Moje telo, moj izbor

body soul &

Moje telo, moj izbor

Priredila: Jasmina Ubiparip O dluka o prekidu trudnoće, za one žene koje su bile prinuđene da je donesu, jedna je od najtežih i najtraumatičnijih u životu. Ali koliko god emocionalnih, etičkih, moralnih i religioznih dilema uključivala, takva odluka – koja se tiče sopstvenog tela – mora ostati lična. Svaka od nas mora imati slobodu da je donese iz svojih, intimnih razloga. Njih ne moramo, ukoliko to ne želimo, objašnjavati niti opravdavati ikome – osim samoj sebi. Srećom, u našoj državi, zakon podržava pravo žene da sama donese odluku o svom telu. Međutim, nedavni događaji u svetu – pre svega, zabrana abortusa u velikom broju američkih država – navela nas je da se zabrinemo i potražimo odgovore na pitanja: Šta to znači za žene u Srbiji? Može li se desiti da naša prava ponovo budu ugrožena?

Dok završavamo ovaj broj, hiljade žena protestuje ispred Bele kuće u Vašingtonu i u drugim gradovima SAD – boreći se protiv ukidanja prava na abortus. Namerni prekid trudnoće je, za svega nekoliko nedelja koliko je prošlo od poništenja presude Rou protiv Vejda, zabranjen u 16 američkih država. Očekuje se da će broj država u kojima je prekid trudnoće nelegalan i dalje rasti, te da će oko 40 miliona žena u reproduktivnom dobu izgubiti mogućnost da donese odluku o prekidu trudnoće, bez obzira na to što ih životne okolnosti prisiljavaju na taj čin. Time će posebno biti pogođene žene iz socijalno ugroženih grupa i one lošijeg imovinskog statusa, koje neće moći sebi da priušte putovanje u drugu državu radi abortusa.

Da podsetimo, presudom Rou protiv Vejda Amerikankama je 1973. godine zagarantovano pravo na abortus. Kako je došlo do toga da se u trećoj deceniji 21. veka ženska prava u SAD vrate gotovo 50 godina unazad? Kakva je situacija kod nas, a kakva u drugim zemljama Evrope? Da li se s pravom plašimo? Istražili smo šta naš zakon kaže o abortusu i potražili mišljenje stručnih saradnica. Razgovarali smo sa dr sc. med. Aleksandrom Novakov Mikić, specijalistkinjom ginekologije i akušerstva i supspecijalistkinjom perinatologije (Poliklinika Novakov i saradnici), Verom Kopicl, teoretičarkom rodne ravnopravnosti.

Šta kaže naš zakon

Sloboda odlučivanja o rađanju pravo je zagarantovano članom 63 Ustava Srbije, u kom se navodi da „svako ima pravo slobodno da odluči o rađanju dece”. Zakon predviđa da se u Srbiji trudnoća može prekinuti do desete nedelje „samo na zahtev trudne žene”. Ukoliko je u pitanju osoba mlađa od 16 godina ili lice lišeno poslovne sposobnosti, neophodna je saglasnost roditelja ili staratelja. Nakon desete nedelje, trudnoća može da se prekine jedino u slučajevima kada bi porođaj ozbiljno ugrozio život ili zdravlje žene, ako je ustanovljeno da bi se dete rodilo sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima i kada je dete začeto izvršenjem krivičnog dela. Ispunjenost uslova za izvršenje abortusa do desete nedelje ocenjuje specijalista akušerstva i ginekologije, do dvadesete konzilijum lekara određene ustanove, a posle dvadesete etički odbor zdravstvene ustanove koji imenuje Ministarstvo zdravlja. Inače, abortus je na našim prostorima legalizovan 1952. godine, a reproduktivna prava žena uvrštena su u ustav iz 1974. godine, čime se tadašnja SFR Jugoslavija svrstala među najprogresivnije zemlje sveta.

Ipak, postoje li razlozi za zabrinutost?

I da li bi naša reproduktivna prava, iako su zagarantovana ustavom, mogla biti ugrožena? Ta pitanja postavili smo književnici, publicistkinji, teoretičarki i aktivistkinji Mariji Ratković iz Centra za biopolitičku edukaciju. „Nama je pravo o raspolaganju sopstvenim telom garantovano ustavom iz 1974. i član 191 je glasio: 'Pravo je čoveka da slobodno odlučuje o rađanju dece. Ovo pravo se može ograničiti samo radi zaštite zdravlja.' Ali kako je to dobro uočila pravnica Milena Vasić, član 63 aktuelnog Ustava Republike Srbije iz 2006. godine glasi: 'Svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece. Republika Srbija podstiče roditelje da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome'. Po mom mišljenju, to je već bio korak unazad”, upozorava Marija, „jer ova aktuelna konstrukcija je podložna različitim tumačenjima i nije precizirano da se odnosi na osobe koje mogu da rode. Šta tačno znači da svako ima pravo da odlučuje o rađanju?” Poučeni američkim primerom, ovo bi trebalo da nam predstavlja opomenu da moramo pažljivo čuvati svoje ustavom zagarantovano pravo da slobodno donosimo odluke koje se tiču sopstvenog tela. S druge strane, potrebno je i da se izborimo za to da se poboljšaju uslovi za ostvarivanje tog prava. Jedan od problema s kojima se žene u Srbiji susreću jeste činjenica da obavezno zdravstveno osiguranje ne pokriva prekid neželjene trudnoće. Marija kaže: „Za mnoge žene to znači da ne mogu sebi da priušte prekid trudnoće. Cena prekida trudnoće varira i u državnim i u privatnim ordinacijama. Varira i dostupnost vrste prekida trudnoće – nažalost, cena nijedne nije pokrivena iz RFZO, a bez obzira na to što postoje medikamentozni prekid (intervencija lekovima koju treba razlikovati od pilule za dan posle), vakuumska aspiracija ili kiretaža – ove vrste nisu jednako dostupne, te žene najčešće zakasne za najmanje invazivne procedure dostupne u ranim nedeljama.” U nedostatku političke volje za rešavanjem ovih problema, Centar za biopolitičku edukaciju fokusirao se na prevenciju neželjenih trudnoća kroz sveobuhvatni pristup obrazovanju. „Nedavno smo akreditovali program Znanje za zdravlje – zdravstveno obrazovanje u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja pri Ministarstvu prosvete”, navodi Marija. „To znači da ćemo u naredne tri godine raditi na edukaciji

DA LI ZABRANA ABORTUSA MOŽE DA SMANJI STOPU OVE INTERVENCIJE?

Dosadašnja iskustva pokazuju da zabrana abortusa ne dovodi do smanjenja učestalosti ove intervencije, već do povećanja broja ilegalno obavljenih prekida trudnoće. Prema američkom institutu Guttmacher, koji se bavi istraživanjima povezanim s reproduktivnim zdravljem, stope abortusa u zemljama u kojima je abortus legalan slične su onima u zemljama u kojima je ilegalan. Razlika je u tome što u delovima sveta gde je abortus nezakonit, neuspešni abortusi i dalje izazivaju čak osam do 11 procenata svih smrtnih slučajeva majki, iliti oko 30.000 smrti svake godine.

FOTO: EMA BEDNARŽ

„Žene u Srbiji ne mogu da prekinu neželjenu trudnoću o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja – za mnoge to znači da ne mogu sebi da priušte prekid trudnoće“

Marija Ratković, književnica i aktivistkinja, Centar za biopolitičku edukaciju

prosvetnih radnika koji deci i mladima prenose znanje o važnosti javnog zdravlja, seksualne edukacije i kontracepcije i mentalnog zdravlja. Nastavićemo da radimo na unapređenju spone zdravstva i prosvete – jer je važno šta se prenosi mlađim generacijama. Idealno bi bilo da osnove seksualnog i reproduktivnog zdravlja deca uče već u vrtiću.”

Sloboda odlučivanja u Evropi

U većini evropskih država, postoji tendencija uklanjanja pravnih prepreka kad je prekid trudnoće u pitanju. Ipak, da li bi i u Evropi moglo da se desi uvođenje zakona koji ograničavaju abortus? „U Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama EU sa dugom tradicijom demokratije, građani veoma vrednuju sopstvene slobode i prava i čuvaju ih, te tamo to ne može da se desi”, ističe dr Aleksandra Novakov Mikić. Međutim, postoje i primeri zemalja u kojima se uočava nazadovanje kada su u pitanju reproduktivna prava žena. Takva je situacija u Poljskoj, gde je prekid trudnoće moguć samo kad ona ugrožava život ili zdravlje majke, ili pak u slučajevima silovanja ili incesta. „Paradoksalno i neočekivano, posle rušenja Berlinskog zida u Istočnoj Evropi prvo su se na udaru našla ženska prava već osvojena u komunističkim režimima, u čijem su rušenju na strani opozicije, pored demokratskih stranaka, bile i crkva i nacionalističke partije”, objašnjava Vera Kopicl. „Tako je u Poljskoj parlament usvojio strog i restriktivan zakon protiv abortusa, koji je jedan od gorućih problema poljske demokratije i surova priča o privatnom, koje postaje političko i javno, u životima svih onih žena koje prolaze kroz horor ilegalnih ordinacija.” Zakoni su restriktivni i u Mađarskoj, a najstroži su, kada je Evropa u pitanju, u Andori i na Malti, gde su abortusi zabranjeni čak i kad je ugrožen život majke.

Poziv na prigovor savesti

U svim bivšim jugoslovenskim republikama prekid trudnoće je legalan, ali, ipak, postoje razlike. U Hrvatskoj je ove godine pravu buru izazvao slučaj Mirele Čavajde, trudnice kod čijeg je deteta u 25. nedelji trudnoće utvrđen maligni tumor lociran na glavi, te su prognozirane veoma niske šanse da beba preživi, a ukoliko se to i desi, prema procenama lekara – bebu su očekivale teške urođene telesne i duševne mane. To su, prema hrvatskom zakonu, uslovi da etička komisija odobri abortus. Međutim, u Čavajdinom slučaju lekari su to uporno odbijali. Kada je odobrenje, na kraju, ipak stiglo, procedura je morala da se izvede u Sloveniji. Kako navodi BBC na srpskom, u Hrvatskoj se čak oko 60% lekara poziva na prigovor savesti, te ne želi da izvrši abortus. To i jeste pravo svakog lekara, na osnovu Rezolucije Saveta Evrope, koja garantuje da niko ne može biti prisiljen niti pozvan na odgovornost ili diskriminisan

„Mogućnost prekida trudnoće na sopstveni zahtev, u prvih 10 nedelja, mora da postoji, ali naš prvi izbor treba da bude planiranje trudnoće”

Dr sc. med. Aleksandra Novakov Mikić, specijalistkinja ginekologije i akušerstva i supspecijalistkinja perinatologije, Poliklinika Novakov i saradnici

ako odbije da izvrši abortus ili eutanaziju. Ipak, pravo jednog pojedinca ne sme da ugrožava ili isključuje prava drugih ljudi, odnosno – zdravstvene ustanove bi svoj rad morale da organizuju tako da garantovana prava pacijenata zaista i budu osigurana, a trenutno je situacija takva da u mnogim ustanovama u ovoj zemlji ne postoje lekari koji obavljaju abortus. Situacija je specifična i u Crnoj Gori. Iako stopa abortusa nije visoka, u ovoj državi postoji drugi problem – ona se nalazi u samom vrhu svetske lestvice neravnoteže broja rođenih dečaka i devojčica, iako je prekid trudnoće zbog odabira pola zabranjen.

Ključni cilj – niža stopa abortusa

„Odluka o abortusu je agonizirajuće teška”, ističe dr Aleksandra Novakov. „To je odluka koja donosi veliku tugu, ali iza nje uvek postoji veoma čvrst razlog.” A razloga za donošenje odluke o prekidu trudnoće ima onoliko koliko ima žena koje su je donele – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije pričamo o cifri od 125.000 žena širom sveta. Svakoga dana! To je oko 40-50 miliona abortusa godišnje. I u Srbiji su brojke veoma visoke. Prema Zdravstveno-statističkom godišnjaku koji objavljuje Institut za javno zdravlje MilanJovanović Batut, 2020. godine obavljeno je 11.584 prekida trudnoće. Međutim, privatne zdravstvene ustanove nemaju obavezu da dostavljaju podatke Institutu za javno zdravlje, zbog čega ovaj broj nije ni blizu stvarne cifre obavljenih abortusa kojih, prema nekim procenama, ima i do deset puta više. Kako kaže naša sagovornica dr Aleksandra Novakov, da bi se smanjio broj abortusa, ključno je smanjiti broj neželjenih trudnoća adekvatnom kontracepcijom. „Mogućnost prekida trudnoće na sopstveni zahtev, u prvih 10 nedelja, mora da postoji, ali samo kao izuzetak, a nikako kao pravilo. Naš prvi izbor treba da bude planiranje trudnoće, pa smatram da je veoma važno da se radi na edukaciji, ali i da postavimo pitanje o tome zbog čega u Srbiji kontracepcija nije besplatna? Zašto ona nije svakome dostupna? Zbog čega za kontracepciju mora da postoji recept, a čak i tada se doplaćuje 80% cene proizvoda?” Ostavljamo ovo pitanje za kraj, kao svojevrsni poziv nadležnima da se učini praktičan korak koji će voditi ka smanjenju stope abortusa. I još jednom ističemo: izuzetno je važno to što imamo pravo da same donesemo odluku o prekidu trudnoće, ukoliko nam okolnosti to nalažu. I što postoje adekvatne zdravstvene ustanove u kojima tu proceduru možemo bezbedno obaviti. Ali isto tako je važno i da preduzmemo korake da do neželjene trudnoće ne dođe, odnosno da odluke o sopstvenom telu i zdravlju donosimo odgovorno – počevši od planiranja trudnoće.

„Usled zabrane abortusa, žene se suočavaju s fiziološkim, psihološkim i socijalnim problemima i prolaze kroz horor ilegalnih ordinacija”

Vera Kopicl, teoretičarka rodne ravnopravnosti