1395 mpz 163

MALI ПОСТЕРИ ФЕДЕРИКО БЕРНАРДЕСКИ МАРКУС И МАРТИНУС МАМА И ТАТА ЗНАЈУ НАЈБОЉЕ

PRINTED IN SERBIA

JA

15. 10. 2017. • Број 163 • Година VII • Цена 100 динара • Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

www.malizabavnik.rs

ШТА ЈЕ ЦРНА РУПА?

КРОЗ ЦВИКЕ

КО ТО ВИЧЕ „ЕУРЕКА”?

MALI ZABAVNIK

ДО ЈАСНИЈЕ СЛИКЕ

ГАЗИРАНО МЛЕКО ОД ЈАГОДЕ, МОЛИМ!

KAKO SMO PROGLEDALI?

КРОЗ ЦВИКЕ ДО ЈАСНИЈЕ СЛИКЕ

Драги Мали Забавниче, Питам се када су настале прве наочаре, пошто их ја већ дуго носим и због тога сам радознао. Гаврило

Неко воли да их носи, неко баш и не, али нико не може да порекне да су и те како корисне

15. 10. 2017.

О

чале, ћоре, ђозлуци, тегле, цвикери, телескопи... Колико још назива за наочаре знате? Сигурно барем још три-четири, јер кад нам је неки предмет изузетно користан и често га употребљавамо, сасвим је логично да му стално дајемо нове надимке . Можда неко мисли да наочаре нису кул, да су прави „штреберски” реквизит, али оне заправо немају никакве везе с тим колико неко воли да учи – сваком може да се деси да има диоптрију. Међутим, јесте истина да су их у почетку највише користили најученији, наравно, зато да би могли да читају. рви човек за ког засигурно знамо да је користио некакву претечу данашњих наочара живео

П

4

је у првом веку. „Слова, ма како мала и нечитка, постају већа и јаснија кад их гледаш кроз стаклени суд пун воде”, написао је римски филозоф Лорњете су биле веома отмене

Луције Анеј Сенека. Кад су научили да праве стакло, а то је било отприлике 3.000 година пре наше ере, људи су приметили да предмети не изгледају баш исто кад их гледаш кроз стаклену површину, буду некако изобличени и увећани. Сигурно је и после Сенеке било учењака који су користили слична помагала како би прочитали што више књига, али да бисмо дошли до

првих правих наочара – оних које стоје тик уз око, мораћемо да премотамо филм читавих 12 векова унапред.

ОНАЈ ШТО НИЈЕ ХТЕО ДА ИХ ДЕЛИ... Не зна се ко је тачно измислио наочаре, али зна се где и када је то било – у Италији крајем 13. века. Баш у то време су доминикански калуђери (иначе најученији У 15. веку је један домишљати калуђер људи средњег века) писали како је извесни предложио да се тешке „лупаре” завежу фратар по имену врпцом која се обмота око главе, а онда још додано причврсте шеширом. а Алесандро дела Спина Изумитељ наочар „драге воље и лака знамо да су изгледале као две лупе срца правио наочаре чије су дршке закуцане ексером. и делио их са свима, Заправо тај „ексер” који је спајао а измислио их је неко два „дна од тегле” уоквирена рамом други ко није хтео од дрвета или кости стручно се да дели свој изум”. назива закивак, а омогућавао је да И ето, тако је тај се две половине цвикера слободно геније који је изумео окрећу. Тако је свако могао да их наочаре заувек остао подеси према ширини вог носа и упамћен као „нека натакне. Али „лупаре” мора да су Незнана тврдица стипса без имена” . биле врло неудобне – ем су штипале, ем су биле веома тешке, а и НЕУГОДНЕ „ЗАКИВКЕ” Џорџ клизиле су На шта су личиле те прастаре наочаре? Вашингтон и Наполеон с носа Срећом, остало је сачувано неколико носили су чим се примерака с почетка 14. века, па тако сад „маказе” мало ознојиш И ЗА СУНЦЕ И ЗА СУД Веровали или не, наочаре за сунце страије од читања уз свећу. су од оних за вид. Још у праисторији су инуитска племена која су живела на ОТМЕНЕ „ПОМОДАРКЕ” обалама Арктика користила кљове моржа Наравно да је људима врло брзо пало на да направе наочаре са уским прорезима памет да на рам ставе дршке које се затакну – тако им је било лакше да поднесу за уво и тако избегну прављење грбе на заслепљујућу носу. Цвике сличне данашњим настале сунчеву светлост су још крајем 17. века, али нису биле у која се одбијала моди. Сматрало се да је онај ко стално о блештаву носи „медицинско помагало” или старац или неки болешљиви слабић, па су зато снежну површину. У древној Кини су се користиле наочаре од измислили наочаре које се носе у руци и кварца (стакластог минерала) које су могле отмено приближе очима само кад треба да штите од сунца, али су их носиле судије да се прочита неки врло важан документ. Такве су биле наочаре-маказе, а како би сакриле израз лица док испитују сведоке. изгледале су... Па, као склопљене

5

15. 10. 2017.

?

IZ NA

MALA DECA VELIKI QUDI

Степа Степановић ком У част најцењенијег српског војсковође главна улица на београдс Вождовцу и читаво једно насеље носе његово име. У родном

Кумодражу подигнут му је споменик, основна школа носи његово име, а Степина родна кућа, на стогодишњицу почетка Првог светског рата,

К

ао дечаку, жеља му је била да учи за свештеника. Ни сањао није да ће, кад порасте, уместо свештеничке мантије носити војничку униформу. Надомак Београда, у вождовачком селу Кумодраж, 12. марта 1856. године рођен је један од најцењенијих српских војсковођа Степа Степановић. Име је поносно носио као сећање на деду Степана, по коме је и цела породица добила презиме. одитељи малог Степе, Иван и Радојка, били су изузетно поштовани у селу. Отац је био земљорадник, вредан и радан, а мајка вешта у свему. Степа је читавог живота остао привржен мајци, па је често говорио да му је сећање на њу најлепша успомена из детињства. Мајка га је свуда водила са собом. Због огромног посла на њиви, често би га упртила у платнену

15. 10. 2017.

Р

18

носиљку на леђима, што се маленом Степи није нимало допадало, па би почео да плаче. Касније је јогунастог клинца пазила стрина. Једном приликом, док је чувао говеда (невољно, јер никад није имао жељу да се бави пастирским послом), ратоборни бик му је рогом распорио трбух. Да није било стрине да му на брзину очисти и зашије рану, ко зна шта би са Степом било и да ли бисте сад читали о њему. Нису га више виђали на пашњаку . породичним сеоским задругама средином 19. века обичај је био да се само једно дете пошаље у школу. Погађајте ко се од петоро Иванове и Радојкине деце описменио . То је био најмлађи и најболешљивији, за сеоске послове помало неспретни Степа. Три разреда основне школе завршио је у селу. Учио је веронауку, математику, читање, писање и певање, мада се

У

претворена је у музеј. тада школовање углавном сводило на описмењавање. Научио је лепо да пише, а по краснопису је остао препознатљив читавог живота. Након три основна разреда, завршио је пет разреда гимназије у Београду. Сва сеоска деца у то време џепарац су морала сама да зараде, па је тако и Степа, будући командант батаљона, пука, бригаде и дивизије, послуживао београдску господу. Тачније, Степа је служио породицу управника гимназије. На часовима је био пажљив, вољан да помогне другарима и дружељубив. Најдражи предмет била му је историја. Страни језици му нису баш ишли од руке – иако се касније служио руском и немачком литературом, сем матерњег, није говорио ниједан други језик. Када је требало да упише

О

очинска брига за војнике. Умро је у 73. години, у породичном дому у Чачку, а иза себе је оставио слику првог међу једнакима, скромног, виспреног и брижног војсковође, а надасве великог човека и патриоте. М. Т.

15. 10. 2017.

шести разред, пријавио се за Артиљеријску школу (данашњу Војну академију), где је примљен без полагања пријемног испита. статак Степиног живота дословце је историја. Предугачак је списак бојних поља на којима се борио и битака у којима је предводио војску. Учесник српско-турских и балканских ратова, Првог светског рата, министар војни, натмурена и озбиљна фигура иза које се крило меко срце и

ИЛУСТРАЦИЈA: ИВАН ГРУЈИЧИЋ

ARODA I UZ NAROD

19

DE^IJA PLANETA

БИЛО КУДА, ЗМАЈ ЈЕ СВУДА

Сваки ће Вијетнамац с поносом истаћи да је његове претке створио змај лично! И премда је верски састав становништва шаренолик, за свакога од њих змај је највеће божанство – поклања им кишу да узгоје велике количине пиринча од кога живи већина „змајевих потомака”. Улице су пуне тезги на којима се продаје накит са ликом змаја, зидови на храмовима и статуе око њих украшене су ликом овог митолошког бића, а реку Меконг зову и Реком девет змајева, јер се њен ток раздваја у девет кракова и образује девет нових река. Најчувенији вијетнамски залив са 2.000 острваца, многобројним пећинама и плутајућим сеоцима, незаобилазна станица у овом делу Индокине – залив Халонг, у преводу значи „место где слећу змајеви”. Према легенди, змајеви су одбранили мештане од непријатељских сила. И сама

Републ престоница на северу земље по имену Ханој, првобитно је знана као Танг Лонг – „Змај који се уздиже”.

КАД ХОДАШ, НЕ ЗАСТАЈКУЈЕШ

Иако већина становништва насељава села у долинама река на северу и југу земље, на улицама Ханоја влада свеопшти хаос. Гужва, галама, сирене, трговци који вас свако мало салећу како би вам продали све од игле до локомотиве. Сви ће покушати нешто да „утрапе” туристима и то тако што испред својих домова, начичканих једни уз друге, поставе пластичне столице и столове и такорећи из сопственог дворишта продају најразличитије производе – цвеће, воће, играчке, одећу, намештај, сувенире, посуђе... Ако којим случајем немају то што тражиш, очас посла ће ти наћи робу на суседној „тезги” .

ДОБРОДОШЛИ У ВИЈЕТНАМ

15. 10. 2017.

CHÀO MỪNG BẠN ĐẾN VIET NAM!

24

ика змајева

Брзо се развија и напредује, а остаје верна својим обичајима и скромном начину живота. Земља коју треба да осетиш свим својим совим чулима: пуна је рајских предела, пешчаних плажа украшених коко палмама и краљевских пиринчаних тераса, а мириси цвета плумерије, кафе и зачина дају непоновљиви вијетнамски „шмек”.

15. 10. 2017.

научи, јесте како да пређе улицу. И сад се ти у себи ишчуђаваш и смејеш јер ниси ти беба, знаш како се прелази улица. А ако мислиш да је банџи скок екстреман спорт, упути се на улице вијетнамске престонице . Прелазак са једне на другу страну пута (иако постоје зебре и какви-такви семафори) готово је немогућ. Возила се неће зауставити на а елик прев раду Беог у је е Ком црвеном, наставиће даље својим путем гужва, тај није био у Ханоју као да је то нешто најнормалније. За мештане и јесте. Можда ти чињеница да Е сад, најважнија ствар коју би сваки око 40 милиона становника као главно будући посетилац Ханоја требало да превозно средство користи мотоцикл, помогне да замислиш како се пробијаш кроз гужву и потом

25

DAJ GOOOL!

AРХИТЕКТА У КОПАЧКАМА

15. 10. 2017.

Н

ови Роберто Бађо! Ово је реченица коју углас изговарају страствени љубитељи фудбала у Италији, док гледају двадесеттрогодишњег Федерика Бернардескија како „плеше” по терену. Далеко од тога да Италијани после легендарног Бађа нису имали играча достојног „десетке” у репрезентацији, али то је селекција која је радије давала предност искуснијим фудбалерима и чији је просек година углавном био близу 30. Управо из тог разлога свако појављивање младог играча у репрезентацији Азура изазива одушевљење. После Донаруме, Локателија и Белотија, Федерико Бернардески је последњи у низу надарених играча који ће снизити просек година, а како ствари стоје, и озбиљно подићи квалитет једне од најуспешнијих фудбалских репрезентација на свету.

50

Федерико Бернардески

В

реме ће показати да ли ће Бернардески моћи да стане раме уз раме с Бађом, али чини се да је на правом путу. Има све одлике модерног фудбалера, велики је радник, брз, јак у дуелу, добар извођач прекида, изузетно креативан и технички скоро па савршен фудбалер. Кажемо скоро, јер да би био савршен, морао би ипак боље да користи десну ногу. Може да игра на свим позицијама у нападу, али до сада је највише пружио на позицији десног крила, стога мало буни поређење са Робертом Бађом који је био класични

Суперталентовани Федерико Бернардески је у Фиренци стекао стату с

божанства и добио надимак Брунелески, по чувеном архитекти Филипу Брунелескију који се сматра једним од зачетника ренесансе.

организатор игре и деловао кроз централни део терена. ођен је у градићу Карари у Тоскани 1994. године, што може да се протумачи као повољан предзнак за његов даљи напредак, пошто је у истом граду рођен и један од најбољих голмана свих времена, а сада и његов клупски колега – Ђанлуиђи Буфон. Бернардески је био члан „Фјорентине” од своје девете године до овог лета. Његове могућности препознало је много богатих и славних клубова који су стали у ред, али је

Р

најупорнији у борби за Федериков потпис био „Јувентус”. Можда је то само случајност, али је и Роберто Бађо 1990. године баш из „Фјорентине” прешао у чувени клуб из Торина. ресудна година у каријери младог фудбалера била је 2013. када га је „Фјорентина” послала на позајмицу у Кротоне. Одиграо је 39 утакмица и постигао 12 голова. Тадашњи тренер „љубичастих” из Фиренце, Вићенцо Монтела, одгледао је снимке његових наступа и сместа га вратио у први тим „Фјорентине”, тако да се са правом може рећи да је Монтела имао велики утицај на развој младог „фудбалског архитекте”. Чувени Андреј Шевченко такође може да буде поносан, јер је Бернардески управо њега истакао као свог највећег идола у дечачким годинама. ада није на терену, Федерико време проводи сурфујући на таласима по егзотичним острвима или ужива у акционим филмовима уз омиљени „качо е пепе” – шпагете са сиром и бибером. Бојан Манојловић

П

К

51

15. 10. 2017.

ЛИЧНА KАРТА Име и презиме: Федерико Бернардески Датум и место рођења: 16. фебруар 1994, Карара, Тоскана, Италија Сениорска каријера: 133 утакмице, 35 голова Репрезентација Италије: 10 утакмица, 1 гол Занимљивост: Омиљени филм му је „Седам” (1995), а аутомобил „порше мејкен”

15. 10. 2017.

ОДГОВАРА: МИЛА БОЖОВИЋ

МАМА И ТАТА ЗНАЈУ НАЈБОЉЕ

Драга Емилија, Кад сам ја ишла у основну школу, изузетно су биле популарне „нике патике”, али не било какве, већ оне „ермакс” са провидним ђоном. Ко их није имао, могао је да сматра себе „тоталним лузером” који никад неће бити кул у друштву. Многи су били страшно кивни на маму и тату што неће да им их купе, али паметним родитељима било је много битније да деци плате часове језика, пошаљу их на пут, упишу на пливање... Сва та знања и искуства вреде много више него неки пишљиви пар патика који би ионако завршио у контејнеру. Исто важи и за твој случај. Нема тог „телефона на тач”, ни „Фејсбука” ни „Инстаграма” који може да ти замени оно чему те уче родитељи, а то је да се стваран живот не одвија на интернету, већ овде и сада – на часовима, тренинзима, летовањима, ручковима, рођенданима – свим оним тренуцима које проводиш са породицом и вршњацима. Родитељи ти, заправо, штеде време које би иначе протраћила на лајкове, селфије и игрице и терају те да га проведеш у разговору и дружењу. Можда ти сада не делује тако, али једног дана ћеш им сигурно бити захвална . Е сад, није баш тако да

62

Драги Мали Забавниче, Имам један проблем који мислим да ћеш решити. Као што знаш, скоро сви имају мобилне на тач, мени су мама и тата строжи и не дају мојој сестри од чак 15 година да купи мобилни, а камоли мени. Још их нисам ни питала, не дају ми чак ни „Фејсбук”, „Инстаграм”, „Месинџер”, НИШТА! Сви ме зезају због тога... Молим те, помози ми! Емилија

ти интернет није ни од какве користи. У неким земљама ђаци добијају таблете у школи, али не зато да би отворили налог на „Фејсу”, већ да би га користили као помагало у настави. Тако је и теби интернет повремено потребан да истражиш неку тему, пошаљеш имејл, погледаш занимљив снимак... Али ако ти се чини да много тога пропушташ зато што немаш паметни телефон и приступ друштвеним мрежама – вараш се. Размисли мало. Ако непрестано куцкаш поруке, правиш фотке и снимке, тагујеш, шерујеш, лајкујеш, једва да имаш времена да дигнеш поглед и видиш шта се дешава око тебе. Људи много тога забавног пропуштају док се труде да испадну кул на интернету. Ти си слободна да се дружиш са људима од крви и меса. А ако понекад баш гориш од жеље да видиш шта се дешава у свету друштвених мрежа, сигурно имаш неку другарицу која ће ти дозволити да „гвирнеш” у њен телефон.

ИЛУСТРАЦИЈE: БИЉАНА ПОПОВИЋ

DA TI [APNEM...