан (превод с француског) Протић Несуђени песник Ћаловић VII Жеља (песма) Драг. Нешић VI Незгода (приповетка) Шапошников VIII Вече у Охриду Душан Цревар Бирање делегата за жупски конгрес у Скопљу и Питања и предлози.

Записник, пошто је прочитан примљен је без примедбе. Затим Протић чита свој рад. Око његовог рада развија се кратка дискусија. Крстић и Трајковић веле да не могу да схвате шта је Протић хтео овим својим преводом, који нам не може пружити никакве користи. Први му саветује да би боље било да је место превода дао неку приповетку а други да је написао реферат о Молијеру. Међутим Протић побија (оба) њихова мишљења. Како Ћаловић није могао доћи на седницу то његов рад по овлашћењу чита Јевтић. Николић узима рад на писмену критику. После тога Нешић чита своју песму. Слободан Илић узима је на писмену критику. Шапошников чита свој рад. Раду ништа нико није приметио. Затим Цревар чита свој рад Вече у Охриду, после чега се прелази на бирање делегата за конгрес у Скопљу пошто је претходно потпретседник прочитао акт којим нас Жупа извештава када ће се у Скопљу одржати конгрес и колико су нам делегата потребна. 45

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Кандидати су за делегате : Крстић 16 Поповић 15 Шапошников 21 Миладиновић 18 Вушовић 6 Трајковић 15 Паламаревић 13 Вукајловић 8 Цревар 10 Према томе изабрани су шест кандидата колико је било потребно и то Шапошников, Миладиновић, Крстић, Трајковић, Поповић и Паламаревић. Пошто није било никаквих питања и предлога потпретседник је закључио седницу тачно у 3h. Ова седница као што се види трајала [је] веома кратко време. Није се развила никаква дискусија поводом радова ма да је на овој седници било највећи број оригиналних радова, изузев кратке расправе око првог рада. Чланови су само са неким нестрпљењем саслушали радове не показујући никакво интересовање за њих и чекајући да се седница што пре заврши.

Секретар, Живко Паламаревић

Документи

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

[Документ број 16] Записник Са I дружинске скупштине одржане на дан 25–IX–1932 године Скупштину отвара Мицић Душан VIII у 9h и 15' пре подне, у присуству надзорног наставника г. Драгољуба Јовановића, са следећим дневним редом: 1. Упис чланова. 2. Читање извештаја Управног одбора 3. Бирање Управе 4. Питања и предлози Пре преласка на прву тачку надзорни наставник г. Драгољуб Јовановић објашњава, на који су се начин нашла три члана Управног одбора и то: Поповић Ратко, Мицић Душан и Николић Драгутин, и зашто, на последњој годишњој скупштини, у школској 1931/32 години, због недовољно присутног броја чланова, није могла бити изабрана нова управа, која би наставила рад у школској 1932/33 години; и решено је на тој годишњој скупштини да се изаберу именована три члана, који ће преко лета наставити рад старе управе и да предаду рад новоизабраној управи у наредној школској 1932/33 години. Тачка 1. Упис чланова. -Но, како је надзорини наставник г. Др. Јовановић изјавио да по новом закону сви ученици и ученице морају бити чланови дружине, то је третирање прве тачке отпало. Тачка 2. Читање извештаја Управног одбора. Чита извештај Мицић Душан VIII. И, по прочитаном извештају пита, да ли има ко шта да примети. Један од присутних чланова јавља се и примећује да се у извештају предлаже члановима скупштине да изаберу озбиљну управу, што значи, да је само та управа радила озбиљно, а да нова управа, која ће бити изабрана, не може бити способна за рад. Мицић му на то одговара да није мислио тиме да вређа будућу управу, него да је упозори да се не прими ради титуле, већ ради добровољног и озбиљног рада. Потом, јавља се Миладиновић Арсеније VIII и каже да је

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

извештај добар, али - примећује уз то да није ипак дознао право стање књига, да је управа била неозбиљна и да је давала књиге на читање и онима који нису били чланови дружине. На то му опет Мицић одговара да ни сама управа није знала за тачан број књига, пошто је књижницу примила без извештаја Надзорног одбора. Затим правда се да није истина да су давали књиге на читање онима, који нису били чланови дружине. Миладиновић га на то неозбиљно третира, прелази у личне увреде и наводи имена оних, којима је Мицић давао књиге на читање. Најзад, ову дискусију прекида надзорни наставник г. Јовановић. На питање Мицића да ли се извештај прима, чланови скупштине одговарају: прима се. Тачка 3. Бирање управе. Пре него што се је прешло на бирање чланова управе, надзорни наставник г. Јовановић известио је чланове скупштине да бирају озбиљнија лица и нарочито је истакао да се изаберу савесни књижничари, секретар и чланови надзорног одбора. Том приликом, је навео неуредност књижничара Костића, који је на крају школске године поднео извештај о оним члановима који нису вратили књиге, а били су искључени из гимназије још у првом семестру. а) За кандидате за претседника предложени су: 1. Вукотић Жарко VIII 2. Поповић Ратко VIII 3. Мицић Душан VIII 4. Миладиновић Арсеније VIII Већином гласова изабран је за претседника Вукотић Жарко VIII. При избору за неуљудно понашање Мицић је искључио једног члана (Стаменковић Властимира) са скупштине. Ново изабрани претседник се је захвалио члановима скупштине на избору и приступило се је бирању даље управе. б) За кандидате за п.претседника предложени су: 1. Момчиловић Драгољуб VI 2. Николић Драгутин VII Изабран је већином гласова Момчиловић Драгољуб VI.

Документи

ц) За кандидате за секретара предложени су: 1. Зордумис Константин VIII 2. Поповић Љубица VIII 3. Петковић Серафим VIII Изабран је Зордумис Константин VIII. д) За потсекретара је већином гласова изабран Поповић Владан VII. е) За благајника је изабран Миладиновић Арсеније VIII а за помоћника благајника Стаменковић Боривоје VII. ф) Књижничари виших Светозар VII, Митић Стојадин VI.

разреда

су:

Анастасијевић

г) Књижничари нижих разреда су: Вељковић Милорад VII. Илић Слободан V. ј) Надзорни одбор сачињавају чланови: 2. Станковић Душан ,VIII 3. Мекишић Балдо VII са претседником 1. Нешић Драгомиром VII к) Књижевни одбор сачињавају: претседник: Анђелковић Божидар VIII, и чланови Николић Драгутин VII Младеновић Вене VII л) За редитеље су једногласно изабрани чланови Аврамовић Јован , VIII. Димитријевић Ђорђе VIII . 4. Питања и предлози. Мицић је предложио да се инвентари поправе и да надзорни одбор означи књиге, које не постоје, својом овером. Предлог се је примио. Како су неке књиге неповезане и распаднуте, то се је предложило да се исте повежу. За то су се пријавили драговољно ови чланови: 1. Нешић Драгутин VII, 2. Поповић Владан VII, 3. Николић Драгутин VII, 4. Младеновић Вене VII, 5. Илић Слободан V, 6. Стојковић Светозар, 7. Поповић Трајко, 8. Поповић Стојче. 51

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

Те књиге имао би надзорни одбор да прегледа и да одвоји оне књиге које су од вредности и за коричење, а оне, које су без вредности да избаци и да их назначи у инвентару. Како би се тиме велики број књига смањио, то се је предложило, да се набаве нове. Али, једни су били за то да се набаве књиге за више разреде, а да чланови, који су у могућности, донесу неке од својих књига како би попунили књижницу за ниже разреде. Предлог се је примио. Затим се је расправљало питање о времену узимања књига. И, решило се је да ученице имају првенство, и то у времену од 2 - 3h с тим, да после тога времена не могу узимати књиге. Ученици, пак да могу и у времену, које је одређено за ученице, узимати књиге, ако су оне већ готове са узимањем књига. Потом решило се је да се сваки члан, који узету књигу не врати на петнаест дана, јави од стране књижничара, г. Надзорном наставнику. И, како се, због полагања нижег и вишег течајног испита ученици IV и VIII разреда распустају 15 маја, то се је донела одлука, да они врате узете књиге најдаље до 5 маја, а ученици осталих разреда до 15 маја. У то се предлаже да се, онај члан који се буде потписао у књизи казни новчано 2 дин. На крају скупштине предложено је да управни одбор састави правилник. Скупштину је претседник закључио у 11h 45'.

Записник је водио , Поповић Ратко VIII а саставио [печат дружине] са Зордумисом Константином - VIII -

Претседник, ВкЖ -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 17] Записник Са I редовне седнице одржане на дан 16–X–1932 године Седницу је отворио претседник Жарко Вукотић у 9h пре подне, у присуству надзорног наставника г. Др. Јовановића са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Прозивање чланова Читање записника са I год. скупштине Читање правила дружине „Бора Станковић“ До бруј звона, рад Зордумиса Константина VIII Занос, песма рад Младеновић Вене VII Питања и предлози.

Прозивање чланова. Од укупног броја чланова, седници је присуствовала половина. Читање записника са I год. скупштине. Чита записник секретар Зардумис Константин VIII. И, по прочитаном записнику, претседник пита има ли ко шта да примети. Николић Драгутин VII јавља се и примећује у тачци I да није законом предвиђено, да сви ученици–це буду чланови дружине, већ да је то одлука Наставничког Савета, и моли да се то исправи у записнику. Исти ученик, приметио је у тачци IV за време када ученице треба да узимају књиге гласи од 2h до 2 ½h, а не од 2 до 3h, како је заведено у записнику. На питање претседника да ли се записник прима, чланови седнице одговарају: прима се. Читање правила дружине „Бора Станковић“. Чита правила секретар Зордумис Константин VIII. И, по прочитаним правилима претседник пита има ли ко шта да примети, Мицић је приметио да члан 17. не треба тако да гласи. И, после дискусије од присутних чланова и савета г. надзорног наставника Драгољуба Јовановића решено је да члан 17. гласи: - Сва дружинска имовина на крају школске године предаје се привременом одбору од три члана, ако нема могућности да се одржи скупштина на крају школске године, иначе се 54

Документи

предаје новоизабраној управи, ако се скупштина одржи. – што је већином и присвојено. Нешић Драгомир као претседник Надзорног Одбора, по прочитаним правилима устао је и изјавио да предаје, по члану 23, дужност претседника Душану Станковићу, нашто му је овај захвалио. Али, г. надзорни наставник Др. Јовановић дао је свој савет да члан 23. може и да се не уноси у правилник, пошто претседник Надзорног Одбора може бити и ученик VII разреда гимназије. Анђелковић Божидар пак, то мотивише тако да је баш потребно да ученик VIII разреда гимназије буде претседник Надзорног Одбора. Николић Драгутин му је на то одговорио да би претседник могао бити и ученик V разреда гимназије, чиме је изазвао подсмех код чланова. На крају третирање члана 23. свело се на то да гласи: Члан 23. – Надзорни одбор је састављен од три члана. Најстарији члан по разреду, бира се за претседника. Ако у њему има два или више чланова из истог разреда, онда се претседник бира гласањем. Дужност Надзорног одбора је да се стара о правилном функционисању дружинске књижнице, благајне, односно целокупне дружинске имовине. Надзорни Одбор сваког семестра преглеђује књижницу и благајну и подноси реферат управи о стању у њима. Како је у правилнику предвиђено под чланом 18, а тачком в) да се чланови за недолазак новчано кажњавају, то је такав став члана наишао на негодовање код Мицића Душана, који је предложио да се ова тачка измени тј. да не постоји новчана казна, већ, да се чланови кажњавају не давањем књига на читање. На то им је Анђелковић одговорио да баш треба да постоји, јер по одлуци Наставничког савета чланови морају бити исправни и тачни. - Мицић тада прелази на упоређења и мисли да би у том случају члан присуствовао на седници као кип. Међутим, г. надзорни наставник Др. Јовановић је предложио да изостанке оправдавају разредне старешине и да новчана казна за неоправдане изостанке постоји, што је наишло на одобравање код свих. И, на питање претседника да ли се члан 18 под тачком в), прима, чланови седнице одговарају: прима се. У исто време, предложило се је да у члану 18. уђе још једна тачка која би гласила тако, да се врата после почетка седнице затворе и да се задоцнели чланови не пуштају на седницу. Али, овај предлог је на жалост остао нерешен. Тако су се чланови седнице омели те су почели да постављају питања и предлоге што не спада у делокруг ове тачке. Један је тако приметио да у записнику са I год. скупштине није унет и предлог о реверсима за узимање књига, који је био усвојен на год. скупштини.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Затим, Мицић је предложио да се изабере други редитељ пошто је један од досадашњих напустио ову гимназију. Предлог се је примио, али је остављен да се изврши на крају седнице. А како је на питање о узимању и времену задржавања књига пало више предлога, то се је гласало. И, гласањем се је усвојило, да после прве опомене казна буде (2) два динара, а после друге (5) пет динара. Анђелковић је после тога образложио како члан може да задржи књигу више дана ако је то, рецимо, обимна књига: Наиме, да по истеку времена, када треба да врати књигу, (да) замоли неког од својих другова да је он узме и да је под његовим задужењем опет њему да, а да овај узме књигу под својим задужењем за њега. И, иакo су по правилима изабрана само два књижничара за књижницу нижих разреда, то је Мицић предложио да се изаберу још два - књижничара и да време издавања књиге буде двапут недељно. Гласањем овај се предлог примио. На крају, када је требало да се заврши дискусија ове тачке г. надзорни наставник Др. Јовановић је предложио да се у члану 33. унесе и то да искључење члана са једне седнице може извршити претседник, а са две или три претседник по одобрењу г. надзорног наставника. На питање председника, да ли се правилник са учињеним изменама прима чланови седнице су одговорили: прима се. 4. До бруј звона, рад Зордумиса Константина VIII. По прочитаном раду, на питање претседника, има ли ко шта да примети, јавио се Вушовић коме је наслов нејасан. Зордумис му је то детаљно објаснио. Један пак, примећује да је реферат читан тако, као да га је други писао. Зордумис и на ову примедбу, која је тако рећи бесмислена и увредљива, правда тиме да је заморен од читања извештаја претходних тачака. Међутим, Мицић, каже да је рад добар, да је наслов потпуно јасан и да је рађен из искуства у животу. Рад је узео на критику Петковић Серафим VIII. Занос, песма од Вене Младеновића VII. Како нико није преметио раду ништа, то је исти узео на критику Мицић Душан VIII. 6. Питања и предлози. У тачки 3 овога записника изнета су два предлога да се изаберу књижничари за ниже разреде и редитељ. Према томе приступило се је бирању књижничара, којом приликом су изабрани Франц Ивануша VI, и Николић Зарије VI, док је за редитеља изабран Ристић Стојан VII. А на 56

Документи

питање претседника да ли има ко шта да предложи и пита, јавио се је Душан Станковић који је негирао примедбу Митића Стојадина, да Надзорни одбор не врши добро своју дужност. Анђелковић је предложио да у књижници имају приступа само два књижничари и чланови Надзорног Одбора. А у исто време напоменуо је да се ученици V, VI, и VII разреда, по преласку у нову зграду, заузму за позоришне представе пошто имају могућности више него ли ученици VIII разреда. Мицић је после тога приметио да добровољно пријављени књиговезци нису почели са коричењем књига. Нешић Драгомир правдао се је тиме, што чека да се пресели у нову зграду, где мисли да почне са укоричавањем књига. Заиста, ово би се некад и површило, рекао му је на то Зордумис. При крају јавио се је Миладиновић и питао шта је са новцем од улога. Г. надзорни наставник Др. Јовановић одговорио му је да нису све разредне старешине предале новац. Седница је завршена у 11h пре подне.

Секретар, Константин Зордумис, VIII

[печат дружине]

Претседник, Ж Р Вукотић VIII

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 18] Записник са II редовне седнице одржане на дан 6-XI-1932 године Седницу је отворио претседник Вукотић Жарко у 9h пре подне, у присуству г. надзорног наставника Драгољуба Јовановића и господе наставника г. Вушовић Гаврила, Поповић Властимира и Миловановић Драгољуба, са следећим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са I ред. седнице 3. Критика Д. Мицића на рад В. Младеновића „Занос“ 4. Читање извештаја Надзорног одбора 5. Знам, рад Николић Драгутина VII 6. Моја разредна колегиница - рад Зордумиса К. VIII 7. Зашто? - рад Анђелковића Божидара 8. Питања и предлози. 1. Прозивање чланова. Од укупног броја чланова, и на овој II ред. седници присуствовала је половина. 2. Читање записника са 1 ред. седнице. Чита записник секретар Зордумис Константин. По прочитаном записнику присутни чланови га примају (само) са примедбом Мицића Душана да је врло опширан и да не треба наводити толико цитата. 3. Читање извештаја Надзорног одбора. Чита извештај претседник Н. одбора Станковић Душан VIII. Анђелковић Божидар, после тога приметио је да је извештај исцрпан. Али, он је у исто време рекао да је г. надзорни наставник Др. Јовановић поручио књиге, које нису наишле на добар пријем код чланова, зато, нека се не баца кривица на Књижевни одбор, већ да се за такав избор књига пита г. надзорни наставник. Међутим г. надзорни наставник је на то одговорио да је поручио те књиге по заједничком договору и саветовању са господом наставницима страних живих језика. 58

Документи

Како се је Анђелковић задовољио оваквим одговором то је предложио да се првом приликом поручи књига „Ум царује“. С овим се сви слажу. Николић Драгутин мисли пак, да су књиге луксузне и да поједине нису биле потребне. Анђелковић решава и ово питање тиме, што те луксузне књиге треба да послуже и осталим генерацијама. После тога Зордумис примећује да је у извештају наведен већи број радова неголи што их у ствари има. Станковић, који је (такав) извештај поднео, правда се да је тако добио од привременог одбора, а привремени одбор се опет брани да је и он тако примио од других. Извештај Надзорног одбора је после ове дискусије примљен. 4. Критика Д. Мицића на рад Занос, од Младеновића VII. Аутор је саслушао критику мирно и прешао је преко сваке одбране, само што је честитао критичару. Приликом ове распре, Николић Драгутин, као члан књижевног одбора критиковао је нешто критици Мицића Душана. Међутим како он нема права да то чини, тј. да критикује, то је његова примедба остала као неумесна. Анђелковић је после тога објаснио рад Књижевног одбора. Он каже да треба радове посматрати по књижевној вредности у целини, а никако исправљати граматичке и синтатичке грешке. 5. Знам, рад Николића Драгутина VII. После примедбе Мицића Душана, рад је узео на писмену критику Пејановић Радован. 6. Моја разредна колегиница, рад Зордумиса Кокана VIII. И овом раду су тако исто приметили, Анђелковић, да се исправи неки падеж, и Мицић, да је рад добар, да је писан у новом правцу, у коме би аутор био претходник, и да је писан убедљиво. Рад је узео на писмену критику Станковић Душан VIII. 7. Зашто? рад Анђелковић Божидара VIII. Рад је пажљиво саслушан а на крају и аплаудиран. На писмену критику узео га је Зордумис Константин VIII. 8. Питања и предлози. Мицић Душан поново напомиње што је и на прошлој седници напоменуо, да књиговезци једном већ почну са укоричавањем књига. Један ученик седмог разреда жалио се је што није могао да добије број за узимање књига, ма да је био дошао доста рано. 59

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Јесте, потврдио је Зордумис, он је дошао раније али је за време када су књижничари издавали бројеве, јурцао по дворишту. Анђелковић је то исто рекао. Књижничар се је на овај напад, бранио тим што је рекао да је савесно радио. Вушовић је на то бесмислено добацио да се ради по протекцији. Ово, као и примедба коју је после тога рекао Мицић, увредили су Анђелковића који их због тога опомиње. Мицић је био рекао да га Анђелковић није разумео, али је по примедби Зордумиса изгледало да Мицић није разумео Анђелковића. Николић Драгутин тада је напао Надзорни одбор да не ради савесно, нашто су се Душан Станковић и Нешић Драган лако одбранили. Затим су се ређали напади и приговори односно укоричавање књига. А и како су се предвиделе све тешкоће око тога, остало (се) је на томе да г. надзорни наставник тражи алат за укоричавање и учионицу где би се књиге укоричавале. При крају Анђелковић је укорио књижничаре да не узимају мастионицу из учионице VIII разреда а да после због тога испаштају редари VIII разреда. Најзад г. надзорни наставник је приметио да чланови ипак ово долажење на седнице схватају олако. То је исто, рекао је даље, као да долазите на предавање. Седница је завршена у 10 и 40 пре подне.

Секретар, Зордумис Константин VIII

[печат дружине]

Претседник, ВкРЖ -VIII-

Документи

[Документ број 19] Записник са III редовне седнице одржане на дан 27–XI–1932 године Седницу је отворио п.претседник Драгољуб Момчиловић у 9h и 45' пре подне, у присуству г. надзорног наставника Јовановић Драгољуба, са следећим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са II редовне седнице 3. Критика С. Петковића VIII на рад До бруј звона од Зордумис Константина VIII 4. Критика Зордумиса Константина VIII на рад Зашто? од Анђелковића Божидара 5. Драгој, песма од Алексића Драгослава VIII 6. Јадници, песма од Гавриловића Добросава VIII 7. Питања и предлози. 1. Прозивање чланова. Чланови који су изостали са III редовне седнице су оправдали изостанке сем Младеновића Димитрија VI који на жалост неће да плати казну за свој неоправдани недолазак. 2. Читање записника са II редовне седнице. Чита записник секретар Зордумис Константин VIII. После чега Вушовић напада секретара што је у записнику навео да је он говорио бесмислено. У исто време Вушовић је критиковао рад књижничара и каже да Миладиновић Арсеније има привилегије код њих. Миладиновић се на то брани а Мицић напада Вушовића да све то није тачно. На томе се завршава и дискусија после које је записник примљен. 3. Критика С. Петковића VIII на рад До бруј звона од Зордумиса VIII У својој критици Петковић је изнео своје запажање да је читање било нетемпераментно, да је рад накалемљен, да је почетак излишан, али после овога прешао је и на то да је рад писан рељефно, са кратким реченицама, чиме се уноси новина у литератури Врањске гимназије. 61

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Аутор му је на то одговорио, али се због ларме није ништа чуло. Мицић је на то тражио да се даља дискусија прекине. 4. Критика Зордумиса К. VIII на рад Зашто? од Бож. Анђелковића VIII. Аутор је, после прочитане критике јако напао критичара и каже да је то пре рад него ли критика, и да је неумесна. Аутор је затим узео критику на антикритику. 5. Драгој, песма од Алексића Драгослава VIII Алексић је своју песму на захтев присутних чланова отпевао. По свршетку, јавља се Миладиновић Арсеније и узима рад на критику. 6. Јадници, песма од Гавриловића Добросава. Рад је узела на писмену критику Казанџијевић Над. VIII. 7. Питања и предлози. Мицић Душан предложио је да се купе књиге за ниже разреде. Један од присутних чланова му је одговорио да је то питање већ решено. Затим, сви су почели да нападају књижничаре нижих разреда, да не воде никакав ред и да књиге и сами упропашћавају. Како су у овој дискусији скоро сви узели учешћа, то је настала једна ларма, у којој су се чуле и непотребне (ствари) речи. Тада је један од чланова са протестом пошао излазу, а одмах са њим у нереду напустили су седницу сви чланови у 11h.

Секретар, Зордумис Константин, VIII

[печат дружине]

Претседник, ВкРЖ - VIII -

Документи

[Документ број 20] Записник са IV редовне седнице одржане на дан 29. јануара 1933 године. Седницу је отворио претседник Вукотић Жарко VIII у 9h пре подне у присуству г. надзорног наставника са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Прозивање чланова Читање записника са прошле седнице Предматурска ноћ, рад Вукотић Жарка VIII Антикритика Анђелковића на критику Зордумиса на рад „Зашто?“ Један уздах, рад Мицића Душана VIII Критика на песму „Знам“ Пејановић Радована -VIIОчај, рад Анђелковића Божидара VIII Питања и предлози

1. Прозивање чланова. Од укупног броја чланова седници нису присуствовали 28 чланова. 2. Читање записника са III ред. седнице. Чита записник Зордумис и исти се прима са примедбом г. надзорног наставника да се у записник са прошле седнице мора навести да он није био присутан на тој седници. 3. Предматурска ноћ од Вукотић Жарка VIII. Рад су присутни чланови наградили аплаузом, а на писмену критику га је узео Мицић Душан VIII. 4. Антикритика Б. Анђелковића на критику Зордумиса. Критичар је у сагласности са члановима антикритику узео поново на писмену критику. 5. Један уздах рад Мицића Душана VIII. Рад је без дискусије, узео на писмену критику Ристић Стојан VII. Овом пак приликом Зордумис се побунио због тога што чланови неће да критикују прочитане радове већ их само награђују аплаузом и узимају на критику.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

6. Критика на песму „Знам“ Пејановић Радован VII. Аутор је одбио да критику узме на антикритику због малог садржаја песме. Рекао је само то да је критичар падао у контрадикцију, док му то Мицић Душан побија. Сада се је јавио Анђелковић са замерком да чланови неће да критикују и као да их то не интересира. 7. Очај, рад Анђелковића Божидара VIII. После прочитаног рада Мицић Д. каже да му се он допада, али да би ипак замерио што аутор васпитаче назива у раду тиранима и злотворима, а и то да рад само при крају одговара наслову. Николић и Зордумис побијају речи Мицића, нашто је овај остао при своме. Ристић Стојан је хтео да критикује али није му остала довољно јасно у свести замерка коју је хтео да стави због неког загушљивог ваздуха наведеног у раду. Аутор најпре одговара првом а затим и осталим критичарима. Он каже да Мицић стварно није још осетио шта је то васпитач. Затим на замерку Зордумиса, одговорио је да би био рад да пише увек о себи чиме би човек могао да се поправи. Рад су на писмену критику узели Зордумис VIII и Николић Драгутин VII. 8. Питања и предлози. Мицић Душан је предложио да чланови унапред дадну свој пристанак да ће дати неки рад, чиме би се олакшао посао књижевном одбору, а и то, да књ. одбор добије право да брани слабије радове. Претседник књ. одбора одбија то, јер нема разлога да их брани. Затим је настала жучна дискусија између потпретседника Момчиловића и неких чланова поводом прошле седнице која се је завршила тако скандалозно. П.претседник је нападао чланове да су они за све били криви, а чланови су нападали, п.претседника да он није имао свој ауторитет. Дискусију је прекинуо г. надзорни наставник речима да су криви и једни и други и да је заиста жалосно што ђаци не могу сами да одрже једну седницу а пре свега п.претседник је требало седницу да прекине. Вукотић Жарко је при крају седнице напао чланове дружине да се потписују по дружинским књигама не по један пут већ и по више пута, као и чланове управе који несавесно врше дужност свог позива. Седница је завршена у 10h и 30' пре подне.

Секретар, Зордумис Константин -VIII-

[печат дружине]

Претседник, Вукотић Жарко -VIII65

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 21] Записник са V редовне седнице одржане на дан 5 фебруара 1933. године Седницу је отворио председник Вукотић Жарко у 10h пре подне, у присуству г. надзорног наставника Драгољуба Јовановића са овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Прозивање чланова Читање записнима са прошле седнице Глишић као приповедач, реферат Златановића VIII С. Сремац као драматичар, реферат Аврамовића VIII Критика на рад Зордумиса VIII од Станковића VIII Критика на рад Гавриловића VIII од Казанџијевић Наде VIII Питања и предлози.

1. Прозивање чланова Од укупног броја чланова седници нису присуствовали двадесет и четири члана од којих су неки оправдали, неки платили одређену казну, а ови ученици нису платили: Богевић Боривоје VII; Јовановић Ф. Јован VIII; Ристић Урош VIII; Пешић Радомир VII. 2. Читање записника са прошле (IV) седнице Чита записник секретар дружине и исти се прима са примедбом Младеновића VII да је доста сувопаран. 3. Глишић као приповедач, реферат Златановића VIII Станковић је, по прочитаном реферату, предложио, пошто се нико није јавио да рад узме на критику да би требало узимати овакве радове на критику. Међутим како су овакве радове ученици осмог разреда већ слушали и чули суд г. надзорног наставника о њима, то је Златановић одговорио да би се критичар у том случају служио судом г. надзорног наставника. 4. С. Сремац као драматичар реферат Аврамовића Ова тачка је отпала с дневног реда због тога што аутор није био присутан на седници. 66

Документи

5. Критика на рад Зордумиса од Станковића VIII У својој критици Станковић је изнео свој суд о аутору тј. да је добар уметник, али да је ипак слаб психолог. Ту се критичар дотакао и појма светице нашто га је аутор молио да му објасни тај појам о светици. Критичар то радо чини. Међутим, Златановић објашњава критичару да се појам светице може и тако разумети да може махати руком на чисте другарске љубави, што је, каже даље, то исто и аутор у свом раду изнео, јер је дао једно упоређење, а после тога рекао је и то да критичар треба да буде објективан. Али Станковић стоји на супротном гледишту и мисли да би се тада јавила симпатија и антипатија. - Тада је г. надзорни наставник Др. Јовановић рекао да свака критика мора да буде субјективна у том погледу, јер је то израз нашег осећања. Сваки критичар осећа своје и даје свој суд који се разликује од судова других критичара. 6. Критика на рад Гавриловића VIII од Казанџијевић Наде VIII На критику нити је сам аутор одговорио нити су пак други критиковали. 7. Питања и предлози Према акту од Удружења Југ. Средње - школске омладине повела се је реч о томе где би требало да се одржи овогодишњи конгрес. Неки од чланова су предложили да се конгрес одржи у Врањској Бањи а неки у Битољ. Међутим, г. надзорни наставник је приметио да неће имати у каси толико новаца ако се конгрес одржи доста далеко од (места) Врања. Зато су се сви чланови сложили да се конгрес и ове године одржи у Скопљу. Седница је завршена у 11h пре подне.

Секретар, КЗордумис -VIII-

[печат дружине]

Претседник, Вукотић Жарко -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 22] Записник са VI редовне седнице одржане на дан 5 марта 1933 године Седницу је отворио ппретседник Момчиловић Драгољуб у 10h пре подне у присуству г. надзорног наставника Драг. Јовановића, с овим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Прозивање чланова Читање записника са прошле седнице Критика на критику С.Петковића од Мекишића Б. Одговор на критику Станковића од Миладиновића Критика Ристића Ст. на рад „Један уздах“, Мицића Са страже, песма из домског живота Гавриловић Критика антикритике Анђелковића од Зордумиса „Сумњиво лице“ реферат Јелене Михајловић VI Питања и предлози.

1. Прозивање чланова Од укупног броја чланова седници нису присуствовали четрдесет чланова. 2. Читање записника са прошле седнице. Чита записник секретар дружине и исти се прима без примедбе. 3. Критика на критику С. Петковића VIII од Мекишић Балде VII Како сам критичар Петковић Серафим VIII није био присутан, то се нико од присутних чланова није јавио да критикује. 4. Одговор на критику Станковића од Миладиновића VIII Ова тачка је отпала с дневног реда због тога што Миладиновић Арсеније није био присутан. 5. Критика Ристића Стојана на рад „Један уздах“ од Мицића Аутор је најпре хтео да узме критику на антикритику, али се предомислио, јер каже да би правдао своје а нападао његове мисли. Затим

Документи

је говорио како је критичар наиван у критиковању. Требало је да узме целину рада а не поједине одељке и изгледа да критичар није умео да поправља погрешке него их је и сам чинио. Међутим критичар се на примедбе ауторове бранио тиме што му је поновио да је рад очајан и да није требало ни да га подноси на читање. Али аутор се брани тиме што је његов рад био награђен аплаузом и што га је сам Књижевни Одбор примио као доброг. Том приликом дошло је до личних вређања између Мицића, аутора рада „Један уздах“ и Анђелковића Божидара прет. Књ. Одбора, на чему се после оштре препирке даља дискусија прекида. 6. Са страже, песма из домског живота Гавриловић VIII. Песму је узео на писмену критику Анђелковић VIII. 7. Критика антикритике Анђелковића VIII од Зордумиса VIII. Анђелковића као аутора рада „Зашто“ јако је интересовало ово питање, али мисли да не треба критиковати само рад као целину већ и са књижевног гледишта. Затим исправља неке наводе критичара да се човек телом никада не пита, док се духом заиста пита. Осим тога мисли да не треба буквално схватити „Блажени су лишени духом“; и да ће се он увек питати зашто живи. Што се тиче Електра, који је наведен у критици да би се доказала човекова ограниченост, мисли да јесте тако, али да му зато Бог као свемогућан прашта. - Критичар на све то одговорио је да би ово питање ухватило веће обиме и да би по својим особинама стално долазили у опреци како критичар тако и аутор. 8. Сумњиво лице; реферат Јелене Михаиловић VI Реферат је узео на писмену критику Аврамовић Јован VIII. 9. Питања и предлози. Сем Станковић Душана који је предложио неколико ученика на казну нико други није ни питао ни предлагао.

Секретар, Зордумис Константин -VIII-

[печат дружине]

Претседник, Вукотић Жарко -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 23] Записник са VII редовне седнице одржане на дан 2. априла 1933 године Седницу је отворио претседник Вукотић Жарко VIII у 10h пре подне у присуству г. надзорног наставника Драгољуба Јовановића, с овим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са прошле седнице 3. Последњи излив од Зордумиса VIII 4. Одговор на критику Станковића VIII од Миладиновића VIII 5. Бирање делегата за конгрес у Скопљу 6. Питања и предлози. 1. Прозивање чланова. Од укупног броја чланова седници нису присуствовали двадесет и седам. 2. Читање записника са VI редовне седнице. Чита записник секретар дружине, који се прима без примедбе. 3. Последњи излив рад Зордумиса Константина VIII Прочитан рад нико није критиковао. 4. Одговор на критику Станковића од Миладиновића Станковић је на све прочитане примедбе одговорио и побијао да су тачне. Између осталога рекао је да би (човек) требало бити објективан критичар, али да то не може обичан смртник. Јер, пошто је и сам човек грешан, то и његова критика мора бити погрешна. Затим што се тиче описа личности за који је Миладиновић рекао да није „потревљен“, Станковић каже да га је погодио баш стога што аутор има сликарске особине. Тада је Миладиновић стао да напада Станковића да се његова слабост огледа како у нападу тако и у одбрани, јер за поткрепљавање својих напада, позива у помоћ и другове своје. Затим, српски језик има доста финеса да би се изразили у критици сва осећања каква је сам аутор дао. 70

Документи

Међутим, Станковић је на све ово одговорио укратко и рекао да Миладиновић уздиже себе и своју способност. Али, у дискусији се је тада умешао и Анђелковић, који је био и на једну и на другу страну. За Миладиновића каже да је његова критика на свом месту а са Станковићем се слаже у погледу објективности критике. Међутим, Миладиновић је мислио да ће Анђелковић, по свему судећи бранити Станковића. Али, Анђелковић му је поновио да је био неутралан и при том додао да је заиста његова критика боља од критике Станковића. 6. Бирање делегата за конгрес у Скопљу: Због слабог финансијског стања дружинске благајне изабрана су само два делегата, којима ће путни трошак платити дружина, и то: Миладиновића Арсенију VIII и Поповић Владана VII. Поред ових добровољно су пристали да о свом трошку иду на конгрес и: Зордумис Константин VIII и Станковић Душан VIII. 7. Питања и предлози Како нико није имао шта да предлаже то се је овом тачком седница завршила у 11h и 15’ пре подне.

Секретар Зордумис Константин -VIII-

[печат дружине]

Претседник, Жарко Вукотић -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

[Документ број 24] Записник са II дружинске скупштине одржане на дан 3 маја 1933 године. Скупштину је отворио претседник Жарко Вукотић у 3 и 10h после подне у присуству г. надз. наставника Драгољуба Јовановића с овим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са последње седнице 3. Извештај са конгреса у Скопљу 4. Извештај благајника 5. Извештај секретара 6. Извештај Надзорног одбора. 7. Реч г. надз. наставника Драг. Јовановића 8. Оставка старе и бирање нове управе. 9. Евентуалије 1. Прозивање чланова. Од укупног броја чланова скупштини нису присуствовали осамнаест. 2. Читање записника са последње седнице. Чита записник секретар дружине и прима се без примедбе. 3. Извештај са конгреса у Скопљу. Секретар је, као делегат ове дружине, у своме извештају изнео исцрпан пут свих делегата као и целокупан ток на конгресу. Међутим, извештајем није био задовољан Анђелковић, који каже да не би требало износити чак и путовање делегата. Затим, како су преставници неколико дружина у Скопљу напустили конгрес, Анђелковић се буни зашто и ми нисмо то исто учинили, кад смо знали да је у избору управе Жупе учињена нека подвала. Миладиновић, и сам као вођа делегата, замерио је секретару што је у уводу изнео и пут делегата. Али противан је исказима Анђелковића а по своме мишљењу Жупа би и даље требало да остане у Учитељској школи. Миладиновић је још додао да друге установе у Скопљу чувају своје зграде од прљања. Извештај се је после овог кратког коментарисања примио. 73

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

4. Извештај благајника. Ма да је благајник имао (свој писмени извештај) он је ипак усмено говорио. Говорио је укратко о свом раду и уопште о стању дружинске благајне. Између осталога је додао и то да су одржана четири матинеа и даван један позоришни комад. С приходима са матинеа и чланским улозима целокупни приход у години 1932/33 износио је 3.920 дин; док је расход достигао суму од 3.644,50 дин. На крају је напао у свом извештају Аврамовића да није био предузимљив као редитељ ове дружине. 5. Извештај секретара. У недостатку писменог извештаја секретар је у неколико речи изразио најпре захвалност датом му поверењу, а затим изнео кратки преглед рада дружине. 6. Извештај надзорног одбора. Претседник надзорног одбора је изнео све само добре стране рада дружине и њених чланова. Испред осталих поред највећег поштовања према г. Драгољубу Јовановићу истакао је агилан рад Зордумиса, Анђелковића као и претседника дружине Вукотића. Овом изношењу похвала и добрих страна био је противан Анђелковић, ма да су се сви остали чланови слагали са извештајем. 7. Реч г. надзорног наставника Драгољуба Јовановића. У свој уводној речи г. Јовановић је приметио да је извештај управног одбора требало да буде потпунији по чему би се могло видети потпун и стварни рад дружине. „Ова година, наставио је била је најплоднија, упоређујући је са прошлим. Напредак се осећа ма да он није тако велики. Наставнички Савет је био приморан да донесе ту одлуку да чланови дружине буду сви ученици и да према томе сви и плате члански улог. Затим, ово је једно такво удружење, где се ви сами формирате. Има, пуно случајева да су се књижевници почели стварати баш из оваквих средина. Нарочито се књижевно образовање постиже у самим књижевним радовима, које ви сами дајете и сами критикујете. Ја сам био, тако рећи, тактичан, да би вам дао што више слободе да се сами развијате и образујете; ма да сте ви били доста слободни. Ја сам овде једино као претставник школске власти и све што се овде дешава, све се то мора изнети у извештају школске власти. Ипак, рад у овој години је био интезиван, ма да није онакав какав би требало да буде. Има дружина много слабијих, које су сазвале две или три седнице преко целе школске године, него што је наша, која је несумњиво показала на-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

предак. Поред тога, школска власт води извештај о члановима дружине који се нарочито истичу. Желео бих пак, да рад идуће године буде бољи: Извештај Надзорног одбора, ма да је ласкав ипак је тачан. Тешкоће су биле велике, али се је управа ипак борила и у томе успевала. Било је некад такво стање да су поједини чланови губили по неколико дана рада. А сви ви остали нисте радили толико колико би требало да буде. Управни чланови су оправдали свој глас и зато њихов рад треба ценити. У жељи за бољи напредак, захваљујем се управи која одлази“. Претседник дружине Вукотић Жарко VIII се је захвалио г. Надзорном наставнику Драг. Јовановићу а нарочито његовим напорима да дружина пође с тачке на којој је дотле стајала. 8. Оставка старе и бирање нове управе. Г. Драг. Јовановић је пре преласка на бирање нове управе, напоменуо да по жељи г. директора не треба бирати у управу Франца Иванушу VI као и све његове другове који су ове године били књижничари нижих разреда. Затим, требало би да се за претседника дружине јави неко сам, чиме би манифестовао своју вољу и енергију за рад. Међутим, како нико није имао куражи да се сам јави, то су их чланови јављали и то: I . За претседника дружине су предложени Милутиновић Добривоје VII Николић Драгутин VII Нешић Драган VII Мекишић Балдо VII између којих је већином гласова изабран Мекишић Балдо VII. Новоизабрани претседник се је укратко захвалио на избору. II. За благајника су предложени: Стошић Видосав VII Каранфиловић Благоје V Богдановић Ратомир VI а изабран је Стошић Видосав VII. III. За секретара су предложени: Банкеровић Вишеслава VII и Љубисављевић Јован VI који је и изабран за секретара. IV. За потпретседника је једногласно изабран досадашњи потпретседник Момчиловић Драгољуб VI. 77

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

V. За помоћника благајника предложени су: Ристић Димитрије V и Стаменковић Боривоје VII који је и изабран за помоћника благајника. VI. За потсекретара је изабрана једногласно Михаиловић Јелена VI. VII. У надзорни одбор ушли су: Николић Драгутин VII Поповић Владан VII Митић Стојадин VI (који се је сам јавио) VIII. У књижевни одбор ушли су: Пејановић Радован VII Томић Петар VII Јовановић Станиша VI За чланове надзорног и књижевног одбора решено је да сами између себе изаберу свога претседника. IX. За књижњичаре виших разреда су изабрани: Пешић Радомир VII Ристић Димитрије V X. За књижњичаре нижих разреда изабрани су: Стојковић Светозар VII Кецман Војислав VI XI. Редитељи су: Нешић Драгомир VII Ристић Стојан VII 9. Евентуалије. Сви су се били исцрпли и нико ништа није ни предлагао или питао. Записник водио Зордумис Константин VIII [печат дружине]

за Претседника, Драг. Момчиловић - V -

Овера записника Н.О.: Станковић Душан VIII Драг. Нешић VII, Балдо Мекишић VII 79

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

[Документ број 25] Записник са I дружинске седнице одржане на дан 15 окт. 1933 год. Седницу је отворио претседник Мекишић Балдо VIII у 10h и 20' пре подне, у присуству надзорног наставника г. Драг. Јовановића, са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Прозивање чланова, Читање записника са годишње скупштине „Човек“ (песма) - Младеновић Вене VIII „Под храстом на месечини“ - Стојковић Свет. VIII „Божји људи“ (реферат) - Илић Слободан VI „Савремена позорница“ - Мекишић Балдо VIII Питања и предлози.

Пре но што се прешло на дневни ред претседник се обраћа члановима и моли их да заједно са управом раде како би користили и себи и дружини. Затим се прелази на I тачку дневног реда - прозивање чланова. Од целокупног броја чланова седници нису присуствовали (16) шеснаест. 2. Читање записника са годишње скупштине. Записник чита секретар Љубисављевић Јован, по завршетку читања записник се прима без примедбе. 3. Прелази се на III тачку „Човек“ - oд Младеновића VIII, песму чита аутор и остаје некритикована. 4. „Под храстом на месечини“ - од Стојковића VIII, на питање претседника: хоће ли ко узети рад на критику? Јавља се Нешић Драгомир VIII. 5. „Божји људи“ (реферат) oд Илића VI. Пошто је Илић завршио читање, реферат узима на критику Јовановић Станиша VII.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

6. Прелази се на (VI) шесту тачку „Савремена позорница“, рад Мекишића VIII, и по завршетку читања пита: има ли ко шта да примети? А како усмено није хтео нико да критикује рад, то се на питање претседника: хоће ли ко да узме рад на писмену критику, јавља Поповић Владимир VIII. 7. Затим се прелази на VII и последњу тачку дневног реда. Питања и предлози. Ова тачка је прошла прилично бурно, дискутовало се углавном око четири ствари и то: да ли је потребан подредитељ или не? и ко ће ући у одбор листа, бирање 1-ог књижничара и бирање подблагајника. У почетку јавља се Петковић Стамен VIII и тражи да се за књижницу купе добре књиге. Затим Стојковић Светозар VIII предлаже да се изабере један књижничар нижих разреда и одмах се прелази на бирање. Кандидати су: 1. Миленковић V 2. Јовановић V 3. Ђорђевић Душан VIII 4. Крунић Петар VII Изабран је Крунић VII са 23 гласа. Затим се бира подблагајник, а кандидати су: 1. Јовановић Калиопа V 2. Јовановић Станко VIII 3. Младеновић Вене VIII Изабран је Јовановић Станко са 42 гласа. Михајловић Јелена VII тражи да се изабере подредитељ. Међутим Нешић VIII као редитељ оспорава то право да други предлажу да се бира подредитељ, већ каже ако је потребно да му ко помаже он ће сам тражити. Стављене су неколико примедбе и то Нешића вређа те хоће да да оставку. На то узима реч г. Јовановић и моли Нешића да се не вређа за тако што. Николић VIII налази да у правилима стоји да не треба да се бира подредитељ. Г. Јовановић каже да ако баш нема тај параграф по коме би се поступило приликом бирања подредитеља, ипак би се у случају потребе могло изабрати једно лице које ће помагати редитељу кад се укаже прилика. Предложени су за подредитеља. 1. Вељковић VIII 2. Илић VI 3. Милосављевић VIII 4. Ивануша VII 84

Документи

Већином гласова изабран је Илић Слободан VI који ће помагати Нешићу. Затим се води дискусија око примања књига, Пешић VIII као књижничар и Ристић траже да чланови приликом узимања књига буду обазривији према њима и да не враћају књиге одмах пошто су их узели (ово важи за ученике IV р.) или пак да им казују погрешно бројеве. Том приликом Пешић Радомир VIII је употребио незгодан израз и претседник је био приморан да га опомене. Јављају се затим Томић VIII и Поповић VIII и траже да се купе књиге за ниже разреде, на то им г. Јовановић одговара да су прошле године купљене а да ће се исто учинити и ове године. Мекишић предлаже да се изабере одбор и уредник ђачког листа. И око овога се дуго расправљало, ко ће бити тај уредник? Николић VIII поверава то књижевном одбору, међутим Илић VI каже да је исти оптерећен. Други су пак били за то да остану стари уредници тј. неки од старих и неки нови, који ће се вежбати у вођењу листа. Младеновић VIII тврди да је књижевни одбор и поред својих дужности може узети на се уређивање листа, Крунић побија његово мишљење и тако се коментарисало док није г. Јовановић дао своју реч тј. да уредник листа буде неки од оних старих уредника а ко се покаже као агилнији од њега заузеће то место, дакле агилнији од првог уредника а то ће се одредити како се нађе за потребно. Према томе решено је то питање тиме да и даље остане прошлогодишњи одбор као уредник ђачког листа и ако се ко покаже вредан и ако има жељу да себе књижевно изгради даје му се прилика, јер је решено да се добри радови штампају у лист и тиме му дају пострека за бољи рад. Поповић VIII моли чланове да раде, а Николић VIII примећује да се слабо слушају радови а овамо се аплаудира на критике, на то му Крунић одговара да до сада није било критика. Пошто више нико није ништа предлагао нити питао то је ова доста бурна седница ипак протекла у реду. Претседник је закључио седницу у 12h и 5'.

Секретар, Љубисављевић Јован VII

Претседник, Мекишић Балдо VIII [печат дружине]

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 26] Записник са II (ванредне) седнице одржане 31 октобра 1933 год. Седницу је отворио претседник дружине Мекишић Балдо VIII у 2h по подне, у присуству г. надзорног наставника Драгољуба Јовановића с овим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са I ред. седнице. 3. Бирање делегата за конгрес у Скопљу. 1. Прозивање чланова Од целокупног броја чланова седници нису присуствовали (4) четири. 2. Читање записника са I редовне седнице. Записник чита секретар Љубисављевић Јован VII, а по завршетку читања јавља се Поповић Владимир VIII и напомиње секретару, да у будуће не понавља више пута реченицу: „На питање претседника“, јер је то његова ствар те не би требало наглашавати. Затим Николић Драгутин примећује да је прво био изабран подредитељ, па је после он узео правила. Иначе записник се после ових примедаба прима. 3. Прелази се на III тачку дневног реда: Бирање делегата за конгрес у Скопљу. Нешић Драгомир VIII предлаже Мекишића Балду, као претседника дружине и исти је изабран једногласно. Сад је требало изабрати још једнога али узима реч г. Јовановић и тражи од Поповића Владимира VIII, да члановима детаљније изложи ствар, јер је он био на прошлогодишњем конгресу у Скопљу. Како се је Поповић VIII изговарао да је био само као посматрач, то г. Јовановић предлаже претседнику, да се пред свима прочитају писма, која су послата од скопских дружина. Претседник чита само једно од опозиције и кад је био готов г. Јовановић се опет обраћа Поповићу VIII, а то исто чини и Николић VIII и Поповић VIII је најзад изложио у неколико ток конгреса, наиме; да је управа свакако била унапред спремљена а делегати из унутрашњости 86

Документи

нису знали о чему се ради. И ако је управа нелегално изабрана, морали смо уз исту пристати, јер су сви остали пристали. То су свакако урадили зато, да би седиште остало у Учитељској школи. А како претседник није хтео да да реч некоме из Медресе, каже даље Поповић VIII, он се је наљутио и подговорио и остале дружине те готово све напустише конгрес. Тамошње дружине познају боље управу и наравно да имају више разлога да се противе ако што не вреди, но ми, који смо ретко са њом. Затим Поповић наводи и то као разлог буњења што је неко читао брзо свој рад а неки учитељци нису тиме били задовољни и због тога правили неред. Пошто је овај завршио са утиском из Скопља, Мекишић VIII каже да цео рад прошлогодишње централне управе састојао се је у томе што је послала три акта и једним нам тражи новац за алманах а другим и трећим тражи да се пошаљу делегати. Даље исти наводи да у правилима стоји да треба неко из Жупе да долази у унутрашњост и обиђе све дружине. Као што напред рекох треба још један делегат да се изабере, и приступа се бирању. Кандидати су : 1. Анастасијевић Светозар VIII (33) 2. Крунић Петар VII (42) Изабран је Крунић Петар са 42 гласа као други делегат а како Поповић Владимир има режи карту то је решено да се и он пошаље као трећи делегат. И тако ће ова лица заступати нашу дружину на конгресу у Скопљу 12–XI–'33. Седницу је закључио претседник у 2h и 45'.

Секретар, Љубисављевић Јован VII

[печат дружине]

Претседник, Балдо Мекишић -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 27] Записник са III редовне седнице одржане на дан 19 новембра 1933 год. Седницу је отворио претседник дружине Мекишић Балдо VIII у 10h и 10' пре подне, у присуству надзорног наставника г. Драгољуба Јовановића са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Прозивање чланова Читање записника са II (ванредне) седнице. „Сезона човечје активности“ – Нешић VIII „Комарац“ (драма) - Миленковић V „Радник“ – Поповић VIII Критика на рад „Под храстом на месечини “ – од Стојковића VIII – Нешић VIII 7. Критика на реферат „ Божји људи “од Илића VI – Јовановић VII 8. Извештај са конгреса С.Ј.С.У – а 9. Питања и предлози . 1. Прозивање чланова . Од укупног броја чланова седници нису били присутни шеснаест (16) дакле прилично. 2. Читање записника са II (ванредне) седнице. Записник чита секретар дружине Љубисављевић Јован VII и исти се прима без примедбе. 3. Прелази се на III тачку, „Сезона човечје активности“, рад Нешића Драгомира VIII и пошто је аутор завршио читање рад узима на писмену критику Анастасијевић Светозар VIII. 4. „Комарац“, ( драма) Миленковића Владимира V с обзиром да је ово I драма у овој школској години интересовање је било велико и рад је саслушан у тишини али само I чин je прочитан, јер други није довршен. Крунић VII је приметио да аутор није ставио у почетку која лица играју у тој драми и да је због тога нејасно када се тек одједном 88

Документи

појави које ново лице. Исто тако рекао је не треба примати недовршене радове на седници. Миленковић V каже да кад доврши и II чин може се рад критиковати. 5. „Радник“ - Поповић Владимир VIII. Рад је био врло интересантан и при свршетку читања награђен аплаузом. Мекишић VIII га је узео на критику. 6. Критика на рад „Под храстом на месечини“ од Стојковића Нешић. Аутор је узео критику на антикритику. 7. Критика на реферат „Божји људи“ - од Илића – Јовановић VII. Јовановићева критика је често изазивала смех код чланова. Критику узима Илић VI на антиктиритику. 8. Извештај са конгреса Савеза Југословенских Средњошколских Удружења, који чита Крунић Петар VII као делегат наше дружине. Извештај је био потпун и нико није имао ништа да примети. Крунић је отишао на место и каже како им је пребацивано што су потрошили доста новца тј. (200) двеста динара, морало је тако бити јер је вожња поскупела а и Поповићу су дали нешто новаца, док им за суботу није остало ништа и морали су да трпе гладни. Исти наводи да је Учитељска школа решила да и нашу дружину позове на тридесетогодишњицу, јануара месеца. 9. Прелази се даље на последњу тачку дневнога реда: Питања и предлози. Опет се јавља Крунић VII и тражи да дружина купи печат, затим каже да има пуно књига у књижници нижих разреда, које су апсолутно немогуће за ученике нижих разреда, јер су неке на страним језицима, док су друге поцепане и требало би да надзорни одбор прегледа књижницу и избаци поцепане књиге и оне које нису за ниже разреде. Г. Јовановић каже да је било више примерака неких књига у професорској књижници и да су неке дате вишим а неке нижим разредима. Па ако се неко интересује може да их чита, јер нису купљене дружинским новцем. Каранфиловић VI се буни зашто му је рад одбијен а Илић VI додаје још то да се је за претседника потписао Јовановић Станиша VII и стога мисли да цео књижевни одбор није био у сагласности с

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

њим, већ је он сам одбио. Г. Јовановић пита да ли је цео књижевни одбор био за то да се рад одбије и кад је добио позитиван одговор прекинута је даља дискусија о томе. Сада се опет почело расправљати о издавању књига. Пешић VIII је био сам од књижничара, јер је Ристић Димитрије напустио ову гимназију а Пешићу су нудили неки да му помажу при издавању књига и књиге које су враћене нису стављане на своја места уопште се направио неред и морао је прекинути са издавањем истих. Неки су му пребацивали да ради по протекцији, а он пак напада надзорни одбор како претура по књигама и тако се најзад завршило тиме да се изабере још један књижничар виших разреда. Кандидати су: Миленковић V Младеновић VI и Цибилић VIII Изабран је Цибилић Јозо VIII са 36 гласова за књижничара. Примећује се приличан неред код чланова, многи нису седели, па се разговарају а и они што седе не прате рад као што треба и претседник је био приморан да опомене Богдановића Ратомира VII ради прављења нереда. После бирања књижничара опет се дискутовало о незгодама и неприликама приликом издавања књига. Љубисављевић Јован пита шта је са ђачким листом? Мекишић VIII одговара да одбор има пуно противника и да је зато немогуће да лист изилази. Поводом овога се решавало какав ће бити одбор за лист и ништа није ново речено. Одбор је нападао чланове да не раде, чланови криве одбор да није тражио радове и најзад господин Јовановић одговара на то питање свима. Наиме: да се продужи како је раније решено само да раде и чланови и одбор у сагласности, па ако не може да остане овај одбор да се бира други. И тако је ова врло занимљива седница завршена у 12h.

Секретар, Љубисављевић Јован -VII-

[печат дружине]

Претседник, Балдо Мекишић -VIII-

Документи

[Документ број 28] Записник са IV редовне седнице одржане на дан 16 дeцембра 1933 год. Седницу отвара претседник дружине Мекишић Балдо VIII у 2h и 15' по подне, у присуству надзорног наставника г. Драгољуба Јовановића и г. Гаврила Вушовића са следећим днeвним редом. 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са III редовне седнице. 3. „Трагедија из ратних времена“ - Нојковић Мирослав V 4. „Два путника“ – комедија у 1-ом чину, Туша Драгутин V 5. „Скаутизам као васпитно средство“ – Ђорђевић Душан VIII 6. „Архитектура – Штампарија“ - Томић Петар VIII 7. „Сећаш ли се“ - Стошић Видосав VIII 8. „Последњи пољубац“ – Митић Стојадин VII 9. Критика на рад Поповића VIII – Мекишић VIII 10. Критика Анастасијевића VIII, на рад Нешића VIII 11. Критика Поповића VIII на рад Мекишића VIII 12. Питања и предлози У програму је било петнаест (15) тачака, међутим три су изостављене за идућу седницу ради тога, што је било доцкан. 1. тачка: прозивање чланова. Седници нису били присутни тројица. 2. Читање записника. Записник чита секретар дружине Љубисављевић Јован VIII и на њему није ништа примећено. 3. „Трагедија из ратних времена“, рад чита аутор Нојковић V и нико га није узео на критику. 4. Прелази се на IV тачку „Два путника“ - Туша Драгутин V. Ово је била комедија у 1-ом чину и прилично дугачка, а уз то аутор је слабо читао те су чланови изгубили стрпљење да слушају. Претседник опомиње Николића Драгутина VIII ради прављења нереда. Поводом овога рада јавља се Младеновић Вене VIII и каже: „Кад је овако велики програм није потрбно узимати дугачке радове, већ би се то могло чинити ако је оскудица у истим“. Рад је узео на писмену критику Стевановић Милорад VII. 91

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

V. тач. „Скаутизам као васпитно средство“ - Рад Ђорђевића Душана VIII. Овај рад узима Младеновић Вене на критику. VI тачка: Архитектура – Штампарија (паралела) - Томић Петар VIII. Кад је аутор завршио читање Мекишић VIII узима рад на критику. Затим VII тачка: „Сећаш ли се“? – Стошић VIII. Док је овај читао свој рад, често су чланови добацивали нешто и смејали се уместо да све радове саслушају пажљиво. Ваљда је било добацивања због оваквог наслова. Овај рад је узео на критику Анастасијевић VIII. VIII тачка: „Последњи пољубац“ - Митић Стојадин VII и сада су се чланови више пута громко смејали и реметили мир док је овај читао. Јавља се Петковић Стамен VIII и узима рад на критику. Крунићу VII није право што је претседник дао рад Петковићу кад се је и он јавио у исто време кад и овај. IX тачка: Критика на рад Поповића VIII - Мекишић VIII. Поводом Мекишићеве критике аутор се брани наиме да се не слаже са критичарем у томе што му примећује да о радниковом карактеру није добро речено. Мекишић пита како је радник пред судом могао променити карактер? Поповић VIII одговара да је судија био сам и с радником рђаво поступао, те му карактер учинио друкчијим и наводи пример из личног искуства т.ј. да је једном приликом судија према њему био дрзак. После краће дискусије аутор је рекао да се у многоме слаже са критичарем. X тачка: Критика Анастасијевића VIII поводом рада Нешића VIII. Критичар је дао једну потпуну критику и својим примедбама задовољио чланове, али сам аутор није био њоме задовољан и узео је на антикритику. XI тачка: Критика Поповића VIII на рад Мекишића VIII. Аутор се није сложио с критичарем те је с тога узео критику на антикритику. Најзад прелази се на последњу тачку дневнога реда. – Питања и предлози. Иако је било још радова као што сам рекао нису се читали, већ се прешло на ову тачку. Први тражи реч Крунић VII и непристојним изразом напада претседника како не даје радове ономе ко се први јави, већ гледа да да ученицима VIII р. На то му Мекишић VIII каже да припази на како говори, а да он даје радове ономе ко се први јави а не како што Крунић тврди. Затим оштрим гласом напада управу што није купила печат кад су чланови пристали. Лако је то да чланови пристану

Документи

али треба новаца за то, а поред тога изгубили смо десет дана за прелаз у нову зграду, кад се је то могло учинити? Сматра да се његов предлог мора усвојити. Још јачим гласом напада Књижевни одбор како не преглеђују сва три члана радове и буни се зашто његов рад под насловом – „После тринаест година“ није примљен да се чита на седници? Члановима се обраћа да му дозволе да исти прочита и они му одобравају. Чита свој рад наглашавајући што боље може како би се присутнима допао. При завршетку бурно је поздрављен, а да ли заслужује толику пажњу овај рад или не. Кад га књижевни одбор није примио значи, рад не задовољава. Кад им је поверена дужност не треба их потцењивати, а колега Крунић VII је у сваком погледу претерао и све од реда напада из управе како би чланове придобио за себе и успео је у томе. Ако би се овај рад оценио као што треба онда у њему нема ничег другог до описивања пута, према томе књижевни одбор је био у праву. Сад настаје дискусија поводом овога, неки су били уз Крунића а неки оправдавају књижевни одбор. Најзад г. Јовановић каже да се дискусија прекине о томе, а да књижевни одбор да писмени извештај о раду, зашто је одбијен а да ће он рећи о раду. Крунић VII добија рад „Сећаш ли се“? од Анастасијевића VIII, јер се је бунио што није добио ни један рад на критику с њим ће критиковати и Младеновић VI. Јавља се Николић Др. VIII и каже да је неправично опоменут од претседника уз то вели да је рад Туша V био тако досадан да је апсолутно било мучно слушати овако дугачке радове. Наводи да је имао намеру да се прозор отвори а не да прави неред. Поводом овога диже се ларма и сви су понешто говорили ма да је све било излишно. Уопште на овој седници је био неред, а у будуће треба имати више обзира према реду, јер се у немиру не може радити. Седница је завршена у 4h и 45' по подне.

Секретар, Љубисављевић Јован -VII-

[печат дружине]

Претседник, Балдо Мекишић -VIII-

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Документи

[Документ број 29]

Данас 26–XII–1933 г. по налогу и решењу Управнога одбора С.Ј.С.У. Жупе за Јужну Србију обишао сам и прегледао рад културно– литературне дружине „Бора Станковић“ при гимназији у Врању и констатовао сам при том да је досадањи рад поменуте дружине примеран.

26 – XII – 1933 г. В р а њ е.

Претседник Жупе за Ј. Србију Велимир Ав.Илић уч. VIII р. г.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 30] Записник са годишње скупштине Скупштину је отворио претседник дружине Крунић Петар у 3h поподне у присуству надзорног наставника г. Јовановића Драгољуба са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Прозивање чланова Читање записника Читање извештаја надзорног одбора Читање извештаја управног одбора Оставка старе и бирање нове управе Питања и предлози.

Прозивање чланова. Од укупног броја чланова седници није присуствовало само неколико. Читање записника са последње седнице. Записник чита секретар дружине Мурговић Никола. По прочитаном записнику Илић Слободан -VII- примећује секретару да се је он пребацио стављајући у записнику његову примедбу о Kонстантиновићевом раду и додаје да то није била ситница већ крупна грешка. После ове примедбе на питање претседника да ли се записник прима одговорено је да се прима. Читање извештаја надзорног одбора. Извештај чита Стојковић Драгутин и бива примљен без дискусије. Читање извештаја управног одбора. Извештај чита Крунић Петар. Он у том извештају каже углавном да овогодишњи рад дружине знатно заостаје за прошлогодишњим како у плодности тако по вредности самих радова. На крају долази констатација да је при раду дружине сарађивао један релативно мали број чланова међу којима су Нојковић и Константиновић. У извештају се додаје још и то да је набављен известан број нових књига а за то као и за рад у дружини има главну заслугу г. надзорни наставник Драгољуб Јовановић. Извештај се прима.

Документи

Оставка старе и бирање нове управе. Претседник дружине Крунић Петар у име целе управе даје оставку и моли присутне чланове да без галаме изаберу себи нову управу. Пре него што је почело бирање г. Јовановић каже -IV- разред може само да гласа а не и да буде биран пошто је између IV и V разреда постоји велики прелаз те да не би идуће године морали бирати управу наново; затим се приступа бирању нове управе у коју су ушли ови ученици: Претседник једногласно Стојановић Стојадин VII Потпреседник Манић Андреја V Секретар Миленковић Владимир VI Потсекретар Стајић Сунчица Благајник Србинац Светислав Подблагајник Поповић Вера Надзорни одбор Ристић Жарко, Јовчић Војислав, Сентић Миодраг Књижевни одбор Нојковић Мирослав, Шиповић Тодор, Димитријевић Миливоје Редитељ није изабран пошто се нико није хтео примити ма да је та дужност нуђена Илићу и Јовановићу; због тога је избор редитеља и уредништва ђачког листа остављен за идућу годину. Скупштину је затворио претседник дружине Стојановић Стојадин у 5h поподне. Новоизабрани претседник се је захвалио са неколико речи члановима што су имали поверења да га ставе на чело дружине и рекао да ће се трудити да то поверење и оправда несебичним радом и да ће у томе свом раду поћи стопама својих претходника.

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 31] Записник са I редовне седнице одржане 5 октобра 1935 у 4h по подне. Седницу је отворио претседник дружине Стојановић Стојадин, у присуству надзорног наставника господина Јовановић Драгољуба, са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Прозивање чланова Читање записника са годишње скупштине. Шта људи чине због жена - Миленковић Владимир -VIIПријатељство - Стајић Сунчица -VIIСитница данашњице - Караџић Ангел -VIIНародни гуслар као персонификација Југословенског стваралачког генија - Нојковић Мирослав -VII7. Попуњавање управе новим члановима 8. Бирање уредништва ђачког листа. 9. Питања и предлози.

Прозивање чланова. Од укупног броја чланова седници није присуствовало шеснаест чланова. Читање записника. Записник чита секретар дружине Миленковић и исти се прима без дискусије. Шта људи чине због жена. Рад Миленковића -VII-. Аутор чита свој рад после чега чланови аплаудирају. На питање претседника да ли има ко што да примети овом раду јавља се Букумира Симо и каже да наслов не одговара теми. И надовезује још да је то прича и да није обрађена тема означена насловом. После њега отприлике то исто само на смешан начин понавља Ристић Никола -VII-. Његово замуцкивање у говору и покрети изазивају буру од смеха и безразложан аплауз. Поводом овога господин надзорни наставник каже да ће ако се овако што понови [недостаје текст]

Документи

Затим аутор одговара критичарима Букумири и Ристићу, наводећи у своју одбрану да је и он имао у виду једнину шта човек чини због жене па је то само уопштио пошто такви случајеви нису усамљени. - Пријатељство рад Стајић Сунчице. Рад је саслушан у највећој тишини. Није било дискутовања о овом раду, јер је рад одмах узео на критику Станковић Стојадин V. - Ситница данашњице - рад Караџића Ангела VII. Рад је пажљиво саслушан јер су били заинтересовани о овом не баш тако ретком сликом из данашњег друштвеног живота. О овом се је раду много дискутовало. Прво је критиковао Мурговић он је у својој критици осуђивао рад Караџића у толико само што приповетка није вођена до краја онако како је започета и да је јунак радње ни у ком случају није требало онако да заврши. После Му[р]говића критиковали су Козицка, Каранфиловић, Маниташевић и Стојановић. Козицка није говорила о вредности рада него је напала Караџићев рад само због граматичких и синта...[недостаје даљи текст овог записника]

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

100

Документи

[Документ број 32] I Записник са годишње скупштине ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“, одржане 8 маја 1939 године Скупштину је отворио претседник дружине Хаџи–Николић Јован, уч. VIII раз., у 3h по подне, у присуству надзорног наставника г. Јовановића Драгољуба, - са следећим дневним редом. 1. Читање Записника. 2. Извештај управног одбора 3. Извештај књижевног одбора 4. Извештај Надзорног одбора 1. Записник чита секретар дружине. Примљен је без дискусије. 2. Извештај управног одбора подноси претседник дружине. Он баца један општи поглед на годишњи рад у дружини и констатује да се није показала нeка нарочита делатност, али и да се не изостаје за ранијим годинама. Што се није показао већи успех, он пребацује члановима дружине, који су били скоро равнодушни према раду, а често пута су га и ометали. Управа се је примила да ради и радила је колико је могла. Кривица до ње није. Њој треба потпора од чланова, а када она изостане, што је био случај ове године, не може се много постићи. Затим похваљује поједине чланове, који су се показали свесним своје дужности, и подноси, у име целе управе, оставку. Добија реч Илић Војислав, уч. VII р. Он најпре замера претседнику због извештаја, који је неписмен, а затим говори о раду у дружини и успеху, који је постигнут. Успех је, каже он, слаб. Стварно да чланови нису помагали управу, али ни управа није смела све да очекује од њих. Требало је да она да пример у раду што није учинила. Због неуспеха је сама највише крива. Ништа се није урадило. Затим говори Павловић Миомир, уч.VIII р. Он, као претседник књижевног одбора, не устручава се да призна да је успех слаб, али никако не може да каже да сву кривицу сноси управа. Криви су сами чланови.

101

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Станковић Стојадин и Благојевић Игњат, уч. VIII р., углавном се слажу с Илићем. Сву кривицу бацају на управу. Затим следују извештаји Књижевног и Надзорног одбора. Илић Радмила реферише о раду првог, а Поповић Боривоје о раду другог одбора. Радило се, углавном, обично. Пошто се је завршило са читањем извештаја, претседник дружине чита нову управу, која није изабрана, као обично, на скупштини, већ раније, и то од чланова, који су заступали своје другове. Сваки је разред имао по два делегата, који су гласали у његово име. За претседника дружине је био изабран Крстић Живојин, уч. VII раз., за п.претседника Ђорђевић Драгољуб, уч. VII раз., за секретара Стаменковић Миодраг уч. VI раз., за п.секретара Микић Ђорђе уч.VI р., за благајника Ристић Константин, уч. VII р., за п.благајника Ђорђевић Владимир, уч. VII р.; за чланове књ. одбора: Стојић Војин, уч. V раз.; Трајковић Петар, уч. VI р., и Жунић Љубомир, уч. V раз.; за чланове надз. одбора: Пауновић Добривоје, уч. VII р., Цветковић Катарина, уч.VI р. и Виденовић Боривоје, уч.V р.; за редитеља је изабран Станковић Ћипро, уч. VI р. После саопштења избора управе говори Крстић, новоизабрани претседник, он не обећава ништа, као што се то обично чини, већ само тражи ред и рад од чланова. Ништа се без рада не може. Онај, који не ради није толико од штете, колико онај, који ради, али чини неред, омета рад. Најзад говори г. Јовановић. Он каже да је рад у дружини просечан. Критичари су сувише оштро напали управу. Она није крива. Показала је добру вољу, али јој се није изашло у сусрет. Пребацује некима, који су нападали управу, а ништа нису радили преко године. “Сваки има право да критикује, каже г. Јовановић али не и морално“. Његова оцена је: Радило се просечно. Одржан је мали број седница; прочитан је мали број радова, али је зато било међу њима врло добрих. Управа је показала вољу, трудила се је, али није могла много да учини. После тога је скупштина затворена. [печат дружине] 102

Секретар, Жив[ојин] Д. Крстић

Документи

[Документ број 33] II Записник са прве редовне седнице ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“, одржане 7 новембра 1939 г. Седницу је, у 2h по подне, отворио претседник дружине Крстић Живојин, уч. VIII раз., у присуству г-це Kолаковић Василије и надзорног наставника г-на. Јовановића Драгољуба. Прва тачка дневнога реда, било је, као и обично, прозивање чланова, од којих на седници није дошло 78. Друга тачка: читање записника са годишње скупштине, одржане 8 маја 1939 г. Трећа тачка: „Најглавнији узрок ратова“ – рад Трајковића Јосифа, уч. VII 2 раз. – У почетку свога рада, у коме је покушао да објасни садашње и прошле ратове и укаже на њихове узроке, Трајковић спомиње скорашње ратове, у Абисинији и Шпанији, са њиховим страшним и далекосежним последицама. Затим, говори о пропасти Аустрије и Чехословачке, па о рату на истоку, и рату у Пољској. И најзад о последњем, чији смо сведоци и ми, о рату између Немачке и Западних демократија – Енглеске и Француске. Прелазећи на узроке тих ратова, он каже: једини узрок свим крвопролићима је капитал и само капитал. Он је то био одувек, још од Хуманизма и Ренесансе, па, кроз векове и године, све до данашњих дана. Он је проузроковао Светски рат, у коме је пало милионима жртава; проузроковао је ратове у Абисинији, Пољској и Кини. И он је узрок и данашњег рата на обалама Рајне. О раду није нико говорио, сем претседника, Крстића Живојина, који је, отприлике, рекао ово: „Чули смо један рад, у коме се аутор трудио да нам објасни садашњицу и садашње и прошле ратове. Он, Трајковић, поставио је једно питање, али на то питање није дао одговор, који би био потпун и који би могао у свему да задовољи. У његовом раду осећају се његове мисли и његово лично расположење.“ Дајући, затим, један кратак преглед рада, Крстић се слаже са аутором да је капитал – један од најглавнијих узрока ратова. Али, додаје, то је

103

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

ствар људи, који су упућенији у то, и о томе се не може говорити само на основу једне, или, чак, и неколико прочитаних књига. Мисли да је рад добар. Не по књижевној вредности, већ по томе, што аутор жели да нас потстакне на дискусију о садашњим ратовима. Четврта тачка дневнога реда биле су песме „Кајмакчалан“ и „Душан Силни,“ радови Стаменковића Миодрага, уч VII 1 раз. Tрајковић Петар, уч. VII 2 раз., који се једини јавио за реч, рекао је да су радови добри, шта више, да се за њих може рећи да су врло добри. За мотиве радова, каже да су патриотски, - али да би, можда, мало боље било да их је аутор узео из савременог живота, односно да није требало да залази у прошлост. Стил песама је, по његовом мишљењу одличан. Он се, чак, приближавао стилу наших великих песника Ракића и Дучића. И Крстић се слаже с њим да су радови задовољили. Али за мотиве, напротив, каже да су баш добродошли. Јер пред неком опасношћу, ма да данас ње стварно нема, треба се увек сећати прошлости и славних дана наше историје. Исто тако и он похваљује стил. Пета тачка: „Стварност“, песма Трајковића Јосифа, уч. VII 2 раз. У своме другом раду на овој седници, Трајковић је показао живот сељака. Говорио је о његовим мукама и о тешко стеченом хлебу. Рад је прошао без икакве дискусије. Шеста тачка: Попуњавање управе, односно бирање претседника књижевног одбора, јер је Стојић Војин, уч. VIII раз., који је до сада вршио ту дужност, дао оставку због болести. За то место било је три кандидата: Поповић Боривоје, уч. VIII р., Јанчић Слободан, уч. VIII р. и Трајковић Јосиф, уч. VII 2 р. Јанчић Слободан је одустао, а од преостале двојице, већином гласова, изабран је Поповић Боривоје. Пре но што се је прешло на седму тачку дневнога реда, претседник дружине, Крстић, говорио је о слабом интересовању чланова. Пребацио им је што неће да расправљају о прочитаним радовима и да дају своја мишљења о њима. Поново је подвукао оно, што је већ једном био рекао: да скида са себе и са управе одговорност за евентуални неуспех и да ништа унапред не обећава. Али, исто тако је рекао да ће и он и сви чланови управе радити, и трудити, се, колико могу. Па ипак, треба и остали чланови да помогну управу, јер појединци никада не могу да успеју ако немају потпору осталих. А, говорећи о онима који само крити-

104

Документи

кују рад управе, не питајући се да ли је та критика оправдана и да ли имају довољно јаких разлога да то чине, рекао је , да треба да се и они покажу способним за стварање а не само за критиковање. Седма, и последња тачка дневнога реда била су питања и предлози. Тасић Јован, VII a раз. питао је Крстића: По чему он закључује да, можда, неће бити успеха у раду ? А, када му је Крстић одговорио да се може тако мислити ако интересовање, боље рећи неинтересовање чланова остане и даље овакво, рекао је да сама управа треба да ради и својим примером потстиче чланове на рад. Пошто нико други није имао ништа да пита, нити да предложи, претседник Крстић Живојин закључио је седницу у 3h по подне.

Секретар: Стаменковић Д. Миодраг, уч. VIIª раз.

[печат дружине]

Претседник Жив. Д. Крстић, уч. VIII разр.

105

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 34] III Записник са друге редовне седнице ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ одржане 13 децембра 1939 г. Седницу је у 2h по подне, у присуству надз. наставника г. Јовановића Драгољуба, отворио претседник дружине Крстић Живојин, уч. VIII раз. Прва тачка дневног реда била је прозивање чланова, од којих на седници није дошло: [недостаје текст] Друга тачка: читање записника са прошле седнице. Трећа тачка: „Отаџбино!“, песма Донића Ивана, уч. VII 2 р. Кад је Донић прочитао свој рад, Ђорђевић Драгољуб, уч. VIII р.,устао је и замолио, да га Донић, ако је то могуће, поново прочита, јер га због брзог читања није добро разумео, а мисли да и већина слушалаца дели његово мишљење. Претседник је одобрио и Донић је, по други пут, јасно и разговетно прочитао своју песму. О раду је први говорио Пауновић Добривоје, уч. VIII р., који је похвалио Донићеву песму. Он је рекао да је баш данас, у доба ратова, потребно писати овакве песме. Истиче да је мотив веома добар, али да, насупрот томе, његова уметничка обрада не може да задовољи. Поповић Боривоје, уч. VIII р. мисли да песма заслужује да се чита и да није тако слаба као што је Пауновић рекао. Поред доброг мотива има и обраде, и ако она није баш сјајна. Трајковић Јосиф, уч.VII 2 р., исто тако је задовољан мотивом песме. Моли Донића да му објасни како он то замишља отаџбину, а поред тога, да му објасни и шта је заправо хтео рећи овом песмом. Крстић Живојин, рекао је да песма стварно није успела с уметничке тачке гледишта, али да она ипак има вредност, која јој се не може порећи јер је Донић са одушевљењем писао своју песму. Говорећи о Трајковићевом захтеву да му аутор објасни шта је хтео рећи, каже да се једна песма не може анализирати, већ да се о њој може добити само један општи утисак. Донић, одговарајући Трајковићу каже да је он у песми изнео своја осећања. Не зна шта он хоће да му објасни и не жели да то чини.

106

Документи

Трајковић Петар, уч. VII р. , пита се како аутор пише песму а не зна да је објасни? И како он замишља Отаџбину? Доцније, на примедбу Стојића Војина, уч. VIII р., да не врши савесно своју дужност, јер је пустио рад, који није разумео, Трајковић је одговорио: „Сматрам да jе Стојићева примедба неумесна. Ја могу да пустим рад и ако га не разумем јер аутор ће на седници да га објасни.“ Песму је на писмену критику узео Стаменковић Никола, уч.VII 2 р. Четврта тачка била је рад Крстића Живојина, уч. VIII р. „У канџама кеца и десетке.“ По прочитаном раду први је говорио Ђорђевић Владимир, уч. VIII р. Он је рекао да је ово један од најбољих радова, које је досада слушао, „Он је добар не само у књижевном погледу, каже Ђорђевић, већ може да послужи и као поука омладини . Јер поред чиновника, занатлија и других људи, картањем се баве и ђаци, као што је Крстић рекао. Он је за предмет свога рада узео ученика који се испрва није коцкао, па је доцније и то научио. Он није крив. Крива је околина, која га је томе научила.“ По Ђорђевићевом мишљењу, рад је одличан. И Тошић Јован, уч. VIII р. слаже се са Ђорђевићем да је рад одличан, јер задовољава и мотивом и обрадом. Рекао је затим, давши најпре кратак преглед рада, да је Крстић на један заиста леп начин, дао слику младића, који није крив за своју несрећу. У раду има и веома лепих описа. Илић Војислав, уч.VIII р., насупрот двојици претходних критичара, „који су, како је он рекао, отпевали славопојку Крстићевом раду“, мисли да је он само добар „ако не и испод тог нивоа“: Јер „он је само једна новинарска репортажа, једна шпијунска репортажа такорећи“. Он каже да је чуо много боље радова од oвог, који има једино мотив, док по својој обради претставља само скицу, од које би се могао начинити много бољи рад. Чуди се како је Крстић имао смелости да с оваквом приповетком изађе на седницу. Исто тако, да га је изненадила сувопарност реченица и стила, јер је Крстић у VI р., много боље писао. Затим, опет каже да овај рад преставља само „извештај шпијуна“ и да он не верује да постоје такви типови, какве је Крстић дао, код ученика, који 8 година слушају и уче веронауку. Моли аутора да му каже где се дешава радња приповетке. Најзад, понавља још једном да овај рад није најбољи који је до сада читан, јер је он чуо много боље. Крстић Живојин, аутор рада, рекао је да је рад стварно слаб, јер он тек почиње да пише, и зато не може да да оно што је Илић навикао да слуша. 107

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Трајковић Петар, уч. VII р., говорећи о Илићевој критици, каже: „Чули смо критику друга, који не познаје свет, који живи у облацима. Ја не могу да разумем како он може да напада рад – који у сваком погледу задовољава и који је пун реалности, коју не налазимо код свих радова!“ Затим, каже да је Крстић дао веома добру психологију свога јунака и да рад није шпијунски. И пита: „Зар су реалисти и натуралисти били шпијуни?“ Стојковић Миодраг, уч. VIII р., покушао је, као што је сам рекао, да нађе „златну средину“. По његовом мишљењу рад није сасвим слаб. Али није ни један од најбољих, јер је он чуо далеко боље радове. “Рекли су да је мотив најуспелији“ рекао је он. „А ја кажем да је он само постављен, а не и обрађен. Морам да признам да би овај рад с бољом обрадом био колосалан. Али, овако, он није дао ништа више од запажања.“ И он, као и Илић, каже да је овај рад само новинска репортажа, да нема књижевне вредности и да је површност његов највећи недостатак. Када је Стојковић завршио напустили су дворану певачи, који су се после једног сата поново вратили. Затим је Илић, по други пут, говорио о раду, критикујући овога пута и сам наслов. За Крстића каже, да је он, рекавши да је рад слаб, хтео да искаже лажну скромност и да пусти друге да певају славопојке његовом раду. Вели да он овакав мотив не би изнео на тако „шпијунски начин“. Те, и по четврти пут, понавља да је Крстић у овом раду остао само шпијун. Надз. Наставник, г. Јовановић, увидевши да је Илић у својој критици сувише далеко отишао запитао га је: зашто се није задржао на „новинској репортажи“ и „полициском рапорту“ како је најпре рекао, него је казао једну тако тешку реч, и свог друга назвао шпијуном? Захтевао је, затим, да се Илић извини Крстићу. Пошто је он то и учинио, и после Трајковића Петра и Поповића Боривоја уч. VIII р., који је рекао да су и сами критичари, толико критикујући рад, посредно доказали да је он добар, говорио је и Крстић Живојин. Он је , у неколико речи, рекао да је овај рад написао, зато, што је сматрао да је потребно то да учини. Додао је да је то било у доба када је у гимназији завладалa права епидемија коцкања и картања и када је било ученика који су и зору дочекивали за коцкарским столом. Да објашњава рад и да сам говори о њему није желео, јер је сматрао да ће боље бити, ако то учине сами слушаоци. А што се тиче „новинарске репортаже“, рекао је да мисли да није нимало „новинарски“ ићи са неким и покушати ући у његову душу. А ако се у томе не успе, онда то није ни мало страшно. 108

Документи

Тиме је дискусија поводом овог рада била завршена. Рад су узели на писмену критику Стојковић Миодраг, уч.VII р., и Илић Војислав, уч. VIII р., па се онда прешло на пету тачку дневнога реда: „Жена“ и „Старост“ – песме Стаменковића Миодрага, уч. VII 1 р. Кад су оне биле прочитане, Трајковић Јосиф, уч. VII 2 р. узео је песму „Жена“ на писмену критику. На самој седници говорили су Тошић Јован, Крстић Живојин, Илић Војислав и Стојић Војин, сви ученици VIII р. Тошић је рекао само неколико реченица, између осталог и то: да је аутор у првој песми величао жену. Крстић је, насупрот Тошићу, казао да је аутор певао оно што други чине, мисле и осећају. Што се тиче самих песама, он је разумео да између њих постоји нека веза, односно да је у првој приказана жена на врхунцу своје моћи, а у другој, напротив, остарела и бедна, која је изгубила све што је имала. Песме су писане лаким стилом, форма им је добра и задовољавају. Илић Војислав мисли да Крстић погрешно схвата поезију, јер она је увек субјективна, тј. израз личнога осећања. У својим песмама аутор је изнео своје идеалистичке појмове о жени и то не са иронијом, како је Крстић рекао, већ са истинским величањем жене. Стојић Војин каже за Илића, да он долази на седнице само да пецка. Он хоће да исмеје Стаменковића а себе да начини озбиљним, што у ствари није. И, затим, заборавља да су најбоље ствари у песништву инспирисане женом. Аутор, стварно, не може истински да познаје жену, али он тако осећа па тако и пише (пева). Илић је, одговарајући Стојићу, рекао да он није ни покушао да исмеје Стаменковића, већ да је само казао, да је аутор дао своје мишљење о жени. Шта више, додао је, сада се је похвално изразио, јер налази да су ове песме боље од ранијих ауторових песама. Шеста тачка дневног реда била је усмена расправа „Другарство“. О тој теми говорили су: Ђорђевић Владимир, VIII, Илић Вој. VIII, Стојић Војин VIII, Стојковић Миодраг VII, Крстић Живојин VIII и г. Јовановић Драгољуб. Ђорђевић је рекао, узимајући више пута реч, да је другарство веза између двојице или тројице. Оно је нужна потреба. Право другарство је тек онда кад другови једнако мисле. Додаје да у овој гимназији нема много другарства.

109

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Илић каже да је појам теме врло растегљив. Затим, да се другарство веома често злоупотребљава, и често се користи у своје сврхе. Наводи стих „Када мени нешто треба ред је да ми даш; а кад теби нешто треба ради како знаш.“ Изјављује да је погрешно мишљење Ђорђевића о др. јер право другарство је тек онда кад критикујемо своје другове и тиме помажемо њихово изграђивање. Код другарства пре свега треба да постоји искреност. Али њега баш данас нема. Стојић: „ Другарство је насушна потреба друштва“. Затим наводи неке цитате. Говори о користима другарства. И он каже да код нас има мало другарства. Стојковић вели да ми пре свега не знамо шта је другарство. Јер, он каже, другарство није само веза „двојице или тројице“ већ је оно љубав човека према човеку, као себи равном. Не слаже се с Ђорђевићем да код нас нема другарства. Напротив, мисли да га има више него у велеграду где темпо живота спречава људе у вршењу њихових човечанских дужности. Затим каже да је у другарству најважнији фактор критика. Његов идеал је да нам сви људи постану другови. Крстић: „Другарству се код нас не поклања довољно пажње“, јер код нас постоји само уже другарство, односно другарство неколицине њих. Каже да је другарство корисно, јер у њему можемо много што шта да научимо. Говори још нешто о другарству, о његовом постанку и о потреби другарства. Указује на чињенице које коче другарство и спречава његово развијање. Када је последњи говорник завршио, рекао је неколико речи и г. Јовановић. Он, најпре, каже да му је веома мило што је изабрана ова тема, јер је другарство баш оно што нас интересује. Похвалио је говорнике и рекао да међу њиховим речима има и врло добрих и зрелих мисли. Затим је објаснио шта је у ствари другарство и рекао да бити друг значи бити човек, бити свестан да као јединка припадамо друштву. „Тек кад дођемо до степена да у човеку гледамо себе онда ћемо бити прави другови; док човек не постане социјално биће и у себи не развије осећање жртвовања за друге он није прави друг“.

110

Документи

После г. Јовановићевог говора завршена је ова тачка и прешло се је на последњу: Питања и предлози: Поповић Боривоје, VIII р., предложио је тему „О спорту“ за идућу седницу. Ђорђевић Владимир предлаже: „Омладина и њен значај у данашњим приликама“, а Илић Војислав: „Жена“. Било је гласање, и, како су обе задње теме имале скоро исто толико гласова, одлучено је да се обе приме. Затим је Стојић Војин предложио да на идућој седници оне буду једне од првих тачака. Седница је завршена у 5 h по подне.

Секретар, Стаменковић Миодраг VIIª

[печат дружине]

Претседник, Жив. Д. Крстић, VIII.

111

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 35] IV Записник са треће редовне седнице ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ одржане 21 – III – 1940 год., у присуству надзорног наставника г. Јовановића Драгољуба, са следећим дневним редом: 1. Прозивање чланова 2. Читање записника са прошле седнице. 3. Критика песме „Жена“ М. Стаменковића – од Трајковића Јосифа, уч. VII 2 р. 4. „Жена“ - усмена расправа 5. „Трећи“ - Приповетка Ђорђевића Владимира, уч. VIII р. 6. „Омладина и њен значај у данашњим приликама“ – усмена расправа. 7. Питања и предлози. Седницу је претседник Крстић Живојин , уч. VIII р., отворио у 2h по подне. После прозивања чланова и читања записника (коме нико није ништа приметио), прешло се на трећу тачку дневнога реда – Критика Трајковића Јосифа. Критику је читао Стојковић Миодраг, уч. VII 2 р. пошто је њен аутор, Трајковић, био болестан. О њој су говорили Ђорђевић Драгољуб и Крстић Живојин, ученици VIII р., и г. Jовановић Драгољуб. Ђорђевић је рекао, отприлике, ово: „Чули смо критику Трајковића. Она је сувише строга, једнострана и испод сваке критике. У критиковању је ишао тако далеко, да забрањује Стаменковићу писање оваквих нежних песама, ма да има много песника, који су и у много тежим приликама писали такве песме. У својој критици, исто тако, употрбљава многе речи које не би смео да каже. За мене критика није успела“. Крстић Живојин мисли да критика није успела, али да није ни тако слаба, како је Ђорђе-вић рекао. Критичар није био објективан, али он, има право кад крити-кује мотив. Међутим, он не може да каже да песма није успела. Уоста-лом, питање мотива је, по Крстићевом мишљењу, субјективно: Трајко-вић би, можда, опевао жену која ратује и бори се. 112

Документи

Г. Јовановић Драгољуб нагласио је, одмах у почетку, да он не жели да брани Стаменковића, већ само мотив, који је он узео. Он каже, да нико никоме не може наређивати шта да пише, нити да треба писати само оно што је савремено и што је у сагласности са садашњошћу, јер свако пише оно што њему одговара и за што има наклоности. Сем тога, од уметности се и не тражи да буде савремена. Најзад, може се критиковати само обрада а не мотив, а најмање мотив који је вечит у књижевности. Аутор песме „Жена“ тражио је да на критику писмено одговори. То му је дозвољено. Четврта тачка дневнога реда је била усмена расправа о жени. Први је говорио Крстић Живојин, „Тема је веома интересантна и савремена“, рекао је он, „и ми ћемо покушати да посматрамо жену као члана данашњег друштва, а, затим, и њену улогу у томе друштву. А осим тога, и прилике и околности у којима она дела. Несумњиво је да је жена веома важан члан људске заједнице. Она на својим плећима носи многе важне и тешке задатке. Како она живи и како извршава те задатке видећемо ако најпре посматрамо живот жене код куће и у друштву. Најпре ћемо посматрати жену као мајку. Мајка је најважнији фактор (чинилац) у животу људи. Она има веома велики и значајан утицај на дете. И то не само док је дете, већ и доцније, кад човек сасвим одрасте, у њему ће увек бити остатка оног што му је мајка дала. И мајкин утицај осећаће се чак и онда ако човек западне у рђаво друштво. Дакле, као што смо видели, прва и најважнија улога жене то је васпитање деце. Друга улога жене – то је улога у породици. Она у њој има (или би требало да има) улогу равноправног члана породице. Требало би (а то је у већини случајева) да буде највернији помагач и саветодавац свога мужа. Жена има веома важну и веома тешку дужност. Али, и поред тога, она је каткада сматрана као биће и физички и духовно слабије и за све што она говори, у већини случајева, каже се да је глупо. Можда је то охолост човека и тај његов презир према жени, можда је то остало од давнина, од најстаријих времена и то је урођено човеку. То је одонда остало а није се ни данас много изменило. И сада има случајева где је жена интелектуално једнака мужу, па чак и јача од њега, а ипак мора да слуша – јер је муж физички јачи“. Најзад Крстић каже да би и нека другарица требало да говори о овој теми, јер напослетку, то се њих и тиче.

113

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

И Ђорђевић Драгољуб исто тако жели да чује неку од другарица. Трајковић Станимир, уч. V разр., рекао је да је Крстић говорио о жени као мајци, супрузи и васпитачу, а он ће да претреса историју жене од почетка. Међутим, пошто је отпочео да говори о матријархату и влади жена, он је прешао на жену као социјално биће, па и на жену као васпитачицу, и тако, није учинио оно што је рекао: - да „претреса историју жене од почетка“. Трајковић Петар, уч. VII 2 р., узимајући неколико пута реч, говорио је најпре о положају жене у друштву, затим о улози жене. Сав његов говор своди се на то, да жена треба да има исто право као и човек и да њу треба сматрати равном мушкарцу, а никако слабијом од њега. Сем тога он мисли да и отац треба да учествује у васпитању деце. Затим, поново говори Крстић Живојин. Он се пита да ли жена може да заузима исте положаје које мушкарац заузима и сам одговара да не може – јер је човек физички јачи и никада неће допустити да се жена меша у његове ствари. „Она ће то моћи да постигне тек онда када сами мушкарци дођу до сазнања да им је жена заиста једнака. А то убеђење добиће се само васпитањем.“ Прица Вера, уч. VIII р., рекла је да је очити доказ женине неспособности тај, што све другарице ћуте, док су другови ти, који се боре за право жена. А, затим, када је један од говорника, навевши примере из историје, доказао да је жена равна мушкарцу, она га пита: „Па шта хоћеш више?!“ Говорили су потом, још неколицина, па је онда дискусија прекинута. На реду је била пета тачка дневнога реда: “Трећи“ – приповетка Ђорђевића Владимира, уч. VIII р. Рад је на писмену критику узео Станковић Ћипро, уч. VIII р. На самој седници о раду су говорили Ђорђевић Драгољуб, Тошић Јован и Крстић Живојин, ученици VIII р., и Трајковић Петар, уч. VII 2 р. Mишљење Ђорђевића Драгољуба о раду је више неповољно него повољно. Он каже да је рад прилично несређен, да су му дијалози прилично слаби и, затим, да има и места које он није могао да разуме. Али, ипак, мисли да у раду има и јаких места, а да нарочито треба похвалити одушевљење с којим је он писан. Tрајковић Петар, насупрот Ђорђевићу, који је навео и добре стране рада, каже да овај уопште не вреди. Аутор, по њему, не познаје психологију српског ратника и није ни знао ни умео да прикаже правог Србина, који слепо иде у смрт за Краља и Отаџбину, али који прашта

114

Документи

својим рањеним непријатељима и не налази уживање у њиховом болу. Осим тога, ни обрада није на свом месту. Дакле, једном речју, рад није заслужио да буде читан на овој седници. Тошић Јован, као члан књижевног одбора, који је пустио овај рад на седницу, брани рад и доказује неистинитост Трајковићевих тврђења. Илић Владимир, уч. VI р., приметио је у раду неке граматичке грешке и извесне нелогичности. Ђорђевић Владимир, аутор рада, одговара најзад свим критичарима, и тиме завршавају дискусију поводом овога рада. Шеста тачка, „Омладина и њен значај у данашњим приликама“, – усмена расправа, остављена је за идућу седницу. Седма тачка су била „ Питања и предлози“. Нико није ништа питао нити предложио. Пре но што је затворио седницу, претседник је скренуо пажњу Стаменковићу Николи, уч. VII 2 р. (који је узео на писмену критику песму „Отаџбина“ од Донића И.) и Стојковићу Миодрагу и Илићу Војиславу (који су узели на критику Крстићев рад „У канџама кеца и десетке“) да морају да предаду критике за идућу седницу, иначе ће им радови бити одузети. Седница је закључена у 4,30h по подне. Она је одржана без ученика-ца V разреда.

Секретар, М. Стаменковић VII 1

Претседник, Жив. Д. Крстић VIII

115

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 36] V Записник са четврте редовне седнице ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“, одржане 23 априла 1940 г. од 14 – 17 часова. Дневни ред седнице био је следећи: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Прозивање чланова Читање записника са прошле седнице. „Растанак“ - Приповетка М.Стаменковића VII 1 „Њена велика љубав“ – рад Крстића Живојина VIII „На јулском сунцу“ - рад М. Стаменковића VII 1 „Омладина и њена улога у данашњим приликама“ усмена расправа. 7. Питања и предлози.

Седници су присуствовали г. Јовановић Драгољуб и г-ца Колаковић Василија. После прве двеју тачака, сталних на свакој седници, прешло се је на трећу: „Растанак“ – рад М. Стаменковића. Критичари који су говорили о овом раду нису се сложили у мишљењима о његовој вредности. Док је један (Крстић) сматрао да је овај рад одличан, да је, шта више, најбољи рад, који је прочитан на седницама ове дружине, други је (Илић) тврдио да рад није тако добар како Крстић каже и да у њему није приказан стваран живот, - а за трећег (Стојковића) он је само једна отрцана песма у прози. Стевановић Добривоје, који је такође говорио, о самом раду није скоро ништа рекао. Он је само надугачко расправљао о уметности и њеним задацима наводећи мишљења неких страних писаца. Следећа тачка био је рад Крстића Живојина, уч. VIII р. – „Њена велика љубав“ Илић Вој. уч. VIII р. похваљује овај рад, примећујући истовремено да у њему има мало и романтизма – и то у почетку и на крају – док је средина сасвим реалистички обрађена. Али за њега је, како он каже, тип девојке коју је Крстић дао ненормалан. Пре тога рекао је да је то јединствен тип девојке која није ни мала девојчица нити права девојка.

116

Документи

Питао је затим Крстића да ли је ова девојка нормална. А кад му је он одговорио да не зна, он говори о неким прочитаним делима из фр. књижевности, о идеалним женама, па, делимично, и о данашњим младићима. Донић Иван VII 2 се само задовољио да пита аутора шта му је служило за инспирацију. Стевановић Добривоје VIII каже да овај рад износи једно социјално зло, које нико не може да порекне. Тип ове Вере потсећа на Милу из Кумичићевог романа. То је уствари права Мила, али „Мила двадесетог века.“ Тошић Јован је потврдио речи Стевановића, да је ово заиста зло, које се треба уклонити . За Ђорђевића Драгољуба VIII рад је успео. Предмет је занимљив. Али критичари су се, изгледа, удаљили од рада и доносе закључке за које се не може рећи да су произишли из самог рада. Доказује да нису истинита тврђења Илића и Тошића, који је поред осталог рекао и да је Вера диктирала Воји. Тошић каже, као одговор на то: „Ђорђевић се пита откуд се зна да Вера диктира Воји. Па зар оно: „Приђи, Војо, још ближе. Пружи руку“ није диктиранос. Затим се расправљало о још неким ситницама (да ли, како је рекао Стефановић, заиста има сличности између Крстићеве Вере и Кумичићеве Миле; да ли је ово социјално зло итд., па се прешло на пету тачку дневног реда: - Омладина и њена улога у данашњим приликама. – усмена расправа. Први је говорио Ђорђевић Владимир уч. VIII разреда. Из његовог, не баш тако дугог говора, могао би се извући следећи садржај. Омладина је у човечанству оно, што су младе биљке у биљном свету. Она замењује генерације које су одиграле своју улогу у животу. Омладина је темељ човечанства! „На младима свет остаје“. Омладина, негдашња, створила је данашњу Југославију. Задатак данашње омладине је да чува плодове рада старих генерација. Њена улога у данашњим приликама је никаква – јер омладинци немају довољно слободе и услова за развој. Али, она ће добити сву важност тек у рату. За оваква схватања Ђорђевића о улози омладине у данашњим приликама Стојковић Миодраг, VII 2 , рекао је да су конзервативна и реакционарска. Исто тако, и Илић жали што Ђорђевић тако схвата улогу омладине. Он је, заиста, у неколико речи, дао своје мишљење о задатку

117

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

омладине и поделио је омладину на две групе, према њиховим склоностима. Нешто дуже од Илића говорио је Стевановић Добривоје уч. VIII р. Најпре, он оспорава Ђорђевићево тврђење да данашња омладина не може да ствара зато што је спутавана, говорећи да су баш препреке оно, што потстиче на рад. После тога и он дели омладину, али на три групе: Прву, која је највећа и која ништа не ради, већ дрема. Другу, која себе сматра напредном и мисли да је пошла правим путем, а уствари није. И трећу, која је најмања, али која највише ради и највише ствара. Међутим, она је презрена од осталих, Стевановић је, потом, још мало говорио, нарочито о неспремности данашње омладине. О овој теми говорио је и Трајковић Петар, VII 2 . Он је најпре захтевао да му Стевановић подробно објасни ту трећу групу, која треба да спасе човечанство. Затим кад Стевановић то није учинио, изнео је и сам своја мишљења о омладини, тврдећи да омладину не треба осуђивати јер је она као млада биљка, која се повија лево – десно, и која ће баш тим повијањем наћи прави пут: Тиме је дискусија поводом ове теме била завршена. Шеста тачка дневног реда био је рад М. Стаменковића, уч. VII 1 р. „На јулском сунцу“. О њему није нико говорио. Седма тачка: „Питања и предлози.“ Донић Иван, уч. VII 2 р. Предложио је да се на наредној седници усмено расправља о теми „Оговарање, као страст, и узрок томе“. Стевановић Добривоје предлаже тему: „О уметности“, а Дивац Милорад „Утицај новог времена и ишчезавање патријархалних обичаја“. Већином гласова изабрана је последња. Затим је претседник опоменуо Станковића Ћипра уч. VII 2 р., који је узео на писмену критику рад „Трећи“ од Ђорђевића Владимира уч. VIII р., и одузео је Стојковићу Миодрагу и Илићу Војиславу рад „У канџама кеца и десетке“ јер нису на време предали критику. Седница је закључена у 17 часова.

Секретар, Мстаменковић VII 1

118

Председник, Жив.Д. Крстић, уч.VIII разред гим.

Документи

[Документ број 37] V Записник са годишње скупштине Ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ одржане 14 маја 1940 г. од 17–18,30 часова у присуству надзорног наставника г. Јовановића Драгољуба, са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4.

Читање записника са последње седнице Извештај управног одбора Извештај књижевног одбора Оставка старе и бирање нове управе.

Записник је прочитао секретар дружине и он је примљен без дискусије. 2. Извештај управног одбора поднео је претседник дружине Крстић Живојин, уч. VIII разр. Из њега се види да је рад никакав, гори него што је икада био. Одржано је 4 редовних седница, прочитано је 12 радова, биле су три усмене расправе. То је биланс рада у овој школској години, а за њега се не може рећи да је сјајан. Напротив он је врло рђав. Али, за тако рђав успех није крива управа. Она је учинила све што је могла. А разлози неуспеху су: несавесност чланова (први и најглавнији разлог), зима (која својом хладноћом није допустила да се одржавају седнице) и одсуство надзорног наставника. Међутим, и поред слабог рада и неуспеха, ипак се можемо нечим да похвалимо, а то је живост на дискусијама, јер су седнице по 2,30–3 часова, што ранијих година није био случај. Претседник је, затим, у свом извештају похвалио неке чланове, који су радили и залагали се за успех. Пребацио је осталима што нису радили. Између осталог, навео је и један пример из кога се види очигледан нерад чланова дружине. То је враћање радова, узетих на писмену критику, без критике. Најзад, рекао је да не тражи опроштај за неуспех, јер он и не прима кривицу на себе нити на управу. У име целе управе замолио је за разрешницу. 3. Извештај надзорног одбора, који је прочитао претседник одбора Пауновић Добривоје, уч. VIII разр., био је кратак и јасан. Неуспеха, заиста, има (то мора да се призна), али, он је последица изванре119

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

дних политичких и временских прилика. Рад дружине био је у свему исправан. Благајна је, такође, исправна. 4. Поповић Боривоје, уч. VIII разр. у извештају књижевног одбора, признаје и сам да је рад био незнатан. И он каже да би се рад могао оправдати нередовним приликама у свету, које су, несумњиво, имале утицаја и на рад чланова дружине. Похвалио је рад извесних чланова. Пребацио је осталима за њихову незаинтересованост. По њему, рад би ипак могао да задовољи. После свих прочитаних извештаја говорили су Илић Војислав, Стевановић Добривоје и Ђорђевић Драгољуб, ученици VIII разр. и Стојковић Миодраг, уч. VII/2 разр. Илићево мишљење о раду је боље него мишљење самог претседника Крстића. Рад није одличан, није врло добар, али је добар. Јер раду не даје вредност квантитет, већ квалитет. Затим, рад једне дружине цени се по дискусијама а не по прочитаним радовима. А за четири последње године овогодишње дискусије су биле најбоље. Насупрот Илићу, Стевановић каже да рад не задовољава. За то је крива управа. Требало је да она да оставку, када је видела да већина неће да ради. Стојковић је доказивао да су, ипак, више урадили они ван управе него они у управи. Рекао је да чланови дружине немају довољно слободе да искажу своје мишљење. Ђорђевић је само рекао да управа ни у ком случају не може да буде крива. То је и Илић поново потврдио. Уосталом, он пита, зашто они чланови, који су били незадовољни, нису створили нову управу када су за то имали могућности? Стевановић је остао при своме, да је за неуспех крива управа, у којој, сем претседника и секретара, ниједан члан није радио. Он никако није могао да се сложи с тим да је управа у праву. Одговарајући свим критичарима, Крстић је рекао да управа није дала оставку зато што није било оправданих разлога за давање оставке. Они, који су наведени, нису уопште разлози. Затим, управу не могу и немај[у] право да критикују они, који нису ништа радили. И, најзад, управа и није ту зато да ради, већ да управља радом дружине. После свих извештаја и свих критика и пошто је уважена оставка старе управе, г. Јовановић Драгољуб је прочитао листу нове управе, коју је на својој седници саставио, и скупштини предложио кандидациони одбор, у који су из сваког одељења виших разреда ушла по три члана.

120

Документи

Та је листа следећа претседник: п.претседник секретар п.секретар књижевни одбор:

надзорни одбор:

благајник: редитељ:

Стаменковић Миодраг VII 1 Јанићијевић Душан VI 2 Попадић Светозар VII 1 Илић Владимир VI 1 Стефановић Бранислав VII 1 Стошић Мирослава VII 1 Ђорђевић Јордан VI 2 Антић Драгомир VI 1 Чуле Илија V 1 Стефановић Видосав V 2 Јањић Ђорђе VII 1 Крстић Ђорђе VI 2

После паузе од 10 минута, коју је г. Јовановић дао да би се чланови дружине могли договорити, од стране једне групе ученика, незадовољних управом, коју је предложио кандидациони одбор, поднешена је следећа листа: претседник: п.претседник: секретар: п.секретар: благајник: п.благајник: књижевни одбор:

надзорни одбор:

редитељ:

Трајковић Петар VII 2 Богдановић Радован VI 2 Стошић Мирослава VII 1 Стевановић Боривоје VI 1 Илић Александар VII 2 Илић Горислав VI 2 Стојковић Миодраг VII 2 Стаменковић Миодраг VII 1 Михајловић Александар VI 2 Стојковић Стојадин VII 2 Стошић Станко VII 2 Стевановић Видосав V 2 Стевановић Бранислав VII 1

Пошто су прочитане обе поднешене листе, приступило се гласању. Великом већином гласова (115:50) изабрана је прва листа. Према томе управа ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ за следећу, школску 1940/41 годину овако је састављена:

121

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

претседник: п.претседник секретар п.секретар књижевни одбор:

надзорни одбор:

благајник: редитељ:

Стаменковић Миодраг VII 1 Јанићијевић Душан VI 2 Попадић Светозар VII 1 Илић Владимир VI 1 Стефановић Бранислав VII 1 Стошић Мирослава VII 1 Ђорђевић Јордан VI 2 Антић драгомир VI 1 Чуле Илија V 1 Стефановић Видосав V 2 Јањић Ђорђе VII 1 Крстић Ђорђе VI 2

После читања новоизабране управе, изабрана су и два оверача записника. То су Чуле Илија V 1 и Богдановић Србољуб VI 2 . Затим је скупштина закључена.

Секретар Мстаменковић VII¹

Претседник Жив. Д. Крстић VIII

Оверачи записника Чуле Илија V 1 Богдановић Србољуб VI 1

122

Документи

[Документ број 38] I Записник са прве редовне седнице ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“, одржане 12-октобра 1940 год. Седницу је отворио претседник дружине Миодраг Стаменковић, уч. VIII разр., у присуству надзорног наставника г. Јовановића Драгољуба, тачно у 3h по подне. Записник је водио п.секретар дружине В. Илић уч. VI 1 разр., пошто се изабрани секретар не налази у овој школи. Дневни ред је био овај : 1. Прозивање чланова. 2. Читање записника са годишње скупштине 3. „Југословенској омладини“ – рад Стаменковића Миодрага уч. VIII р. 4. „Маче“ - рад Поповића Александра уч. V разр. 5. Две песме - рад Стаменковића Миодрага уч. VIII разр. 6. Попуњавање управе. 7. Питања и предлози. После прозивања чланова и читања записника (коме ништа није примећено) прешло се на трећу тачку дневнога реда – „Југословенској омладини“ рад Стаменковића Миодрага ученика VIII разр. У том свом раду, Стаменковић је видео штетан утицај ширења кумунизма и германизма и довикнуо омладини да сачува нашу херојску домовину, ових страшних непријатеља. И ако се је много шта имало говорити о овом раду, (што је рекао и господин Јовановић) ипак је он прошао без дискусије. Четврта тачка „Маче“ рад Поповића Александра уч. V разр. После прочитаног рада, устао је, да поводом њега говори, Богдановић Радован уч. VII 2 разр. По њему рад нема баш много књижевне вредности, али је ипак то похвално од аутора, нарочито зато што је он из средине најмлађих чланова дружине, и скоро као њихов претставник, дошао да пред нама отвори уста, и каже шта зна и уме. Укратко Радован не хвали сам рад, већ труд аутора. Дискусије више није било.

123

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Пета тачка дневнога реда. Две песме – рад Стаменковића Миодрага уч. VIII разр., прошла је без икакве дискусије. Шеста тачка дневнога реда била је, попуњавање управе због тога што је секретар дружине, Попадић Светозар уч VIII разр. отсутан, т.ј. не учи више у овој школи, и Чуле Илија члан надзорног одбора, не учи више у овој школи, то су се та два места морала попунити. Предложена су четири члана и то: 1. 2. 3. 4.

Илић Владимир уч. VI 1 разр. Стојковић Миодраг уч. VIII 2 разр. Костић Предраг уч. VII 2 разр. Богдановић Радован уч. VII разр.

За Илића Владимира, г. Јовановић је рекао, да се не може бирати, јер је он већ један члан управе, те би имали више посла око попуњавања његовог ранијег места. Костић Предраг није пристао да буде секретар, управо кандидат за секретара, те су остала само два кандидата: Стојковић Миодраг и Богдановић Радован. Гласањем чланова изабран је, са малом разликом, Стојковић Миодраг уч VIII 2 разр. Затим је Г. Надзорни наставник, предложио, да се Богдановић Радован стави за члана надзорног одбора, да би се тиме свршило. Тај предлог је примљен мада не баш сасвим једногласно, и Богдановић је примљен за члана надзорног одбора. После тога устаје Стојковић Стојадин уч. VIII 2 разр., и пита како је могао да Радован буде изабран, кад уопште није имао противкандидата. На шта му претседник одговара, да је већина била на Радовановој страни. Стојковић је хтео да још дискутује о томе, али му је претседник одузео реч. Тиме је завршена шеста тачка дневнога реда. Седма и последња тачка дневнога реда била је – Питања и предлози. Поводом ове тачке, устаје Миленковић Александар уч. VII 2 разр. и пита зашто се недолазак чланова кажњава новчано и дисциплински, кад може да се прође и без тога, јер извесни чланови долазе само због тога, да не буду кажњени, и да они уопште не учествују у раду. Као пример наводи Београдску гимназију, у којој је и он некада учио, и каже да тамо није било тих кажњавања, а ипак је рад био добар, јер су долазили

124

Документи

на седници, чланови који су заинтересовани и који раде. На ово питање му је одговорио претседник, Стаменковић Миодраг уч.VIII разр. Он је рекао да ово кажњавање захтевају правила дружине и да њих може променити само скупштина. А ако чланови захтевају, да се она промене, онда ће се он потрудити да се то реши. После претседника говори г. Јовановић Драгољуб. Он каже да је све то са разлогом. Јер „Било је време, каже Господин, када се чланови нису кажњавали и то је њима ишло у прилог, те је на седнице долазило свега 15–20 чланова, а са тако малим бројем рад је немогућ. Друго. Тиме се треба и најмање заинтересовани, чланови нагонити на рад. Треће: Новац који у почетку године дајемо не иде за дружину, већ за књижницу. А од недолска чланова иде за саму дружину“. Затим се господин обраћа члановима и захтева од њих да раде, јер, ако се после оваквог штурог дневног реда, наиђе на овакво савршено ћутање и поред оваког бурног аплауза, од рада неће бити ништа, па нека се после не замера управи за слаб рад у дружини. А поред тога рад чланова у дружини може ученике само спремати за будућност, када се треба појавити пред светом да говоре, јер садањи говори пред друговима само су основа тим великим говорима. Затим устаје Богдановић Радован и каже да је кривица, за ово ћутање, кривица чланова који сматрају да треба имати „ораторску моћ“ па се појавити пред друговима и говорити. Не само то него се чланови стиде или плаше оног потсмеха од стране искуснијих и старијих. Станковић Душан уч. VI 1 разр. предлаже да се за идућу седницу узме за расправу (усмена) тема „Став ученица према литерарној дружини“. А Миленковић Александар је предложио тему „Утицај новог времена и изчезавање патријархалног живота“. Обе су теме примљене. Стојковић Стојадин се заинтересовао која ће се тема расправљати на идућој седници, нашта, му је претседник одговорио, да то управа решава. Господин Јовановић обраћа се Стојадину и каже да ће се обадве теме расправљати, само не одједном, већ са извесним размаком. Комсенегра Видоје ученик VII 2 разр. замера ученицама, што су оне незаинтересоване радом у дружини. Њих узима у заштиту Миленковић Александар уч. VII 2 разр. и каже да, кад су мушкарци незаинте-

125

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

ресовани, како се могу онда женске интересовати, нарочито, кад се узме у обзир, да мушкарци воде увек. То је било неправо Костић Ружици уч. VIII 1 разр. и она замера Миленковићу, што каже да мушкарци увек воде. Никола Димитријевић уч. VII 2 каже да ученици V разреда не долазе у тако великом броју зато што незнају да су чланови дружине. Али му Богдановић Радован на то каже, да је немогуће да ученици незнају да су чланови, када је један из њихове средине дао већ и рад. Било је још неких малих примедаба, после којих је претседник затворио седницу у 16 и 25h.

п. Секретар В. Илић VI 1

126

Претседник М. СтаменковићVIII 1

Документи

[Документ број 39] Записник са II седнице одржане 1/XI 1940 г. у 14h у присуству надзорног наставника г. Јовановића. Седницу отвара претседник, Стаменковић Миодраг VIII 1 читајући следећи дневни ред: 1. 2. 3. 4. 5.

Прозивање чланова Читање записника са прве седнице „Србин се буди“ - песма Илића Владимира VI 1 „Породица Бло“ – позоришни приказ Стојковића Миодрага VIII 2 Утицај новога времена и ишчезавање патријархалних обичаја – усмена расправа 6. „Памти омладино!“ – песма Богдановића Радована VII 2 7. „Отаџбина, па све“ – рад Илића Владимира VI 1 8. Евентуалије

Пошто је секретар прозвао чланове, п.секретар чита записник са I седнице, а како записнику нико од чланова ништа не примећује, то се прелази на следећу тачку дн.р. : „Србин се буди“ – п. В.И. - VI 1 Крстић Ђорђе -VII 2 - одмах – пошто је песма прочитана хвали и аутора и песму, али нарочито истиче националну свест, те каже углавном: „Сви треба да буду национално свесни, као друг Илић који је написао овакву песму…. Овакве радове треба што више радити и овакве радове треба слушати ..“ Виденовић Боривој VI 2 говорећи о песми наглашава са неколико фраза потребу за оваквим радовима и са неколико невезаних реченица хвали и аутора и песму: „Илић је, несумњиво, написао једну одличну песму - слобода, после петвековног ропства нашега народа…. ми треба да будемо спремни да је у данашњим тешким приликама и животом бранимо..“ Стојковић Стојадин VIII 1 сматра ову песму сасвим застарелом – романтичарском, јер апсолутно одговара захтевима романтичарске књижевности која је одисала само заносом, а често била и празна, а у којој је још и одушевљени патриотизам био предуслов за успех, а никако реалистичким схватањима данашњице, када је и сам живот претера-

127

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

но груба реалност, која ни у ком случају не налази одушака у романтичарском заносу и стилу. Стога за нас песма не може имати неког нарочитог интереса, ма да је стилски добра. Миленковић Александар VII 2 чини само кратку примедбу поводом стиха: „Србин сада није оно што бејаше јуче“ - што значи да је Србин сада много више него његови преци. „Ово је једна погрешка преко које се не може прећи, јер је она основна и врло важна, пошто се према овом стиху сматра много већим србином, него његови преци“.... Виденовић бранећи песму од примедбе Стојковића одговара кратко: „Овако треба бодрити дух омладини“…. Аутор се труди да негира примедбе да је његова песма романтичарска што му не успева, јер се не брани од напада, већ од констатације чињеница од чега се не може бранити. Стојковић Миодраг VIII 2 говорећи о раду и наглашавајући да песма изненађује својом техником, верификацијом и високим стилом, што бар нису својствени елементи аутора, Илића који је познат још од прошле године по својим слабим саствима, па и по записнику прошле седнице у коме има чак и падежних грешака. Немогућно је написати – створити једну овакву песму, а не знати још ни падеже матерњег језика. Задржава право сумње које несме вређати ни љутити никога. На примедбе Стојковића врло наивно одговара Виденовић: “Жалим што му у сали не могу показати да бих и на Косову пао“..... Трајковић Петар VIII 2 говорећи о узвишености смрти за отаџбину, али онда када је то неопходно и паметно тј. не гинути улудо, већ, наглашава, треба радити, подићи дух и културу народа, јер то је оно што је и данас још увек најјаче оружје једне нације. Затим, треба створити услове под којима ће народ заволети своју земљу, те ће је онда радо и бранити, а ако тога нема онда тешко да ће гинути онако како то аутор и неки од претходних критичара мисле. Виденовић још једном неумесно одговара Трајковићу говорећи о томе да се у Немачкој кажњавају и они који читају летке које бацају непријатељи, свакако имајући ово као пример чувања народног духа који би се иначе лецима оскрнавио. – Пример врло неуспео. После овако изразито подвојене дискусије у којој се с једне стране рад кује у звезде, заједно с аутором, а с друге пак замера нереалност, романтичарско расположење, неспремност да се садашњици погледа у очи, па се онда као у романтизму враћа прошлости, јер то је бар утеха за немоћ и неспособност у садашњици, долази позоришни

128

Документи

приказ - „Породица Бло“од Љубинке Бобић који даје Миодраг Стојковић VIII 2 . Трајковић Петар -VIII 2 - говорећи о раду истиче и хвали рад нарочито као новину, јер „ретко се ко у нашој дружини усуђивао да да што о каквом савременом културном проблему, као што је, на пример, приказ друга Стојковића“. Затим истиче лак и, по његовим речима чак, „изванредан“ стил, изванредно запажање и расуђивање о проблемима који су иначе у самом комаду врло криво постављени. Пошто се сем Трајковић Петра није нико јавио за реч, то се прелази на усмену расправу: Утицај новога времена и ишчезавање патријархалних обичаја. Миленковић Александар VII 2 почиње расправу излажући поступно материјалистичко гледиште о развоју културне историје наглашавајући да је сва историја конгломерат промена и преврата и да историју не чине појединци, него да је она резултат односа и сукоба друштвених снага у одређеном раздобљу. Удаљивши се прилично од теме говори чак и о римској књижевности, те, после опомене, нагло прелази на излагање о патријархалним обичајима, који се сада већ под утицајем новога времена чији дух не трпи никакву патријархалност, губе. Покушава да овај процес нађе и у међусобном односу људи раније и данас, те се дотиче и другарства. Затим Стојковић Миодраг VIII 2 допуњавајући Миленковића наглашава такође да је увек у друштву био сукоб старих и нових схватања и идеја, идеала и стремљења. Историја треба да буде учитељица живота. Зар у прошлости признајемо оправданост свих тих сукоба и увек одобравамо најнапредније и најновије, а данас, данас далеко од тог историског искуства покушавамо чак и да сузбијамо све што је ново на најреакционарнији начин. Данашњица је и најизразитија епоха тог сукоба, јер је он и најзамашнији, пошто ново данас значи нешто сасвим супротно ономе што је до сада било - „све се мења из основа“. А као логична последица, као природна жртва на попришту ове љуте борбе остаје патријархалност са својим разноразним обичајима који спутавају људски дух и слободну људску мисао и онемогућавају напредак. Богдановић Радован VII 2 говори најпре о патријархалним обичајима као данас већ преживелим, јер их дух времена елиминише. А покушава да говори и сатирично о “данашњим патријархалностима“: „Данас је патријархално да сваки омладинац оде навече на корзо, у кафану, коцка и пушење“ свакако мислећи на нови живот који треба да се роди далеко од свега овога и у једној сасвим здравој средини. 129

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Николић Сима VIII 2 му умесно примећује да је побркао појмове навике и обичаја. Трајковић Петар VIII 2 доста јасно, а донекле и научно покушава да разјасни овај природни процес, ослањајући се на једино исправно гледиште дијалектике. „Све је у покрету и кретању. Сваки елеменат има у себи елементе који ће га срушити, а који се развијају упоредо са средином. Тако и старо друштво и старо у друштву у својој кулминацији има кулминацију елемената који ће га по природи ствари оборити. Са тог становишта треба посматрати овај проблем и у сваком случају помагати исчезавање старог, а долазак новог, а тиме и напредовати што треба да буде и циљ живота“. Виденовић говорећи о теми хоће да констатира једну жалосну „чињеницу“: “Некад су се момак и девојка упознавали у присуству оца и мајке, а данас на улици, матинеу, корзу итд.“ Дакле он жали за тим данима, а за њега добрим временима; покушава да стане у одбрану патријархалности и то он, омладинац послератне генерације, што му нарочито оштро замера секретар, Стојковић. Стаменковић Василије VI 2 каже да претходници говоре о стварима које „никако не спадају у ову тему“, али и сам с њом у вези ништа не каже. Г. професор Јовановић примећује да дискусија није кренула правим путем, јер нема довољно потребног интересовања, које би морало да буде, нарочито код омладинаца. И за њега је „точак историје“ увек у покрету и неопходно је да се друштво, навике и закони у њему морају мењати. Разлика између новог и старог мора постојати, а иста ће се огледати нарочито у разлици схватања разних генерација. Схватања и дух се мењају, те би и жалосно било, ако је син остао само на схватањима свога оца. Његово је гледиште углавном: „Не буди први који прими ново, а не буди задњи који одбаци старо!“…“ Ново морамо примати, али духовно морамо бити припремњени за оно ново што долази“, каже г. професор Јовановић. За пример духовне неприпремљености у примању новог узима нашу послератну породицу, која се није могла снаћи у новим приликама те се морално врло пољуљала. Затим Радован Богдановић чита своју песму „Памти омладино!“ о којој нико не говори.

130

Документи

Прелази се на следећу тачку „Отаџбина, па све“ рад Илића Владимира VI 1 о коме говори СтојковићМиодраг VIII 2 који углавном поткрепљује своју малопређашњу сумњу у оригиналност тиме што овај рад и песма, ако не претстављају супротности, али различитости сигурно тј. уопште не личе на радове једног истог аутора. Нарочито је изразита разлика у стилу. Затим замера и наивности мотива, а и мисли обрађене у раду, не само да су нереалне, већ су и празне. Аутор бранећи се од напада на оригиналност доста наивно каже да при писању (рада) приче није био „инспирисан“ као кад је певао песму, заборавивши да је у дискусији о песми Виденовић рекао да је био присутан кад је Илић писао песму. Ово му Стојковић замера и наглашава да су мизерне те „инспирације“ нашег песника који их добија у друштву с неким, јер онда „Муза није благонаклона“. Прелазећи на осму тачку претседник даје реч Трајковић Петру који пребацује претседнику да нема довољно ауторитета међу члановима, што се огледа у слабом интересовању, немогућној галами за време седнице, па чак и за време речи г. надзорног наставника. Затим, неучествовање у дискусијама од стране претседника је за Трајковића или израз неспособности или пак нешто неразјашњиво. На ово претседник одговара лаконски: „на идућој седници потрудићу се да ти покажем шта претседник треба да ради “.... После кратке дискусије о скоро безвредним претседник закључује ову трочасовну седницу у 17h.

Секретар, Миодраг Стојковић –VIII 2 -

стварима

Претседник, МСтаменковић VIII 1

131

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 40] Записник трећег састанка Литерарне дружине „Б. Станковић“ одржаног 20/II 941 г. у 14,20h у присуству г. надзорног наставника Јовановића Драгољуба, професора са следећим дневним редом: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Прозивање чланова Читање записника другог састанка „Божићни поклон“ – песма Станковића Радоја VI 2 „Кад „сањало“ шета“ – прича Поповића Александра V 2 Ученице и дружина – усмена расправа „Мору“ – песма Илић Владимира VI 1 „Моје детињство“ – прича Миленковића Александра VII 2 Евентуалије.

После прозивања чланова секретар чита записник коме Виденовић Боривој замера да је „пристрасан“ и да „секретар не треба да даје своје судове.“ Михајловић Радомир VIII 1 се углавном слаже са претходником и – ма да седници није присуствовао „по записнику“ „закључује“ „да су неке личности истакнуте. Секретар одговара обојици тиме што каже да баш нимало није био пристрасан, а још мање истицао личности, јер ако неко научно излаже нешто то не значи да у записнику несме да се каже да је „научно“, јер би се тако дотични истакао. Ако се неко и на седници истиче, било позитивно или негативно, тако ће и у записнику, који „мора да буде реална слика седнице“ завршава он. Трећа тачка „Божићни поклон“ – Станковића. Поводом рада нико ништа не говори. Четврта тачка „Кад „сањало“ шета“ – Поповића Јовић Захарије VIII 2 пита какав је циљ приповетке уопште, „ако се ово и може назвати приповетком“, јер „рад без циља је као мува без главе“. И најзад завршава: „У раду нема уопште ничега интересантнога“. Крстић Ђорђе VII 2 мисли да ће аутор објаснити циљ. Хвали стил. Замера претходнику на тако оштар став, „јер ово је један од млађих другова“ (мисли на аутора).

132

Документи

Богдановић Радована -VII 2 - не интересује одговор аутора већ мотивација књижевног одбора, који је овако слаб рад могао да пусти за читање на седници. Претседник пак рад сматра прилично добрим, признајући да „није приповетка, већ цртица, или још боље – скица“. Нуди претседнику књиж. одб. да одговори на постављено питање, који не одговара. Аутор каже да се циљ налази у раду. „Ако хоће да зна циљ, нека узме приповетку, нека промућне мало мозак, па нека види циљ!“ (ово изазива смех међу члановима). Пета тачка – усмена расправа о теми „ученице и дружина“. Стојковић Душан VI 2 говори о циљу дружине и наглашава да су ученице потпуно равноправне са ученицима, али да код нас није тај случај, јер ученица, скоро у дружини нема – не чују се, не виде се. Крстић Ђ. VII 2 објашњава ћутање другарица неспособношћу. Стаменковић Василије VI 2 такође доста оштро замера ученицама због неактивности у дружини. Димитријевић Никола VII 2 такође замера ученицама, нарочито наглашава једну жалосну појаву, а то је да се ученице прилично интересују „Инспирацијама“, њих занима Мир-Јам и још се баве неким безвредним па и штетним стварима, а у дружини се скоро никако не интересују ничим. Крстић Ђ. препоручује да се наше ученице угледају на жене Америке и Француске иначе доказују тоталну неспособност оваквим својим ћутањем. Радисављевић Емилија VII 1 одговара да је један од најважнијих разлога неактивности предубеђење у неуспех. Крстић Ђ. не може да разуме ово „као оправдавајућу околност“. „Ако се стидимо неуспеха значи да се стидимо и успеха“ закључује Крстић. Радосављевићева одговара да би се на њу гледало „као на чудо“, ако би, на пример, она учествовала у раду дружине. Михајловић Радомир VIII 1 сматра да жена треба да се образује још од детињства за каснији живот. Дружине би за то могле да послуже. „Ако се жена ослободи те стидљивости, онда ће, ја верујем, моћи да се поправи. Неоправдана је бојазност наших другарица“ завршава Михајловић.

133

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Шеста тачка „Мору“ – Илић В. Михајловић Р. хвали песму и сматра је „дивном“, а по њему се још може назвати и „Одом мору“. Стих доста добар. Стил и сама метрика као и сигурност у читању такође. Истиче националну идеју песме. Стефановић Бранислав VIII 1 сматра ову песму врло добром, али само, „није прочитана с осећањем“. Николић Божидар VIII 1 сматра ову песму најбољом „што смо досад чули и наглашава, ако ју је аутор сам написао онда је врло успео. Крстић Ђ. замера претходнику што је посумњао у оригиналност. Поводом песме пак каже да је она „искрено осећање свих оних који знају нашу националну историју“. Завршавајући каже: „И ако има још оваквих другова, можемо бити спокојни за будућност“. Трајковић Петар VIII 2 сматра да је аутор објавио рат и уметности и поезији, јер се ово не може назвати ни песмом, а камо ли „најбољом“ или „врло добром“, јер, поред нелогичности и немогућности, нема ни оно што поезија мора имати, цитирајући као доказ само један стих. Митровић Миодраг VIII 1 види у Трајковићу „једног страсног, при-страсног критичара“. Иначе је и за њега песма „врло успела.“ Сада се развија између Трајковића и Митровића дискусија око уметничких праваца у којој Трајковић наводи „нови уметнички реализам“ као један сасвим позитиван и савремен правац у књижевности данашњице. На то Митровић каже: „да то није она порнографска књижевност Зоговића или Оскара Давича?“ Затим се развија прилично оштра дискусија у којој сем поменуте двојице учествује Крстић Ђ., Михајловић Р., Јовић Захарије, а на крају секретар износи своје гледиште о уметности, што за Крстића претставља „диктат писцима“. Стојковић Стојадин VIII 1 сматра такође песму неуспелом, застаре-лом, романтичарском, а романтизам је, према њему, већ одавно пре-живео и, како он каже, „отпевао себи посмртни марш“. Затим износи своје гледиште на данашњу књижевност, узимајући у помоћ доста исправну критику Светозара Марковића празне романтичарске књижевности. Стојковић Миодраг сматрајући песму скроз неуспелом, у толико више што је као „ода“ много закаснила, јер столеће је прошло од „ода“; псеудокласицизам је већ много прашине накупио на се. Углавном поткрепљује мишљење Трајковића да песма нема готово никакве вредности. Затим сматра за дрскост и као недостојно једног матуранта покушај Митровића да Зоговића и Давича, а што је најгоре, и један цео

134

Документи

уметнички правац окаља и престави као „порнографију“ на основу свега два стиха, а свакако да од њих више ништа није ни читао, јер да свакако не би могао оно ни тврдити. Г. професор, Јовановић прекидајући претходника, љутито замера свим данашњим критичарима и сувише оштро изражавање и претерану нетрпељивост. И једни и други иду у крајност; једни негирајући, други прецењујући. Затим не може да разуме да старији ученици, који су учили о романтизму, негирају један од најзаслужнијих праваца за нашу нацију. Чуди се стрепњи неких да се у нас не поврати романтизам, јер би баш сад у овако тешким приликама у којима се сад налазимо и требало да се поврати. Затим и питање уметности је погрешно постављено. Једно се уметничко дело има гледати ван идеје, нити пак идеја сме бити главно у раду, већ квалитет и успех. То критика има и да процени. Седма тачка „Моје детињство“ – Миленковић А. О раду не говори нико. Осма тачка – Евентуалије. Митровић предлаже за усмену расправу на следећем састанку тему: романтизам за коју ће он припремити нешто, апелујући и на чланове да се и они припреме. – Предлог се усваја. Крстић Ђ. предлаже да долазак на седнице буде необавезан на што претседник одговара да је немогућно отступати од правила. Миленковић Александар примећује да за 110 дана дружина није одржала ни један састанак што сматра као нерад, неспособност и неинтересовање, а кривац је управа. Претседник, скида сву одговорност са управе, јер „управа није зато да ради, већ да води, чланови су ти који треба да раде“. Богдановић Радован VII 2 поткрепљује оптужбу Миленковића наводећи да није одржан ниједан управни састанак и да надзорни одбор уопште не функционише. Тиме се завршава и трећи састанак.

Секретар, Миодраг Стојковић VIII 2

Претседник, Миодраг Стаменковић VIII 1

135

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

[Документ број 41] Записник четвртог састанка одржана 7/III–1941 г. у 14h у присуству г. надзорног наставника. 1. Прозивање чланова 2. Читање записника Секретар чита записник који се без дискусије прима. 3. Отац и син – песма Илића Владимира -VI 1 Михајловић Радомир -VIII 1 - назива аутора „младим песником“ и хвали нарочито мотив: љубав према отаџбини – национализам. „Песма је доста добра, као и сигурност и стил у вођењу ове песме“, завршава. Претседник жали што се „бурни и страсни критичари са прошле седнице не јаве и данас да говоре о овој песми“. За њега је најбоље да је мотив националан „што би други, можда, опет замерали“. И по мотиву и по обради рад је добар. 4. Ново доба долази – Крстић Ђорђе – уч. VII 2 разр. О раду нико ништа не говори. 5. Романтизам – усмена расправа Најпре Митровић Миодраг -VIII 1 - говори о теми и даје доста дуг преглед романтизма дајући му инзванредан националан значај. Затим набраја скоро све књижевнике романтизма дајући укратко и њихове карактеристике. Крстић Ђорђе -VII 2 - се задржава на пророчанству Митровића, а које се састоји у томе да се сада од четрдесетпрве године рађа неки „нови романтизам – неоромантизам“, а који ће, тамо око четрдесетипете достићи кулминацију, а трајати, ваљда, до педесете. Крстић за ово каже да би требало и можда ће се и остварити. Затим и сам говори о романтизму „коме бисмо једино могли да захвалимо што смо створили нашу Југославију у којој сад уживамо и коју, треба да чувамо“. Наглашава да је омладина била носилац романтизма. Богдановић Радован -VII 2 - мисли да романтизам, и ако се врати сада, према Митровићеву пророчанству, неће бити оног карактера као после четрдесетосме, јер сада нема оне основе и оног тла на којима се и

136

Документи

родио романтизам, јер сасвим су друге сад прилике чак и супротне. Крстић Ђорђе -VII 2 - пребацује Богдановићу да довољно не познаје романтизам, а ипак говори о њему. Затим говори о значају романтичарске књижевности. Говори о улози народне поезије у романтизму. Михајловић Радомир хвали Митровића и каже: „Митровић је врло добро схватио тему и обрадио.“Додаје још и то да је романтизам значајан као политички покрет, „јер је извршио велику националну улогу“. Богдановић одговара Крстићу и појачава своју малопређашњу констатацију. Пита који ће услови створити тај нови романтизам? Крстић углавном истиче величину и значај народне поезије – тог нашег неисцрпног блага. Јовић Захарије -VIII 2 - примећује да се критичари изгледа утркују у непознавању романтизма и да иду у бесконачност. Митровић одговара да је рекао све, наравно морао је укратко, јер му је био циљ да обухвати све. Затим каже да је добро изнео и романтизам као уметнички правац наводећи Његоша, Mажуранића и Прешерна, три највећа песника. Претседник: „Романтизам је низ револуција, борби кроз деветнаести век и дао му обележје националне борбе“. „Главна тенденција романтизма је била национална, истицање свих националних вредности. Он је дао основице на којима је сазидана велика зграда Југославије.“ 6) Војвода Драшко у Београду – Богдановић Радован -VII 2 О раду се не развија дискусија. 7) Евентуалије. Трајковић Петар -VIII 2 - сматра провокацијом претседниково изазивање чланова „бурних и страсних критичара“ и то је недостојно чланова, а камо ли претседника… Претседник прекида Трајковића оштро и одузима му реч. Развија се дискусија између њих двојице у којој претседник повишеним тоном и доста нетактично поступа према Трајковићу. Богдановић Радован -VII 2 - замера претседнику за пређашњи поступак и зато што после себе, а пре четврте тачке, није хтео да да Трајковићу реч. Ово сматра неисправним. Димитријевић V 2 примећује да за усмену дискусију учесници морају располагати извесним материјалом, па тек онда учествовати у њој,

137

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

а не као данас. Јовић Захарије критикује тему данашње расправе, која је млађим ученицима била неприступачна. Затим каже да претседник покушава овде да заведе неку „савршену диктатуру“, а да то не би смело да буде. Затим да се претседник не би смео онако окрутно држати према члановима као што је то случај са држањем претседника на данашњој седници, а знаке оваква држања показивао је још на прошлој седници. Стојковић Душан VI 2 апелује на агилност чланова. Крстић Ђ. предлаже да и седнице дружине буду необавезне за чланове, како би се на тај начин елиминисали нерадници. Претседник одговара да је то немогућно јер да се правила не могу сад мењати, већ да је о томе могло бити речи у почетку, као што је и било. Накић Драшко -V 1 - предлаже да се награђени радови на овогодишњем конкурсу читају на седници, како би их и чланови чули. Ово не зависи од дужине, већ од аутора. Најзад пошто је дискусија свршена: Г. надзорни наставник јавно и записнички опомиње претседника да у држању према члановима буде тактичнији и одмеренији, а не као данас према критичарима са прошле седнице које је тако рећи, изазивао. Упозорава га да у будуће поведе рачуна о држању, тону и такту. Наглашава да за однос према члановима мора да се наоружа обазривошћу и хладнокрвношћу. Затим је овај састанак закључен.

Секретар, Миодраг Стојкоић -VIII 2 -

138

Претседник, М. Стаменковић VII

-Прилози1928 - 1941.

Прилози

Прилог број 1: Насловна страна инвентара професорске књижнице.

141

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 2: Прва страна инвентара наставничке књижнице.

142

Прилози

Прилог број 3: Списак уџбеника за сиромашне ученике.

143

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 4: Прва страна списка књига за сиромашне ученике.

144

Прилози

Прилог број 5: Друга страна списка књига за сиромашне ученике.

145

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 6: Трећа страна списка књига за сиромашне ученике.

146

Прилози

Прилог број 7: Насловна страна инвентара дружинске књижнице – Поезија.

147

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 8: Прва страна инвентара дружинске књижнице – Поезија.

148

Прилози

Прилог број 9: Насловна страна инвентара дружинске књижнице – Драме.

149

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 10: Прва страна инвентара дружинске књижнице – Драме.

150

Прилози

Прилог број 11: Насловна страна инвентара дружинске књижнице – Историја.

151

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 12: Прва страна инвентара дружинске књижнице – Историја.

152

Прилози

Прилог број 13: Насловна страна инвентара дружинске књижнице - Приповетке

153

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 14: Овера инвентара дружинске књижнице – Приповетке.

154

Прилози

Прилог број 15: Друга страна инвентара дружинске књижнице Приповетке

155

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 16: Овера инвентара дружинске књижнице за први и други разред - Приповетке.

156

Прилози

Прилог број 17: Друга страна инвентара дружинске књижнице – први и други разред - Приповетке

157

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 18: Четврта страна инвентара дружинске књижнице – први и други разред – Приповетке

. 158

Прилози

Прилог број 19: Прва страна прозивника чланова Дружине за школску 1932/33 годину.

159

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 20: Друга страна прозивника чланова Дружине за школску 1932/33 годину.

160

Прилози

Прилог број 21: Трећа страна прозивника чланова Дружине за школску 1932/33 годину.

161

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 22: Четврта страна прозивника чланова Дружине за школску 1932/33 годину.

162

Прилози

Прилог број 23: Извешзај Државне реалне гимназије у Врању за школску 1939/40. годину.

163

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Прилог број 24: Факсимил отисака печата Ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“

164

Скраћенице, мање познате речи и изрази

СКРАЋЕНИЦЕ, МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ

И ИЗРАЗИ

Абисинија аб ово антикритика

неправилан назив за Етиопију испочетка, изнова противкритика

вели влади

каже владавини

г. г. г. год. год. Г. г. г-ин г-ца

гимназије гласова година годишње године Господин господин господин госпођица

дела делег. дефекат диктиранос дилетанти дин. дн.р. до бруј звона доцкан доцније др. драговољно

ради, живи делегат квар, грешка диктирање аматери динара дневни ред до првог звона касно касније другарство добровољно

задоцнити закључена седница збор

закаснити завршена седница скуп чланова на састанку

изабрат Искра итд.

изабран књижевни часопис и тако дање 165

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Ј.Србију Југ. јурцати

Јужну Србију Југословенске губити време узалуд

К.О. К. Одбора књ. одбор књиж. одб. књижев. одб. књижница кумунизам

Књижевни Одбор Књижевног Одбора књижевни одбор књижевни одбор књижевни одбор библиотека комунизам

ларма

галама, вика

Манфред матине мизерно

Бајронова поема у драмском облику забава, игранка са програмом мало, бедно

надз. Н.О. надз. одб. не прима се неуљудно неумесно

надзорни Надзорни Одбор надзорни одбор не прихвата се непристојно неодговарајуће

одобрава једноглсно окоричити омели опрека освојење

изабира једногласно укоричити књиге,ставити корице скренули са дневног реда сукоб освајање

п. п.благајник површило потревљен пред. прет. претсед. прима се приступа се п.секретар п.претседник

песма подблагајник завршило погођен председник претседник претседник прихвата се отпочиње подсекретар подпредседник

166

Скраћенице, мање познате речи и изрази

р. раз. разр. распре ред.

разред разред разред расправе редовне

садању свргне С.Ј.С.У ставио у задатак супл. суплент

садашњу смени Савез Југословенских Средњошколских Удружења наредио, издао наређење суплент наставник приправник

течајни испит тј.

завршни испит то јест

узаман узима на критику уч. учитељци

узалуд прихвата да напише критику ученик ученици Учитељске школе

ферије фиделис фр. књижевности

школски распуст веран, честит француске књижевности

шк. шк. године

школске школске године

167

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Регистар личних имена А. Аврамовић: 66, 69, 75. Аврамовић Јован: 51. Алексић: 29, 62. Алексић Драгослав: 26, 28, 61, 62. Анастасијевић: 17, 91, 92, 93. Анастасијевић Драгутин: 17. Анастасијевић Светозар: 51, 87, 88. Анђелковић: 55, 56, 57, 59, 60, 63, 65, 68, 69, 71, 73, 75. Анђелковић Божидар: 51, 55, 58, 59, 62, 63, 65, 69. Анђелковић Боривоје: 25. Антић Антоније: 17, 25, 30. Антић Драгомир: 121, 122. Антић М.: 30. Антић Надежда: 11. Б. Банкеровић Вишеслава: 77. Благојевић Игњат: 102. Бобић Љубинка: 129. Богдановић: 124, 137. Богдановић Радован: 121, 123, 124, 125, 126, 127, 129, 130, 133, 135, 136, 137. Богдановић Србољуб: 122. Богдановић Ратомир: 77, 90. Богевић Боривоје: 66. Божинић: 29. Божинић Живојин: 28, 29. Бојковић Ј[анко] : 34. Бркић: 11. Бркић Миодраг: 11, 12, 13, 14, 15. Букумира Симо: 98.

168

Регистар личних имена

В. Васиљевић: 18, 22. Васиљевић Миодраг: 21, 22. Васковић: 25. Велс: 41, 43. Вељковић; 84. Вељковић Милорад:51. Виденовић: 128, 130, 131. Виденовић Боривоје: 102, 127, 132. Вла[ј]инац [Драгутин]: 16, 17, 20. Вучковић: 29. Вучковић Сава: 29. Вушовић [Живко]:46, 56, 60, 61. Вушовић Гаврило: 58, 91. Вукајловић [Јован]: 46. Вукотић: 75. Вукотић Жарко: 50, 54, 57, 58, 63, 65, 66, 67, 69, 70, 71, 73, 77. Г. Гавриловић: 66, 67, 68, 69. Гавриловић Добросав: 61, 62. Глишић: 66. Д. Дамњановић: 36,37,39,40. Дивац Милорад: 118. Димитријевић:137. Димитријевић Борјанка: 27, 28, 29, 34. Димитријевић Ђорђе: 51. Димитријевић Миливоје: 97. Димитријевић Никола: 126, 133. Димитријевић Спира: 40. Димић: 25. Додић: 25, 27. Додић Јосиф: 22, 26, 27. Донић: 106. Донић Иван: 106, 115, 117, 118. Дучић: 104.

169

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Ђ. Ђајић: 17. Ђајић Владимир: 17. Ђорђевић: 107, 109, 110, 112, 114, 117, 118, 120. Ђорђевић Владимир: 102, 107, 109, 111, 112, 114, 115, 117, 118. Ђорђевић Добривоје: 11, 12. Ђорђевић Драгољуб: 102, 106, 112, 114, 117, 120. Ђорђевић Душан: 84, 91, 92. Ђорђевић Јордан: 121, 122. Ђорић Влад.: 25, 26, 27, 28. Ж. Жунић Љубомир: 102. З. Завишић:16, 18, 24, 36, 43, 44. Завишић Миодраг: 20, 25, 29, 31, 33, 34, 35, 36, 38, 39, 40, 41. Зафировић: 17. Зафировић К.: 17. Зафировић Предраг: 11, 12, 27. Здравковић: 17, 37, 41, 43. Здравковић Коста: 36, 37, 38, 39, 41, 43. Здравковић Слободан: 11, 17, 27. Зекавица Предраг: 11, 12, 13. Златановић [Добривоје]: 66. Зоговић: 134. Зордумис: 56, 57, 59, 60, 61, 63, 65, 66, 67, 68, 69, 70, 75. Зордумис Константин: 51, 53, 54, 56, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 65, 67, 69, 70, 71, 79. И. Ивановић Богосав: 16, 23, 25. Ивануша: 84. Ивануша Валтер: 25, 33, 34. Ивануша Франц: 33, 56. Илић: 83, 84, 85, 88, 89, 97, 102, 107, 108, 109, 110, 116, 117, 118, 120, 127, 128, 131.

170

Регистар личних имена

Илић Александар: 121. Илић Ав. Велимир: 95. Илић Владимир: 115, 121, 122, 123, 124, 126, 127, 131, 132, 134, 136. Илић Војислав: 101, 107, 109, 111, 115, 169, 118, 120. Илић Горислав: 121. Илић Јелица: 34, 35. Илић Радмила: 102. Илић Слободан: 45, 51, 83, 85, 96. Ј. Јазиковић: 12, 13. Јазиковић Чедомир: 11, 12, 13. Јанићијевић Душан: 121, 122. Јанчић Слободан: 104. Јањић Ђорђе: 121, 122. Јанић Миодраг: 11. Јевтић : 25, 37, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45. Јовановић: 26, 27, 29, 31, 36, 41, 50, 75, 84, 85, 86, 88, 89, 90, 93, 97, 102, 108, 110, 111, 121, 123, 124, 125, 127, 130, 135. Јовановић Драгољуб: 6, 26, 31, 36, 41, 43, 45, 49, 54, 55, 56, 57, 58, 61, 66, 67, 68, 70, 73, 75, 77, 83, 86, 88, 96, 98, 103, 112, 113, 116, 119, 120,123, 125. Јовановић Јелена: 11. Јовановић Јован: 34. Јовановић Ф. Јован: 66. Јовановић Калиопа: 84. Јовановић Станиша: 79, 83, 88. Јовановић Станко: 84. Јовић Захарије: 123, 134, 137, 138. Јовчић Војислав: 97. К. Казанџијевић Над[ежда]: 62, 66, 67. Калчић [Наталија]: 11, 12, 13. Каранфиловић: 89, 99. Каранфиловић Благоје: 77. Караџић: 99. Караџић Ангел: 98, 99.

171

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Кецман Војислав: 79. Кичић: 17, 24, 25, 31, 35, 36. Кичић Миољуб: 11, 12. Кичић Ратко: 26, 27. Козицка: 99. Колаковић Василија: 116. Комсенегра Видоје: 125. Костић: 50. Костић Предраг: 124. Костић Ружица: 126. Костић Стојадин: 17. Костић Стојан: 33,34. Константиновић : 96. Крстић: 33, 37, 39, 44, 45, 46, 102, 103, 104, 105, 107, 108, 109, 110, 112, 113, 114, 115, 116, 117, 120, 134, 136, 137. Крстић Вера: 117. Крстић Ђорђе: 121, 122, 127, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138. Крстић Живојин: 102, 103, 105, 106, 107, 108, 109, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 118, 122. Крстић Стојче: 23, 29, 31, 33, 38. Крунић: 84, 85, 88, 89, 92, 93. Крунић Петар: 84, 87, 89, 96, 97. Кумичић: 117. Л. Лекић Ђура: 11, 13, 14, 15. Љ. Љубисављевић Јован: 77, 83, 85, 86, 87, 88, 90, 91, 93. М. Магазиновић Милош: 16, 17. Мажуранић: 137. Малешевић М.: 30. Маниташевић: 99. Манић Андреја: 97. Манојловић: 12, 16, 18, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30. Мекишић: 84, 85, 87, 89, 90, 91, 92.

172

Регистар личних имена

Мекишић Балдо: 51, 68, 77, 79, 83, 85, 86, 87, 88, 90, 91, 93. Микић Ђорђе: 102. Миленковић: 84, 88, 89, 90, 98, 126, 129, 135. Миленковић Александар: 124, 125, 128, 129, 132, 135. Миленковић Владимир: 88, 97, 98. Миленковић Чедомир: 11. Миловановић Драгољуб: 58. Милосављевић [Момчило]: 84. Милутиновић Добривоје: 77. Митић: 35. Митић Стојадин: 51, 57, 79, 91, 92. Митровић: 134, 135, 136, 137. Митровић Миодраг: 134, 136. Михаиловић: 11. Михаиловић Јелена: 69, 79. Михаиловић Душан: 12. Михаиловић Тихомир: 11, 12, 13, 15, 17, 18. Михајловић: 17, 133. Михајловић Александар: 121. Михајловић Д.: 17. Михајловић Јелена: 68, 84. Михајловић Радомир: 132, 133, 134, 136, 137. Мишић Ратко: 27. Мицић: 31, 50, 51, 54, 55, 56, 57, 59, 60, 61, 62, 65, 68, 69. Мицић Душан: 33, 34, 49, 50, 55, 56, 58, 59, 62, 63, 65. Миладиновић: 46, 50, 57, 68, 70, 71, 73. Миладиновић Арсеније: 49, 50, 51, 61, 62, 68, 71. Миладиновић Миодраг: 34. Младеновић Димитрије: 34, 61. Младеновић Вене: 41, 43, 51, 54, 56, 58, 83, 84, 91, 92. Младеновић : 42, 43, 59, 66, 83, 85, 90, 93. Момчиловић: 65. Момчиловић Драгољуб: 50, 61, 68, 77, 79. Молијер: 45. Мурговић:99. Мурговић Никола: 96. Мутавџић Радмила: 12.

173

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Н. Накић Драшко: 138 Нешић: 45, 84, 85, 88, 89, 91, 92. Нешић Драган: 29, 33, 34, 45, 60, 77, 79. Нешић Драгомир: 51, 55, 57, 79, 83, 86, 88. Нешић Драгутин: 51. Неранџић П[етар]: 34. Ненадовић: 37. Николић : 21, 45, 65, 84, 85, 86. Николић Богосав: 17, 21, 28. Николић Бор[ивоје]: 20. Николић Божидар: 134. Николић Драгутин: 25, 33, 42, 43, 44, 45, 49, 50, 51, 54, 55, 58, 59, 60, 77, 79, 86, 91, 93. Николић Зарије: 56. Николић Сима: 130. Нојковић: 91, 96. Нојковић Мирослав: 91, 97, 98. Њ. Његош:137. О. Оскар Давичо: 134. П. Павловић [Војислав]: 44. Павловић Миомир: 101. Паламаревић: 38, 41, 46. Паламаревић Живко: 38, 40, 42, 44, 46. Пауновић: 106. Пауновић Добривоје: 102, 106, 119. Петковић: 61, 92. Петковић Серафим: 51, 61, 68. Петковић Стамен: 84, 92. Пејановић Радован: 59, 63, 65, 79. Пешић: 20, 85, 90.

174

Регистар личних имена

Пешић Ђорђе: 11, 13, 15, 16, 21. Пешић Ташана: 11, 12. Пешић Радомир: 66, 79, 85. Петровић Милева: 16, 17. Петровић Станко: 11, 13, 15. Побијенска Катарина: 12. Попадић Светозар: 121, 122, 124. Попеску: 31, 33, 35, 37, 38, 39, 40, 42. Попеску Јован: 33, 35, 37, 38, 39. Поповић:46, 85, 87, 88, 89, 91, 92, 132. Поповић Александар: 123, 132. Поповић Божидар: 17, 18, 20, 21, 22, 25, 27. Поповић Боривоје: 102, 104, 106, 108, 111, 120. Поповић Вера: 97. Поповић Властимир: 34, 35, 58. Поповић Владимир: 84, 86, 89. Поповић Владан: 35, 51, 71, 79. Поповић Ратко: 49, 50, 53. Поповић Љубица: 51. Поповић Трајко: 51. Поповић Стојче: 26, 51. Прешерн: 137. Прица Вера: 114. Протић: 40, 41, 42, 43, 44, 45. Протић Ратомир: 36, 39. Прерадовић: 39, 40. Р. Радисављевић Емилија: 133. Радован: 123, 124. Радојчић Предраг: 33, 34. Радосављевић: 133. Радосављевић Радмило: 11, 13. Ракић: 104. Ристић: 85, 99. Ристић Димитрије: 29, 30, 79, 90. Ристић Жарко: 97. Ристић Илија: 12. Ристић Константин: 102.

175

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Ристић Ристић Ристић Ристић

Никола: 98. Параскева: 14. Стојан: 56, 63, 65, 68, 79. Урош: 66.

С. Сентић: 12, 17, 18, 20, 23. Сентић Миограг: 97. Сентић Момчило: 11, 12, 13, 14. Симоновић Миодраг: 16, 18, 21, 22. Симоновић Риста: 18, 20, 21, 22, 26, 27, 29, 30. Србинац Светислав: 97. Сремац С.: 66. Стајић Сунчица: 97, 98, 99. Стаменковић: 16, 109, 113, 123. Стаменковић Боривоје: 51, 79. Стаменковић Василије: 34, 130, 133. Стаменковић Властимир: 34, 50. Стаменковић Љубодраг: 25. Стаменковић Миодраг: 104, 105, 109, 111, 112, 115, 116, 118, 121, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 131, 135, 138. Стаменковић Никола: 107, 115. Стаменковић Петроније: 11, 12, 13, 15. Стаменковић Тодор: 16, 23. Станковић: 17, 24, 59, 66, 67, 68, 70, 71, 132. Станковић Борисав: 17. Станковић Душан: 30, 51, 55, 57, 58, 59, 60, 69, 71, 79, 125. Станковић Љубомир: 11. Станковић Милош: 17, 23, 34. Станковић Радоје: 132. Станковић Стојадин: 99, 102. Станковић Тихомир: 11, 17, 25, 27, 30. Станковић Чедомир: 25. Станковић Ћипро: 102, 114, 118. Стевановић: 117, 118, 120. Стевановић Боривоје: 121. Стевановић Бранислав: 121. Стевановић Видосав: 121. Стевановић Добривоје: 116, 117, 118, 120. Стевановић Милорад: 91.

176

Регистар личних имена

Стефановић: 16, 17, 18, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 117. Стефановић Божидар: 11, 13, 14, 15, 16, 18, 20, 21, 23, 27, 28. Стефановић Бранислав: 121, 122, 134. Стефановић Видосав: 121, 122. Стефановић Милутин: 11, 21, 22, 23, 30, 31, 33, 34, 35, 36, 38. Стојадин: 125. Стојановић: 99. Стојановић Стојадин: 97, 98, 124, 125. Стојић: 107, 110. Стојић Војин: 102, 104, 107, 109, 111. Стојковић: 83, 88, 89, 108, 110, 116, 120, 124, 128, 129, 130, 131. Стојковић Душан: 133, 138. Стојкоић Драгутин: 96 Стојковић Миодраг:108, 109, 112, 115, 117, 118, 120, 121, 124, 127, 128, 129, 131, 134, 135. Стојковић Светозар:51, 79, 83, 84. Стојковић Стојадин: 121, 124, 125, 127, 134, 121, 127, 134. Стошић: 92. Стошић Видосав: 77, 91. Стошић Мирослава:121, 122. Стошић Надежда: 11. Стошић Станко:121. Т. Тасић: 18. Тасић Антоније: 13, 14, 15, 16, 17, 21. Тасић Јован: 105. Томић: 85. Томић Љубомир: 37. Томић Петар: 79, 91, 92. Тошић Јован: 107, 109, 114, 115, 117. Трајковић: 36, 37, 45, 46, 103, 104, 106, 107, 112, 115, 128, 131, 134, 137. Трајковић Душан: 34, 36. Трајковић Јосиф: 103, 104, 106, 109, 112. Трајковић Петар: 107, 108, 114, 118, 121, 128, 129, 130, 131, 134, 137. Трајковић Станимир: 114. Туша Драгутин: 91.

177

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Ћ. Ћаловић Божидар: 33, 35, 41. Х. Хаџи – Николић Јован: 101. Ц. Цвејић [Милан]: 34. Цветковић Катарина: 102. Цибилић: 90. Цибилић Јозо: 90. Цревар: 43, 44, 45, 46. Цревар Душан: 43, 45. Ч. Чуле Илија: 121, 122, 124. Ш. Шаги Ђуро: 25. Шапошников: 41, 42, 43, 45, 46. Шапошников Виталиј: 35, 41, 43. Шиповић Тодор: 97.

178

Изводи из рецензија

ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

...Искусни архивист и истраживач Божа Јањић пронашао је у Скопљу посебан фонд - Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“, који садржи записнике дружине за период од 1928. до 1933. године и два непотпуна записника из 1935.године. Када се прочитају записници, први утисак јесте да су чланови Дружине врло активни, чак претерано, што је одлика младости, и немилосрдни у својим критикама, како руководства Дружине, тако и чланова који су јавно читали своје радове. То је било важно за изградњу културе дијалога, која иначе недостаје нашем друштву и данас - да можете да искажете своје мишљење, а да за то не сносите последице. Ређају се у записницима такве сцене где се оптужује руководство за неактивност, тражи се од председника да се извини што касни, пита се шта је урађено са књигама које су нестале, али и сцене сукоба мишења око одређених радова где једни хвале, а други куде. То за читаоца, посебно историчара има значаја не само за сагледавање духовног стања у Врању, него је важно и за изучавање историје Гимназије у Врању, која ове године обележава 130 година постојања и рада. Многе тадашње чланове Дружине касније препознајемо као истраживаче и личности које су, свака на свој начин, дале допринос не само Врању већ и широј заједници (Симоновић, Влајинац и други). Као арививист Божа Јањић се залаже за подизање свести о чувању и прикупљању архивске документације. Али он зна и да је најбоље чувана грађа објављена грађа. Кад се једном објави сва је прилика да ће бити сачувана и када фондови из разних разлога пропадну. Објављивањем записника приређивач је дао знатан допринос изучавању локалне историје. Развијена локална историографија има битан утицај и на општу историју Срба и Србије, која још увек није написана за период 1918-1941. година. Београд, 07.09.2011. год.

Проф. др Момчило Павловић

179

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

* * * ... Архивски материјал о раду Ђачке литерарне дружине „Бора Станковић“ врањске гимназије је драгоцена грађа, не само као историјски документ о деловању тадашњих гимназијалаца у сфери писаног и усменог књижевног стваралаштва, него и са уметничког и педагошког аспекта. Ово је својеврстан показатељ да је гимназија одувек била расадник правих талената и стециште најпаметније и најслободоумније младежи која је расправљала и писала о свим важним питањима, не само из социјалног живота него је пратила и догађаје у земљи и просторима тадашње Европе. Истовремено, окупљање у тој секцији изнедрило је многе знамените људе, јер како стоји у једном записнику „ ...рад чланова у дружини може ученике спремати за будућност када се треба појавити пред светом, јер су садашњи говори пред друговима основа тих будућих говора...“. Теме које су обрађиване у усменим дискусијама и писаним радовима на састанцима далеко су превазилазиле оквире обичних младалачких интересовања и заноса. Много пажње посвећивано је правилном васпитавању омладине, другарству али и важним социјалним проблемима каква је коцкарска страст, затим тежак положај сељака, неравноправност жена. Предмет интересовања је било и гашење патријархалног начина живота, а историјске и патриотске теме су изазвале значајну пажњу. Ехо ратних збивања и слутња нових страхота присутна је у ученичким радовима. У расправи о песми „Отаџбино!“ из децембра 1939. године каже се да је у том тренутку потребно писати песме које подижу националну свест али и да треба подизати дух и културу народа јер је то најјаче оружје једне нације. Јасна је свест гимназијалаца о улози књижевности у друштву. Стога је често помињан романтизам као највећи, не само књижевни него и национални покрет и велика имена као што су: Његош, Мажуранић и Прешерн. У том контексту се истиче значај народне поезије и тема писаног рада „Народне гусле као персонификација југословенског стваралачког генија“. Када је реч о неминовности историјских и друштвених промена тадашњи гимназијалци то посматрају као дијалектички процес: „историја је конгломерат промена и преврата и њу не чине појединци него је она резултат односа и сукоба одређених снага у одређеном раздобљу“.

180

Изводи из рецензија

Порука која се чула тада у дискусији „Не буди први који прима ново, а не буди задњи који одбаци старо!“ равна је по вредности поукама Доситеја Обрадовића. И на крају, списак дела који чине фундус тадашње књижнице Литерарне дружине говори о највишем нивоу образовања професора и ученика: Јован Стерија Поповић „Даворје“, Јован Рајић „Бој змаја са орлови“, Андрија Качић Миошић „ Разговор угодни“, Милутин Бојић „Песме бола и поноса“, Гундулић „Дубравка“, Лаза Костић „Максим Црнојевић“. Ту су и страни писци као што је Тургењев, Марк Твен, Оскар Вајлд, Сервантес и многи други. Пажња која се придавала избору књига за читање и исказивана брига за чување тих истих књига данас могу бити прави путоказ омладини упркос технолошком напретку и савременим електронским комуникацијама. У Врању, 09.09.2011. год.

Оливера Ђорђевић, професор

* * * …Јавност често има утисак да су архиви на неки начин скрајнути и да их посећује не тако велики круг корисника који чине две групе. Прву сачињавају лица која се упуте у архив намерно - научни истраживачи, публицисти, студенти и по неки средњошколац. Другу групу на одлазак у архив примора нека тренутна приватно-правна потреба. Стога се пред архивистику поставља питање - како лица која немају ни један од два напред наведена разлога спојити са архивском грађом, односно, како их заинтересовати да се непосредно упознају са извором сазнања који је потпунији, сликовитији и јаснији од романа или филма? Као да није познато да непосредни контакт са извором информација вишеструко проширује и продубљује сазнање? Ово не изненађује јер примери да је архивска грађа чест извор и инспирација за уметничка исказивања кроз приповетку, роман или филм нису довољно истицани. Чињеница је да контакт са архивском грађом, за коју с правом кажемо да је основни део културне баштине и незамењив носилац колективног памћења, није свакодневна потреба и навика за највећи број грађана. Зато је пред архивистиком не тако једноставан задатак да је препоручи и на неки начин наметне.

181

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

Један од начина да се ово оствари је преношење садржаја у књиге које могу бити присутне скоро свуда. Истовремено, објављивање архивске грађе представља један од најбољих видова њене заштите јер спречава да драгоцени садржаји нестану без трага. Публиковане копије докумената поред садржаја приказују папир, рукопис, мастило, грешке, прецртавања, исправке па се данас доживљавају као слика из прошлости чији је садржај вишеструко занимљив. Када су у питању овде изнета документа читалац ће бити пријатно изненађен кад их упозна и у њима открије читав један мали литерарни свет који уз велики труд, занос и по нека младалачка претеривања храбро крчи пут у књижевничке посвећености. Управа Врањске гимназије подстицала је ваннаставне активности ученика кроз ангажовање у бројним дружинама међу којима је литерарна била најбројнија и најактивнија. Основне активности дружине одвијале су се кроз редовне састанке где су читани литерарни радови, преводи, прикази, предавања и критике на претходно прочитан рад. После читања рада или критичког приказа вођена је расправа. На овим редовним састанцима расправљало се и о покретању ђачког листа, организовању манифестације “Дани Боре Станковића”, о начину утрошка чланарине и прихода са матинеа и позоришних представа, о набавци и коришћењу књига из књижнице, о малом учешћу ученица у раду дружине и слично. Поред основних активности дружина се бавила и пратећим пословима – организовање скупштина, избор рукводства, књижевног одбора, редитеља, делегата за жупске скупштине и извештајима о раду. У Краљеву, 14. августа 2011. год.

182

Радомир Ристић, архивски саветник

Садржај

САДРЖАЈ

УВОДНА

РЕЧ

..........................................................................................

ДОКУМЕНТИ ...........................................................................................

ПРИЛОЗИ ................................................................................................

139

СКРАЋЕНИЦЕ,

..................................

165

...................................................................

168

РЕГИСТАР ИЗВОДИ

МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ

ЛИЧНИХ ИМЕНА

ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

.......................................................................... 179

183

Ђачка литерарна дружина „Бора Станковић“

БИБЛИОТЕКЕ

ИЗДАЊА ИСТОРИЈСКОГ АРХИВА „31.

ЈАНУАР“ У

ВРАЊУ

1. Риста М. Симоновић, Врање,околина и људи, Библиографија објављених чланака и књига, Врање, 1964. 2. Риста Симоновић, Борисав Станковић и његово књижевно дело, Библиографија објављених радова,чланака и књига, Врање, 1966. 3. Риста Симоновић, Људи и дела, Библиографски подаци и библиографија објављених радова познатих људи из Врања и околине, Врање, 1968. 4. Риста Симоновић, Живот и књижевно дело Борисава Станковића, I, Врање, 1968. 5. Риста Симоновић, Борисав Станковић и његово књижевно дело, Библиографија објављених радова, чланака и књига, II, Врање, 1968. 6. Риста Симоновић, Борисав Станковић и његово књижевно дело, Библиографија објављених радова, чланака и књига, III, Врање, 1972. 7. Вука Поп Младенова, Људски јади – приче из живота старог Врања, Врање, 1972. 8. Риста Симоновић, Врање, околина и људи, Библиографија објављених радова, чланака и књига, Врање, 1973. 9. Градски народноослободилачки одбор Врање 1944 – 1945. I, уредник Риста Симоновић, Врање, 1973. 10. Божа Јањић, Божидар Ђорђевић, Бранка Јањић, Радојица Стојиљковић, Водич кроз архивску грађу Историјског архива „31. јануар“- Врање, Врање, 2000. 11. Синиша Мишић, Југоисточна Србија средњег века, Врање, 2002. 12. Иван Јовановић, Тефтери и спискови, Врање, 2009 13. Бранка Јаначковић, Краљевина банске управе Вардарске бановине, просветно одељење - документи 1936 – 1938, Врање, 2010. 14. Бранка Јаначковић, Краљевска банска управа Вардарске бановине, просветно одељење, књига друга – Учитељи, Врање, 2011.

184

Каталогизација Народне библиотеке Србије

185