àвангāрда франц. (авант – испред + исп. гарда). Значење ријечи: 1. војн. претходница; извидница; челни одред; први борбени редови; дио снага који иде напријед у походном маршу или код наступања; 2. пренес. предводница прид. àвангāрдни; авангàрдист(а) – припадник авангарде; прид. авангардистички (Братољуб Клаић, Велики рјечник страних ријечи израза и кратица; Зора Загреб, 1966.)
Из садржаја првог броја „Авангарде“ За „Авангарду“ говоре:
Студенти пишу о:
O образовној политици њемачке ЦДУ (26) Др Стефан Кауфман, посланик у Бундестагу и Доминик Коблиц, предсједник студената чланова ЦДУ
Дану Републике; новим законима и стратегијама; међународној сарадњи; студентској размјени; науци; студентским домовима; студентским активностима; солидарности; позоришту; филму „Смрдљива Бајка“; књизи THE BOX; Срђану Алексићу
О српском језику и српским језицима (42) Проф. др Милош Ковачевић, лингвиста О медијима (38) Борис Малагурски и Рајко Васић О високом образовању (50) Др Дане Малешевић, министар просвјете Проф. др Ранко Божићковић, проректор УИС Проф. др Татјана Дуроњић, УНИБЛ Проф. др Дарко Кнежевић, УНИБЛ Проф. др Јован Д. Малешевић, УИС Проф.др Дејан Бокоњић, проректор УИС
У „Авангарди“ најављујемо (86): Обиљежавање Дана побједе над фашизмом 71. састанак Борда Европске студентске уније
О науци и темама из науке (96) Проф. др Синиша Ристић, УИС Проф. др Милан Матаруга, УНИБЛ О политици (92) Предсједници младих у политичким партијама РС О култури (112) Рамбо Амадеус Др Неле Карајлић Давор Тојчић и Драган Моцоња, „Рок симфонија“ Стефан Родић, клапа „`Били` чику“ О спорту (140): Борис Благојевић и Александар Ћикић, СКК „Студент“
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|3
„Авангарда“ Часопис уније студената Републике Српске Издавач: Унија студената Републике Српске Главни и одговорни уредник: Боривој Обрадовић Уредници: Јелена Гиговић Синиша Балта Ратко Савић Горан Вучић Љубица Каурин Неђо Малешевић Aна Ковић Алекса Ђурић Технички уредник: Јовица Калајџић Лектор: Синиша Балта Дизајн корица: Вишња Гајић Штампа: City print BL Адреса редакције: Бања Лука, Мајке Југовића 1 unijastudenatarsgmail.com
Електронско издање: http://unijastudenatarsavangarda.com/
Тираж: 500 Часопис излази сваког семестра
4|
Поводом првог броја „Авангарде“ Идеја о покретању часописа Уније студената Републике Српске логичан је слијед онога што се догађа у студентској организацији посљедњих година. Боље рећи, резултат ријешености нас студената да на себе скренемо пажњу и да дамо до знања да постојимо, да имамо своје ставове, да знамо шта хоћемо и како да то остваримо. Поред елементарног повода да створимо медиј у коме ћемо презентовати све што смо урадили и шта планирамо, хтјели смо да студентима омогућимо да изнесу своје ставове и размишљања на другачији начин од онога који им пружају друштвене мреже. Такође, желимо да промовишемо праве вриједности тако што ћемо створити неки наш простор у који ћемо „пуштати“ компетентне људе, оне који су превазишли просјечност у науци, умјетности, култури, спорту и било којој другој области, или оне који имају храбрости да буду другачији. То би требало да наш часопис учини и едукативним, не само информативним. Назив часописа, „Авангарда“, најбоље осликава нашу намјеру. Желимо да крчимо пут, да успостављамо нови систем вриједности и да у томе будемо први. Не желимо да чекамо будућност, већ да је стварамо. Стварајући „Авангарду“ поставили смо правило да у нашем часопису не може да буде цензуре и страха од тога шта ће ко рећи и коме ћемо се допасти, а коме нећемо. Зато се на страницама часописа могу пронаћи и супротстављени ставови, ставови који ће проузроковати дискусију, можда и жучну. Наш циљ и јесте да подстакнемо реакцију. У првом броју часописа говоримо о иницијативама и раду Уније студената, новим законима и стратегијама у високом образовању, о међународној сарадњи наших универзитета, науци, култури, спорту. Отворили смо и двије опште теме, једну посвећену српском језику и другу, посвећену медијима. Отварањем ових тема хтјели смо да допринесемо томе да боље разумијемо свијет у коме живимо и намјере оних који га обликују. У првом броју часописа окупили смо бројне саговорнике од којих имамо шта да научимо. Дали смо простор и младим политичарима, предсједницима страначког подмлатка, од којих смо тражили да нам укратко представе стратегију којом ће се борити за гласове студената. Саговорници су нам били и чланови водеће њемачке партије. У „занатском“ погледу, вјероватно има пропуста, али се надамо да нам због тога нећете дати превелик минус, поготово ако будете имали у виду да су све што будете видјели, изузев штампе, урадили студенти, махом без новинарског искуства. Ипак, вјерујем да ћемо бити поносни на наш часопис и да ће бити престиж појавити се на страницама „Авангарде“. Хвала свима који су допринијели првом броју „Авангарде“ и добродошли сви будући сарадници.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Боривој Обрадовић, главни и одговорни уредник
УНИЈА СТУДЕНАТА
УНИЈА СТУДЕНАТА
Студенти бањалучког универзитета обиљежили Дан Републике
Република Српска и 9. јануар су аксиом Аксиом је нешто што не треба доказивати, јер постоји само по себи. Зато би Републику Српску требало да славимо достојанствено, без потребе да коментаришемо шта неко о томе мисли или каже. Боривој Обрадовић
6|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
К
ампањом „У сусрет Дану Републике“, коју су организовали Унија студената РС и Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци, студенти бањалучког универзитета су дали свој допринос прослави 9. јануара. Без великих ријечи, али сликама са снажним порукама, студенти су исказали и свој став према одлуци Уставног суда БиХ и свему што она симболизује. „Ми немамо проблем с тим да осјећамо припадност и према Босни и Херцеговини, међутим постоји огромна разлика између припадања БиХ и Републици Српској. Босна и Херцеговина нас хоће по своји мјерилима, „преваспитане“, а Република Српска нас прихвата какви год да смо. Зато Републику Српску доживљавамо као своју, мјесто гдје осјећамо да смо слободни, поштовани и заштићени. Тај осјећај се не може промијенити никаквом
„Ми немамо проблем с тим да осјећамо припадност и према Босни и Херцеговини, међутим постоји огромна разлика између припадања БиХ и Републици Српској. Босна и Херцеговина нас хоће по своји мјерилима, „преваспитане“, а Република Српска нас прихвата какви год да смо. Зато Републику Српску доживљавамо као своју, мјесто гдје осјећамо да смо слободни, поштовани и заштићени. Тај осјећај се не може промијенити никаквом судском одлуком“, јединствени су бањалучки студенти. судском одлуком“, јединствени су бањалучки студенти. Они су поручили да су Република Српска и 9. јануар за њих аксиом, нешто што не треба доказивати, јер постоји само по себи и да би зато Републику Српску требало славити достојанствено, без потребе да се коментарише шта неко о томе мисли или каже.
„Одлука којом се забрањује 9. јануар није наш проблем, већ проблем Уставног суда који се том одлуком обрукао и показао да се не бави заштитом Устава, већ политиком“, јасан је став студената. Заједнички именитељ свим активностима које су организоване у оквиру манифестације „У сусрет Дану Ре-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|7
УНИЈА СТУДЕНАТА публике“ је подршка институцијама Републике Српске. „Не може се истовремено бити за Републику Српску и против њених институција зато што се тамо налазе представници партија за које нисмо гласали“, јасна је порука студената. Свој став су манифестовали организовањем студентског часа са предсједником Републике Српске, који је одржан у препуном амфитеатру Економског факултета у Бањој Луци. Називом теме, „Изазови и одговори“, студенти су дефинисали шта желе да чују од предсједника Републике. Дакле, који изазови стоје пред Републиком Српском, имају ли институције одговор на те изазове и какве изазове могу да произведу ти одговори. Тема није обухватила само изазове у вези са одлуком Уставног суда и уставним положајем Републике Српске у БиХ, већ и бројне друге, од лошег квалитета у високом образовању, до проблема незапослености младих. Говорећи о односима унутар БиХ, предсједник Додик је рекао да Република Српска не спори уставну композицију БиХ, која је јасно записана и на основу које су јасно видљиве надлежности Републике Српске. „Али оно што је изван тога, то је неуставно и нелегално и то је промовисао високи представник. То је довело до тога да се у процесу централизације БиХ омогуће неке нове функције и Милорад Додик је против тога“. Предсједник Републике Српске рекао је да је веома важно да академска заједница буде укључена у јавни 8|
дијалог о перспективама и развоју Републике Српске, додавши да се студентски час добар примјер који треба да постане пракса и да се крајем календарске године организује сусрет са академском заједницом и разговара о шансама и перспективама у Републици Српској. „Окупљање око Републике Српске наш је стратешки важан циљ, не смијемо од ње одустати. Занима ме мишљење не само доказаних стручњака и професора, већ и студената који сигурно имају шта да кажу“, поручио је предсједник Републике Милорад Додик. Студенти су, такође, поручили да се надају да ће сваки предсједник Републике Српске пред Дан Републике долазити студентима да са њима разговара о свему што их занима. Манифестација „Изазови и одговори“ завршена је фотографисањем студената са предсједником Додиком уз петнаест метара дугу заставу Републике Српске.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
„Окупљање око Републике Српске наш је стратешки важан циљ, не смијемо од ње одустати. Занима ме мишљење не само доказаних стручњака и професора, већ и студената који сигурно имају шта да кажу“, поручио је предсједник Републике Милорад Додик.
Д
Студенти за истину и Студентски парламент УИС у одбрани Дана РС
Вољети своје, а поштовати туђе Уочи Дана РС послато је отворено писмо на адресе 42 амбасаде у БиХ и амбасадору Израела на нерезидентној основи. У писму, које је преведено на 12 свјетских језика, студенти су позвали на поштовање воље српског народа да прославља и обиљежава дан када је основана Република Српска Јелена Гиговић
остојанствено, академски, бранећи своје, а поштујући туђе, Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву /СПУИС/ заједно са групом студената окупљеном око неформалног удружења „Студенти за истину" организовао је кампању за 9. јануар - Дан Републике Српске. Повод за удруживање студената из Бањалуке, Косовске Митровице, Београда и Источног Сарајева, односно са обје стране Дрине, била је одлука Уставног суда БиХ да Дан РС 9. јануар, прогласи неуставним. Кампања, организована под паролом „Нека брат загрли брата до себе, јер слога наша биће пораз врагу", обухватила је промотивне активности и јаку међународну промоцију, прије свега на друштвеним мрежама Facebook, Twitter и Instagram. Иницијатива је имала циљ да прикаже да је Република Српска у садашњим уставним оквирима отворена према свијету и да нове генерације младих Срба које долазе много воле, поштују и бране своју отаџбину, али у исто вријеме да су спремни да уважавају и буду добри српски домаћини за све друге народе, појединце и људе који их уважавају. Одбрана Српске „дигиталном дипломатијом" До формирања неформалне организације „Студенти за истину" дошло је спонтано поводом Резолуције о Сребреници. Тада је покренута прва кампања која је привукла велику пажњу, како домаће, тако и стране јавности. Након ове, услиједила је
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|9
УНИЈА СТУДЕНАТА успјешна једномјесечна кампања NoKosovoUNESCO и кампања од неколико дана поводом терористичког напада у Гораждевцу. Све ове кампање имале су само један циљ - да се до домаћих и страних медија, прије свега користећи моћ социјалних мрежа, пренесе истина. Одлука Уставног суда БиХ да Дан РС прогласи неуставним била је довољан разлог да се канцеларија „Студенти за истину" из Косовске Митровице пребаци у Источно Сарајево, прича за наш часопис један од активиста ове неформалне организације и студент Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци Невен Ђенадија. „Сарадња са Студентским парламентом је била природан слијед догађаја, јер су наша Facebook група, која броји преко 20.000 чланова, као и све досадашње акције биле усмјерене углавном на студентску популацију. У Косовској Митровици током кампање против чланства самопроглашеног Косова у UNESKO такође смо сарађивали са Студентским парламентом, тако и сада током кампање за Дан РС ишли смо на исти модел, који се показао јако успјешан", каже Ђенадија додајући да је веома задовољан реакцијом јавности на активности канцеларије у Источном Сарајеву које су трајале шеснаест дана. У току акције спроведен је одређен број стандардних активности. Обрађено је преко 200 фотографија које су објављене на друштвеним мрежама, а на којима су приказане природне љепоте Српске, као и културно-историјско 10|
наслијеђе свих народа који у њој живе. Један дио фотографија, које су дистрибуиране током кампање, преведен је на руски и енглески језик. Покренута је и наградна игра „Волим отаџбину" гдје су појединци слали фотографије са мотивима Републике Српске. Прикупљено је преко 40 оваквих фотографија, а пристигло је и неколико литерарних радова који су такође објављени. Позив на поштовање воље народа послат свим амбасадама Уочи Дана РС послато је отворено писмо на адресе 42 амбасаде у БиХ и амбасадору Израела на нерезидентној основи. У писму, које је преведено на 12 свјетских језика, студенти су позвали на поштовање воље српског народа да прославља и обиљежава дан када је основана Република Српска. Напомињући да је Дан РС установљен Законом о праз-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
ницима РС студенти су оцјенили да је одлука Уставног суда БиХ о неуставности 9. јануара као Дана Републике, који за српски народ представља темељ опстанка и узајамног поштовања у БиХ, директно мијешање у надлежности Републике Српске, чиме се референдум намеће као једина преостала могућност. „Ми, нове генерације младих, свјесни чињенице да будући односи у региону зависе од нас и водећи се европским вриједностима различитости и толеранције, сматрамо да сваки народ има право на његовање своје културе, обичаја и значајних догађаја из његове историје, чиме желимо исказати вољу српског народа да његује сопствено културно насљеђе и значајне историјске догађаје. Уважавање воље српског народа јесте предуслов опстанка Републике Српске у овим уставним оквирима, али и стуб заједничког живота и мира са осталим народима и етничким групама. Поштовање људских
права и грађанских слобода, те прихватање обавеза које су ентитети на себе преузели након међународног уговора у Дејтону јесте главни предуслов нормалног суживота свих народа у Босни и Херцеговини", истакнуто је у писму. Потписници су подсјетили да није први пут да се на овакав начин нарушава воља и слобода српског народа, ако се има на уму одлука Уставног суда БиХ из 2006. године о неуставности грба и химне РС. Управо због тога, студенти су поручили, да је уважавање Дејтона од стране институција заједничке државе и поштовање ентитетских надлежности Републике Српске кључ спровођења темељних права и стабилности. Наставак борбе за истину Вриједним студентима у Источном Сарајеву свакодневно су пристизале поруке
подршке великог броја људи који су жељели да дају свој глас и допринос очувању Дана РС и промовисању њених вриједности. Студенти за истину наставиће са борбом заштите националних интереса представљајући Србију и Републику Српску цијелом свијету у што бољем свјетлу. Наредну кампању, чију тему чувају у тајности, вјероватно покрећу у мају. Надају се да ће, као и до сада, имати велику подршку јавности. Предсједник Студентског парламента Универзитета у Источном Сарајеву Александар Главаш рекао је да је до сарадње са неформалном организацијом „Студенти за истину" дошло јер је препознат концепт промоције 9. јануара, Дана РС, а који се показао као прихватљив за обје организације. „Концепт који смо договорили прво је представио Уни-
верзитет у Источном Сарајеву као домаћина једне од активности „Студената за истину“, а у наредном периоду Универзитет би требало да буде једна од компоненти за промоцију ставова ове организације на регионалном нивоу", казао је Главаш. С обзиром да су студенти будућност друштвене заједнице, као и будући ослонац академског живота у РС, Главаш сматра да је изузетно битно да ова популација да мишљење о свим темама, како политичким, тако и из других сегмената друштва, а која се тичу развоја Српске. „Зато је битно да дође до издавања једног часописа и публикације различитих медијских средстава кроз које би студенти могли да изразе своје мишљење, али и да добију квалитетне информације из тих извора", закључио је Главаш.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
| 11
УНИЈА СТУДЕНАТА
Резолуција Европске студентске уније
Подршка Унији студената Републике Српске „На основу принципа Болоњског процеса и учешћа студената у процесу одлучивања у областима високог образовања, Европска студентска унија снажно подржава Унију студената Републике Српске у напорима да се донесе реформски закон о високом образовању.“ Ратко Савић
12|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Н
а 69. „Борду“ Европска студентска унија донијела је резолуцију којом подржава ставове Уније студената Репубике Српске по питању новог Закона о високом образовању и реформе високог образовања уопше. „На основу принципа Болоњског процеса и учешћа студената у процесу одлучивања у областима високог образовања, Европска студентска унија снажно подржава Унију студената Републике Српске у напорима да се донесе реформски закон о високом образовању“, између осталог стоји у резоуцији. Овим документом, ЕСУ је истакао важност учешћа наше Уније у свим процесима у високом образовању. Даље, у резолуцији стоји да Закон о високом образовању треба да се темељи на принципима студент у центру учења и мобилности студената. Будући да је Босна и Хер-
цеговина потписник Болоњске декларације, реформа високог образовања је итекако важна. Потребно је ускладити многе процедуре и сам образовни систем прилагодити европском. Болоња се код нас примјењује нешто више од 10 година, али већина суштински битних ствари, осим ECTS бодова, никад није заживјела. Карактеристике високог образовања у европским земљама су уско профилисани студијски програми, индивидуализирани образовни системи базирани на потребама студената, који су опет усклађени са потребана тржишта рада.
На нашим факултетима како техничким, тако и на друштвеним, учи се опширно градиво које студенте не профилише за одређену област. Начин предавања је још увијек „социјалистички“, гдје један професор ради и са по неколико стотина студената (једна од каратеристика система гдје је Болоња заживјела је да тај број не буде већи од 30). Проблема има такође и у опремљености факултета, као и у недовољном броју професорског кадра. Реформама треба обухватити многе ствари, а приоритет треба да буде измјена опширних студијских програма и прилагођавање тих програма тржишту рада, како нашем тако и европском. Будући да су високообразовани кадрови покретач свих позитивних ствари у економији и друштву, значајан дио државних ресурса треба усмјеравати у образовни систем да би он био што продуктивнији.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|13
УНИЈА СТУДЕНАТА
Четврти павиљон за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци
Најбољи смјештај за најбоље студенте Оно што четврти павиљон чини посебним је његова архитектура, у основној волуметрији сведена на амбалажу (кутију), једноставност секундарне пластике, избор материјала и остакљеност приземних етажа. Ана Ковић и Марија Лукач
14|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
У
ниверзитет у Бањој Луци данас броји 16 факултета и једну придружену чланицу – Висока школа унутрашњих послова, са преко 50 студијских програма на којима студира око 20 000 студената. Тренутни просторни капацитети Студентског центра „Никола Тесла“ дају могућност за смјештај 1120 студената. С циљем побољшања услова и проширења капацитета, четврти павиљон за смјештај студената у Универзитетском граду у Бањој Луци, требало би да обезбиједи смјештај за укупно 2000 студената. Објекат четвртог павиљона смјештен је у непосредној близини постојећег трећег павиљона у оквиру Универзитетског града. Основни задатак изградње овог објекта представља постављање нових вриједности и начина понашања у овом специфичном
простору, те успостављање реда у морфолошкој структури Универзитетског града. Из разговора са главним пројектантима овог објекта, Сашом и Малином Чворо, информисали смо се о техничким детаљима изградње објекта, просторној структури и тренутном стању на градилишту. Радови на изградњи објекта почели су почетком 2014. године, а тренутно су у завршној фази. Објекат је спратности По+П+5 и По+П, што је у складу са максималним вертикалним габаритима дефинисаним важећом просторно-планском документацијом. Сви радови на објекту и вањском уређењу, осим трафо станице су завршени. Према ријечима пројектаната, по пристизању трафо станице на прољеће, обавиће
се и технички пријем објекта. Са извођачем унутрашњег опремања, који чини конзорцијум од три компаније, почетком јануара потписан је уговор о опремању, за који је предвиђен рок од 60 дана. Пројектни тим је истакао да би, с обзиром на тренутне околности, објекат у потпуности требало да буде завршен у марту или априлу, када је предвиђено и усељење. Просторна структура објекта дефинисана је планираним бројем корисника, те су у том смислу предвиђене сљедеће основне просторно-функционалне цјелине: 1. Смјештајне јединице: двокреветне собе за 280 студената опремљене купатилом, предпростором и терасом- укупно 140 соба. 2. Административне просторије: директор, шефови служби, техничка служба,
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|15
УНИЈА СТУДЕНАТА рачуноводство, правна помоћ, архива 3. Заједничке просторије: вишенамјенски, централни – улазни простор, простор за обезбјеђење и видео надзор, љекарска ординација 4. Техничке просторије: санитарне просторије, радионица запослених на одржавању објеката, магацин, етажни сервис, економат, служба смјештаја студената и енергетски блок. 5. Позоришна сцена: гледалиште за 132 гледаоца са позорницом, мала сала, гардеробе и помоћне просторије. Архитектонским рјешењем је предвиђено опремање смјештајних јединица металним креветима, радним столовима и столицама, гардеробним ормарима, ладичарима, пратећим зидним облогама, отвореним и затвореним полицама, кухињским блоком у предсобљу и металним полицама на тераси. Заједничке просторије по етажама су опремљене одговарајућим бројем трпезаријских столица и столова, кухињским блоком, отворе-
16|
ним и затвореним полицама. За разлику од осталих студентских павиљона, четврти павиљон има купатило у свим собама, заједничку кухињу на сваком спрату, библиотеку и културни центар. Пројектни тим је истакао да се основни волумен објекта дистанцира од околних објеката, уважавајући притом урбану матрицу и основне стилске одреднице објеката насеља Борик у којем је смјештен четрти павиљон. Оно што овај објекат чини посебним је његова архитектура, у основној волуметрији сведена на амбалажу (кутију), једноставност секундарне пластике, избор материјала и остакљеност приземних етажа. Министар просвјете и културе РС, ректор Универзитета у Бањој Луци, директор Студентског центра и предсједник Уније студената РС већ су обишли прву опремљену собу у четвртом павиљону. Том приликом је истакнуто да постоје велики изгледи да опремање буде завршено прије предвиђеног рока. Поред могућности да се
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Све техничке детаље у процесу изградње објекта, од почетне фазе када је ауторски тим Архитектонскограђевинскогеодетског факултета израдио идејни архитектонски пројекат као први корак, до данас када је објекат у завшној фази, пред усељење, можете прочитати у издањима часописа Архитектноскограђевинскоггеодетског факултета - „МОСТ“. http://aggfbl.org/ most/ унутрашњи радови заврше ускоро, појавила се и могућност повећања планираног броја кревета. Истакнуто је да у свакој соби постоје капацитети за смјештај још једног кревета, што отвара могућност за повећање планираног броја студената који ће постати станари овог павињона. Предност ће имати најбољи студенти. Кроз програме ресорног министарства, у текућој и наредној години, предвиђена су улагања у остала три павињона Универзитетског града у Бањој Луци, како би се довели у слично стање у каквом је и нови четврти павиљон.
У
току ове календарске године студенти Универзитета у Источном Сарајеву, који студирају на неком од факултета на Палама или у Фочи, уселиће у нове студентске домове укупног капацитета 950 лежајева. Ријеч је о првим намјенским објектима за смјештај студената изграђеним од оснивања Универзитета у Источном Сарајеву. Усељење са нестрпљењем очекује око 6.000 студената на Палама и око 2.000 студената у Фочи. Тиме ће бити ријешен дио горућег проблема студентског стандарда на овом Универзитету.
Извор: www.ues.rs.ba
Опремање првих намјенских објеката за смјештај студената на УИС-у
Усељење у домове на јесен Јелена Гиговић
Постојећи објекти за смјештај студената неусловни Иако, у универзитетским центрима Пале и Фоча студира око 8.000 студената, у објектима ЈУ Студентски центар „Пале“ смјештено је тек око 550 студената. Наиме, у саставу овог центра су четири дома: „Коран“, „Каловита брда“ и „Стамбулчић“ на Палама, те дом у Фочи. Наведени објекти су након ратних дешавања прилагођени за смјештај студената, па се корисници истих годинама сусрећу са бројним проблемима као што су гријање, топла вода, неусловне и нехигијснке купаонице, лоша столарија итд. Од наведених домова, у најлошијем стању је студентски дом у Фочи. Ријеч је о објекту у кругу Универзитетске болнице који је уступљен на кориштење СЦ Пале. Застарјеле канализационе и топлотне инсталације стварају многобројне проблеме и оте-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|17
УНИЈА СТУДЕНАТА
Извор: www.ues.rs.ba
Извор: www.ues.rs.ba
жавају свакодневни живот за 110 студенткиња Медицинског факултета у Фочи које су кориснице дома. У незнатно бољем стању је студентски дом на Каловитим брдима. Највећи проблем станарима је хигијена, јер комплетан дом користи једно купатило. Овај објекат карактерише и велика удаљеност од факултета, што представља проблем студентима. Слично је и са домом „Стамболчић“, док дом на Корану нуди најбоље услове за живот и рад студената. Релативно добро очуван и на доброј локацији, са добро опремљеним читаоницама и интернет просторијама, уз спортске терене и теретану, дом нуди разноврстан садржај и активности неопходне за развој и рекреацију. Из наведених разлога за смјештај у овом дому тражи се кревет више. Како би што већи број студената добио право на дом, на инсистирање
18|
Омладинског студентског парламента у дом „Коран“ умјесто 180 смјештено је око 100 студената више. Само ове године, у студентске домове на Палама примљено је 80 бруцоша, што је дупло више од планираног броја. Заинтересованост за смјештај у студентским домовима на Палама и у Фочи расте из годину у годину, нарочито због чињенице да цијена смјештаја и исхране на мјесечном нивоу износи укупно 85 КМ. Иницијативу за изградњу покренула Унија студената РС Проблеме студентског стандарда на Универзитету у Источном Сарајеву, као и чињеницу да убрзани развој Универзитета на наставнонаучном пољу прати потпуна стагнација студентског стандарда, уочили су студенти који су, путем кровне студентске организације у Српској, покренули иницијативу за изградњу установа студентског стандарда. Тим поводом, у септембру 2013. године одржана је прва тематска сједница Владе РС посвећена студентском стандарду. Изградња нових студентских домова на Палама, завршетак изградње дома у Фочи, те изградња Четвртог павиљона у Бањој Луци, најважнији су закључци са те сједнице. За мање од годину дана на Палама су изграђена два савремена, функционална павиљона урађена по савременим стандардима и нормама, смјештаног капацитета 600 кревета. Домове је 6. октобра 2014. године, уз присуство нај-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
виших званица, свечано отворио предсједник РС, Милорад Додик. Годину дана касније покренута је тендерска процедура за опремање домова. Након проведене тендерске процедуре, 2. децембра 2015. године потписани су уговори о опремању са фирмама „Мира-Мар" из Фоче и „Динеко" из Требиња. Рок за завршетак радова је 60 дана. За разлику од актуелних домова, собе у новоизграђеним објектима су трокреветне са купатилом, интернетом, а одређени број соба има и балкон. Оба павиљона имају лифтове, регулисано парно гријање и под видео надзором су. Домови на Палама не располажу било каквим додатним садржајима за студенте, а са инвеститором је разговарано о вањском уређењу дома гдје би на слободној парцели поред објеката требало да буду изграђени спортски терени, у складу са Уредбом Владе РС о условима за оснивање и почетак рада установа студентског стандарда и о поступку за утврђивање испуњености услова. Градња студентског дома у Фочи почела је 4. маја 2012. године. Тада је било планирано да се у првој фази дом стави под кров, док би у другој објекат био у потпуности опремљен. Рок за завршетак прве фазе дома био је 210 дана. Међутим, грађевински раодви на овом објекту завршени су тек половином прошле године. Капацитет дома, који заузима површину од 4.500 m2, је 350 кревета. Студентима ће на располагању бити менза, читаонице, као и већ постојећи спортски
Извор: www.ues.rs.ba
терени који се налазе у непосредној близини дома. Потпредсједник Уније студената Предраг Говедарица истиче да изградњом домова у Фочи и Палама није у потпуности ријешен проблем студентског стандарда на Универзитету у Источном Сарајеву. Битно је, каже он, изградити смјештајне капацитете у Добоју, Бијељини, Зворнику, те постојеће домове у Требињу санирати или преуредити. Насушна потреба је и дом у Лукавици, нарочито јер се дио зграде Електротехничког факултета користи за смјештај и исхрану студената. „Суштина је да домови буду интегрисани у Универзитет у складу са Закључком Владе РС. Тек када завршимо са свим што сам навео, тада ћемо моћи да кажемо да је ријешен проблем студентског стандарда на Универзитету у Источном Сарајеву", истакао је Говедарица.
проблеми оних студената који су принуђени да плаћају високе цијене приватног смјештаја. Предсједник Савеза студената Медицинског факултета у Фочи Рајко Павловић каже да се цијене станова у овом граду крећу од 250 до 350КМ, док је цијена по кревету од 120, па и до 200КМ. Говорећи о значају новог студентског дома Павловић каже: „Поред тога што ћемо добити боље услове за студирање, мислим да ће истовремено доћи до пада цијена приватног смјештаја, тако да ће користи имати и студенти који не буду користили дом."
Истог мишљења је и Младен Ивановић, предсједник Омладинског студентског парламента који заступа интересе студената у СЦ Пале. „Отварањем нових домова у великој мјери утицаће се на квалитет, развој, лакше организовање и побољшање студентског живота, као и афирмацију студентских активности", казао је Ивановић. Напоменуо је да је Омладински студентски парламент током протеклих година заједно са управом Центра највише радио на рјешавању основних потреба и проблема у домовима, а који се тичу хране, смјештаја, топле воде и гријања. Уз разумијевање обију страна постигнути су извјесни резултати, те је квалитет услова живота подигнут на виши ниво. Поред заступања интереса студената, Омладински студентски парламент планира организовање излета, путовања, екскурзија, посјета сајмовима, студентским и другим манифестацијама историјског, културног, спортског и едукативног карактера. Извор: www.ues.rs.ba
Крај бројним студентским проблемима Пресељењем у нове домове већих смјештајних капацитета неће бити ријешени и А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|19
УНИЈА СТУДЕНАТА
Извјештај о раду Уније студената Републике Српске –октобар 2014.-фебруар 2016.
Захваљујући јединству студената, реализоване су све планиране активности Ближи се крај мандата овог сазива Уније студената Републике Српске. У факултетским савезима и у студентским парламентима оба јавна универзитета већ су завршила са изборима чиме су створени услови за сазивање изборне скупштине Уније на којој ће бити изабрано ново руководство ове кровне студентске организације. Том приликом, новоизабраним члановима Скупштине биће презентован рад Уније у претходном сазиву. Читаоцима „Авангарде“ доносимо најинтересантније податке о томе. Боривој Обрадовић
20|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Циљеви/поље дјеловања
Програмско јединство студената РС
Култура
Историја
Остварени резултати • Урађен приједлог декларације о јединственим програмским основама дјеловања студентских организација у РС; • Декларацију потписало преко 30 студентских организација и удружења студената у РС чиме је први пут формализовано студентско јединство; • Програмско јединство постигнуто на циљевима који се односе на допринос унапређењу квалитета високог образовања, побољшању студентског стандарда и развијању солидарности међу студентима • Организована балканска премијера филма „Тежина ланаца 2“ младог режисера Бориса Малагурског; • У оквиру пројекта „Живјети слободно“ организовано вишедневно обиљежавање 70. годишњице побједе над фашизмом; • У оквиру овог пројекта организована панел дискусија о изазовима антифашизма у савременом свијету; • Приређен величанствен музички догађај уз учешће најпопуларнијих рок бендова из региона, декларисаних антифашиста („Хладно пиво“, „Рундек карго трио“ и „Едо Маајка“) • Организовано полагање вијенаца на споменицима борцима НОБ-е широм Републике Српске;
Патриотизам
• Усвојена резолуција о дјеловању студената на заштити националних интереса Републике Српске; • Реализован пројекат „У сусрет Дану Републике“, у оквиру кога је манифестовано јединство студената на одбрани права Републике Српске да обиљежава 9. јануар; у оквиру овог пројекта организован је сусрет предсједника Републике Српске са студентима под називом „Изазови и одговори“
Високо образовање
• Приједлози Уније студената РС први пут уврштени у Економску политику Владе РС (за 2015. и 2016. годину); • Спријечили смањење броја испитних рокова и укидање могућности преноса ETCS бодова; • Изборили се против повећања школарине; • Учествовали у радним групама за израду нових закона и стратегије образовања; • У преднацрт новог закона и у нову стратегију развоја образовању, између осталог, уврштени су приједлози Уније за пооштравање услова за давање дозвола за рад високошколских установа, увођење обавезног релиценцирања,
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|21
УНИЈА СТУДЕНАТА унапређење практичне наставе и приједлог за рангирање студијских програма према критеријумима квалитета; • Дефинисали приједлоге за стратегију развоја Универзитета у Бањој Луци, који се, прије свега, односе на афирмацију неформалне едукације која би допринијела да студенти стекну додатне компетенције, уз захтјев да та едукација буде адекватно вреднована (компетенције у сфери опште писмености, информатичке писмености, познавања страних језика итд.) • Реализован наш приједлог да се у Буџету РС планира новац за финансирање мобилности студената и наставника; • Изборили се да не буде смањен износ новца који се планира у буџету РС за финансирање студентских пројеката; • Предложили да на свим факултетима буде уведен српски језик као обавезан предмет и у том контексту организовали предавање проф. др Милоша Ковачевића, еминентног стручњака за српски језик и лингвистику.
Студентски стандард
Солидарност
Међународна сарадња
22|
• Подржали студентске парламенте у борби за завршетак изградње студентских домова; захваљујући залагању оба студентска парламента и Уније студената, настављени су радови на завршетку изградње и опремању домова; • Дефинисали приједлоге за унапређење студентског стандарда у ширем смислу (спорт, култура, доступност разних видова додатне едукације); приједлози су достављени ресорном министарству и Универзитету у Бањалуци као прилог стратегији развоија Универзитета; • У академској 2014/2015. години обезбиједили стипендије за 44 студента из сиромашних породица и породица погинулих бораца (средства из фонда „Срђан Алексић“ која су обезбијеђена донацијама народних посланика из ДНС-а и СНСД-а; остале партије се нису одазвале уз образложење да саме организују сличну активност); • На овогодишњој скупштини Борда Европске студентске уније, која је одржана у Румунији, презентовали рад Уније студената Републике Српске; • Највиши орган Европске студентске уније усвојио резолуцију о подршци Унији студената РС на залагању за унапређење високог образовања; • Изабрани за домаћина сљедећег састанка Борда Европске студентске уније, који је планиран за септембар ове године (очекује се долазак око 100 студената из 40 земаља); • успоставили контакт с чланом њемачке партије ЦДУ, задуженим за високо образовање;
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Медији
Спорт
Признања
• Постигли да сви приједлози и активности Уније студената буду доступни јавности путем медија; • Постигли одличну сарадњу са новинарима; • Учествовали у бројним ТВ емисијама („Апостроф“ и „5 до 7“ на АТВ; „У Фокусу“ и „Печат“ на РТРС-у; „Данас у Српској“ на БН ТВ; јутарњи програми, вијести и дневници на свим телевизијама); • Активности Уније студената су биле заступљене у свим водећим принтаним медијима; • Урадили први број часописа Уније студената РС „Авангарда“ • Подржали и укључили се у органе Студентског кошаркашког клуба „Студент“, који се тренутно налази на водећој позицији у најјачој кошаркашкој лиги Републике Српске; • Универзитет у Бањој Луци додијелио признање Унији студената за допринос развоју високог образовања
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|23
ИЗДВОЈЕНО
ИЗДВОЈЕНО
Интервју с др Стефаном Кауфманом, чланом Хришћанскодемократске Уније Њемачке (CDU)
Добро образовање је кључ за благостање друштва и за социјални успон човјека Образовно-политичка тежишта у програму CDU: «С једне стране широки и непосредни приступ образовању за све, независно од новчаника родитеља и, с друге стране, образовни систем који је диференциран према успјеху и у коме су сви без обзира на јачину и слабости подржани» Andreas Rükle и Ана Ковић 26|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Д
елегација Уније студената Републике Српске прошле године је боравила у студијској посјети Њемачкој. Том приликом Andreas Rückle, иначе поријеколом из наших крајева, уприличио нам је сусрет са господином Стефаном Кауфманом, чланом Хришћанско-демократске Уније Њемачке (CDU). Господин Кауфман, иначе доктор правних наука, члан је посланичке групе CDU у Бундестагу и замјеник окружног предсједника CDU у Штутгарту. Уз то, др Кауфман је и члан Комисије за образовање, истраживање и технолошку процјену утицаја, те почасни члан комитета за петиције и Комисије за саобраћај, изградњу и урбани развој. Са др Кауфманом смо разговарали о образовној политици његове партије и политичком активизму младих у Њемачкој. Поштовани господине докторе Кауфман, хвала Вам на издвојеном времену за интервју за часопис Уније студената Републике Српске. Ви сте прошле године у јануару били неколико дана у Бањалуци. Који сте утисак стекли о Републици Српској?
- Првенствена мотивација младих људи у Њемачкој за политички ангажман је, по мом мишљењу, жеља да нешто промијене. Незадовољство одређеном ситуацијом или одређеним развојем су јака мотивација – али такође и жеља за друштвеним доприносом.
- Као прво, веома позитиван утисак. Упркос многим проблемима, на примјер у привредном сектору, имао сам веома позитиван утисак о људима у Републици Српској и њиховој жељи за приближавањем Европској Унији. Тачно то видим за Републику Српску, пут ка европској правној држави, слободи, као и привредном благостању. Млади људи у земљама бивше Југославије, да би лакше добили запослење и да би професионално напредовали, ангажују се у политици. Шта је, по вашем мишљењу, мотивација младих људи у Њемачкој да се ангажују у политици? - Првенствена мотивација младих људи у Њемачкој за политички ангажман је, по мом мишљењу, жеља да нешто промијене. Незадовољство одређеном ситуацијом или одређеним развојем су јака
мотивација, али такође и жеља за друштвеним доприносом. Ја сам, на примјер, лично почео са политичким ангажманом да бих у важним темама за мене нешто постигао. За мене су то увијек била два политичка поља. Прво, образовна политика. Добро образовање је кључ за будуће благостање нашег друштва и кључ за социјални успон човјека. Дјеца наше земље требају да добију шансу за друштвени успон независно од материјалне ситуације њихових родитеља и то кроз образовање. И друго, за мене важно политичко поље, увијек је била европска политика. Европска интеграција наше земље, као и пријем средње и источне Европе у Европску унију, били су и још увјек су од централног значаја за будући мирни и успјешни развој нашег континента. Већ као студент сам радио за посланицу Европског парламента, Дорис Пак. Она је почетком 90-тих година, као представница Европског парламента била надлежна за односе Европског парламента са Балканом и за Босну и Херцеговину. Тако сам већ веома рано дошао у контакт са том регијом и од тада пажљиво пратим њен развој. Да ли су у Њемачкој млади људи много заинтере-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|27
ИЗДВОЈЕНО совани и политички активни? - Да, често се додуше говори о политички мање заинтересованим младима, али ја се с тим не слажем. Само у нашем штутгартском удружењу активно је 400 младих људи у „Јунг Унион“, организацији за младе у мојој партији. Исто, у штутгартском ЦДУ има преко 370 чланова испод 35 година, међу којима су неки поријеклом из бивше Југославије. У Њемачкој има укупно око 120.000 чланова. Према томе, има много политички заинтересованих и активних младих људи у Њемачкој, што је јако добро. Која образовно-политичка тежишта и које акценте сматрате неопходним у изборној борби да бисте добили изборе? - С једне стране широки и непосредни приступ образовању за све, независно од новчаника родитеља и, с друге стране, образовни систем који је диференциран према успјеху и у коме су сви без обзира на јачину и слабости подржани. Да ли студенти представљају циљну групу ваше партије у изборним борбама и коју стратегију пратите да би сте добили ту групу бирача за себе? - Свакако! У мом изборном округу налазе се два државна универзитета, пет државних виших школа и неколико приватних виших школа и академија. Према томе, студенти 28|
су битна циљна група, с једне стране зато што их има много, а с друге стране зато што млади људи доприносе свјежим идејама. Као политичар за образовну политику се, наравно, посебно залажем за студенте, универзитете и више школе. На лицу мјеста сам вољан за разговор са свим студентима, а наравно, покушавамо такође добити студенте за рад у нашој партији. Босна и Херцеговина је на путу ка кандидатури за чланство у Европској унији. Друштвена дискусија о томе има много скептичара. Која је Ваша порука еуроскептицима и са којим аргументима бисте их разувјерили? - Европска унија, као кров једног мирног, сједињеног и успјешног континента, је велико богатство. Осим тога, не познајем ниједан примјер у историји у коме би приступ једне земље Европској унији имао негативне посљедице за ту земљу. Напротив, започиње се борба против корупције, стварају се структуре владавине права и јача се привредна конкурентност те земље. У том смислу приступ Европској Унији није без изазова, али се на крају увијек исплати.
У мом изборном округу налазе се два државна универзитета, пет државних виших школа и неколико приватних виших школа и академија. Према томе, студенти су битна циљна група, с једне стране зато што их има много, а с друге стране зато што млади људи доприносе свјежим идејама.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Стефан Кауфман (21.08.1969), је њемачки политичар и члан Хришћанско-демократске Уније Њемачке (CDU). Похађао је Универзитет у Тибингену (Тübingen – покрајина BadenWürttemberg, Њемачка) - смјер правне науке. Након тога, радио је као стручни сарадник на Универзитету у Хоенхајму (Universität Hohenheim). Био је стипендиста Конрад Аденауер фондације и прије него што је дипломирао на Универзитету и постао Доктор правних наука 2011. године. 2008. године у Штутгарту, Хришћанскодемократска Унија Њемачке (CDU) именовала га је за члана посланичке групе у Бундестагу, чији је и садашњи представник и члан. У октобру исте године изабран је за замјеника окружног предсједника Хришћанскодемократске Уније Њемачке (CDU) у Штутгарту. Др Стефан Кауфман је и члан Комисије за образовање, истраживање и технолошку процјену утицаја, као и почасни члан Комитета за петиције и Комисије саобраћаја, изградње и урбаног развоја.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|29
ИЗДВОЈЕНО Драги студенти Републике Српске, Велика ми је част и задовољство да вас поздравим у вашим студенским новинама. Прилком једног од путовања у Берлин већ сам имао прилику да се упознам и разговарам са некима од вас. При томе сам морао, нажалост, установити да о Репбулици Српској и њеној политици не знам готово ништа. Узимам си за задатак да то промијеним и то пренесем младим политички ангажованим људима у Њемачкој, а посебно у Баден-Виртембергу. Посебно се радујемо да ћемо вас на позив владе на прољеће посјетити са мањом делегацијом. Стабилност и даљњи развој Европе је један од главних задатака националне и транснационалне сарадње. Прошла су времена кад су се национални конфликти само национално могли рјешавати. Управо се ми млади људи морамо интересовати за теме које генерације прије нас нису имале на екрану. У то спада, између осталог, и конфликт између слободе и безбједности и пријетња од стране интернационално дјелујућег исламског тероризма. Заједно морамо пронаћи рјешења и томе треба да послуже такве међусобне посјете. Мото РЦДСа (Удружење хришчанско-демократских студената) је пружање услуга студентима на лицу мјеста и бити идеотврорац политици Штутгарта. Као члан програмске комисије ЦДУа БаденВиртемберг за покрајинске изборе 2016. могу политици и политичарима пренијети интересе и бриге студената. На такав начин смо већ могли дјелимично унијети и наше теме у изборни програм ЦДУа. Желио бих да мој мандат буде прожет мало измијењеном филозофијом Симона Синека. Садржај те филозофије је укратко речено да успјешан може бити само онај који може пренијети оно што је његова сопствена мотивација. При томе, као млади политичари морамо прво одоговорити на питања како дјелујемо, зашто се ангажујемо и који су нам циљеви. Одговор на то „зашто” осигурава нам већину и мното марљивих неуморних чланова који ће се заједно са нама борити за добру ствар. У том смислу се радујем размјени мишљења са много студената Републике Српске! Ваш, Доминик Коблиц, предсједник ХРИШЋАНСКО ДЕМОКРАТСКИХ СТУДЕНАТА (RCDS) округа BADEN WITENBURG
30|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
ТЕМЕ БРОЈА
ТЕМЕ БРОЈА: О ЈЕЗИКУ
Интервју са проф. др Милошем Ковачевићем
„Срећно и узорито коришћење матерњег језика прворазредан је патриотски чин“ Неопходно је, а тога код Срба готово да и нема, да српски лингвисти и српски политичари од којих зависи успјех српске језичке политике буду хармонизовани, да буду "двије стране исте медаље". Српска језичка политика мора бити потпуно јединствена у Србији и Републици Српској.
Николина Говедарица и Давид Латиновић 32|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
П
олитички притисци на Републику Српску да у школе уведе „босански језик“, блокада у србијанским судовима због недовољно преводилаца са „босанског“ на српски језик, приједлог Уније студената да у нови закон о високом образовању буде уграђена одредба о обавезности српског језика на свим факултетима, неки су од разлога што смо одабрали да једна од тема првог броја „Авангарде“ буде посвећена српском језику. Изабрали смо да нам о томе говори проф. др Милош Ковачевић, који предаје савремени српски језик, стилистику и општу лингвистику на универзитетима у Београду и Источном Сарајеву. „Internacional Biographical Center Cambrige“ је професора Ковачевића 2001. године изабрао за свјетског интелектуалца године из области друштвених наука и уврстио га у 2. и 3. издање (за 2001. и 2002. годину) едиције "2000 Oustandig Intelectuals of de 21st Century", док га је American Biographical Institute, North Carolina, USA, номиновао 2003. године за za "Hall of Fame" (Дом славних). Ове референце су, између осталог, опредијелиле избор саговорника, с обзиром да смо на наша питања тражили компетентне одговоре засноване на научним чињеницама. Који су научни аргументи према којима језик којим говоре Бошњаци не може да буде босански језик? - Мислим да је правилније питање да ли уопште може да буде језик, а тек онда да ли може да буде назван „боснаски". Из сваког појма (имена) мора стајати и одређени садржај, а кад је језик у питању, онда се тај садржај одређује језичким идентитетским критеријумима. Да би, тако, према тим критеријумима један језик имао лингвистички статус језика он не може бити подударан са другим језиком. Дакле, ако постоји српски језик, а то нико није оспоравао ни у 19. вијеку ни данас, онда да би постоајао „босански", онда би он морао бити различит од српског, и то троврсно различити: комуникативно (што значи да се говорници „српског" и "босанског" не разумију у комуникацији), структурно (што значи да има различити граматички систем од „српског") и генетски (што значи да му основица није иста као у српском). А ниједан од тих услова „боснаски" не испуњава. Он је, једноставно, политички језик, језик који је политички проглашен за језик, баш као што свако има право
да оде у суд и промијени своје име. То је, дакле, друго име за Вуков српски језик. Име тог језика не подразумијева дакле језик као лингвистички феномен, него одражава политички задату симболичку функцију: ето он је Бошњацима значајан као симболичка подршка касноформираној нацији. Зато и чуди да Бошњаци у тој симболичкој функцији неће да га зову „бошњачки" према називу који су себи као народу надјенули крајем 20. вијека. Неће дакле да се у том језику огледају они као народ, као што се у српском језику огледа српски народ, у француском француски народ, у руском руски итд. Бошњаци као да се стиде имена свог народа или имена језика, па зато неће да усагласе народносно и језичко име, А зна се и зашто. Они желе да помоћу имена „босански језик" укину у БиХ не само српски језик него и српски народ. Јер назив „босански језик" подразумијева „Босанце" као народ. И то више бошњачки ни лингвисти ни политичари не крију. Сенахид Халиловић, најзначајнији поборник и кодификатор „босанског језика", каже да је „босански" заправо „опћебосански", тј. језик за све становнике БиХ. „Босански језик" није дакле за Бошњаке,
него је он прије свега за то да се Срби и Хрвати преведу у „Босанце" као јединствену БиХ нацију. Таква БиХ етнички би била држава само „Босанаца", и „босанског језика" – у коју се морају „утопити" Срби и српски језик. Баш због тога што термин „босански језик" Бошњаци неће за себе, јер да га хоће за себе као народ они би га звали „бошњачки", него им он треба да би укинули Србе и српски језик у БиХ. Тај језик ни у симболичкој функцији не може имати „земаљско име", него само име народа који га сматра „својим идентитетским знаком". Не треба ни напомињати да лингвистика није забиљежила сличан примјер ни код једног другог језика у
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|33
ТЕМЕ БРОЈА: О ЈЕЗИКУ свијету да му се име не изводи из имена народа него из имена „земље". Зато ни "боснаски" не може према лингвистичким правилима творбе имена језиика, нити према својој недемократској интенцији бити „босански". Ако буде "босански" у Републици Српској, онда у блиској будућности неће бити у БиХ ни Срба, ни српског језика, ни Републике Српске. По чему је она Српска ако није по Србима, а по чему су Срби Срби ако нису по свом српском језику. Међу аргументима које наводе бошњачки политичари, а и стручњаци, заступљена је теза да сваки народ има право да језик којим говори назива како жели. Да ли то може да буде аргумент? – У посебном раду бавио сам се питањем постојања права једнога народа на властито име језика и доказао да се у јединих девет међународних докумената у којима се спомиње и језичка проблематика – како оних што су их донијеле европске институције, тако и оних донесених у Уједињеним нацијама – говор о језичким правима везује или за језичка права појединаца или за језичка права националних мањина. Језичка права народа или држава у тим се докуметима нигдје и не спомињу, тако да и не постоји нигдје записано „право народа на властито име језика“. То псеудоправо измислили су хрватски филолози 1967. године Декларације о називу и положају хрватског књижевног језика. Филолози из реда других балканских народа – или зато што нису 34|
провјеравали његову правну утемељеност или зато што им је оно одговарало за оправдавање властитих, на науци и праву неутемељених, поступака – то „право“ су прихватали и ширили. Чудно је, међутим, да се на то непостојеће право позива и федерална Академија наука и умјетности БиХ, иако би она по дефиницији као највиша научна установа требало да избјегава позивања на „псеудоправа“ какво је без сумње „право именовање властитог језика по властитој вољи и жељи“. Пошто је то „право“ заправо „квазиправо“, и језик који се на њему темељи мора бити „псеудојезик или квазијезик“.
говоре у низ земаља мимо „матичне" па нигдје нису преименовани. Сви ти народни нису „мање", народи што нису преименовали језик, који је примарно створен у окриљу другог народа и који има своје етнолингвистички утемељено име. На Балкану очигледно није тако. Свака новонастала држава, или новоуспостављена нација желе да и име језика усагласе са својим националним именом. Пошто је српски језик у доба стварања еврпских нација постао темељни идентитетски критеријум српскога народа (како су то нпр. руски, њемачки, француски, шпански, португаласки језика били за Русе, Нијемце, Французе, Шпанце и Португа-
Бошњаци као да се стиде имена свог народа или имена језика па зато неће да усагласе народносно и језичко име. А зна се и зашто. Они желе да помоћу имена „босански језик” укину у БиХ не само српски језик него и српски народ. Јер назив „босански језик” подразумијева „Босанце” као народ. И то више бошњачки ни лингвисти, ни политичари не крију. Енглески језик се говори у САД, Аустралији, Канади и многим другим земљама, па ни у једној од тих земаља није покушано да се језик преименује у нпр. аустралијски, амерички. Да ли се у вези с тим може извући неки закључак о овоме што се догађа код нас? – Није у питању само енглески, исти је случај и са нпр. шпанским, португалским, њемачким, француским, који се
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
лце), у то вријеме сви који су се користили српским језиком били су, без обзира на вјероисповијест, Срби. Времена су се промијенила, па су они који су накнадно добили статус народа (нпр. Бошњаци или Црногорци) бјежећи из српског романтичарски одређеног националног копруса, жељели утећи и од српског језика, и то на врло једноставан начин: преименовањем српског језика. Тако се српски језик почео „множити дијељењем" – он је према научним критеријумима
Ако буде „босански“ у Републици Српској, онда у блиској будућности неће бити у БиХ ни Срба, ни српског језика, ни Републике Српске. По чему је она Српска, ако није по Србима, а по чему су Срби Срби, ако нису по свом српском језику. остао један лингвистички језик, али сада под различитим именима. Друкчије речено, добио је статус српског језика и српских језика. Преименовања српског језика строго су, дакле, политички утемељена, она не мијењају научни лингвистички статус српског језика. Српски језик је и данас и обимом и садржајем исти као и у Вуковом времену, само што се сад јавља под четири различита имена. Али, како то и највећи „боснистички" филолог Сенахид Халиловић признаје, „имена не могу направити неколико језика од једног". Па гдје је онда проблем? Само у томе да се побјегне од научне истине, да се побјегне од српског националног и језичког исходишта. Друкчије речено, да поновим ријечи Миланке Бабић, „да политиком преименовања језика не доминира национализам србомржње, ни преименовања не би било". А што се имена „босанског језика" тиче, с њим су повезане дубље и за Србе много опасније интенције: такво име језика представља основ за стварање национално и језички унитарне Босне и Херцеговине. И то из другог покушаја, јер је покушај Бењамина Калаја с краја 19. вијека захваљујући отпору Срба пропао, а сада је управо на дјелу „повампирена Калајева језичка и национална политика у БиХ", само што њени
проводиоци нису Аустроугари него Бошњаци. Надајмо се да ће резултат и овог покушаја, као и оног првог, бити исти. Недавно је и САНУ издала саопштење у коме се, такође, тврди да не постоји босански језик. У реаговањима бошњачких стручњака за језик, између осталог, могли смо да видимо тврдње како је то континуитет великосрпске политике, па чак и да је то припрема за неку нову Сребреницу. Откуд такве реакције и да ли оне потврђују тезу да се иза инсистирања на босанском језику крију политички циљеви? – Бошњачки лингвисти и политичари често сами себи скачу у уста. Готово да нема ниједног бошњачког лингвисте који не тврди да „босански, српски и хрватски" нису један језик, али се зато Бошњаци из Рашке, коју они Санџаком зову, пред судовима „праве мутави", тако да у новинама свакодневно читамо да „Бошњаци не разумију српски језик", да је у Новом Пазару и Пријепољу блокирано на стотине судских предмета због недостатка „преводилаца на босански језик" са српскога, да је „Министарство правде Србије објавило оглас за постављање
сталних судских преводилаца за босански језик" итд. и томе слично. Све то бошњачки лингвисти сагласном ћутњом одобравају. Због тога је Одбор за стандардизацију српског језика морао дати научни одговор на два суштинска питања: Постоји ли „босански језик" као језик различит од „српског језика"? Морају ли Срби употребљавати назив „босански језик", на којем инсистирају Бошњаци? А одговор је у суштни сљедећи: а) будући да није различит од српског, „босански језик" не постоји као посебан лингвистички језик, б) назив који за један језик користи један народ не мора бити назив језика код другог народа. Према творбеним правилима српског језика од „бошњачки народ" могуће је једино извести "бошњачки језик", а никако није могуће извести назив "босански језик". Назив бошњачки језик одговара називу бошњачки народ, док би назив босански језик одговарао термину босанског народа, а такав народ не постоји. Одлука Одбора се тако темељи само на научним критеријумима, а бошњачки лингвисти, будући да немају никаквих научних противаргумената, желе све исполитизовати, прелазећи на терен политичких квалификација, недостојних свакој а посебно научној комуникацији. А шта друго и очекивати од оних који у Србима виде само „ђикане" и „четнике кољаче". Да ли су српски политичари, и у Србији и у Републици Српској, свјесни тога зашто не би требало да пристану на увођење босанског језика? У вези с
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|35
ТЕМЕ БРОЈА: О ЈЕЗИКУ тим, реците нам да ли је могуће исправити оно што је у Србији већ учињено када је уведен босански језик у школе у Санџаку и може ли та одлука да има посљедице у Републици Српској? – Нажалост, највећи број српских политичара није свјестан какву опасност по српске националне интересе у цјелини представља „босански језик". Било је чак високих српских политичара који су се залијетали да кажу да су „Срби из Републике Српске Босанци", или су пак без икаквог упоришта, као да је то у њиховој ингеренцији, признавали новонастале „преименоване српске језике", или су се у властитом понашању оглушавали о алармантна упозорења српске филологије. Неопходно је, а тога код Срба готово да и нема, да српски лингвисти и
српски политичари, од којих зависи успјех српске језичке политике, буду хармонизовани, да буду „двије стране исте медаље". Српска језичка политика мора бити потпуно јединствена у Србији и Републици Српској. У провођењу српске језичке политике, која подразумијева не само србијански него читав српски језички и културни простор, мора се постићи усаглашеност српских научних и политичких ставова и дјеловања. Српска политика, ни у Србији, ни у Републици Српској, не може, нити смије дјеловати мимо српске филолошке науке, како је то до сада био случај. Међу приједлозима које смо упутили ресорном министарству у вези са новим законом о високом образовању, био је и приједлог да се на свим факултетима уведе српски језик.
То нпр. имају Словенци, који су у свом закону написали да универзитети имају обавезу да његују и развијају словеначки језик. Вјероватно наш приједлог неће бити прихваћен. Шта Ви мислите о томе? – За такав приједлог треба студентима рећи БРАВО! Јер је одавно сазрела свијест, а о томе сам опширно писао, да се статус српског језика не може побољшати ако се не промијени његов статус у цијелом образовном систему. Ни у Србији, ни у Српској не би смио постојати ниједан факултетски тип школовања, а да не подразумијева елементарну и функционалну писменост. На готово свим факултетима српски језик има статус вехикуларног језика, тј. језика на којем се изводи настава. Зато је неопходно да сваки како професор тако и студент влада основама
Професор Ковачевић о нашем приједлогу да се на све факултете уведе српски језик За такав приједлог треба студентима рећи БРАВО! Јер је одавно сазрела свијест, а о томе сам опширно писао, да се статус српског језика не може побољшати ако се не промијени његов статус у цијелом образовном систему. Ни у Србији, ни у Српској не би смио постојати ниједан факултетски тип школовања, а да не подразумијева елементарну и функционалну писменост. На готово свим факултетима српски језик има статус вехикуларног језика, тј. језика на којем се изводи настава. Зато је неопходно да сваки како професор тако и студент влада основама језичке културе, тј. правилне (и) контекстуално примјерене употребе српског стандардног језика. Зато се надам да ће ваша идеја бити законски верификована! Нема пречег задатака од тога да се српски језик као предмет уведе на свим факултетима, да високошколско формално образовање не буде у супротности бар са елементарном писменошћу.
36|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
језичке културе, тј. правилне (и) контекстуално примјерене употребе српског стандардног језика. У језичке садржаје на ненаставничким факултетима нужно би било укључити садржаје језика струке (специфичне за сваку универзитетску дисциплину, на примјер за право, медицину, машинство, економију и сл.). Тако би у оквиру било ког универзитетског усмјерења садржаји српског језика морали бити заступљени бар на нивоу функционалне писмености. Не би се онда дешавало да су нам чак и доктори наука неписмени, и да поједини професори, као извјесна Биљана Милошевић Шошо, износе „ингениозна" објашњења о непотребности знања српског језика. Она је, наиме, избацивање српског језика са студија социологије правдала тиме да „ни социологије нема на студију српског језика", показујући тиме да не зна да је језик иманентна карактеристика друштва, а да је социологија ваљда наука о друштву. За њу и њој сличне који се противе увођењу српског језика, главна је брига да писмени студенти не открију неписменост својих професора, заборављајући да, како то лијепо рече савремена српска књижевница Вида Огњеновић, „Човека малим чини, између осталог, понајвише неписменост". Овдје свакако треба поменути и примјер како Француска брине за свој језик. Или пак Русија, гдје је сам предсједник Путин подржао став „да се бригом за национални језик брани држава", јер су „језик и култура за националну безбједност важни ништа мање него тенкови и ракете". Из тих разлога
Шта морају знати српски политичари Што се пак „босанског језика“ тиче, српски политичари морају знати да нема никаквог ни лингвистичког ни правног основа производити некакве „тумаче за босански језик“, нити пак изводити посебну наставу на „босанском језику“, нити има основа правити за тај лингвистички непостојећи језик у српском школском систему посебне уџбенике, него као додатак у уџбеницима српског језика треба само дати малобројне лексичке специфичности Бошњака. Државне институције Републике Србије и Републике Српске морају тога бити свјесне, и у складу с тим морају и дјеловати. „прије добијања дипломе на факултетима у Русији ће ускоро сви морати да полажу руски језик", с тим да ће се „организовати и тестирање из знања руског језика за све који желе да раде као државни чиновници". Ако Путин и његово Министарство просвјете сматрају „да јединство земље директно зависи од тога колико и како се користи руски језик", шта тек рећи за Републику Српску и Србију, које карактерише општа језичка некултура чак и оних који формално спадају у „високобразоване". Може ли се и за кога рећи да је уопште образован ако је елементарно неписмен, то питање треба себи да поставе просвјетне и државне власти. Шта бисте поручили нама студентима, како да ми допринесемо у свему овоме? –
Студенти су најпрогре-
сивнији дио свакога друштва, а прогрес не могу носити неписмени. Молио бих вас да стално имате на уму мисао великог српског писца Милована Данојлића да је „срећно и узорито коришћење матерњег језика прворазедан патриотски чин, без обзира на садржај онога што се саопштава, као што је декларисани родољуб који се изражава бирократским поштапалицама лош патриота, колико год иначе љубио отаџбину". И да у складу с том мишљу дјелујете: да скрећете пажњу на значај писмености у друштву, јер без језичке писмености нема ни мисаоне писмености. Као што ни српскога народа ни Републике Српске неће бити ако не буде српскога језика, и то не само на папиру, него „у знању". А неће их бити ако српски језик и српска ћирилица не добију значај који морају имати: значај најбитнијих националних идентитетских критеријума.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|37
ТЕМЕ БРОЈА: О МЕДИЈИМА
Noam Chomсky
Медији - игра по правилима У рубрику ТЕМЕ БРОЈА, коју смо у овом броју „Авангарде“ посветили медијима и њиховој (не)слободи, уврстили смо и ставове Ноама Чомског, једног од најутицајнијих савремених мислилаца на свијету.
38|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Улога елитних медија - Елитни медији су успоставили оквир унутар кога остали дјелују. Погледајте Associated Press који константно ствара обиље вијести, поподне се вијести појаве и с њима сваки дан долази „Саопштење уредницима: Сутрашњи New York Times ће имати сљедеће приче на насловној страници.“ Сврха тога је да ако сте уредник новина у Daytonu, у држави Ohio, и немата средстава да сазнате нове вијести или једноставно не желите о томе размишљати, таква саопштења вам говоре шта су вијести. То су приче за четвртину странице коју ћете посветити нечему што нема везе с локалним стварима или нечему што одвлачи пажњу читалаца. То су приче које стављају тамо зато што нам New York Times каже да би нас то требало интересовати. Ако сте уредник у Daytonu у држави Ohio, то ћете и радити јер средстава за нешто друго ни немате. Ако искочите из трачница, ако пишете ствари које се не свиђају великим новинама, брзо ћете то сазнати. Заправо, баш оно што се десило у San Jose Mercury News, драматичан је примјер тога. Постоји много начина на које вас игре моћи могу вратити на прави пут ако сте се случајно одмакли, јер иначе нећете дуго трајати. Тај оквир је прилично поуздан и разумљиво је да је он само одраз очитих структура моћи.
пишем. Пишем шта год пожелим. Све ово о притиску и ограничењима су глупости јер ја никада нисам ни под каквим притиском“. Што је и тачно, али ради се о томе да ти људи не би били на тим позицијама да већ прије нису доказали да слиједе партијску линију. Да су започели за столом Метроа, или тако нечем, те радили неприкладне приче, никада не би дошли до положаја не коме сада могу рећи шта год желе. Исто се може рећи за факултете у оквиру више идеолошких дисциплина. Прошли су кроз систем социјализације.
Продаја публике - Погледајмо читав систем. Какве вијести очекујете? Прилично је очито. Узмимо на примјер New York Times. То је једна корпорација која продаје свој производ. Производ је читалачка публика. Они не зарађују када ми купимо новине. Чак су и сретни што их могу ставити бесплатно на интернет. Они, заправо, губе новац када ми купимо новине. Производ су привилеговани људи, баш као и људи који пишу за новине, знате, људи највишег ранга који доносе одлуке у друштву. Производ морате продати тр-
Систем социјализације - Када критикујете медије и кажете: „Погледај, ово пише Anthony Lewis, или неко други, јако се наљуте. Кажу, с правом, „нико мени не говори шта да А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|39
ТЕМЕ БРОЈА: О МЕДИЈИМА жишту, а тржиште су, наравно, оглашивачи (друге корпорације). Били то ТВ или новине, или било шта друго, они продају публику. Корпорације продају публику другим корпорацијама. У случају елитних медија, то је велики посао. Па шта очекујете да се догоди? Шта бисте претпоставили о природи медијског производа, узимајући у обзир дате околности? Шта би била ваша хипотеза, шта нагађате? Очита претпоставка је та да ће медијски производ рефлектовати интерес продавача и купца, институција, система моћи који их окружују. Било би чудо да се то не догоди. Контрола мишљења - Славни амерички новинар Walter Lippman je 1921. рекао да умијеће демократије захтијева производњу пристанка, још један орвеловски израз који у суштини значи „контрола мишљења“. Идеја је била да држава која не може контролисати људе силом, контролише људске мисли. Значи и прије Orwella ово је било јасно, технике су биле разрађене и често употребљаване. Шта школе чине како би одбраниле људе од тога, одговор је ништа. Заправо, школе су на
40|
Одвраћање пажње - Стварни масовни медији желе одвратити пажњу људи. Нека раде нешто друго, али нека нам (водећим људима) не сметају. Нека се забављају уз професионалне спортове, на примјер. Нека свако постане залуђен професионалним спортовима, секс скандалима или познатим личностима и њиховим проблемима, или нечим сличним. Било чиме, само да није озбиљно. Наравно, озбиљне ствари су за главне момке. супротној страни, оне су дио апарата за дезинформације. И то се јако добро разумије, чак и од стране либералних интелектуалаца и теоретичара демократије. На примјер, у важном истраживању „Криза демократије“, још једном орвеловском термину који заправо значи „почеци демократије“, које је издала Трилетерална комисија, група међунардоних, нарочито либералних елита којима је Jimmy Carter био нека врста представника, они школе виде као „институције за подучавање младих“. Наравно, то остаје између њих, такве ствари се не говоре у јавности. Али тако они схватају улогу школе. Институције за подучавање, за наметање
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
послушности, за спречавање могућности било каквог самосталног размишљања. Школе имају институционалну улогу у систему контролисања и принуде. Праве школе требало би да опскрбе људе с техникама самодбране, што би значило учење истине о свијету и друштву. Да то раде, школе не би могле дуго опстати. Стручњаци за законитост - Стручњаци за законитост су они који раде на томе да све што моћни људи раде изгледа законито, они су у највећој мјери привилегована, образована елита. Новинари, академици, учитељи, стручњаци за односе с јавношћу, та цијела категорија
људи има институцијални задатак стварања вјеровања које обезбјеђује дјелотворно управљање пристанком. Мало је оних који критикују такво стајалиште. Један од њих је познати социолошки научник Robert Dahl који каже да се политички систем у коме намећемо опције привилеговане позиције и то још зовемо демократијом, не разликује од тоталитаризма. Ријетки су људи који тако нешто истичу. Индустрија односа с јавношћу - У индустрији за односе с јавношћу, која је већ око шездесет година најважнија индустрија у Америци, такво нешто се подразумијева. У суштини, то је сврха те индустрије. Један од разлога јаке подјељености америчког друштва јесте чињеница да корпорације могу држати свој прст на пулсу народа и установити када треба порадити на промјени ставова. Под тим се подразумијева индустрија за односе с јавношћу. Када дођете до такозваних институција одговорних за „подучавање младих“, школа и универзитета, то постаје једва примјетно. У школама и на универзитетима људи су убијеђени да говоре истину. Не можете завршити те институције, с ријетким изузецима, ако нисте прихватили њихову доктрину. Могло би се рећи да сте успут искоријењени. Самостално можете размишљати у науци, али у овом пољу сте одвраћени од тога. Ако људи то чине, искоријењени су јер их сматрају радикалним и проблематичним. То не мора дјеловати у потпуности, заправо за систем је и боље да ту и тамо постоји који изузетак.
То ствара илузију дебате и слободе. Али, у већини случајева, таква тактика јест дјелотворна. Игра по правилима - Ту се поставља питање самосталног новинара, знате, клинца који одлучи да постане искрени новинар. Па, нека покуша. Убрзо ће му уредник јавити да се мало удаљио од онога шта треба радити, мало је преемотиван, превише је уплетен у причу, требало би да буде мало објективнији. Постоји гомила шифри за такве ствари, а све значе: „Врати се на прави пут, или излазиш“. Враћање на прави пут подразумијева праћење партијске мисли. Често се догоди да људи тада одустану. Остатак који се одлучи прилагодити, најчешће почне вјеровати у лажи. Ако желиш напредовати, мораш рећи одређене ствари, оно што жели уредник, оно што вам даје натраг главни уредник. Можеш покушати не вјеровати, али то тако неће дуго ићи. Људи једноставно
нису толико неискрени, не могу живјети с таквим стварима, ријетке су особе с том способношћу. Тако почињеш да говориш лажи, ускоро и да вјерујеш уњих с обзиром да их говориш, и онда си унутар система. За људе који играју игру по правилима, у богатом друштву као што је америчко, постоје обилне награде. Ситуирани су, привилеговани, богати, имате престиж, имати удио у моћи ако желите, ако вам се свиђају такве ствари можете постати портпарол State Departmenta, налазите се надомак центру, у најгорем случају привилегије, понекад моћи, у најбогатијој и најмоћнијој земљи на свијету. Све док сте покорни, понизни и дисциплиновани можете далеко стићи. Људи који су ипак мало независнији, једноставно ће одустати или бити избачени, али још је много фактора у игри. Мало је изузетака у оваквим случајевима. ( Извор: http:// elektronickeknjige.com)
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|41
ТЕМЕ БРОЈА: О МЕДИЈИМА
Борис Малагурски, режисер и продуцент
Морамо читати што више да бисмо пробили медијске филтере Немам ништа против критичних и оштрих новинара, напротив. Међутим, када та оштрина отупи пред одређеним политичарима, новинарство није искрено. А такво новинарство је, заправо, одраз нашег навијачког друштва - више волимо да се опредељујемо, него да вагамо аргументе. Милорад Божић 42|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Студенти у Републици Српској, још су под дојмом твога филма "Тежина ланаца 2". Спремаш ли нешто слично? - Драго ми је да се студентима и многим другима допао мој нови филм, надам се да ће им бити драго што сам започео претпродукцијске активности на трећем делу филмске трилогије, „Тежина ланаца 3", који ће, за разлику од претходног, у великој мери да се бави и Републиком Српском. Овог пута ће теме филма бити заштита животне средине, климатске промене, генетски модификована храна и како, конкретно, људи коначно могу да се организују да поставе темеље здравијег друштва и система вредности. Виђамо те на једној од наших телевизија у улози водитеља talk show-a. Први утисак је да си другачији. Какво мишљење имаш о сличним емисијама на ТВ станицама у региону, гдје, по твом мишљењу, водитељи најчешће гријеше? - Тешко је изнети генералну критику другим ТВ водитељима и емисијама, али тренд који је приметан код домаћих емисија могао би се окарактерисати као навијачки. То се недавно могло видети и у једној емисији на јавном сервису Србије, у којој је водитељка, иначе врло блага, насмејана и више него пријатна према неким политичарима, осула паљбу по политичару који јој није по вољи. Немам ништа против критичних и оштрих новинара, напротив. Међутим, када та оштрина отупи пред
одређеним политичарима, новинарство није искрено. А такво новинарство је, заправо, одраз нашег навијачког друштва - више волимо да се опредељујемо, него да важемо аргументе. Шта су данас медији, извор информација или оруђе за манипулацију јавним мњењем? - И једно и друго. Да ли ће по питању неке конкретне вести бити једно или друго зависи од тога да ли управљачи медија имају интерес од спиновања информација. Како се просјечан гледалац телевизије или читалац новина може одбранити од манипулације, да ли је излаз у томе да не треба гледати ТВ, ни читати новине? Не, никако се не треба изоловати. Решење је у читању више извора информација, јер истина је негде на средини. Поред огромних могућности које интернет пружа за управо такав приступ информисању, нажалост, већина људи је одабрала да своје вести црпи из одабраних портала чија се уређивачка политика у потпуности слаже са већ формираним ставом читалаца. То нас чини нетолерантнијим него икад, јер је довољно да нека јавна личност уради једну једину стварчицу која се некоме не допада да би тај неко био „шокиран" и "разочаран", без већег удубљивања у аргументе. Све више људе занимају само аргументи који иду у прилог њиховој тези, а кад не иду - то су лажи, обмане, пре-
варе, итд. Понекад је то тачно, али зато морамо читати што више да бисмо пробили медијске филтере. Да ли вјерујеш у слободу медија и да ли су водећи свјетски медији који се намећу као узори, попт BBCа и CNN-а, у служби тачне и објективне информације, или нечег другог? Да ли су они примјер слободних медија? - BBC је можда за нијансу објективнији од CNN-а, али се ни у једном случају не ради о слободним медијима, осим, као што рекох, кад се ради о политички неважним и неосетљивим информацијама. Неистина помешана са истином је најуверљивија неистина. Многи новинари и уредници CNN-а и других канала за вести у САД су у блиским, па у неким случајевима и брачним, односима са званичницима владе САД, те је логично да ће о светским дешавањима извештавати са становишта политичке елите, као и њихових спонзора из корпорацијског и банкарског света. Слична је ситуација када извештавају и о њиховој, домаћој политици. У децембру прошле године је неолиберални кандидат за председника САД Доналд Трамп у вестима ТВ мреже ABC добио 81 минут медијског простора, док је левичарски кандидат за председника САД Берни Сандерс добио 20 секунди, иако по свим анкетама Сандерс, уколико победи Клинтонову за номинацију Демократске странке, убедљиво доводи до пораза Трампа. Ипак, Трамп и Хилари су кандидати естаблишмента, па
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|43
ТЕМЕ БРОЈА: О МЕДИЈИМА медији Сандерсу и другима не дају шансу. 81 минут наспрам 20 секунди - можда је сада јасније ко су узори многим медијима на нашим просторима. Свјетски медијски простор све више заузима и руска ТВ станица „Раша Тудеј“. Пратиш ли њихово „освајање" свјетског медијског простора и мислиш ли да њихово присуство може пореметити неке устаљене шаблоне? - Џон Кери је у фебруару 2015. године у Конгресу затражио додатна средства како би се супротставили руској медијској кући РТ. „Раша Тудеј може да се чује на енглеском, да ли ми имамо еквивалент на руском?", рекао је Кери, очигледно заборавивши да се програм Гласа Америке еми-
44|
тује на руском још од 1947. године. РТ је огромна претња интересима западне елите, поготово имајући у виду да је, после BBC-а, најгледанији страни канал за вести у САД. Још у децембру 2014. године је РТ постао најгледанији канал за вести на „Јутјубу“, а на интернету је будућност телевизије. То је, свакако, добра вест за све који су жедни информација без филтера које намећу западне интересне групе. Част ми што је РТ приказао моје филмове „Тежина ланаца" и „Косово: Можете ли да замислите?" пред својих 644 милиона ТВ гледалаца, а и што ме повремено укључују у њихов програм да коментаришем дешавања на Балкану. С медијима у Србији се нешто дешава и стиче се утисак да толико кри-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
тике на рачун медијске неслободе није било ни у доба Слободана Милошевића. Шта ти о томе мислиш? - У време Милошевића је било много опозиционих медија, којима свакако није било лако да извештавају, али су постојали. Било је и језивих напада, попут убиства Славка Ћурувије и пребијања многих новинара. Таквих страхота данас, на срећу, нема, јер за разлику од бруталног приступа контроли медија деведесетих, медији се данас контролишу далеко суптилније. Ако новинар извештава супротно „уређивачкој политици" медија, изгубиће посао. Ако, пак, уредник, дозволи новинару да извештава независно, власник медија ће да отпусти уредника. Власник
медија може, наравно, да дозволи објављивање било чега, али ако се то не допадне политичкој елити, власник ће да добије упозорења у другим медијима, где ће напрасно да се објављују детаљи око разних стварних или фабрикованих афера власника и његове медијске куће. А нико од њих не жели да заврши без своје медијске куће, у затвору или егзилу. Зато политичка елита не мора да зове власнике медија, уреднике или новинаре да им говори шта смеју, а шта не смеју да извештавају. Знају они то врло добро. А кад питате политичаре на врху пирамиде нешто у вези цензуре, они кажу „Ми се не мешамо, питајте власнике медија". Да није тужно, било би смешно. Како као успјешан режисер гледаш на поплаву ријалити програма на нашим телевизијама? Да ли је позадина Фарме, Парова и сличних ријалитија, комерцијалне природе, или нешто комплексније и злокобније? -Ријалити програм је врло јефтин и профитабилан за медијске куће, односно новац који телевизија уложи у њих је далеко мањи од профита који се остварује. Мислим да је ту суштина интереса медијских компанија, јер је по питању културног и забавног програма већина телевизија одавно одустала од промовисања здравих вредности - занима их само профит. И ту може и мора да се похвали рад BBCа који има сјајан културно-забавни програм. Када опадне гледаност таквог програма, BBC разрађује стратегије како
- Џон Кери је у фебруару 2015. године у Конгресу затражио додатна средства како би се супротставили руској медијској кући РТ. „Раша Тудеј може да се чује на енглеском, да ли ми имамо еквивалент на руском?“, рекао је Кери, очигледно заборавивши да се програм Гласа Америке емитује на руском још од 1947. године. РТ је огромна претња интересима западне елите, поготово имајући у виду да је, после BBC-а, најгледанији страни канал за вести у САД. Још у децембру 2014. године је РТ постао најгледанији канал за вести на „Јутјубу“, а на интернету је будућност телевизије. То је, свакако, добра вест за све који су жедни информација без филтера које намећу западне интересне групе. да подигне интелектуалне капацитете гледалаца, не би ли повећали гледаност културног програма. Замислите сада састанак колегијума неке домаће телевизије на којем разматрају методе подизања интелектуалних капацитета њихових гледалаца. Звучи немогуће, мада би то требало да је њихова обавеза као телевизија са националном фреквенцијом. Нажалост, они користе умртвљеност српског друштва да би експлоатисали нашe најнижe страсти ради зарађивања на нама. А политичкој елити то савршено одговара, јер затупљене масе не размишљају критички, већ слушају шта им вође наређују, па уместо да издејствују да се спроводи Члан 19. Закона о радиодифузији, по којем је шунд строго забрањен, они даље вређају нашу интелигенцију реченицом „Имате даљински, увек можете да промените канал."
Ми смо потпуни аматери у погледу прављења новина. Можеш ли нам дати неки савјет како да направимо добар часопис, које грешке би требало да избјегнемо? - Нисам никад уређивао часопис, па не знам колико би моји савети били корисни, али моја водиља за успех у снимању документарних филмова је увек била идеја да се мора бити искрен према гледаоцима, да стил информисања мора бити у духу времена у којем живимо и да стваралац не сме да упадне у замку сујете и помисли да све што направи сигурно ваља само зато што је он то направио. Пре него што почнем да снимам филм, поставим себи питања „Шта људи морају да знају, а нико им не говори?" и „Како могу да их заинтересујем за то на један модеран начин, а да не прекорачим границе укуса?"
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|45
ТЕМЕ БРОЈА: О МЕДИЈИМА Да ли Вас је изненадио наш позив да нам дате интервју за први број часописа Уније студената? - Јесте. Мало медија тражи од мене било шта. То је зато што више немам неку улогу у странци, али и дијелом зато што се сматра да сам ја проскрибована личност па није добро некоме да се замјерим. Мени је драго да сте се сјетили мене, јер Унија студената је озбиљан друштвени фактор. А и као синтагма звучи добро.
Рајко Васић
„Медији су од лијека друштва постали његова болест“ -Више новинарске слободе је било у СФРЈ него данас. Каква је медијска слобода ако сваког дана газда медија може да ти каже да то не радиш или да ово радиш. Против овог пиши, а овог не дирај. Боривој Обрадовић 46|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Нисте баш прошли без посљедица када сте ономад студенте назвали онако како сте их назвали, међутим, како каже наш народ, свако зло за неко добро, од тада Вас редовно пратимо на Вашем блогу. Шта би Вам било драже, да сте остали извршни секретар СНСД-а или то што су студенти постали Ваши читаоци? - Не би ми било драго да сам остао извршни секретар, а драго ми је да ме студенти прате на блогу. То са „копилади“ је само површина, jeр је већ раније дошло до неких сукоба организационих концепција унутар СНСД. Дакле, то нема никакве везе са студентима нити са тим што сам на блогу написао. А што се тиче тих студентских протестића и данас остајем при том мишљењу. Само је требало да се прецизније изразим. Политичка „копилад“ су она група која је све то организовала, а не студенти. Погледајте само ко је, од оних староња и прдара ходао са
- Назив Авангарда је логичан. Ви већ сад идете напријед, без обзира што још студирате, јер учите најновија знања. У вашој оптици све треба да буде, и друштвене и техницистичке теме. Политикантсво, политичарење, никако. Само са једном упутом: Све мора имати два дијела. Чињенице и Ставове. студентима, па ће вам све бити јасно. Студенти су ту изманипулисани. Д...... Дроњак је то радио у служби једне странке. Студенте је искористио за јефтину политичку корист те странке. То је недопустиво. Студенте се не може подводити ни једној политичкој странци. Цијела прича није студентска већ манипулативна, од оних који желе овдје хаос, желе Мали Мајдан. Јер те симболичне сахране су на попису рецепата Џина Шарпа. А то све говори. Недопустиво је студенте користити у политичким обрачунима. Они који желе да сруше Додика и режим, имају изборе. Они који хоће да поставе неко питање морају то да ураде у Народној Скупштини, јер тамо имају опозиционе посланике. А не да студенте користе за то. Имате оригиналан стил. У којој су функцији псовке које користите у Вашим текстовима, да појачају утисак, или да се наругате лицемјерју оних који се саблажњавају на такав говор? - Ја предност дајем говорном језику. То је данас једини излаз. У распаду Југославије
дошло је и до распада језика и језичке политике. Данас о српском језику нико не води рачуна. А системи који постоје не могу да обезбиједе провођење неке језичке процедуралије и правила. Имате купљене дипломе чији власници уче дјецу и не можете очекивати да их уче како треба. Језик је веома сложена ствар. Лакше је неписменом направити атомску бомбу него слабо писменом овладати свим координатама језика. Говорни језик има кредибилитет јер је народни језик. То је темељ од кога полази свака језичка политика и свака наука о језику. А псовке су дио тог говорног језика. Ја их користим зато што су оне много више од ријечи, оне су синтагме, оне су стања и ситуације, оне су анализе и закључци. А ти лицемјери ми нису на памети. Мада је смијешно да ми свакодневно употребљавамо псовке, а кад је неко напише то је недопустиво. Укупан стил мог писања је посљедица мог ослобођења. Од новинарства, од политике, од система. Ја сам у стању „БМК“. „НЈННЗ“. Нисам никоме дужан, а није нико ни мени. Могу да радим шта хоћу. И језик ми у томе помаже. Јер, је
језик једна од првих и с муком освојених људских слобода. Није слобода бити геј. Слобода је створити језик. И користити га. То и ви, Студенти, имајте на уму. Није слобода изаћи на улицу са „усраним“ плаћеним противрежимлијама. Слобода је стећи и стално стицати знања да сутра можете да мијењате свијет. Били сте први министар за информисање у Влади Републике Српске. Сада нема тог министарства, мислите ли да би га требало вратити? - Министарство би требало вратити, јер би то помогло да се медијска и новинарска структура заштити и боље организује. И да се извуче испод смрдљивих сећија Сарајева и „странаца усранаца“. Али, прије тога би требало, овдје, у Републици Српској, промијенити много што је сада готово немогуће. Према томе, ни министарство не би имало никакву сврху. Министарство су укинули странци, наредили су. Ја нисам хтио да потпишем унитарну ТВ и зато сам, да не наштетим Влади, поднио оставку. Да сам потписао, њима би министарсто још једно вријеме било добро и прихватљиво. Изузев РТРС-а, сви медији у Републици Српској су приватни. Да ли је приватизација допринијела слободи медија и какав је уопште Ваш став о медијској слободи, да ли то постоји игдје у свијету? - Приватизација у јавним
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|47
ТЕМЕ БРОЈА: О МЕДИЈИМА пословима, чак иако је обично одвожење смећа у питању, контрапродуктивна је. Држава има своје функције или је нема. То је пројекат странаца, збигњева и финансијерских територијалиста, натоваца и бриселаша, у сврху свеопште дерегулације друштва и уништавања нација, држава, друштва, сфере. Кад извршите дерегулацију онда можете да владате на ефикасан, а јефтин начин. Уз помоћ неколицине туземних примитиваца. Шта значи приватизација медија ако неке новине купи „кркан“ или телевизију направи неко ко нема везе са том дјелатношћу, а није се потврдио ни у друштвено корисном раду, нема друштвених референци. Приватизација је угушила Новинарство. Нема више Новинара. Још се неки изузеци држе на површини. Угушила је и слободу медија. Више новинарске слободе је било у СФРЈ него данас. Нема простора да то образложим. Каква је медијска слобода ако сваког дана газда медија може да ти каже да то не радиш или да ово радиш. Против овог пиши, а овог не дирај. У тој ситуацији опште трулежи не помаже ни то што је РТРС државни, и он потпада под тај просјек и постаје све безвреднији. Генерално, медији су овдје сумрак људске заједнице. Они су изгубили своју улогу „голуба писмоноше“. Јер, голуб је дошао у ситуацију да пише поруке које носи и да их, неколико пута током лета мијења. Медији данас служе да се нешто не објави, а не да се нешто објави. 48|
Какву бисте дијагнозу дали за наше медије? - Медији су од лијека друштва постали његова болест. Њима треба лијек, али тога лијека, нажалост, нема. Медији могу бити ефикасно средство политичарима, уколико знају да их користе. Мислите ли да иједна политичка партија код нас зна да се користи медијима, имају ли осмишљене наступе у медијима са јасно постављеним циљевима? - Мало је странака и политичара који уоште схватају шта су медији, јавност, стратегија јавног иступа, па је још мање оних који знају да користе медије, односно да воде политику иступања у медијима. То доказују и они из позиције и из опозиције. „Савез за промјене“ пише писмо Телекому Србија зато што се усељава у „Пицину Стаклару“ и позива Владу и Вучића да нешто ураде. Некад ме је срамота како се „усере“ опозиција. Истовремено, Додик, кад добије напад „телевизионарства“, без икакве потребе у кратком року десетак пута виси на телевизијама. Као што је то било уз Дан Републике. Додик не мора све да зна, али је неко требало да му каже да неколико недјеља прије и послије Дана Републике не треба да „виси“ на телевизијама. Јер, Дан Републике је довољно јака јавна чињеница. Само је питање зашто Додик нема медијски стратешки Тим и да ли га уопште жели. Страначки и инокосни политички иступ у медијима
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
треба гледати као прецизно вођен процес током једног мандата. Наш часопис ће имати назив „Авангарда“. Како Вам се то чини и шта мислите да би требало да буде заступљено у садржају да бисмо оправдали тај назив? - Назив Авангарда је логичан. Ви већ сад идете напријед, без обзира што још студирате, јер учите најновија знања. У вашој оптици све треба да буде, и друштвене и техницистичке теме. Политикантсво, политичарење, никако. Само са једном упутом: Све мора имати два дијела. Чињенице и ставове. Послаћемо Вам примјерак нашег часописа. Можемо ли очекивати осврт на наш часопис на Вашем блогу? Радо ћу написати неки осврт на блогу. Али, немојте од крвника очекивати машнице.
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАКОНИ/СТРАТЕГИЈЕ
Министар просвјете и културе о приједлогу новог закона о високом образовању
Из фазе увођења основних принципа „Болоње“, улазимо у фазу увођења система квалитета Александар Форца и Ратко Савић
50|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
У
скупштинској процедури ускоро би требало да се нађе нови закон о високом образовању. У расправи која је вођена прије дефинисања приједлога закона, највише су експонирани приједлози који се односе на потребу унапређења квалитета високог образовања. Шта ће од тих приједлога бити уврштено у нови закон, да ли је било притисака, да ли „Болоња“ и даље остаје орјентир, нека су од питања на које нам је одговор дао ресорни министар др Дане Малешевић Нови текст Закона о високом образовању улази у посљедњу фазу своје израде прије законодавне процедуре. Колико сте задовољни с оним с чим идете у законодавну процедуру? - Нацрт Закона о високом образовању је и у завршној фази израде. Новим законом су предложена одређена рјешења која представљају реформе у области високог образовања. Сва предложена рјешења имају за циљ подизање квалитета у области високог образовања. Прешли смо из фазе увођења основних принципа болоњског процеса у фазу увођења система квалитета у високо образовање у Републици Српској и то је и основна димензија новог Закона о високом образовању. Још увијек трају консултације са јавним високошколским установама, а крајем мјесеца очекујемо да оба јавна универзитета одрже сједницу сената на којој ће утврдити своје коначне приједлоге и сугестије на текст нацрта закона о високом образовању и доставити их Министарству, како би радна група могла припремити коначан текст нацрта закона и упутити га у даљу процедуру. Мислите ли да су овим новим текстом отколоњени сви недостаци тренутно важећег закона? -У сарадњи са академском заједницом радимо на томе да
буду отклоњени. Важећи Закон о високом образовању има одређене правне празнине које су високошколске установе тумачиле на различите начине. Долазили смо у ситуацију да се у истој ствари поступа на различите начине на различитим високошколским установама. Такође, то је доводило до правне несигурности, како у случајевима остваривања права и обавеза студената и академског особља, тако и функционисања органа високошколске установе, лиценцирања студијских програма, финансирања и других питања од значаја за рад високошколских установа.
Наравно. С обзиром да смо имали четири измјене и допуне важећег закона, сигурно је да су анализе одредаба вршене свакодневно у току петогодишње примјене важећег закона. Важећи Закон о високом образовњу усвојен је 2010. године, а након тога су усљедиле четири измјене и допуне овог закона у сарадњи са академским особљем, руководством високошколских установа, студентима, али и привредним сектором који је битна карика у овом процесу. Све то нас је опредијелило да започнемо израду новог Закона о високом образовању.
Шта сматрате да је највећа предност новог закона? - Новим законом ћемо пооштрити услове за лиценцирање високошколских установа и студијских програма, али и прецизно дефинисати врсте студија, академске и струковне, и могућност њиховог извођења на универзитету и високој школи. Нови закон предвиђа увођење обавезног поступка акредитације установа и студијских програма, рационализацију испитних рокова и броја испита по семестру и укидање апсолвентског стажа с циљем да се повећа ефикасност студирања, увођење категорије самофинансирајућег студента и др. Да ли је изради новог закона претходила анализа тренутно важећег закона?
Сматрате ли да смо беспотребно остали на курсу примјене Болоњског про-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|51
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАКОНИ/СТРАТЕГИЈЕ цеса, иако је она на конференцији Савјета Европе у Јеревану прошле године означена као промашен пројекат? - Не бих се сложио. У Јеревану је представљен документ о ревизији Болоњског процеса и констатовано да је Бoлoњски прoцeс примjeр успjeшнe мeђурeгиoнaлнe сaрaдњe кojу другe рeгиje свиjeтa пoсмaтрajу сa вeликим интeрeсoвaњeм. Закључено је да је у прoтeклих 15 гoдинa Бoлoњски прoцeс дoвeo дo изгрaдњe глaвних стубoвa еврoпскoг прoстoрa висoкoг oбрaзoвaњa које треба и даље развијати. Подсјетићу да је донесен Зajeднички oквир, кojи укључуje свeoбухвaтни Oквир квaлификaциja EHEA, зajeднички систeм бoдoвaњa (ECTS) и зajeдничкa нaчeлa зa рaзвoj учeњa усмјереног нa студeнтa. Изграђени су Eврoпски стaндaрди и смjeрницe зa oсигурaњe квaлитeта, зajeднички рeгистaр aгeнциja зa oсигурaњe квaлитeта, зajeднички приступ признaвaњу, зajeдничкo тиjeлo и мeтoдoлoгиja oдрживих дoстигнућa кoje су изрaдилe eврoпскe висoкoшкoлскe устaнoвe, затим низ заједничких алата као што су: Вoдич зa кoрисникe ECTS-a, Дoдaтaк диплoми и Лисaбoнскa кoнвeнциja o признaвaњу
52|
висoкoшкoлских квaлификaциja у eврoпскoj рeгиjи. Да ли сте задовољни доприносом који су студенти дали приликом израде новог закона с обзиром да знамо да су се оглашавали преко званичних студентских тијела о преднацрту закона? - Студенти су редовно учествовали на свим састанцима радне групе и давали своје приједлоге и сугестије које су се, углавном, односиле на права и обавезе студената. У сталном смо контакту са представницима студентских представничких тијела и Уније студената и уважавамо све њихове приједлоге и сугестије које имају за циљ подизање квалитета у области високог образовања, не само када је ријеч о Закону о високом образовању, него и другим законским и подзаконским актима које ми припремамо. Колико сте Ви као министар и радна група која је радила закон, били изложени притисцима и критикама појединаца који имају велики утицај на високо образовање и да ли сте им подлегли? - Приликом израде сваког закона у свим политичким и правним системима постоје одређене интересне заједнице које покушавају да уграде рјешења која су у њиховом личном интересу. С обзиром да је основна димензија овог закона квалитет у високом образовању, могу одговорно рећи да нисмо подлегли притисцима који су долазили са стране. Критике
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
су, наравно, добродошле, и све смо их разматрали, али у нацрт закона о високом образовњу су уврштене и биће уврштене само оне које воде ка квалитету у високом образовању. Да ли су по Вашем мишљењу процедуре за оснивање и лиценцирање високошколских установа требало да буду строжије? - Новим законом су пооштрене процедуре, али не са циљем да онемогућимо њихово даље оснивање, него да оснивамо оне које су заиста потребне Републици Српској и с циљем достизања квалитета новооснованих студијских програма. Мишљења сам да ћемо ово, поред оштријих процедура, постићи и доношењем мреже високошколских установа и студијских програма, што је предвиђено овим нацртом. Сматрате ли да би кодекс закона који би објединио основно, средње и високо образовање допринио бољем систему образовања у Републици Српкој? - Мишљења сам да се побољшање система образовања не може доводити у везу са начином систематизовања правних аката, у овом случају закона, а напомињем да наш правни систем не познаје овакве кодексе. Оно што је у овом случају битно јесте да су основно, средње и високо образовање под ингеренцијом једног министарства, а сви прописи који се раде се усклађују. Дакле, не може се десити да прописи из средњег образовања нису усаглашени са онима из високог и обрнуто.
У
Извор: www.ues.rs.ba
Универзитет у Источном Сарајеву – како оцјењују понуђени текст новог закона о високом образовању
Закон треба да иде у правцу главних болоњских принципа „Нови закон ће свакако унаприједити високо образовање, али се морају увести јачи механизми за праћење примјене закона, те јасна контрола и надзор над радом високошколских установа“. Студентски парламент УИС
ниверзитет у Источном Сарајеву био је укључен у израду текста новог закона о високом образовању. С обзиром на велика очекивања од новог закона, жељели смо да сазнамо шта на понуђени текст кажу представници овог универзитета, чиме су задовољни, а чиме нису. Тим поводом разговарали смо с проф. др Ранком Божићковићем, проректором за наставу и људске ресурсе на УИС, који је за наш часопис рекао да је јавна расправа на овом универзитету дала слику размишљања дијела запослених и студената. Наиме, проректор Божићковић истиче да је стекао слику да дио наставног особља није за промјену кључних одредаба Закона, односно да се залажу за статус кво. Он нам је, такође, рекао да се надају да ће до израде коначног текста бити уклоњени одређени недостаци на које је указано у оквиру јавне расправе. «Сматрам да коначни текст закона треба да иде у правцу главних болоњских принципа, а то је интегрисани универзитет, квалитет наставно-истраживачког процеса, квалитет услова боравка студената на високошколским установама и студентског стандарда уопште», појашњава професор Божичковић. Највећим напретком у односу на важећи закон о високом образовању, професор Божићковић сматра то што је предложеним текстом новог закона направљена децидна разлика у академским и струковним студијама, што је предвиђено доношење мреже високошколских установа, што је повећан проценат стално запослених наставника што је један од критеријума приликом
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|53
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАКОНИ/СТРАТЕГИЈЕ оснивања високошколске установе, као и то што су измијењени услови избора и напредовања наставног особља и што је предвиђена обавезна, а не као до сада, добровољна акредитација студијских програма. Професор Божичковић се осврнуо и на досадашњу примјену «Болоње», наводећи да нисмо остали досљедни изворним болоњским документима и да се након десетогодишње примјене уочава тенденција ка враћању нашим традиционалним начинима студирања. «То се види, нарочито, на концепту и улози интегрисаних универзитета и у дијелу компетенција и услова за избор наставног особља, што сматрам да није добро», појашњава професор Божичкови. На наше питање да прокоментарише закључке конференције у Јеревану, професор Божићковић је рекао да сматра исправним стајалиште да се болоњски систем не може буквално пресликати на сваку земљу. «Сама чињеница да, од важења постојећег закона па до данас, нисмо успјели да остваримо кључне принципе „Болоње“ који се односе на наставно-научни процес, даје ми за право да је закључак конференције Савјета Европе у Јеревану био у праву. Сматрам да овај дио Европе има своје специфичности, нема развијену привреду као Европа, то и потпуна примјена образовног система европских земаља не може се у потпуности пресликати на наше просторе. То значи да су у будућности неизбјежне неке модификације образовног система», појашњава професор Божичковић. Од проректора за наставу 54|
на Универзитету у Источном Сарајеву смо тражили да прокоментарише и приједлог у понуђеном тексту новог закона, према коме ће, по завршетку прелазног рока примјене новог закона, упис у наредну академску годину бити могућ само са 60 ECTS бодова. У вези с тим, професор Божићковић нам је рекао да је то, поред осталог, један од основних предуслова да се студент идентификује у наставно-научном процесу, додајући да присуство свим облицима наставног процеса и провјерама знања олакшава студентима савладавање наставног градива, што онда подразумијева и то да ће студент лакше положити испит. У вези с овим, професор Божичковић је навео и то да су анализе показале да су студенти који преносе бодове, претежно мање присуствовали предавањима и мање учествовали у настави. «Присуство повећавају, прије свега, квалитет наставе и модалитети провјере знања студената, интерактивна настава итд. Поред тога, опредјељеност самог студента да се идентификује у процесу наставе је свакако од великог значаја», појашњава професор Божичковић. На наше питање да ли пооштравање критеријума према којима се може постати асистент тек послије завршеног другог циклуса студија, сматра оправданим с обзиром на мањак сопственог кадра. Професор Божичковић је указао да то, иако тако изгледа, не сматра пооштравањем критеријума. «У свим процесима рада се дижу стандарди и предуслови да би неко могао обављати неки посао, па и посао асистента. Студенти са завршеним другим
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
циклусом су се већ опредијелили да се баве науком и наставно-научним радом, имају веће педагошке и дидактичке способности, што је један од предуслова за квалитетно држање наставе», појаснио нам је. С обзиром на залагање Уније студената за то да буду пооштрени критеријуми код давања лиценци високошколским установама, као и да буде уведено обавезно релиценцирање, професора Божићковића смо питали сматра ли да су законске процедуре за лиценцирање морале бити строжије. У вези с тим, он каже: «Да, наравно. Али, и постојећи закон је то доста добро регулисао. Већи проблем је био у примјени одређених чланова Уредбе која регулише ову област. Колико се сјећам, приједлог Савјета за високо образовање и квалитет РС је тражио да се уведе обавезан модел провјере услова испуњености за рад високошколских установа и студијских програма након четворогодишњег рада. Право за овакво мишљење Савјета је заснивано у чињеници да поједине високошколске установе током свога рада губе основне услове за рад, иако су их испуњавали у моменту добијања лиценце. То се посебно односи на испуњеност услова у вези с наставним кадром и њиховим компентенцијама за рад.» На крају, професор Божићковић нам је рекао да свакако очекује да ће нови закон унаприједити високо образовање, али да се морају увести јачи механизми за праћење примјене закона, те јасна контрола и надзор над радом високошколских установа.
Приједлог стратегије развоја образовања у Републици Српској
Развој високог образовања – шта предлажу студенти? Указали смо да је бар једна од мјера која би допринијела већој ефикасности студирања, требало да се односи на наставне планове и програме, односно уколико студенте усклађујемо са „Болоњом“, требало би са „Болоњом“ ускладити и број испита и организацију факултета (доступност професора, библиотека и др). Зоран Граховац и Боривој Обрадовић
Н
еколико мјесеци траје расправа о приједлогу стратегије развоја образовања у Републици Српској, којом је обухваћено и високо образовање. Такође, Универзитет у Бањој Луци припрема стратегију развоја Универзитета у наредних пет година. У изради оба документа укључена је и Унија студената Република Српске. Министарство просвјете и културе је на адресу Уније студената недавно доставило стенограм расправе о приједлогу нове стратегије, која је вођена у Народној скупштини Републике Српске, с молбом да им у контексту те расправе доставимо наше мишљење. Такође, Универзитет нам је доставио захтјев да дамо наш приједлог за дио стратегије Универзитета који би требало да се односи на студенте и студирање. Суштину приједлога Уније студената у вези са новом стратегијом развоја образовања чини залагање за унапређење
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|55
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАКОНИ/СТРАТЕГИЈЕ квалитета високог образовања. Посебно смо инсистирали на пооштравању критеријума за лиценцирање високошколских установа, увођењу обавезе релиценцирања и рангирању факултета према утврђеним критеријумима квалитета. Све то је споменуто у стратегији, међутим сматрали смо да би све требало да буде јасније и конкретније, те смо ресорном министарству упутили додатне приједлоге у контексту дискусије народних посланика.
како је могуће да је факултет на коме један професор држи толико предмета добио лиценцу и чиме се правда чињеница да једном добијена лиценца вриједи за сва времена без обавезе релиценцирања? Поред залагања за пооштравање критеријума код лиценцирања и за увођење релиценцирања и то сваке три године, поново смо истакли да бисмо жељели да буде преузета пракса из Словеније и да дозволе за рад нема без акредитације, дакле
Као очит примјер слабости у високом образовању, навели смо недавну изјаву у медијима власника једног приватног факултета, који је саопштио да је „професор“ на његовом факултету, који је још повезан и са афером фалсификовања доктората, држао предавања из чак осам предмета. У вези с тим, питали смо како је могуће да је факултет на коме један професор држи толико предмета добио лиценцу и чиме се правда чињеница да једном добијена лиценца вриједи за сва времена без обавезе релиценцирања? Министарство смо обавијестили да смо сагласни с примједбама народних посланика које се односе на лош квалитет високог образовања, додавши да, према нашем мишљењу, стратегијом нису дате смјернице за рјешавање кључних проблема. Као очит примјер слабости у високом образовању, навели смо недавну изјаву у медијима власника једног приватног факултета, који је саопштио да је „професор“ на његовом факултету, који је још повезан и са афером фалсификовања доктората, држао предавања из чак осам предмета. У вези с тим, питали смо 56|
не само без формалних услова, већ и без прописаних стандарда квалитета. С обзиром да је квалитет кључни у дијелу стратегије који се односи на високо образовање и да је на тај сегмент упућено највише примједби и приједлога, предложили смо компромисно рјешење да се стратегијом предвиди да ће у 2016. години бити донесен посебан план унапређења и обезбјеђења квалитета у високом образовању. Навели смо да би тим планом, поред онога на шта су указали народни посланици, као и наших приједлога, требало дати одговоре
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
на сва отворена питања, као нпр. како ћемо се заштити од диплома из Широког Бријега или са универзитета у Брчком; да ли професори запослени на јавним универзитетима могу да предају и на приватним факултетима; колики је максималан број предмета које може да предаје један професор; колики је максималан број обавезних уџбеника чији аутор може да буде један професор итд. Реаговали смо на предложене мјере којима би требало допринијети већој ефикасности студирања и изразили наше неслагање с тим да се све мјере односе само на студенте (немогућност преноса испита, веће школарине за понављаче и сл.). Навели смо да док год на јавним факултетима само 1/3 студената успјева да заврши студије у року, а на медицини и техничким факултетима и мање од тога, не можемо прихватити да су само студенти одговорни за недовољну ефикасност студирања. Указали смо да је бар једна од мјера која би допринијела већој ефикасности студирања, требало да се односи на наставне планове и програме, односно уколико студенте усклађујемо са „Болоњом“, требало би са „Болоњом“ ускладити и број испита и организацију факултета (доступност професора, библиотека и др). Обавијестили смо Министарство да подржавамо дискусију народног посланика који је указао на потребу развијања одређених компетенција код студената, опште и информатичке писмености и познавања страних језика, прије свега. У вези с тим, предложили смо Министарству да текст стратегије допуне нашим приједлозима које смо упутили
и Универзитету у Бањој Луци како би били уграђени у стратегију развоја Универзитета. Нашим приједлогом је обухваћено шест активности. Први приједлог се односи на потребу развијања облика неформалне едукације на универзитетима и успостављање везе са формалним образовањем кроз систем евалуације и вредновања. То смо образложили тиме да тржиште непрестано намеће потребу за новим вјештинама и способностима које се, углавном, не стичу традиционалним формалним образовањем. У вези с тим, нагласили смо да је потребно студентима обезбиједити да у току студија, а у оквиру универзитета, могу да савладају додатне вјештине и способности што би им омогућило лакше запошљавање и личну сатисфакцију, а универзитету може да буде извор прихода и могућност за бољу искориштеност кадровских и материјалних ресурса. Конкретно смо предложили да би нерфомалном едукацијом требало обухватити основне компетенције: а) владање компјутерским вјештинама (посебно прилагођено конкретним струкама); б) знање страних језика (катедре за стране језике могу да организују курсеве за студенте); в) Предузетничке способности (у формалном образовању ове компетенције углавном стичу студенти економије, а требало би да их бар у елементарној форми посједују сви студенти и да на тај начин побољшају изгледе за проналазак посла); г) социјалне вјештине, као што су комуникационе способности, култура изражавања,
толеранција (Поразна је чињеница да велики проценат студената не владају правописом, да не знају да напишу пословно писмо, да немају никаква искуства у вези са комуникацијским техникама итд. Овај недостатак може да буде превазиђен организовањем разних облика неформалне едукације која би била доступна свим студентима. Курсеве могу да организују нпр. Факултет политичких наука, катедра за српски језик и књижевност и др.). Посебно смо нагласили да је важно да буде обезбијеђена адекватна евалуација таквих знања кроз тестове и практичне вјежбе, као и да буде обезбијеђено вредновање тако стечених компетенција, нпр. кроз развијање система акредитације неформалног образовања. Други приједлог се односи на потребу обезбјеђења системске подршке најуспјешнијим студентима, односно да високо образовање буде оријентисано према успјеху, а не према просјеку. Предложили смо да универзитети донесу планове подршке најуспјешнијим студентима како би сви ресурси били на располагању онима који су најбољи. Предложили смо, такође, да у обје стратегије буде уграђена обавеза укључивања студената у све научноистраживачке пројекте који се реализују у оквиру универзитета, те да универзитети сваке године финансирају бар један научноистраживачки пројекат чији би носиоци били студенти. Међу приједлозима Уније студената је и обезбјеђење развоја спорта и физичке културе међу студентима. У вези са овим приједлогом
навели смо да појам студентски стандард, у правилу, подразумијева студентске домове и мензу, а требало би да је више од тога и да се више фокусира на креирање слободног времена студената. Коришћење слободног времена за бављање спортом било би вишеструко корисно, прије свега ради промоције здравих стилова живота. Сугерисали смо да би ову активност било могуће реализовати кроз пројекат који би требало повјерити факултету за спорт (студентима завршне године то би чак могло да буде и пракса). Са истим мотивом смо предложили да се стратегијом предвиде и активности које би подразумијевале доступност културних садржаја студентима. За ову активност смо, такође, сугерисали да буде реализована кроз пројекат који би био повјерен умјетничким академијама (нпр. да се организују културне вечери; курсеви сликања и глуме; курсеви гитаре и сл.). На крају, наш шести приједлог који је уско повезан са студентским стандардом, односи се на подршку студентским часописима. Предложили смо конкретно да би, с циљем јачања студентског идентитета и креативних потенцијала, универзитети, заједно с ресорним министарством, требало да обезбиједе финансијску подршку за ову врсту студентске активности. Наше приједлоге смо упутили на надлежне адресе. Надамо се да ће већина приједлога бити уврштена у стратешке документе.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|57
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАКОНИ/СТРАТЕГИЈЕ
М
Нацрт Закона о студентском организовању
Студентско организовање први пут ће бити уређено јединственим законом Неђо Малешевић
58|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
инистарство просвјете и културе је, на иницијативу Уније студената РС, покренуло процедуру за писање првог закона о студентском организовању у Републици Српској. Сходно томе именована је комисија која је била задужена да дефинише текст закона. У састав ове комисије ушли су представници надлежног министарства, оба јавна универзитета, савјета за развој високог образовања и представник студента. Сада, једини пропис којим је детаљније образложено студентско организовање је Закон о Унији студената Републике Српске из 2009. године. Из самог назива овог закона, јасно је да му је у фокусу Унија студената, због чега имамо ситуацију да се за друге облике студентског организовања мора посезати за законом о високом образовању или законом који уређује удруживање грађана. Текст посебног закона којим ће бити уређено студентско организовање, тренутно је у форми нацрта. Нацртом овог закона обухваћени су облици студентског организовања у Републици Српској, њихово оснивање и положај, надлежности, организација и начин финансирања, трајање мандата, те начин избора и разрјешења органа управљања и међусобни односи између различитих облика студентског организовања. Као и до сад, чланство у студентским организацијама је добровољно и забрањена је свака дискириминација студената по било ком основу. Нема промјена ни код организовања савеза студената на факултетима, с тим да је јасније дефинисано која организација може да носи тај назив, а која не, чиме ће бити могуће превазићи проблеме које сада има-
мо када у оквиру једне организационе јединице постоје двије организације са истим називом. Студентски парламенти у оквиру универзитета, такође, остају облик студентског организовања и то као студентска представничка тијела, те Унија студената као кровна студентска организација на нивоу Републике Српске. Тања Ђаковић из Министарства просвјете и културе РС (начелник Одјељења за студентски и ученички стандард), за наш часопис је изјавила да је, поред потребе јединственог регулисања студентског организовања, један од циљева овог закона то да се одреди ко су и шта су студентска представничка тијела, а код других студентских организација да се пропишу области у којима те организације могу да дјелују да би могле да носе назив студентска организација. „Студентска представничка тијела у смислу овог закона су студентски праламенти високошколских установа (представничко тијело студената на високошколској установи) и Унија студената Републике Српске (асоцијација студентских представничких тијела свих високошколских установа Републике Српске). Oснoвнa улoгa студeнтских прeдстaвничких тиjeлa je дa прeдстaвљају и заступају интересе студената, како код доношења одлука у органима управљања у организационим јединицама и високошколским установама, тако и код креирања прописа из области високог образовања и студентског стандарда на републичком нивоу“, појашњава Тања Ђаковић. Она је објаснила и то да друге студентске организације могу да имају тај статус уколико дјелују у оквиру области које прописује закон, а то су, између осталих, области остваривања и заштите
права и интереса студената, заштита здравља и промоција здравих стилова живота студената, унапређење друштвеног живота студената, повећање мобилности и промовисање волонтерске културе међу студентима. Тања Ђаковић нам је појаснила и то да је нацртом закона предвиђена обавеза Министарства просвјете и културе да води регистар студентских организација што ће омогућити да се у сваком моменту има јасан преглед активних студенстких организација, да се прате и суфинансирају њихове активности, да се имају информације о промјенама руководства у свакој од њих. „Студенти на овај начин добијају уређен систем који им пружа могућност да се укључе у стварање бољих услова студирања у Републици“, наглашава Тања Ђаковић. Доношење овог закона први су иницирали представници Студентског парламента Универзитета у Бањој Луци. Давид Латиновић, пoтпредсједник овог студентског представничког тијела каже да су, прије свега, задовољни тиме што је иницијатива прихваћена и да очекују да ће приједлог закона понудити најбоља рјешења. „Било је потребно уредити студентско организовање јединственим законом, што је свакако боље и практичније него како је сада. Поред тих, за некога можда формалних разлога, истакао бих и то да студенти, од којих се очекује да буду авангардни, прије свега би требало да покажу спремност да уреде своју организацију и да свој рад учине потпуно јавним и доступним свакој врсти контроле“, рекао је Латиновић, изразивши увјерење да ће закон, од нацрта до приједлога, бити још побољшан.
Радомир Јеркић, предсједник Савеза студената Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, сматра да је нацрт закона добар. Он у први план истиче то што ће закон објединити све видове студентског организовања и уредити односе, оквир дјеловања и на неки начин признати легитимитет свим студентским организацијама које испуњавају услове. Такође, истакао је да мисли да ће од овог закона студентске организације имати велику корист, уколико буду искористиле све што нуди закон и то артикулисале за побољшање услова студирања, студентског стандарда итд. Јеркић сматра да би у тексту нацрта закона требало урадити и одређена побољшања, прије свега код дефинисања области у којима могу да дјелују студентске организације. „Мислим да би требало додати већи оквир дјеловања за све студентске организације, као на примјер, спорт, научноистраживачки рад, издавачка дјелатност итд,“ појаснио је. Александар Главаш, предсједник Студентског парламента УИС, нам је рекао да Студентски парламент Универзитета Источно Сарајево ни до сада није био у статусу невладине организације, „него једино легитимно студентско представничко тијело потврђено Законом о високом образовању и Статутом Универзитета“. У вези с тим он каже да не види потребу за доношењем посебног закона, односно да искључиви значај овог закона види у томе да ова област буде регулисана на једном мјесту. „Став Студентског парламента Универзитета у Источном Сарајеву је да је закон тренутно непотребан ако се узме у обзир важећи Закон о Унији студената Републике Српске, али и то да је у
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|59
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: ЗАКОНИ/СТРАТЕГИЈЕ припреми нови закон о високом образовању. На јавној расправи, представници студената Универзитета у Источном Сарајеву су изнијели низ конкретних примједби које се односе на дискриминацију студената у предложеном изборном постпуку, те на техничке потешкоће које би биле проузроковане предложеним нацртом“, рекао је Главаш. Говорећи о примједбама које су имали на нацрт Закона о студентском организовању, Главаш је, између осталог, навео одредбу према којој се за функције у студентским организацијама могу кандидовати само студенти који нису обнављали ниједну годину, јер сматрају да је то у колизији са другом законском одредбом према којој је забрањена свака врста дискриминације студената по билом ком основу. Такође, противе се и ограничавању мандата предсједника студентских организација јер се тиме, како каже, директно утиче на изборе студената, који би требало да остану аутономни. Примједбе Студентског парламента УИС односе се и на предложену дужину мандата предсједника, односно они се залажу да мандат траје двије, а не једну годину, те да се у том погледу усклади трајање мандата чланова парламента и предсједника. Кад је ријеч о Унији студената, нема примједби на то да мандат предсједника те асоцијације траје једну годину, али се залажу да законом буде прописано да се предсједник Уније бира сваке године из реда представника студената са другог универзитета. Министарство просвјете и културе анализира резултате јавне расправе, након чега ће утврдити коначан приједлог закона.
60|
Машински факултет Универзитета у Бањој Луци
Јединство теорије и праксе Студенти Машинског факултета након завршеног студија без проблема се запошљавају у домаћој привреди, али и у предузећима у иностранству. Проф. др Дарко Кнежевић, декан Машинског факултета
О
бразовни процес је у Републици Српској доживио дисконтинуитет због промјене друштвено-економског система, распада бивше државе и рата на овим просторима. Као резултат тих промјена дошло је до јачег истицања недостатака у нашем образовном систему, који се огледају у: енциклопедијском приступу (студенти се усмјеравају у значајној мјери на механичко памћење и репродуковање чињеница, а мање на развијање критичкоаналитичких способности) и
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
недостатку етичке подлоге (која се огледа у неповезивању интелектуалних знања и способности са етичким постулатима). Образовном систему у Републици Српској се није придавало довољно пажње у периоду од краја рата на овим просторима, па до данас, иако је свима јасно да без квалитетног и образованог кадра нема развоја друштва, и иако сви знамо да су људи главни ресурс у свим развијеним друштвима. Развијене земље сматрају образовање националним
приоритетом и примјењују оне стратегије развоја образовања и васпитања које највише доприносе економском, привредном, социјалном и културном развоју њихових заједница. Као резултат интереса развијених земаља Запада, у првом реду САД-а, од 2007. године образовање се и код нас одвија по принципима Болоњске декларације. Образовање по принципима Болоњске декларације подразумијева скраћивање образовног процеса уз стицање уско специјализованих знања и вјештина, тако да се свршени студенти што брже укључују у радне процесе (првенствено у привреди). Примјена ових принципа код нас је довела: до стварања интегрисаног Универзитета, гдје су факултети у потпуности изгубили правни субјективитет; до формулације законских рјешења која су често требало да задовоље интересе појединаца, а на уштрб заједнице; до креирања наставних планова и програма код којих је тежиште на примјењеним а не на фундаменталним наукама; и до задржавања стечених (старих) навика наставног особља у новом систему високог образовања. Као посљедица оваквог система високог образовања и организације јавних универзитета дошло је до смањења квалитета знања и компетенција свршених студената. Имајући у виду све наведено, на Машинском факултету у Бањој Луци смо у претходне три године спровели низ активности, често и уз велике отпоре, које би требало да образовни и научи процес на Факултету дигну на виши ниво: • Развили смо сарадњу са привредним субјектима из
Примјена ових принципа код нас је довела: до стварања интегрисаног Универзитета, гдје су факултети у потпуности изгубили правни субјективитет; до формулације законских рјешења која су често требало да задовоље интересе појединаца, а на уштрб заједнице; до креирања наставних планова и програма код којих је тежиште на примјењеним, а не на фундаменталним наукама; и до задржавања стечених (старих) навика наставног особља у новом систему високог образовања. Као посљедица оваквог система високог образовања и организације јавних универзитета дошло је до смањења квалитета знања и компетенција свршених студената. области металског сектора; • Интензивирали смо сарадњу са средњим техничким школама са циљем да им помогнемо у креирању квалитетнијих наставних планова и програма и да пренесемо знања професорима средњих школа везана за савремене технологије; • Извршили смо реформу наставних планова и програма на Машинском факултету и промијенили систем образовања са 3+2+3 на 4+1+3, првенствено због препорука из привреде; • Интензивирали смо рад на међународним и домаћим научним и стручним пројектима; • Подстичемо студенте на већу сарадњу и дружење са студентима других машинских факултета и као резултат су организоване и финансијски помогнуте посјете наших студената Машинском факултету у Београду (у марту ће бити организована
посјета и Машинском факултету у Нишу), посјета Факултету у Требињу и посјета студената из Ниша нашем Факултету; Машински факултет у Бањој Луци омогућава својим студентима да стекну квалитетно теоријско знање из фундаменталних наука, али и да стекну практична знања и вјештине у врхунски опремљеним лабораторијама на Факултету и обављајући обавезну праксу у предузећима. Наши студенти након завршеног студија без проблема се запошљавају у домаћој привреди, али и у предузећима у иностранству. Такође, значајан број студената наставља студије на другом и трећем циклусу у иностранству, постижући веома добре резултате. Све то показује да диплома која се стекне на Машинском факултету Универзитета у Баљој Луци има велику вриједност за свакога ко ју стекне.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|61
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: БОЛОЊА
Интервју са проф. др Татјаном Дуроњић, професорицом информационих наука на Факултету политичких наука
Оживјетити питање: Колега, шта ви мислите? Милица Ного
62|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
К
ао једна од омиљених професорица на Факултету политичких наука, професорица Татјана Дуроњић за „Авангарду“ говори о духу новог образовања, о потреби развијања повјерења и иницијативе унутар академске групе професора и студената, присјећа се времена у којима су се имена професора памтила као и њихова предавања, када су универзитети били храмови знања, а не простори експериментисања, када је било важно колико много, а не колико мало читате. Професорка истиче да би професори требало да прихвате нови дух времена који тражи брзо прилагођавање, непрекидно усавршавање и свестрану иницијативу и интеракцију, а студенти да диплому желе као награду за свој развој, а не као циљ сам по себи. И поручује: свијет је постао динамично мјесто које тражи академску иницијативу друге врсте.
Можете ли нам направити аналогију времена када сте Ви били студент са данашњим временом када сте у улози професора? - Често ми се чини да је готово немогуће поредити та два времена с обзиром на то да се много тога структурално и организационо промијенило на простору високог образовања. Промијенила се академска група професора и академска група студената. Академска група студената је доста проширена, јер критеријуми и уписна политика иду на руку просјечним, па и испод просјечним студентима. У претходном образовању оцјена „5“ или било која друга оцјена, немају исту вриједност чак и кад су добијане у истим образовним институцијма. Континуирано повећање броја студената прилично је утицало и на квалитет предавања, односно на концепт припреме академске групе. У вријеме кад сам била студент било је 25 студената у групи. Студенти су били уједначени по капацитетима: интелектуално, ментално, по вјештинама које су посједовали. Али, и по мотивацији и вољи коју су показивали за студирање.
Било је више амбиција, дијалога, динамике, више одговорности, и са једне и са друге стране. Литература коју смо ми читали била је свеобухватнија и много обимнија. Није се мјерила бројем прочитаних страница, које су препоручене „Болоњским рецептом“, већ хиљадама страница доброг аналитичког дискурса различитих аутора, које су нас наводиле да критички мислимо. Професори тог времена су то потенцирали. „Колеге, шта ви мислите?“ , било је питање којим су предавања и почињала и завршавала. Чини ми се да су данас предавања углавном сведена на то да професор дође, испредаје тему и оде. Рефлексије можда постоје, али се не чују у академској јавности. Настаје једна громогласна тишина гдје се заправо јако тешко износи на видјело лични став
студента. Мало је академских иницијатива, и са једне и са друге стране. Постоје разлике и у друштвеном времену, јер промјена у друштвеној стварности утиче директно на живот, на структуру и развој појединих сегмената, па тако и универзитета. Промијенила су се правила, на боље или на горе, то је друга прича. Чињеница је да је свијет постао другачији, тако да је и тај простор који би требало да представља дијамант сваког друштва процес образовања, постао простор за експериментисање. Примјена Болоњског концепта је прилично неспретно урађена на нашим просторима. Изворни Болоњски концепт је много флексибилнији, у њему има доста добрих рјешења, које ми нисмо препознали као такве, нисмо их прилагодили
Чини ми се да су данас предавања углавном сведена на то да професор дође, испредаје тему и оде. Рефлексије можда постоје, али се не чују у академској јавности. Настаје једна громогласна тишина гдје се заправо јако тешко износи на видјело лични став студента. Мало је академских иницијатива, и са једне и са друге стране.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|63
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: БОЛОЊА нашем комплетном друштвеном систему. Ишли смо „линијом мањег отпора“. Узели смо једну схему Болоњског концепта, преписали је и неспретно је примијенили. Забрињава чињеница да се не виде иницијативе за озбиљно преиспитивање овог концепта образовања које је низом формалности оптеретило и студенте и професоре. То заправо значи да нема академске зрелости да се ствари исправе ако иду у погрешном правцу. Према мом мишљењу, оне се управо тако крећу. Шта сматрате главним недостатком образовног система у Републици Српској? - Главни недостатак је сигурно непостојање везе између тржишта рада и универзитета. Ако она постоји, своди се на једну грубу статистику. Ту недостаје једна дугогодишња, аналитичка истраживачка пракса која ће јасно показати шта заправо тржишту рада треба у неком часу. Чињеница је да је код нас тржиште прилично осиромашено, али је сигурно да би кроз озбиљне експертизе имали бољу слику шта је потребно тржишту рада. Конкретно, када је ријеч о студију новинарства, на нашем студијском програму дипломирало је око 700 студената за 16 година постојања овог програма. Према процјенама којима располажем, половина тих дипломираних новинара је запослено. Њихов радни статус често није задовољавајући, али они се боре, траже, комбинију и рје64|
шавау временом своје статус. Остали дио наших колега је отишао у неке друге дјелатности. У сваком случају, тешко је укинути било који студијски програм на основу тога да ли га треба тржиште или не, јер онда губите континуитет у образовању. Рјешење је, можда, смањити број студената, а одржати континуитет студијског програма. Али, и у храбријем „отварању“ нових студијских програма. То је једна зачарана прича, која може постати бајка ако се сви више потру-
професору онакав какав ми градимо према њима. Ако сте ви коректан професор, пристојан и моралан човјек, и при томе показујете знање и интересе да радите са студентима, онда нећете имати проблем са студентима. Сматрам да то треба бити један интерактиван, динамичан однос узајамног и искреног поштовања. Важно је и да ли студент показује интересовање за више, за боље, за другачије. Важно је и да ли код вас ради семинарски или дипломски рад, да ли долази
Посебно бих скренула пажњу на то да академска група студената често недовољно озбиљно схвата процес валоризације професора. То је простор гдје студенти могу заиста да покажу шта мисле о одређеном предмету, литератури, професору, читавом комуникационом процесу који се одвија у току једног семестра. То су заправо документа и то остаје за сва времена. Ви можете да имате најљепше мишљење о себи, али ако вас други тако не виде, онда је то добра смјерница предавачу. Требало би да буде и послодавцу. димо. Да ли је слобода професора ограничена правима студената и колико је та слобода утицала на високо образовање? Слобода студената никако не ограничава слободу и интегритет професора. Статут и Закон о високом образовању прво и основно гарантују слободу и интегритет академске заједнице. Према мом досадашњем искуству, студенти граде однос према
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
на ваше консултације. Долазак на консултације је чин повјерења и студент очекује да ће добити повратну информацију која ће га усмјерити. Академску групу студената треба посматрати као младе личности за чије смо процесе образовања, али и социјализације заправо и ми одговорни. Посебно бих скренула пажњу на то да академска група студената често недовољно озбиљно схвата процес валоризације професора. То је простор гдје студенти могу заиста да
покажу шта мисле о одређеном предмету, литератури, професору, читавом комуникационом процесу који се одвија у току једног семестра. То су заправо документа и то остаје за сва времена. Ви можете да имате најљепше мишљење о себи, али ако вас други тако не виде, онда је то добра смјерница предавачу. Требало би да буде и послодавцу. Професори треба да прихвате нови дух времена који тражи брзо прилагођавање, непрекидно усавршавање и свестрану иницијативу и интеракцију. Студенти пак треба да имају на уму да је студирање процес дуготрајног стицања знања не само кроз институције, већ и кроз и прије свега, лични оријентир. Без критичке мисли и храбрости да се она каже и за њу јавно бори не може да постоји интелектуалац. Ко улази у храм знања – мора да зна да „дипломирање“ доноси одговорност и
Нажалост, чини ми се да су времена великих професора прошла. Професори којима памтите име, памтите њихова предавања, реченице, идеје, мисли. Читав Болоњски концепт у први план ставља формализацију наставног процеса – колико часова, колико вјежби. Професори су принуђени да се крећу „по површини“, јер вас већ и сам обим литературе и фонд часова озбиљно ограничава. Упркос томе, професор мора бити високо моралан лик. То је нешто што бих ставила као први услов да се неко бави високим образовањем, јер је то изузетно велика одговорност. Ви сте неко кога студенти гледају у сваком погледу, хабитуално, ментално и психолошки. Студент у сваком тренутку може да нас процијени, чак и ниво наше спремности за час, јер студентска популација је много зрелија него што ми мислимо и спремна
Професор мора да има снаге да развије и носи интелектуални интегритет по којем се сваки професор препознаје, односно да има снаге да критички мисли. То је оно што генерално недостаје на универзитетима. Професори треба да имају препознатљив хабитус, интелектуалну оријентацију, морају бити спремни да стану иза сваког свог студента, да у њему препознају личне квалитете и да га на тај начин усмјере и воде. Да буду светионик његове младе душе. према себи и према друштву. Које квалитете по Вашем мишљењу треба да посједује добар професор?
је да уочи многе друге особине. Према томе, моралност је нешто што би требало да исијава из професора. Моралан професор је истовре-
мено и веома одговоран према свом послу и наравно поштен у сваком смилсу те ријечи. Професор мора да има снаге да развије и носи интелектуални интегритет по којем се сваки професор препознаје, односно да има снаге да критички мисли. То је оно што генерално недостаје на универзитетима. Професори треба да имају препознатљив хабитус, интелектуалну оријентацију, морају бити спремни да стану иза сваког свог студента, да у њему препознају личне квалитете и да га на тај начин усмјере и воде. Да буду светионик његове младе душе. Добар студент је? Добар студент је студент који увијек тражи више, који да од себе више него што сте тражили, који изазива дијалог, који се не плаши свог мишљења - јер то је будући интелектуалац. Диплома је само један формалан чин, потврда да сте положили одређене испите. Да ли ћете постати интелектуалац, друго је питање. То, на неки начин зависи и од нас професора. Да ли смо вам усадили идеју да мислите, да читате, да желите још, да видите више, да „загребете испод површине на којој се ништа не види“, да тражите и неку врсту знања која није понуђена у литератури, да читате „ситна слова“ и тражите алтернативне погледе и гледишта. Добар студент никада не стаје и не завршава учење, а диплома му није циљ већ награда за оно што је постао.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|65
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: БОЛОЊА
Примјена Болоњске декларације у БиХ
Наша „Болоња" уклијештена између јуче и сутра „Проблем који се у Босни и Херцеговини наставио са имплементацијом Болоњске реформе..., представља синтезу уписне политике и дефицитарног професорског кадра на предметима... Регулисање уписне политике не би ријешило овај проблем, јер чак и самим смањивањем броја студената остаје проблем недовољног корпуса знања професора...“ Јован Д. Малешевић
66|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
К
ада је 2008. године усвојена Болоњска декларација, а унутар ње и европски стандарди високог образовања у Босни и Херцеговини, назирала се свјетлост на крају тунела. Умјесто свјетлости на крају тунела, универзитети у Босни и Херцеговини за собом су оставили трагове кочења у практичној имплементацији Болоњске декларације. Свјетлост која се назирала у извјесном тренутку, угасила се, а са њом је нестала и било каква могућност примјене „праве Болоње“. Сам процес је доживио судбину античког јунака Тантала – он (процес), сам по себи, није имао довољно интензитета да дохвати плодове спровођења Болоњског система образовања, а опет се помјерио из прихватљивих, утабаних граница ранијег система образовања. Образовање, заглављено у медијуму између прошлости и будућности, произвело је хибридну „Болоњу“ која представља неку врсту посредника између старог и новог система образовања. Основна карактеристика хибридне „Болоње“, произведене у босанском лонцу, јесте њен дисконтинутет – она не представља прелазну фазу између старог у нови систем образовања; она заправо представља систем који се одржава на апаратима за преживљавање и она ће опстајати и биће кориштена, све док буде пружала знакове живота; оног тренутка када они престану, потражиће се неко ново рјешење, што би чак могло довести до стварања новог модела образовања. Ипак, с правом се може поставити питање, гдје то постоје опструкције које онемогућавају развијање европског система образовања на нашим универ-
Основна црта хумболтовске реформе налазила се у константној потреби усавршавања професора и што бољем преношењу знања на студенте. Та црта своју функцију проширује Болоњском реформом, када се поред стицања прагматичног знања, кроз однос професор-студент, захтијева и обликовање знања које студент ствара, кроз директну критику и критичко размишљање. Управо тај континуитет од хумболтовске до болоњске реформе, као и разлози због којих су се дате реформе и десиле, играју огромну улогу у схватању проблема са којом се „Болоња“ сусрела када је имплементирана у Босни и Херцеговини 2008. године. зитетима? Крајем осамнаестог и почетком деветнаестог вијека европско универзитетско образовање доживјело је огромну кризу. Саму кризу је одликовало мноштво карактеристика, али ипак двије су се издвојиле као најважније. Прва карактеристика односила се на губитак смисла и улоге универзитета. Сам универзитет у том тренутку није испуњавао основну улогу, односно није представљао мјесто духовног и интелектуалног просперитета, нити мјесто афирмисања знања студентских масâ који су дате европске универзитете похађали. Друга карактеристика наглашавала је необразованост професорског кадра, кроз извјестан недостатак њиховог корпуса знања. Професори су дати корпус посматрали као метафизичку појаву, појаву са којом се нису поистовјећивали и коју, из године у годину, нису надограђивали, критички усавршавали и кроз властити научноистраживачки рад преносили групи којој је то
знање било намијењено – самим студентима. Реформом образовања Вилхелма фон Хумболта (и данас остаје нејасно зашто је реформа понијела име овог прослављеног њемачког научника и државника, јер он није одиграо велику улогу у самој реформи), створен је систем у коме су студенти уписивањем курсева на универзитету директно пружали основни извор прихода универзитетских професора – онај професор који својим корпусом знања није могао заинтересовати студентске масе и који није могао обезбиједити довољан број студената на курсу који је предавао, био је осуђен да свој животни пут тражи под неким другим небом. Основна црта хумболтовске реформе налазила се у константној потреби усавршавања професора и што бољем преношењу знања на студенте. Та црта своју функцију проширује Болоњском реформом, када се поред стицања прагматичног знања, кроз однос професор-студент, захтијева и
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|67
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: БОЛОЊА обликовање знања које студент ствара, кроз директну критику и критичко размишљање. Другим ријечима, „Болоња“ је процес који представља наставак хумболтовске реформе којом се наглашава потреба за критичким размишљањем и критичким усавршавањем, који сада у фокус поставља студенте као појединце, што није био случај са хумболтовском реформом, која је захтијевала критичко разумијевање и усавршавање искључиво од професора. Управо тај континуитет од хумболтовске до болоњске реформе, као и разлози због којих су се дате реформе и десиле, играју огромну улогу у схватању проблема са којом се „Болоња“ сусрела када је имплементирана у Босни и Херцеговини 2008. године. Наиме, проблем који се у Босни и Херцеговини наставио са имплементацијом Болоњске реформе, а који је узгред извјесна тековина старијег система образовања, представља синтезу уписне политике и дефицитарног професорског кадра на предметима; унутар ове синтезе, дефицитарни професорски кадар представља факултативну карактеристику – дефицитарност постоји због уписне политике, која на неким факултетима, на прву годину основних студија дозвољава упис и до 400 студената. Проблем настаје одмах по упису, када та количина студената потпада под „јурисдикцију“ само једног предметног професора (док је у западној Европи један професор задужен за 15 до 20 студената), који би по правим захтјевима Болоње, требало да постепено створи основе за критичко размишљање студената, који би се онда кроз фа68|
култетско образовање требало усавршавати. Када се примјеном аналогије на то надода и незадовољство студената недовољним корпусом знања којима професор располаже, та босанско-херцеговачко-претхумболтосвка тековина, ствара од проблема „Гордијев чвор“. Регулисање уписне политике не би ријешило овај проблем, јер чак и самим смањивањем броја студената остаје проблем недовољног корпуса знања професора – извјестан разлог проблема налази се и у саботирању Болоњског процеса од стране професорског кадра. Наиме, колоквијална расподјела градива која је усвојена Болоњском реформом, омогућава студентима лакше полагање испита јер допушта да се одређени дио градива положи путем колоквијума – главни приговор који професорски кадар истиче јесте стварање „исцјепканог“, непрецизног и непотпуног знања. Како се кроз ово посматрање потпуно губи смисао правог значења „Болоње“, за успјешно рјешење потребно је буђење свијести које се десило и са хумболтовском реформом. Колико год да су се појединачни услови промијенили од хумболтовског универзитетског периода до данас, основа проблема остала је иста. Под савршеним условима, које би одликовало емпиријско познавање свијести, суштина и разлога које су довеле до хумболтовске и касније Болоњске реформе, не би била потребна тростепена градација система образовања (прије Хумболта, након Хумболта и након „Болоње“), али по свим карактеристикама које одликује високо образовање у Босни и Херцеговини, тај напредак мисли и свијести зах-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
тијева од универзитетâ у Босни и Херцеговини да пријеђу исти пут који су прошли и европски универзитети крајем 18. и почетком 19. вијека. Коначан производ образовног процеса не доводи до рационалних и прагматичних јединки у друштву. Заправо се са завршетком високог образовања у Босни и Херцеговини ствара маса појединаца који задовљавају извјестан корпус пренесеног знања, али не ради се о маси у чијем саставу се налазе интелектуални појединци. У том смислу, и сама политика запошљавања младих која се и даље налази у великом проблему у Босни и Херцеговини, доводи до губљења смисла и вјере у универзитет. Иако се у јавности све чешће потеже питање суфицитарности одређених занимања, на основу горе изнесених карактеристика Болоњског процеса, можемо поставити питање да ли можемо заиста говорити о суфицитарности? Да ли се ствара суфицитарност у коме извјесна поља занимања одликује велики број интелектуалних, друштвено-свјесних и самосвјесних појединаца? Да ли се ради о јединкама које на основу стеченог знања заиста могу представљати стручњаке у својим занимањима? Уколико не, онда је потпуно разумљив парадокс који нас окружује: са једне стране, налази се највећи број високообразованих људи у друштву кроз читаву његову историју, а са друге стране друштво је и даље у фази стагнације, што га је одликовало у посљедњих 30 година. Да ли то онда одиста и представља бездан, не само нашег образовног система, него и самог друштва?
ŽIVJETI SA PRIRODOM!
KONTAKT: KASTHOUSE d.o.o. Nova Topola bb 78400 Gradiška, BIH +387 51 925 529 +387 52 925 568 kasthousedoo@gmail.com www.kasthouse.com
CONTATTO-ITALIA: KASTHOUSE s.r.l. via Brodelini 4/p 620017 Porto Recanati (MC)Italy +39 071 97 97 071 kasthousedoo@gmail.com www.kasthouse.com
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Мобилност младих, искуство Стефана Копривице
„Један живот у години, а не година у животу“
70|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
М
обилност младих представља образовну, културну и туристичку покретљивост као и међународну размјену и сарадњу. Мобилност је изузетно битна јер на тај начин млади долазе у контакт са другим друштвима и културама. Упознавање других култура, обичаја и стилова живота омогућава боље разумијевање других као и поштовање и толерисање међусобних различитости. Такође, битна је и размјена искустава која има огроман значај у сфери образовања. Увидјевши значај мобилности, Европска унија је покренула неколико програма размјене младих. Посебно треба истаћи програме „ТЕМПУС“ и „ЕРАСМУС“ који раде на мобилности европских студената у сектору образовања. Циљ програма овог типа је да помоћу размјене искустава студената из
различитих земаља Европе унапређују квалитет високог образовања, као и да европски студентски простор буде препознатљивији и атрактивнији у цијелом свијету. Значај програма мобилности младих огледа се и у томе што утиче на модернизацију образовања и изградњу капацитета за међународну сарадњу код неразвијених земаља које нису чланице Европске уније. Програми „ТЕМПУС“ и „ЕРАСМУС“ су присутни и код нас. Мобилност студената у Републици Српској није на завидном нивоу. То је углавнм због тога што студенти нису упућени у садржаје и циљеве ових програма. Такође, ту се јављају и проблеми финансијске природе, па су млади, због недостатка средстава, приморани да студирају у својим мјестима или универзитетским центрима којима гравитирају њихови родни градови. Наравно, има изузетака. Стефан Копривица је студент Машинског факултета у Грацу. Још као средњошколац био је у прилици да се упозна са једним програмом овог типа. Наиме, група студената, волонтера организације интеркултуралних програма АФС, посјетили су Стефанову школу и том приликом одржали час о програмима размјене које нуди та организација. На наше питање да нам објасни процедуру према којој ће ученици који иду на размјену моћи да добију дозволу да изгубе годину, Стефан у првом реду истиче да се то никако не
може сматрати изгубљеном годином. „На ту годину се ни у ком случају не може гледати као на изгубљену, јер вриједна искуства која се путем размјене тог типа стекну не могу бити достигнута на други начин.Сигурно је да свако има могућност да сам себи постави приоритете током године у иностранству, а остварен успјех у школи ће у сваком случају да буде нострификован од стране надлежног министарства“, објаснио нам је Стефан. Присјећајући се првих утисака, Стефан каже да му је, чим је стигао у Њемачку, било јасно да су му емоције и размишљања подијељена, али и то да ће то да буде „један живот у години, а не година у животу“. Боравак у другој земљи у оквиру размјене, како каже Стефан, има бројне предности, које су видљиве чак и онима који нису били на размјени. У првом реду, он истиче могућност да се научи страни језик, упозна друга култура и види свијет из неког другог, до тад непознатог угла. А кад је ријеч о недостацима, Стефан каже да их он није видио. „Што се тиче недостатака, ја их искрено нисам опазио, али сам мишљења да је то индивидуална ствар и да зависи од самог карактера личности, појашњава Стефан. Стефан нам је на крају открио да је одувијек имао жељу да студира у иностранству, с тим да је размјена ту жељу претворила у коначну одлуку.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|71
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
Н
Универзитет у Источном Сарајеву (УИС)
Међународна сарадња један од стратешких циљева УИС је пуноправни члан Европске асоцијације универзитета и Дунавске ректорске конференције. Организационе јединице Универзитета су чланице бројних различитих асоцијација и организација углавном везаних за ужу научну област. Јован Д. Малешевић
72|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
осећи тежак терет предрасуда о настанку, квалитету наставника и наставног процеса, те послијератних дешавања Универзитет у Источном Сарајеву (УИС), као сукцесор Универзитета у Сарајеву, за разлику од других универзитета у БиХ који су већ били профилисани, неравноправно улази у битку освајања међународног академског простора. Почевши од нуле, постављањем међународне сарадње за један од стратешких циљева развоја Универзитета, урађено је много на овом плану. Реализовани су многи међународни пројекти, потписано је више од 130 споразума о сарадњи, покренуте су многобројне значајне међународне конференције и љетне школе, а заживјела је и мобилност академског особља и студената. Почетак међународне сарадње Универзитета у Источном Сарајеву везан је за признавање ове високообразовне институције од стране међународне заједнице и различитих организација за које је Универзитет био везан. У прве међународне пројекте Универзитет улази 1996. године, а три године касније, захваљујући групи сарајевских професора са Свеучилишта у Мостару и проф. др Бориши Старовићу (тадашњем декану Медицинског факултета у Фочи), почиње реализација првог Tempus пројекта који се односио на развој виртуелних библиотека на УИС-у. Према ријечима проф. др Дејана Бокоњића, проректора за међународну сарадњу и осигурање квалитета УИС-
а, убрзан развој Универзитета на пољу међународне сарадње почиње од 2000. године када су потписани први уговори о сарадњи са међународним универзитетима. „Кључна ствар се можда десила 2002. године кад смо ушли у прве пројекте са Аустријском развојном агенцијом (Austrian Development Agency ADA) и WUS Аустријом (World University Service Austria). Тадашњи генерални менаџер WUS Аустрије за БиХ Дино Мујкић и директор Wolfgang Benedek су отворили врата УИС-у да равноправно учествује у Tempus и пројектима аустријске владe", присјећа се за наш часопис проф. Бокоњић. Са овим дешавањима, каже Бокоњић, поклопио се и тренутак када је Универзитет много одлучније кренуо у причу развоја међународне сарадње. На резултате се није дуго чекало. Већ 2003/04. године УИС добија прве Tempus пројекте написане и осмишљене на овом Универзитету. Први такав пројекат, који је реализован са Универзитетом из Крита, односио се на биомедицински инжењеринг, да би касније услиједили пројекти о осигурању квалитета. Захваљујући WUS Аустрији и Аустријској развојној агенцији на Универзитету су финансирани многи пројекти, прије свега на Медицинском факултету. Развијене су одређене лабораторије и курикулуми предмета, развијен је курикулум и систем осигурања квалитета - прво факултета, а потом и комплетног Универзитета. Поред ових, спроведени су врло конкрет-
ни пројекти везани за међународну сарадњу који су допринијели развоју и афирмацији Универзитета.
пројектних резултата, УИС је препознат као пожељан пројектни партнер.
Током 15 година развоја у области међународне сарадње УИС је израстао у једну респектабилну институцију на нивоу БиХ. УИС је учесник 32 Tempus пројекта од којих је 13 још увијек активно. Апликовано је и за FP6 и FP7 пројекте. У посљедњем позиву, гдје је одобрено 16 пројеката за подручје Западног Балкана, Универзитет је учесник у три пројекта од којих је један ауторско дјело пројектног тима УИС-а. У току су припреме за израду апликација за учешће у програму Horizon 2020. УИС - пожељан пројектни партнер Током 15 година развоја у области међународне сарадње УИС је израстао у једну респектабилну институцију на нивоу БиХ. УИС је учесник 32 Tempus пројекта од којих је 13 још увијек активно. Апликовано је и за FP6 и FP7 пројекте. У посљедњем позиву, гдје је одобрено 16 пројеката за подручје Западног Балкана, Универзитет је учесник у три пројекта од којих је један ауторско дјело пројектног тима УИС-а. У току су припреме за израду апликација за учешће у програму Horizon 2020. Посљедица ових активности је све већи број понуда, како од домаћих тако и од страних универзитета, за учешће у међународним пројектима које пристижу на адресу Универзитета. У ширим академским круговима, на основу одговорног приступа и постигнутих
Говорећи о пројектима, проректор Бокоњић оцјењује да развој овог сегмента међународне сарадње иде у добром правцу, а број пројектних тимова је у констатном порасту. „Сад већ постоји знатан број тимова на Универзитету који пишу пројекте. У пројектима су учествовали и факултети као што су Електротехнички, Технолошки, Медицински, Машински и Пољопривредни факултет, а сада су укључени и неки други. Добијамо прве апликације са Филозофског, а и Правни факултет има све више различитих пројеката. Ту је и Музичка академија која настоји да се укључи", каже Бокоњић. Међународна мобилност изазов у будућности Када је народној посљедње повећан је
ријеч о међумобилности у четири године број професора
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|73
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА и студената који су боравили у иностранству, али и број страних студената и наставника који су боравили на неком од седамнаест организационих јединица Универзитета у Источном Сарајеву. Проректор Бокоњић појашњава да је велики број мобилности остварен преко конкурса Министарства просвјете и културе РС, док је одређени број реализован у оквиру CEEPUS мреже. Један од проблема за развој ове области, каже он, јесте непостојање студијских програма на енглеском језику. „Без тога нема озбиљне размјене. Ми можемо на постдипломском, мастер и докторском студију примати студенте на одређене програме у истраживање, али ако ћемо заиста причати о настави и укључивању студената у наставу, на првом циклусу морамо да отворимо студијске програме на енглеском језику како би се они укључили у читав наставни процес", истиче Бокоњић додајући да ће у наредном периоду Универзитет бити фокусиран на отварање оваквих студијских програма. Тренутно, према ријечима проректора Бокоњића, број студената који учествује у мобилности је око 1%. Као разлоге за овако низак проценат наводи недостатак мотивације код студената и проблем око верификације периода проведеног током размјене. „Ту проблематику мораћемо да уредимо нашим правилницима и прописима, а док то не буде валоризовано људи неће бити превише заинтересовани", констатује Бокоњић. 74|
Додаје да је циљ да у БиХ до 2020. године буде до 20% мобилности, што је према његовим процјенама немогуће за наш регион. Бокоњић каже да ће бити изврсно уколико до тог периода буде остварено од 5 до 10% мобилности. Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву има најбољу међународну сарадњу и највећи број мобилности наставника и студената у свим смјеровима. Поред тога, Музичка академија кроз организовање међународних музичких фестивала и концерата доприноси промоцији универзитета. У тим активностима не заостаје ни Академија ликовних умјетности која кроз изложбе и сарадњу са различитим институтима такође даје свој допринос међународној промоцији.
периоду", казао је Бокоњић додавши да су међународне конференције битне и због размјене идеја између учесника, као и због промоције и развоја самог Универзитета. УИС је пуноправни члан Европске асоцијације универзитета и Дунавске ректорске конференције. Организационе јединице Универзитета су чланице бројних различитих асоцијација и организација углавном везаних за ужу научну област. Универзитет је и један од организатора Љетне школе о култури толеранције коју организује заједно са Универзитетом у Сарајеву и Универзитетом Bicocca из Милана. Осим ове школе, сваке године на Електротехничком факултету буде одржана и Љетна школа о модерним мехаторничким системима.
AgroSym најзначајнија међународна конференција
УИС међу прва три универзитета у БиХ
У кратком временском периоду на Универзитету се развио велики број међународних конференција, а посебно се издвајају AgroSym, INFOTEH и Математичка конференција Републике Српске. „Све три конференције су врло значајне у научном смислу и на нивоу Републике Српске, БиХ и шире, потово AgroSym гдје смо ове године имали преко 700 апстраката из преко 30 земаља са огромним бројем учесника. AgroSym прераста у најбољу конференцију у Српској и врло је важна због научноистраживачког рада на којем је такође фокус у наредном
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Сумирајући остварене резултате на пољу међународне сарадње и представљања на интернационалном плану проф. Бокоњић је увјерен да је Универзитет у Источном Сарајеву, на основу постигнутог, сигурно међу прва три универзитета у БиХ. Представљање једног универзитета у свијету, каже проф. Бокоњић, највише зависи од квалитета самог универзитета, тј. од тога да ли универзитет има квалитетне научнике, професоре и људе који су спремни за сарадњу. С друге стране, наводи Бокоњић, потребни су и добри партнери, а током прошлих година Универзитет у
Источном Сарајеву имао је традиционално добре односе са неколико универзитета из Аустрије, Универзитетом у Грацу, Универзитетом у Бечу, Универзитетом у Хајделбергу, два универзитета у Генту, Универзитетом у Леувену, Универзитетом у Падеборну, а Универзитет у Милану се полако профилише као значајан партнер.
Представљање једног универзитета у свијету, каже проф. Бокоњић, највише зависи од квалитета самог универзитета, тј. од тога да ли универзитет има квалитетне научнике, професоре и људе који су спремни за сарадњу. У циљу проналажења нових партнера, на иницијативу Универзитета, а у сарадњи са Амбасадом САД-а у Сарајеву, организована је четрнаестодневна посјета Ректорске конференције БиХ универзитетима у САД-у. У мају мјесецу планирана је посјета делегације УИС-а Кини, а током ове године требало би да буде реализована и посјета универзитетима у Москви. У надолазећем периоду, циљ Канцеларије за међународну сарадњу Универзитета у Источном Сарајеву, поред оснивања студијских програма на енглеском језику, биће и реализација потписаних споразума о сарадњи, закључује проректор Бокоњић.
Нове могућности за студенте у Источном Сарајеву
Отворена прва AIESEC канцеларија на УИС-у Јелена Гиговић
Н
а Правном факултету Пале Универзитета у Источном Сарајеву крајем прошле године са радом је почела AIESEC канцеларија - прва на овом Универзитету. AIESEC је највећа међународна, невладина и непрофитна иницијатива вођена искључиво од стране младих. Ова мрежа студената укључује више од 100.000 чланова са 2.400 универзитета у 126 земаља на 6 континената. Највећа вриједност AIESEC-а је та што активира лидерство код младих људи и шири њихове погледе на свијет. Визија ове организације је „Мир и испуњење људског потенцијала", развијајући глобално размишљање лидера. Предсједник AIESEC-а у Источном Сарајеву, Ненад Савић, рекао нам је да је иницијатива отварања огранка AIESEC БиХ у Источном Сарајеву покренута у октобру прошле године. „Вриједно смо радили од почетка показујући изузетну заинтересованост, што нас је врло брзо довело до реализације. Уз огромну подршку од стране
AIESEC БиХ, Савеза студената „Правник" и Правног факултета на Палама, који нам је уступио канцеларију, успјели смо да направимо нешто ново", нагласио је Савић. Отварање канцеларије и покретање новог огранка, према његовим ријечима, било је јако захтјевно, јер нико до тада у овом дијелу државе није говорио о студентским стручним волонтерским пројектима у иностранству. Реализацијом ове идеје и студенти из Источног Сарајева добили су прилику да прођу кроз лидерска искуства, кроз која студенти широм свијета пролазе учешћем на пројекту Global Citizen. Global Citizen - прилика за ново искуство Ове зиме AIESEC Источно Сарајево нуди прилике студентима да оду волонтирати на пројектима у Чешкој, Мађарској, Грчкој и Русији са фокусом на едукацију и мултикултурални живот. Од овог љета студенти ће моћи да бирају било коју
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|75
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА земљу у свијету у којој дјелује AIESEC. Прије свега акценат је на Global Citizen пројектима који доприносе развоју одређених сегмената у друштву, ширењу позитивног утицаја, као и развијању другачијег начина размишљања код младих људи. Иако је канцеларија недавно почела са радом, постигнути су и први резултати. Двије студенткиње прихваћене су на пројекте у Чешкој, а два студента радиће на релизацији пројекта у Русији. AIESEC-овци су вриједно радили и на промоцији својих активности. У ту сврху, каже Савић, одржано је неколико промоција на факултетима Универзитета у Источном Сарајеву. „Студенти су се упознали са идејом AIESEC-a и прихватили су је са одушевљењем. Заинтересованост за рад на Global Citizen пројектима је велика. Схватили су да је данас најбитније радити на својим квалитетима, а да им ови пројекти то омогућавају", рекао је он. У организацији ове канцеларије у фебруару ће бити одржана регрутација нових чланова. Заинтересовани студенти Универзитета у Источном Сарајеву за сва питања у вези са пројектима и програмима које AIESEC нуди младима могу се јавити на e-mail globalcitizen.is@aiesec.net или на званичну Facebook страницу AIESEC Istočno Sarajevo.
76|
AISEC Бања Лука
У овој години планирано пет пројеката Тамара Млађеновић
Л
окална канцеларија AISEC Бања Лука је основана давне 1979. године и активно је радила све до 2004. године, да би била реоснована у фебруару 2012. године. Од тада у раду наше канцеларије учестовало је више од 150 младих људи који су своје вјештине и знања искористили и унаприједили радом на пројектима и кроз функционалне тимове. AISEC Бања Лука данас броји 38 чланова са различи-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
тих факултета и година студија, те са поносом можемо рећи да радимо више и боље него икад и да у духу заједничког рада и визије вјерујемо и боримо се за мултикултуралност, развијање лидерског потенцијала у друштву. Од пројеката које је локална канцеларија AISEC Бања Лука реализовала у прошлој години, споменућемо три. Ланац знања је био зимски пројекат који је као циљну групу имао ученике средњих
школа. Кроз комбинацију теоретског знања и интерактивних радионица, практиканти из Пољске и Италије су будућим нараштајима нашег града представили значај волонтирања и неформалног образовања као битну карику стручног усавршавања код сваке младе особе данас. Youth to Business Forum 2015 је годишњи догађај у AISEC календару који има за циљ покретање и едукацију младих на пољу професионалног и личног усавршавања. Главна тема форума била је: „Како млади могу допринијети развоју предузетништва у свом окружењу?’ Скоро 100 студената је добило прилику да чује савјете и примјере водећих предузетника из окружења за стварање сопствених радних мјеста и активирање у сфери самозапошљавања. RevolutiON је љетни пројекат, а уједно и први национални AISEC пројекат у БиХ, који је истовремено био реализован и у Сарајеву и Мостару. Циљ овога пројекта је био да се култура и умјетност приближе младим људима и да се повећа њихов ангажман на пољу културног образовања. Кроз рад у Музеју Савремене умјетности Републике Српске, културном центру Бански Двор, те Бањалучком студентском позоришту, 11 практиканата из 8 земаља свијета дали су свој допринос бољој промоцији умјетности и културне баштине нашег града осмишљајући иновативне маркетиншке стратегије за поменуте институције. У овој години планирано је да буде реализовно 5 пројеката. Power UP настао је као
Global Talent је пројекат који траје током цијеле године, а нуди прилику за студенте да оду на стурчну праксу која пружа могућност да се примјени теоријско знање стечено у току студија на међународном тржишту.
резултат нашег досадашњег рада са младима, усмјерен на један од основних проблема са којима се они сусрећу у нашој земљи, а то је проблем квалитетног професионалног усавршавања, прилике и жеље за истим. Реализацијом овог пројекта желимо радити на развоју карактеристика код младих особа као што су: проактивност, заинтересованост и жеља за напретком. Планира се учешће преко 150 младих.
народном тржишту, притом се стиче релевантно стручно искуство у интернационалном окружењу које ће вас касније диференцирати на тржишту рада. Студенти преко овог пројекта имају прилику да оду на стручну праксу у трајању од 2 до 18 мјесеци. Global Citizen је интернационални програм волонтирања намијењен младим људима који желе да раде на личном усавршавању, откривању нових и ширењу
Global Citizen је интернационални програм волонтирања намијењен младим људима који желе да раде на личном усавршавању, откривању нових и ширењу своје културе. Youth Speak Forum 2016 има за циљ да млади изразе своје мишљење и да створе пројекте који ће мијењати окружење на начин за који они мисле да је смислен и да доприноси напретку друштва. Youth Speak Forum 2016 одржаће се у мају 2016. године на тему: „Образовање и (не)запосленост” и очекује се преко 150 делегата. Global Talent је пројекат који траје током цијеле године, а нуди прилику за студенте да оду на стурчну праксу која пружа могућност да се примјени теоријско знање стечено у току студија на међу-
своје културе. Global Citizen чини мрежа пројеката широм свијета на теме попут мултикултуралности, едукације младих и ширења свијести о глобалним проблемима попут људских права, едукације и лидерства. RevolutiON 2.0 биће љетни национални пројекат AISEC у БиХ. Циљ овога пројекта биће да се култура и умјетност приближе младим људима и да се повећа њихов ангажман на пољу културног образовања.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|77
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
I
IAESTE BiH
Плаћена стручна пракса у 87 земаља свијета Николина Говедарица
78|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
AESTE (International Association for the Exchange of Students for Technical Experience) је међународна организација за размјену студената ради стручне праксе, основана у Лондону, давне 1948. године. Програм размјене студената у БиХ је почео 1999. године на иницијативу студената Универзитета у Бањој Луци. Пратећи развој свјетског IAESTE-а развијао се и IAESTE БиХ кроз отварање локалних комитета у универзитетским градовима попут Сарајева, Мостара, Добоја и Тузле. IAESTE послује као невладино и непрофитно удружење на територији читаве Босне и Херцеговине, са националним комитетом у Бањој Луци. Примарни циљ IAESTE организације је пружање могућности студентима БиХ за плаћено стручно усавршавање у 87 земаља свијета. Овакав вид размјене омогућен је свим студентима техничких и природних наука, као и студентима еконoмије и језика. У програм размјене укључена су предузећа, представници високошколсих установа, министарства и агенције из БиХ који омогућавају праксу, студенти универзитета у БиХ и страни студенти који обављају стручну праксу у БиХ. У оквиру шеснаесте сезоне размјене студената за 2015. годину IAESTE БиХ је омогућио и размијенио 73 стручне праксе. Тим задужен за праксе за долазеће студенте, марљиво и ажурно је радио на томе да на што бржи и ефективнији начин упути послодавце у профиле и способности студената који су потенцијални практиканти у њиховим компанијама. На основу претходно поменутог залагања тима за долазне
IAESTE БиХ је ове сезоне послао на стручну праксу 41-ог студента са универзитета у Бањој Луци, Сарајеву, Мостару и Тузли. У односу на претходне године, 2015. године IAESTE БиХ је забиљежио значајно побољшање у виду разноврсности понуде стручних пракси као и повећање броја размијењених пракси. стручне праксе, на стручну праксу у БиХ су примљена 42 студента из 20 земаља свијета (Бразил, Македонија, Хрватска, Аустрија, Пољска, Шведска, Њемачка, Тајланд, Чешка, Шпанија, Израел, Иран, САД, Аргентина, Турска, Јордан, Тунис, Румунија, Енглеска и Португал). IAESTE БиХ је ове сезоне послао на стручну праксу 41-ог студента са универзитета у Бањој Луци, Сарајеву, Мостару и Тузли. У односу на претходне године, 2015. године IAESTE БиХ је забиљежио значајно побољшање у виду разноврсности понуде стручних пракси као и повећање броја размијењених пракси. Љетни програм Током обављања праксе, практикант нема само могућност да стекне радно искуство које му нуди послодовац и да упознаје дужности које му доноси професија. Један од циљева стручних пракси је и стварање нових погледа на свијет, те стицање нових пријатељстава и искустава. Овај циљ је остварен кроз љетни програм. Овај програм обједињује све студенте који обављају праксу у БиХ те се преко различитих активности и богатог садржаја које нуди програм формира јединствена комуникација између комитета
и практиканата. Љетни програм је један од начина којим се Босна и Херцеговина приказује у најбољем свјетлу кроз туризам, културу и обичаје. У циљу упознавања наше земље формира се садржај љетног програма у оквиру кога су примарни викенди намијењени за туристичке обиласке. Конференције и семинари У периоду од 15. до 17. маја прошле године, у Приједору, IAESTE БиХ је био по први пут домаћин Централноевропске конвенције (CEC) са мотом „Get to know your neighbour!”. CEC представља један од већих интернационалних семинара који се одржава два пута годишње у једној од земаља централно – европске регије. Примарни циљ оваквог семинара јесте окупљање што више чланова IAESTE на једном мјесту у циљу унапређења знања на занимљивим радионицама. На семинару у Приједору је учествовало 200 чланова IAESTE -а из 14 европских земаља. Осим радионица, учесници су били у прилици да се упознају са културним обиљежјима града, те храном и пићем са ових простора. CEC је отворио предсједавајући предсједништва Босне и Херцеговине проф. др Младен Иванић, који је у свом обраћању присутнима истакао
како су овакви скупови прилика да се млади подстакну на умрежавање, едукацију и на тај начин помогну у развоју како студентске популације тако и цјелокупног друштва. Ове године, први пут у протеклих 15 година постојања IAESTE -а БиХ, захваљујући залагању чланова свих комитета, IAESTE БиХ је успио да организује двије националне конференције које су одржане на Влашићу. Сама национална конференција је замишљена као симбиоза едукативног и забавног програма у трајању од три дана. Циљ одржавања ове конференције је, осим едукације нових чланова, усаглашавање рада у свим локалним комитетима и у ту сврху одржане су презентације о обједињеном раду IAESTE тимова. Националне конференције су јединствена прилика за упознавање чланова организације као и за развој стратегије будућег рада. Пројекти У оквиру организације IAESTE БиХ већ 3 године се спроводи пројекат под називом Company Shuttle. Пројекат је креиран са аспекта студената који немају довољно могућности за примјену теоријског знања стеченог на факултету и представља јединствену прилику да студенти бар на један дан буду дио свакодневице неког предузећа, упознају људе из своје струке и стекну увид у начин функционисања предузећа. Пројекат дјелује на цијелој територији БиХ те је као такав разгранат на више локалних комитета (Мостар, Сарајево и Бања Лука).
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|79
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА Company Shuttle у БиХ се реализовао у периоду између 2. и 13. новембра и у пројекту је учествовало 10 компанија.
Уколико у плану и програму факултета нису предвиђене стручне праксе, студенти треба да преузму инцијативу и истраже друге могућности које пружају многе организације попут IAESTE – а. Још један од пројеката IAESTE -а у прошлој години је анкета „Да ли су (и у којој мјери) млади спремни за тржиште рада послије дипломирања? “. Резултати анкете показују да млади нису задовољни својим положајем у БиХ и као главни разлог своје пасивноси наводе незаинтересованост, утицај околине, али и неинформисаност. Неинформисаност је можда и главни разлог што млади уписују факултете који нису тражени на тржишту рада. Како побољшати шансе младих за проналазак запослења? Из ове анкете, одоговор се сам намеће – обављање стручних пракси и примјена теоријског знања које се годинама стиче на факултету. Закључак је да уколико у плану и програму факултета нису предвиђене стручне праксе, студенти треба да преузму инцијативу и истраже друге могућности које пружају многе организације попут IAESTE – а.
80|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
10th EESTEC Chairpersons' meeting
Источно Сарајево угостило студенте из 20 европских земаља Студентски парламент УИС
У
дружење студената електротехнике Европе (Electrical Engineering Students' European Association- EESTEC) ЛК Источно Сарајево од 16. до 22. новембра 2015. године било је домаћин 10. састанка представника локалних комитета из цијеле Европе. Догађај под називом „Chairpersons' meeting" окупио је око 60 учесника из 20 земаља: Португала, Холандије, Пољске, Шведске, Румуније, Њемачке, Француске, Грчке, Србије, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Албаније, Италије, Турске... Идеја за организовањем другог по реду највећег догађаја у EESTEC-у покренута је на великом састнаку чланова локалног комитета у Источном Сарајеву, прича за наш часопис Ђорђе Ђурђић, предсједник EESTEC-а у Источном Сарајеву. Организацијом овог догађаја EESTEC-а из Источног Сарајева стао је раме уз раме са великим локалним комитетима који постоје широм Европе. „Организација другог највећег и најбитнијег догађаја у EESTEC-у за наш мали локални комитет био је велики изазов са којим смо успјешно изашли на крај, а пресудна је била воља и жеља наших чланова", казао је Ђурђић додајући да је EESTEC из Источног Сарајева имао рок од три мјесеца за организацију, иако је ријеч о пројекту на којем се ради годину дана. Током шестодневног састанка учесници су имали прилику да унаприједе своје лидерске вјештине кроз soft-skills тренинге и радне сесије одржаним у просторијама Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Одржане су и конференције на којима су донијети важни договори који се тичу организације догађаја и
сарадње, како на локалном тако и на интернационалном нивоу, а све у циљу побољшања рада EESTEC организације. Одржан је и EduDay гдје су гости имали прилику да презентују своје универзитете, а EESTEC-овци из Источног Сарајева потрудили су се да на најбољи начин представе Универзитет у Источном Сарајеву и матични факултет. Сумирајући утиске, Ђурђић каже да су очекивања од ове конференције у потпуности испуњена. „Веома смо задовољни што је пројекат прошао у најбољем реду. Овим смо учинили много за наш EESTEC Локлани комитет Источно Сарајево, Електротехнички факултет, Универзитет, али и град Источно Сарајево. Довели смо 60 странаца у наш мали град и упознали их са историјом, културом и обичајима нашег народа", истакао је Ђурђић. У плану и нови пројекти Овим младим људима снаге и енергије за ширење духа
EESTEC-а не мањка. Ускоро, са пуно мотивације и поуздања, крећу у нове пројекте. На локалном нивоу, у плану је организовање Soft-Skills академије за студенте Универзитета у Источном Сарајеву која ће им помоћи да унаприједе меке вјештине као што су рад у тиму, комуникацијске и презентацијске вјештине, управљање временом, писање пројеката итд. На прољеће биће одржана и акција добровољног даривања крви. Када је ријеч о представљању на међународној сцени, у плану је организација великог интернационалог мотивационог викенда за чланове EESTECа из цијеле Европе. Планирано је да велики број студената викенд проведе на Јахорини гдје би, поред радног дијела, уживали у чарима ове олимпијске љепотице. EESTEC ЛК Источно Сарајево се захваљује свима који су до сада подржавали рад и активности ове организације, а посебно Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
О EESTEC-у EESTEC (Electrical Engineering Students‘ European Association) је аполитична, нелавдина и непрофитна организација која окупља студенте електротехничких факултета, института и техничких школа. Основана је 1986. године у Холандији. Данас је присутна у 28 земаља на 53 универзитета и броји више од 4.000 чланова. Организација ствара могућности студентима да достигну свој потенцијал у академском, професионалном и друштвеном животу.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|81
ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ: МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
II међународни конгрес студената технике - „Машинство као перспектива“
Конгрес омогућио да се студенти упознају са најновијим достигнућима Разговарано је и о јачању међународне сарадње укључивањем у међународне студентске асоцијације, а покренута је и идеја о оснивању клуба пријатеља машинских и сродних факултета са подручја бивше Југославије. Студентски парламент УИС
82|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Т
ребиње, град на југу Републике Српске, од 13. до 15. новембра прошле године, угостио је око 100 студената машинских факултета из Подгорице, Мостара, Београда, Ниша, Краљева, Крагујевца, Бањалуке, Сплита и Љубљане. Факултет за производњу и менаџмент Универзитета у Источном Сарајеву, односно Удружење студената овог факултета, другу годину заредом, било је домаћин учесницима Конгреса студената технике „Машинство као перспектива”. Удружење студената Факултета за производњу и менаџмент, заједно са руководством ове високообразовне установе, препознали су овај конгрес као начин да се студенти кроз радионице и предавања еминентних стручњака из области енергетике упознају са најновијим достигнућима из области производног машинства, савременог планирања, пројектовања и
производње на најсавременијим компјутерски управљаним машинама, те најновијим достигнућима у области производне енергетике. Учесницима су представљени и ресурси Факултета: CNC лабораторија, CNC кабинет, мјерна лабораторија и лабораторија за савремену производњу. Поред наведеног, презентовани су расположиви капацитети Факултета за производњу и менаџмент Требиње који су погодни за научноистраживачке дјелатности на подручјима машинства и производног инжењерства. Организоване су и посјете хидроелектранама на Требишњици и Руднику и термоелектрани „Гацко“ гдје су презентовани капацитети и начини рада ових привредних субјеката који представљају стуб развоја Херцеговине. Конгрес је уједно био прилика да студенти између себе размијене идеје, потенцијалне
иновације и искуства. Разматране су могућности учешћа у заједничким и међународним пројектима и заједничком наступу на манифестацијама везаним за област машинства. Разговарано је и о јачању међународне сарадње укључивањем у међународне студентске асоцијације, а покренута је и идеја о оснивању клуба пријатеља машинских и сродних факултета са подручја бивше Југославије. Овим пројектом Факултет за производњу и менаџмент Требиње, као и регија Херцеговина, добила је једну врсту промоције својих природних ресурса и производних постројења. Поред тога, одржавањем и организацијом овог конгреса дат је велики допринос унапређењу студентског рада и организовања, бољој сарадњи између студентских организација и већој укључености студената у научноистраживачки рад.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|83
НАЈАВА
НАЈАВА
Са прошлогодишње прославе 9. маја
Овогодишње обиљежавање Дана побједе над фашизмом
И овог маја славићемо Слободу На централној манифестацији, која ће бити организована у Бањој Луци, планиран је музички програм у коме би требало да наступе познати бендови из региона. За сада, свој долазак на централну манифестацију потврдиле су групе „Елементал“, „Партибрејкерс“, „Влатко Стефановски Трио“ Боривој Обрадовић и Давид Латиновић
86|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
У
нија студената Републике Српске ће и ове године организовати обиљежавање 9. маја, Дана побједе над фашизмом и Дана Европе. Као и прошле године, овај историјски датум биће обиљежен низом манифестација, које би требало да трају од 1. до 9. маја, под истим слоганом - „Живјети слободно“. Новост у односу на прошлогодишњу прославу је то да манифестације неће бити организоване само у Бањој Луци, већ широм Републике Српске, у градовима који су симболично повезани с антифашистичком борбом на нашим просторима. Овим ће још више бити наглашен циљ да 9. мај и све што тај датум симболизује, буде својина младих људи у цијелој Републици.
9. мај – Дан Европе Деветог маја обиљежава се и Дан Европе. Тог је датума 1950. Роберт Шуман, тадашњи француски министар спољних послова, представио приједлог формирања Европске заједнице за угаљ и челик. Приједлог, познатији као Шуманова декларација, сматра се почетком формирања данашње Европске уније. Програмом обиљежавања 9. маја биће обухваћени једнодневни панели на тему „Антифашизам – гледајмо у будућност, не заборавимо прошлост“, који ће бити организовани у неколико градова Републике Српске. Учесници панела биће професори универзитета у РС
9. мај – Међународни дан побједе над фашизмом 9. мај 1945. био је званично крај Другог свјетског рата у Европи, иако је коначно завршен тек мјесецима касније безусловном капитулацијом Јапана након трагичне употребе атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки. Тог 9. маја 1945. године, петнаестак минута послије поноћи, потписан је Споразумум о безусловној капитулацији нацистичке Њемачке. Документ су потписали совјетски маршал Георгиј Жуков, у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер, а за Трећи Рајх фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Тиме је формално окончан Други свјетски рат у Европи, али су остаци њемачких трупа још неколико дана пружали отпор, који је у тадашњој Југославији трајао до 15. маја. У шест година дугом рату, учествовала је 61 држава и око 110 милиона војника. Погинуло је између 55 и 60 милиона људи, а око 35 милиона је рањено.
и из региона, представници институција Републике Српске, новинари, историчари, млади људи, музичари, умјетници, који својим радом и умјетничким изражајем, јасно подржавају идеје слободе и антифашизма. У оквиру културно-умјетничких манифестација, планиране су пројекције филмова са антифашистичким порукама, тематске изложбе историјске грађе и експоната и, наравно, музички програм. На централној манифестацији, која ће бити организована у Бањој Луци, планиран је музички програм у коме би требало да наступе познати бендови из региона. За сада, свој долазак на централну манифестацију потврдиле су групе „Елементал“, „Партибрејкерс“, „Влатко Стефановски Трио“. Осим headliner-a, у музичком програму ће учествовати и млади ауторски бендови из Републике Српске. Овим својеврсним караваном слободе, студенти Републике Српске ће послати поруку мира, али и поруку свима који покушавају да прекрајају историју, да млади преузимају штафету памћења и идеала слободе и равноправности за све људе на планети.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|87
НАЈАВА
Одлука о домаћинству 71. састанка Борда Европске студентске уније
Унија студената РС домаћин европским студентима Најважнија чињеница за саму Унију је да смо добили повјерње наших колега из цијеле Европе. Тиме се показало да одговорност и способност Уније студената Републике Српске препознају и на међународном, односно европском плану, можда и више него у нашој земљи. Алекса Ђурић и Ратко Савић
88|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Ј
ош увијек трају процедуре, прије стицања коначног службеног статуса домаћина 71. састанка Борда Европске студентске уније, али у Унији студената Републике Српске већ полако почињу припреме за организацију једног од највећих међународних догађај у Бањој Луци, који би требало да се деси у новембру ове године. Борд је највиши орган Европске студентске уније (ЕСУ), кога чине делегати свих пуноправних чланица, њих 42. Борд доноси најважније одлуке које се тичу организације и функционисања ЕСУ-а, те бира све остале органе. Борд ради на састанцима који се одржавају два пута годишње. Домаћин борда је национална студентска унија, чланица ЕСУ-а, који се бира на претходом састанку и чији је задатак спремити састанак и на неколико дана угостити студентске представнике из свих земаља чланица и само руководсво ЕСУ-а. Постоји више разлога који мотивишу Унију студената Републике Српске на организацију овог догађаја. Већином се они тичу само рада Уније и студената у Републици Српској, а други се односе и на друштвену одговорност Уније студената и нашу укљученост у јавни живот нашег друштва. Најважнија чињеница за саму Унију је да смо добили повјерње наших колега из цијеле Европе. Тиме се показало да одговорност и способност Уније студената Републике Српске препознају и на међународном, односно европском плану, можда и више него у нашој земљи. За све нас у УСРС који смо укључени
у овај пројекат, он је од посебног значаја и свјесни смо његове важности и изазова који стоје пред нама. Исто тако, сматрамо да је за наше студенте важно да им колеге из Европе пруже подршку доласком овдје. То је прилика да се сјетимо да нисмо сами, да нисмо заборављени ни изоловани, али исто тако и да размијенимо искуства у студирању. Кроз ту размјену и заједништво, увјерени смо, изродиће се велики број различитих нових пројеката, пријатељстава, сарадње и још много тога.
професорима, деканима, ректорима, министрима и осталима који одлучују о нашој судбини, говорити критички и о Болоњском процесу и европским проблемима студената. Како се код нас на Болоњу гледа са страхопоштовањем, а на студентске проблеме неријетко као неоправдане критике својствене само нашим студентима, ово је изузетан догађај који ће, надамо се, утицати на неке промјене у будућности. Како је већ истакнуто, поред бенефита које од овог догађаја имају студенти, постоји
Како се код нас на Болоњу гледа са страхопоштовањем, а на студентске проблеме неријетко као неоправдане критике својствене само нашим студентима, ово је изузетан догађај који ће, надамо се, утицати на неке промјене у будућности. Још нешто посебно важно и за студентске представнике и за све студенте је да ће се у Бањој Луци, пред нашим
и низ разлога који овом догађају дају димензију јавног интереса. Нагласићемо само да ће у Бања Луку доћи пре-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|89
НАЈАВА
ко стотину студентских представника, из свих европских земаља. Поред промоције самог града на Врбасу, његове културе и туристичке понуде, прилика је то да се будући лидери земаља у чијој заједници се као друштво сутра желимо наћи, упознају и са нама и нашим свакодневним животом. Свјесни смо да у међународној заједници постоје различите, често негативне, предрасуде према нашем друштвуза које смо мање-више сами одговорни. Зато морамо уложити напоре да те перцепције мијењамо на боље и да се покажемо онакви какви заиста јесмо. Овакви догађаји су одлична прилика за то. Надамо се да ће то препознати и јавност и институције. У периоду док чекамо
90|
коначну потврду домаћинства, како је већ речено, полако почињемо са припремама. Организација догађаја овог типа је велики логистички изазов и за оне искусније, али вјерујемо да ћемо то одрадити беспријекорно и да ће наши гости из Бања Луке понијети посебне утиске и незаборавне тренутке. Како бисмо постигли тако високо постављен циљ, већ сада размишљамо о основим логистичким детаљима, како нам ништа не би промакнуло, а и да оставимо довољно времена за исправке и разраду плана додатних активности. Посебан циљ нам је да у паузама од сесија и слободном времену, госте упознамо са што више садржаја у Бањој Луци. Поред културно-исто-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Користимо се и овом приликом, да већ сада најавимо позив за волонтере који ће изаћи некада на прољеће. Желимо да што већи број студената буде укључено у ову организацију, која ће им сасвим сигурно бити незаборавно и корисно искуство.
ријских знаменитости, природних љепота желимо да представимо оно најбоље од нашег традиционалог гостопримства. Посебно мјесто наравно заузима гастрономска понуда, а одмах послије ње ноћни живот. Када све узмемо у обзир, увјерени у позитивну коначну одлуку о домаћинству, мотивисани бројним разлозима, спремни смо да организујемо незаборавно искуство нашим колегама и достојно представимо и нашу земљу и све студенте.
ПОЛИТИКА
ПОЛИТИКА
Говоре предсједници партијског подмлатка
Како изборити гласове студената? О
ве године ћемо имати изборе, па се тим поводом редакција „Авангарде“ обратила предсједницима актива младих из шест највећих партија у Републици Српској са понудом да наведу пет кључних реченица због којих би студенти требало да дају глас управој њиховој партији. Њихове одговоре вам представљамо у оригиналној верзији, без скраћења. Ви просудите коме бисте дали свој глас. Душан Петровић – Савез независних социјалденократа (СНСД) Млади социјалдемократи (МСД) имају велико повјерење младих и студената – преко 30 хиљада чланова СНСД-а су млађи од 30 година и то је свакако наша велика предност у односу на друге политичке партије. Од самог оснивања МСД је био авангарада у политичком животу када практично други подмлатци нису ни постојали. Покретачи смо идеје о оснивању многих студентских и омладинских асоцијација па, и Уније студената
студентске и омладинске организације). Субвенционисање каматних стопа за младе брачне парове и прорграм запошљавања приправника су осмишљени и реализују се од стране наше власти, а поносни смо јер је МСД креирао те програме. Скоро сва ова побројана издвајања никада нису постојала прије 2006. године и доласка на власт СНСД-а. Такође, желимо истаћи да СНСД пружа доста простора младим људима у странци, јер млади имају загарантовано мјесто на нашим изборним листама и у органима странке. Пред нама су унутарстраначки избори у младима и локални избори. И у једним и у другим ће простор добити много младих људи и ова година је права прилика да се МСД још више подмлади и омасови како би даље наставили радити заједно у интересу омладинске и студентске популације. Игор Остојић – Српска демократска странка (СДС)
РС. У посљедњих 10 година како је наша странка доминантна у вршењу власти, увели смо доста нових конкретних програма и иницирали многа издвајања за младе (изградња студентских домова и факултета, престижне стипендије, грантови за 92|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
СДС младим и образованим људима нуди земљу у којој ће бити мање криминала и корупције, а више шанси да способни људи узму своју судбину и судбину Републике Српске у сопствене руке. Наш циљ није да млади оду, него остану овдје, јер ово јесте њихова земља, а управо су млади највећи потенцијал сваке земље, поготово Републике Српске којој треба убрзани привредни и сваки други развој. Каква је то земља чије руководство гледа да образоване генерације отјера одавде или да их понизи давањем предности криминалцима и корумпираним као што је сада случај? Зато позивам студенте и академске грађа-
не да бирајући политичку опцију добро размисле да ли желе земљу у којој ће криминал и корупција бити главни фактори у друштву или земљу која ће најзад почети да се опоравља од свих зала. Нисте студирали да бисте били понижавани и да бисте своје дипломе држали на зиду, него да бисте своје знање искористили на добро себи и својој земљи.
же за пооштравање критеријума за оснивање и добијање потребних дозвола за рад високошколским установама, што би у реализацији резултирало квалитативним побољшањем високог образовања, али и усклађености истог са потребама тржишта рада. Политика ДНС-а подржава студенте у њиховој перманентној борби за бољи студентски стандард и квалитетније високо образовање, будући да смо, преузимајући ресор просвјете и културе, усмјерили новчана средства за довршетак изградње 4. павиљона Студентског центра „Никола Тесла“ у Бањој Луци, те усмјерили средства за изградњу студентског дома у Палама, а све у циљу равномјерног развоја оба државна универзитета у Српској, што је један од програмских циљева Демократског народног савеза.
Никола Дроњак – Партија демократског прогреса (ПДП) ПДП је странка са најмлађим руководством која је спремна да мијења друштво на боље, изграђујући систем који ће се базирати на правди, праву и начелу етике.
Моја порука младим људима је да се боре и да не слушају старије. Више неће бити сукоба међу партијама, настаје сукоб међу генерацијама. Галерија старих политичара „заслужује одмор“. Потребни су млади који познају XXI вијек. Игор Жугић – Демократски народни савез (ДНС) Прије свега, Демократски народни савез се залаже за преиспитивање квалитета и нивоа примјене законодавства у области основног, средњег и високог образовања будући да болоњски процес није донио очекиване резултате, те се ДНС зала-
Посланички клуб Демократског народног савеза у Народној Скупштини Републике Српске финансијски подржава реализацију додјеле стипендије од стране Уније студената Републике Српске за успјешне и социјално угрожене студенте. Демократски народни савез указује повјерење младим, образованим и некомпромитованим људима пружајући им шансу да се својим савјесним радом докажу у обављању одговорних функција. Демократски народни савез никада није правио, нити ће правити компромисе по питању преноса надлежности са Републике Српске на ниво Босне и Херцеговине, будући да никада нисмо гласали ни за једну одлуку којом је пренесена било која надлежност са нивоа Републике Српске на ниво Босне и Херцеговине, те сматрамо да је политичка принципијелност основа нашег будућег опстанка и развоја. Андреа Дорић – Социјалистичка партија (СП) Млади, пробудите се! Јесмо ли се школовали да будемо најбоља извозна роба из Републике Српске? Јесмо ли младост потрошили да будемо слуге А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|93
ПОЛИТИКА ЕУ? Јесмо ли задовољни што постајемо „земља стараца“? Доста је ћутања! Ово је прилика за бољи живот, нека ови избори буду пресудни! Будућност почиње са нама. Немојмо бити нијеми посматрачи и не дозволимо да други одлучују умјесто нас.
Само моћна организација као што је Социјалистичка партија може умрежити мислеће људе широм Републике Српске. Социјалистичка партија је партија народа која се залаже да сви подједнако живе и остварују своја права. Нашим концептом социјалне правде утичемо на то да будемо хумани и пружимо достојанствен живот сваком појединцу. Такође, млади социјалисти представљају будућност јер је велики број младих укључен у друштвени и политички живот Српске како би остварили бољи амбијент и услов за живот у њој. Млади социјалисти свакодневно раде на подручју образовања, запошљавања и самозапошљавања, хуманитарног рада и спорта, а све у циљу да обезбиједимо бољи услов за живот младих у РС. Доста младих је препознало идеје и програм Социјалистичке партије, те нам се свакодневно придружују они који желе активно да учествују у креирању политичког живота наше земље. Зато немојте чекати, придружите нам се да заједно градимо бољу и свјетлију будућност! Ђорђе Праштало - Народни демократски покрет (НДП) Народни демократски покрет формиран је из потребе за стварном политичком и друштвеном алтернативом. Стање у Републици изузетно је тешко за све грађане, али су млади људи посебно гурнути на друштвене маргине. Народни демократски 94|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
покрет својим програмом детектовао је кључне проблеме и конкретно понудио рјешења. Основне тачке нашег политичког рада дефинисане су у три основна правца, и то : образовање, запошљавање и стицање властитог стамбеног простора. Сматрамо да успјешним реформама ових области и недвосмисленом подршком младим људима можемо остварити нормалне услове за живот најпродуктивније популације у Републици Српској. Народни демократски покрет се залаже да се младима да могућност да се квалитетно образују, а потом да буду конкурентни на тржишту рада. Запослење и недостатак перспективе основни су разлози зашто млади образовани људи напуштају нашу земљу. Тренутно стање је сложено и младима не оставља пуно простора за формирање породице и нормалног живота. Желимо да се у Републици Српској младим и образованим људима приступа као ресурсу ове земље, а не као сталном проблему. Мишљења смо да се компетенције морају ставити испред страначке подобности, јер управо је непотизам на свим нивоима довео до стања потпуног песимизма. Свједоци смо да је реални сектор угушен великим наметима и потпуно промашеном политиком Владе Републике Српске, а паралелно с тим ненормално се повећава јавни апарат који је у суштини друштвени потрошач. Стимулацијом младих да се укључе у реални сектор планирамо повећати продуктивност младих и пружити им могућност да научено могу и примијенити у производњу нове вриједности. Народни демократски покрет одговорном и принципијелном политиком жели да Република Српска буде мјесто једнаке шансе за све младе људе, да млади не морају да своју будућност планирају у иностранству и да афирмишемо нове генерације у процесу нормализације стања у нашој земљи. Само одлучним мјерама и сврсисходним реформама можемо свим грађанима Републике Српске вратити вјеру и наду за бољим сутра.
НАУКА
НАУКА
СИНДРОМ САГОРИЈЕВАЊА/ ИСЦРПЉИВАЊА У СТУДЕНТСКОЈ ПОПУЛАЦИЈИ Проф. др Синиша Ристић
96|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Шта је синдром сагоријевања? Стрес није „привилегија“ данашњице, али стресне ситуације нису никад биле овако бројне и разнолике. Адаптација на факултетски начин живота укључујући спремање и полагање испита, али и испуњавање других академских обавеза, представљају стресне ситуације. Истраживања указују да је снажнији стрес када се испит полаже усмено, у односу на писмено полагање. Јак стрес је припремање и полагање пријемног испита, као и ишчекивање његових резултата. За студенте испуњавање факултетских обавеза представља њихову професионалну дјелатност. Свјетска здравствена организација (WHO) је стрес на радном мјесту прогласила свјетском епидемијом. Стрес се током студирања може прогресивно повећати, али и редуковати, а треба га препознати што раније и примијенити мјере за његово редуковање. Под одређеним условима стрес на радном мјесту/студирању може довести до настанка синдрома изгарања или исцрпљивања (burnout).
ке ефикасности. Емоционална исцрпљеност сматра се основним елементом синдрома сагоријевања, а означава смањење енергетских капацитета особе, па се оне осјећају емоционално и физички исцрпљене. Деперсонализација или цинизам представља негативан (хладан и удаљен став) однос према раду и колегама са посла те незадовољство ранијом професионалном улогом. Ниска лична професионална ефикасност се јавља као одговор појединца на дејство стресора изазваног професионалним активностима, а подразумијева стање смањене радне ефективности и губитка самопоуздања, тј. сумњу у сопствене способности. Burnout синдром дугорочно лоше утиче на професионалне резултате појединца. Истраживања вршена код нас и у свијету указују на присуство овог синдрома у студентској популацији, али и већ код дјеце у основној школи, те да се његови први знаци могу примијетити око петог разреда.
Како можемо да мјеримо синдром сагоријевања?
Који фактори се повезују са настанком синдрома сагоријевања?
Проф. Kristina Maslach, психолог, је конструисала инструмент за мјерење сагоријевања - Maslach инвентар изгарања, који је модификован и за употребу у студентској популацији. Овај инструмент се састоји из три субскале: емоционалне исцрпљености, субскале цинизма и академс-
Фактори који се повезују са настанком синдрома сагоријевања су бројни и могу се подијелити на вањске (околинске) и унутрашње (фактори личности). „Burnout синдром" пријети свим радницима који раде у неповољној радној околини, и ови фактори се нази-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|97
НАУКА вају вањски или околински. То могу бити општи фактори: лоши социјално-економски живота и материјално-технички услови рада, нестабилна друштвено-политичка клима, убрзан темпо живота која ствара оскудицу времена, брзе промјене у свијету око нас које захтијевају сталну едукацију да би се могли адекватно на њих адаптирати, стални притисак на послу – страх од губитка посла, те карактеристике радног мјеста и услова рада: притисци или захтјеви вањског окружења који долазе из професије, лоша организација рада и међуљудски односи у колективу, појава двоструких порука у професионалној комуникацији и нејасноћа у границама одговорности повјерених задатака, дискриминација на послу, сукоби између подређеног и надређеног, као и издавање задатака који објективно не могу бити остварени у траженим околностима, нпр. у планираном времену, са понуђеним материјалним/људским ресурсима итд. Најугроженије професије су сервисне и оне код којих је природа посла чест контакт са људима: у здравству, новинари, полицајци, судије менаџери, учитељи. У лакшем и бржем настанку синдрома изгарања значајни су и унутрашњи фактори или фактори личности: ниско или нарушено самопоштовање, вањски локус контроле (став да не постоји лична могућност утицаја на ток и исход догађаја), слабије развијене социјалне вјештине (комуникације, успостављања и одржавања добрих односа на послу). Burnout-у су нај98|
више склони амбициозни/ агресивни људи с већим потенцијалом, који теже перфекционизму, нестрпљиви су (имају осјећај да су ствари и ситуације хитне и да их одмах треба ријешити), имају висока и/или нереална очекивања, и неадекватну процјену везану за своје могућности, доминантно су материјално оријентисани итд. Обично се особе које лакше подлијежу овом синдрому тешко опуштају и немају слободне активности. Стресна реакција и синдром изгарања Стрес је индивидуална психофизичка реакција организма на бројна могућа збивања у њему (нпр. болест) и у околини (нпр. поплаве). Стрес је нека врста зачина живота и без њега живот може бити помало досадан, али стрес је и опасност која може да нас оштети и угрози нас опстанак. Дакле, живот са стресом сличан је боравку на оштрици ножа. Како стрес представља индивидуалну реакцију на збивања у нама и околини, сваки човјек бира начине превладавања стреса које се могу сврстати у три групе: а) усмјерено на процјену ситуације што обухвата: анализу и припрему активности: разлагање проблема и његово рјешавање по етапама, редефинисање, избјегавање или порицање (нпр. негирање догађаја, умањење значаја); б) усмјерено на проблем обухвата: тражење додатних информација о стресном догађању и предузимању акција ус-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
мјерених на рјешавање/ отклањање проблема, као и алтернативних рјешења (промјена активности и налажење задовољства у другим/новим стварима). ц) усмјерено на емоције обухвата: емоционалну контролу и изражавање (плач, вриштање), прекомјерно пушење, узимање алкохола, лијекова, психоактивних супстанци, мирење са ситуацијом, Синдром изгарања није синоним за стрес, већ је посљедица „горења од стреса“. Стресна реакција је акутна и временски ограничена, док је синдром сагоријевања трајан и не пролази без интервенције (сам од себе), то је динамичан и временски прогресиван процес, те претјеран и неадекватан у односу на разлоге. За стресну реакцију може се углавном идентификовати узрочни/повезани фактор, док се код сагоријевања директни узрок не може одредити, већ се ради о дејству бројних „стресогених“ фактора који су у међусобној интеракцији. Људи у стресној реакцији осјећају да их „гуше“ обавезе и одговорности, али ће се осјећати боље када успоставе контролу над њима или/и их испуне. У синдрому сагоријевања особа није мотивисана да се бори, већ јој је свеједно, а позитивне промјене у окружењу при томе не доносе олакшање, јер је „изгорјели“ изгубио очекивања и надања. Стрес и синдром изгарања су феномени које описују – свега превише/премало. Код стреса особа осјећа превише
притисака, захтјева, напора, и замишљају да би се кад би све било под контролом осјећале боље. Код синдрома изгарања премало је мотивације, позитивних осјећања, капацитета за бригу и његу, осјећања наде у позитивно рјешење ситуације итд. Синдром изгарање, умор и депресије Умор настаје као производ продуктивног рада и не укључује промјене ставова према послу и понашање према колегама и клијентима, као што је случај код синдрома сагоријевања. Депресивни симптоми се јављају у склопу синдрома сагоријевања, али су ограничени примарно на професионалну сферу, док остале сфере дјеловања и интересовања (породица, хоби и сл.) обично нису угрожене од почетка као код депресије. Ипак, особе склоније депресији су осјетљивије на стрес и лакше развијају синдром изгарања. Које су типичне развојне фазе синдрома изгарања? Испољавање синдрома сагоријевања на раду манифестује се пролазећи кроз пет фаза: 1. прва фаза (идеалистички ентузијазам или фаза меденог мјесеца): настаје првих година рада, када постоји велика количина енергије и висока/нереална очекивања од посла. Особа очекује позитивну атмосферу на послу, прихваћеност од сарадника и праведност за све људе, не штеди се у раду, па нерационално троши енергију и ради
прековремено. 2. друга фаза (реализам): одликује је оданост према послу, кооперативност са колегама, присилно доказивање, равнотежа између пословног и приватног живота, одмјереност између послова који се могу и који се не могу одрадити, стрпљење. 3. трећа фаза (стагнације) обиљежена је „освјеживањем стварности или приземљењем”. Особа с лакоћом ради посао, али не у истој мјери као на почетку. Схвата да поред посла постоје друге битне ствари у животу: породица, пријатељи, стан, новац, напредовање и стручно усавршавање. Јављају се тешкоће у комуникацији са сарадницима и пријатељима. Особе постепено постају емоционално рањиве и неповјерљиве. 4. четврта фаза (фрустрација): особа почне да преиспитује колико је успјешна у обављању посла и гдје је његов смисао, а јавља се емоционално повлачење и изолација. 5. пета фаза (апатија) обиљежена је повлачењем и губитком вјере у себе, избјегавањем ситуација/људи као одбраном од фрустрације. Особа постане потпуно незаинтересована за посао и ради само да би преживјела, улаже мало енергије и времена у посао и бјежи од сваке одговорности. Појединци се у овој фази одлучују на промјену занимања или остају на послу потпуно демотивисани. Мјере којима се може спријечити/редуковати синдром сагоријевања Чим се препознају благи
знаци и симптоми сагоријевања треба реаговати јер неће проћи сами од себе, а може доћи до њиховог погоршавања. Значај правовременог/раног препознавања развоја синдрома изгарања и његовог отклањања/редукције је што он има и општи репер, одражавајући се на лични живот. Превенција Општа мјера превенције синдрома сагоријевања је успоставити границу између личног и професионалног живота. Стратегије за суочавања и превазилажења стреса и сагоријевања укључује социјалну подршку изван посла путем група за подршку и разних тренинга, извођење активности које су различите од професионалних у слободно вријеме, избјегавање стресних ситуација, усвајање здравих стилова живота, технике релаксације, преиспитивање мотивације итд. Важно је да се преиспита животни стил, тежи упознавању себе (сопственог ЈА), редукује потреба за доказивањем. Такође, важно је и научити планирање времена (структурисање распореда активности, одређивање приоритета, режим рад/одмор) са довољно времена за спавање. Треба анализирати активности које нису неопходне и оптерећују нас. Добром психичком здрављу доприноси развијање способности да се истрпе и лоше стране живота (будући да живот није само скуп добрих дешавања), исто као и да се ужива у добрим странама живота (радост, добро расположење, добри односи у породици,
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|99
НАУКА радном мјесту, школи и слободном времену итд). Факултети треба да идентификују могуће проблеме студената, настоје да промовишу здраве стилове живота, развијају стратегије за побољшање личног благостања које могу бити битне за развој отпорности од сагоријевања током каријере. Студенти би требало да добију довољно информација о препознавању, дјеловању стреса на организам, те могућности његове превенције/редукције. Факултети би требало да препознају значај односа студената са његовим особљем као значајним фактором стреса/ сагоријевања и спровођења програма сталне провјере и развоја вјештина за њихово побољшање (педагошке и комуникационе вјештине и сл). Менторски програми, у који могу бити укључени наставници/сарадници или студенти виших година, требало би да олакшају адаптацију и умање стрес са којим се студенти сусрећу. Неопходно је учити студенте како да планирају приоритете, идентификују и подносе изворе стреса, а истовремено се повећава свијест за коришћење позитивних стратегија суочавања са њим. Студенти се требају упознати са техникама индивидуалне борбе против стреса, нпр радионицама које имају за циљ унапређење животних и академских вјештина и сл. Синдром сагоријевања могуће је спријечити и на сљедеће начине: • дан почети активностима које пријају: кафом и новинама, јутарњим вјежбањем, туширањем и ма100|
сажом, а не ускакати одмах у дневне обавезе • усвојити и одржавати здраве навике: исхране, вјежбања и спавања • поставити јасне границе – рећи „не“ када ситуација превазилази могућности и капацитете • „искључити се“ – постати недоступан на телефон, mail у дијелу дана у коме се планира одмор • његовати креативност као најмоћнији „лијек “ синдрому изгарања. Опоравак Када се синдром сагоријавања већ развије опоравак треба покушати на више начина: • успорити – осим лијечења симптома треба успорити активности, направити паузу, отићи на одмор, • потражити помоћ и подршку – изаћи из стања самоизолације, ослонити се на помоћ и подршку блиских особа, подијелити проблеме и осјећања • поново процијенити своје циљеве и приоритете – синдром изгарања показује да нешто битно не функционише и прилика је да се поновно открије шта особу испуњава, чини срећном, мотивише • признати сопствене губитке – у овом синдрому „изгоре“ често идеализам или снови везани уз каријеру, професионална улога, енергија, пријатељства, самопоштовање, самовредновање, осјећање контроле, радости, смисао живота, и мирење са овим губицима помаже да их прежали-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
мо и са новом енергијом, самопоуздањем и оптимизмом вратимо се животу, надајући се да смо нешто притом и научили. Закључак Синдром сагоријевања на послу који се може јавити и у студентској популацији представља стање исцрпљености које настаје као посљедица интензивног и дуготрајног стреса везаног за професионалне дјелатности. Овај синдром може да буде разлог зашто у одређеним годинама када смо још радно способни „горимо и изгоримо“ а не блиједимо постепено као што би требало током нормалног процеса старења. Стресни догађаји и фактори значајни за нежељена дејства стресне реакције на организам, није могуће све набројати, а такође ни потпуно уклонити њихово дјеловање на организам. Ипак, треба упознати и користити мјере за превенцију и опоравак од овог синдрома. Уколико након увида у проблем особа није у могућности да га сопственим снагама и у уз помоћ блиских особа ријеши, неопходно је потражити стручну помоћ психијатра или психолога. Проф. др Синиша Ристић, проф. физиологије и биолошке психологије, Медицински факултет и Филозофски факултет, Универзитет у Источном Сарајеву Захваљујем се на идејама које сам добио од студената Медицинског факултета Фоча, УИС – Ивана Живковића и Александра Михајловића
Н
Oсми научно - стручни скуп „Студенти у сусрет науци“ са међународним учешћем
Промоција научног рада међу студентима На конференцији је у претходних седам година своје учешће узело преко 1000 учесника (студената) из Руске Федерације, Украјине, Индије, Њемачке, Аустрије и земаља региона. Бројни аутори су данас успјешни привредници, асистенти на факултетима, професори и наставници у школама. Бојан Кресојевић
аучно - стручни скуп „Студенти у сусрет науци“ са међународним учешћем (Students Encounter Science StES 2015) је манифестација коју је прошле године традиционално, већ осми пут за редом, организовао Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци. Одржавао се од 25. до 27. новембра, уз учешће преко 100 младих истраживача и научника из седам земаља (САД, Италија, Малта, Бугарска и земље бивше Југославије). Учесници су на скупу имали прилику да слушају излагања радова из шест научних области (друштвене науке, инжењерство и технологија, природне науке, медицинксе и здравствене науке, хуманистичке науке и пољопривредне науке), али и да учествyју на двије радионице, по чијем завршетку су добили сертификате. Радионице су, као и сваке године, биле ораганизоване у сарадњи са Универзитетским предузетничким центром Универзитета у Бањој Луци, са темама: Послoвно планирање и обликовање пословне идеје и Планирање пројеката. Циљ радионица је био да учесници примјене теоријско знање, стечено на факултету, на конретним идејама, те да подстакну креативно размишљање. Награде и признањa, на посљедњем скупу, добили су сљедећи студенти: • Нина Кујунџић, у области пољопривредних наука; • Теодора Радуловић, у области медицинских наука (рад урађен у коауторству са Вањом Нежић и Николином Никодиновић) ; • Данијела Шиловановић, у
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|101
НАУКА области хуманистичких наука; • Бојана Лукајић, у области природних наука (рад урађен у коауторству са Драганом Милисавић); • Славиша Савић, у области инжењерства и технологије (рад урађен у коауторству са Душком Пеулићем); те • Нела Маринковић, у области друштвених наука (рад урађен у коауторству са Јаном Танасић). Уз честитке побједницима и ријечи захвалности учесницима, поготово онима који су дошли са других универзитета, предсједник Организационог одбора Бојан Кресојевић је на церемонији затварања скупа истакао да је StES 2015 добио све похвале, те да их посебно радује признање Научног одбора када је ријеч о квалитету презентованих научних радова, тачније да је остварен напредак у скоро свим научним областима у којима су студети излагали своје радове. Придруживши се честиткама, предсједник Научног одбора StES-a 2015, проректор за научно- истраживачки рад Универзитета у Бањој Луци
102|
проф. др Милан Матаруга, изразио је наду да су студенти који су на прошлогодишњем StES-у по први пут излагали научни рад, тиме истовремено направили први корак у својој будућој научној каријери. „Надам се да сте се препознали у овом лијепом позиву и да ћете у будућности управо кроз свој научни рад давати допринос развоју друштва и заједнице у којој живите“, истакао је проректор Матаруга. Проректор је још једном одао признање Организационом одбору прошлогодишњег StES-а на одлично урађеном послу, те захвалио наставницима и сарадницима Универзитета у Бањој Луци - члановима Научног одбора на несебичном
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
ангажамну и сарадњи. Скуп је свечано затворен 27. новембра 2015. године, додјелом плакета и награда студентима чији су научни радови проглашени најбољим. Своју захвалнoст свима онима који су им помогли да успјешно организују ову манифестацију, Организациони одбор StES-а изразио је додјелом захвалница, као и сертификатима свим учесницима скупа. На конференцији је у претходних седам година своје учешће узело преко 1000 учесника (студената) из Руске Федерације, Украјине, Индије, Њемачке, Аустрије и земаља региона. Бројни аутори су данас успјешни привредници, асистенти на факултетима, професори и наставници у школама. Мисија скупа је да промовише научни рад међу студентима и да их мотивише да по први пут закораче у свијет науке или да га боље упознају. Стога, позивамо све амбициозне студенте да нам се придруже на овогодишњем StESу и да направе свој први корак у сусрет науци.
Н
Сугестије студентима који планирају да пишу научни рад
Шта је научни рад, како га написати и гдје објавити? Љубица Каурин
аучноистраживачки рад је дјелатност, односно својеврстан процес који има свој резултат. Према Закону о научноистраживачкој дјелатности Републике Српске, резултати научноистраживачког рада су: научни, прегледни и стручни рад (чланак) објављен у часопису који је доступан међународној и домаћној научној јавности, научна књига или монографија, поглавље у научној књизи, поглавље у монографији, саопштење или рад објављен у зборнику са научног скупа, уводно предавање на научном скупу, предавање по позиву са међународног научног скупа или домаћег штампано у цјелини или у изводу, саопштење са међународног научног скупа или домаћег штампано у цјелини или у изводу, објављена научна критика или полемика, рецензија, менторство магистарске тезе и докторске дисертације, лексикон, енциклопедија, картографска публикација, магистарски и докторски радови, нова сорта, патент, техничка рjешења, нове методе, нови материјали, те нови технолошки поступак. Резултати студентског научноистраживачког рада углавном су научни радови објављени у домаћем или страном научном часопису и радови објављени у зборницима са научних скупова (најчешће студентских научних скупова). Научни часопис је серијска публикација из одређене научне области која се периодично издаје у унапријед дефинисаним интервалима и у којој се презентују најновија достигнућа из те области. Научни скуп је конференција у којој учешће узимају научници и истраживачи како би предста-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|103
НАУКА вили најновије резултате свог научноистраживачког рада. При одабиру часописа, односно научног скупа на којем бисте објавили свој рад, препоручујемо да се консултујете са својим ментором. Такође, морате водити рачуна о томе како ће ваш рад бити вреднован приликом аплицирања за стипендије, стручне програме и праксе, те приликом стицања академских и научних звања. Што се тиче домаћих часописа, правилник о њиховој категоризацији доноси Министарство науке и технологије Републике Српске. На њиховој интернет презнетацији (www. vladars.net → Министарства → Министарство науке и технологије) постоје одјељци: Категоризација часописа и Категоризација научних скупова, на којима можете провјерити који су домаћи часописи и научни скупови категоризовани и на који начин. Што се тиче међународних часописа, они су категоризовани према ISI (Institute of Science Index) листама. ISI листе као и више информација о њима можете пронаћи на интернет презентацији www.isi-database.org. Уколико отворите интернет претраживач и потражите приручник за писање рада (на нашем или било ком другом језику), биће вам понуђено мноштво разноразних упутстава. Постојање различитих метода и техника писања научног рада (који су садржани у различитим упутствима и приручницима) често може изазвати одређене недоумице и страх, те довести до узалудног трошења времена и расипања креативности, нарочито код студената који се, по правилу, први пут сусрећу 104|
са научноистраживачком дјелатношћу. Стога вам савјетујемо да се, након одабира часописа односно научног скупа на којем бисте објавили свој рад, распитате да ли постоје одређена правила која сте обавезни да поштујете приликом писања рада за тај скуп/часопис. Организатори научних скупова, односно уредници научних часописа углавном у позиву за достављање радова (или уз њега), објаве и пратећа упутства. Оно што вам ми доносимо јесу општи савјети о томе шта свакако треба да радите, односно нипошто не треба да радите, када се одлучите да пишете научни рад.
Свакако треба да: • јасно формирате истраживачко питање, односно тему рада, која ће бити довољно уска да закључак рада буде релевантан, али и довољно широка да би се могли сагледати сви битни фактори, • осмислите занимљив и привлачан, али одговарајући наслов рада који ће, у најкраћем, представљати садржај рада, • структуришете рад на одговарајући начин (у складу са претходно поменутим упутствима), јер је структура јединствен ‚начин комуникације‘ у међународној научној
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
заједници, • своју идеју и резултате изнесете избором правих ријечи, на начин да рад буде разумљив ономе ко га чита (стил писања треба да буде прецизан, јасан, и концизан), јер је основна функција научног рада да пренесе информацију јасно и недвосмислено, • провјерите да ли се од вас тражи да поштујете одређени систем навођења литературе - цитирања (ванкуверски, хардвардски...), • водите рачуна о кохерентности рада (пасуси треба да буду идејно повезани), • дајте некоме другоме да прочита ваш рад прије него што га предате (уколико немате ментора). Нипошто не треба да: • туђи научни рад представите као свој, нити да било шта из њега (или било које друге литературе) копирате, без навођења референце (данас постоје ефикасне методе откривања ове врсте плагијата), • пишете у првом лицу и/или пасиву, • користите комплексне и предуге реченице, • цитирате Википедију (и друге нерелевантне изворе), • субјективно бирате изворе или резултате истраживања, односно да искључујете неке резултате који можда нису сагласни са почетном идејом (треба да представите све релевантне изворе и резултате истраживања што објективније).
Н
а Пољопривредном факултету Универзитета у Источном Сарајеву почетком децембра прошле године отворено је седам нових лабораторија којима је ниво наставног и научноистраживачког процеса подигнут на виши ниво. Ради се о пет истраживачких и двије наставне лабораторије. Опремање ових лабораторија представља круну активности у оквиру пројекта „Модернизације Универзитета у Источном Сарајеву". Кроз овај пројекат обезбијеђен је комплетан намјештај за лабораторије и потребна опрема.
Извор: www.ues.rs.ba
О лабораторијама Пољопривредног факултета УИС-а
Нови замах развоју науке! Младим истраживачима на располагању су лабораторија за хемијску анализу, лабораторија за педологију и агрохемију, лабораторија за атомску апсорпциону спектрофотометрију, лабораторија за биологију и заштиту биља и лабораторија за биљну производњу. Студентски парламент УИС
Створени услови за научну дјелатност С обзиром да достигнути ниво техничког развоја академској заједници у области пољопривреде нуди изузетно широк спектар могућности за експериментални рад, како у образовној, тако и у научноистраживачкој дјелатности, у ову сврху опремљено је пет научноистраживачких лабораторија. Младим истраживачима на располагању су лабораторија за хемијску анализу, лабораторија за педологију и агрохемију, лабораторија за атомску апсорпциону спектрофотометрију, лабораторија за биологију и заштиту биља и лабораторија за биљну производњу. Наведене лабораторије опремљене су углавном истраживачком опремом и у потпуности стварају услове за научну дјелатност. Поред тога, њиховим опремањем знатно су побољшани услови за експериментални рад академског особља из више ужих научних области пољопривреде, али
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|105
НАУКА и сродних научних области и поља. Ове лабораторије чине капацитете које ће у великом степену користити студенти другог и трећег циклуса студија. Отварањем лабораторијског комплекса студентима је омогућено извршавање лабораторијских анализа у оквиру факултета, што за резултат има двојаку корист за саме студенте. Као прво, омогућено им је да активно учествују у лабораторијским анализама чиме ће побољшати достигнути ниво знања и вјештина што ће се касније позитивно одразити на њихову конкурентност на тржишту рада. Друга корист је финансијске природе. Избјегавањем анализа у другим лабораторијама на „комерцијалној" бази биће смањени трошкови школовања. Бољи услови и за студенте I циклуса Наставни процес побољшан је и на првом циклусу студија. За потребе одржавања лабораторијских вјежби опремљене су и двије наставне лабораторије. У складу са структуром курикулума на студијском програму Пољопривреда, једна наставна лабораторија је опремљена за одржавање вјежби из предмета који припадају образовној области хемије и сродним областима. Друга лабораторија својим садржајем омогућава одржавање вјежби у оквиру предмета из образовне области биологије и њој сродних области. Лабораторије су намјенски опремљене намјештајем и опремом за студентски лабораторијски рад. Од студената првог циклуса студија очекује 106|
Признања за достигнућа у науци На 5. фестивалу науке, одржаном у Бањој Луци 11. и 12. новембра 2015. године, Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву добио је награду за најбољу научноистраживачку организацију у Српској. Фестивал је одржан у организацији Министарства науке и технологије РС.
се да лабораторијске капацитете користе првенствено при изради завршних радова и тиме побољшају своја знања и вјештине. Улагање у науку - вишегодишњи приоритет Битно је истаћи да је опремање лабораторијског комплекса, поред кадровског јачања академског особља, био један од приоритета Пољопривредног факултета УИС-а. Протекли период обиљежиле су континуиране активности на јачању лабораторијске инфраструктуре. Кроз различите пројекте,
Извор: www.ues.rs.ba
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
уз помоћ више донатора, те властитим средствима временом је растао степен опремљености Факултета. Неки од кључних донатора опреме су Министарство науке и технологије Републике Српске, Град Источно Сарајево и Европска комисија кроз међународне пројекте. Нова савремена опрема Пољопривредни факултет Универзитета у Источном Сарајеву сврстава у ред опремљених институција које ће допринијети свеукупном побољшању, како образовних, тако и научноистраживачких и других процеса који се одвијају на Факултету.
Одржана студентска конференција „STRING 2015"
Презентовани научни радови 29 аутора Студентски парламент УИС
С
авез студената Саобраћајног факултета Добој Универзитета у Источном Сарајеву организовао је 20. и 21. новембра прошле године другу студентску научно-стручну конференцију из области саобраћаја и транспортног инжењерства "STRING 2015". На конференцији се представило 29 аутора радовима из области друмског, жељезничког, поштанског, логистичког и телекомуникационог саобраћаја. Предсједник организационог одбора конференције, Марко Ковачевић рекао је да је Савез студената Саобраћајног факултета идеју о организовању конференције покренуо још 2012. године како би се студентима обезбиједили бољи услови за бављење научноистраживачким радом. „Тадашње руководство Са-
веза примијетило је недостатак одржавања научно – стручних конференција на којима би студенти могли да учествују. Нарочито, студенти другог циклуса који су обавезни да објаве најмање један стручни или научни рад да би стекли звање магистар – мастер", казао је Ковачевић додавши да је иницијатива подржана и од стране руководства самог факултета. Ковачевић је посебно истакао важност чињенице да ће сви изложени научни радови бити објављени у Зборнику радова са научне конференције „Нови хоризонти Саобраћаја и комуникација 2015" која је на Саобраћајном факултету УИС-а одржана у истом периоду када и студентска конференција. За разлику од прошле конференције, сви научни радови који су изложени ове године су
рецензирани, а план организатора јесте да у наредном периоду класификују ову конференцију. Конференција „STRING" одржава се сваке друге године у новембру мјесецу, с тим да није одржана 2014. године због катастрофалних поплава које су задесиле град Добој. Покровитељ конференције било је Министарство просвјете и културе РС, а организацију су непосредно или посредно помогли и професори Саобраћајног факултета у Добоју.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|107
НАУКА
Наука на Универзитету у Бањој Луци
УНИБЛ први у БиХ стекао право на лого изврсности у истраживању (HR Excellence in Research)
„...снага мотора развитка једне државе је изражена процентом бруто националног дохотка који она троши на развитак науке, технологије, на стварање сопствених изума и иновације.“ С. Дедијер Проректор за науку, истраживање и развој Универзитет у Бањој Луци Проф. др Милан Матаруга
108|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
С
вјетска искуства потврђују да су универзитети и наука темељи напретка сваке државе, они вуку напријед и дају подршку њеном развоју. Искуства показују да су успјешнији били они који су више издвајали за науку и образовање. Зато данас савремени свијет препознаје доминантну зависност развоја друштва од примјене научних и технолошких достигнућа. Универзитет у Бањој Луци је установа са најдужом традицијом научног рада у Републици Српској, чији наставници, истраживачи и сарадници чине највећи дио научног потенцијала наше земље. На појединим организационим јединицама и институтима Универзитета обезбијеђени су простор и опрема за извођење научноистраживачког рада, док је на другим то још увијек недовољно. Ипак, наставници и сарадници нашег Универзитета сваке године учествују и реализују око 100 научноистраживачких пројеката од чега је близу 40% у категорији међународних. Кроз оквирне програме финансиране од стране Европске уније Универзитет је учествовао у значајном броју TEMPUS и FP пројеката. Посебно треба истаћи успјешну реализацију неколико FP6 и FP7 пројеката, учешћа у COST акцијама и других облика међународне сарадње. Кроз учешће нашег универзитета у EURAXESS пројекту остварена је подршка интензивнијој мобилности наставника и сарадника у међународној размјени и реализацији међународних пројеката. Можемо бити задовољни што су истраживачи нашег Универзитета до сада аплицирали на
више од 20 отворених позива у Европском програму „Хоризонт 2020“, али и незадовољни што су тек два препозната и данас финансирана. Ово не треба да обесхрабри све нас већ да буде мотив да се још боље и више припремамо, тражимо боље партнере и још више аплицирамо. Сваке године на Универзитету у Бањој Луци организује се више од 20 међународних научно-стручних скупова (конференција, симпозијума, конгреса), чија је организација у ингеренцији факултета. У 2015. години одбрањено је 39 докторских дисертација од укупно 548 од када је Универзитет основан. Ово иде у прилог квалитета и квантитета научног рада код нас.
свима нама јесте већи број објављених научних радова у међународно референтним часописима. Трансфер знања, иновација и нових технологија на релацији Универзитет – привреда треба да буду много више заступљени јер су кључни покретачи развоја Републике Српске. У том циљу као подстицај нашим наставницима и сарадницима, те дефинисање процедура трансфера знања и заштите интелектуалне својине, Сенат Универзитета је крајем 2015. године усвојио „Правилник о поступку правне заштите права интелектуалне својине Универзитета у Бањој Луци“. Његова примјена треба да се реализује кроз будућу Канцеларију за трансфер
Наставници и сарадници нашег Универзитета сваке године учествују и реализују око 100 научноистраживачких пројеката од чега је близу 40% у категорији међународних. Универзитет у Бањој Луци има богату издавачку дјелатност, а издања су доступна кроз мрежу библиотека, скриптарница и веб-портала. Поред тога, Универзитет учествује као излагач на сајмовима књига, како националним тако и међународним, на којима успјешно представља своју издавачку дјелатност из различитих научних области, са значајним бројем публикација. Међу научним часописима које је Министарство науке и технологије Републике Српске рангирало у 2014/15. години, налази се 11 часописа факултета Универзитета у Бањој Луци. Оно што остаје обавеза пред
знања и технологија унутар Универзитетског предузетничког центра. Тренутно се доста ради на стављању у функцију интегрисаног информационог система универзитета који је од кључне важности за вођење и праћење процеса на цијелом универзитету. Захваљујући развоју базираном на отвореним стандардима, систем омогућава интеграцију са свим информационим системима факултета, у виду прикупљања свих релевантних података (о студијским програмима, студентима, наставницима, истраживачима, пројектима итд.) у јединствену базу података, као
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|109
НАУКА
Можда и највећи успјех Универзитет у Бањој Луци у претходне 3 године јесте стицање права на лого изврсности у истраживању (HR Excellence in Research), чиме је постао прва научноистраживачка институција у Босни и Херцеговини која је носилац поменутог знака. Стицање лога изврсности значајно је признање за Универзитет, али истовремено и обавеза, јер подразумијева провођење свих мјера из Акционог плана насталог на основу спроведене анкете о Европској повељи истраживача и Кодексу на Универзитету у Бањој Луци. и њихово праћење и анализу. Осим тога, систем обезбјеђује и интерфејс за претрагу података о свим запосленим на Универзитету, студијским програмима, пројектима и сл. на основу чега је израђена нова веб страница Универзитета (unibl.org).
11 0 |
Осим тога, можда и највећи успјех Универзитет у Бањој Луци у претходне 3 године јесте стицање права на лого изврсности у истраживању (HR Excellence in Research), чиме је постао прва научноистраживачка институција у Босни и Херцеговини која је носилац
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
поменутог знака. Стицање лога изврсности значајно је признање за Универзитет, али истовремено и обавеза, јер подразумијева провођење свих мјера из Акционог плана насталог на основу спроведене анкете о Европској повељи истраживача и Кодексу на Универзитету у Бањој Луци. Уз све наведене чињенице у прилог развоју науке, истраживања и иновативности на нашем Универзитету, остало је још доста да се уради. Зато се у наредном периоду могу и треба да постављају јасни стратешки циљеви. Предлажемо, тежимо и промовишемо обавезе до 2020. године: 1. Универзитет у Бањој Луци треба да је међу првих 2.000 универзитета на Webometrics-овој листи; 2. Обезбијеђено повољније окружење (више средстава, опреме, инвестиција) за научноистраживачки и иновативни рад; 3. Промовисање значаја међународне сарадње кроз награђивање и подршку најбољих и међународно препознатљивих; 4. Универзитет треба да буде пропознатљив и битан фактор развоја привреде и друштва Републике Српске, гдје сваки појединац треба да преузме одговорност; 5. Реализација научноистраживачког рада на Универзитету у Бањој Луци треба да учествује са 25% у укупним приходима Универзитета.
КУЛТУРА
КУЛТУРА
Интервју са Нелетом Карајлићем
Неле студентима: „Почните да сањате“ Да би се кренуло напријед потребан је циљ. Циљ мора да буде илузија или сан. Само су снови ти који покрећу човјека. Алекса Ђурић
11 2 |
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
А
ко за некога можемо да кажемо да је авангардан, онда је то Неле Карајлић. Симбол и узор своје генерације, који траје до наших дана. „Вукајлија“, у свом интернетском рјечнику сленга, има интересантну дефиницију за онога ко је авангардан: „Кренеш први, из све снаге. Разбију те, попљују те, сатру те. Онда сви полако крену за тобом. Дижу те у небеса, јер ти си био први. А ти си већ отишао негде далеко, где никога нема.“ Да ли је било баш тако, шта Неле мисли о успјеху, медијима, цивилизацији, људима који другачије мисле, истини и илузијама, питали смо га у разговору за први број „Авангарде“.
Наша генерација некако др Нелета Карајлића највише повезује са „Надреалистима“ и „Забрањеним пушењем“. Будући да сте били наших година тада, можете ли нам рећи откуд инспирација једном студенту за такве, можемо слободно рећи, митске подухвате, који су обиљежили једну еру у бившој Југославији? - Нисам ја био једини надахнут рок музиком. Читава наша генерација имала је неку врсту утопијске идеје да би се пјесмом и хумором могао промијенити свијет. То надахнуће било је карактеристично у то, назовимо га, касно „Титовско“ доба, када је стасала једна генерација далеко од ратова, мржње и нетрпељивости. Како се то догодило и зашто је то испало тако, на та питања одговор ће дати историчари. Моје мишљење, да се унутар комунистичког режима искрала музика као једини вид слободног размишљања, само је мали прилог разрјешењу тих загонетки. Да ли би „Надреалисти“ тада успјели да је медијски простор био окупиран садржајима какви су данас?
- Та два периода немогуће је поредити данашњим аршинима. Тада није било оволико медија, а и они који су постојали били су под будним оком партијске олигархије. Слобода и демократија, међутим, донијеле су поплаву шунда и кича, јер је и умјетност у капитализму само роба и ништа више. Илузорно је очекивати да је већи број људи заинтересован за „Дисципллину кичме“, него за Цецу. Да је тако, планета Земља би се звала рај.
Слобода и демократија, међутим, донијеле су поплаву шунда и кича, јер је и умјетност у капитализму само роба и ништа више. Илузорно је очекивати да је већи број људи заинтересован за „Дисципллину кичме“, него за Цецу. Да је тако, планета Земља би се звала рај.
Да ли медији дају људима оно што хоће да гледају, или људи гледају оно што им је сервирано?
- Медији дају људима оно што они хоће да гледају. Нема тог медија који може човјеку да промијени мишљење о некој ствари, уколико је он заиста заинтересован за ту ствар. Медији утичу на оне који немају јасан став. Лако је Американцу приказати Србина као злотвора кад је њему тај Србин далек и нестваран. Покушајте да га увјерите да је амерички фудбал досадна и глупа игра, па да видите да ли ћете наићи на разумијевање. Неколико пута сте рекли да је ово цивилизација успјеха, а не смисла. Гдје смо ми то изгубили смисао ако смо га уопште и имали? - Смисао се изгубио онога момента када је људски род свјесно постао роб профита. Профит, помијешан са сујетом и побиберен људским незнањем и мржњом, гради данашњу западну цивилизацију. У њој смисао има само смрт. Нико не каже да је данас добро, али опет се ништа не мијења. Зашто је то тако и шта је потребно да се крене напријед? - Ја кад бих знао како се ствари мијењају, кандидовао
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
| 11 3
КУЛТУРА бих се на изборима. Срећа моја па не знам, али је још већа срећа што сам свјестан тог незнања. Да би се кренуло напријед потребан је циљ. Циљ мора да буде илузија или сан. Само су снови ти који покрећу човјека.
Нема тог медија који може човјеку да промијени мишљење о некој ствари, уколико је он заиста заинтересован за ту ствар. Медији утичу на оне који немају јасан став. Ваша изјава дата у једној емисији каже: „Није отјеран Неле Карајлић, отјеран је човјек који другачије мисли.“(конкретно из Сарајева). Како данас, на овим просторима, пролазе људи који другачије мисле? - Најебу, наравно. Од свих градова у бившој Југи Београд је био и остао једини град који штити у својим њедрима оне који другачије
11 4 |
мисле. И поред свег злог периода који је иза нас, овај град је задржао своју слободољубљивост. О Сарајеву немам шта да кажем. Жао ми је оних који су тамо, а који знају о чему ја то говорим. У истој емисији свидјела ми се још једна изјава, „Истина боли зато што буди из илузије.“ Какве су наше илузије и зашто их уопште имамо? - Та реченица је извађена из једног другог контекста, али могу да се наслоним на њу са друге стране. Илузија је неопходна ако човјек жели напријед. Она га ствара енергетским бићем. Опасне су оне илузије које дају погрешну слику о неким појмовима, па се ради њих човјек уљуљка не схватајући да се купа у лажи. Ова друга врста илузије је оно о чему сам ја говорио у емисији из које сте цитирали ову реченицу. Чега се боје они који другачије мисле, а ипак ћуте? - Губитка комфора. Комфор је нешто што је дошло главе западној цивилизацији.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Људи мисле да ниси човјек ако немаш ђакузи и сауну. Пошто је ово студентски часопис, шта би урадили Ви да сте данас студент? Одмах бих прекинуо студије! Шалим се, наравно. Најважније је да воле то што раде. И за крај, шта бисте поручили нашим читаоцима? Почните да сањате! Од ваших снова зависи будућност и вас и ваше дјеце.
Р
ок Симфонија-регионално јединствен пројекат, потекао од младих људи и студената из Бања Луке, полако се развија и остварује све већи успјех. Круна досадашњег рада је свакако концерт у београдском Сава-центу у априлу. Био је то разлог више за разговор са фронтменима овог пројекта: Драганом Моцоњом и Давором Тојчићем.
„Рок симфонија” – о успјеху и свему по мало
„Доказано је да је рокенрол покретач многих ствари“ Постоји енергија, постоји рад и постоји досљедност у томе што радиш без компромиса, без калкулација. Мораш приступати са умјетничке стране проблему, а не са тим да ли ће се свидјети некоме или неће. На крају публика је та која одлучује шта јој се свиђа или не свиђа. Ратко Савић
Иако знам да сте то до сад много пута поновили, можете ли ипак на почетку укратко за наше читаоце објаснити откуд идеја за Рок симфонију, шта вам је у почетку било најтеже и како вас публика доживљава? Драган: То је буквално идеја настала у кафани. Иначе, све озбиљне ствари настају у кафани (смијех). Настала је тако што сам послушао један снимак, ево управо иде „Aerosmith-Dream on“. Била је то обрада из `91 са симфонијским оркестром. Мени је то било оно, пао сам на дупе кад сам чуо. Отишао сам навече на кафу са својом тадашњом дјевојком, која је између осталог члан и бањалучке филхармоније и свира виолу на Академији умјетности. Пустио сам јој тај снимак и рекао: „Jој, како би ово било супер урадити“. Она je рекла: „‚Aјмо покушати.“ Jа сам рекао да није нормална. Ми ето покушали и нама успјело (смијех). Ово је све укратко, а највећи проблем је био кад смо скупљали екипу која ће ту да свира. Значи, у почетку нико жив те озбиљно неће схватити кад му кажеш „Е, ‚ајмо правити
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
| 11 5
КУЛТУРА рок симфонију у средини као што је Бања Лука.“ Мислим, ја јесам Бањалучанин и све то стоји, али први ја кажем да је ово, ‚ајмо рећи, мало затворенија средина и чим си ван колосјека и ван стереотипа одмах те гледају с чудом и као шта то ти. Тако да је највећи проблем био да се скупе ти људи који ће довољно да вјерују у тај пројекат и који ће да одсвирају тај један концерт, јер у почетку је замишљено да буде тај један концерт и да се покуша ући у тај неки свјетски тренд, који не знам да је неко код нас радио. Давор: И од тог првог концерта, у Банском Двору 25. и 26. октобра 2014. су се коцкице почеле полако слагати. Људи, сами музичари су постали стварно заинтересовани. Људи су изразили жељу да се прикључе и почела се полако лоптица ролати, да би ми ево сада након двије године, да тако кажем, од почетка рада достигли неки, слободно могу рећи, виши ниво гдје су у плану неке велике ствари, прије свега сад тај концерт у
11 6 |
Сава-центру. Што се тиче публике свирали смо Нову годину у Новом Саду, са већ прослављеним бендовима, пред око десетак хиљада људи испред нас на минус 7, што је само по себи доказ да ваљамо и да радимо нешто како треба. Сама чињеница да смо били у друштву великих људи, попут „Партибрејкерса“ и „Ван Гога“ је велика ствар. Мислим да од тога у нашој регији не може даље. Шта вам они кажу? Драган: Нисмо имали баш времена да комуницирамо са њима, али постоје други људи који су оцијенили тај рад. Добијамо позитивне коментаре и ево у интензивном смо контакту са Нелетом Карајлићем, који нам доста помаже савјетима и неким смјерницама. Са њим сте заједно и свирали у Требињу? Драган: То је било спонтано. Знали смо да ће он бити ту и због њега смо одрадили
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
пјесму. Када је пјесма кренула, човјек је изашао на бину и све даље се не може ријечима описати. Посебно емотиван тренутак. Од тада почиње тај неки контакт између нас и њега. Он има стварно само ријечи хвале, као и многи умјетници из Србије, попут њега. Тако да имамо добар фидбек на ово све до сада. Свакдневно је пристуна прича о турбоофолку, ријалитијима итд. Медији тврде да је то оно једино што људи желе. Ви сте доказ да људи желе и нешто друго. Како ви то видите? Драган: У принципу публика прати оно што јој је сервирано. И није проблем у медијима, него у умјетницима, извођачима и људима који се баве тим послом. Људи иду за том неком угаженом стазом за коју мисле да је сигурна и да ће то нешто увијек проћи код публике. Мислим да ово што ми радимо није „божије слово“. У Бањој Луци има довољ-
но озбиљних музичара којима је то могло пасти на памет много прије нас. Ми смо доказали да је само требало људима дати нешто друго, и одмах се публика освијести. Давор: Ја бих се надовезао на Драгана и рекао да су људи који се баве музиком у Бањој Луци, јер би ја њу издвојио од свега осталог, преплашени. Реално, ми нажалост немамо неки велики бенд из Бања Луке и то не само сада послије рата, него ни из тог неког прошлог периода бивше Југе. Шта је разлог томе? Драган: Има ту умјетника који су ту и тамо излетјели из колосјека, али пази сад једну ствар, они су морали отићи одавде. Зашто у Бањој Луци није неко остао и ту направио неку каријеру? Из простог разллога. Овдје имаш људе, колеге музичаре, који апсолутно ништа не раде и који из неког разлога саботирају сваког ко се усуди да одскочи. И ми смо се сусретали са тим и још увијек се сурсрећемо. Давор: Ево, рецимо у Београду, нема тих неких лажних величина који пљују по свему. Ми долазимо у ситуацју да се срећеш са неким људима који су обиљежили читаву једну деценију нашег одрастања,
кроз музику или било који вид других умјетности, и с њима сједиш нормално и они су толико вољни да раде. Нико те не пита за паре, нико не пита ни шта ни колико, него супер, `ајмо радити само. Има ли довољно критичне масе? Давор: Има за све довољно критичне масе. Ако ти покажеш довољно људима, бар кроз музику, одређен квалитет људи ће то препознати. Квалитет сам од себе је прва ствар да би уопште нешто направио, али квалитет није почетак и крај свега. Постоји енергија, постоји рад и постоји досљедност у томе што радиш без компромиса, без калкулација. Мораш приступати са умјетничке стране проблему, а не са тим да ли ће се свидјети некоме или неће. На крају публика је та која одлучује шта јој се свиђа или не свиђа. Твоје је да радиш и да ствараш оно што ти мислиш да ваља. Е онда кад изађеш пред људе они су ти који ће дати суд: ваљаш или не ваљаш и довиђења пријатно. Има ли пара у овоме што ви радите? Давор: Пара? Пара још увијек нема. Ово је огромно улагање времена, труда, нов-
„Ми у менталитету имамо то да волимо својатати људе који нешто направе. Имаш пуно примјера за то: Ђоковић, Тесла, итд. Имамо и тај селективан присутп да су наши само кад су и док су успјешни. Ми волимо дићи људе на неке огромне висине и онда их послије отрести од асфалт.“
ца и свега осталог. Ево сад ја морам навести наш оркестар, који је изашао на бину у Новом Саду, на минус 7 и ризиковао своје интрументе, које им родитељи отплаћују кроз кредите, који су ладно могли да попуцају. А свирају рецимо за неке дневнице које су у поређењуе са ризиком нула. Али су људи пристали да то одраде. То је значи апсолутна љубав и посвећеност. Ти ризикујеш себе, свој интстурмент, да би одсвирао то нешто. И публика то осјети. Ти кад изађеш са таквим ризиком ти си дао све од себе-публика види да ти не калкулишеш, и одмах добијаш фидбек. Да ли је та посвећеност управо кључ, хајмо рећи досадашњег успјеха Рок Симфоније? Давор: Наравно. Често кажем да се води отворени рат између шунда неког којим смо затрпани и те неке сцене која покреће људске мозгове на размишљање. Не величам се овдје ниједне секунде да смо ми ти који ће људима отворити очи и показати прави пут. Далеко од тога. Али доказано је кроз историју да је рокенрол покретач многих ствари, и да је то музика које је покренула људе на размишљање. Ми смо данас у великом дефициту са таквом музиком и на нашим генерацијама је да нешто направимо и стовримо могућност генерацијама које долазе да размишљају својом главом и да вјерују да се може нешто направити. Говоримо о критичној маси; о људима који слушају рокенрол; људима
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
| 11 7
КУЛТУРА
који мисле својом главому суштини то су људи који су окарактерисани као другачији. Боје ли се данас људи бити другачији? Драган: То и јесте проблем. Сви иду неком угаженом стазом јер се боје. Моје мишљење је да политика има прсте у свему. Нема бунта. Нема рокенрола. То је проблем. Проблем нашег народа је што се задовољава платом од 500 марака јер се боји да можда неће имати ни тих 500. Пуно је ту страхова. Људима је јако важно шта људи мисле
о њима. Људима је превише битно шта ће други рећи о њима. Ја рецимо никад послије концерта нећу питати неког како је ово било, јер вјерујем у то што радим. Мени није јасно чега се људи боје. Боје се људи да ће бити одбачени. Боје се мислити другачији. Али једноставно мораш бити свој, имати неку своју идеју и свој правац кретања. Давор: Ја како видим ствари, студенти су ти који су покретачи, мимо културе, свих промјена у систему. Студенти су ти који покрећу и мјењају ствари. Али то код нас не
Нема бунта. Нема рокенрола. То је проблем. Проблем нашег народа је што се задовољава платом од 500 марака јер се боји да можда неће имати ни тих 500. Пуно је ту страхова. Људима је јако важно шта људи мисле о њима. Људима је превише битно шта ће други рећи о њима.
11 8 |
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
постоји. Ти имаш пуно студената које су родитељи послали на студије у Бањалуку и који су за то направили многа одрицања. И сад тај студент више нема избор да се бави собом и својим идејама, него је дужан својим родитељима да врати то што је у њега уложено. Долазимо у ситацији да он више не размишља о стварању нечег и прављену неког новог система, него гледа да улети негдје, да буде сигуран и да не зависи од родитеља који су погинули да би он то нешто оставрио. Мислим да је економски моменат битан, ми се бавимо преживљавањем. Кад дођеш до тог да то буде највеће оптерећење људима, а не би требало бити. Јер је сва суштина живота-тражити себе и бити свој. Човјек се цијелог живота тражи. Ја ево имам 40 година и још увијек се тражим. Не знам шта ћу мислити и какав ћу бити за пет година. Не мислим у том сми-
Има много наших њуди који имају идеје да оду у Африку помагати сиротињи. Али не треба ићи нигдје јер имаш првог комшију којем требаш помоћи. То је та свијест која недостаје. слу да си изгубљен, него да се надграђујеш и да ти се отварају нови правци и нове идеје. Без тога нема напретка, а опет без еконосмког напретка нема тог ослобађања људи од проблема голог преживљавања. И то је један зачаран круг, али морамо некако функционисати. Нема пуно избора, нема хоћеш нећеш. Наравно увије Можеш узети пасош и отићи. Можемо ли сви отићи? Давор: Нити можемо, нити требамо. Ја сам био 11 година у Лондону, и вратио сам се из личних разлога јер сам схваатио да мојој дјеци нема нигдје љепшег мјеста за одрастање. То су нек личне визије савршеног живота. Али кад сам се вратио, схватио сам да овдје има и пуно просотра за рад и напредак. Има много наших њуди који имају идеје да оду у Африку помагати сиротињи. Али не треба ићи нигдје јер имаш првог комшију којем требаш помоћи. То је та свијест која недостаје. Зашто људи онда немају ту жељу да остану ту и боре се? Давор: Зашто нема више пројеката као рок симфонија? Једноставно пуно је препрека које мроаш да савладаш да би нешто остварио у животу и то не само код нас. Рецимо ми овдје музички немамо пуно
конкуренције, али имамо много већ поменутих проблема. С
Давор: „Што се тиче часописа: Join the club. То је то, мислим супер и сва могућ подршка.А порука студентима, односно генерално људима: Пронађи себе. Одлучи шта хоћеш од живота и држи се тога. Небитно је ко шта мисли и реакције и да ли ћеш првих пет пута пасти. Важан је труд и рад и да будеш досљедан и да вјерујеш и да скупљаш позитивну екипу око себе која ће доприности твојој идеји. Драган: Студенти су групација људи у најбољим годинама. Фора је да сконташ да имаш шест година форе да паднеш и устанеш. Млад си, у највећој снази и требаш бити пун идеја и жеље да мијењаш. Да имаш ту енергију.
друге стране негдје на западу има милион бендова и ту су потпуно други проблеми. Али суштина је да увијек постоје бројне препреке, проблеми и падови гдје год и чиме год се бавио, али вјера у нешто је та што те носи и држи. То је оно што људима фали. Након двије године вјерујете ли мање или више у рок симфонију? Драган: Ја нисам од почетка никад губио вјеру. Али било је толико падова. Ситуација је, прије неких седам мјесеци, била на ивици прије да све нестане. И ту је сад разлика између нас и оних који су нестали. Имали смо проблем у пројекту гдје су се људи расплинули на све стране. Неко је требао неко да каже одстранићемо све што нам не треба и промјенићемо начин рада. Послије тога је пројекат процвјетао. Питаш да ли вјера пада? Пада ал се и подиже. Има ли неких нових планова за Рок Симфонију? Драган: Како да не. Има пар јако занимљивх ствари. Планирамо, рецимо, да на оволики број људи позовемо 10 тамбураша за једну пјесму и за другу 20 дјеце да је хорски отпјевају. Нећу пуно сад да говрим о томе али сигурно ствари које ће бити јако занимљиве. Такође имамо неку идеју да одрадимо и класична дјела у рок стилу. Рецимо Бах или Бетовен у рок верзији. Спремамо и мали омаж Дејвиду Боувију. Не могу сад да откривам пуно, али мисмлим да ће то бити јако добро. Улавном ради се нон стоп.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
| 11 9
КУЛТУРА
РАМБО АМАДЕУС: О турбо фолку и музици уопште
Када себи забранимо излагање шунд садржајима,стварност изгледа много боље „Турбо фолк је горење народа, свако поспјешивање тог сагоријевања је турбо фолк, разбуктавање најнижих страсти код homo sapiensa.“ Синиша Балта
120|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Иако је прошло већ десет година откако је Рамбо Амадеус у пјесми „Турбо фолк“ на овај начин дефинисао истоимени феномен и исто толико година у којима смо наивно вјеровали да ће будуће генерације ову одредницу тражити у рјечницима мање познатих ријечи, стиче се утисак као да су све те године биле само увод у потпуну експанзију овог феномена, који одавно прелази границе музичког (не)укуса и постаје неизоставан дио друштва. Учествујући на форумима „Мисли позитивно“, студенти у Бањој Луци имали су прилику да чују дио Рамбових размишљања, ставова и идеја. Слагали се са његовим мишљењем или не, морамо признати да његова музика, енергија, искреност, поруке које нам директно или дискретно шаље, никога не остављају равнодушним. Управо због тога, млади људи воле да чују шта Рамбо има да каже, нарочито о овој теми која се сама намеће као главна. Данас, када је турбо фолк загосподарио медијским простором, улицама, начином размишљања, када је ушао у све поре друштва, поставља се питање да ли постоји адекватна алтернатива овој појави насталој деведесетих година прошлог вијека? -Наравно. Алтернатива увијек постоји. Свијет је захваљујући интернету постао глобално село са неограниченим могућностима. Само нас наша сопствена ограничења, необавјештеност и незнање спречавају у напретку сматра Рамбо.
„Наравно. Алтернатива увијек постоји. Свијет је, захваљујући интернету, постао глобално село са неограниченим могућностима. Само нас наша сопствена ограничења, необавјештеност и незнање спречавају у напретку.“ Без обзира на неограничене могућности које се нуде, чињеница коју не можемо негирати је свеприсутност турбо фолка, његов утицај на генерације које долазе, првенствено тинејџере, који често гријеше кад бирају узоре са ТВ-екрана, те њихово понашање узимају као образац за своје. Многи су мишљења да је мијењање колективне свијести о овом проблему постало готово немогуће, стога се наде полажу искључиво у појединца и његов избор на који начин да „заштити уши“. У вези са овим проблемом, Рамбо је категоричан. -Сами бирате чему ћете бити изложени! Дан се може провести на милион различитих начина. Најштетнији начин је да млад човјек сједи уз ТВ, хипнотисан блатом шунд садржаја. Без обзира на све, Република Српска посједује велики број младих ентузијаста који унаточ свеприсутности шунд утицаја, улажу себе у сврху промоције неке урбаније, алтернативније и здравије културе, те својим примјером у великој мјери утичу на поменуту колективну свијест. Доказ је препун КСБ, када угости носиоце рок, панк, хип-хоп сцене региона. „Бјесови“, „Бркови“, „Атеист реп“,
„Едо Маајка“, „Марчело“, „Бед Копи“, „Eyesburn“, „Гоблини“ и многи други су само дио афирмисаних извођача који долазе у Бања Луку и што је још важније, враћају се. Такође, ту су веома посјећени фестивали, попут „ОК-феста“ на Тјентишту, који из године у годину јача, постајући један од значајнијих регионалних фестивалских догађаја. Можемо ли онда констатовати да се ствари ипак мијењају? -Ствари се мијењају, читав свијет се мијења. Чини ми се да се опет код младих људи ствара жеља за квалитетом у свим областима. Наравно, подразумијевам да би требало игнорисати садржаје које нуде шунд медији. Када себи забранимо излагање шунд садржајима са шунд медија, стварност добија много бољу слику - објашњава Рамбо. Можда музика данас нема наглашен револуционарни карактер као некад раније или бар не у оној мјери у којој бисмо жељели, али ипак постоје ствари које може да покрене или промијени, колико год то звучало као утопија. Управо из тих разлога на просторима бивше Југославије стасавају млади, талентовани бендови, носећи позитивне вибрације и добар звук. Бања Лука не зао-
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|121
КУЛТУРА стаје ни у том погледу. Наш град је препун квалитетних музичара, креативних стваралаца, који су скрајнути, потиснути у други план и недовољно присутни у јавности. Изолован случај борбе против те чињенице је „Демо-фест“, који годинама уназад нуди прилику младим, неафирмисаним извођачима да покажу квалитет, међу-
тим њима је потребан далеко већи медијски простор и пажња. Велики проблем је и чињеница да за афирмацију и развој изостаје и финансијска подршка, стога многи одустају од бављења музиком или пратећи трендове кокетирају са другим жанровима, покушавајући да угоде укусу масе. Остаје дилема да ли квалитет без обзира на
„Ствари се мијењају, читав свијет се мијења. Чини ми се да се опет код младих људи ствара жеља за квалитетом у свим областима. Наравно, подразумијевам да би требало игнорисати садржаје које нуде шунд медији. Када себи забранимо излагање шунд садржајима са шунд медија, стварност добија много бољу слику.“
жанр на крају ипак „исплива“ и која је порука младим људима који се баве музиком? -Музиком се треба бавити искључиво због себе, а не због тога да ли ће да „исплива“ или не. Музика оплемењује човјека и изванредан је хоби. И ја као професионални музичар радим и друге послове невезане за музику, не ослањајући се на то да ли ће нека моја пјесма да „исплива“ или не. Квалитет је сам по себи довољан и није га потребно доказивати. Он повратно утиче на аутора, оплемењује га, стога је мање важно колико је видљив широком аудиторијуму – закључује Рамбо.
122|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
С
Позориште
Историја позоришта, позоришни бонтон, репертоари Стога се трудите да помажете своја позоришта куповином карата и одвајањем новца за ту карту макар била и са попустом. Уколико чувате позориште, чувате свој град, своју земљу, свој језик и културни идентитет. Драгана Ђедовић
матра се да је позориште једна од првих створених умјетности која је почела још од времена старе Грчке, прво као ритуал који је чак и тада био јасно дефинисан, а потом је Аристотел све подигао на виши ниво са својим јединством мјеста, времена и радње. Дакле, онај првобитни обред жртвовања јарца боговима или призивања кише сматра се неким видом представе. Посјећивање позоришта у старој Грчкој спадало је у саставни дио друштвеног живота и осим представа имао је и карактер креативних политичких дебата. У таквим врстама позоришта доносиле су се велике одлуке, а такође је постојала и духовна вриједност која је гледаоце прочишћавала и чинила на неки начин бољим људима. Осим тога, развијање социолошких и естетских аспеката код гледаоца јако је битно. Ни данас није другачија ситуација, јер позориште својим језиком, тј. представом може да утиче на разне сфере нашег живота и тражи од публике да развија критички став и мишљење. Трагедија је у доба старе Грчке приказивала искључиво митове о боговима или херојима као и значајније историјске догађаје, док је комедија имала задатак да прикаже несавршеност смртника, стога је тај жанр био популаран међу публиком нижих друштвених слојева. На самом почетку позоришног стварања играло се под маскама и мушкарци су играли женске улоге, тачније дјечаци који још нису били довољно развијени. Временом се позориште развијало, те су жене почеле да играју женске ликове, уводила се сценографија и остали елементи битни за позориште, а такође су
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|123
КУЛТУРА настајале и нове форме у театру. Након Грчке, дође Рим.... и позориште путује даље кроз цивилизације. Римљани су такође открили моћ забаве, те су правили јавне манифестације у виду плеса, акробатике и уличних забављача. Дакле, све су ово видови позоришта као извођачке дјелатности. Битно је напоменути да је позориште преживјело и средњевјековни црквени ауторитет, које је позориште сматрало неморалним, а такође се сматрало да одвлачи људе од религије и даје им разоноду коју не заслужују. Чак и тада позориште проналази рјешење и прави литургијске драме те присваја свештена лица. Овај кратак и не баш детаљан увод написала сам да би се стекао увид у историјат позоришта који сеже далеко у прошлост, а такође са жељом да се схвати кроз који је процес прошло позориште. Од личности сам навела само Аристотела, иако је он само један у низу оних који су стварали не само позоришну историју него и историју човјечанства. Због тога мислим да се позориште као дио ове планете на којој живимо не смије игнорисати, ниподаштавати, нити заборавити. Наш је циљ као људске расе да се развијамо у сваком смислу и не видим разлог зашто то не би било са позориштем. Истина је да је позоришна умјетност прошла дуг процес и да се „нема шта ново измислити“, али мислим да то не представља проблем и да је позориште сада ту да спаси људе од „утопије“ и „жабокречине“ у којој се налазе. Позориште треба да их едукује и испуњава као у вријеме старе Грчке када нас је чинило БОЉИМ ЉУДИМА. Та124|
кође, не смије се заборавити она чаролија коју позориште има и која нас уводи у неки нови свијет и пружа нам другачије виђење ствари и нове димензије.
каснити на представу! Позориште зависи од публике, али ту публику нико не тјера да иде у позориште, па када сте већ слободном вољом изабрали да одете у позориште и погледате
Истина је да је позоришна умјетност прошла дуг процес и да се „нема шта ново измислити“, али то не представља проблем јер је позориште и сада ту да спаси људе од „утопије“ и „жабокречине“ у којој се налазе. Позориште треба да их едукује и испуњава као у вријеме старе Грчке када нас је чинило БОЉИМ ЉУДИМА. Такође, не смије се заборавити она чаролија коју позориште има и која нас уводи у неки нови свијет и пружа нам другачије виђење ствари и нове димензије. Да се вратимо на данашњу дефиницију позоришта која каже шта је позориште: „Глумци на сцени играју представу по тексту који је написао драмски писац, а све је то сценски оживио редитељ.“ Ово нам говори да је представа један нови створени живот који се одиграва ту пред нама, само за нас и само у том одређеном тренутку. Могло би се рећи да је то неки вид чаролије или илузије. Како гледаоци не би нарушавали тај магични свијет треба се водити оном изреком да је позориште храм умјетности и због тога желим да пишем и о позоришном бонтону како не би долазило до нарушавања те чаролије. Публика је такође нека врста глумца јер зна која јој је улога: да гледа представу, (не)ужива, (не)аплаудира и даје подршку глумцима. Позориште без глумца и публике не може да преживи стога је битно да се публика понаша како јој улога налаже. Прво и најважније, немојте
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
неку представу ред је онда и да дођете на вријеме. Имајте у виду да је поред вас ту још барем 300 људи који ће гледати ту исту представу, стога немојте због њих каснити. Када већ дођете на вријеме у позориште, можете отићи и у тоалет ако имате потребу за тим, како не бисте излазили у сред представе.
Позоришни бонтон каже да би било лијепо обући се пристојно, што значи да су тренерке, исцјепане фармерке, кратке сукње, папуче и патике „fashion no,no“. Такође, било би добро да своје јакне остављате у просторијама за то предвиђеним, које се зову гардеробери и налазе се у сваком позоришту. Кад већ идете у позориште онда треба да имате
потпун угођај и да комотно сједите у гледалишту. Уз лијепу одјећу иде и лијеп мирис, стога туширање прије одласка у позориште није на одмет, а са друге стране вас молим да не претјерујете са парфемима и комбинацијом разноразних мириса, јер позоришно гледалиште код нас нема одвојене ложе, па људи који се не познају сједе једни поред других, што значи да некога ко сједи поред вас, а кога не познајете можете „угушити“ својим најновијим парфемом и на тај начин му изазвати кашљање или кихање, те га довести у непријатну ситуацију. Још једна ствар тиче се управо тог кашља и кихања. Ако сте прехлађени или болесни, молим вас да одлазак у позориште одгодите за неки други пут, јер сваки звук из публике нарушава ону илузију о којој сам писала и декоцентрише глумце на сцени. Иако сам рекла да треба имати потпуни угођај у позоришту, тај угођај не подразумијева да понесете грицкалице и сокиће из истог оног разлога који се односи на нарушавање илузије шушкањем, пуцкетањем, сркањем и сл. Досадно вам је? Е то је већ проблем који ћете
морати да истрпите до краја, јер не значи да је свима у публици досадно. Значи, испоштујте и оних 300 људи који су ту осим вас. И немојте да вам падне на памет да кренете са ћаскањем јер се убијате од досаде. Позоришту је потребна тишина. На крају представе долази аплауз. Позоришни бонтон каже да чак и кад мислите да представа није добра почастите глумце за свој труд аплаузом, мада је данас позоришна публика веома едукована и зна када жели да аплаудира и које то извођење заслужује аплауз. Тако да ни та опција да не аплаудирате није лоша јер на тај начин дајете до знања позоришној кући, глумцима, редитељима, драматурзима да треба да се више потруде за сљедећу представу. У том тренутку се вјероватно водите оним „Аплаудираћу када ме импресионирају“. Такође, дешава се да је нека представа одлична и да публика жели наградити глумца/це у току представе, али сачекајте док изговори/е реплику до краја. Сјетите се осјећаја у школи када сте одговарали неки предмет и одлично сте знали лекцију, а професор вас прекине у сред одговарања
На крају представе долази аплауз. Позоришни бонтон каже да чак и кад мислите да представа није добра почастите глумце за њихов труд аплаузом, мада је данас позоришна публика веома едукована и зна када жели да аплаудира и које то извођење заслужује аплауз. Тако да ни та опција да не аплаудирате није лоша јер на тај начин дајете до знања позоришној кући, глумцима, редитељима, драматурзима да треба да се више потруде за сљедећу представу.
па послије не знате ни гдје сте дошли ни куда сте пошли. Исто тако је и глумцу када га избаците из његове трасе, а вјерујте да глумцу није лако да се врати на прави пут пред пуном салом непознатих људи, колико је вама било лако пред разредом у ком имате и шаптаче. Имају их и глумци, али опет... имајте обзира. За крај сам намјерно оставила стваку која се зове МОБИЛНИ ТЕЛЕФОН, СМАРТФОН или како год. МОЛИМ ВАС да не користите телефоне у току представе (мислим на разговор телефоном, провјеравање порука, фотографисање и сл.) То је велики одраз личне некултуре, непоштовања према осталим људима који су у истој тој сали и удишу исти ваздух који ви удишете, непоштовање према глумцима и на крају крајева сами себе срамотите. Значи искључите звоно телефона или још боље искључите потпуно телефоне. ХВАЛА! Е сад кад смо навели кратак историјат и кад смо рекли понешто о позоришном бантону било би лијепо осврнути се и на позоришн живот Бањалуке. Нећу писати о томе када је позориште основано и ко га је основао, ко жели да сазна нешто више може сам да истражи. Осврнућу се прво на то која позоришта имамо у Бањалуци. Ту су Народно позориште РС, Градско позориште Јазавац те Дјечије позориште РС као јавне установе, осим њих ту су и Бањалучко студентско позориште и ДИС позориште. Све ове горе наведене институције имају сталне репертоаре, а осим својих представа публици омогућују гледање гостујућих представа и позоришта. Осим тога, сва ова позоришта имају годишње фестивале помоћу којих позоришни и културни живот Бањалуке
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|125
КУЛТУРА живи, развија се и напредује. Што се тиче репертоара, у Народном позоришту тренутно се могу погледати сљедеће представе: „Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима“, „На дну каце“, „Отац и син“, „Ожалошћена породица“, „Мрешћење шарана“, „Урнебесна трагедија“, „Одумирање међеда“, „Истина (не)боли“, „Гарсоњера“, „Лилика“. Осим представа, Народно позориште организује и пројекције филмова, изложбе као и промоције књига. Градско позориште Јазавац из свог репетоара издваја представе: „Цело тело ту ме боли“, „Брачни пар(астос)“ , “Шећер је ситан осим кад је коцка“, „Магареће године“. А за најмлађе ту је Дјечије позориште који увијек има див-
не представе за другаре узраста од 6 мјесеци па до поласка у средњу школу. Представе које могу погледати су: „Три прасета“, „Гуливер у земљи Лилпутанаца“, „Тачка на излету“, „Тужни принц“ и „Сњешко Бијелић“. Све детаљније информације можете погледати на сајтовима позоришта или можете отићи у позориште па узети одштампан примјерак репертоара. Као закључак морам да расправим о оној сталној теми која каже „нема се пара“. У одбрану свих позоришта морам рећи да су нам карте за позоришта јефтине, јер кад се све сабере и одузме те се исплате глумци, техника и остали сардници мало шта остаје позориштима, а прављење представе много кошта чак и када је минималан трошак
Репертоар бањалучких позоришта У Народном позоришту тренутно се могу погледати сљедеће представе: „Часови у којима ништа нисмо знали једни о другима“, „На дну каце“, „Отац и син“, „Ожалошћена породица“, „Мрешћење шарана“, „Урнебесна трагедија“, „Одумирање међеда“, „Истина (не) боли“, „Гарсоњера“, „Лилика“. Осим представа, Народно позориште организује и пројекције филмова, изложбе као и промоције књига. Градско позориште Јазавац из свог репетоара издваја представе: „Цело тело ту ме боли“, „Брачни пар(астос)“ , “Шећер је ситан осим кад је коцка“, „Магареће године“. А за најмлађе ту је Дјечије позориште који увијек има дивне представе за другаре узраста од 6 мјесеци па до поласка у средњу школу. Представе које могу погледати су: „Три прасета“, „Гуливер у земљи Лилпутанаца“, „Тачка на излету“, „Тужни принц“ и „Сњешко Бијелић“.
126|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
на сценографију, костиме и сл. Мора се признати да су с обзиром на наше буџете цијене сасвим прихватљиве. Битно је напоменути да већина позоришта има попусте за студенте, а у скорије вријеме праве се и сарадње као што је нпр. сарадња Народног позоришта и Мултиплекса Палас гдје се уз улазницу у биоскоп добија попуст на улазницу у позориште. Ово је само један од примјера да, не само Народно позориште, него и Дјечије позориште као и Градско позоирште Јазавац настоје на све могуће начине да олакшају својој публици одлазак у позориште и да га учине приступачним. Позориште не треба да буде елитистичко, већ за све грађане који су вољни да дођу и погледају представу. Стога се трудите да помажете своја позоришта куповином карата и одвајањем новца за ту карту макар била и са попустом. Да не буде да вас само грдим морам рећи да сам у разговору са представницима наших позоришта добила информацију да је одзив студената одличан и због тога вам хвала. За крај имајте на уму да уколико чувате позориште, чувате свој град, своју земљу, свој језик и културни идентитет.
Н
„СМРДЉИВА БАЈКА“ (РЕЦЕНЗИЈА)
Необичан филм који је дошао до саме сржи емоција ,,Смрдљива бајка“ заслужује пажњу и вриједи гледања. Једно је сигурно. Не оставља никога равнодушним. Ни наслов филма није случајан. Сви ликови дјелују помало нестварно и гротескно, као из бајке. Али не срећне. Или је ипак срећна? Борис Ђекановић
ови филм Мирослава Момчиловића је и прије премијере изазвао велико интересовање. Прије свега, због повратка Жарка Лаушевића на велика платна. Његов дуго очекивани камбек је чак био и нека врста терета на плећима оних који су заслужни за ,,Смрдљиву бајку“. Јер, Лаушевићев повратак филму са собом неминовно носи велика очекивања публике, поготово након књиге ,,Година прође, дан никад“ које су доживјеле велики успјех. Елем, Жарко није омануо, ни најмање. Задовољство је видјети са каквим уживањем је дочарао своју улогу, а жал када се види колико је могао допринијети новијој срспкој кинематографији за све ове године одсуства. Без његове харизме и глумачког талента, филм не би био ово што јесте. А шта је заправо? ,,Смрдљива бајка“ је необичан филм. Од М. Момчиловића се такве ствари и очекују. Осврћући се на његове раније
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|127
КУЛТУРА радове, поготово на ,,Смрт човјека на Балкану“ и ,,Седам и по“, видљива је режисерова креативност и различитост која га сврстава међу најцијењеније српске филмске раднике. Његова моћ запажења у најдубље и есенцијалне емоције човјека је задивљујућа. Ово је прича о Еми и Моми, београдским бескућницима са сличном судбином. Мома живи у напуштеној фабрици, изолован од свијета. Ема је још одбаченија и изолованија. Њен дом је под улицама, испод шахта. Док Мома једног јутра одмара од сакупљања ствари које би му биле корисне (чак и једна мала дјечија труба) долази до њиховог не баш пријатног сусрета. Али, Мома је сигуран да је то жена његовог живота. Како радња иде даље, Ема и Мома се све више зближавају и у том зближавању откривају
128|
једно другом своје најдубље тајне. Ема је изгубила бебу док је Мома као беба напуштен и остављен. Љубав које се полако рађа међу њима постаје крунисана вјенчањем. И то не било каквим већ правим клошарским, уз благослов краља клошара (Петар Божовић). Филм је сведен на минимум дијалога, што је двосјекли мач. Са једне стране, са веома мало измијењених ријечи међу главним ликовима успјело се доћи до саме сржи емоција. Улогу ријечи су преузели покрети, погледи, говор тијела. Са друге стране, то ствара не баш динамичну радњу без неког везивног ткива које ће уклопити сва дешавања. Порука коју носи је јасна и недвосмислена, али је начин на који су саопштене те поруке мање успјешан. Немогуће је не примијетити да након одгледаног филма остаје
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
недореченост, осјећај да нешто недостаје. Лаушевић (Мома) износи добар дио филма својом харизмом. Ништа лошији утисак није оставила ни Јелена Ђокић (Ема). Хемија међу њима јесте одраз њихових одличних улога. Петар Божовић (Краљ клошара) игра стандардно добру улогу човјека изопштеног из друштва и лишеног свакодневних животних брига. Његов лик као да је наставак из Момчиловићевог пријашњег филма ,,Чекај ме, ја сигурно нећу доћи“. ,,Смрдљива бајка“ заслужује пажњу и вриједи гледања. Једно је сигурно. Не оставља никога равнодушним. Ни наслов филма није случајан. Сви ликови дјелују помало нестварно и гротескно, као из бајке, али не срећне. Или је ипак срећна? На вама је да процијените.
У
Славољуб Станковић, THE BOX
Књига коју вриједи потражити ...Постоји много квалитетних аутора међу нашим савременицима, чија дјела заслужују посебну пажњу. Један од њих свакако је Славољуб Станковић.... Синиша Балта
времену у коме савремена књижевност неодољиво подсјећа на естраду, када се књиге продају на кисоцима, бензинским пумпама, у супермаркетима по акцијским цијенама, млади људи (барем они који читају) све више постају скептици према савременој књижевности, враћајући се искључиво провјереним класицима. Међутим, постоји много квалитетних аутора међу нашим савременицим, чија дјела заслужују посебну пажњу. Један од њих свакако је Славољуб Станковић, аутор романа „Тhe box“, „Сплит“, „Светски прваци“, који, како сам каже, не пише да се допадне читаоцу, већ искључиво да искомуницира. Његов први роман, „Тhe box“, што због једноставног стила, занимљиве композиције, те садржаја, ишчитава се у једном даху. Као дипломирани филозоф, Станковић има осјећај да сведе ствари и то је оно што се у роману прво примјећује. Исповједни тон, кратке реченице широког значења, бритки дијалози пуни симболике чине овај роман искреним, урбаним штивом. Наратор Цврле враћа нас на почетак деведесетих, у Београд којег погађа сиромаштво, инфлација, а на крају и санкције („Београд је свет. Али свет више није Београд. То су сада две различите кутије. Наша је затворена“, објашњава нам Цврле). Цврле заједно са Билијем, фанатичним навијачем Црвене Звезде и Владаном, апсолвентом машинства, нимало случајно, ради као пакер за инострану компанију, селећи
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|129
КУЛТУРА амбасадоре, који напуштају Србију, али и разне невладине организције које у Србију долазе. Сваки од њих има своје разлоге, помало сањарске, који их тјерају да раде управо овај посао, који им доноси новац. Цврле жели да сними пјесму са бендом, Били да испрати утакмице Звезде у Европи, док је Владану главни циљ да напусти земљу. Пратећи пакере, читалац упознаје културе, обичаје, стереотипе, навике, музичке укусе амбасадора, као представника својих народа, имајући утисак да и сам учествује у селидбама. Такође, преко туђих култура сазнаје и о нашој, а то никако
130|
није занемариво. Неизоставан састојак овог урбаног штива свакако је и музичка подлога, која зависно од ситуације и расположења главног јунака, жанровски варира. Понекад су
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
то „Битлси“, „Стонси“, понекад је то „Нил Јанг“, „Дејвид Боуви“, често „Дорси“ или „Нирвана“, што познаваоцима музике даје један нови доживљај читања. Хумор, најчешће онај црни, својствен народима бивше Југославије, присутан је од прве до посљедње странице. Иронија и сарказам, којом приповједач суверено влада, тјерају читаоца да сагледа ствари из различитих углова. Помало филозофски, користећи паковање и кутију као метафоре, Станковић, који је и сам радио као пакер, објашњава нам свијет, нуди своје дефиниције, али ни у ком случају их не намеће читаоцу као једине могуће и на тај начин га нимало не замара. „Писање јесте селидба. А писац пакер. Сада док ово пишем, ја пакујем, ја сам усред селидбе, око мене је хаос, треба одлучити what goes, what stays, треба паковати пажљиво и не пропустити ништа важно“- констатује Цврле, али и Станковић. “The Box“, Славољуба Станковића свакако је књига коју вриједи потражити у библиотекама или, још боље, у књижарама.
У
обичајено је да нас уче да све што радимо треба да буде унапријед планирано, да се одреде циљеви, методи итд. Да то не мора увијек да буде добитна комбинација за успјех, говори нам примјер четворице момака из Приједора и њиховог хита „Били чику“, који је на јутјубу забиљежио преко милион и осам стотина прегледа у кратком року. Додуше, изузеци и постоје да би потврдили правило, али нећемо о томе, већ о овом хиту, о томе како је настао и будућим плановима групе која носи исти назив као и њихов хит. О овоме смо разговарали са Стефаном Родићем, једним од чалнова групе.
О „Били чику“, хиту на јутјубу
Од „зезанције“ до хита Давид Латиновић и Алекса Проле
Представи нам ваше групе.
чланове
Имамо двојицу браће Кнегињића, Срђана који студира глуму на Академији умјетноти у Бањалуци и Бојана, који је прва година грађевине на Техничком факултету у Новом Саду. Кристијан-Кики Даничић, који је главни лик за кореографију, је четврти разред гимназије, а ја студирам пословну информатику. Прва сам година. Сви смо из Приједора. Откуд идеја да се пјесма зове „Били чику“ и да ли је случајно ово „били“ написано састављено? То је пародија на нешто што смо видјели на фејсбуку. Нека дјевојка је објавила своју фотографију, а онда је то коментарисао неки лик који има „сто педесет година“ и питао је: „Мала, били чику?“ Он је „били“ написао састављено, а ми смо преузели оригинал. Било је прозивки због тога, некоме смо објаснили,
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|131
КУЛТУРА а некоме нисмо. Сви који прате провале на фејсу знају да се не ради о непознавању правописа. Колико сте дуго радили на пјесми, на компоновању мелодије, писању текста? Да ли је и у вашем случају идеја рођена у кафани? Није било кафане. Кики и ја смо се возили аутом по граду и позвали смо Срђана и Бокија да идемо на обалу Сане, да „бријемо“ (смијех). У ауту сам имао укулеле, па сам мало свирао, неке уобичајне акорде, а Срђан је почео да пјева, успут смишљајући текст. Било је спонтано. А сценографија и кореографија? Сценографија су била дуга свјетла на ауту и ватра. На хауби је био мобилни телефон којим смо све снимили, и то је то.
„Купићу ти ја за други разред збирку, Одај ми тајну, мала би ли чику? Би ли чику, Би ли, би ли чикуууу, Мм, би ли чику?“ На снимку се види да си избјегавао да гледаш у Кикија док је плесао, зашто? Био је пресмијешан, бојао сам се да ћу почети да се смијем. Како је видео доспио на јутјуб и да ли сте очекивали толику популарност? Ми смо га поставили на јутјуб. Очекивали смо да ће га погледа132|
„Вечерас је јупитер у бику, Звијезде ми кажу да те питам, били чику. Би ли чику, Би ли, би ли чикуууу, Мм, би ли чику?“ ти само неколико наших другара. А погледало је више од милион и осам стотина људи из цијелог региона? Да. У једном тренутку смо били најгледанији видео на јутјубу у Босни и Херцеговини. „Били чику“ су свирали и неки бендови, а пуштана је и у клубовима у региону. Имали смо и неких позива да снимимо пјесму у студију. Зашто нисте? Не знам, можда зато што је све било спонтано. Ми смо то радили из зезанције и нисмо имали никакав циљ. Међу коментарима на фејсбуку, било је доста оних који су молили да им дате акорде. Am, F, C, G. Послије се појавила још једна ваша пјесма, „Френдзон“. Е ту смо се више потрудили, нарочито око сценографије и ту смо имали план да направимо пјесму. То је, такође, била актуелна тема на фејсбуку, али с том пјесмом нисмо имали толико успјеха као с претходном. Спремате ли још нешто, хоћемо ли вас слушати у неком од клубова, можда КСБ-у?
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Имамо припремљених неколико пјесама, али не знам кад ћемо их објавити, пошто смо расути у три града и двије државе. Коју музику волиш да слушаш? Зависи од расположења. Углавном су то рок, алтернативни рок и поп, све изузев комерцијалног смећа. Свираш укулеле, да ли још неки инструмент? Гитару и кахон. С обзиром на твоје искуство, шта би поручио младим људима који маштају да сниме пјесму или нешто слично? Моја девиза је „Опуштено“. Поручио бих сљедеће: Радите оно што волите, уживајте у животу и не дозволите да вас неко спутава.
Бојан Микулић-Микула из Ножичког
Не дајте се људи, шта да вам кажем Ако имаш шта да понудиш онда друштвене мреже дефинитивно раде за тебе. На крају крајева, ја сам и почео да се представљам масама након што сам увео кабловски интернет у стан. Од тога дана више ништа није као што је било. Радован Остојић и Ана Ковић
С
тудентиски часопис „Авангарда“ основан је са тежњом да приближи и представи студентски живот у ширем смислу, динамичност друштвених кретања, науку, културу, спортске активности, нове технологије и уопште догађања у студентској заједници. У оквиру таквих интересовања, пажњу је привукао Бојан Микулић-Микула из Ножичког код Србца, који на оригиналан и необичан начин гласно и једноставно размишља и мултимедијално представља тренутно стање у друштву кроз своја музичка остварења. Занимљиво је да његови наступи нису претежно видљиви кроз стандардне медије и јавне наступе, него је аутор привукао пажњу кроз алтернативне канале – оглашавањем на „јутјубу“ и друштвеним мрежама. Микула врло једноставно и прецизно разобличава друштвене појаве, бавећи се судбинама нашег обичног човјека и његовим сусретима са новим временом, сналажењем са пристиглим „правилима“ из глобалног свијета, стањем духа и размишљања и неправдама које га прате у циркусу живота. Све то постиже духовитим локализмима, уз ефектне риме, а са општим порукама и значењима, кроз која се сви лако препознајемо. Неке од пјесама „Да ја теб’ кажем“, „Каш се жент?“, „Технолошки хендикепиран“, „Зимски реггае“, „Изборна пјесма“ , „Ћутим ја“, „Слобода и друге бајке“, „Демократија“ и друге, биле су и наша инспирација за овај разговор. А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|133
КУЛТУРА Надам се да Вам неће бити тешко да одговорите на наше сљедеће интересовање:„Јес´ ти дипломир´о оно што си студир´о? Нешто с ти то чини ми се мало паузир´о?“ - Нисам ни дипломир’о ни паузир’о-завршио сам. Одслушао сам све четири године, био присутан на предавањима, активан на вјежбама, дошао до апсолвента и окренуо трбухом за крухом. У том случају , претпостављаламо да сте кренули провјереним стазама успјеха наших рокера Боре Чорбе и Горана Берговића, који су такође студирали ,а нису дипломирали? Да не претјерамо, слично је по некима било са Теслом (смијех)? Је ли то обогаћује биографије? - Нисам кренуо стазама успјеха рокера док се нисам средио егзистенцијално, односно док нисам пронашао своје мјесто под сунцем у свијету запослених људи. Многе ствари обогаћују моју биографију. Далеко од тога да сам поносан на то што
нисам дипломир’о, али губио вријеме сигурно нисам, ма колико се то понекад чинило мом окружењу. Тренутно се у РС много расправља о јазу између приватних и државних универзитета, тј. факултета. Преслушавајући Ваше пјесме, схватили смо да коментаришете и ову ситуацију. По Вашем мишљењу, метафорички, да ли се стварно „за по сата могу завршити по три- четри школе“? Шта онда остаје као вриједност? - Увијек кад се помиње моје школовање и диплома напоменем да би ме данас било срамота дипломе професора њемачког језика и књижевности, с обзиром на то да се тим језиком не бавим већ преко десет година. Кад се нешто не ради десет година сасвим је природно да се то и заборави.Радим друге ствари, вјероватно бих и да сам којим случајем дипломирао. Не бих сада вагао своје знање њемачког језика и знање појединаца који посједују дипломе до којих су дошли рецимо за по’ сата. Неком је битно знање, а не-
Ако желиш да се хваташ у коштац са прогресом и уопште да имаш посла са друштвом и свакидашњицом, бити технолошки хендикепиран је хендикеп. Али, ако си у прилици да се изолујеш и да на тај начин избјегнеш све негативне ефекте цивилизације 21. вијека онда је то јако дискутабилно. Наравно, уколико као такав опстанеш.
134|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
ком диплома, а то ти је и одговор на питање шта остаје као вриједност. Какво је Ваше мишљење о друштевним мрежама и јутјуб оглашавању? Да ли је то шанса за сиромашне, а талентоване да покажу шта знају? Да се човјек представи, а да не мора имати пуно новца, продукцијских студија, великих оркестара и улагања - јефтиним и лако доступним начином? - Ако имаш шта да понудиш онда друштвене мреже дефинитивно раде за тебе. На крају крајева, ја сам и почео да се представљам масама након што сам увео кабловски интернет у стан. Од тога дана више ништа није као што је било ... Евидентна је поплава разних такмичења у пјевању. Шта мислите о томе као врсти забаве и колико стварно копирање већ познатих музичких нумера може да представља неко стваралаштво и оригинални допринос музици и
умјетности? -Бора Ђорђевић је на ту тему једном рекао да имамо много добрих извођача, али нажалост врло мало аутора. Ја бих у сваком случају похвалио постојање свих тих емисија у којима и стари и млади могу да забаве и себе и друге. Колико се то и наравно коме исплати то је други пар опанака , али ко пјева зло не мисли и то је по мени најбитније у свему томе. Колико ће ко допринијети умјетности не бих знао рећи, али одмоћи јој неће сигурно тиме што има вољу да заигра, запјева и покаже шта зна и шта мисли да зна. Има много талената и штета би била да тај таленат не подијеле са остатком свијета, ако се неко пак обрука- није смак свијета нити видим злу намјеру у томе. У вашем начину интерпрецаије није претпоставка успјеха врхунски глас, али скуп порука и дубљих мисли обојен импровизацијом аранжмана, даје музику са поуком и препознатљивим значењем. Да ли одобравате најезду пјевања туђих пјесама и промовисање вриједности које су само копије постојећих? -Зашто да не. Погледајте колико само туђих пјесама пјева један Еric Clapton. Е сад, он то наравно ради маестрално, по некима и боље од оригинала, али пјесме су да се пјевају и не видим разлога да се то осуђује. Да ли су и у каквој вези
Колико ће ко допринијети умјетности не бих знао рећи, али одмоћи јој неће сигурно тиме што има вољу да заигра, запјева и покаже шта зна и шта мисли да зна. Има много талената и штета би било да тај таленат не подијеле са остатком свијета, ако се неко пак обрука- није смак свијета нити видим злу намјеру у томе. гусле и рокенрол? - Послушајте пјесму Рокеру с Мораву „Краљевић Марко“ и имаћете одговор на ово питање. Имате ли узора на музичкој сцени? Уопште, којој личности се највише дивите и зашто? -Имам много узора на сцени, веома много од дана кад сам почео да слушам музику до данас. Константно их мијењам. Некад сам можда и опонашао неке од њих и желио да будем као они, али временом сам научио да је најбитније бити свој и пратити своје срце. Мислим да ћу трајно експериментисати. Неко коме се највише дивим је вјероватно Prince. Чести јунаци Ваших пјесама су обични људи, ту из сеоског, свакодневног живота. “У дваест првом вијеку сељак, то је баш срамота? Урбанизам не подноси шуме и ливаде?” Да ли је то заиста слика данашњице? -Па оно... немилосрдно форсирање мултипликације скупог квадратног метра је нешто што људи данас називају бизнисом. Бизнис је за
мене производња, али произвођач данас има сто мука, а подршка слаба. То је онда разлог да се више нико не бави својим послом, па се сељаци затичу по градовима, а грађанство хита селу и ту долазимо до проблема да ни један ни други нису своји на своме упркос томе што им све то изгледа као излаз из проблема. Једни бјеже у град, јер немају посла па тамо робују киријашима , а ови други онда бјеже из градова, јер је завладала сељана. Сваког гони његова мука. Први пут сте се појавили 2010. са пјесмом „Да ја теб кажем“, затим низом сатиричних пјесама касније. Никако Вас нисмо видјели на јавном наступу. Да ли размишљате можда да у 2016. окупите бенд у РС и направите турнеју? За почетак Вам можемо понудити студентски клуб јер студенти су провјерено најбоља публика. - Мислим да се ускоро видимо, крајње је вријеме. Ради се на томе. Ето није искључено да то буде баш код вас кад се већ нудите. Хвала на интересовању, надам се да ће до тога доћи и да вас нећу изневјерити.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|135
КУЛТУРА
Извор: www.ues.rs.ba
Прва концертна турнеја професора и студената Музичке академије УИС-а
Универзитетским градовима култура на дар „Наишли смо на топао дочек у свим градовима и надам се да ћемо захваљујући том искуству моћи да учинимо све да турнеја буде традиционална“, казала је проф. Ивановић додајући да је њена жеља да се у оквиру ове турнеје представи и стваралаштво умјетника са Академије ликовних умјетности у Требињу“. Студентски парламент УИС
136|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
У
намјери да обогати културни живот у мјестима и градовима гдје су смјештени факултети и академије Универзитета у Источном Сарајеву, Музичка академија УИС-а крајем прошле године по први пут организовала је велику концертну турнеју „Музичка академија универзитетским градовима". Почевши концертом у Власеници, професори и студенти Музичке академије турнеју су наставили наступима у препуним салама у Добоју, Бијељини, Зворнику и Палама. Други дио турнеје планиран је на прољеће, када ће се Академија представити концертима у Требињу, Брчком и Фочи. Публици су се извођењем дјела класичне музике, али и композиција чији су аутори управо професори Музичке академије, представили оркестар хармоника - јединствен у овом региону, те студенти свих година и студијских одсјека. Проректор за студентска питања, културу, умјетност и спорт УИС-а проф. мр Сандра Ивановић каже да је идеју иницирала с обзиром на потребу да се промовишу активности Музичке и Академије ликовних умјетности овог универзитета. Она истиче да је професорима и студентима било велико задовољство што су наступили у срединама гдје је врло мало садржаја овог типа. Истовремено, почaствовани су врло позитивном реакцијом публике на приказано умјетничко стваралаштво. „Мало смо разбили предрасуде о класичној музици. Томе је допринијело и пажљиво бирање програма гдје смо настојали да се по-
пуларнијим дјелима класичне музике приближимо публици која није музички образована. Чини ми се да смо у томе успјели", наглашава проректорица Ивановић. Самој организацији турнеје и реализацији концерата одазвао се велики број професора Академије међу којима је и неколицина њих свјетског нивоа. Ипак, реализација турнеје не би била могућа да идеја није наишла на подршку начелника општина и директора центара за културу. „На томе смо им посебно захвални. Наишли смо на топао дочек у свим градовима и надам се да ћемо захваљујући том искуству моћи да учинимо све да турнеја буде традиционална", казала је проф. Ивановић додајући да је њена жеља да се у оквиру ове турнеје представи и стваралаштво умјетника са Академије ликовних умјетности у Требињу. Спроводећи мисију ширења умјетности и културе, те промоције Универзитета, Музичка академија ће и у наредном периоду наставити са концертним, фестивалским и другим активностима. Без обзира на отежавајуће окол-
ности, као што је непостојање адекватног концертног простора у Источном Сарајеву, професори и студенти Академије успјевају да учествују на свим значајнијим свјетским такмичењима са којих доносе бројне награде. Захваљујући њима име Универзитета у Источном Сарајеву често се помиње на свјетској музичкој сцени. Организацијом врло значајних манифестација, Музичка академија у Источном Сарајеву скренула је пажњу јавности. На тај начин, Академија се развија, стиче углед, те постаје конкуретна академијама у региону, а и шире. Фестивалске и концертне активности Оно по чему је Музичка академија Универзитета у Источном Сарајеву препознатљива јесте интернационални фестивал хармонике „Акородеон арт“, затим и „Корал фестивал“. На Академији се посебно радују великом хуманитарном концерту за изградњу храма на Палама који ће бити одржан почетком маја мјесеца, а на којем ће учестовати више од 30 професора и
Извор: www.ues.rs.ba А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|137
КУЛТУРА студената. У плану су и велики цјеловечерњи концерти у Бањој Луци и Београду. О Музичкој академији Почела је са радом 1994. године. Од оснивања до данас Музичка академија корача само узлазним путем нижући завидне резултате, признања и награде. Музичка академија била је врло успјешан организатор и домаћин 58. Свјетског трофеја хармоника 2008. г., два пута „Сусрета пијаниста Југоисточне Европе“, „Зимског конгреса Свјетске конфедерације акордеониста“ (2014), највећег европског фестивала за солисте на хармоници у области интерпретације академске музике Акордеон арт (од 2010. па до данас). Пуноправни је члан „Свјетске асоцијације хармоникаша“ (CMA), „Свјетске кон-
138|
федерације акордеониста“ (CIA) и Музичког савјета при UNESCO-у. Наставни процес на Академији изводи се на два студијска програма: Вокално-инструменталном и Музичко-педагошко-тероијском. Музичко академско образовање на академији тренутно стиче око 230 студената.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Извор: www.ues.rs.ba
Извор: www.ues.rs.ba
СПОРТ
СПОРТ
Студентски кошаркашки клуб „Студент“
Најбољи у најјачој лиги Републике Српске - СКК „Студент“ је млад спортски колектив, у смислу постојања. То је од почетка једна од ријетких здравих и стабилних кошаркашких средина у данашње вријеме, у којој од ове сезоне радимо на начин да нема људи којима је лични интерес испред интереса клуба. Горан Вучић
140|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
С
КК „Студент“ је први студентски кошакрашки клуб у Републици Српској. Настао је 2012. године под окриљем Универзитета у Бањалуци, на аматерским основама у свом раду и постојању. Дугорочни план и циљ клуба је да се кошарка у граду Бањалуци афирмише и врати у интересне сфере, као један од најактуелнијих колективних спортова у региону, функционишући као здрав спортски колектив младих људи, почевши од играчког кадра, стручног штаба, па до управних структура у клубу, а све то у оквиру Универзитета у Бањалуци, граду омладине и спорта. СКК „Студент“ је своје такмичење почео 2012. године у трећој лиги Републике Српске. Након непуне три године такмичења успјели су да постану стандардан прволигаш са просјечним резултатима. Пред сезону 2015/2016 комплетан стручни штаб и управа клуба су промијењени, а ново руководство обећало је озбиљнији приступ и организованији рад. Новим директором клуба именован је Борис Благојевић, прослављени бањалучки кошаркаш. Спортски директор је постао Синиша Ковачевић, човјек са богатом домаћом и европском каријером, а тренер клуба постао је млади и амбициозни Александар Ћикић. Озбиљан рад је препознао и Универзитет у Бањој Луци, Студентски центар „Никола Тесла“ као и Унија студената Републике Српске, који су пред почетак сезоне удружили снаге и обећали улагање заједничких напора за пристојно функционисање клуба. Разговарали смо и са ди-
ректором клуба, Борисом Благојевићем, који нам је дао више информација о самом клубу, његовим разлозима доласка у њега, као и о самом односу са играчима. Одговарајући на наше питање зашто се одлучио за СКК „Студент“, с обзиром да је добар дио своје каријере провео у бањалучком „Борцу“, тренер овог клуба, Александар Ђикић каже: - Везано за каријеру проведену у Борцу, само једну сезону сам провео као члан управе, а све остале сезоне као играч. Осврнуо бих се управо на ту сезону проведену клубу као члан управе, јер мањевише свима је познато шта се дешавало док сам био играч-успјешна генерација која је из себе оставила дубок траг у кошарци на овим просторима, што због квалитета тима и стручног штаба, тако и добре организације клуба, као и његовог водства у то вријеме. У сезони коју сам у клубу провео као члан управе, већ су биле присутне многе мањкавости, што због недостатка финансијских средстава, што због лоше организације и система рада, а понајвише због присутности одређеног броја људи у оперативним структурама Клуба, који су тамо били, и још увијек су, само из ситних, личних интереса... То ме и понукало да одем из клуба, који је те сезоне формирао раније угашене млађе селекције, више него успјешно наступао у Премијер Лиги БиХ, дошао до финала тог такмичења и био финалиста куп такмичења, па и са
„Проритет је вратити кошарку у град Бањалуку, јер она то заслужује, на здравим основама, кроз квалитетан рад са младим играчима и тренерима, гдје ће свако имати могућност за напредовање, и кроз правилан приступ омогућити развој овог спорта, малим, али сигурним корацима, а СКК „Студент“ пружа идеалне могућности за тако нешто. Приоритет ће бити и добра сарадња са свим школама кошарке у граду Бањалуци, кошаркашким клубовима који наступају у лиги РС као и у Премијер лиги БиХ“, рекао је у разговору за наш часопис директор СКК „Студент“. свим тим проблемима који су га пратили већ тада. Послије те сезоне, суноврат клуба је био све већи и већи, да би данас „Борац“ био ту гдје јестеНИГДЈЕ. СКК„Студент" је млад спортски колектив, у смислу постојања. То је од почетка једна од ријетких здравих и
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|141
СПОРТ стабилних кошаркашких средина у данашње вријеме, у којој од ове сезоне радимо на начин, да нема људи којима је лични интерес испред интереса клуба. Ту су људи (почевши од физиотерапеута, преко играча, стручног штаба, па све до руководећих људи), који првенствено воле спорт, кошарку и све везано за њу, који ће свој допринос несебично ставити у службу клуба, екипе, њених резултата, за сада на једном полупрофесионалном, усудио бих се рећи и волонтерском нивоу. У оваквим међуљудским односима, поставци хијерархије гдје се тачно зна, шта је чија обавеза и да ће је са сигурношћу и уз пуну подршку осталих, појединац максимално добро урадити, већ постојимо као узоран колектив, са огромним могућностима у будућности, како у организационом, тако и у такмичарском смислу, гдје ова два елемента система, паралелно морају напредовати узлазном путањом. Огроман логистички потенцијал, у виду доступности сопствене дворане за тренинге и утакмице, велики број студената међу којима је увијек доста потенцијалних талентованих играча из свих крајева РС који долазе на студирање на Универзитет у Бањалуци, само су неки, али и најосновнији разлози зашто клуб има велику перспективу у будућности. Александар Ђикић је, упоредо са успјешном спортском каријером, успио да заврши и грађевински факултет. Због тога нисмо могли да заобиђемо питање шта би Александар Ђикић на основу свог искуства 142|
препоручио студентима који се баве спортом, да им приоритет буде факултет или тренинзи. Ђикић каже сљедеће: - Завршио сам Архитектонско-грађевински факултет уз професионално бављење спортом, уз велика одрицања и посвећеност, јер другачије то једноставно није било могуће. Јака воља и жеља за успјехом на оба поља је била јача и од жеље за проводом, дружењем, од свих оних ствари које су моји вршњаци тада проживљавали, па чак и од приватних обавеза и породице која је била уз мене и подржавала ме у мом настојању. Мислим да и мој примјер, као и примјер још доста професионалних спортиста који су завршили факултете бавећи се професионално спортом, могу бити сатисфакција мојим играчима, којима ћу увијек савјетовати да не запостављају ни један од ових сегмената у свом животу, гдје само уз јаку вољу и жељу, а најважније добро планирање времена и организованост, могу успјети на
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
оба поља. Као , прије свега човјек и пријатељ, па на крају и као директор клуба, максимално ћу подржати и изаћи у сусрет сваком играчу који тренира кошарку и паралелно студира, са свим потребама и захтјевима у складу са тим. Наравно, незаобилазно питање је било и то гдје тренер СКК „Студент“ види овај клуб до краја 2016. године. - Ми смо од почетка сезоне у СКК „Студент" дошли са намјером да помогнемо клубу, да се клуб стабилизује, у сваком смислу те ријечи, и организационом и финансијском, што је већ до сада у такмичарском дијелу дало одличне резултате, а који нам дају подстрека да планирамо развој клуба у наредној години на начин подизања система рада на још професионалнији ниво, како у првом тиму, тако и формирањем млађих селекција, за рад са младим играчима, како из града, тако и из осталих крајева РС , који ће се у
будућности бавити кошарком, и евентуално студирати на неком од факултета Универзитета у Бањалуци. Како лигашки дио такмичења све више одмиче, појављује се и солуција да се клуб бори за улазак у кошаркашку Премијер лигу БиХ, а у случају да то и оствари, управа клуба ће размотрити колико је у овом тренутку то добро или лоше, колико је могуће пронаћи средства и напредовати у организационом смислу за то такмичење, рекао је у разговору за наш часопис тренер СКК „Студент". СКК „Студент“, коло прије краја првог дијела сезоне, заузима лидерску позицију у најјачој лиги Републике Српске. Поред сјајне игре у лиги, играчи Александра Ћикића, успјели су да дођу и до полуфинала купа Републике Српске. Тренер екипе није очекивао овакве резултате на самом почетку сезоне, али сматра да је лидерска позиција само логичан производ напорног рада. Тренутно не размишља о такмичењу у Премијер лиги БиХ, али жеља за такмичењем у најјачој лиги државе није остала непримијећена, а у вези с тим он каже: - Очекивао сам да играмо на овакав начин, јако агресивно, брзо у нападу, а резултат је нешто што је дошло као продукт напорног рада. Иако исти није постављен као императив за ову младу екипу, задовољан сам тренутним стањем на табели. Тренутно нема размишљања да ли можемо да играмо Премијер лигу БиХ. Окренути смо рангу који тренутно играмо. Иза нас је утакмица у купу против „Младости“ из Мркоњић Града, члана
Премијер лиге. Показали смо да можемо да играмо двије четвртине равноправно, али за цијелу утакмицу је потребан шири „ростер", континуиран рад на који смо спремни. Но морамо бити свјесни да смо на почетку и да морамо бити стрпљиви. Сама чињеница да су најквалитетнији млади играчи Бања Луке прешли у СКК „Студент“, говори довољно о квалитету и озбиљности рада у клубу. Таквог је мишљења и Милан Давидовић, центар бањалучких „Студената“ који сматра да су услови за тренинг и више него добри обрзиром на тренутно стање спорта у нашој држави и додаје: - Окупљен је веома квалитетан и озбиљан стручни штаб у нашем клубу који такође има
и све већу подршку у Бањалуци, која је задњих година нажалост спала на ниске гране што се кошарке тиче. Мислим да је управо то и разлог што је доста бањалучких играча препознало озбиљност такве организације и одлучило да пређе у СКК „Студент“, који тренутно има услове за рад на којима би позавидјели и неки клубови из вишег ранга такмичења, што је сигурно и разлог овако добрих резултат. Уколико СКК „Студент“ остане на лидерској позицији и освоји првенство РС, сљедеће године ће имати прилику да се такмиче у Премијер лиги БиХ. Нама ништа друго не преостаје већ да навијамо за наше колеге и надамо се најбољем могућем резултату.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|143
СПОРТ
Н
Јануар- прелазни рок за фудбалере и испитни рок за студенте
„Јануарска пијаца, новац, испити и још понешто‘‘ Генерација српских фудбалера ‚95,‘96 прије шест мјесеци је постала првак свијета. Сада, шест мјесеци послије главне су звијезде на ‚‘фудбалској тржници‘‘. Увијек сам се питао о чему размишља Марко Грујић, тренутна највећа звијезда овог јануара. Док ја, као и све моје колеге, који смо генерација Грује, Жилета и осталих размишљамо о испитном року, шта осјећа Грујо када сваки дан чита о себи? Давид Павловић
144|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
ови јануар, нова година, сви имају жељу, да буде боља него стара. Празници су дошли, треба се спремити за „Свети јануар“, мјесец у којем је смјештена већина празника. Док обичан човјек одлази на пијацу да прикупи намирнице неопходне за предстојеће празнике, гледајући да не премаши кућни буџет, почетак јануара означава да је једна друга пијаца отворена. Да, ријеч је о фудбалској пијаци. Јануарска пијаца или како је правилније рећи јануарски прелазни рок у свијету почиње, као и до сада, првог дана нове године и траје до посљедњег дана јануара, на свјетском тржишту, а на домаћем мало дуже. У чему је разлика између обичне пијаце и фудбалске пијаце? Скоро да је и нема. На обичној пијаци људи, борећи се за своју егзистенцију, излажу своје производе у које су претходно уложили одређени новац, да би их продали продали за већу суму и тиме стекли одређени профит. Тако и у фудбалу, клубови улажу у играче , да би их продали за много веће паре. С тим што у фудбалу имамо и менаџере, тзв. заштитнике играча , који имају свој проценат на сваки трансфер у којем учествује његов играч. Постоји још једна разлика, огромна разлика у новцу. Милионе и милионе клубови троше за играча, играче, тренера, и питање је само када ће неки Арап или Рус умјесто милиона понудити милијарду или колико већ нула ће бити поред прве цифре. Да ти се у глави заврти! Зашто баш Арапи и Руси? Тренутно најбогатије клубове у свијету држе управо Арапи и Руси, улажући енормне количине новца за довођење играча.
Да ли то значи да се трошењем више новца повећава квалитет најважније споредне ствари на свијету или је новац уништио фудбал? Постоје два мишљења по овом питању, једно је да су паре уништиле фудбал јер су играчи постали као вриједне фигурице од кристала које се морају његовати и чувати од сваке потенцијалне штете, тј. повреде. Фудбалери су постали исувише вриједни да би се бавили фудбалом каквог смо некада гледали. Што би се рекло у народу: ,,Нема ту више олд скул фудбала“. Љубитељи модерног фудбала неће се сложити са овим. По њиховом мишљењу улагање новца доприноси квалитету игре и доводи је до савршенства. Па добро, неко воли стари неко нови фудбал, али поставља се питање, вриједе ли ти људи стварно толико? Да ли су данашњи фудбалери преплаћени? Једно је сасвим јасно, данашњи фудбалери су преплаћени, хтјели они то признати или не. Драстичним повећањем плата, они постају материјално вриједни попут порцулана који треба чувати од оштећења (повреда), те је фудбал какав се некад играо постао неприхватљив јер нарушава економску концепцију. Наравно, неки се неће сложити са овим и рећи ће да је много труда и одрицања потребно да би се постао врхунски фудбалер, плус многи спонзори које играч рекламира на својим дресовима, копачкама и другим реквизитима, те су оволика примања оправдана. Да, тачно је али много труда и одрицања је потребно и да би се постао доктор, само што они немају спонзора на својим ман-
тилима у операционим салама далеко од јавности. Зашто јануарски прелазни рок има већу драж од љетног? Вратимо се фудбалу, са њим смо и почели. Првим данима нове године, почиње највећи шопинг у Европи. Код неких траје до краја јануара , а код неких и дуже. Зимски прелазни рок је значајно ризичнији од љетног. Самим тим што играчи долазе у већ уигране екипе, имају мање времена да се прилагоде на нову средину која одмах тражи резултат, а и цијене су напуханије. Клубови који продају знају да они који купују углавном то раде из крајње нужде, потребе, па чак и очаја, и неријетко дувају цијене које немају везе са реалном тржишном вриједности појединог играча.
волигаша и логика пословања налаже да управе желе по сваку цијену довести квалитетно појачање у нади да ће тако сачувати привилегије дружења и игре са богатима. Зашто уопште пишем о овој теми? Генерација српских фудбалера ‚95, ‚96 прије шест мјесеци је постала првак свијета. Сада, шест мјесеци послије главне су звијезде на фудбалској тржници. Увијек сам се питао о чему размишља Марко Грујић, тренутно највећа звијезда овог јануара. Док ја , као и све моје колеге, који смо генерација Грује, Жилета и осталих размишљамо о испитном року, шта осјећа Грујо када сваки дан чита о себи. Када га новинари шаљу у један клуб, менаџер у други, а
Зашто је клубовима потребан овај шопинг? Наиме, клубови са дна табеле, ако говоримо о пет најјачих лига (Енглеска, Шпанија, Италија, Француска, Њемачка), свјесни су да им испадање у нижи ранг значи стравичан ударац на клупску благајну. Приходи од ТВ права, претплата, вриједност клупских дионица, а самим тим и вриједност играча, драстично падају изгуби ли клуб статус пр-
Звезда га већ продала у трећи. Зна ли он гдје ће? Сада већ зна, Марко Грујић је у Ливерпулу и смјеши му се блистава фудбалска каријера. Нама остаје да се што боље спремимо за предстојећи јануарски испитни рок. Иако не можемо сви бити фудбалери, можемо бити доктори својих професија. Можда нећемо бити милионери, али ћемо вриједно радити оно што најбоље знамо.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|145
ЛИЧНИ СТАВ
ЛИЧНИ СТАВ
Јунак нашег времена Војислав Савић
М
арко Миљанов, црногорски војвода из племена Куча, писао је да је јунаштво бранити себе од других, али да је чојство – осјећање много снажније и узвишеније од јунаштва – бранити друге од себе самога. Иза нас је још један 27. јануар, дан познат по великом православном светитељу и првом српском просветитељу, Светоме Сави, али однедавно и дан када се у српској јавности обиљежава име Срђана Алексића, младића који је на правди Бога страдао у протеклом рату и чије име полако улази у легенду. Цивилизацијско је достигнуће моћ човјекова да овлада својим афектима и да се, користећи својoм рационалном снагом, издигне изнад својих осјећања, да им одреди праву мјеру и постави на мјесто које им припада. Али, и поред ума, за бити човјеком, за чојство, потребно је имати и духа, који јесте рационално неухватљив, али не и ирационалан, у смислу да је бесмислен. Шта хоћу да кажем, у ратним временима разумно понашање је не толико честа појава и у времену колективног лудила и борбе за опстанак тешко је обуздати своја осјећања и нагоне, те мислити рационално и људски се понашати. Али, то није оправдање да било ко страда или да се неко ни крив ни дужан кажњава на било који начин, и никада не може бити. Можда ни Срђан није у тим тренуцима очекивао да ће својим животом платити то што је устао против пребијања свог пријатеља, Алена Главовића, Бошњака по имену и презимену, али његова реакција била је просто људска, и у тим и таквим тренуцима човјек и не размишља нити за то има времена. Име Срђана Алексића треба да прослављају и да се тиме заносе сви, али нарочито је то „обавеза“ студената и будућих академаца. Зашто? Па из простог разлога – модел понашања због којег је Срђан изгубио главу је модел понашања којим треба да се руководи већина, како би сутра сви појединачно били бољи људи и како не би ни дошло више икада до ситуације у 148|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Унија студената Републике Српске прије двије године основала је фонд „Срђана Алексића“, гдје се прикупља новац од народних посланика у НСРС и од осталих институција Републике Српске, те се из тог фонда додијељују годишње стипендије социјално угроженим студентима. УС РС и наредних година намјерава наставити са овом праксом, те на тај начин дати свој допринос у обижељавању лика и дјела Срђана Алексића.
којој неко мора да буде пребијен или да изгуби главу због своје људскости. Срби морају славити Срђана Алексића, јер то је оно чојство и јунаштво на које се овај народ позива, то је дио наше националне културе коју баштинимо и то је порука коју желимо послати младим генерацијама, а пијане војнике који су га пребили и убили ставити на стуб срама, да се дистанцирамо од таквог понашања и поручимо свима који се икада мисле тако понашати да то неће проћи и да за то никада не могу добити нашу подршку. Одређени људи у посљедње вријеме настоје оспорити херојски чин Срђана Алексића, покушавајући да конструишу теорије о „другој страни“ те приче, међутим, како вријеме одлази та „друга истина“, све и да постоји, постаје све мање важна, а његов чин и дјело полако улазе у легенду и постају дио српске митологије. Сматрам да је важно спровести тај процес до краја, и увести га у легенду.
СТУДЕНТИ СТВАРАЈУ БУДУЋНОСТ Невен Ђенадија, дипломирани политиколог и студент (МА) студија међународни односи и дипломатија
С
вима нам је позната она изрека како на младима свијет остаје, ипак може ли свијет да остане на младима ако га донекле и сами не створе. Сви нешто желимо и сви маштамо, али је право питање да ли заправо и колико то истински стварамо? У том свијету какав год да јесте данас, студенти су посебна група која посједује снагу, моћ и потенцијал за велика и покретачка дјела. Управо изрека Абрахама Линколна даје лекцију како да предвидимо, односно стварамо, а ја желим да је пренесем на оне који би у првом реду требало да предвиђају и стварају своју и нашу будућност, на студенте. У потпуности свјестан свих данашњих потешкоћа које могу да снађу и лако пронађу младог човјека, ипак сам дубоко увјерен да се само из потешкоћа рађају велика дјела и људи. Исто тако бити студент није лако, ма колико се то некима чинило, али као што нас мрак тјера да тражимо свјетло, пустиња да трагамо за водом, тако нас све потешкоће тјерају да проналазимо пут. Управо једини исправан пут је пут упорности, воље, истрајности и вјере у сопствени успјех. Студенти као погонска снага, будући интелектуалци и авангарда имају и највећу одговорност да пронађу тај свој пут, да буду носиоци друштва, да дају примјер млађима и наду старијима. Годинама иза, а понајвише на личном искуству увјерио сам се да ипак све велике идеје почињу од једног човјека, односно од нас самих. Ма колико чудно звучало, али сваки човјек може да слиједи своје снове и да их остварује. Многи кажу да је најтеже почети и издржати, други кажу да је упорност битна, али вјерујте ми заправо је најтеже од тог свега вјечно испијати кафе у доколици, не покушати ништа и не размишљати ни о чему. Драги студенти и сви ви који се плашите да је излазак из
доколице несигуран терен са ризиком животног неуспјеха, морам да вам кажем да успјех не чучи иза првих врата која отворите, јер у том лавиринту живота и успјеха, има их много. Нека врата се не отварају тако лако, нека су отворена сама од себе, за нека посебни су кључеви, али ако не покушате сигурно је да нећете успјети. Знам да није пријатно ударити главом у врата, али и то нас учи неким лекцијама, након којих никако не смијемо одустати. Морате вјеровати у оно што радите, морате то довољно да желите упркос свима, и знајте да ништа није немогуће. Да би студенти могли да стварају будућност, осим сопствене посвећености, жеље и иницијативе, мора да постоји и подршка од свих оних доносиоца одлука, како би им се омогућила боља опрема, веће библиотеке, више размјена, мањи трошкови и просто квалитетнији услови студирања. Држава мора да улаже у своју будућност, а студенти морају да је стварају, јер то је једина формула за успјех. Сви заједно не смијемо дозволити да живимо и тек прижељкујемо промјену, те се жалимо на околности. Будимо достојанствени према себи, будимо одлучни према другима, будимо промјена и искра коју желимо видјети у свијету.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|149
ЛИЧНИ СТАВ
Отићи или остати !? Немања Калајџић
О
тићи или остати – дилeма je коjа сe намeћe сваком младом, али и оном нeшто стариjeм човjeку нашeг друштва. Нажалост, због тeшкe eкономскe ситуациje у коjоj сe налази наша зeмља,свe je вeћи броj оних коjи сe одлучуjу за опциjу отићи, а управо напуштаjући je наша зeмља постаje jош сиромашниjа у сваком смислу тe риjeчи, па сe свe прeтвара у jeдан велики зачаран круг комe наизглeд нeма краjа. На таj начин то дeфинитивно постаje jeдан од наjвeћих проблeма нашe државe, а као и свe остало таj проблeм ћe наjвишe погодити нас младe и нараштаje коjи долазe, стога би требало да га ми наjозбиљниje схватитмо и позабавимо сe њимe. За почeтак можда би смо трeбали изабрати опциjу остати у нашоj Рeпублици Српскоj!
ратовима и наjтeжим историjским трeнуцима, а ми je сe данас одричeмо у миру. Наравно, нити сe трeба, нити можe икога осуђивати. Много je људи коjи иду трбухом за крухом и коjи сe борe за голи живот и живот своje породицe. Причати њима о нeком останку у овоj држави je апсурдно. Ипак, ми млади, коjи имамо и наjмањe прeдусловe и нeмамо тeрeт потомства на рамeнима, морамо пониjeти брeмe и прихватити улогу градитeља своje државe. Тeжи дио њeног стварања кроз крв и сузe je вeћ за нама. На нама je да створимо друштво по нашој мjeри. Нe само због своje будућности овдje, нeго и зарад потомства коje ћe доћи и комe ћeмо ми оставити у аманeт свe оно што су и нама оставили наши прeци.
Сигурно je да то ниje лако. Глобализациjа и намeтнутe западнe вриjeдности свe нас вуку у иностранство jeр би тамо сeби лакше обeзбиjeдили наjновиje памeтнe тeлeфонe, аутомобилe, одjeћу, обућу и друго. Мeђутим, уколико ипак, на вриjeмe успиjeмо схватити да у томe ниje смисао живота и да нам то нe доноси срeћу као врховно добро комe сви тeжимо, можда ипак спасимо и сeбe и државу. Нe смиjeмо дозволити да наша држава, а са њом и народ тихо и полако нeстану, а јeдини начин да то сприjeчимо je ако прeвазиђeмо тe блокадe индивудалистичког eгоизма и изградимо нови и бољи лични систeм вриjeдности . Исто то нам и наш Алeкса Шантић, давнe 1896., говори стиховима: "Остаjтe овдje!...Сунцe туђeг нeба, Нeћe вас гриjати кô што ово гриje; Грки су тамо залогаjи хљeба гдje свога нeма и гдje брата ниje".
Нe само ради своje државe нeго и ради сeбe лично, свако од нас би трeбало два пута да размисли приje нeго сe одлучи да напусти своjу зeмљу и своj народ. Чињeница je да je у иностранству лакшe доћи до матeриjалног богатства, али под коjу циjeну? Циjeну траjнe отуђeности и носталгиje? Питањe je исплати ли сe таква рачуница. Сви ми имамо нeкога ко je отишао и кога чeсто управо та носталгиjа довeдe кући. Тeшко je нe примиjeтити у очима тих људи ту срeћу и радост када сe вратe у своj родни краj. Управо сe њихов живот вeћином свeдe на годишњe одморe коje ћe провeсти у свом родном краjу. С врeмeном, како годинe пролазe, ти људи остаjу сами и странци нe само у држави у коjу су отишли нeго и странци у своjоj држави. Ниje ли таj осjeћаj нeприпадности и отуђeности прeвeлик цeх коjи ћeмо платити зарад мало матeриjалног богатства? Мeни jeстe! С тога остаjтe овдje jeр "Овдje вас свако познаje и воли, А тамо нико познати вас нeћe; Бољи су своjи и кршeви голи но цвиjeтна поља куд сe туђин крeћe“.
Тeшко je прихватити чињeницу да je вeлики дио нашeг народа изгубио национални идeнтитeт и онаj понос и пркос коjи нас je виjeковима красио. Наши прeци нису сe одрицали своje зeмљe, крвљу натопљeнe ни у стравичним 150|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
Како смо дошли у позицију да бранимо квалитет? Александар Главаш
У
Приједлогу Стратегије за развој образовања 2016-2021, коју је недавно усвојила Влада РС, наведено је да се на Универзитетима у приватном власништву укидају правни, медицински и педагошки студијски програми. Читам ових дана разне анализе овог потеза. Једни кажу на овај начин призната је грешка направљена прије деценију, док други мисле да је ријеч о дискриминацији студената са приватних факултета. Моје мишљење да је држава коначно стала у одбрану оног што је њено – два јавна универзитета и преко 35 хиљада студената који на истим студирају. Није овдје ријеч само о одбрани два јавна универзитета као институција, него и заштити три кључна стуба на којима почива наше друштво – просвјета, здравство законодавство. Као студентског лидера колеге, а и професори, често ме питају како смо дошли у позицију да морамо да бранимо квалитет и боримо се против куповине знања и диплома. Дакле, ми више бранимо квалитет него што размишљамо о унапређењу истог, јер су на снази ретроградне снаге девалвирања система високог образовања, а самим тим и академске заједнице. У послијератном периоду, док смо сравњавали рачуне, видали ратне ране, свијет није стајао. Развијао се невјероватном брзином, док смо ми то вријеме готово преспавали. Потом смо кренули у европске интеграције које би нас придружиле савременом уређеном друштву. Пут ка Европи почели смо од реформе образовања, од предшколског до високог. Та реформа подразумијевала је стварање конкуренције јавним универзитетима отварањем приватних. И тако и би. Са примјеном „болоње“ почели смо 2005. године. Док је за нашу академску заједницу ово био један сасвим нов и поприлично непознат процес, с друге стране појавили су се они који
су све знали. Представили су се као модерни факултети са студијским програмима урађеним по највишим свјетским стандардима, а чије дипломе су признате широм свијета. Уз добар маркетинг и рекламу, сви они који су себи могли да приуште студиј на овим факултетима уписали су се. Како то обично бива код нас, умјесто побољшања квалитета високог образовања добили смо супротне посљедице. Број младих високообразованих људи на бироу за запошљавање рапидно је порастао. Успјели смо да будемо у врху, али не по квалитету образовања, већ по броју високообразованих незапослених људи. Бар тако на папиру пише. Дипломе приватних и јавних универзитета су изједначене. У пракси, показало се да они који долазе са приватних факултета немају исти квалитет као дипломци са јавних универзитета, али имају једну уобичајену предност, предност код запошљвања базирану на непотизму јер су студенти тих „установа“ најчешће људи који су већ били запослени у јавној управи, те су овај вид образовања искористили за брзо напредовање или људи који су већ на бази истог принципа имали претпоставку утицаја на запослење, те им је само био потребан одговарајући степен стручне спреме. Евидентно је да је у приватном сектору ситуација другачија, односно да се запошљавање врши на основу квалитета, те да износ накнаде није условљен степеном стручне спреме него прије свега квалитетом и заслугама, па и могућностима правног субјекта. Умјесто да смо ишли корак по корак према Европи, у сегменту вискоког образовања смо трчали, можда и пребрзо. И сада сносимо посљедице. Да се разумијемо. Европски принципи и став да образовање на свим нивоима треба да има конкуренцију је исправно. Па и Харвард је приватни универзитет. Међутим, у А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|151
ЛИЧНИ СТАВ цијелом свијету прописани су строги закони и правила који контролишу рад ових универзитета. Код њих, уколико студент не задовољи својим резултатима губи право на студирање. Код нас, према свим проведеним анализама, тога нема. Број оних који упишу студијску годину и оних који дипломирају је скоро 100%. Недавно је у Бањалуци, одогварајући на питање једног студента, предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао да имамо око пет приватних факултета који вриједе и раде нешто, а да све остале треба затворити. Намеће се питање како су и по којим критеријумима сви редом недавно добили акредитације за рад. Подсјетићу на примјер Европског универзитета у Брчком који је познат у региону по томе што је професор физичког васпитања и културе, полагањем разлике испита, добио диплому професора математике. А неколицина таквих „професора“ преплавила је за кратко вријеме, не само БиХ, него и регион. Прописани закон у случају овог универзитета у пракси се показао као слаб, а држава тотално немоћна. Због свега наведеног великим дијелом највише испашатају они чија диплома је поткована поштено стеченим знањем. Они сада чекају своју шансу на бироу тонући у потпуну летаргију, немоћни да ураде било шта да промијене систем и устану у борбу против корупције. А има ли горе корупције од те да за новац добијеш диплому? На крају моје прве колумне надам се да ће приједлог Владе Српске добити подршку у Народној скупштини, а искрено скептичан сам да хоће јер и тамо сједе они који имају дипломе ових факултета, који раде на истим или су чак и један од власника. С друге стране, стоји и чињеница да затварањем приватних факултета и универзитета неће бити ријешен проблем високог образовања у Српској и БиХ. Два јавна универзитета морају наставити пут развоја и реформи. Посебно је битно увести практичну наставу на факултетима и успоставити бољу сарадњу са привредом. Док не дође до промјена, пред будућим генерацијама је тешка борба да ово друштво врате на прави пут гдје ће одлуке доносити они имају знање и знају да раде свој посао. Биће боље када се да шанса најбољима и писменима да кажу оно што имају. Биће боље када поново успоставимо систем вриједности. Тек тада ћемо као друштво кренути напријед. 152|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
„Човјек је дужан свом завичају“ (Колоквијум из предмета Правна реторика; Тема: Човјек је дужан свом завичају) Ведрана Будиша
„М
оја домовина је заиста мала земља међу свјетовима, и то је земља која у брзим етапама по цијену великих жртава и изузетних напора настоји да на свим подручјима, па и на културном, надокнади оно што јој је необично бурна и тешка прошлост урадила“. Драге колеге, ово је прије 54 године са највећим поносом изјавио Иво Андрић на додјели Нобелове награде за књижевност. Још тада, 1961. наш нобеловац с љубављу рече: „Човјек је дужан свом завичају“. Знао је да цијени и да изрази захвалност својој земљи и свом народу која је њему дала највеће надахнуће да створи онаква чудесна дјела. Шта се данас заправо цијени? Данас се циjенe готово искривљене вриједности, лажни морал и све оно што је супротно добрим обичајима. Сан скоро сваке друге младе особе у нашој земљи је да што прије оде одавде. Да побјегне из ове биједе и сиромаштва гдје нема перспективе. Научи мало језик, ухвати први воз, да оде одавде, па макар просио у туђини. Мисле да је у туђини, „лези лебе да те једем“. Шта је то што нас је заправо покренуло да тако размишљамо? Гдје је упориште таквих мисли? Упориште је у нашем васпитању. Још од малена дјецу треба учити какве вриједности се цијене. Учимо још у ходаљци да поштујемо своје најближе и да будемо захвални на оном што имамо. Као што нам је као дјеци било лако научити какав страни језик, тако је и прихватити неку норму или обичај. Ако нас наши најближи правилно васпитају и усмјeре гдје треба, прије ћемо завољети наше
окружење, наше истинске вриједности. Послужимо се примјером нашег великог писца Петра Кочића. Претпостављам да сви знате колики траг је оставио у нашој књижевности и култури уопште. Управо колико је познат као писац, толико је познато да је родом из Стричића, села наодмак Бањалуке. Он је у много наврата спомињао свој завичај и исказивао захвалност таквом окружењу. Када се преселио у Беч, није заборавио своје поријекло. Босна га такође памти као једног од најхрабријих бораца за српски национални понос и социјалну правду. То је управо оно што ми треба да цијенимо. Да стварамо себи идеале, али уз љубав према завичају. Немојте да нас буде срамота земље у којој живимо. Немојте да нас буде срамота језика којим говоримо. Немојте да нaс буде срамота наше крсне славе и славних српских јунака. То је она нит што нас спаја. Како један цитат каже: „Ми, људи од крви и меса, радије живимо у родном крају, колико год суморан и сив био, него у некој другој земљи, колико год да је дивна“. Нигдје није лијепо као у завичају.
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
|153
ЛИЧНИ СТАВ
СТУДЕНТСКИ ЗАХТЈЕВИ Драгана Келеч (текст преузет са портала Гласа Српске)
С
туденти у Републици Српској напокон су схватили да морају сами да се боре и изборе за своја права. Увидјели су да им нико неће понудити боље услове школовања, ако сами не буду стремили ка њима. Први пут пред академску заједницу и у јавност студенти су изашли сложно, са конкретним захтјевима и приједлозима. Али, и мјерама које ће предузети, ако ти захтјеви не буду размотрени и уважени - протестима. Први и најважнији захтјев Уније студената РС је износ основице за израчунавање накнаде коју плаћају приликом обнове године. Затражили су да та накнада хитно буде смањена са садашњих 440 на 220 марака. Други захтјев је проширење уписних листа, односно, већи број примљених студената на појединим факултетима, а посебно на медицини, гдје постоји огромно интересовање младих. И ту су остали досљедни. Не желе дозволити да њихове колеге, ако буду примљени плаћају комерцијалну цијену школарине од 3.000 марака, као што је било наумљено, већ као и сви остали. И трећи, такође важан захтјев односи се на апсолвентски статус, који треба, како поручују, да имају студенти који су одслушали све предмете, без обзира на број положених испита. Конкретни захтјеви, конкретне мјере, али и контрамјере донијели су веома брзо и конкретна рјешења. Јесте да су та рјешења реализована аутоматски по принципу обрнуте пирамиде по важности проблема, али и то је напредак и за похвалу. Правилник о условима за стицање апсолвентског стажа одмах је измијењен, тако да ће студенти, као и до сада, имати статус апсолвента када одслушају све предмете, без обзира на број положених испита. Већ данас биће размотрена и одлука о проширењу уписаних листа на факултетима, а идућих дана епилог би
154|
А ВА Н ГА РД А | Ј а н у а р 2 0 1 6 .
требало да добије и висина накнада за обнову године. Ипак, оно што је најважније и што су свима поручили јесте да не желе „да се политика мијеша" у њихове проблеме. Не прихватају помоћ, а ни подршку ниједне политичке партије. Не желе политику у својим редовима. Очигледно је да су свјесни да политизација било каквих права и захтјева обично није чиста и праведна борба. И то је њихова највећа побједа, ако буду остали досљедни таквим ставовима.