Trend u medicini Mikro

Nova paradigma u hirurškom lečenju – takozvana minimalno invazivna ili mikro hirurgija – podrazumeva smanjivanje reza na najmanju moguću meru, što predstavlja veći komfor za pacijenta i brži oporavak. Istražujemo šta je najvažnije da znamo o ovom inovativnom pristupu

FOTO: ANNA GORBACHEVA / ISTOCK VIA GETTY IMAGES Svaka invazivna procedura koja se primenjuje u cilju dijagnostike ili lečenja, počev od uboda iglom, zasecanja kože ili otvaranja, na primer, trbušne duplje, predstavlja neku vrstu agresije na organizam, koji zbog toga reaguje stresnom zapaljenskom reakcijom ne bi li se „odbranio”. Što je intenzitet te agresije veći, proporcionalno je burniji i odgovor organizma na naneti stres koji izaziva neželjene posledice, objasnio nam je doc. dr Aleksandar Gluhović, specijalista opšte hirurgije i medicinski direktor bolnice New Hospital.

Razvojem medicine kroz vekove, uz napredak svih drugih naučnih disciplina, s vremenom su se usavršavale hirurške tehnike, sa ciljem da se smanji neophodni nivo traume na zdrava tkiva prilikom hirurškog tretmana bolesti. Tako dolazimo do minimalno invazivne hirurgije, koja predstavlja hirurške tehnike koje minimalizuju veličinu incizija, odnosno rana koje hirurzi prave na koži kako bi pristupili organima trbušne ili grudne duplje, zglobovima, bubrezima ili strukturama unutar lobanje. To se postiže korišćenjem savremenih optičkih instrumenata povezanih sa video-sistemima visoke rezolucije i specijalno dizajniranim instrumentima.

U savremene minimalno invazivne procedure ubrajaju se laparoskopija, torakoskopija, stereotaksička neurohirurgija, artroskopija, mediastinoskopija, invazivne radiološke, endovaskularne i endoskopske procedure i robotska hirurgija, kao modifikacija svih prethodno pomenutih tehnika uz inkorporaciju robota.

Prednosti minimalno invazivne hirurgije

Doc. dr Aleksandar Gluhović, spec. opšte hirurgije i medicinski direktor bolnice New Hospital

Koje su najveće razlike između minimalno invazivne hirurgije u odnosu na onu klasičnu?

Za razliku od klasične, u slučaju minimalno invazivne hirurgije prostor za pristup pojedinim organima obezbeđuje se upumpavanjem gasa i prilagođavanjem položaja tela pomeranjem i nivelacijom operacionog stola korišćenjem gravitacije. Upotrebljavamo dugačke i tanke instrumente koje provlačimo kroz prethodno postavljene plastične ili metalne cevi (tzv. portove) kroz kožu i mišiće, na primer, trbušnog zida, promera od tri do 15 mm, u zavisnosti od potreba, a sve to gledamo preko optičkog sistema na monitorima visoke rezolucije, što sliku uvećavaju i do 16 puta. Trauma koju činimo neuporedivo je manja, a samim tim i oporavak pacijenta srazmerno kraći. U početku je to smatrano najvećom prednosti minimalno invazivne hirurgije. Međutim, poslednjih godina se pokazalo da minimalno invazivna hirurgija ima mnoštvo drugih prednosti.

Koje su prednosti minimalno invazivne hirurgije?

Na prvom mestu smanjenje traume na zdrava tkiva. Skoro 40% komplikacija u hirurgiji vezane su za operativni pristup i to su infekcije rane raznog stepena, krvarenja i nesrastanja ili rašivanja rane. U minimalno invazivnoj hirurgiji ovaj deo problema je skoro u potpunosti izbegnut. Druga prednost je znatno manji gubitak krvi i izostanak

nadražaja na okolne strukture, što smanjuje kasnije stvaranje priraslica. Oporavak od ovakvih operacija je neuporedivo kraći, a samim tim i povratak svakodnevnim aktivnostima i poslu brži. Kao poslednje, ali možda i najvažnije, minimalno invazivna hirurgija obezbeđuje maksimalnu radikalnost pri operaciji malignih oboljenja, uz očuvanje nervnih struktura i izbegavanje neželjenih posledica radikalnog uklanjanja limfnih čvorova.

Kako izgleda procedura?

Preoperativna priprema je identična kao u slučaju otvorene hirurgije. Pacijenti se obično pripremaju dan pre ili na dan operacije, kako bi se minimalizovao stres od bolnice. Prethodno obavimo razgovor i detaljno objasnimo pacijentima sve aspekte procedure i šta mogu da očekuju tokom postoperativnog oporavka. To je izuzetno važan deo tretmana za koji postoje jasni naučni dokazi da povoljno utiče na ishod lečenja. Operacije se rade u opštoj anesteziji uz striktnu kontrolu postoperativnog bola. Nakon operacije, na koži ostane samo nekoliko rana dužine od tri do 15 mm i eventualno rana od pet do osam centimetara locirana najčešće iznad pubične kosti (kao za carski rez), kroz koju iz trbušne duplje vadimo bolesni organ (npr. debelo crevo). Postoperativni boravak u bolnici je individualan u zavisnosti od vrste procedure i traje od jednog do sedam dana. U odnosu na klasičnu hirurgiju boravak u bolnici je u proseku za 50% kraći, a srazmerno obimu intervencije i potpuni oporavak je ubedljivo lakši i brži.

Koje operacije se mogu izvoditi minimalno invazivnom tehnikom?

Danas skoro da nema operacije koja se ne može uraditi minimalno invazivnim pristupom, bilo da je reč o laparoskopiji ili robotskoj hirurgiji i za većinu operacija to je standardizovan način lečenja. Međutim, za pojedine operacije, kao što je npr. operacija karcinoma glave pankreasa ili operacija lokalno uznapredovalih tumora koji zahvataju više organa, nema naučnih dokaza koji favorizuju prednost minimalno invazivnog pristupa. Pored toga, otvorena hirurgija i dalje ima svoje mesto u traumatskim povredama trbušne i grudne duplje sa povredama više organa i masivnim krvarenjem. U svim ostalim slučajevima, opšti trend je da svaka operacija treba da počne minimalno invazivnim pristupom, pa da se u slučaju potrebe konvertuje u otvorenu hirurgiju, ukoliko drugačije ne može bezbedno da se završi. Bezbednost pacijenta je osnovni i najvažniji princip hirurgije.

Naši sagovornici

Doc. dr Aleksandar Gluhović, spec. opšte hirurgije i medicinski direktor bolnice New Hospital

Prof. dr Goran Malenković, spec. ginekologije i akušerstva, supspecijalista onkolog, primarijus

Doc. dr Bojan Jelača, specijalista neurohirurgije

u fokusu: Žensko zdravlje Prof. dr Goran Malenković, specijalista ginekolog-akušer, supspecijalista onkolog, primarijus

Prateći svetske trendove, a osluškujući potrebe pacijentkinja, orijentisali smo se na minimalno invazivne procedure u ginekologiji, pre svega na laparoskopiju i histeroskopiju. Primenom minimalno invazivnih procedura moguće je obaviti veoma širok dijapazon operacija u ginekologiji: * Miomektomija – otklanjanje mioma materice. * Histerektomija – otklanjanje materice usled prisutnih dobroćudnih tumora tela materice. * Operacije endometrioze – otklanjanje endometriotičnih žarišta, promena na jajnicima i jajovodima, materici, kao i organima u abdomenu. * Cistektomija – otklanjanje ciste s jajnika. * Salpingektomija – otklanjanje jajovoda, najčešće usled vanmaterične trudnoće ili prisutnog zapušenog jajovoda ukoliko se pacijentkinja priprema za vantelesnu oplodnju. * Adneksektomija – otklanjanje jajnika i jajovoda. * Adhezioliza – otklanjanje priraslica. * Uklanjanje polipa, mioma, priraslica u materičnoj duplji putem histeroskopije i drugo. Ukoliko govorimo o histeroskopiji kao minimalno invazivnoj proceduri sagledavanja unutrašnjosti materične duplje, u prilici smo da putem kamere i još manjih i finijnih instrumenata za manje od pola sata rešimo probleme i nedostatke unutar materične duplje, te da nakon dva-tri sata pacijentkinja srećna i zadovoljna bude na putu svojoj kući.

u fokusu: Kičma i nervne strukture

Dr Bojan Jelača, spec. neurohirurgije

U neurohirurgiji i spinalnoj hirurgiji biti minimalno invazivan podrazumeva pre svega manju manipulaciju nervnim strukturama, ali i veće poštovanje različitih tkiva prilikom samog hirurškog pristupa operaciji. Kada je u pitanju kičmeni stub, minimalno invazivna hirurgija može se primeniti pri intervencijama kao što su operacije cervikalne i lumbalne diskus-hernije, kao i stenoza tj. okoštavanja kičmenog kanala na bilo kom segmentu kičmenog stuba. Neke od tumorskih promena kičmenog stuba takođe mogu biti operativno lečene po principima minimalno invazivne hirurgije. Minimalno invazivna hirurgija, pre svega, podrazumeva primenu mikrohirurških tubularnih – keyhole – pristupa i upotrebu kompletno endoskopske spinalne hirurgije. Tubularne i endoskopske operacije lumbalne diskus-hernije prvi su i najbolji primer minimalno invazivnih procedura u smislu vrlo male traume tkiva tokom operacije, te tako mogućnosti da se znatno ubrza oporavak pacijenta. U praktičnom smislu to znači da je prilikom operacije hirurška manipulacija mekim tkivom, mišićima i delovima pršljena znatno manja, a sami hirurški postupci su zapravo bolje kontrolisani i fokusirani na problematiku, kao što je odstranjenje pritiska (kompresije) sa nerva.

LEPOTA & ZDRAVLJE ZA CENTAR ZA SAVREMENO LEČENJE VENA DR JOCIĆ Kako leto P&O

utiče na proširene vene?

Ako vene na vašim nogama podsećaju na paukovu mrežu, leto je period godine kad je važno da na njih posebno obratite pažnju. Savete smo potražili od dr Darija Jocića, magistra medicinskih nauka, specijaliste opšte hirurgije i vaskularnog hirurga

Zbog čega se tokom leta pogoršavaju tegobe s venama?

Leti su noge izložene većoj toploti, a kako nam se telo prirodno zagreva, vene se šire da bi omogućile bolji protok krvi. Kod osoba s proširenim venama, čiji zalisci ne vraćaju krv ka srcu kako bi trebalo, to dovodi do otoka, a otoci čine da osećamo bol, težinu ili umor u nogama.

Smemo li da sunčamo noge ukoliko imamo problem s venama?

Sunčanje bilo kog dela tela je diskutabilno, jer snažna ultraljubičasta svetlost sunca ubrzava mnoge vidljive efekte starenja, dok hronična prekomerna izloženost takođe značajno povećava rizik za razvoj melanoma, malignog tumora kože. To su opasnosti kojih su mnogi ljudi svesni, ali ono što je manje poznato jeste uloga izlaganja jakom suncu u razvoju vaskularnih poremećaja, koji se u ovom periodu znatno pogoršavaju. Nije neophodno da potpuno izbegavate sunce, ali je veoma važno da se pravilno zaštitite dok ste na otvorenom. Pokušajte da ograničite vreme koje provodite napolju, kada su sunčevi zraci najjači, i nosite odgovarajuću odeću i zaštitu sa visokim SPF-om.

Da li je dozvoljena anticelulit masaža nogu?

Ukoliko masažu protiv celulita, bilo ručnu bilo putem alata, sprovodi stručna osoba, rizik od pucanja krvnih sudova je minimalan. Najlakši način da se vidi je li masaža urađena dobro jeste da ona ne ostavlja modrice i podlive. Jer, modrice su, u stvari, povrede krvnog suda. Te povrede je veoma važno izbeći, jer u suprotnom nastaje tromb. Tromb u površinskim venama može dovesti do upale takozvanog tromboflebitisa, koji, osim što je bolan, može da vam pokvari uživanje u letnjem periodu na malo duže vreme.

Šta možemo učiniti da smanjimo tegobe s venama u letnjem periodu?

Ukoliko imate proširene vene, treba da znate da je jedini način da se one izleče – operacija. Ipak, ako iz bilo kog razloga još niste spremni za operaciju, ima nekoliko stvari kojima možete

FOTO: PLPROD / ISTOCK VIA GETTY IMAGES

privremeno olakšati ili ublažiti tegobe. Pre svega, pijte dovoljno tečnosti. Da biste ublažili otok i umor, prilegnite i podignite noge iznad nivoa srca, po 15 minuta tri puta dnevno, i pravite česte pauze ukoliko se bavite aktivnostima koje iziskuju veće naprezanje. Nosite laganu odeću, u svetlim bojama. Takođe, razgovarajte sa specijalistom za vene o nošenju kompresivnih čarapa kako biste poboljšali cirkulaciju u nogama.

Smeju li vene da se operišu leti?

I te kako. Vene se operišu onda kad su bolesne, nezavisno od toga koje je godišnje doba. Na našoj planeti postoje područja u kojima vlada večno leto, a i tamo se ljudi svakodnevno operišu. Ranije je postojao samo takozvani striping, što je klasična hirurška metoda uklanjanja obolele vene, posle koje je neophodan duži period oporavka. Srećom, nauka je uznapredovala dovoljno da danas imamo čitav niz minimalno invanzivnih hirurških metoda posle kojih pacijent odmah nastavlja sa svojim redovnim aktivnostima. S tim u vezi, ubedljivo najpopularnije metode danas su laserska operacija vena i intervencija medicinskim lepkom.

Skenirajte smart-kod i saznajte više o minimalno invazivnim metodama uklanjanja obolele vene na veb-stranici Centra za savremeno lečenje vena Dr Jocić.