Kolumna: Duda Alapača

EPIZODI U ALAPAČA DUDA

FOTO: SHANSCHE, CAMERON PRINS / OBA ISTOCK VIA GETTY IMAGES PLUS; ARHIVA MAGAZINA LEPOTA I ZDRAVLJE DUDA.ALAPACA@GMAIL.COM

Legenda o moru

Legenda kaže da sve muke nas, običnih smrtnika prestaju onog trenutka kad iza krivine ugledamo more. Ali to je legenda i ja u to ne verujem. Meni je svako more u poslednjih dvadeset godina preselo. Presela su mi i ona pre njih, ali ih je moj mozak potisnuo negde duboko u podsvest. Legenda dalje kaže da ljudi na more odlaze veseli i još veseliji se s njega vraćaju. I odmorni, dabome. Ali to je legenda i ja u nju ne verujem.

Otkad znam za sebe, mi na more krećemo mrtvi ljuti i posvađani, a takvi se i vratimo. Sto me huja spopadne dok operem šta ćemo nositi, pa dok to spakujem, pa dok spremim sendviče i termos kafe za usput, pa lekove za nedajbože, pa suncobran, pa dušek, mišiće na naduvavanje, dok je dete bilo malo... pa nosi nošu, pa nosi kišobran-kolica, pa ovo, pa ono... Od samog pakovanja da ti pripadne muka. Sto puta mi je palo na pamet da kažem „ajte vas dvoje sami, a ja ću malo da odmorim... jedno nedelju do dve...” Ali svaki put krenem i ja, šta ću... računam biće drugačije ovog puta. A znam da neće i uvek bude isto. I legenda može da kaže šta hoće, ali ruku na srce – legenda nema pojma kako izgleda letovanje jedne prosečne porodice. Prvo, svaka prosečna majka je, kao što rekoh, zadužena za pakovanje. I kako god da se spakuje – ne valja. Ako stavi puno, čuje se odmah „a šta će nam toliko stvari’’. Ukoliko stavi malo, po pravilu će se zadesiti neka provala oblaka, bura, temperatura će pasti za dvadeset stepeni, a nakon čega će uslediti „jesam ti rekao da poneseš nešto dugih rukava, nikad se ne zna’’. Drugo, sendviči za put, pa taman ih spremila pedeset komada, poješće se pre prve naplatne rampe. Ostatak puta prekukaće kako su gladni i moraće da stanu na pumpu, gde će im kroasan od prekjuče naplatiti stotinu dukata. Majka će dabome biti dužna i da vadi pasoše, saobraćajne i vozačke na svakom graničnom prelazu. Kad carinik upita „šta imate da prijavite’’, reći će „samo lične stvari’’ i nasmešiti mu se kao tek rođenom detetu. Jer ono kilo i po slanine i dva kila kobasica u gepeku zaslužuju najlepši mogući osmeh. Čim pređu granicu, otac će stati da protegne noge.

Protezanje nogu u proseku traje dva i po minuta, što znači da majka neće imati računa ni da otkopča sigurnosni pojas. Potom će nastaviti put mora. Dete će reći da mu je muka. Otac neće reći ništa. Majka će iz torbe izvaditi smrskane slane štapiće i pružiti ih detetu. Otac će reći da se i njemu jedu slani štapići i staće na prvu pumpu. Majka će iskoristiti priliku da trkne do toaleta, ispred koga će biti red kao za šećer tokom nestašice. Kad se konačno dokopa kabine, jednom rukom će pridržavati vrata – jer rajbera nema, a brava ne radi od 1978. godine, a drugom će držati torbu. Dok bude prala ruke, začuće sirenu. Šta radiš toliko, zavapiće muž, usta punih štapića. Narednih dvadeset kilometara će ćutati. I on i ona. Izvadi mi one evre, reći će on kad stignu na još jednu naplatnu rampu. Koje, pitaće. One, sitne, Ljudi što sam ti dao. To smo potrošili na pumpi, reći će. Već? Već. Daj mi onda svoju karticu, na more odlaze moja ne prolazi u inostranstvu. Ona će prevrnuti očima. Vratiću ti kad se veseli i još veseliji se s vratimo kući. Znam, reći će. Kao i uvek dosad. Šta si time htela da njega vraćaju. I odmorni, kažeš, upitaće otac. Ništa, reći će i izvaditi karticu. Narednih pedeset dabome. Ali to je kilometara će ponovo ćutati zato što će se ona praviti da spava. legenda i ja u nju ne Na more će stići po podne. verujem Idemo odmah na plažu, reći će dete. Ja ne mogu, umoran sam, reći će otac. I ja sam umorna, reći će majka. Umorna, upitaće on? Od čega si ti umorna? Prespavala si ceo put. Ona će ponovo prevrnuti očima, zgrabiti peškir i izaći iz sobe. Ponesi ključ, da me ne budiš, reći će on za njom. Ona će sesti na pesak i pustiti pogled da luta unaokolo. Iz torbe će izvaditi načetu kesu štapića. Gledaj me, mama, reći će dete iz vode. Vidi, ronim! Ona će klimnuti glavom. Nemoj duboko, kazaće. Bračni par na ležaljci pored njih izgledaće tako spokojno, tako drugačije i osetiće se u vazduhu kako im majka zavidi. I njima u ležaljkama, i konobaru koji im na sto od trske spušta hladni nes u orošenim čašama. Imaš nešto sitno evra, upitaće muž s ležaljke. Zaboravio sam novčanik u sobi, reći će. Žena s ležaljke će prevrnuti očima i stati da pretura po torbi. Spokojni malo sutra, pomisliće majka i nastaviti da gricka štapiće. I eto, i to sam vam rešila. Pa ti, legendo, sad vidi šta ćeš sa sobom....