Marta Bjelica: Draži su mi neuspesi, nego laki uspesi

Marta Bjelica Draži su mi neuspesi, nego laki uspesi

Glumica otkriva zbog čega sebi uvek postavlja veoma visoke ciljeve, zašto je vegetarijanka, te kako postiže da svoj život dovede u balans

Poznati ste po dubokim i slojevitim ulogama, da li su vam one same dolazile ili ste ih brižljivo birali?

Uloge sam uglavnom dobijala preko kastinga, tako da su neki ljudi zapravo birali mene, dok za neke druge uloge baš i nisu. Neke su uloge, dakle, birale mene, neke sam birala ja. Ali svakako se trudim da se prema svim svojim ulogama odnosim brižljivo dok radim na njima, kako mi se ne bi obile o glavu.

U seriji Državni službenik igrate Milicu Krstić Krletu, koliko se privatno razlikujete od nje, a po čemu ste slične?

Dovoljno smo različite da mi bude uzbudljivo da imam čime da se poigram dok snimamo, ali ima i sličnosti među nama... Pretpostavljam da bi je neko drugačije odigrao da je dobio tu ulogu. Najdragoceniji kompliment koji dobijam za taj lik jeste ili da me ne prepoznaju u toj ulozi, ili da steknu potpuno drugačiji utisak o meni kada me potom upoznaju. Doživljavam je kao vrlo operativno biće, kao ambicioznu, posvećenu, upornu ženu kojoj je posao na prvom mestu i koja veruje da služi nekom višem cilju.

Šta vas čeka u narednom periodu?

U avgustu imam premijeru predstave Galmet na festivalu u Veroni, a u septembru u Ateljeu 212 očekuje me premijera predstave Drama o kraju sveta u režiji Olge Dimitrijević, a potom premijera predstave Kao i sve slobodne devojke. Naravno, i snimanje četvrte sezone Državnog službenika.

Od kada se tačno bavite i pedagoškim radom?

Od 2016. radim na FDU, kao asistent profesora Ferida Karajice na predmetu scenski pokret na Katedri za glumu. To je posao koji me izrazito raduje i ispunjava sve više, na najrazličitije načine. Prija mi stalni kontakt sa mladim, talentovanim ljudima i njihovim raskošnim svetovima koje dele sa mnom kroz svoj rad.

Čini se da sebi uvek postavljate previsoke ciljeve, koliko vas to gura napred?

Uvek. Ne mislim da mogu da napredujem ako razmišljam samo na korak ispred sebe. Draži su mi i neuspesi, nego laki uspesi.

Na koji način postižete da budete u balansu – kako u privatnom životu, tako i u profesiji?

Mislim da je to preduslov za dobro funkcionisanje u svakom poslu. Često neke stvari trpe, ali mislim da se balans dešava, u stvari, sam od sebe, jer je dinamika posla veoma promenljiva, pa je – ili sve istovremeno ili ništa. Navikla sam na tu vrstu intenziteta promenljivosti, pa balans često dođe tako što neke stvari samo pustim da se dese.

FOTO: BOŠKO KARANOVIĆ

Mislim da se balans dešava, u stvari, sam od sebe, jer je dinamika našeg posla veoma promenljiva, pa je – ili sve istovremeno ili ništa Imam intenzivne emocije i želju da se ponovo nađem u Kejptaunu jer osećam da jedan deo mene tamo pripada

Da li preterujete s disciplinom, da li to ume i da umori?

Ume da umori, naravno, ali se uglavnom isplati na duže staze. U jednom trenutku počne čovek da razmišlja malo dalje od sebe i od bliske budućnosti. Volela bih da imam veći kontinuitet u bavljenju nekim stvarima, jer kada to postignem – uglavnom osećam da sam u balansu.

Do vaše 15. godine selili ste se 30 puta zbog promena poslova vaših roditelja. Da li je bilo teško uvek iznova pronalaziti nove prijatelje i koliko vas je to osnažilo?

Nikada nisam imala problem s pronalaskom novih prijatelja, možda je to i posledica iskustva, ali delom je i deo mog karaktera. Ja se radujem novim ljudima, novim poznanstvima, situacijama, selidbama, promenama... Sigurno mi je pomoglo u socijalizaciji i prilagodljivosti, ali mi je mnogo draže to što nemam nužno potrebu da negde pripadam.

Živeli ste i u Južnoj Africi, kakvo iskustvo nosite iz te zemlje?

Bila sam tada prilično mala, tako da su ta moja sećanja pomešana sa slikama, videima i pričama iz tog perioda, pa nisam sigurna koji je deo toga, zapravo, moj. Imam intenzivne emocije i želju da se ponovo nađem u Kejptaunu, jer imam, možda i detinjasti, osećaj da jedan deo mene tamo pripada.

Rekli ste jednom prilikom da volite da kuvate?

Kuvanje me opušta kada nisam uslovljena vremenom. U poslednje vreme mi je takav tempo da retko kuvam. Volim da kuvam za druge, volim kada ljudi uživaju u mojoj hrani, pa sam tako i shvatila da volim kuvanje.

Veganka ste. Od kada to datira i zbog čega ste odlučili to da postanete?

Jedan period bila sam veganka, sada sam „samo” vegetarijanka. Pre četiri godine probala sam neki prilično rigorozan način ishrane, pa sam nakon toga vrlo spontano prestala da jedem meso. Pored toga što mi je to prijalo, prija mi i saznanje da tako bar na jedan način ispadam iz lanca konzumiranja mesa, i svega što to podrazumeva, jer jedna od činjenica jeste da je industrija mesa jedan od najvećih zagađivača prirodnih sredina i resursa.