Бесплатан примјерак ЈАНУАР / ФЕБРУАР 2015
Интервју с Отићи гдје Борисом и остати Малагурским
зашто?
Прва бањалучка Универзијада СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ
22-25. мај 2015. Тјентиште
Уводна ријеч
“Отићи гдје и остати зашто?”, тема је новог броја Студента БЛ. Свједоци смо свакодневног жаљења одраслих и младих људи на Републику Српску, њен образовни, здравствени, економски и понајвише, политички систем. Млади завршавају факултете само да би имали диплому, а одрасли и стари се присјећају бољих времена. У том духу, разговарали смо с Борисом Малагурским, српскоканадским режисером који нам преноси своја искуства о студирању у Канади и упоређује образовни систем на нашим просторима са оним у Канади. Некадашњи бањалучки студент Борис Бајић наводи предности и недостатке система студирања у Европи и код нас. Студенти бањалучког Универзитету су подијељених мишљења о одласка у иностранство и остајању у РС. Маја Милић нам открива реалну слику велике незасполености садашње РС и предлаже реформе образовног система као главно рјешење изласка из постојеће кризе. Наша новинарка Тијана Тркља ће вам литерарно појаснити зашто је наша Република јединствена и како је као такву требамо вољети и помагати. У овом броју моћи ћете сазнати и нова дешавања са факултета, дешавања Студентског парламента, новитете у култури и спорту, погледати слике из ноћног провода студената и информисати се о предстојећим догађајима на Универзитету. Сигурна сам да ћете након читања новина размислити о помагању нашој земљи да се подигне на ноге, јер је она јединствена и још увијек је ту. Сходно томе, послушајмо нашег дивног пјесника Алексу Шантића, који каже: “У овој земљи останите и ви, и за њу дајте врело крви ваше” и будимо патриоте. Наташа Богдановић
Уредница: Наташа Богдановић Графички уредник: Саша Гајић Фотографије: Драгана Душанић Новинари: Милица Ного Софија Вучићевић Наташа Кондић Данка Цвијић Маја Милић
Тијана Тркља Лана Михаиловић Љубица Каурин Милош Васиљевић Срђан Барашин
www.studenskiparlamentbl.com studentskiparlament.banjaluka studentbl student_bl student_bl redakcija@studentbl.com +387 51 321 188 3
Борис Малагурски, српско-канадски режисер
"Наша омладина је храбра, али јој недостаје правац" Српско - кандаски филмски режисер и продуцент Борис Малагурски открива реалну слику живота на Западу и подстиче студенте на борбу за реформу образовања на нашим просторима.
Колико Вам је чињеница да сте се школовали у Канади помогла у послу режисера, да ли сте тамо стекли знање и вјештине које не бисте могли стећи на нашим просторима? Ја нисам студирао на овим просторима, тако да не знам какве бих вјештине стекао , али оно што знам јесте да сам научио разне аспекте прављења филма. Оно што нисам тамо стекао су неке умјетничке смјернице како књигу пренијети у сценарио, како пренијети одређене емоције на платно. У Европи је то још увијек
4
умјетност и зато мислим да су европске филмске школе квалитетније. Чињеница је да постоји разлика између онога што се учи на факултету и реалног живота на Западу. Многи моји пријатељи који су завршили неке друге смјерове на факултету, не само везано за филм него и за разне друге науке,
не раде у струци. Људи се сналазе како знају и умију и на Западу, а факултетске дипломе све мање значе, нарочито имигрантима. Имигрант мора да буде генијалац да би тамо успио или да је спреман да ради врло тешке послове на штету свог здравља да би тамо имао пристојан живот.
Који су основни недостаци образовног система у Србији, у односу на систем Канаде у којем сте се школовали? Недостатак студирања у иностранству јесте премало теорије и превише праксе, док је у Србији обрнуто. Ми смо на факултету у Канади учили како да снимимо филмове када већ имамо идеју, али и не како да ту идеју добијемо. У Србији је чињеница да је студирање постало превише сувопарно, из више разлога: због образовног система, због «бомбардовања» студената непотребним информацијама и због краће концентрације, која се огледа у тенденцији да гледамо у паметне телефоне сваки минут. Многи Вам приписују епитете патриотизма, искрености и храбрости. Да ли наведени епитети недостају нашој омладини? Ја мислим да је наша омладина храбра и национално свјесна, нарочито у Републици Српској. Ја то изузетно цијеним и због тога сам одлучио да балканска премијера «Тежине ланаца 2» буде у Бањој Луци. Оно што нашем народу генерално недостаје је правац. Млади често мисле да нема наде и да се већина никада неће промијенити, али заправо већина и нема потребу да се промијени. Потребно је да се промијени једна добро организована мањина која ће својим
примјером да покаже да своје слободно вријеме могу провести на конструктиван начин. Ја сам недавно био у Мексико Ситију гдје сам упознао студенте који су са поносом носили своје визит-картице на којима је писало „директор“. Они су сви студенти, али не гледају по цијели дан телевизију и не напијају се викендом, већ почињу да праве свој бизнис. Једна од тема филма «Тежина ланаца 2» су управо млади и њихов однос према будућности. Које савјете бисте дали нашим студентима у вези са одласком из РС? Мој савјет је, дугорочно гледано, не, краткорочно, свакако да се треба упознати са разним системима у иностранству. Радије бих да видим наше људе који одлазе да стичу нова знања, али и да се враћају. Постоје три категорије људи овдје. Прва, категорија људи који желе да оду, а ни сами не знају шта их тамо чека и нису покушали овдје да се остваре. То су они испрани мозгови. Имам право то да кажем, јер сам и ја био један од њих. Ја сам заиста био убијеђен да ондашњи
живот подразумијева учлањење у неко „ братство“ и да је то све идеална слика. Онда сам отишао у Ванкувер и видио булевар бескућника, гдје су све продавнице затворене, полупани прозори, нешто попут постапокалипсе. Друга група људи, која је овдје покушала да се оствари и није успјела, мора да оде како би успјела да оствари своје снове. Њима поручујем да задрже Србију и Републику Српску у свом срцу и својој души и да наставе да буду амбасадори наших земаља, јер су нама потребни пријатељи широм свијета који ће да лобирају за нас у овом глобализованом свијету. Ту је и трећа категорија, која одлази да се дошколује, али да послије та сазнања врате у земљу да би помогли нашем народу да се извуче из ове кризе. Људи из дијаспоре који се врате на наше просторе су углавном патриотски настројени и не долазе овдје да би се обогатили, јер то могу много лакше да ураде у иностранству. Они долазе да помогну нашој земљи и као такве треба да их третирамо. Милица Ного
5
ЖЕЛИМ, АЛИ МИ НЕ ДАЈУ ДА ОСТАНЕМ У СВОЈОЈ ЗЕМЉИ! А
генција за рад и запошљавање Босне и Херцеговине објавила је да је стопа регистроване незапослености закључно са 30. новембром прошле године чак 43,7 % . Ако се узме у обзир да , по посљедњем попису, у Босни и Херцеговини живи близу четири милиона људи, овај постотак звучи нереалан. Претпоставља се да „на црно“ ради око 200.000 људи, што значи да је реална стопа незапослености око 27 %, односно 310.000 људи. Оно што још више забрињава јесте чињеница да људи из дана у дан губе своја радна мјеста. И када се чини да је држава дотакнула дно, да горе од тренутног не може бити, погоди нас податак да је број оних који остају без посла све већи и већи. Када људи који у својој струци раде и неколико деценија, које би у осталим „нормалним“
6
земљама сматрали елитом и онима са најбољим друштвеним статусом, код нас добијају отказе, чему онда да се надају студенти? Губитак посла, са којим су се готово сви који су били запослени у БиХ сусрели, трауматично је искуство. За најцрњи сценарио спремни су сви у овој држави, од чистачице у кафићу, до професора на факултету. Чини ми се само да о томе данас не брину политичари, који су и довели народ у овакву ситуацију. Само за примјер, у Сједињеним Америчким Државама је завладала озбиљна паника када је стопа незапослености достигла 7 %. Замислите, 7 посто и већ су све сирене биле упаљене. Нашем народу то звучи смијешно, али, баш супротно, ово је жалосно. Није ни чудо што Америку многи виде као спас, бијег из тешке
ситуације, у њој виде бољи живот. Долази до одљева мозгова, односно студенти и научници одлазе у стране земље због стручног усавршавања и проналаска посла. Они који би требало да представљају темељ једне државе, одлазе из исте јер немају од чега да живе. Толика незапосленост одражава се на буквално све сфере друштва. Трпе економија, привреда, култура, спорт, образовање, свака ова грана се полако, али сигурно гаси. То је сасвим логично, када се повеже са тим да толики број младих тежи ка томе да напусти земљу и свој живот настави у некој развијеној, стабилној држави. Мислим да се нама младима ништа не може замјерити што тражимо све начине да побјегнемо из своје земље. Није до нас, у такву су нас ситуацију довели неодговорни и неспособни људи.
Још једна ствар која је поражавајућа јесте та што људи са завршеним факултетима раде као продавачи, конобари, возачи, пекари, да би преживјели. Школују се по 17 година да би радили нешто што нису жељели. Па се опет нађу неки да им говоре како је добро док има посла. Није добро. Нису се трудили толике године да би били незадовољни оним што раде, чиме се баве. А када траже оно што им припада, оно што би се на Западу и у богатим земљама подразумијевало да имају, гледају их као бунтовнике и зликовце. Jедна од ствари која је неопходна да се уради, а да би млади остајали у својој земљи, јесте реформа образовног система. Више него било када прије потребно је хитно убрзати реформе и дијалог међу послодавцима, те представницима власти и образовних институција, како би понуђена рјешења била што ефикаснија и што брже спроведена. Иницијатива ће младим људима дозволити да изађу спремнији на тржиште рада, посједујући све оно што послодавци данас очекују у старту (цјеложивотно учење, информатичку писменост, бољу комуникацију на страном и на матерњем језику). Осим обуке и рада са наставним кадром, други начин на који се овај циљ остварује јесте финансирање и провођење мини пројеката у школама, гдје се ученицима
повјере све активности у ланцу, од осмишљавања и презентације пројекта до његовог спровођења. Главни задатак је да се што више оваквих пројеката у будућности спроведе у дјело. Тврдим да ниједна млада особа не би, осим ако нема другу опцију, хтјела да напусти своју породицу, пријатеље, своју кућу, родни крај и оде у непознато да би «добро» живјела. Ово је наш идентитет, наша култура и обичаји, наша домовина и требамо је чувати. Нико не жели да своје најближе виђа од једног празника до другог, да га гуши носталгија и да живи за 10 дана када оде у свој град на одмор. Зато треба да останемо у својој земљи и да се боримо за њен напредак. Наравно да не можемо игно-
рисати политичку сцену Републике Српске и све посљедице које она за собом повлачи, али треба да искористимо нашу младост и снагу како бисмо унаприједили будућност. Оно што нам недостаје је воља. Не може појединац утицати на промјене, али десет младих људи који активно раде за своје боље сутра, могу барем указати на овдашње проблеме. Тих десет може повући још десет, па чак и стотину. У нашој земљи број сто није мали број, али је потребан труд, упорност и вријеме. Вјерујем у бољу сутрашњицу и промјене, јер «ничија није до зоре горјела». Маја Милић
7
Студенти одговарају Остати или не?
У овом периоду, у нашој држави све више младих одлази у иностранство да би студирали, што је, по мом мишљењу, погрешно. Мислим да млади треба да остају у својој држави да студирају, а не да бјеже од свог народа и своје државе. Сагласна сам да је квалитет нашег студија веома низак и да не одговара потребама нашег тржишта, али мислим да смо ми ту да мијењамо будућност. Није исправно мислити да је једино рјешење отићи из своје државе. Јелена Марковић, Технолошки факултет Лично мислим да требамо остати у Републици Српској и борити се за нашу земљу, јер су нам овдје коријени, породица и пријатељи. У нашој земљи се може фино и пристојно живјети, посебно ако се заједно потрудимо да побољшамо нашу државу и самим тим, нашу будућност. Ипак на младима свијет остаје. Ранка Тодоровић, Висока школа унутрашњих послова Моје мишљење је да је боље студирати у иностранству, зато што нам се пружа могућност за праксу, конкретно јер на нашим факултетима нема праксе. Као друго, усавршавамо језик и као треће, пружа нам се могућност проширивања познанстава и учествовања на разним иностраним семинарима. Ивана Вуковић, Правни факултет
8
Сматрам да, ако завршимо факултет који желимо, прво треба да потражимо могућност запослења у нашој земљи, тј. у Босни и Херцеговини. Када размотримо све могућности запошљавања у БиХ, у нашем сектору и ако нам не одговара ниједан од понуђених, онда пословну могућност морамо тражити у некој другој држави. Данка Цвијић, Факултет политичких наука Сматрам да је то ствар субјективне природе. Нико никоме не може рећи да је боље остати или отићи. Свако зна шта је за њега најбоље. Али ипак стојим иза тога да су у овој држави могућности за напредак врло мале, и ако имамо шансу да одемо и напредујемо на било који начин, треба да је и искористимо. Милана Гајић, Архитектонско-грађевинскo-геодетски факултет У Босни и Херцеговини је све више младих људи који завршавају факултете, а немају посла. Принуђени су да раде за мале плате са својим дипломама. Зато сматрам да млади људи треба да иду иностранство и боре се за своју бољу будућност. Милица Вучић, Економски факултет Мислим да сви ми студенти, у ових неколико година студирања, требамо много учити и радити на себи ради своје боље будућности. Из тог разлога подржавам идеје многих студената који желе студирати или већ студирају у иностранству. Поред тога што већина иностраних универзитета има више стандарде школовања и признања, велики је плус што се истовремено може научити страни језик и упознати још нека култура. Тамара Михајловић, Машински факултет С обзиром на то да нико своје коријене не може заборавити, сматрам да иностранство у нашем случају треба искористити на најбољи начин. Односно, уколико неко има могућности и храбрости да студира у иностранству, треба и да уради то и да свој максимум, на тих неколико година. А када усвоји све знање у туђини, треба се вратити у Републику Српску и то знање пројектовати на напредак наше државе. Јер и срце и памет иду тамо гдје им је дом. Зорана Богдановић, Филолошки факултет
9
Моје мишљење је да, ко год има било какву прилику да оде негдје у иностранство, то искористи и да себи створи бољи живот. Због чега остати у држави и трудити се, када та иста држава нема ништа да ти понуди? Колико год да радимо да би помогли државу, људи на власти исто толико слабо раде, па нам је све горе. Сања Ковачевић, Пољопривредни факултет Свакако да бисмо требали остати овдје и покушати промијенити систем, ако њиме нисмо задовољни. Као студенти требали бисмо се користити студентским размјенама и праксама у иностранству, када већ имамо ту могућност, те тако стећи искуства у разним пољима и употријебити их овдје. Ми смо ипак становници ове државе и требамо јој допринијети на најбољи могући начин. Софија Вучићевић, Академија умјетности
Боље је студирати вани, јер се пружа више могућности за запослење него код нас. Такође, сматрам да већина факултета на Западу има боље услове за обављање праксе и више се потенцира самосталан рад на пројектима који унапређују знање и искуство студента. У вези са теоријским знањем, мислим да смо равноправни. Бошко Васковић, Електротехнички факултет
Сматрам да би било боље студирати у иностранству због тога што стране државе имају веће стандарде, већа улагања у образовање, стручан кадар, квалитетнију опрему за рад и праксу. Студирање у БиХ је на задовољавајућем нивоу, мада би се могло побољшати заједничким радом државе, факултета и студената. Милица Боровчанин, Шумарски факултет
10
Савремена опрема и квалитетна пракса значајно доприносе усавршавању студената медицине. Будући да се медицинска наука веома брзо развија, наши факултети, нажалост, због финансијских потешкоћа нису у могућности да у потпуности прате свјетски развој. Светлана Нарић, Медицински факултет
Моје мишљење је да млади људи не треба да одлазе из својих крајева, већ да колико су год у могућности унапређују своје знање, усавршавају се и запошљавају у својим земљама, иако код нас није толико раширен систем као у иностранству. Једини начин да промијенимо то је да не идемо из своје земље, већ да дајемо максималан допринос у знању и пракси у областима за које се школујемо. Андрија Перић, Факултет физичког васпитања и спорта
Предности студирања код нас јесу повољне цијене студирања које се своде на административне трошкове, а образовни кадар прати стандарде школства. Велики је број студентских организација које дјелују на глобалном нивоу и пружају могућност стицања искуства рада у групи, док са друге стране предности студирања у иностранству јесу упознавање нове културе, усавршавање језика и функционисање у интернационалном окужењу. Без обзира на то, ја сам за студирање на нашим универзитетима. Бојан Ковачевић, Природно-математички факултет Студирам на Филозофском факултету и могу рећи да су услови студирања задовољавајући. Сматрам да би требали отићи и негдје у иностранство како би се дошколовали, али наравно да се након завршетка студија вратимо и овдје употријебимо стечено знање. Звјездана Мирјанић, Филозофски факултет
11
Студентска
дешавања 12
ОБИЉЕЖЕНО 40 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА
У
просторијама Економског факултета у Бањој Луци 6. фебруара обиљежена је четрдесетогодишњица његовог постојања. Својим присуством свечаност су употпунили, поред студената, предсједник Републике Српске Милорад Додик, чланови Академије наука и умјетности, ректори и проректори Универзитета у Бањој Луци, декани факултета Универзитета у Бањој Луци, бројни министри и посланици. О достигнућима, начину рада и свему ономе што је Економски факултет у својој историји забиљежио подсјетио је декан проф. др
Новак Кондић. Декан факултета искористио је ову прилику да се захвали и награди студенте који су забиљежили најбоље резултате. Велика захвалност исказана је уручењем повеље и златника првом декану Еко-
номског факултета проф. др Јовану Радићу, затим ректору Универзитета у Бањој Луци проф. др Станку Станићу, али и данашњем декану Економског факултета професору Новаку Кондићу. Наташа Кондић
СВЕЧАНОСТ ПОВОДОМ 40 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА И 55 ГОДИНА СТУДИЈА ПРАВА
У
амфитеатру Правног факултета 6. фебруара обиљежено је 40 година пословања факултета и 55 година од почетка студија права. На свечаној академији присуствовао је предсједник Републике Српске Милорад Додик коме је овом приликом уручена медаља за посебне заслуге, као и претходном ректору Универзитета у Бањој Луци академику Драгољубу Мирјанићу и садашњем ректору проф. др Станку Станићу. Медаља за посебне заслуге уручена је и професорима Правног факултета: проф. др Николи Мојовићу, проф. др Бранку Мораиту, проф. др Милошу Бабићу и проф. др
Марку Рајчевићу. Предсједнику Академије наука и умјетности Републике Српске и предсједнику Удружења правника Републике Српске, Рајку Кузмановићу, додијељена је медаља правничке части. Иста медаља уручена је и предсједнику Савеза удружења правника Србије
и Републике Српске проф. др Слободану Перовићу. Повеља Правног факултета додијељена је проф. др Миодрагу Орлићу, а најбољим студентима који су дипломирали у академској 2013/14 години уручена је златна, сребрна и бронзана плакета и прстен. Наташа Кондић
13
ПРЕДСТАВНИЦИ АМБАСАДЕ САД-А НА УНИВЕРЗИТЕТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ
С
астанак са представницима aмбасаде Сједињених Америчких Држава (САД) у Босни и Херцеговини: г-ђом Стефани Алтман-Винанс (Stefanie Altman-Winans), новоименованим директором Канцеларије за односе са јавношћу и г-ђом Елзабетом Делалић, специјалистом за питања из области културе и образовања, одржан је 23. јануара у Ректорату Универзитета у Бањој Луци. Састанак се односио на сарадњу Универзитета у Бањој Луци и амбасаде САД у БиХ.
14
Госте је примила проректорица за међународну сарадњу Универзитета у Бањој Луци проф. др Валерија Шаула. У оквиру сарадње указано је на бројна гостовања универзитетских наставника и сарадника (посебно лектора) из САД-а, организоване посјете студената, као и ревијална предавања експерата из правног, политичког, економског и културног живота, те угледних личности из јавног живота САД. Преко амбасаде у БиХ, Влада САД-а стипендирала је велики број универзитетских наставника, сарад-
ника и студената из БиХ, укључујући и оне са Универзитета у Бањој Луци. Такође, уз финансијску подршку Амбасаде САД-а у БиХ, организоване су студијске посјете високошколским установама САД-а, образовне и културне манифестације, те значајни пројекти на универзитетима у Босни и Херцеговини. На састанку је указано на постигнуте резултате у оквиру сарадње, као и спремност да се сарадња настави и у наредним годинама. Данка Цвијић
ДЕЛЕГАЦИЈА ЈАПАНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА ШИНШУ У ПОСЈЕТИ УНИВЕРЗИТЕТУ У БАЊОЈ ЛУЦИ
П
роф. др Кијоши Танака, директор Центра за међународну сарадњу и проф. др Кацуми Канеко из Центра за енергију и науке из области заштите околине, као представници Универзитета Шиншу, боравили су 12. јануара у Бањој Луци у циљу успостављања академске сарадње и размјене између Универзитета у Бањој Луци и Шиншу Универзитета из Јапана (Shinshu University). Проректорица за међународну сарадњу проф. др Валерија Шаула примила је госте и пожељела им добродошли-
цу на Универзитет у Бањој Луци. Осим ње, састанку је присуствовала и доц. др Сузана Готовац-Атлагић. Тема састанка односила се на потписивање меморандума о сарадњи ове двије високошколске установе. Поменута сарадња укључивала би размјену професора и студената, те заједнички допринос раду на пројектима од обостраног интереса. Професор Танака је на састанку нагласио да су на Шиншу Универзитету већ започете активности на припреми једног таквог пројекта, који би могао бити реализован на осно-
ву будућег меморандума о сарадњи и који би кроз заједнички рад академског особља два универзитета требао довести до рјешења једног значајног еколошког проблема. Проректорица Шаула захвалила се на исказаном интересовању за успостављање сарадње ова два универзитета и најавила да ће бити покренута формална процедура за давање сагласности на потписивање меморандума и споразума о сарадњи са универзитетом Шиншу. Данка Цвијић
15
АКТИВНОСТИ СТУДЕНТСКОГ ПАРЛАМЕНТА Премијера филма “Тежина ланаца”
С
тудентски парламент Универзитета у Бањој Луци, у сарадњи са Унијом студената Републике Српске и Банским Двором, организовао је премијеру документарног филма “Тежина ланаца 2”, српско – канадског продуцента и режисера Бориса Малагурског, која је одржана 22. јануара у 18.00 часова у концертној дворани Банског двора у Бањој Луци. С обзиром на велику заинтересованост, пројекцијa филма је била поновљена 23.јануара у Дому омладине Бања Лука и 24. јануара на Машинском факултету у Бањој Луци. Званичној премијери филма у Банском двору
16
присуствовали су, осим великог броја студената, министар просвјете и културе Републике Српске др Дане Малешевић, министар правде РС Антон Касиповић, те многи савјетници министара и особе из друштвеног живота Бање Луке. Након филмске пројекције, публика је имала прилику поставити питања режисеру Борису Малагурском, а догађај је затворио организатор премијере филма Марио Ћумуровић, захваливши се свима на присуству. Филм “Тежина ланаца 2” бави се неолибералним реформама на простору Балкана након распада Југославије и
утицају тих реформи на економију, медије, војску, културу, образовање и политику. Уз ексклузивне интервјуе са свјетски признатим стручњацима, говори о распродатим и опљачканим предузећима, корумпираним локалним политичарима, фиктивним трибуналима, деструктивним страним инвеститорима и разноразним економско – војним савезима. А све у сврху једног циља – економске окупације земаља. Филм је, од свјетске премијере 20. новембра 2014. године на Монтекасино филмском фестивалу у Јоханезбургу, приказан у многим градовима широм Европе и свијета.
Први студентски бал у част Републике Српске
С
тудентски парламент је у суботу 20.12.2014. године организовао први студентски бал у Републици Српској у част исте, у концертној дворани Банског двора. Бал је отворен игром Бојерка у извођењу КУД-а ЦЕДУБАЛ, а након Бојерке, студенткиња Факултета физичког васпитања и спорта је извела модерни плес. Студент Академије умјетности је у наставку програма одрецитовао пјесму „Отаџбина“ нашег великог пјесника Ђуре Јакшића. Као круну културно-умјетничког програма студенти, почетници у плесу, отплесали су Бечки валцер уз музичку нумеру „Тамо далеко“, коју су одсвирали студенти Академије умјетности под диригентском палицом Душа-
на Урошевића. На крају к у л т у рно -у м је т н и ч к ог програма присутнима се обратио предсједник Студентског парламента Бранко Петровић, који је позвао све присутне да остану на пригодном коктелу-игранци. Свечаност која је организована имала је за циљ да се присјетимо периода када је у нашем народу ријеч „бал“ била свакодневица, уз пратњу одређених
обичаја. Прошло је двије године од организовања првог бала у Републици Српској, а прије тога чак двије деценије није организован нити један бал. Некада су сваке године били организовани краљевски балови на којима су присуствовале многе званице и културног и јавног живота. Такве манифестације очувале су српску културну баштину.
17
Одржан први Студентски сабор Први Студентски сабор окупио је студенте свих организационих јединица Универзитета који су заједничким снагама из разних углова расправљали о постављеном питању из наслова сабора: Шта значи бити студент?
О
основној идеји Студентског сабора говорио је Марио Ћумуровић у име Организационог одбора Студентског сабора. Он је истакао да је ово идеја коју су покренули студенти Универзитета у Бањој Луци са жељом да се створи главно мјесто ваннаставних и вечерњих сусрета на којима ће се окупљати студенти жељни свестраног образовања, дискусије и додатног духовног и интелектуалног богаћења. Студентски сабор је замишљен као дугорочан пројекат у оквиру којег ће се студенти минимално једном у мјесец дана окупљати и расправљати о темама које су унапријед одређене и које ће им омогућити да боље и јасније схватају себе и стварност која нас окружује. Размишљајући која би тема била најбоља за први Студентски сабор одлучили смо, као Организациони одбор, да се вратимо на основу свих нас и да покушамо објаснити шта заиста
18
значи бити студент. Марио Ћумуровић каже да је ово тренутно једини начин да окупимо студенте нашег Универзитета и да им омогућимо да говоре и да обликују своје ставове о државним и друштвеним проблемима, како код нас, тако и у свијету. Он је рекао да нам није једини циљ повећавање свијести код студената, већ и повећавање одговорности код професора и асистената који треба да схвате да се квалитет предавања и вјежби не вреднује само анкетама о квалитету наставног проце-
са, већ и на основу енергије којом професори и асистенти зраче док предају и док врше повјерену им дужност.
Тражећи одговор на тему шта значи бити студент, асистент на Факултету политичких наука, Олег Солдат, је као уводни предавач изнио историјску ретроспективу студентског живота, за који је у предавању рекао да представља посебан начин егзистирања. Олег Солдат каже да данас видимо на дјелу слабљење овог „незаинтересованог“ трагања за истином и доласком тржишног знања, које настоји да суштински прекине древну традицију студирања. Због тога, поставља се питање да ли ће студенти и у будућности, онако како су то могли да ураде у прошлим времена, моћи да задрже основне особине људског бића које називамо студент, а то су: интегритет, дивергенција, аутономија и креативност. У предавању је наглашено управо то да се данас чини да почињу да преовладавају особине супротне овима, а то су: корупција, хетерономија, конформизам и креативни недостатак.
Студијска посјета Милану и Верони (Италија)
К
луб студената Бања Лука је у периоду од 14. до 16. новембра 2014. године за студенте Универзитета у Бањој Луци организовао студијску посјету Универзитету Луиђи Бокони у Италији, уз обилазак знаменитости града Милана у којем је смјештен. Поред тога, посјета је укључивала и обилазак Вероне, те излете у градове Комо, Сирмионе, Верона (Италија) и Лугано (Швајцарска). Ток путовања Након цјелоноћне вожње према Италији, 14. новембра у 11 часова стигли смо у предивни Милано и смјеста се упутили на Универзитет Луиђи Бокони. Универзитет Луиђи Бокони је основан 1902. годи-
не и то је први италијански универзитет који је понудио студијске програме из економије. Данас је Бокони
у топ 10 најбољих европских школа и нуди студијске програме на додипломском и постдипломском нивоу, као и велики број партнерских програма са другим универзитетима, из области економије, менаџмента, финансија, права и јавне администрације. Тамо су нас дочекали студенти са наших простора, те зажељевши нам добродошлицу, повели нас ка просторијама гдје су нас чекале пријатне раднице овог Универзитета чија је надлежност промовисање програма које нуди ова високошколска установа. На столовима су нас дочекале промотивне брошуре, а у 45-минутној презентацији мастер програма, дале су нам информацију који
су све услови неопходни за упис, како тече процес аплицирања, те које све бенефиције стичемо након завршеног студија на овом Универзитету. По завршетку предавања, представници Клуба студената Бања Лука су им уручили плакету Универзитета у Бањој Луци у знак захвалности за гостопримство. Потом, подијељени у групе, пошли смо у обилазак огромног универзитетског кампуса. Након ове посјете, смјештени смо у хотеле, гдје смо предахнули од напорног пута и сабрали прве утиске. Потом смо пошли у туристички обилазак Милана уз пратњу водича. Очарани Миланом и свиме што он пружа, препуштено нам је на вољу да своје слобод-
19
но вријеме искористимо на најбољи могући начин. Наредног дана, 15. новембра, у раним јутарњим часовима, упутили смо се ка језеру Комо и истоименом мјесту. Посјетили смо и град Лугано у Швајцарској који нас је очарао. У Милано смо се вратили око 18 часова. Језеро Комо (Лаго ди Комо) је језеро глечерског поријекла, треће по величини у Италији, а једно од најдубљих језера Европе (200м испод нивоа мора). Чаробна комбинација Алпа и језера чини ово мјесто изузетном туристичком атракцијом. Лугано је један од најпосјећенијих градова Швајцарске, смјештен на обалама Луганског језера. Има добро очувано градско језгро са неколико тргова, старим кривудавим улицама, велелепним црквама и палатама. Најпознатије грађевине: Катедрала светог Лаврентија, Црква свете
20
Марије од анђела, Градски парк, Вила Ћани, Трг Реформа, Вила Фаворита... У недјељу, 16. новембра, ујутру, опростили смо се од Милана и кренули пут Вероне. На пола пута смо свратили у прекрасни туристички градић, Сирмионе, гдје смо имали прилику да присуствујемо локалној свечаности и уживамо у погледу на прелијепо језеро Гарда. Језеро Града (Лаго ди Гарда) је највеће језеро у Италији и 34. по велични у Европи. Смјештено у подножју Алпа и Доломита, уз јединстевни спој раскошне природе и мјешавине вегетације, историјског насљеђа, добре кухиње и још бољих вина са правом се може сматрати једном од најпривлачнијих регија свијета. Изузетно је добро посјећена туристичка дестинација, са великим
бројем ексклузивних хотела и одмаралишта дуж његове обале. Пуни утисака наставили смо пут ка Верони. Након туристичког обиласка Вероне, дошло је вријеме да кренемо. Пред самим Трстом направили смо кратак предах у тржном центру, а затим наставили пут ка Бањој Луци. У Бања Луку смо стигли у касним ноћним сатима, уморни, али пуни искуства и позитивних утисака. Љубица Каурин
Борис Бајић
"Студенти треба да уче конкретне ствари које ће им сутра користити" Борис Бајић је један од најбољих студената Економског факултета у Бањој Луци у историји овог факултета. Пошто је дипломирао као први и најбољи студент генерације са просјеком 9.69, бива награђен Златном плакетом Универзитета у Бањој Луци.Поред тога, интересантним саговорником смо га сматрали и због његовог друштвеног ангажмана у којем се истиче, те чињенице да тренутно завршава магистарски студиј у иностранству. Запослен је у Служби за актуарске послове Агенције за осигурање РС. Аутор је већег броја колумни друштвене, политичке и економске тематике. Шта Вас је мотивисало да одете на постдипломске студије у иностранство? Након двије године рада у сектору осигурања схватио сам да желим да постанем актуар. Предуслов за стицање лиценце овлашћеног актуара је завршен постдипломски студиј из актуарства, тако да сам се одлучио за двогодишњи магистарски студиј у Љубљани. Љубљану сам изабрао због најкомплетнијег програма, изузетно стручног кадра, те савремених метода изучавања које се на том Универзитету практикују. Након завршене прве године, добио сам стипендију за наставак школовања на Универзитету у Тилбургу, који је у то вријеме био 22. универзитет у свијету у области економије. У наставку студија акценат сам ставио на изучавање пензијских система и економије старења, а управо је Универзитет у Тилбургу број један у Европи у тој научној области. Са
годишњим буџетом од око 300 милиона евра, Универзитет у Тилбургу располаже савременом библиотеком на 4 спрата, нуди бројне бесплатне спортске активности, пратеће курсевe из различитих области, а сами предавачи су стручњаци из цијелог свијетa и реформатори пензијских система у неколико земаља. Можете ли нам мало приближити појам студентског живота у мјестима у којиме сте боравили? Студентски живот је сјајан, како у Љубљани, тако и у Тилбургу. У Словенији су студенти заштићени као поларни медвједи и уживају небројене бенфиције, почевши од субвенционисаних оброка у ресторанима широм земље, јавног превоза, бесплатних улазница у музеје и галерије (којих је запањујуће много), па све до активног учешћа у изради различитих владиних политика и програма, а најбоље од свега је то што
су инострани и домаћи студенти изједначени. У Холандији недостаје тај социјални аспект за иностране студенте, док домаћи уживају све могуће привилегије. Ту и тамо имате попуст на улазнице уз студентску акредитацију, али то је све. Просто сте туриста, који ће игром случаја провести пола године или годину дана у Холандији и све то масно платити. Позитивна страна је то што је сам Тилбург познато жељезничко чвориште и за релативно мало новца можете обићи тај дио Европе. О богатству културних догађаја и сличних манифестација не треба ни трошити ријечи, с тим да су улазнице поприлично неприступачне за наше услове.
21
Као најбољи студент Економског факултета Универзитета у Бањој Луци (генерација 2006/07), те као добитник Златне плакете бањалучког Универзитета за академску 2009/10 годину, направите поређење нашег универзитета и оних у Тилбургу и Љубљани. Сходно свему изреченом у одговору на претходно питање, правити поређење између Универзитета у Бањој Луци и оних у Љубљани и Тилбургу помало је неозбиљно. Сличност је у томе што и бањалучки Универзитет, баш попут ових у иностранству, располаже квалитетним кадром, док је основна разлика у томе што је квалитетан кадар код нас прије ријеткост него правило. Програми у иностранству се баве суштином, а сам студиј је управо тако конципиран. Мноштво практичних примјера, рад на стварним проблемима, дискусије и дебате, заједно са појединачним и тимским приступним радовима, су увертира у сам испит који по правилу не чини више од 30% оцјене, али је обавезан. Сваки додатни ангажман студента се цијени, а професори ће увијек одвојити вријеме за консултације и настојати да мотивишу сваког студента понаособ да се додатно заинтересује баш за њихов предмет. Што се тиче самог економског факултета, може ли се уопште извршити поређење између Економског факултета
22
у Бањој Луци, и оних у Љубљани и Тилбургу? Мислим да је организација у Љубљани, а нарочито у Тилбругу на доста вишем нивоу. О наставним средствима не треба трошити ријечи, с обзиром на то да су буџети економских факултета у Љубљани и Тилбургу неколико стотина пута већи у односу на буџет домаћег факлутета, а што се тиче односа професора и студената, мислим да и једни и други дају много више од себе у иностранству него овдје. Да ме не схватите погрешно, не кажем да су домаћи студент лијени, јер и сам знам колико много мора да се ради, али сматрам да већина студената своју енергију за учење расипа узалудно. Учење некаквих набрајања, биографија којекаквих теоретичара и томе слично је давно превазиђено. Умјесто да се концентришу на учење конкретних ствари, процеса и процедура које ће им сутра користити у раду, студенти се слуђују понављајући једно те исто у нади да ће запамтити већи дио тога. Да се разумијемо, наставници су томе криви. Шта је неопходно нашем Универзитету да би достигао високе стандарде свјетског образовања? Непотизам је кључни проблем бањалучког Универзитета. Запошљавање наставника и сарадника се одвија по страначким и родбин-
ским везама, уз малобројне изузетке, који се касније гуше у таквој атмосфери. Неопходне су радикалне измјене у кадровској политици. Факултети се системски “рјешавају” квалитетног властитог кадра и на тај начин врхунски студенти завршавају у иностранству или по другим институцијама, умјесто да наставе да се усавршавају и преносе знања долазећим генерацијама на матичној установи. Уз квалитетан наставни кадар почиње да расте репутација универзитета, њихови радови се преводе и објављују у иностранству и полако почиње да расте интересовање за сам универзитет са ког ти људи потичу. На Универзитету у Бањој Луци поједини професори штампају и по неколико књига годишње, књига које нико сем њихових студената не чита, а које по правилу нико у иностранству не цитира и не користи у научноистраживачком раду. За многе наше професоре важи мишљење да су сујетни и да их се студенти плаше, док за оне у иностранству да су либералнији. Па, каква су Ваша искуства са овдашњим и ондашњим наставним кадровима? Баш таква каквим сте их описали. Многи су сујетни и осветољубиви, а у иностранству су многи либерални и сусретљиви. Постоје изузеци и у првој и у другој групи. Срђан Барашин
Отићи гдје и остати зашто?
К
ажу да човјек може бирати момка, дјевојку, пријатеља, али не може мајку и завичај и тој љубави невјерство је непознато. Човјек је увијек дужан завичају, а из тога завичаја, да ли «трбухом за крухом» или неким другим «адићарима» желимо да одемо из колијевке која је вјечни темељ његовог живота. Отићи гдје и остати зашто, сигурно су питања која муче сваког младог човјека који би преко границе, јер вјерује да туђе Сунце љепше грије и да тамо има онога чега овдје нема. Шта то имамо, а шта немамо, и зашто немамо то што други имају тамо негдје гдје желимо отићи? Зашто?! Ова питања сигурно себи не постављате, биће да немају смисла, довољно је рећи:» Они тамо живе добро.» Та епидемија да је боље туђе од
свога, напада младе људе, будуће носиоце културе нашега друштва. Све што је добро то би да емигрира преко границе, ријетки су они који ће стати и рећи: «Остајем! Ово је моја Република, ово је земља која заслужује најбоље од нас. Можда одем, али вратићу се само због ових темеља у којима су узидани животи и животи наших предака, у ове установе које су грађене и чуване кроз тешка времена, у ове манастире и цркве које су преко својих леђа пребациле бол и историју као опоруку за покољења. Вратићу се у ову Републику јер ми је дала породицу, историју, образовање, и ако одем, доћи ћу опет, јер ова земља заслужује све нас који желимо да је унаприједимо својим знањем и вјештинама кроз присуство
и живот вриједан живљења у Њој». Отићи је најлакше, а да ли ће нас обасјати онај исти сјај и да ли ћемо у срцу осјетити ону драж, ону искреност и поштење, ону слогу и смирење што његујемо од памтивјека за Републику Српску и њено унапређење. Трпила је наша земља и веће издаје. Има овдје свега, само нема нас да се боримо за све то што имамо и за све то што нам се нуди, а не видимо. Има у нашој Републици свега, и биће свега, само неће бити нас, зато док смо млади кренимо да се боримо за ову земљу да она буде мјесто достојно свакога студента, мјесто културе и духовног уздизања. Сврха није у одласку, већ у повратку, будимо вјетар у леђа цвјетању РС, направимо од ње оно што мислимо да имамо у иностранству.
Младост, таленат и рад сигуран су пут до успјеха, што потврђује прича о младој бруцошкињи Филолошког факултета, Билећанки Тијани Тркљи, која је још као гимназијалка својим активностима, ангажманима, наградама и признањима уздигла себе на пијадестал најангажованијег ученика Херцеговине. Тијана Тркља је награђивана више пута од Министарства просвјете и науке Србије, Министарства просвјете и културе РС, не само за литерарне радове, већ и за сликарство и фотографију. Занимљиво је да је у трећем разреду гимназије била једини средњошколац из Републике Српске на « Форуму
младих лидера» организованом од стране Министарства просвјете и науке Републике Србије, гдје је представила свој пројекат «Потенцијали и неискориштеност Билећког језера». Данас води драмску секцију у склопу КУД-а «Зора Херцеговине» и учесник је многих форума и семинара, како домаћег, тако и међународног карактера. У овом броју доносимо причу о њеној првој збирци поезије «Бројаница од босиљка», која је свјетлост дана угледала прије Тијаниног одласка на факултет. Збирка се састоји из три дијела, три прста спојена у једну цјелину, и у њу су уткане тридесет три пјесме. Писање
је у поменутој збирци, управо сагледано као ткање нити у чворове, који се нижу и једну грађевину. Ријечи посједују сопствену моћ и карактеристике. У Тијанином врту пуном метафора миомирише стварност и фикција. Тијана се као мулитимедијални умјетник успјела доказати и на другим пољима, а нама на крају остаје само да јој пожелимо много среће у даљем раду и ускоро се надамо новим страницама њенога пера. НАПОМЕНА! Ако је неко заинтересован за Тијанину збирку, нека се јави на мејл адресу наших новина. Тијана Тркља
23
НОЋНИ ЖИВОТ
″Ж � � � � � � � �� �� � � !″ !″ � � � � з � � � � �� ″К л � � � е � е
″Н� м � �е � � е � � е � � � �� ж � � � � � � � � � �� е � � � � � � . Ж�� � �- � � � � � � ��,� � � � � �� �″
″ Н � �� е � � � � ���� �� �� з�� � 5 � �� � ���� �� � � �� � � � �� �� � �� � � � � е����� � �е��� � �, � ���� � � � е �� � � � �″
24
��� љ� � �� � � ″К4 � � � � � � � �� � � � � � � � � � � � �″ � л �� з � � � �� е � � � . С�
ПРВА БАЊАЛУЧКА УНИВЕРЗИЈАДА П
рва бањалучка Универзијада одржаће се од 22-25. маја ове године на Тјентишту. Студенти ће имати прилику да се такмиче у квизовима општег знања и културе, те различитим спортским вјештинама: • фудбал ( мушкарци ), • одбојка ( мушкарци/ жене ) и • баскет - 3:3 (мушкарци/ жене ) Поред спортских догађаја, студенти ће моћи уживати у дневним и ноћним журкама, концертима домаћих извођача и још многим изненађењима. За сада су позната три извoђача на овогодишњој Универзијади: бенд «Ничим изазван», Кики Лесендрић и Пилоти, Марчело. Сви посјетиоци ове природне оазе могу да уживају у бројним ак-
тивностима, као што су: планинарење, бициклизам, шетње, посјета видиковцима (Драгош Седло, Пријевор, Бешкита, Борић), спортско – рекреативни садржаји на Тјентишту (терени за фудбал, одбојку, кошарку, рукомет, атлетику, највећи отворени базен на Балкану) и рафтинг на ријеци Тари. На Тјентишту је познат локалитет „Долина хероја“, гдје се одиграла чувена „Битка на Сутјесци“ једна од најзначајнијих битака у Другом Свјетском рату. Данас се на овом простору налази меморијални комплекс који чине монументални споменик погинулим партизанским борцима и спомен дом-музеј «Битке на Сутјесци». Пријаве за овогодишњу Универзијаду почињу од петка, 13. фебруара, у канцеларији Студентског Парламента Универзитета у Бањој Луци. Заинтересовани се могу пријавити
сваким радним даном од 12-14 часова. Цијена: ( за пријаве до 20.03.2015. - Пријава 10КМ) Спортисти 2/1 55КМ Кревет 2/1 90КМ Кревет 1/1 135КМ Цијена: (за пријаве послије 20.03.2015. Пријава 10КМ) 1. Спортисти 2/1 75КМ 2. Кревет 2/1 110КМ 3. Кревет 1/1 155КМ У цијену је урачунато: • превоз висококвалитетним аутобусима • 3 ноћења са доручком • слободан улаз на све журке За све додатне информације можете се обратити на мејл адресу: univerzijadabl@gmail.com. Ако већ нисте, вашу прву авантуру у НП Сутјеска започните са нама, на Универзијади 22/23/24. маја!
25
Отворен позив за додјелу награда младим научницима из земаља дунавске регије Аустријско федерално министарство науке, истраживања и економије у сарадњи са Институтом за дунавску регију и централну Европу отворило је позив за додјелу награде младим научницима из земаља дунавске регије. Награда «Danubius Young Scientist Award 2015» ће бити додијељена једном научнику из сваке земље дунавске регије (Аустрија,
БиХ, Бугарска, Хрватска, Чешка, Њемачка, Мађарска, Молдавија, Црна Гора, Србија, Словачка, Румунија и Украјина) за изузетна научна достигнућа из своје области, а која су на конкретан начин везана за дунавску регију. Кандидати за награду морају бити номиновани од стране институције у којој су запослени.
Награда за младог научника износи 1200 евра. Крајњи рок за номинације је 20. март 2015. године. Више информација на: h t t p : // w w w. i d m . a t / projekte/preise/danubius_ award /danubius _ you n g _ s c ie nt i s t _ aw a r d / Danubius-Young-ScientistAward-2015--a1527.html
Отиђите на праксу у град Ромула и Рема Волонтерска пракса у Риму, највећем и главном граду Италије, је оно што вам овај пут нуди АИЕСЕЦ Бања Лука. Практикант ће радити у невладиној организацији „Каподарко“, која се брине о људима са физичким и психичким обољењима. Пракса почиње 9. марта и трајаће шест седмица. Особа која оде на ову праксу требало би да штићеницима организације помогне у свакодневици. Увесељавала би им сате, тако што би проводила вријеме са њима и била својеврсни едукатор. Практикант би требао показати интересовање за рад са
26
особама са инвалидитетом. Током трајање праксе, обезбјеђени су смјештај и два оброка дневно. Будући практикант би требао да посједује искуство у пољу социјалног рада, психологије или педагогије, као и флексибилност при раду. Такође, очекује се да особа влада енглеским или италијанским језиком. Уколико посједујете наведене вјештине и желите да одете на праксу у град који, између осталог, има музеј пасте, можете се пријавити на http:// w w w. a i e s e c . b a /g l o b a l -
citizen/ или добити више информација путем мејла: exchange.banjaluka@gmail. com. Можете и посјетити канцеларију АИЕСЕЦ-а Бања Лука, на Булевару војводе Петра Бојовића 1а (иза Ректората), сваког уторка од 11- 13 часова и сваке сриједе од 13- 15 часова. Лана Михаиловић
КУЛТУРА И СПОРТ Софија Вучичевић / Милош Васиљевић
Ч
ланови женске пјевачке групе Катедре за етномузикологију Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, гостовали су на годишњем концерту ЦКУДМ ‘’Веселин Маслеша’’ 20.12.2014. године у Народном позоришту Републике Српске, гдје су се представили традиционалним пјесмама из Босне и Херцеговине и Србије. На њиховом репертоару налазе се пјесме старије сеоске традиције и новије сеоске традиције са разних подручја. Почетком марта, студенти, уједно и чланови пјевачке групе Катедре за етномузикологију одржаће јавни час на Академији умјетности на коме ће извести неколико традиционалних пјесама и укратко представити њихов досадашњи рад и резултате. авни испит студената прве године Глуме године одржан је 29.јануара на Академији умјетности, док је реприза колоквијума студената треће године одржан 22.јануара у Дому омладине. У просторијама Академије умјетности редовно се одржавају јавни колоквијуми и испити већине предмета са драмског одсјека и посјећеност је веома добра, а улаз је наравно слободан.
Ј
У
земљи и региону, титуле и медаље се освајају у разним спортовима, различитим дисциплинама, ипак оно што је увијек на првом мјесту, када је спорт у питању, јесте најважнија споредна ствар на свијету, фудбал. Велики број студената своје прве фудбалске кораке почиње у родном мјесту, локалним клубовима, за које су везани кроз своје основно и средњошколско образовање. Међутим, када вријеме дође на студентски начин живота, фудбал се обично маргинализује, јер не постоји Студентски фудбалски клуб (СФК) који би се уклопио са студентским обавезама и редовним тренинзима. Истина је да постоји велики број фудбалских клубова у Бањој Луци, али ипак студенти тешко успјевају да уклопе оне приоритетне факултетске обавезе и оне спортско-рекреационе, тренинге, утакмице и сл. Сигурно да би формирање СФК имало добру перспективу, по узору на СКК Студент као и да постоји велики број суперталентованих младих људи који немају ангажман, а који би били конкурентни и успјешни. Ако игдје има талената, има их код нас, само их треба открити, a за све то потребан је рад, труд и залагање.
Н
акон краће паузе, настављен је шампионат Прве лиге РС за кошаркаше. СКК Студент на самом почетку на свом терену, лако је савладао госте из Херцеговине, подмлађени састав ОКК Гацко, резултат је гласио 101:65. Студент је затим гостовао у Приједору, гдје је против истоименог тима поражен, у трилер завршници, послије два продужетка, коначним резултатом 95:88. Треба истаћи одлазак Пеђе Лончара послије шест мјесеци проведених у Студенту, који се вратио у матични клуб Борац, гдје ће покушати да се домогне доигравања у плеј-офу, а самим тим и борбе за титулу. 14. коло Прве мушке лиге Републике Српске одгођено је због временских неприлика.
27