Near and far / Iz bliza iz daleka by Jovana Budošan

Из близа из далека 1914-1918

догађаји / историја / меморија

Near and Far

1914-1918

events / history / memory

музеј мацура 20. јун - 20. јул 2015.

Из близа из далека 1914-1918

Near and Far

1914-1918

догађаји / историја / меморија

events / history / memory

Дејан Атанацковић Перица Донков Милица Дукић Драган Здравковић Роберт Јанкулоски Гордана Каљаловић Борис Лукић Силвија Метзгер Милица Мургић Ђорђе Одановић Бранка Павловић Игор Степанчић Вана Урошевић и Зоран Тодовић Исак Чонг Ваи

Dejan Atanackovic Perica Donkov Milica Dukic Dragan Zdravkovic Robert Jankuloski Gordana Kaljalovic Boris Lukic Silvija Metzger Milica Murgic Djordje Odanovic Branka Pavlovic Igor Stepancic Vana Urosevic i Zoran Todovic Isaac Chong Wai

Ауторка изложбе

Author of the exhibition

Гордана Каљаловић

Gordana Kaljalovic

У промишљању једног времена, догађаја, историјског раздобља, појмови близина и даљина имају одређујућу улогу. Да би се у мишљењу приближили некој ситуацији, ствари и појаве, према Хајдегеру, морају бити далеки непосредном опажању. Доћи у ”близину даљине”, активирати потенцијале сећања, покренути их из латентног постојања, извести на површину оно што је одсутно, удаљено, отвара процес реконструкције историјских збивања. Појмови близу и далеко, који су више од просторнoвременских одредница, данас фигурирају као подједнако присутни, да би у крајњим тачкама овог поларитета дошло до узајамног прожимања. У савременој епохи, која носи одлике наглашене визуелности, посредоване новим технологијама, укида се дистанца, више се види и брже уочава свет чињеница. Доживљај времена и простора, фундаменталних категорија људске егзистенције, трпи сталне трансформације под утицајем медијске свеприсутности и телевизијски произведене реалности. Х.Фостер поставља питање како видимо и шта видимо, колико је наше мишљење условљено и обликовано и како је, и оно што не видимо, виђено. Колико је виђење објективно или субјективно, под утицајем променљивог доживљаја стварности? Иза видљивог и виђења, које je колико пројекцијско толико рецепцијско, стоје значења условљена временом, глобалним токовима и интересима, политичким амбијентом, идеолошким разликама..... Говори се о конститутивној релацији визуелности и геополитике. Перцепција историје, као жив процес подложан утицајима, перманентно се мења, на снази је преиначавање прошлости из разлога који доводе у питање објективност. Орвел профетски указује на то да ко контролише прошлост контролише садашњост, а ко контрошише садашњост контролише будућност. У тој констелацији близина и даљина постају релативне и реверзибилне категорије. Оно што је некада било далеко сада је близу, посредством медија, локално се проширује на ниво глобалног. У времену у коме је све подложно промени, рат као појава, 02

Из диспозиционе масе историјскoг наслеђа, колективног и индивидуалних сећања, учесници пројекта Дејан Атанацковић, Перица Донков, Милица Дукић, Драган Здравковић, Роберт Јанкулоски, Гордана Каљаловић, Борис Лукић, Силвија Метзгер, Милица Мургић, Ђорђе Одановић, Бранка Павловић, Вана Урошевић-Зоран Тодовић, Игор Степанчић, Исак Чонг Ваи, пребацују у нови оквир трагичне садржаје времена, Први светски рат је на глобалном нивоу бирају и актуелизују догађаје посебног проузроковао последице огромних емоционалног дејства, материјализују читав размера, изменио је структуру европског свет осећања, прилазе концептуализацији друштва, генерисао социјалне, културне, историјских чињеница и граде наративне, геополитичке промене. Узроковао је крајње темпоралне и просторне конструкције, животне ситуације, екстремна искуства тематизујући страдање, злочин, губитак, и осећања несигурности и неизвесности. жртве, трауме рата, док говоре о Променио је будућност. Одразио се и непрекидном преплитању живота и смрти. на природу уметничког стваралаштва. Баве се феноменом перманентног насиља, К.Силвер примећује да се после хаоса који које је упркос трагичног биланса свих су унела ратна разарања, под дејством застрашујућих последица рата, јавила тежња досадашњих ратова увек присутно, користе историјске ослонце за визуелну надградњу за редом, реорганизацијом што је утицало и транспозицију, повезују колективну и на потребу за чвршћом организацијом индивидуалне судбине, инкорпорирају унутар креативних процеса па је уследила оријентација ка обнављању класицистичких аутентичан визуелни материјал у савремени контекст, обрађују места и догађаје од образаца, као контраст прератним историјске важности, пределе опустошене експериментима европске авангарде. ратним разарањем контрастирају утопијским световима среће и благостања, Пројект Из близа из далека 1914-1918, наговештавају теме жртве и жртвовања као догађаји, историја, меморија, враћањем у назад, у непостојеће, у оно што није у домену мере идентитета, укључују естетизацију историје, остварују живу материјалну опажајног, у тренутак када се растојања у присутност дела. времену и простору сабирају у једну тачку eнергијом доживљаја, настоји да учини видљивим оно што је изван досега видљивог Сазнања о прошлости долазе преко материјалних и наративних фрагмената, и присутног и отвори визуре према далековизуелних и текстуалних, из трагова блиском “до кога машта може да зарони”. Са ослонцем у јединственом тематском фокусу, утиснутих егзистенцијалним жиговима, остатака оног што је било присутно. време и простор у трагичном раздобљу Улазећи у домен оног што се не може увек 1914-1918, сагледава се из угла различитих речима казати, уметници преко сегмената културних, географских и социјалних догађаја, малих прича, индивидуалних одредница. историја и предмета, граде визуелне целине, обликујући метаисторијски простор и време. која у свом апокалиптичном простирању добија све више на убрзању, захватајући све неизбежном гравитацијом, није више нешто што се само другом догађа. Историја, која је према В.Бењамину предмет конструкција чије место не чини хомогено и празно време, већ време испуњено садашњошћу, добија новa тумачења.

Са ослонцем у различитим референцијалним полазиштима, граде релације унутар артикулисаних контекста и односе прожимања и раздвајања на различитим ступњевима медијске интерполације. На нивоу емпатије и идентификације успостављају афективну резонанцу, уводећи прошлост у садашњост кроз дијалектички однос привлачења и тензија. Успостављају динамичну корелацију визуелног и вербалног, текста, фотографије, слике, звука у оквиру модуса савремене уметничке праксе (фотографија, скулптура, инсталација, перформанс, видео, објекти). Дејан Атанацковић кроз комбинацију реалних и фиктивних догађајa провлачи идеју о инверзији луднице као места здравља и света захваћеног лудилом рата. На основу фотографија и наративних фрагмената, путем хибридизације медија успоставља везу визуелних и вербалних знакова у интеракцији слике, речи и звука. Перица Донков у амбијенталној инсталацији трансформативног значења, на експресивном и евокативном нивоу разрађује тему репетитивности насиља, на circulus viciosus страдања. Милица Дукић преноси у други медиј изабрани кадар из филма С.Кјубрика Стазе славе, и путем дигиталног принта на платну и интервенције-везом у боји на лицу и наличју рада, спроводи концепт вишеслојног чувања сећања. Драган Здравковић у видеораду користи мотив руку-шака, који подстиче бројне асоцијације и манифестације бића и судбине. Oвде симболизују страдање и трагичан животни исход. Роберт Јанкулоски полазећи од документарног материјала браће Манаки, бележи метафоричку трансформацију чаура граната под утицајем свакодневног живота.

Гордана Каљаловић указује на апокалиптички потенцијал лепоте, контрастирајући утопијски свет бечких вртова и предела разорених ратним дејствима. Борис Лукић полази од аутентичних портрета ратних хероина, преводећи их у растерне структуре а потом у тродимензионална решења, при чему уводи димензију савремености у историјску основу. Силвија Метзгер снажном експресијом израза у раду кружног облика од затопљених пластичних војника формира „живу мету”. Милица Мургић избором мотива (конопци) настоји да материјализује траг злочина и страдања цивила у Мачви у инсталацији изведеној у теракоти и кроз сукцесију детаља говори о трагичним ратним искуствима. Ђорђе Одановић се бави меморијом места, узимајући “фотографски отисак” локалитета (Дрина-Гучево) у чијој су се непосредној близини водиле главне битке између српске и аустријске војске. Бранкица Павловић у видео инсталацији “Диши” проблематизује однос прошлости и садашњости на бази архивског материјала. На фону савремености смењују се аутентчни призори из 1.св. ратa. Игор Степанчић се у оквиру рада Породично стабло у рату, бави последицама рата на глобалном и личном плану у комплексној инсталацији, која интегрише више медија и семантичких нивоа. Вана Урошевић и Зоран Тодовић, користећи документарне материјале, везом на посебно третираној свили која је носилац мултиевокативних значења, рекреирају интимне људске судбине. Исак Чонг Ваи користи боју као симболично средство перформативног исказа, који остварује у сублимираној форми интеракције са публиком у Сарајеву, уводећи естетски аспект у промишљању историје.

Уметници/е

artists

Дејан Атанацковић Dejan Atanackovic

Луситанија доводи у везу два наизглед неповезана субјекта Првог светског рата: истоимени путнички брод британске компаније Cunard Line и прву психијатријску клинику у Београду. Маја 1915., Луситанија је, под необичним околностима, потопљена торпедом немачке подморнице што је за последицу имало страдање више од хиљаду путника, и створило први озбиљан предуслов за улазак САД у рат. Октобра исте године, Београд по други пут освајају аутријсконемачке трупе, а психијатријска клиника, са болесницима и особљем, по свој прилици у недостатку других решења, добија екстратериторијални статус и постаје једина слободна зона унутар окупираних територија. Необичност те аутономије послужила је за основу овог рада (текст, предмети, видео/аудио инсталација) у којем се, повезивањем тема воде, брода, позоришта и лудила, разматра фиктивно настајање једне функционалне и независне државе коју стварају пацијенти и особље болнице.

Lusitania puts in relation two apparently disconnected subjects of the First World War: the ship of the British company Cunard Line, and the first psychiatric clinic in Belgrade. In May 1915, Lusitania was sunk, under circumstances that were never fully clarified. This resulted in death of over one thousand passengers and eventually led the USA to war. In October of the same year, Belgrade was conquered for the second time by the Austrian and German troops. The psychiatric hospital, most likely for lack of other solutions, gains an extraterritorial status and becomes the only free area within the occupied territories. The unusual character of this autonomy gave the context to this work (text, objects, video/audio installation), while the themes of water, ship, theater and madness served as a base for the fictional creation of a functional and independent state created by hospital patients and staff.

Луситанија видео/аудио 9’51” (удараљке: Mauro De Lilo, глас: Li Foust) макета, комб. техника 190 x 50 x 30 цм документарни материјал Lusitania video/audio 9’51” (percussions: Mauro De Lillo, voice: Lee Foust) model, mixed media 190 x 50 x 30 cm documentary material

Перица Донков Perica Donkov

Моји снови, моје параноје акрил на натрону и принт димензије променљиве око 480 x 300 цм My dreams, my paranoia acrylic on paper and print dimensions variable cca 480 x 300 cm

Милица Дукић Milica Dukic Портрети (лица, наличја) 1, 2, 3 (“замрзнуте” сцене из филма Стазе славе) 40 x 50 цм дигитални принт на платну, интервенција везом концем у боји Portraits 1, 2, 3 (film frames from The Paths of Glory) 40 x 50 cm digital print on canvas color embroidery

Мој рад сагледавам као интерпретацију интерпретације Првог светског рата. Можда желећи да се тако дистанцирам од познатих историјских чињеница и информација, а са циљем да се приближим једној извесној и што истинитијој информацији, трагала сам за замрзнутим кадровима филмова који би говорили о том периоду. Првобитно сам трагала за сценама привидно мирног живота људи који се одигравао тих година када рат није био у јеку. Али, гледајући филм ,,Стазе славе’’ Стенли Кјубрика, из 1957. определила сам се за гро план лица која су на најбољи начин изражавала тежину суочења са представом рата, пре сто година. Француски редитељ Цоста Гаврас каже да је људско лице есенција филма које може изразити све или ништа, оно је најмоћнији пејзаж. (М.Д.)

I see my work as an interpretation of interpretations of the First World War. Perhaps in order to detach myself from well-known historical facts and information, with the aim to get closer to a more certain and more truthful information, I searched for the frames from films that spoke of this historical period. At first, I searched for scenes of apparently peaceful life in those years before the war reached its full extent. Watching the film “Paths of glory” by Stanley Kubrick, from 1957, I chose to work with the close-ups of faces that in the best way expressed the weight of the confrontation with the spectacle of war. A Greek-French film director, Costa Gavras, once said that the human face is the essence that can express everything and nothing. It is the most powerful landscape. (M.D.)

Драган Здравковић Dragan Zdravkovic Рођена у Шапцу 1991. Дипломирала и магистрирала на Академији уметности у Новом Саду. Излагала самостално и групно у Н.Саду. Самостална уметница. Живи у Н. Саду и Шапцу. Box WWI просторна инсталација, видео рад, сандук за муницију (дрво), чауре (муниција), пс (таблет), камера/ видео монтажа Нешко Ускоковић; коришћене скулптуре аутора Милица Прелић, Александра Ацић 120 x 40 x 45 цм Box WWI spatial installation, video work, crate of ammunition (wood), shells (ammunition), pc (tablet), camera/video editing Nesko Uskoković, author of the sculpture, Milica Prelić, Alexander Acic 120 x 40 x 45 cm

Војни сандук са муницијом моја је асоцијација на “Велики рат“. На мом прадеди, Димитрију Павловићу, на домак његове куће, прошавши сву голготу и све битке, остало је само било да са свог коња скине и “раздужи” сандук са муницијом. Немајући никога у близини ко би му помогао, а и због велике жеље да што пре види своје најдраже, брзоплето се дохватио сандука. Заборавивши на страшну тежину од које пуца утроба, на самом крају рата, на самрти, у војној болници, близу али довољно далеко од своје породице коју не угледа, сетио се, да то није био обичан сандук, већ Пандорина кутија, која се тада није била још потпуно затворила.

A military ammunition crate is my most direct association to the Great War and to my great-grandfather. Having gone through all the battles and suffering, almost at the reach of home, all he had to do was to take off his horse that heavy box. No-one at hand, in a rush to see his family, he grabbed the create on his own, forgetting its horrible weight that instantly tore up his bowels. Later, while dying in a military hospital, at the very end of the war, he may have thought that the crate in question had not been an ordinary one. It was Pandora’s box, yet to be closed.

Роберт Јанкулоски Robert Jankuloski

детаљ, са стаклене плоче Јанаки и Милтон Манаки, око 1935. год.

Први Светски рат на Балкану је дошао раније, са Балканским ратовима, а његови трагови су остали дуго након његовог завршетка. Последице су биле видљиве нарочито у области фронтовске линије. Битољ као најзначајнији град на том подручју био је више пута бомбардован са различитим експлозивним направама. По завршетку рата становништво града на најразличитије начине је користило оно што је остало. Један од тих предмета је чаура гранате којих је град био пун. Златари су израђивале украсне вазе које су коришћене на различите начине. Браћа Манаки су једну од њих или више њих искористили као фотографси реквизит у њиховом студију. (Р.Ј.) Меморије 1, 3, 4, 5 2014. дигит. фотографија 4 ком. 61 x 61 цм Memories 1, 3, 4, 5 2014 digital print 4 pieces 61 x 61 cm

The First World War came earlier in the Balkans, with the Balkan wars, and its traces remained long after its completion. The consequences were visible especially in the vicinity of front lines. Bitola the most important town in the area, was repeatedly bombarded with various explosive devices. After the war the population of the city was using in various ways what was left. One of those objects was shell casing, the city was full with. The goldsmiths were making decorative vases that have been used in different ways. Manaki brothers used them as photographic props in their studio.

Гордана Каљаловић Gordana Kaljalovic

Апокалиптични потенцијал лепоте 2015, скулптурална и фото инсталација, дигитални принт лед диоде, 40 x 170 цм

An Аpocalyptic potential of beauty 2015, sculptural and photo installation, about 40 x 170 cm

Борис Лукић Boris Lukic

Непознате јунакиње, 2015. рељеф, дрво 30 x 40 цм The unknown heroines, 2015 relief, wood 30 x 40 cm 12

Силвија Метзгер Silvija Metzger

Мета, 1913/1915 објект, пластични војници р 165 цм Target, 1913/1915 object, plastic soldiers r 165 cm

Милица Мургић Milica Murgic

1914-1918 terakota 40(50) x 23(30) цм 1914-1918 fired clay, hand-making 40(50) x 23(30) cm

Ђорђе Одановић Djordje Odanovic Битка на Дрини 1914 – 1918. Запостављено место у историјском сећању, поседује јасно одређен идентитет у датумима и страдањима, легитимитет чије податке меримо жртвама. Уколико се бавимо оваквим местима, она постају психолошке категорије, подвргнутe разним утицајима од идеолошких до културних. Оваква места у историјском контексту показују свест друштва, објашњавајући да ли њихова функција полако бледи, или је за будућност заборављена. У времену у коме је само промена константна, меморије појединаца у оквирима националне историје, трпе утицаје комплексног суочавања са местима на којима за навек почивају кости предака покошених на бојном пољу.

Танка црвена линија инк-џет принт 115 х 155 цм The Thin Red Line 2015, ink jet print 115 х 155 cm

The Battle of Drina, September 9, 1914 – November, 1918 A neglected place in historical memory possesses a clearly defined identity in terms of dates and sufferings, a legitimacy measured by (the number of) victims. Once we start dealing with such places, they become psychological categories, subject to various influences that stem from the ideological to the cultural. In a historical context these places indicate a level of awareness of a society, by showing whether their function is slowly fading or is forever lost for the future. In a time when only the change is constant, the individual memories, within the framework of a national history, are exposed to a complex confrontation with places-ossuaries of the ancestors struck down in the battlefield.

Бранка Павловић Branka Pavlovic

Диши, 2015. видео инсталација ХД (видео, анимација, ц/б фотографије, тон, луп) Breath, 2015 video installation HD (video/animation, c/b photographs, sound, loop)

Игор Степанчић Igor Stepancic Лична мапа 1915/2015 инсталација, комб. техн. промењиве, днк, акрил, платно, папир, дрво, стакло око 200 х 200 цм 22 портрета 2 x 2,9 цм

Personal map 1915/2015 installation, mixed media, DNA, acrylic, canvas, paper, wood, glass cca 200 x 200 cm 22 portraits 2 x 2,9 cm

Породично стабло у Рату је заправо низ породичних портрета, прадеда, прабаба, деда, баба, родитеља и кроз њих изражене последице Првог Великог рата. Рад представља Истраживање културног обрасца насталог на судару култура средње Европе и Балкана донедавно турског. Лични избори и избори у вихору рата, генетско мешање, утицај средине. Коначно културолошки Ауто Портрет уметника. Укупно има 22 портерта димензија 21 х 30 цм, рађених комбинованом техником на стакленим плочицама са препарираном крвљу још увек живих чланова породица (носе оригинални ДНК запис).

The Family Tree in Wartime is in fact a series of family portraits—great grandfathers, great grandmothers, grandfathers, grandmothers, parents—that portray the effects of the First World War. This work explores the cultural model that was created in the collision of Middle Europe and the Balkans, much of the latter until recently under Turkish rule. Depicted are personal choices and choices made in wartime, genetic mixing, and the effect of place. The exhibition concludes with a cultural self-portrait of the artist.

Вана Урошевић и Зоран Тодовић Vana Urosevic i Zoran Todovic

Укрштени путописи, 2015. инсталација (ручно бојена свила, ручно везени цртеж на свили, фотографија, принт на свили и ручно повезана књига) 200 х 200 х 300 цм (променљиве) The Intersected Travel Journals, 2015 installation, hand colored silk, embroidery, photograph, print on silk, hand made book. Variable size

Исак Чонг Ваи Isaac Chong Wai

Шетајући Сарајевом угледам повремено црвене мрље на плочнику која никада неће избледети. Ове мрље сачувале су и истовремено оживљавале сећање на оно што се десило у прошлости каоспоменик - такорећи црвено сећање, које је обузимало људе да не би заборавили. Почео сам да размишљам о употреби боје и употреби цвећа у знак сећања на рат и концепту естетизације историје. Купио сам сто црвених ружа у Сарајеву и кренуо ка Латинском мосту где је надвојводу Франца Фердинанда усмртио Гаврило Принцип где је започео Први св.рат. Почео сам да бојим руже у бело питајући пролазнике да и они са мном боје. На крају је сто ружа обојено у бело и ја сам их поставио дуж зида. Оне су тамо остале.

Walking through Sarajevo, occasionally I see the red steins fixed on the ground which will never evaporate. This frozen color preserves and simultaneously reenacts what happened in the past - as memorials, so to speak - a “red memory” penetrating in people’s minds in order not to forget. I started considering the use of color and the representation of a flower, with the intention to commemorate the war and deal with thе concept of an estheticized history. I bought 100 red roses in Sarajevo and Iwalked to the Latin bridge (at the end of the bridge, Archduke Franz Ferdinand was assassinated by Gavrilo Princip) where the First World War began and where the monumental architecture of the war now stands as a tourist site. I started painting the roses from red to white, talking to the passers-by and asking them if they would like to paint together with me. In the end, 100 roses were painted white and I put them along the bridge. They stayed there. Roses were painted white and I put them along the bridge. They stayed there.

Зид тишине, 2014. видео, 10’43’’

The Silent Wall, 2014 video, 10’43’’

Сарајевске беле руже – Нећу да мењам боју историје, 2014. видео, 15’’

The Sarajevo White Roses, I am not changing thre color of History, 2014 video, 15’’

In pondering a time, events, historical periods, the concepts of nearness and farness play a defining role. To approach a situation, things and phenomena must stand afar from direct observation, according to Heidegger. Arriving at a â&#x20AC;&#x153;proximity of distanceâ&#x20AC;?, activating the potentials of memory, rousing them from latent existence, bringing to the surface what is absent, distant, launches a process of reconstructing historical events. The terms far and near, which are more than spacetime coordinates, nowadays are equally present, almost synchronous, thus causing their extreme polarities to intertwine and merge. Modern times, characteristic for their pronounced visualness, via new technologies, eliminate distance â&#x20AC;&#x201C; one sees more and perceives faster the factual world. The experience of time and space, the fundamental categories of human existence, undergoes constant transformations due to the ubiquity of media-andtelevision-produced reality. H. Foster raises the question of how we see and what we see, how our thinking is conditioned and shaped and how even the unseen is being seen. How is objective or subjective seeing influenced by variable experience of reality and history? Behind the visible and vision, which is as projective as it is receptive, meanings are determined by time, global trends and interests, political environment and ideological differences . . . We talk about the constituent relation of visualness and geopolitics. The perception of history as a living process is subject to influences, ever changing, entailing modification of the past for reasons which question objectivity. Orwell prophetically indicates that who controls the past, controls the present, and who controls the present controls the future. In this constellation nearness and farness become relative and alterable categories. What used to be far is now near, and owing to the media, the local extends to the global. In a time when everything is subject to change, war as a phenomenon--which in its apocalyptic propagation gains momentum encompassing all by the inevitable gravity--is no longer something that only happens to others. History, which, according to Walter Benjamin is 20

a subject of construction whose position does not seem homogenous and empty time but a time filled with the present, thus receives new interpretations. World War One caused far-reaching consequences on the global level, altered the structure of European society, and generated social, cultural, geopolitical changes. It caused extreme life experiences and feelings of insecurity and uncertainty. It has changed the future. It also reflected on the nature of artistic creation. K. Silver notes that after the war’s devastation, caused by its terrifying consequences, a tendency emerged for increased order and reorganization within creative processes followed by an orientation toward classicist forms, in contrast to the prewar European avant-garde experiments. By turning backwards - to the non-existing, to that which escapes immediate perception, to the moment when distances in time and space merge into a single point by way of energy of the experienced, the Near and Far 1914 -1918… Events, History, Memories project endeavors to make visible what is beyond the reach of visible and present and opens up the view towards farclose “into which imagination can dive”. Relying on a single thematic focus, time and space in the tragic 1914-1918 period is perceived from the perspective of different cultural, geographical and social standpoints.

impact, materialize an entire world of feelings, advance toward the conceptualization of historical facts and build narrative, temporal and spatial structures, thematizing plight, crimes, loss, sacrifice, war trauma, while speaking about the continual interplay of life and death. The authors’ concern is the phenomenon of continual violence, which--despite the tragic records of all previous wars--is ever present. They make use of historical references as they visually upgrade and transpose, link collective and individual destinies, incorporate authentic visual material into a contemporary context, and dwell on places and events of historical importance. While contrasting landscapes ravaged by war to utopian worlds of happiness and well-being, they intimate the topics of victim and sacrifice as measure of identity, and include aestheticization of history, as they achieve a tangible presence of their works. Knowledge of the past comes by way of material and narrative fragments, both visual and textual, from traces imprinted by existential stamps, from remnants of what had already been before. Entering the domain that cannot be expressed in words, the artists through event segments, personal histories, history and individual objects, construct visual wholes, forming meta-historical space and time.

Proceeding from various reference points, they create relations within articulated contexts as From the available mass of historical heritage well as connections of attraction and repulsion and the collective and individual memories, the at different levels of media interpolation. They project participants Dejan Atanacković, Perica establish an affective resonance on the empathy Donkov, Milica Dukić, Dragan Zdravković, Robert and identification stage introducing the past into Jankuloski, Gordana Kaljalović, Boris Lukić, Silvia the present through dialectics of attraction and Metzger, Milica Murgić, Djordje Odanović, Branka tension. Dynamic correlation is achieved between Pavlović, Vana Urošević-Zoran Todović, Igor the visual and verbal, between text, photos, Stepančić, Isaac Chong Wai, transfer into a new images, sound modes within the contemporary framework tragic contents of time, choose and art practice (photography, sculpture, installation actualize events bearing particular emotional performance, video, objects).

By combining the real and fictional, Dejan Atanacković plays the idea about inverting insane asylum into a place of health and a world affected by madness of war. Based on photos and narrative fragments, through medium hybridization, he establishes a connection between the visual and verbal in an interaction of images, words and sounds. In an ambient installation with a transformative impact, Perica Donkov elaborates at an evocative and expressive level a repetitive theme of violence, a vicious circle of suffering and infinite dimensions of evil. Milica Dukić transfers via digital prints a frame from Stanley Kubrick’s movie Paths of Glory. By combining various media, she implements the concept of a multi-layered memory. In a video installation, Dragan Zdravković uses the motif of hand that invites numerous associations regarding the being and destiny. Here they symbolize suffering and life’s tragic end. Using documentary material of the Manaki brothers, who photographically recorded the impact of war on daily life, Robert Jankuloski records metaphorical transformations of shell casings from war remains and trophies into the functional objects.

Gordana Kaljalović points out the apocalyptic potential of beauty, by contrasting the utopian world of Viennese gardens with ravaged landscapes, destroyed by war. Boris Lukić proceeds from authentic photo portraits of soldiers from the Great War and transforms them via raster structure into three-dimensional objects, thus achieving correlation with history. In an expressive circular-shaped work, Silvia Metzger makes a ‘living target’ from melted plastic soldiers. In an installation executed in terracotta, Milica Murgić speaks about tragic war experiences and seeks to materialize crimes against civilians in Mačva. Djordje Odanović elaborates on memory of place, producing a “photographic print” of an area (Drina-Gučevo), where major battles between the Serbian and Austrian armies took place. In a short video installation dubbed Breathe, Brankica Pavlović focuses on the relationship between the past and present based on archival material. In a contemporary manner, she alternates authentic scenes from World War One. As part of the Family Tree in War, Igor Stepančić addresses consequences of war on a global and personal level in a complex work that integrates different media and semantic planes. Vana Urošević and Zoran Todović, using authentic materials apply embroidery on specially treated silk to recreate intimate human war stories. Introducing the aesthetic aspect in contemplating history and applying a sublimated form of interaction with the audience, Isaac Chong Wai uses color as a symbolic means of performance.

БИОГРАФИјЕ ■ Дејан Атанацковић. Рођен

1969. у Београду. Самосталне изложбе, видео и аудио инсталације, интервенције у јавном простору, као и кустоске пројекте, релазује од 1994. Излагао је у Италији, Србији, Канади, САД, Словенији, Босни и Херцеговини, Албанији, Немачкој, Мексику... Предаје мултимедијалну уметност, инсталацију и Body Archives у Фиренци и Сијени. dejanatanackovic.com

■ Перица Донков. Рођен 1956.

у Мазгошу (Димитровград). Дипломирао и магистрирао (сликарство) на Факултет ликовних уметности у Београду. Излагао колективно и групно: Београд, Ниш, Врање, Гелсенкирхен, Нови Сад, Вршац, Осло, Софија.... Добитник је тринаест награда за сликарство и највећег друштвеног признања града Ниша награде „11. ЈАНУАР“. Ред.проф. на Факултету уметности у Нишу.

■ Милица Дукић. Рођена 1991.

године у Краљеву. Основне и мастер студије сликарства завршила је 2014. години на Академији уметности у Новом Саду. Имала је 9 самосталних изложби, и учествовала је на преко 40 групних, у земљи и иностранству. Добитник је више награда. Живи и ради у Новом Саду и Шапцу.

■ Драган Здравковић. Дипломирао 1994. и магистрирао 1999. на Факултету ликовних уметности у Београду. Излагао самостално и на групним међународним изложбама у земљи и иностранству: Аустрији, Немачкој, Португалији, Италији и др. Предавао и водио уметничке радионице. Доцент на Факултету примењених уметности у Београду. Живи и ради у Београду. draganzdravkovic.com

■ Роберт Јанкулоски. Рођен у

Прилепу 1969. Дипломирао на

Факултету драмских уметности, одсек камере (БФА) и на Универзитету аудио-визуелних уметности ЕСРА, Париз, Скопље, Њујорк и МФА на одсеку-камера, Скопље. Оснивач је Македонског центра за фотографију. Професор на Универзитету аудио-визуелних уметности ЕСПРА-Париз-Скопље у Скопљу. Излагао самостално у Скопљу, Београду, Њујорку, Бриселу, Будимпешти, Бечу, Истанбулу, Стразбуру, Пловдиву и сл.

■ Гордана Каљаловић. Рођена

у Београду. Завршила Факултет ликовних уметности и Филолошки факултет и магистриралана на ФЛУ. Редован проф. Академије уметности, Нови Сад. Реализовала скулптуру у отвореном простору, Какслаутанен, Финска . 2005, 2006, 2007. водила радионице у оквиру Outside programа, Фиренца. Њени радови се налазе у неколико музејских, јавних и многим приватним колекцијама у земљи и иностранству. (Србија, Грчка, САД, Белгија)

■ Борис Лукић. Рођен у Сарајеву

(Босна и Херцеговина) 1985. Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду (сликарство). Групно излагао: Нови Сад, Београд, Вишеград, Босна , Суботица, Сремска Митровица, Крагујевац, Беч, Аустрија, Женева, Швајцарска, Престон (Велика Британија), Нови Сад, Београд, Италија, Валенсија, (Шпанија), Њујорк (САД) и др. Живи и ради у Новом Саду.

■ Силвија Метзгер. Рођена 1987.

Завршила Уметничку академију у Сплиту и Академији уметности у Новом Саду. Излагала у Хрватској и Србији (Београду, Новом Саду).

■ Милица Мургић. Рођена 1982. у

Панчеву. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Учествовала у размени студената ФЛУ и Аристотеловог универзитета у Солуну у Београду, Панчеву и у оквиру заједничког пројекта Академија уметности Југоисточне

BIOGRAPHIES ■ Dejan Atanackovic. Born in 1969, in

Belgrade. Since 1994, his work includes diverse media and methods: video, installations, interventions in public space, as well as curatorial projects. He held personal and collective exhibitions in Italy, Serbia, Canada, USA, Slovenia, Bosnia, Albania, Germany, Mexico etc. He teaches several university courses, Multimedia, Installation art and Body Archives, in Florence and Siena. dejanatanackovic.com

■ Perica Donkov. Born in 1956 in

Mazgoš (Dimitrovgrad). Graduated from the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 1981. He gained his MFA in painting in 1984. As a representative of Neo Informalism movement, he exhibited in all major art events during the Eighties and Nineties. He participated in over 100 group exhibitions, and held 26 personal shows: Belgrade, Nis, Vranje, Gelsenkirchen, Novi Sad, Vrsac, Oslo, Sofia.... He has won 13 awards for his painting, as well as the highest award of the City of Niš “JANUARY 11”. He is a fulltime professor at the Faculty of Arts in Niš.

■ Milica Dukic. Born in Kraljevo 1991. She graduated from the Academy of Arts in Novi Sad. She held nine soloexhibitions and participated in forty group shows. She lives and works in Novi Sad.

■ Dragan Zdravkovic. Born in 1969

in Belgrade. He graduated from the Faculty of Fine Arts, Belgrade where he also gained his MFA. He held personal shows and took part in group exhibitions in Serbia, Austria, Germany, Portugal. He is an assistant professor at the Faculty of Applied Arts, in Belgrade, where he lives and works. draganzdravkovic.com

■ Robert Jankuloski. Born in Prilep in 1969. He graduated from the Faculty of Dramatic Arts, Department of camera

(BFA) and at the University of audiovisual arts ESRA, Paris, Skopje, New York and MFA, section camera, Skopje. Founder of the Macedonian Centre for Photography. Profesor at the University of audio-visual arts ESPRIMO-ParisSkopje in Skopje. He held individual exhibition and participated in group shows in Skopje, Belgrade, New York, Brussels, Budapest, Vienna, Istanbul, Strasbourg, Plovdiv, etc.

■ Gordana Kaljalovic. Born in

Belgrade. She graduated from the Faculty of Fine Arts and the Faculty of Philology. МА degree gained in Art. Full time professor аt the Art Academy, Novi Sad. Her work includes diverse media: sculpture, video, video sculpture, installation, curatorial projects.

■ Boris Lukic. Born in Sarajevo

(Bosnia and Herzegovina) in 1985. Graduated from the Academy of Arts in Novi Sad (painting). Group exhibitions - Novi Sad, Belgrade, Vienna, Austria, Geneva, Switzerland, Preston, UK, Italy, Valencia (Spain), New York (USA). Lives and works in Novi Sad.

■ Silvija Metzger. Born in 1987.

Graduated from the Art Academy in Split, Croatia, and at the Art Academy in Novi Sad, Serbia. Exibited in Croatia and Serbia.

■ Milica Murgic. Born 1982. in

Pancevo, Serbia. She graduated from the Faculty of Fine Arts, University of Arts in Belgrade and gained MA degree. She participated in the Residential program in Dusseldorf, Germany (2009), Outside program in Florence, Italy (2006), and Thessaloniki, Greece (2005). Since 2011, she is working as a lecturer at the Faculty of Fine Arts in Belgrade. murgic.milica@gmail.com

■ Djordje Odanovic. Born in 1956. He

graduated from the Faculty of Applied Arts, department of photography where he also gained his MFA. Full-time professor at the Academy of Arts in Novi Sad; visiting professor at the Faculty of Architecture in Belgrade from 2009 – 2011. He was the art

Европе, Солун, Грчка (2012). murgic.milica@gmail.com

■ Ђорђе Одановић. Рођен 1956.

Дипломирао и магистрирао на Факултету примењених уметности (одсек фотографије). Ред. професор Академије уметности Нови Сад. 2009-2011. гостујући професор на Архитектонском факултету у Београду. Уметнички директор галерије Артгет, 2010. г. Београд. Излагао у Србији, бившој Југославији, Немачкој, Француској, Словачкој, Перу и сл. odanphoto.com

■ Бранка Павловић. Дипломирала

филмску и телевизијску монтажу на Факултету драмских уметности у Београду и уметност у контексту на Универзитету уметности у Берлину. Од 2013. сарадница Центра за дигиталне системе на Слободном универзитету у Берлину (Ce Dis, FU Berlin). Ради као монтажерка, видео уметница и водитељица филмских и видео радионица за младе у Немачкој и Србији. Од 2009. ко-селекторка фестивала ангажованог филма Слободна зона из Београда. Живи и ради у Берлину и Београду. bpavlovic.wix.com/brankapavlovic

■ Игор Степанчић. Дипломирао

1985. и магистрирао 1988. сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду. Као стипендиста Британског савета студирао је на Единбурском колеџу уметности. Излаже од 1984. Добија Фулбрајтову стипендију 1991. Излаже у земљи и иностранству самостално и групно: Београд, Грац, Париз, 48. Биjенале у Венецији, Линц, Лондон, Единбург, Ванкувер, Трст, Загреб, Сиднеј, Љубљана. Ради на дизајну изложби и музејских поставки. blueprint.rs

■ Вана Урошевић. Рођена

1961. у Скопљу. Дипломирала и магистрирала на Академији уметности у Београду. Специјализирала у Венецији на Академији лепих уметности. Ради

у Народном музеју у Скопљу, Представљала Македонију на Венецијанском бијеналу 2004. Излагала самостално и групно у Скопљу, Београду, Берлину, Хамбургу, Паризу, Словенији, Швајцарској, Бугарској и сл. Живи и ради у Скопљу. v_urosevic@yahoo.com

■ Зоран Тодовић. Рођен 1958.

у Горњем Милановцу. Завршио студије графике на Факултету примењених уметности 1983. и постдипломске студије на Факултету ликовних уметности у Београду 1985. Учествовао на изложбама графике у Србији, Словенији, Токију, Oсаки, Јапану, Пољској, Француској, Немачкој, Бугарској, Грчкој, Бразилу, Аргентини... Добитник је гранта Полок-Краснер фондације 2003. Добитник је више међународних и националних награда и признања. Редован професор Академије уметности Новом Саду. Живи и ради у Београду, Новом Саду и Скопљу. zoran.todovic@gmail.com

■ Исак Чонг Ваи је уметник

стациониран у Немачкој и Хонг Конгу. Мастер студент на Баухаус универзитету у Вајмару. Дипломирао на Академији визуелних уметности на Хонг Конг Баптист универзитету. Његов рад обухвата нове медије, перформанс, инсталације, јавну уметност, видео, фотографију и мултимедије. Добио награду на интернационалном видео - арт фестивалу у Катовицама у Пољској 2013. и награду за савремену уметност у Хонг Конгу 2012. Живи и ради у Берлину и Хонг Конгу.

director of the Gallery Artget, Belgrade, in 2010. His held numerous exhibitions in Serbia, former Yugoslavia, Germany, France, Slovakia, Peru etc. His works are part of collections of several museums and private art collectors. He is a recipient of several awards. odanphoto.com

■ Branka Pavlovic. She graduated

at the Academy of Dramatic Arts in Belgrade (film and TV editing) and at the University of Arts in Berlin (Art in Context). Since 2013 she is an associate of the Center for Digital Systems at the Free University of Berlin (Ce Dis, FU Berlin). She is actively working as a film editor, video artist and a leader of film and video workshops for young people in Germany and Serbia. Since 2009. she is a co-selector of the socially engaged film festival Free Zone in Belgrade. She lives and works in Berlin and Belgrade. bpavlovic.wix.com/brankapavlovic

■ Igor Stepancic. Graduated from

the Faculty of Fine Arts in Belgrade 1985. and gained MA in painting 1988. As a scholar of the British Council, he studied at the Edinburgh College of Art. He has been exhibiting since 1984. Received a Fulbright scholarship 1991. He held exhibitions in Belgrade, Graz, Paris, 48th Biennale in Venice, Linz, London, Edinburgh, Vancouver, Trieste, Zagreb, Sydney, Ljubljana. He also works on the design of museum exhibitions. blueprint.rs

■ Vana Urosevic. Born 1961 in Skopje.

She graduated from the Belgrade Academy of Art where she gained her МА degree. Specialization in Venice at the Academy of Fine Arts 2004. She represented Macedonia at the Venice biennale in 2004. She works for the National Gallery of Macedonia in Skopje. v_urosevic@yahoo.com

■ Zoran Todovic. Born in 1958. in

Gornji Milanovac, Serbia. He graduated from the Faculty of Applied Arts in 1983 and completed post-graduate studies

at the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 1985. He took part in international exhibitions in Serbia, Slovenia, Japan, Poland, France, Berlin, Germany, Bulgaria, Greece, Brazil, Argentina... In 2003 he was awarded the PollockKrasner grant. He held one-man shows and projects in Belgrade, Ljubljana, Slovenia, Sweden, Berlin, Skoplje, Čačak. He has won several national and international awards. He is a full time professor at the Academy of Arts in Novi Sad. He lives and works in Belgrade, Novi Sad and Skopje. zoran.todovic@gmail.com

■ Isaac Chong Wai is an artist based

in Germany and Hong Kong, MFA student in an international awarded program Public Art and New Artistic Strategies at the Bauhaus-Universität in Weimar in Germany. He gained his BA at the Academy of Visual Arts at the Hong Kong Baptist University. He works with diverse media, including performance, site-specific installation, public art, video, photography and multimedia. His video “Equilibrium No.8 - Boundaries, received honorary mention at the 2nd OZON International Video Art Festival in Katowice, Poland, in 2013. He was awarded the first runner-up prize for the 2012 Hong Kong Contemporary Art Award.

Захвалница Захваљујем се господину Влади Мацури на подршци презентацији изложбе у јединственом простору Музеја Мацура Господину Жарку Чосовићу на несебичној подршци при реализацији пројекта Драгим колегама што су својом енергијом и креативношћу допринели остварењу заједничког пројекта

Госпођи Јовани Будошан за допринос визуелној лепоти каталога Госпођи Мирјани Вајдић Бајић – галерија СУЛУЈ-а Госпођи Даници Дакић Господину Бранимиру Бакићу, господину Миловану Мрачевићу и господину Миладину Чолаковићу

Госпођи Весни Даниловић – Културни центар Београда Господину Ђорђу Одановићу за несебичну помоћ Секретаријату за културу града Београда Министарству републике Србије

Из близа из далека 1914 – 1918 догађаји, историја, меморија

Уредник Владимир Мацура Аутор пројекта Гордана Каљаловић Предговор Гордана Каљаловић Графичко обликовање Јована Будошан Превод Бранислав Бакић Милован Мрачевић

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 7.038.53/.55(100)”20”(083.824) 73/76.071.1(100)”20”:929(083.824) ИЗ близа из далека : 1914-1918 : догађаји, историја, меморија = Near and Far : 1914-1918 : events, history, memory / [аутор пројекта Гордана Каљаловић ; превод Бранислав Бакић, Милован Мрачевић]. - Београд : УЛУПУДС, 2015 (Београд : Скенер студио). - 22 стр. : илустр. ; 20 cm Део текста упоредо на срп. и енгл. језику. - Тираж 500. ISBN 978-86-6213-041-9 1. Up. stv. nasl. 2. Каљаловић, Гордана, 1950- [аутор] a) Из близа из далека (пројекат) - Изложбени каталози b) Ликовни уметници - 20в - Биографије COBISS.SR-ID 215603212

Поставка изложбе Гордана Каљаловић Владимир Мацура Фотографије и обрада Ђорђе Одановић и аутори Издавач УЛУПУДС За издавача Константин Петровић Штампа Скенер Студио Тираж 500

музеј мацура 20. јун - 20. јул 2015.

Меморијална галерија битке на дрини 1914-1918 октобар 2015.