Pitali ste Tamaru

Ne ustručavajte se da zatražite stručnu pomoć. Pišite nam na lepotaizdravlje@color.rs (Za Psiho kutak)

Stručna saradnica:

dr med. Tamara Tomović, psihoterapeut i trener poslovnih veština

Dragi čitaoci, molim vas da u svojim pismima napišete sledeće podatke: godine, obrazovanje, bračni status, imate li žive roditelje, braću i sestre, jeste li ekonomski obezbeđeni, da li ste zaposleni. Svi ti podaci su važni za dobijanje adekvatnijeg odgovora. Imena možete pisati kao inicijale, a podaci koji služe kao opis neće biti objavljeni.

Imam 34 godine, posao i dugu vezu, za koju ne znam u kom pravcu ide. Mnogo čitam knjige o samospoznaji, samorazvoju i napretku u životu. Trudim se da budem pozitivna, ali mi to ne polazi za rukom. Ulažem maksimalne napore, ali bez uspeha – raspoloženje mi često varira. Ponekad sam potištena, ponekad ljuta, ponekad ljubomorna, pa, ako ćemo iskreno, i zavidna. Nekad mislim da bi sve bilo drugačije ako bih se udala i rodila dete, ali, isto tako, znam da svoje probleme ne treba da rešavam preko muža i deteta. Gde grešim? Sofija, Kraljevo

Draga Sofija, Hvala vam što ste iskreno podelili svoje misli i emocije. Razumem vašu zabrinutost. Život teče, a vi se ne ostvarujete u nečemu što smatrate da je veoma važno. Postoji razlika između pozitivne psihologije, koju je osnovao Martin Selidžmen, zasnovane na dokazima, i popularne pozitivne psihologije, koja se uglavnom bazira na pozitivnim mislima i obećanju da ako nešto dovoljno želimo da će nam se to i ostvariti. Nažalost, istraživanja pokazuju da sama želja nije dovoljna. Da biste bili srećni, treba da ozbiljno, svakodnevno, uporno radite na tome. Zvuči paradoksalno, ali je zaista tako. Drago mi je što mnogo čitate i sigurna sam da imate dobar uvid u to šta osećate, možda i razumete zbog čega se tako osećate. Razmislite da li vam nedostaje svakodnevni rad na promeni misli i uverenja. Sreća je veoma retka. Treba da beležite trenutke iskrene sreće, zadovoljstva, pozitivnog uzbuđenja, nade, radosti itd. Važno je da povežete koje su vas misli ili radnje doveli u takvo stanje. Često imamo i negativan filter koji zadržava (a mi pamtimo) negativne emocije, a zaboravljamo one pozitivne. Negativne emocije su nam pomogle da preživimo kao vrsta. Ali negativne emocije visokog intenziteta, kao što su bes, duboka malodušnost, stid i anksioznost nisu uvek funkcionalne. Sada ne bežite od lava u preriji, već možda brinete da ćete ostati sami…

Niko se ne oseća stalno srećno. Naveli ste da ste nekad potišteni, ljuti, ljubomorni i zavidni. To govori o vašoj velikoj sposobnosti da prepoznate te emocije, što nije često (oko 30% ljudi ima tu sposobnost). Drugi nemaju hrabrost da priznaju da se tako osećaju (misle da će zbog toga biti okarakterisani kao loše osobe), pa ne prepoznaju ili potiskuju te emocije. Potisnute emocije ne nestaju, nego jačaju. Važno je da razumete u kojim situacijama doživljavate te emocije. Različite situacije svako tumači na svoj način. U zavisnosti od načina na koji tumačimo situaciju, mi doživljavamo određenu emociju. Malodušnost najčešće nastaje kad ne ostvarujete ciljeve, ne vidite smisao, ne raduju vas stvari koje su vas nekad činile srećnim. Razmislite dobro šta volite, šta vam nedostaje u životu, čega se odričete, šta vas mrzi da radite. Razmislite o svom životu, pa polako... korak po korak. Budite blagi prema sebi.

Ljutnja nastaje kad neko blokira vama važan cilj, ne poštuje dogovor, ruši vaše granice... To su veoma bitne emocije i važno je da ih osvestite. Šta možete uraditi da se ne osećate tako? Da li se plašite da će vas drugi napustiti ukoliko kažete šta vas ljuti, ili brinete da će se drugi osećati loše? Mi nismo odgovorni za osećanja drugih. Važno je da dobro razmislite i da kažete, mirno, šta je ono što vam smeta. Ne potiskujte ljutnju. Ljubomora je uglavnom vezana za odnose. Pokazuje da želite da zadržite neki odnos. Da li ste nepoverljivi, imate utisak da vas neko obmanjuje, ne odvaja dovoljno vremena za vas i ne poklanja vam dovoljno pažnje? Da li su vaši zahtevi realni? Možda ste u pravu i potrebno je da s partnerom, prijateljicom ili s nekim iz porodice iskreno porazgovarate o tome šta vas čini nesigurnim u vašem odnosu. Zavist može biti veoma korisna emocija. Trudimo se da postignemo to što druga osoba kojoj zavidimo postiže ili da imamo nešto što ona ima – to je zdrava zavist. Nezdravu zavist ne prati težnja za napretkom, već samo želju da osobi kojoj zavidimo uzmemo ono što ona ima. Ukoliko je vaše pitanje da li ćete uz dete i supruga rešiti svoje probleme, nećete. Sve više mladih žena odlučuje se da samostalno podiže potomstvo. Dobro razmislite šta želite i šta vas pokreće. Da li vaš partnerski odnos može da se popravi ili u njemu ostajete samo iz navike ili zbog toga što se plašite da budete sami. Da li bi vaš partner bio dobar roditelj? Da li želite porodicu i dete ili maštate o njima a u stvari nemate hrabrosti da uradite nešto što zaista želite? Razmislite o tome i budite hrabri, život prolazi a mi čekamo prave prilike. Ili da nam nešto dođe kao poklon. Neće doći. Moramo hrabro da se borimo za svoju sreću.