1419 mpz 167

MALI

15. 12. 2017. • Број 167 • Година VII • Цена 100 динара • Излази два пута месечно BiH 2,40 KM, Црна Гора 1,20 €, Македонија 75 ДЕН, Greece 2,90 €

www.malizabavnik.rs

ЧИК НАПРАВИ ПАПИРНЕ ПАХУЉЕ

ЈЕДНУ ВЕКНУ СА ЦВРЧЦИМА, МОЛИМ !

СРЕЋА ИСПОД УКРАСНЕ ХАРТИЈЕ

НАЈЛЕПШЕ ПОЛАРНЕ БЕБЕ

К О Л Р Е Х С М Л О Ш

PRINTED IN SERBIA

NOVI STRIP

СТРУЈА ИЗ Х ЖАБЉИ А БАТАК

POKLONI

СРЕЋА ИСПОД

К

ако је доба празновања пред нама, многима је главна занимација одабир поклона, било да се радују Новој години, Божићу или можда одласку на неку славу или рођендан. Размена дарова са најдражима присутна је свуда у свету „откад је света и века”. Поклон је савршен начин да некоме искажемо посвећеност, бригу, наклоност и поштовање.

ДАРИВАЊЕ КРОЗ ВЕКОВЕ

Даривање је једна од најстаријих људских активности, старија чак и од писма, што значи да смо још у праисторији волели да обрадујемо друге неким знаком пажње . Пећински људи поклањали су различите предмете

15. 12. 2017.

Ко још не воли да добије поклон?

4

као знак оданости. Вође племена су једни другима исказивали наклоност необично исклесаним каменом, зубом или рогом неке опасне и ретке зверке, кором дрвета које има важну симболику... Како су напредовали у изради оруђа, тако су и поклони бивали лепши и смисленији, а убрзо су почели и са израдом накита. Поклони су заузимали значајно место и у древном Египту. Највише дарова добијали су фараони, које су их носили и у гробнице да им се нађу и на „оном свету”. У старом

УКРАСНЕ ХАРТИЈЕ о Даривање је важан део међуљудских односа који помаже да учврстим везе са онима до којих нам је стало. Кроз историју, народи широм света развијали су и неговали јединствене обичаје даривања.

Када некога обрадујемо поклоном, и у нама се подиже ниво среће и, поред тога што градимо јачу везу са том особом, јачамо и своје самопоуздање спознајом да смо некога усрећили . Поклањање је заразно! Доказано је да ће и они који само посматрају чин даривања између две особе и сами пожелети да брже-боље некоме нешто поклоне. Поклони обично покрећу лавину осећања – у „пакету” са њима иду и загрљаји, пољупци, топле речи и лепе жеље. Риму био је обичај да гости који су дошли на вечеру код угледног домаћина понесу кући поклончић. Рецимо, чешаљ, бронзану или сребрну чачкалицу, глинену касицу, свећу, крцкалицу за орахе – неку корисну ситницу. Још је старогрчки песник Хомер у најстаријим споменицима грчке књижевности „Илијади” и „Одисеји” помињао појам који се зове „xenía” – дужност домаћина да се према странцима опходи с љубазношћу, да им пружи уточиште, храну, удобну постељу и да им да поклоне на растанку, рецимо, ново седло или

НАЈВЕЋИ И НАЈСКУПЉИ

Највећим поклоном, по размерама, сматра се Кип слободе, поклон Француске Америци, као чин пријатељства. Најскупљи поклон, чија се цена не може новцем ни изрећи, а на чијој изградњи је учествовало више од 20.000 људи, јесте споменик културе, симбол вечне љубави Таџ Махал, који је цар Шах Џахани поклонио својој омиљеној супрузи.

5

15. 12. 2017.

ЗДРАВА ЗАРАЗА

топлу одећу. Средњовековни владари би једни другима доносили дарове кад склопе примирје након сукоба, а неретко су се трудили и да задиве једни друге необичним пошиљкама. Енглески краљ Хенри Трећи, који је владао у 13. веку, од норвешког владара Хокона Четвртог добио је на дар поларног медведа, а од француског краља Луја Деветог афричког слона ! Од давнина су будуће младожење, да би добиле руку девојке, морале да оставе „откупнину” младиним родитељима – то су бивали разни дарови: од дуката, племенитих и ретких метала, ретких и вредних тканина па све до читавих стада говеда, коза и оваца. Овај обичај постојао је широм света, а понегде се задржао и до

[ETWA OKO SVETA

Једним од најлепших новогодишњих украса окитио се швајцарски ћи градић Веве. То је највепи, светлосни тунел у Евро стоји дугачак 50 метара, а са се од 25 лукова са којих трепери тачно 28.750 сто за лампица . Право ме шетњу, зар не? Купање у љигавцу? Ш то да

15. 12. 2017.

Љигавцем до звезда

не

!

Љубимац на четири точка

Домишљата фризерка Марија Лучија Муњо у паузи између „трајне” и праменова направила је од свог аута најчуднији тип возила. ОК, можда не најчуднији, али свакако најкосматији. Шест дана провела је прекривајући свој „фијат” са више од 118 килограма природне косе допремљене из Индије. Ауто је сав прекривен власима, изнутра и споља, осим мотора – због безбедности. Иако јој пријатељи нису веровали да ће своју шашаву замисао спровести у дело, Марија је све изненадила када га је први пут извезла на улицу.

Свако од нас је барем једанпут пробао да направи правог љигавца, оног који неће да се лепи за прсте, а који ће ипак бити довољно еластичан и „љигав”. Дванаестогодишњу Менди Реј потреба да направи савршеног љигавца довела је до тога да њен подухват буде исписан на страницама Гинисове књиге рекорда. Наиме, како никако није могла да нађе одговарајући лепак за љигавца, одлучила је да уз татину помоћ направи свој. Тако је од сопственог материјала и уз помоћ 85 људи направила слузаву смесу од шест тона и Кажу да се људима згади када виде њен ауто, сав од тиме ушла у историју као власница длаке, а Марији то никако није јасно, јер га она редовно највећег љигавца на свету. шампонира, четка и скраћује „испуцале” крајеве .

8

Мјау кафе

Псима, претпостављамо, није дозвољен улаз ?

Дружење са писцем

Поводом обележавања Светског дана детета 20. новембра компанија „McDonald’s” је у сарадњи са издавачком кућом „Лагуна” приредила дружење са Урошем Петровићем. У „McDonald’s” ресторану „Безистан” деца су уживала у разговору и дружењу са познатим писцем, а као додатно изненађење ту је био и илустратор Алекса Гајић који је деци давао смернице и савете како да развију своје цртачке вештине. Након дружења, Урош је потписивао своју нову књигу „Прича о Јангу” коју је на поклон од ресторана „McDonald’s” добило сто малишана.

Они који су окусили „цврчкасти” хлеб кажу да има добар и свеж укус. Да ли би га и ти пробао ?

Једну векну са цврчцима, молим!

Сигурно сте негде већ чули или прочитали да су инсекти одличан извор беланчевина, садрже добре масне киселине, калцијум, гвожђе, витамин Б12, а пре свега, добар су извор енергије. А како ствари стоје, миц по миц, постају храна будућности. Водећи се тим подацима и испитивањем тржишта, фински пекари одлучили су да направе хлеб чије брашно садржи и сушене цврчке. Тако сада у финским продавницама може да се купи векна хлеба која садржи око 70 крилатих инсеката самлевених и додатих у брашно.

Ко још не би волео да се дружи са Урошем Петровићем ?

15. 12. 2017.

Желиш ли друштво мачке уз чај или топлу чоколаду? Ако је тако, новоотворени кафић у Загребу право је место за тебе. Седам мачака слободно шета около и чека да их посетиоци мазе и чешкају. Када се уморе од превелике пажње, одлазе свака у свој кутак. Власници овог кафића препознали су благотворно дејство које животиње имају на расположење и одлучили да и са другима поделе радост боравка са мачком, макар на пола сата . Пошто је познато да мачке пози­ тивно утичу на људе и да њихово предење умирује, боравак у овом кафићу дође као нека врста „мјаутерапије” .

9

GRENLANDSKA FOKA

НАЈЛЕПШЕ

Г

лако се препознају по шари на леђима која подсећа на харфу (зато их на енглеском називају „harp seals”). Гренландске фоке могу да живе до 35 година, у просеку су дугачке 1,6 метара, а тешке до 135 килограма.

ГРЕНЛАНДСКЕ ФОКЕ МОГУ ДА ДЕТИЊСТВО НА ЛЕДУ ЗАРОНЕ ДО 240 Младунци гренландске фоке МЕТАРА ДУБИНЕ на свет долазе у року у једног И ДА ОСТАНУ минута! Док би можда извадио ПОД ВОДОМ ДО телефон да усликаш то чудо 30 МИНУТА.

ШКОЛА ПЛИВАЊА

15. 12. 2017.

ренландске фоке су сисари-перјари: удишу ваздух, имају млечне жлезде за дојење, али и пераја која их чине одличним пливачима. Тако за годину дана препливају и по 8.000 километара. Већи део свог времена проводе у хладним водама северног Атлантика и веома се добро сналазе у леденим условима.

рађања, беба фока (од 10 килограма) већ гледа у тебе својим гаравим окицама ! Врло брзо расту, добијају до два килограма дневно, захваљујући богатом мајчином млеку које има 50 одсто масти (примера ради, кравље млеко има само четири). На основу боје крзна, лако може да се одреди старост младунчета. До краја првог дана живота новорођенче се суши, откривајући своје меко крзно. Тада накратко постају „жутокрзнићи” . Та боја бледи на сунчевој светлости за три до четири дана, након чега младунче постаје бело. Између 12. и 21. дана живота добиће сивкасте мрље и потом, до краја првог месеца, сва мека бела длака отпашће и биће замењена сјајним сивим водоотпорним крзном. Када напуне годину дана, почињу да се лињају. Између треће и седме године полно сазревају и

10

Младе гренландске фоке преживљавају захваљујући наслагама сала, све док их глад не натера да потраже храну у води. Али авај! Кад уђу у ледену воду, њихова дебељушкаста тела не могу да потону ! Тад нагонски почињу да млатарају перајима,

ПОЛАРНЕ БЕБЕ пљускајући по површини. Захваљујући овоме, истовремено јачају пераја и сагоревају наслаге масти и на крају више нису толико дебељушкасте да не би могле да зароне. Сада могу да задовоље своју јешност, јер је вода пуна рачића и ситних риба .

САВРШЕНИ ЛОВЦИ

Гренландске фоке немају уши, али имају савршен слух. На бочним странама главе имају мале

отворе који се затворе када зароне. Могу да одреде одакле допире звук под водом. Такође, очи су им крупне и истурене, што им омогућава да спазе плен под водом и при слабом светлу. Оштре канџе на предњим перајима користе за кретање по леду, копање рупа и за извођење разних акробација . М. Трајковић

15. 12. 2017.

МОГУ ДА СПАВАЈУ ПОД ВОДОМ – СВАКИХ ПЕТ ДО ДЕСЕТ МИНУТА ПРОМОЛЕ ГЛАВУ КАКО БИ УДАХНУЛЕ ВАЗДУХ. ЗАТИМ ПОНОВО ЗАРОНЕ У ВОДУ, А ДА СЕ ПРИ ТОМЕ УОПШТЕ НЕ ПРОБУДЕ!

У хладним водама северног Атлантика, на обали Гренланда, одрастају најслађе поларне бебе – гренландске фоке.

11

ТРГОВАЦ

MALA DECA VELIKI QUDI

Да ли бисте се ви усудили да одете сами у велики град са свега тридесет пара у џепу? Управо тако је почео српски предузетник и добротвор Илија Коларац.

Н

а самом почетку 19. века главни друм из Београда водио је ка Цариграду. И то не преко Смедерева, како се обично мисли, већ је од Гроцке завијао надесно, па преко села Коларе, Паланке, Баточине и Багрдана избијао на Јагодину. У свим насељима успут живели су и Срби и Турци. Баш у Коларима, недалеко од Смедерева, око 1800. године, родио се син абаџије Милосава. а крштењу је добио име Илија, а оца готово да није ни запамтио. Наиме, већ 1804. године избио је устанак (касније назван Први српски), а устаницима се прикључио и Аба Милосав, који је 1806. године, приликом јуриша на Београд, рањен у чело. Пребацили су га у Коларе, више мртвог него живог. Некако је успео да се опорави, а на опсаду Београда заувек га је подсећао огроман ожиљак. Док су мушкарци војевали, Илијина мајка Јованка деци је била све и свја. А то није био лак посао.

15. 12. 2017.

Н

18

Општа беда, борбе свуда у околини, а децу је ваљало некако хранити. Да све буде још горе, мали Илија је рањен током првих година устанка. Већ су га ожалили, али је он ипак преживео. Било је то право чудо. ок се опорављао од „рана јуначких”, Илији је било строго забрањено да мрда из куће. Посматрао је јунаке који по освајању Београда доносе ратни плен, разне драгоцености заплењене од београдских Турака. Раскошни ћилими и доламе били су сушта супротност једноставној одећи и кућним потрепштинама које до тада могао да види. То је запамтио за цео живот. Основну школу учио је у родном месту. Описменио се колико је за оно време било неопходно. И то му је била једина школа, за цео живот. ећ 1813. године надносе се нови облаци над Србијом. Црни, да црњи не могу бити. Турци наваљују са свих страна. Пале, убијају, робе. Свете се за велике поразе с почетка

Д

В

устанка. Раја не сме да чека, одлазе у збегове, у густе шуме и у планину. Само у Коларима више није било времена за бежанију. Где ће, шта ће, него преко Дунава, у Аустрију. Скела изнад Смедерева превози људе без престанка, а на њој се нашао и Аба Милосав с породицом. При укрцавању отац је хтео да остави ждребе на обали, али Илија је ударио у дерњаву и плач. Нико није могао да га смири, а није било времена за губљење. Зато је отац ипак попустио, везао ждребе за скелу и сви су заједно прешли Дунав. ису желели да залазе дубље у Аустрију, надали су се брзом повратку у Србију. Живели су у Црепаји и насељима дуж Дунава. А Илија је убрзо показао оно што га је одликовало до краја живота – предузетнички дух. Оно ждребе је упрегао у таљиге, куповао је рибу од рибара на обали, па је тим таљигама превозио дубље у копно и продавао. Скупље, наравно. скоро су Турци објавили амнестију, па су се

Н

У

БЕЗ ПРЕМЦА Илија Милосављевић Коларац (1800–1878) времена. Ту је шегртовао, а онда се једног дана загледао у газдину кћи, Синђелију. Ни она није остала равнодушна, па се млади пар ускоро венчао. Убрзо по женидби, отвара самостални дућан на Зереку. И тако је почео велики трговац Илија Милосављевић Коларац. рговао је свим и свачим, стекао огромно богатство. Када је осетио да му се приближава време, тестаментом је оставио готово милион тадашњих динара, огромну суму, за народно просвећивање и стварање Београдског универзитета. А његова најзначајнија задужбина свакако је Коларчев народни универзитет. Немања Баћковић

Т

19

15. 12. 2017.

купио лепиње за ручак, а док је јео, по глави му се врзмало шта ће да ради када потроши преосталих двадесет и осам пара. Сетио се неког рођака у Панчеву, Ђорђа Јовановића који је држао трговину. Почео је да ради код њега, али га је он убрзо послао у Вршац. Причало се да је

то због Илијине незгодне нарави. Ипак, враћа се у Београд већ 1817. године, где служи у више трговачких радњи. Најдуже се задржао код Милутина Радовановића, највиђенијег београдског трговца оног

ИЛУСТРАЦИЈA: ИВАН ГРУЈИЧИЋ

многи Срби вратили на своја огњишта. Тако и Коларци. Међутим, Илија је осећао да му село не пружа довољно, па се одважио да оде у Београд. Нашао се сам у великом граду са свега тридесет пара у џепу. За две паре је

eco, ~itajte kwieco ge. ~itajte i stripove... ma, ~itajte pov [ta god vam do\e pod ruku. za[to? – zato [to je va`no [ta unosite u glavu, isto kao [to je va`no i [ta unosite u stomak dok ru~ate. znajte da ]e va[ mozak uvek boqe da svari kwigu nego klipove i igrice.

ako se pitate kako to mozak vari, evo da vam objasnim - slova su kao mali zalogaji, toliko su sitna da se lagano kre]u po brazdama na[eg mozga. isto kao kad \aci u koloni ulaze u [kolski autobus. svako zauzme jedno mesto i kad se autobus popuni, ekskurzija mo`e da po~ne. tako je i sa ~itawem. dok ~itate pri~u, ~ini vam se kao da ste krenuli na ekskurziju jer putujete nekim predelima i gradovima gde niste bili. a sve to vam pisac tako lepo opisuje da se u va[em mozgu stvara slika tog putovawa.

ili zamislite da ste poleteli balonom na put oko lesveta – cela planeta je pod va[im nogama, a vi gledate iz lo`e. ja sam tako obleteo svet barem sto ao. puta - toliko sam avanturisti~kih kwiga pro~itao. ugnezdili su se u mojoj glavi dvorci i divovi iza sedam gora i iza sedam mora, popeo sam se na najvi[u planinu, bio na tajanstvenom ostrvu, zaronio 20.000 miqa pod morem, putovao do sredi[ sredi[ta zemqe i daqe, vozio splav po misisipiju i dunavu, popravqao stari mlin sa svojim hajducima, pobratimio se sa vinetuom i borio protiv gusara sa petrom panom. ma, za[to vam ja sve to pri~am? sigurno su vas i roditeqi s i u~iteqice udavili ovakvim savetima - kwiga je skloni[te od dosade, gluposti i len~arewa... bla bla bla... zato ~itajte... bla bla bla... prosto je neverovatno [ta sve mo`e da se napi[e sa samo trideset slova azbuke...

am ti pri~u pisawu o ~itawu i pri~a

istina, sve svega toga ima i na filmu. na filmskom putovawu vidite punu sliku zemqe ~Uda u milion boja, ali, da znate, ta zemqa ~uda je jo[ ~udnija kad je sami izmislite u glavi, verujte wowi. e, tome slu`i ~itawe da razvijamo ma[tu i nau~imo da razmi[qamo. i, tek da znate, filmovi se snimaju po pri~ama koje je neko jednom napisao.

ako vas gile i wowa nisu ubedili, poslu[ajte mene, frkija - kad sam prvi put pro~itao kwigu, imao sam utisak kao da sam podigao te[ku roletnu sa svog prozora. odjednom, mnogo vi[e svetlo t sti je ula tlo u zilo u svetlosti ulazilo moj `ivot, majke mi!

ah, da, kad smo kod sajma kwiga, moram da vam ispri~am jednu anegdotu. na[a [kola redovno vodi u~enike na sajam koji se odr`ava u beogradu u oktobru. u velikim halama mnogi izdava~i izla`u i prodaju svoje kwige, a ispred hala su kiosci na kojima se prodaju pqeskavice. mi te pqeskavice zovemo bestseleri jer se prodaju boqe nego kwige. jedan moj drug je „pro~itao” toliko pqeska\endan smo mu kupili vica da ga je zaboleo stomak. za ro\endan bo g boli glagl g akwigu „pqeskavice na 101 na~in”. boqe da ga omak od pre`deravawa! oma va od ~itawa recepata nego stomak

nego, da vas pitam ne[to - volite li vi da pi[ete pri~e? ili, mo`da, pesme? e, ako volite, onda znajte da spadate u sre]nike, jer ne samo [to u`ivate u toj kreativnosti, nego ]e, jednog dana, i neko od nas u`ivati kada bude ~itao to [to ste napisali. vidimo se na sajmu kwiga! a sad da vam va[ drug gile ne[to otkrije ako ste pro~itali do kraja ovaj neobi~an strip sa malo crte`a i puno slova, onda znajte da ste upravo polo`ili polo` o`ili test, i to sa ~i ~istom peticom - vi volite ~itate! vo voli lite da ~ita ta t te!

166

3

1. 12. 2017.

crta i pi[e vladimir stankovski

pri~