Outbox magazine

EDITORIJAL

glavni odgovorni urednik

Marko Božidarević

t: +381.63.86.45.418

mareb84@gmail.com

DIZAJN

art direkcija

Marko Božidarević

mentor

Dušanka Komnenić

komentori

Isidora Nikolić

Branislav Fotić

Igor Oršolić

Dorijan Kolundžija

rad sa korica

Nikola Bartulac

dizajn korica

Marko Božidarević

plakat sa prve strane

Isidora Nikolić

REDAKCIJA

Triše Kaclerovića 14

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.39.79.078

+381.11.39.73.982

TIPOGRAFIJA

Gotham

Adobe Garamond Pro

ŠTAMPA

Print Shop

Omladinskih brigada 86

Beograd, Srbija

www.print-shop.rs

PRETPLATA

t: +381.11.39.79.078

+381.11.39.73.982

www.outboxmag.co.rs

sub@outboxmag.co.rs

PRODUKCIJA

u niverzitet megatrend

Fakultet za umetnost i dizajn

Bulevar Umetnosti 29

t: +381.11.13.83.96

+381.11.14.76.73

www.fudmegatrend.net

Inside the box

ragi čitaoci, čast i zadovoljstvo mi je da vam ovim putem predstavim prvo izdanje časopisa Outbox, koje će vas provesti kroz svet grafičkog i industrijskog dizajna, fotografije i arhitekture i pokušati da vam približi jedan način kreativnog razmišljanja, „razmišljanja izvan k ut ije“. Ovaj časopis ujedno predstavlja moj završni rad na master studijama grafičkog dizajna na Fakultetu za umetnost i dizajn, Univerziteta Megatrend u Beogradu.

Budući da je grafički dizajn oblast mog glavnog interesovanja, a č a sopisi i publikacije najbolji primer toga, nije mi bilo teško da se opredelim baš za ovakav projekat. Konstantno tražeči inspiraciju okretao sam se najpoznatijim časopisima koji obrađuju teme kulture i dizajna, kao što su Wallpaper, Creative Review, Wired , Icon, Grafik i istovremeno se trudio da dizajn Outboxa prilagodim najnovijim trendovima, a istovremeno i da prekršim po koje pravilo, jer samo ime zahteva ne baš konvencionalan pristup, kao i razmišljanje izvan granica i okvira, odnosno izvan kutije.

Svako izdanje nekog časopisa ima određenu temu koju obrađuje. S obzirom da je ovo prvo izdanje Outboxa, pripremljeno kao završni studentski rad, tema se sama nametnula. Ovaj broj će predstaviti radove studenata, mladih i kreativnih ljudi iz oblasti industrijskog i graf ičkog dizajna, arhitekture, scenografije, fotografije. Pored najnovijih trendova okrenućemo se i nekim pitanjima iz ekologije i njihovoj pri meni u sferi dizajna, kao i nekim temama koje ne bih želeo da ovde na početku otkrijem.

Iskoristio bih priliku da se zahvalim onima koji su priložili radove i materijale, mojim profesorima i mentorima na fakultetu na njihovim savetima i sugestijama i svima koji su mi na bilo koji način pomogli u izradi ovog projekta. Moja iskrena želja je da ovaj prvi broj Outboxa bude samo uvod za jednu priču koja bi u budućnosti mogla da zaživi u stvarnosti i da se nađe na policama pored drugih nedeljnih, mesečnih i godišnjih publikacija.

Marko Božidarević

RADOVE PRILOŽILI

Miloš Rajković, Strahinja Fatić, Hristina Papadopulos, Kristina Jovanović, Marina Rajić, Milan Petrović, Nevena Zečević, Marija Milenković, Milena Janićijević, Luka Srdanović, Silvija Vojnić Rogić, Danilo Vukomanović, Ognjen Stanišljević, Dušan Dojić, Tijana Mijailović, Njegoš Lakić, Nikola Bartulac, Vuk Dragović, Uroš Nedić, Đorđe Kovačević, Zvezdan Nedeljković, Darko Marković, Mladen Milošević, Miroslav Florjančić, Strahinja Rakić, Milica Pajkić, Jelena Rebrić Feđa Furduj, Jelena Popac, Gabrijela Tumbas, Tamara Švonja, Emilija Kančeva, Isidora Nikolić, Džonatan Fortunati, Federiko Grasi, Vito Ingolja, Luo Lin, Elena Rovati, Sara Tenot, Polina Asarov, Fabio Karnevale Mafe, Debora Nogeira, Alis Jasmin Kripa, Gabrijela Ćistino, Mikele Kacaniga, Džulija Libro, Marko Božidarević

Art profil

levo: Miloš Rajković, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Megatrend, portret slavne ličnosti; dole: Strahinja Fatić, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Megatrend, plakat za I would like to meet ;

eško je i dan danas tačno utvrditi ko je prvi upotrebio izraz grafički dizajn. Neki to pripisuju britanskom diz ajneru i akademiku Ričardu Gajatu, dok drugi tvrde da je u pitanju bio Vilijam Adison Duigins, američki diz ajner knjiga i publikacija sa početka dvadestetog veka. Termin grafički dizajn se može odnositi na više umetničkih i stručnih disciplina koje se fokusiraju na vizuelne komunikacije i prezentacije. Različite metode se koriste za kreiranje i kombinovanje simbola, slika, ili reči za kreiranje vizuelnog predstavljanja ideja i poruka. Grafički dizajner se koristi metodama vizuelne umetnosti, tipografijom i njihovim odnosom rasporedom kako bi ostvario rezultat. Glavna odlika grafičkog dizajna je način komunikacije kojim se poruka prenosi na ljude. Najčešća primena grafičkog dizajna je u sferi štampanih i digitalnih medija, kao što su razne publikacije, knjige, magazini, reklame, posteri, plakati, bilbordi, pakovanja (prostorna grafika), vizuelni identiteti kompanija, logotipi, veb sajtovi.

g ore : Ognjen Stanišljević, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, serija vintage poštanskih markica. Serija ilustruje dnevnu rutinu;

Pojava dizajn industrije

Krajem XIX veka u Evropi, a naročito u Velikoj Britaniji polako dolazi do odvajanja lepih umetnosti i grafičkog dizajna. 1849. godine Henri Kol je bio jedan od vodećih figura dizajna u Britaniji. U svom delu Journal of Design and Manufactures ističe važnost dizajna u sferi umetnosti i kulture. Organizovao je prvu u nizu svetskih izložbi kao vid slavljenja moderne industrijske tehnologije i Viktorijanskog dizajna.

Kao jedan od očeva grafičkog dizajna izdvaja se holandski sl ikar Pit Mondrijan. Koristio se naizgled jednostavnim metodom horizontalnih i vertikalnih linija

i na taj način stvorio svojevrsnu mrežu koja je i danas u upotrebi u štampi i veb dizajnu. Njegova upotreba tri osnovne boje crvene, plave i žute, kao i njihova različita kombinacija omogućila je budućim dizajnerima da istraže potpuno novu sferu apstrakcije i geometrijskih odnosa. To su bili koreni minimalizma. „Less is more“manje je više, iako je to bila maksima Miz van de Roa, jednog od direktora Bauhausa koji je bio predstavnik sledeće generacije, može se u potpunosti primeniti na Mondrijanov opus.

Devedesetih godina XIX veka Klemscott Press Vilijama Morisa

g ore : Strahinja Fatić, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Megatrend, autoportret;

levo: Marija Milenkoviić, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Megatrend, tipografska ilustracija na sliku Jošimota Nare;

je objavljivala knjige i publikacije koje us bile jedne od najznačajnijih proizvoda grafičkog dizajna pokreta Arts and Crafts. Trudeći se da dokaže da je tržište za grafičkim proizvodima plodno, Moris je u Klemscott Press-u insistirao na istorijskim stilovima u tipografiji. To se ispostavilo kao tačno i Moris je bio jedan od mnogih koji su direktno uticali na nastanak pokreta Art Nouveau i generalno na afirmaciju grafičkog dizajna početkom XX veka.

Principe moderne tipografije ustanovio je Jan Čihold u svojoj

knjizi New Typography iz 1928. godine. Kasnije se odrekao filozofije koju je propagirao u knjizi pod izgovorom da je bila fašistički orijentisana, ali je u tom domenu ostao veoma uticajan. Nemačka škola Bauhaus je dvadesetih godina negujući principe visokog modernizma uspostavila pristup dizajnu koji po prirodi bio minimalistički i spajao funkcionalnost sa estetikom. Pioniri tog pokreta u grafičkom dizajnu su bili Laslo Moholj-Nađ, El Lisicki i Herbert Bajer, razvivši stilove koji su se koristili tokom

XX veka. Kada je 1937. Bauhaus preseljen u Čikago, minimalizam se masovno proširio Amerikom. Među najpoznatijim figurama sredine XX veka bili su Adrijan Frutiže i Pol Rend. Frutiže je najpoznatiji po dizajniranju fontova Univers i Frutiger, a Rend je preuzeo principe Bauhausa i primenio ih na savremene tokove advertajzinga i dizajna logotipa. Na taj način postao je začetnik podkategorije grafičkog dizajna, korporativnog identiteta.

en.wikipedia.org

Veštine i kategorije

Neki dizajn projekat može uključiti stilizacije i prezentaciju postojećeg teksta i već postojećih slika ili slika koje je stvorio sam d i zajner. Primera radi, članak u novinama započinje sa novinarom i foto reporterom, a zatim se prepušta dizajneru da organizuje izgled stranice ili članka i uvede neke grafičke elemente ukoliko su potrebni. Kada je reč o rubrikama u časopisu ili oglasima, art direktor često unajmljuje ilustratore da osmisle neke detalje koji onda postaju sastavni deo dizajna. Savremeni dizajn je neodvojiv od računara. Zahvaljujući tome moguće je raditi po WYSIWYG sistemu (What you see is what you get) i zalaziti u sferu interaktivnog i multimedijalnog dizajna.

Pre nego što neki grafički element može da se primeni na dizajn, on prethodno mora da se oblikuje i razradi prema nekim opštim pravilima vizuelne kompozicije. To je takođe najčešće zada-

tak grafičkog dizajnera. Dela vizuelne umetnosti su vizuelne prirode i odnose se na dela tradicionalnih medija, fotografije i računarske grafike. Principi grafičkog d izajna se primenjuju kako na svaki grafički element posebno, tako i na konačnu kompoziciju.

Tipografija je još jedan od najvažnijih elemenata ukupnog d i zajna. Može se posmatrati kao umetnost, zanat i tehnika stvaranja fontova. Odnosi se na kreiranje glifova i oblikovanje karaktera, kao i na njihovo međusobno raspoređivanje. Izgled teksta može da varira u zavisnosti od izbora fonta, njegove veličine, razmaka između redova (leading) i razmaka samih karaktera (kerning), na osnovu čega se utiče na čitljivost. Sve do nastupanja informatičkog doba, kreiranje fontova i tipografija uopšte je imala više specijalistički, zanatski karakter. Ima ga donekle i danas, ali sa razvojem računa rske tehnologije

pregršt fontova i mogućnost njihove manipulacije su postali mnogo dostupniji dizajnerima iz raznih oblasti.

Raspored elemenata na stranici, ili layout se odnosi na uređivanje elemenata i stilova stranice, bilo da se radi o novinama, časopisu, knjizi ili veb sajtu. Još od srednjevekovnih rukopisa pa sve do današnjih modernih magazina i kataloga, layout dizajn je bio neodvojiv i najviše se povezivao sa št a mpanim medijima. Ovde se elementi dizajna sastoje od teksta, slika i pojedinih grafičkih detalja koji upotpunjuju celokupnu konc epciju i izgled.

Proces štampe, još jedan neodvojivi deo grafičkog dizajna, predstavlja postavljanje grafičkih elemenata na papirnu ili neku drugu trodimenzionalnu površinu. Za štampanje plakata, novina i drugih publikacija koristi se CMYK profil boja. Svaka boja se dobija mešanjem ratličitih

SAVREMENI DIZAJN SE ZAHVALJUJUĆI NAPRETKU U KOMPJUTERSKIM TEHNOLOGIJAMA ODVIJA

PO PRINCIPU WHAT YOU SEE IS WHAT YOU GET

levo: Ognjen Stanišljević, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, plakati na teme jogin, most i zebra;

dole levo: Miloš Rajković, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, ilustracija;

odnosa cijana, magente, žute i crne boje. Procesom štampe se može umnožavati originalno delo i to se naziva print. Slike i crteži su jed instvena, originalna dela. Svaka od odštampanih verzija istog originala se ne smatra kopijom, jer ne predstavlja njegovu reprodukciju i naziva se otisak (impression). Printovi nastaju od različitih vrsta matrica, od metala, bakra ili cinka koje služe za graviranje, od kamena koji se koristi za litografiju, od drveta i linoleuma za drvorez i linorez. Pored ovih postoje i mnogi drugi metodi printa i jedan gotov print može biti stvoren korišćenjem mnoštvom različitih vrsta tehnika.

Interfejsi i interaktivnost su se polako uvrstili među ostale kategorije dizajna sa razvitkom informacione tehnologije. Dizajneri često rade na ovakvim projekt i ma kod kojih nije samo važna vizuelna kompozicija elemenata, već i krajnja funkcionalnost koju zahteva korisnik. Kombinujući elemente vizuelne i interaktivne komunikacije, dizajneri uglav nom rade sa veb programerima i softverskim inžinjerima da bi stvorili što bolji utisak o sajtu ili softverskoj aplikaciji kod korisnika.

dole : Strahinja Fatić, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, eksperimentalni plakat; en.wikipedia.org

gore : Silvija Vojnić Rogiić, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, tipografska vežba na zadati font Helvetica ;

desno: Milan Petrović, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Megatrend, tipografska vežba na zadati font Akzidenz-Grotesk ;

Alati

Um je verovatno najznačajniji alat grafičkog dizajna i dizajna uopšte. Pored tehnologije, jedine dve stvari koje grafički dizajn zahteva su sud i kreativnost. Kritički pristup i analitičko razmišljanje su neophodni za ovu praksu. Metod prezentacije je takođe veoma va žan. Izgled se stvara korišćenjem tradicionalnih i digitalnih alata. Odgovarajući izbor alata nesporno utiče na to kako publika gleda na projekat.

Sredinom osamdesetih godina na scenu stupaju prve verzije programa za grafičku obradu slika, 3D efekata, raznih vektorskih

gore: Nevena Zečević, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Megatrend, kadar iz džingla koji su studenti radili na osnovu džinglova televizije B92 za potrebe Belgrade Design Week -a; gore desno: Luka Srdanović, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Megatrend, eksperimentalni plakat;

levo: Strahinja Fatić, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Megatrend, serija plakata na temu „S”;

desno: Silvija Vojnić Rogić, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, plakat za beogradski Grand Prix ;

slika : Hristina Papadopulos, Fa kultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, autoportret;

gradu Život u

diza na

USPEŠNI MLADI STUDENTI

GOVORE O SVOM SHVATANJU

DIZAJNA, O ŽIVOTU U MILANU, INSPIRACIJAMA, OČEKIVANJIMA

I JOŠ PO NEŠTO

voje mladih dizajnera, Tijana Mijailović i Dušan Dojić već nekol i ko godina žive i studiraju dizajn u Milanu. Završivši Fak ultet za poslovnu informatiku na univerzitetu Singidu num u Beogradu, otišli su put Italije i tamo upisali postd iplomske studije na fakultetu Politecnico di Milano. Tijana studira dizajn komunikacija, dok se Dušan opredelio za smer dizajn proi zvoda i usluga. Ekskluzivno za Outbox, ovom prilikom otkrivaju neka svoja iskustva i razmišljanja o dizajnu i svom životu u Italiji.

Outbox: Koliko vam je značio odlazak u It a liju u smislu sticanja iskustva i razvoja kao dizajnera?

Tijana : Odlazak mi je baš puno značio. Što se tiče škole, mislim da sam dosta napredova la, najviše u vizuelnom smislu. Sistem školovanja se razlikuje u odnosu na naš. Milano je mnogo više razvijen u smislu dizajna. To je grad dizajna, može toliko toga da se vidi, a samim tim što više vidiš, više rasteš.

Dušan: Slažem se sa Tijanom oko priče sistema školovanja. Fakultet koji smo u Beogradu završili mogu reći da nije bio dovoljno kompetentan u smislu dizajna. Imali smo svega nekoliko predmeta koji su nas iole uveli u celu tu priču. Iako smo imali dobrog profesora, to prosto nije bilo dovoljno. Tamo je drugačija koncepcija, sa predmetima i workshop -ovima za projekte koji traju i po nedelju dana. Oni te jednostavno bolje uvode u samu problematiku, usavršavaš se, razvijaš drugačiji način razmišljanja, imaš više ideja, što mi je bilo veoma značajno.

O: Da li možete da uporedite pristup dizajnu tamo i ovde?

D: Italija je jedna od vodećih zemalja u sferi dizajna. Ima bogatu dizajn istoriju i neguje svoju tradiciju. Mislim da je ovde u Srbiji mnogo uspešnije polje grafičkog dizajna u odnosu na industrijski, što je opet donekle razumljivo zbog nedovoljno razvijenog tržišta. Italijani se dosta ističu i po pitanju dizajna pakovanja. Kada odeš i kupiš najobičniju Parkerovu olovku imaš utisak kao da si dobio svemirski brod kad se sve to zapakuje. Pristup im je dobar, mada stil nisu dugo menjali, a po mom mišljenju bi trebali to da urade, barem donekle. Međutim, to uspevaju da nadoknade t ako što na svoje fakultete dovlače dosta stranaca, kako bi predstavili neke nove stilove i

prikupili nove ideje, posebno od Norvežana i Šveđana. Oni su takođe jako samouvereni u plasiranju onoga što naprave. Moj kolega sa fakulteta, inače Italijan, je jednom prilikom izjavio da u Italiji možeš čak i škart lepo da zapakuješ i prodaš za veliki novac. T: Ja bih se nadovezala na ovu priču o stilu. Prvo, tačno je da Italijani imaju zaista bogatu dizajn istoriju, ali što se tiče stila, nije mnogo autentičan, barem na osnovu onoga što sam ja tamo doživela. Takođe se dosta oseća uticaj američkog dizajna. Sve je u fazonu MTV-a, sve je razdragano, dečije i dosta retro. Što se nas tiče, ja nisam toliko ovde radila pa da mogu da budem toliko upućena, ali gledajući ono što su radili neki naši dizajn studiji, čini mi se da se dosta kopira ono što se radi u svetu. Naravno, to je razumljivo, ali nema mnogo autentičnosti osim kada se malo ubaci neki srpski motiv. To mi se jako sviđa, jer u našoj kulturi, pogotovo kada je reč o folklornim motivima, ima dosta toga što može lepo da se

iskoristi. Međutim, u Italiji su generalno bolji uslovi i mnogo je veći izbor raznih smerova u dizajnu. Kada oni nešto rade, rade to sa dosta energije, veoma su opširni i ulaze u najsitnije detalje. Pravi su fanatici. Većina njih doduše i nisu toliko tehnički potkovani, ali uprkos tome uspevaju stvarno dosta da odrade. To je zato što od malih nogu rastu uz dizajn, jer Milano je takav grad u kome gde god da se okreneš, možeš da nađeš neku inspiraciju. Što više živiš u sredini koja je otvorenija i koja više ceni dizajn, bolje se razvijaš i imaš više ideja. Ljudi koji se ne bave dizajnom, koji su laici, tamo jednostavno hoće da ulože u dizajn, hoće da kupe i da vide lepe stvari.

O: Koje bi po vama bile prednosti i mane u Italiji?

T: Mogu da kažem da bi mane bile te što bukvalno postoji neki prototip, neki kliše u koji svi pokušavaju da se ubace. Trude se da budu autentični, ali valjda zato što su završili iste ili slične škole, imali iste profesore, radovi se po -

nekad čine kao da su klonirani. Gotovo da svaki put kada nešto pokušaš da uradiš drugačije, oni kažu u redu, to je jako lepo, sviđa nam se, ali pokušaj to malo da prilagodiš i da ubaciš u formu na koju smo mi navikli. To je jedna od stvari koja me frustrira. Što se tiče saradnje, mogu da budu jako komplikovani i malo su neodlučni. Čini mi se da se dosta vremena gubi na neke rasprave koje nisu tol i ko bitne, ili se postavljaju određena pravila od kojih se posle odstupa. Tome ne vidim svrhu. Srećom, ima i mnogo prednosti. Od okruženja, istorije, do dostupnosti najrazličitijih knjiga iz dizajna u bibliotekama i knjižarama. Ima dakle pregršt resursa za istraživanje i usavršavanje. Milano je grad koji ima jedan od najbitnijih godišnjih sajmova dizajna. U pit anju je Fuori salone, odnosno milanska nedelja dizajna nameštaja. Čak i kada uđeš u prod avnicu nameštaja, uviđaš da sve to nije tu izlož eno samo da bi se prodalo, naprosto sve je tako uređeno da imaš utisak kao da si u muzeju. k

poznat ije. Moram međutim, da istaknem da je mila nski mnogo dostupniji od beogradskog u smislu cene. Ne znam doduše kako je danas, jer već dve godine nemam priliku da budem u Beogradu u tom periodu. Iako neka predavanja stvarno vredi posetiti kao ona koja su držali Lavgrou, ili Mirko Ilić, ima slučajeva gde treba da izdvojiš veliki novac da bi došao i slušao Ora-Ita, koji priča kako je njegov brat napravio lepu flašu Heineken-a, a on mu je poklonio Playstation i uzeo ideju.

O: Kako sebe vidite u ovoj struci? Čemu se nadate?

T: Za početak, nadam se da će biti posla. Ž elela bih da imam dobre klijente koji mi neće davati neka ograničenja, u smislu da me kasnije ne bude sramota da stanem iza toga što sam radila. Iskreno, nemam neka prevelika oček ivanja, samo znam da ne bih htela da celog ž ivota budem u jednoj oblasti dizajna. Volela bih da šetam. Interesuje me štampa, istraživanje, infografika, kratkometražni film, reklame. Želela bih sve po malo da radim, da se oprobam u raznim oblastima. Možda čak i moda, što da ne. Što se tiče arhitekture, za to bi mi trebalo veliko predznanje koje nemam. Pre će biti da ću raditi neki event dizajn nego to. Naravno, projekat saradnje iz oblasti arhitekture svakako dolazi u obzir. Mogu da kažem i da je visual merchandising, odnosno uređivanje izloga jako unosan posao. Ovo sve je mnogo izvesnije ako živiš u inostranstvu. U Beogradu i uopšte u Srbiji, sve to je, nažalost, mnogo više ograničeno. To je sve ono što bih ja volela, ali kao što sam rekla, nemam prevelika očekivanja. Najvažnije je da uvek ima posla, da nema velikih vremenskih razmaka između projekata i naravno, da projekti budu što više interesantni i izazovni.

D: S obzirom da sam do sada uglavnom radio na projektima kao što su veb sajtovi, ili različite vrste prezentacija, voleo bih da se više posvetim nečemu što kao krajnji rezultat ima nešto stvarno i opipljivo, a ne virtuelno. To se naravno podudara sa onim čime se tranutno bavim na fakultetu. Možda bih mogao da ga svedem pod neki oblik industrijskog dizajna, ali ne radi se samo o tome, mislim da je malo šire. U tom slučaju nisi prinuđen da provodiš toliko vremena za računarom, a svi znaju koliko zamorno to zna da bude. Voleo bih da, kada sam već u Italiji, tamo steknem neko radno iskustvo, radeći u nekom dizajn studiju, ili na nekom sličnom mestu. Takođe se iskreno nadam da će se i ovde u budućnosti malo promeniti situacija i da će krenuti da se ukazuju veće mogućnosti za dizajnere, jer bih veoma

želeo da se vratim u Beograd i da tu radim i živim od svoje struke.

O: Imate li neki savet za vaše kolege koji tek kreću da otkrivaju dizajn?

T: Savet za njih je da se samoizgrađuju. Trebalo bi dosta sami da rade, jer jednostavno danas je sve dostupno preko interneta. Ne mogu da postoje izgovori da nisu znali ili da nije imao ko da im pokaže. To sam baš i uvidela na politehnici, da sve možeš sam da naučiš. Jednostavno tamo ne postoji profesor koji će da ti pokaže kako se neki program koristi. On očekuje da ti to već znaš. Druga stvar je da daju mašti na volju, da sve što maštaju sprovedu u delo, da budu slobodoumni. Takođe smatram da dobar dizajner treba da bude svestran i vrlo obrazovan. Po meni je kod nas to plus, jer imamo zahtevan srednjoškolski sistem, dosta toga naučimo, pogotovo u gimnazijama. Da bi se uspešno bavio dizajnom ne treba samo da znaš dobro da crtaš i da poznaješ istoriju umetnosti. Dobar dizajner treba da zna puno stvari, da bude dobro informisan i da zna gde da traži informacije. Ja sam se u svom dosad ašnjem radu susretala i sa projektima obnovljivih izvora energije, mehanike, menadžmenta. Od projekta do projekta čovek ulazi u sfere koje su mu potpuno nepoznate i da bi nešto mogao da uradi mora da se uputi u to i da se

što bolje informiše. Stoga smatram da jedan dizajner treba da ima široko shvatanje sveta koji ga okružuje.

D: Bilo bi možda dobro da se u školskom sistemu nađu i neki predmeti koji su više umetnički ili dizajnerski orijentisani. Mi doduše već imamo likovno obrazovanje u školama. Možda i nije potrebno uvoditi potpuno nove predmete, već da se postojeći malo promene, da se promeni program nastave. Samim tim bi se dobilo neko potrebno znanje. Što se t iče saveta, samo neka budu otvoreni prema novim idejama i načinu razmišljanja, otvorenog uma. Svaku kritiku bi trebalo da gledaju kao pozitivnu i konstruktivnu. Ovo kažem zato što sam prvi ja, radio suprotno. Umem da vrlo negativno reagujem na kritiku i da postanem odbojan. Trudio sam se to da promenim i shvatio da sam u većini slučajeva imao tu sreću da naiđem na ljude koji žele da pomognu i da te dobro usmere.

O: Art direktor Outbox-a je vaš prijatelj i kolega. Šta biste mu poručili ovom prilikom?

T: Želim ti da ovaj časopis ne bude samo z amisao i da ga sprovedeš u delo, da zaživi. Onda ćeš svakog meseca moći da nas izjašnjavaš o novim idejama, trendovima i intervjuima.

D: Bilo bi lepo da ovaj časopis stvarno zaživi i da bude internacionalni časopis. Na taj način

možemo da prikažemo da je dizajn u Srbiji dobar i da imamo kvalitetne ljude. I samo da znaš, ako ovaj časopis budeš stvarno pokrenuo i mi ćemo raditi sa tobom.

O: Konačno, zašto dizajn?

T: Pa evo, možemo to i tebe da pitamo. Zašto ti tražiš dizajn?

O: Dizajn je jedna od retkih stvari koje me dovoljno zanimaju da bih se njima bavio. Još kao dete sam crtao svakakve stvari i bio sam oduševljen crtanim filmovima i stripom. Još uvek sam. Ovo je veoma stimulativna delatnost i tu nemaš jasan set pravila po kojima se vodiš, ne pratiš šablon, vodiš se osećajem. Nemaš granice, možeš da maštaš koliko hoćeš. Postoje naravno neka pravila, ali i njih možeš da interpretiraš na različite načine. Kada krenem u nešto, najčešće ne znam kako ću to da uradim, kako će izgledati na kraju. Ta neizvestnost je vrlo zanimljiva i tera te da se konstantno takmičiš sa samim sobom.

D: Zašto dizajn? To nije baš lako pitanje. Uvek sam voleo tu neku kreativnost u igri i onome što radim. Kao klinac sam obožavao da se igram sa lego kockicama. Meni je zaista odlična stvar kada imaš slobodu da svoju kreativnost izraziš na različite načine. Kroz celo školovanje nadao sam se da ću studirati nešto kreativno, kao na primer arhitekturu. Takođe me je privlačio i rad za računarom. Srećom, nisam otišao na programiranje i kada je trebalo doneti odluku, odlučio sam se za dizajn.

T: Generalno, moja želja za dizajnom je još od malih nogu. To se nekako razvijalo uz moju pokojnu baku i tetku. Tetka mi je bila arhitekta, prelepo je crtala i uz nju sam još kao dete razvila ljubav prema crtanju. Baka je bila šnajderka i sa njom sam šila haljinice za lutke. Oduvek me je to privlačilo. Prvenstveno sam želela da upišem kostim. Međutim, s obzirom da se nisam dovoljno dobro pripremila i zbog ograničenog broja ljudi koji se prima na akademiju, nisam u tome uspela. Grafički d iz ajn je došao sasvim slučajno i to na predlog mog oca koji je novinar. Sada sam veoma z adovoljna svojim izborom, jer mislim da gra f ički dizajner može potajno i u suštini da menja svest ljudima. Ja baš i studiram dizajn komunikacija i to je stvarno divan posao. Obraćaš se ljudima i utičeš na njih na jedan lep način. Naravno, govorim o dobrom dizajneru. U z avisnosti od prirode projekta moguće je probuditi svest u ljudima i naterati ih da uvide nešto što ranije možda nisu. Ti ne samo da si dizajner, već i neka vrsta psihologa.

Pripremio Marko Božidarević

levo: arhitektonski studio LAVA je ovu interesantnu instalaciju postavio u Sidneju. Ovaj projekat predstavlja kompjutersku simulaciju sistema koji prirodno evoluira. Kombinacijom dizajna minimalne površine i CNC (computer numeric code) tehnologije u izradi tkanine, LAVA su prikazali novu dimenziju u praksi održivog dizajna. Ispunjavajući kategoriju održivosti projekat demonstrira optimalnu efikasnost u potrošnji materijala, transportu, brzini instaliranja, dok istovremeno pruža maksimalni vizuelni doživljaj na velikom prostoru. Skulptura je izrađena od dvostruko tkanog materijala koji je povezan sa trakama aluminijumskog profila koje drže nerđajuće čelične potpore sa vrha i sa strane;

Eko dizajn

ojam eko dizajna definisali su Sid Van de Rin i Stjuart Kauen kao svaki oblik dizajna koji smanjuje destruktivne uticaje na životnu sredinu tako što sam integriše u nju. Kao jedno od najodgovornijih polja dizajna povezuje napore održive agroku lture, arhitekture, ekološkog inžinjerstva i ekološe restauracije. Postavljajući ekologiju u prvi plan značajno smanjuje potrošnju energije i materijala, zagađenja i dovodi do očuvanja životne sredine. Poznat još i pod na zivom održivi dizajn (sustainable design), pored ekološke uključuje i ekonomsku i socijalnu sferu. Potrebe i okolnosti u savrmenom društvu učinile su ga primarnim principom dizajna na koji se oslanjaju tzv. Tri stupca, ili 3P – populacija, planeta i profit.

Glavne odlike eko dizajna su upotreba obnovlivih resursa, m inimalan uticaj na okolinu i spoj čoveka i prirode. Godinama je vodeći trend u arhitekturi i pejzažnoj arhitekturi, prostornom planiranju, grafičkom i industrijskom dizajnu, kao i u dizajnu enterijera. U tom smislu predstavlja reakciju na globalno zagrevanje, zagađenje, rast populacije kao i na njegove ekonomske posledice.

Principi održivog dizajna

Iako se njihova praktična primena razlikuje od oblasti do oblasti, postoji određeni broj osnovnih principa koji su svuda primenjivi.

Upotreba materijala sa ograničenim uticajem na sredinu je jedan od tih principa i ona podrazumeva upotrebu i korišćenje održivih i recikliranih materijala, koji zahtevaju zaista minimalnu potrošnju energije.

Priroda proizvoda treba da se bazira na kvalitetu i izdržljivosti.

Samim tim je smanjena potreba za njihovom stalnom zamenom, a tako se smanjuje uticaj proizvodnje rezervnih materijala na životnu sredinu i okolinu.

Dizajniranje proizvoda od recikliranog materijala omogućava trajnije korišćenje i duži životni vek u komercijalnoj upotrebi.

Sve je veća potreba za stvaranjem uticajnih mera za carbon footprint (ukupan uticaj na efekat staklene bašte neke kompanije ili proizvoda). Na sreću, sa godinama ove metode postaju sve više dostupne.

Održivi dizajn standardi i smernice u eko dizajnu takođe postaju dostupniji. Jako veliki broj privatnih organizacija i pojedinaca ih ubrzano razvija. Na taj način nastaju novi metodi koji polako ali sigurno prerastaju u pojam nauke o održivosti.

Biomimikrija je još jedan korak ka unapređenju životne sredine. Na osnovu nekih bioloških principa ona podrazumeva redizajniranje industrijskog sistema, koje se opet svodi na ponovno korišćenje već upotrebljenih materijala i sirovina.

Zamena prirode usluga je takoreći pomak od lične upotrebe nekog proizvoda ili usluga ka pruž anju usluga na širem nivou. Kao primer može da posluži lični automobil, čije se usluge mogu proširiti na koncept carharing-a.

Dizajn studio OPOS iz Italije predtavio je liniju proizvoda od kože štavljene biljnim ekstraktima, što ih čini biorazgradljivim:

levo: torba za kupovinu, stoni držač za dokumenta, držači za naočare, olovke i slušalice za iPod , sklopljeno i rasklopljeno pakovanje za olovke, torbe za knjige, sedlo;

desno: setovi za ključeve, kožni preklopnik, neseser, tetrapak torbica, koverte;

Obnovljivost se odnosi na materijale dobijene iz lokalnih, bioregionalnih izvora koji se mogu ponovno koristiti za određene svrhe kada im se konačno iscrpi upotrebna moć.

Održivi dizajn „zdravih“ zgrada ima za cilj izgradnju zgrada i stambenih objekata koje nisu štetne po stanare i širu okolinu. Akcenat se pre svega stavlja na unutrašnje uređenje, na kvalitet vazduha i njegovog protoka.

Važno je pomenuti i Hanoverske principe ustanovljene na manifestaciji Expo 2000, koja je održana u Hanoveru. Jedan od kreatora tih principa bio je arhitekta Vilijam MekDonou. Ulazili su čak i u teme filozofije prirode, poštovanja odnosa duhovnog i materijalnog, kao i prava čovečanstva i prirode da koegzistiraju u održivim uslovima.

Prihvatanje odgovornosti za posledice projekata stvorenih da ne opterećuju buduće generacije u smislu njihovog konstantnog održavanja na način koji bi poremetio prirodni balans, bio je još jedan način pristupanja datom problemu. Bilo je bitno sagledati granice održivog dizajna, jer nijedna ljudska tvorevina ne traje zauvek, a dizajn ne može rešiti baš svaki problem. U tom smislu na prirodnu okolinu treba gledati kao na vodilju, a ne poteškoću koju treba prevazići ili kotrolisati. Tako bi trebalo obratiti pažnju na tok energije u samoj prirodi, dok bi se dizajn razvijao, unapređivao i crpeo kreativnu silu, baš kao što živi svet dobija životnu k

energiju od sunca i prirode. Eliminisanje nuspojava ljudskog delovanja, odnosno otpada i štetnih materijala je jedan od najvećih izazova koji se treba dostići po ovim principima.

Održivi dizajn započinje sa intimnim razumevanjem mesta. Ako razumemo prirodu mesta, možemo stanovati bez mogućnosti da ga degradiramo. Razumevanje mesta pomaže određivanju dizajnerske prakse kao što je solarna orijentacija građevine na lokaciji, zaštita prirodnog okruženja, i pristup javnom prevozu.

Bilo da je mesto dizajna građevina u unutrašnjosti grada ili u prirodnom okruženju, veza sa prirodom vraća dizajnirano okruženje u život. Efikasan dizajn pomaže nam da shvatimo naše mesto u okviru prirode.

Održivi dizajn pokušava da razume svoj uticaj na životnu sredinu kroz evaluiranje lokacije, istraživanje energije i toksičnosti ma-

terijala i energetsku efikasnost dizajna, materijala i konstruktivne tehnike. Negativni uticaj na životnu sredinu može se olakšati kroz upotrebu održivih građevinskih materijala, materijala sa niskom toksičnošću u proizvodnji i instaliranju i njihovom recikliranju na gradilištu.

Održivi dizajn mora uzeti u obzir različite kulture, rase, religije i običaje ljudi koji će koristiti i naseljavati izgrađenu sredinu. Ovo zahteva empatiju prema potrebama ljudi i zajednice.

Ove principe su usvojili Svetski kongres UIA-e (International Union of Architects) kao i AIA ( American Institute of Architects), a potpisali su i „Deklaraciju među zavisnosti za održivu budućnost“. Njome su postavili prirodnu i socijalnu održivost u srž ljudskog delovanja i profesionalne odgovornosti. Započete su tendencije ka promenama u politikama i standardima državnih

institucija i poslovnih kompanija kako bi održivi dizajn i sam postao jedan od osnovnih standarda poslovnog planiranja. ICED, koalicija organizacija iz oblasti inžinjerstva, arhitekture i pejzažne arhitekture, donela je strateški plan kao pokušaj globalnog prihvatanja koncepta održivog dizajna. U njemu navode da će etička načela i delovanje svojih profesija usmeriti ka obl ikovanju zajedničke budućnosti. Njihovim rečima „Da bi ostvarili ovu viziju nastupamo kao multidisiplinarno partnerstvo“.

Sve zajedno, ovo su indikacije da se eko dizajn prihvata na profesionalnom i na globa lnom nivou.

levo, gore : Nejtan Darflinger dizajnirao je eco-friendly bicikl koji se može izraditi od različitih vrsta materijala obrađenog drveta, polikarbonata i aluminijuma. Glavna prednost dizajna ovog bicikla je u tome što ram može da se podešava prema visini vlasnika u zglobnom delu kod pedala. Ovakva prednost služi i kao neka vrsta amortizera, jer može da se ugiba preko neravnih terena;

dole : stolica koju je dizajnirao Trent Džensen izgrađena je u potpunosti od recikliranih putnih znakova;

dole levo: dizajn stola Lore Spektor inspirisan je britanskim romantizmom XVIII veka. Izrađen od orijentalnog vinskog drveta ovaj rustični dizajn podseća na podivljalu prirodu;

Prevencija otpadnih materija

U Evropskoj Uniji se svake god ine stvori približno 1,3 milijarde tona otpada, a od toga 40 mil iona tona otpada godišnje nastane samo u Velikoj Brit a niji, dok sami građani pojedinačno stvaraju 1,5 do 2 kilograma otpada u toku jednog dana. Otrovne komponente kućnih proizvoda takođe predstavljaju ozbiljan problem.

hovo spaljivanje pored vode zagađuje zemlište i vazduh. Usled toga, većina sistema navodnjavanja utiče i menja lokalnu ekologiju. Svi pokušaji kontrole već stvorenog otpada ne mogu otkloniti snažan i štetan uticaj na prirodnu sred inu. Jedino rešenje za ovaj problem je sprečavanje da otpad i nastane prvenstveno. Promene su uvek

U VELIKOJ BRITANIJI GODIŠNJE

U Americi od jedne tone kućnog đubreta skoro 4 kilograma sadrži otrovne supstance, olovo i živu. Ovi elementi se nalaze u raznim proizvodima, baterijama, insekticidima, lakovima za nokte.

Iskustvo je pokazalo da još uvek nema potpuno bezbednog metoda otklanjanja otpada. Svaki vid uklanjanja ima negativan efekat na okolinu, opšte zdravlje i lok alnu ekonomiju. Nanosi đubreta zagađuju vodu za piće, dok nji-

teške, a ovde to podrazumeva promenu načina odvijanja proc e sa proizvodnje kao i upotrebe sredstava. Evropski parlament zahteva postavljanje obavezujućih ciljeva za smanjenje stvaranja otpada, kao i uvođenje hijerarh ije otpada u kojoj se daje prednost prevenciji, ponovnoj upotrebi i recikliranju u odnosu na gomilanje otpada na deponijama.

en.wikipedia.org

Preventivne strategije

Opsežna dizajn strategija je neophodna u planiranju resursa i sredstava za prevenciju štetnih materija i otpada. Jedna takva strategija podrazumeva da sve što se unese u projekat i što se u njemu koristi bude od recikliranih materijala i od materijala koji se mogu vratiti u okolinu putem biodegradacije, drugim rečima da bude biorazgradljivo. Stoga je neophodno osloniti se u potpunosti na prirodne materijale i produkte koji su kompatibilni sa okolinom. Bilo kakav razvoj i istraživanje u ovom smislu povlači za sobom dva osnovna izvora otpadnih materijala. To su materijali koje po-

strojenja preventivne strategije koriste i materijali koje u postrojenja unose posetioci. Te strategije su primenljive na oba problema, u zavisnosti od njihove implementacije. Poželjno je korišćenje proizvoda koji nisu toksični i koji omogućavaju minimalno stvaranje otpada. „Otpad-nula” je jedna od najbržih, najjeftinijih i najefikasnijih dostupnih strategija u ovom domenu. Ona predviđa da ako se stopa recikliranja pove ćava za 1% svake godine, do 2030. godine će nestati 90% otpada iz prosečnog domaćinstva.

en.wikipedia.org

g ore : poljski dizajner Pavel Grunert smestio je stotine plastičnih PET flaša ( polietilen tereftalalat) u ram od nerđajućeg čelika i napravio stolicu SIE43. Ritam i ba lans PET flaša odiše organskom strukturom i oblikuje se u formu cveta. Iako možda nije najudobnija za sedenje odražava brojne mogućnosti upotrebe održivih materijala u umetničke svrhe. Predstavljena je na

Eco Trans Pop izložbi ekološkog dizajna u galeriji Kolombari u Milanu;

Održivo planiranje

Prostorni planeri koji teže stvaranju održivih gradova i razvoja koriste se različitim principima i tehnikama dizajna kada kreiraju gradove i infrastrukturu. To su teorija inteligentnog rasta, tranzitno-orijentisani razvoj, održiva urbana infrastruktura i teorija Novog urbanizma.

Inteligentni rast se odnosi na prostorno planiranje na slobodnim mestima unutar već postojeće gradske infrastrukture, gde je moguće stvoriti lokacije pune zelenila, parkova, sa puno prostora za šetnju, vožnju bicikla i osta-

da se radi o postavljanju puteva, ulica ili zgrada. Konvencionalno planiranje često zanemaruje zemlju kao faktor, što može izazvati ekološke štete, zagađenje, odrone, eroziju tla.

Cohausing je još jedan koncept održivog planiranja koji je zasnovan na malim društvenim zajednicama sličnih interesovanja, pomoću čega je moguće očuvati mnogo više iz prirodne sredine.

Koncept razvojne sposobnosti može postati glavno načelo za upravu i društvo. Prvi pokušaj ostvarenja ove izazovne ideje

AKO JE MOGUĆE UNAPREDITI JAVNI PREVOZ LJUDI ĆE MANJE KORISTITI SVOJA KOLA

lih spoljnih aktivnosti. Koncept održivih vodenih površina polazi od pretpostavke da je inteligentni rast najefikasniji kada se bazira na zaštiti i očuvanju vodenih resursa. Ukupna količina pad avina po pojedinoj društvenoj z ajednici postaje zaliha vode za to stanovništvo i na taj način određuje kapacitet populacije.

Tranzitno-orijentisani razvoj ima za cilj da unapredi javni prevoz i da na taj način smanji potrebu za ličnim prevozom.

Javni prevoz se smatra oblikom održive urbane infrastrukture, koja predstavlja pristup dizajnu koji se zalaže za zaštićene obla sti, energetski efikasne zgrade, kao i obezbeđivanje prostranih celina za životinje.

Novi urbanizam ima više socijalne i estetske nego ekološke primese. On se međutim takođe odnosi na raznoliko korišćenje zemljišta, kao i pešačke zone, što znatno smanjuje potrebe za pre vozom, javnim i ličnim.

Održivost kao centralna strategija je od velikog značaja i za u rbano i ruralno planiranje, bilo

može biti u prostornom planiranju, disciplini koja upravlja prostornim razvojem područja našeg sadašnjeg i budućeg življenja i rada. U mnogim zemljama zacrtana je implementacija održivog razvoja, inteligentnog rasta, kao i usklađivanja troškova i zahteva svih vrsta. Jednostavne i zastarele instrumente planiranja, kao što su lokacijska i građevinska dozvola, treba zameniti sofisticiranijim načinima kroz uvođenje zakonskih, financijskih, prirodnih, tehnoloških, tržišnih i drugih alata. Od svih njih očekuje se da povećaju kapital, da stvaraju bolju i zdraviju okolinu i da podstaknu skrivene snage društvenih slojeva koji se nadaju novim mogućnostima. Strategije mnogih država ut iču na prosperitet isključivo kroz privredu, dok se ekološka održivost, koja uključuje promene prirodne i društvene osnove, ne analizira ozbiljno. Danas na žalost još uvek preovalađuje privredno oblikovanje urbanog rasta često bez korisnih ekoloških alata.

en.wikipedia.org

slika: Kartonski prekrivači su kreacija belgijske dizajnerke tekstila Dijane Steverlink. Tekstura im je izneneđujuće meka, iako se prave od običnih kartonskih kutija. Originalni natpisi koji se nalaze na kutijama su još uvek vidljivi posle obrade i služe kao podestnik da se radi o proizvodu koji je nekada imao drugačiju namenu. Kao i kutije od kojih su nastali pružaju odličnu izolaciju, zaštitu i lako se transportuju. Veoma su topli i nude pristojan komfor uz minimalan utrošak materijala;

Održiva arhitektura

Princip održive arhitekture od nosi se na dizajn održivih i eko stabilnih zgrada i građevina. Cilj je sma njiti ukupan uticaj na okolinu tokom proizvodnje delova, tokom konstrukcije i za vreme životnog ciklusa završene zgrade – grejanje, potrošnja energije, elektroinstalacije. U izgradnji akcenat je pre svega na efikasnom sistemu grejanja i hlađenja, alternativnim vidovima energije kao što je solarna energija, iskori šćenim ili recikliranim materijalima za izgradnju, korišćenje kišnice za baštovanstvo, lokalni waste menadžment kao na primer zeleni krovovi. Prema jednom OECD Projektu, “Održiva građevina” može biti definisana kao građevine koje imaju minimalne negativne uticaje na građenu i prirodnu životnu sredinu, u smislu samih građevina, njihovog neposrednog okruženja i šire regionalne i globalne okoline.

„Održivo građenje” može biti definisano kao građevinska praksa, koja stremi integralnom kvalitetu (uključujući ekonomske, socijalne i osobine životne sredine) u najširem smislu. Na ovaj način, racionalna upotreba prirodnih izvora i odgovarajuće upravljanje građevinskim zalihama može da doprinese očuvanju retkih prirodnih izvora, smanjenju energetske potrošnje (energetska konzervacija) i povećanju ukupnog kvaliteta životne sredine.

Ova vrsta dizajna pred arh itekte postavlja velike izazove. Post avlja se pitanje da li dizajn može da funkcioniše tokom svog predviđenog životnog veka bez fosi lnih goriva. To nalaže izgradnju objekata koja ne samo da značajno smanjuju štetne posledice, već ih uopšte i ne stvaraju. Kako tehnologija u arhitekturi i dizajnu napreduje, uskoro će biti mog uća izgradnja ne samo potpuno pa svinih građevina, nego i zgrada sa sasvim integrisanim izvorima

energije. Primer toga već postoji u vidu solarnog naselja, tzv. Sunčevog broda kojeg je osmislio i konstruisao arhitekta Rolf Diš u nemačkom gradu Freiburgu.

Jedan od centralnih i često z anemarenih aspekata održive arhitekture jeste odabir lokacija za izgradnju objekata. Iako mnogi ljudi za idealno okruženje svog doma samtraju izolovana mesta

projekte ne bi trebalo da su izolovana. Daleko bolje reš enje bi bilo kada bi pratili plan prostornog razvoja koji je tačno određen prema principima i teorijama Novog urbanizma.

Struktura samih zgrada je t akođe veoma važna. Kod ovakvih projektima treba se imati na umu i odnos troškova i efikasnosti. Jedan od najefikasnih pristupa je

gore: Kuća sledeće generacije ; Arhitekte studija Sou Fujimoto osmislili su projekat male vikendice smeštene kraj reke Kuma u oblasti Kumamoto u Japanu. Kuća je u obliku kocke dimenzija 4x4x4 metra. Izgrađena je od blokova kedrovine debljine 350 mm, koji takođe čine i njen enterijer, razdvajaju prostor, formiraju mesta za sedenje i spavanje. Koncept projekta aludira na zbijene životne prostore u Japanu;

na domak šuma, takvi projekti su u najvećem broju slučajeva štetni za okolinu. Udaljenost lokacije od centra grada, ili nečijeg posla dovodi do neophodnosti za ličnim prevozom. Mesta za takve

koncept pod nazivom Public housing. Ovde bi svako imao svoj prostor za rekreaciju i od mor, ali su takođe predviđene i zajedničke komunalne prostore, kao što su kantine i javna kupatila. Dru-

štvena interakcija je još jedan vid ovakve arhitekture. Ruski konstruktivistički princip socijalnog zbližavanja (social condensor) je dobar primer za to. Zgrade su izgrađene sa specifičnom namerom usmeravanja toka dnevnih aktivnosti, kako bi se stvorili „društveno jednaki prostori“.

Kao što društvene sfere utiču na arhitekturu, moguće je obrnuti proces. Projekti arhitektonskog

Rural studija u okrugu Hejl u Alabami, kao i seoska kuća otporna na vatru, A.L.A. Himelrajta, i zgrađena za Rock Lodge klub u Nju Džersiju, neki su od primera za ovu pretpostavku. Umetnost može takođe biti dr u štveni element koji u mnogome može da doprinese socijanoj održivosti. Poznato je da umetnost oslobađa od stresa i utiče na fizičko i na

mentalno zdravlje ljudi, a kao vid individualnog ostvarenja i ličnog izražavanja može efektivno da pomaže u društvenoj interakciji među ljudima.

levo, gore : Origins (obojene reciklirane plastične ploče) nude veliki ekološki potencijal u dizajnu stolova za restorane kao i za dizajn pojedinih elemenata u poslovnim prostorima i kancelarijama. Manipulisanje bojom je oduvek bio najveći izazov u izradi proizvoda od reciklirane plastike. Yemm & Hart Ltd su razvili formulu mešavine i procesa koji pretvara reciklirani polietilen u tanke plastične slojeve i to u željenoj boji. Ploče su potpuno izrađene od recikliranog materijala i dostupne u raznim veličinama i bojama. Na obe strane ploče se obično nalazi tekstura a po želji mogu imati i glatku površinu;

Pejzažna arhitektura

Kao jedna od kategorija održivog dizajna, pejzažna arhitektura se odnosi na planiranje i dizajn prostora prirodne sredine i uključuje ekološke, socijalne i ekonomske aspekte održivosti. Primera radi, održivi urbani sistem navodnjavanja unapređuje životna staništa flore i faune, rekreacione objekte, jer ljudi vole da provode vreme pored vode, a smanjuje i troškove. Zeleni krovovi, ili

desno: Origins obojene reciklirane plastične ploče su prvobitno bile flaše za mleko. Materijal je na bazi smole i zbog toga mu je životni vek produžen. Procesom obrade, flaše se najpre sortiraju prema boji, zatim se melju na ljuske veličine ovsenih pahuljica i konačno se ispiraju da bi se otklonili ostaci sapuna, mleka i etiketa. Ljuske se onda grupišu u obojene komade, zagrevaju do tačke topljenja i presuju. Na ovaj način se mogu pomešati boje da bi se dobile određene teksture;

en.wikipedia.org en.wikipedia.org

krovne bašte doprinose pejzažnoj arhitekturi u smislu drenaže vode, prostora za životinje i rekreaciju. Dizajniranje prostora u kojem živimo je vrlo ozbiljan i odgovoran posao. Loše, nestručno oblikovani prostor može da deprimira i unazadi ljudski život, dok dobro dizajnirano okruženje može da inspiriše i učiniti ljude sretnijima. Tako se određuje jasna slika o projektu i o potrebnim materijalima. Održivost se može posmatrati i kao dodatak tradicionalnom Vitruvijskom načinu dizajna udobnosti, postojanosti i uživanja. Uređena prostra nstva traju duže i pružaju više udobnosti ako zahtevaju manji utrošak energije, vode i đubriva.

Agrokultura i mašine

Održiva agrokultura se čvrsto drži triju glavnih ciljeva, zdravlja pr irodne sredine, ekonomskog prosperiteta i društvene i ekonomske jednakosti. Različite filozofije, politike i prakse su doprinele ovim ciljevima. Uprkos različitim perspektivama ljudi i organizacija izdvaja se zajedn ički pogled na temu održive agrokulture. Između agrokulturnih sektora i državnih uprava se vode energični dijalozi po ovom pitanju, pre svega o postojećim protokolima za pesticide i metodima održavanja zemljišta i da li oni uspešno vrše posao zaštite tla, flore i faune. Izražene su duboke sumnje u održivost ovih metoda, kao i to da li agrarne reforme dozvoljavaju efikasniju agrokulturu sa manje pesticida, time smanjujući štetni uticaj na ekosistem.

Automobili, kućni aparati, nameštaj se mogu praviti od materijala pogodnih za reciklažu kao što su čelik, aluminijum ili staklo, od obnovljivih materijala, drveta i Zelfo -a (biopalstično jedinjenje bazirano na celulozi), kao i od plastike dobijene od prirodnih sirovina. Pažljivim odabirom materijala i procesa proizvodnje moguće je napraviti proizvod koji je cenom i performansama konkurentan sličnom proizvodu neekološke prirode. Deterdženti, novine i drugi odloživi proizvodi se mogu napraviti da budu razgradljivi u kombinaciji sa vodom i vazduhom.

en.wikipedia.org

levo: Recycle bag je jedan od projekata advertajzing agencije TBWA\Santiago Mangada Puno sa Filipina. TBWA mreža je u okviru svoje kampanje Carbon neutral dala zadatak svim svojim ograncima da na neki način doprinesu očuvanju životne sred i ne. Kao rešenje, Santiago Mangada Puno su napravili torbu/kesu i na originalan način je prilagodili motivima recikliranja. Za ovaj projekat su dobili prvu nagradu na Kidlat Summit -u 2009. u kategoriji dizajna;

Eko grafički dizajn

Održivi ili eko grafički dizajn se tiče uticaja grafičkih proizvoda, pakovanja, plakata i publikacija, na okolinu. Odnosi se pre svega na materijale koji se koriste, njihovu primenu, korišćenje, transport i odstranjivanje iz upotrebe. Tehnike ovakvog vida dizajna su pre sveha manja količina materijala, upotreba recikliranog papira, štampa mastilima sa niskim VOC svojstvima (Volatile organic compounds), način distribucije koji zahteva što manju upotrebu bilo kakvog vida transporta. Grafički dizajneri koji se vode ovim metodom pridržavaju se

ovih pravila i priklanjaju se konceptu Triple Bottom Line, odnosno uticaju njihovog dizajna na prirodnu, društvenu i ekonomsku sferu.

Još neki aspekti koji se uzimaju u obzir su koji klijenti koriste obnovljive izvore energije, da li konačan proizvod može služiti nekom

en.wikipedia.org

EKOLOŠKI OGOVORNI GRAFIČKI

DIZAJNERI SE PRIDRŽAVAJU KONCEPTA

TRIPLE BOTTOM LINE

većem broju svrha, da li je biorazgradljiv i da li je neophodno da konačno re šenje bude u štampanom umesto u d igitalnom obliku. Za grafički dizajn je najvažnija por uka koju šalje u v idu vizuelnih komu nikacija koje nesvesno, ali duboko utiču na ljude. levo: Recycle Warhol - Wheeliedesigns je australijska firma koja prodaje vinil nalepnice za kontejnere (http://wheeliedesigns.com)

Alternativni izvori energije

Održive tehnologije u energetskom sektoru su bazirane na upotrebi obnovljivih izvora energije kao što je solarna, geoterma lna, energija vetra, hidroenergija, bioenergija, vodonik. Energija vetra je vodeći vid alternativne energije u svetu. Vekovima se

ktričnu energiju koje može da napaja domaćinstva, ruralna naselja i slične društvene zajednice. Solarna energija se pak, sakuplja pomoću solarnih ploča i takođe je jedan od vodećih izvora alternativne energije. Na mnogim krovovima se mogu primetiti

VODEĆI VIDOVI ALTERNATIVNIH

ENERGIJA U SVETU SU ENERGIJA

VETRA

I SOLARNA ENERGIJA

već koristi u Evropi, a od skora je u upotrebi u SAD i ostalim zemljama. Kanališe se kroz t urbine za obradu energije vetra, koje su u stvari unapređena verzija vetrenjača. One stvaraju ele-

razni kolektori koji se obično vrlo jednostavno i jeftino koriste za prikupljanje besplatne energije za zagrevanje vode.

Dostupnost, potencijal i praktičnost raznih alternativnih izvo -

gore: kompanija Puff&Flock napravila je interesantnu zavesu za tuširanje na osnovu koje može da se reguliše potrošnja vode. “Šiljci” se polako pumpaju tokom tuširanja puneći se parom. Kada se napune to je znak da treba da se prstane sa tuširanjem; levo: sat koji radi na vodu je proizvod kompanije Bedol i tipičan je primer eko dizajna. Minimalna količina soli u vodi je sve što je potrebno da bi radio. Zahvaljujući tome nema potrebe za baterijama;

dole : Bio-Glass, proizvod kompanije Future Friendly je reciklirano staklo bez koloranata i aditiva. Može se koristiti za bifee, podove, zidove i ostale dekorativne svrhe. Dostupno je u različitim teksturama;

ra energije je jedna od stavki koja se analizira u početnim fazama razvoja plana nekog projekta. U planu se pažljivo određuje ponuda i tražnja za alternativnim vidom energije, kao i realni troškovi i korist lokalnom, regionalnom i globalnom okr u ženju.

Odgovorna upotreba i potrošnja energije je od fundamentnog značaja za održivi razvoj i budućnost. Održive tehnologije koriste manje energije, ne troše ograničene prirodne resurse.

Promovisanje održivog dizajna

Promovisanje i nametanje održivih izvora energije i tehnologije je moguće putem smanjenja provodnih kapaciteta električnih kablova, što je bio slučaj sa Crystal Waters Village -om u Australiji. Skorijih godina je

menadžmenta, in žinjerstva, građevinarstva, arh itekture i dizajna. Ovaj fakultet je bio rangiran kao treći po svom programu održivog dizajna u izdanju časopisa DesignIntelligence. Arhitektonski fakultet u Bostonu nudi i master

FAKULTET ZA UMETNOST I DIZAJN IZ MINEAPOLISA DOSTUPAN JE STUDENTIMA RAZNIH SFERA ČAK I

PREKO INTERNETA

došlo do porasta broja akademskih programa na fakultetima u ovoj oblasti. Master studije na Univerzitetu Carnegie Mellon u Pensilvaniji pružaju obrazovni program koji studente priprema za poslove u sferi održivog razvoja. Doškolovavanje iz ovog programa je omogućeno studentima sa diplomama

i bachelor diplomu iz oblasti od r ž ivog dizajna. Univerziteti u Vašingtonu, Filadelfiji i Teksasu takođe imaju i neke slične programe. Program u Teksasu nudi titulu mastera iz oblasti održivog

dizajna kao i iz oblasti arhitekture sa akcentom na održivom pla niranju. Kako se akcenat sve više stavlja na ovu temu, sve više je akademskih ustanova širom sveta koje pružaju odgovarajuće obrazovne studijske programe.

U moru programa izdvaja se Fakultet za umetnost i dizajn iz Mineapolisa, čiji je program dostupan studentima iz raznih sfera, a dostupan je i putem interneta. Program razvijaju i vode vodeći svetski stručnjaci iz ove oblasti, članovi takvih organizacija kao što su Worldchanging, Biomimicry Guild , The Natural Step, Sustainable Packaging Coalition i

dole: Arc Chair (Luk stolica), dizajn Toma Refilda, napravljena je da bude opuštajuća i udobna za sedenje.

Iz sv a kog ugla kojeg se gleda poprima drugačiju estetsku formu, dok zakrivljeni nogar na lep način obavija osobu koja na njoj sedi;

Permaculture Guild . Zbog svog online programa ovaj kurs pohađaju studenti iz raznih zemalja i kultura, dele ideje i isku stva dok uče kako da sistematski razvijaju svoje ideje. Kursevi koji se nude pokrivaju sve aspekte održivog dizajna i to od teorijskih razmatranja pa do prakt ičnih dizajn tehnika. Kursevi su brojni. Na kursu Sustainability or Else st udenti istražuju i pripremaju projekte koji ekonomske principe postavljaju u službu prirodne sredine. Design for the 21st Century: As if Life Matters je kurs grafičkog dizajna koji razmatra ekološka pitanja, teorije sistema, prirodnog

kapitalizma, biomimikrije i duboke ekologije, dok istovremeno istražuje praktične tehnike i primene. Moving Beyond Recycling: International Strategies for Product Policy je kurs na kome se izučava istorija i priroda javnih politika o održivom dizajnu. Kako nisu ograničeni na studente iz dizajnerskih i umetničkih oblasti, ovi kursevi daju uvid o konceptu održivosti i onima iz oblasti poslova nja i administracije, ali im istovremeno pružaju i jedan kreativan način razmišljanja, razmišlja nja izvan kutije.

gore: Misty Garden , proizvod japanske kompanija Mikuni, je prirodni ovlaživač vazduha. Napravljen je od netkanog materijala, koji kada se natopi vodom, omogućava vodi da isparava i na taj način prirodno vlaži vazduh;

levo: dizajnerka Kejsi Kol iz Njujorka uradila je pakovanje za slušalice Sennheiser CX 300. Pakovanje je napravljeno od kartona i može da se reciklira;

Prilagodio i preveo Marko Božidarević

dizajnIndustrijski

slika: Nikola Bartulac, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, projekat Kandano/1T; Kandano/1T je sistem polica koji omogućava izrazito veliki broj kombinacija pojedinih elemenata. Koncepcija ovog modularnog sistema polica se oslanja na ideju da korisnik treba da stvori svoju ličnu Kandano/1T soluciju. Nije dovoljno da proizvod bude kvalitetan, već mora i da se prilagođava potrebama korisnika. Karakteristike Kandano/1T sistema su funkcionalnost, pragmatičnost i puno fleksibilnosti;

ndustrijski dizajn predst avlja kombinaciju primenjene umetnosti i primenjene nauke, gde se estetska i funkcionalna svojstva proiz voda unapređuju za potrebe trž išta i proizvodnje. Uloga indu strijskog dizajnera je da stvara modele dizajna kao rešenja za problem forme, ergonomije, inžinjerstva, razvoja brenda i prodaje.

Iako se smatra da je izraz industrijski dizajn prvi upotrebio dizajner Džozef Klod Sinel još 1919. godine, što je on kasnije mnogo puta porekao, nastanak same discipline datira najmanje deceniju ranije. Njeno poreklo potiče u industralizaciji proizvoda svakodnevne upotrebe. Doakz tome je formiranje Deutche Werkbund -a 1907. godine, koja je direktno

podstakla nastanak Bauhausa u kasnijim godinama. Deutche Werkbund je bio projekat koji je finansirala država, sve u cilju integracije tradicionalnih zanatskih tehnika i industrijske masovne proizvodnje, kako bi Nemačku postavila kao jednog od značajnih konkurenta ekonomijama Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

desno: Darko Marković, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerz itet Meg atrend, projekat Eripere, dizajn vodenog spasilačkog vozila, nalik pedolini; dole : Uroš Nedić, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, projekat Brundo, dizajn automobila;

Načela industrijskog dizajna

Proces oblikovanja je proces pojednostavljivanja predmeta kako bi se pojednostavio sam proces proizvodnje i postigla što veća upotrebljivost predmeta. Svaki dizajner pristupa problemu oblikovanja predmeta analitički, što znači da se prvo predmet razlaže na sastavne elemente, zatim se teži njihovom optimalnom oblikovanju, a onda se analiziraju međusobni odnosi elemenata i traži se optimalno rešenje celine, sa aspekta upotrebe i proizvodnje.

Funkcionalan je onaj predmet koji formom sledi funkciju, kao na primer stolica koja nas svojim oblikom zove da sednemo na nju i da se odmorimo, ili kvaka koja nas mami da je uhvatimo. Ergonomija je moderna naučna disciplina kojoj je zadatak da istražuje

čovekov organizam i ponašanje i da na osnovu toga pruža podatke o svojstvima i prilagodljivosti određenih predmeta sa kojima čovek dolazi u kontakt.

Savremeni industrijski dizajn postavlja jednako važan zahtev da oblik predmeta mora odgovarati osobinama materijala od kojih je izgrađen. Dakle, poštovanje materijala je jedan od presudnih uslova za dobar dizajn. Oblik koji je usklađen sa svojstvima materijala će biti prikladan za ono zašta je namenjen, a istovremeno će isticati i materijal. Tako bi predmeti od stakla trebali da budu glatki, da odgovaraju načinu proizvodnje, da budu prozirni ili u boji koja je stopljena sa staklom, a ne razmazani bojom i ukrasima kojima se oduzima prirodna transparencija.

Predmeti i nameštaj od drveta bi trebalo da budu prirodnih boja, glatkih i velikih površina. Plastični ili sintetički predmeti su sa druge strane uvek u novim i lepšim bojama, u prikladnijim i savršenijim oblicima. Što se tiče predmeta od metala, dobro su dizajnirani kada blistaju u svojoj čistoći, savršeno uglačanih površina na kojima neko može da se ogleda. Proizvodi od tekstila bi trebalo da stvaraju uvek novi odnos boja i motiva, dok bi keramika trebalo da bude ukras svakog prostora, u vidu vaze ili činije, a ne da izigrava ono što nije, kao na primer figurice balerina, konja i sličnih oblika. Na kraju, predmet mora biti prilagođen što jeftinijoj i bržoj serijskoj proizvodnji.

slika : Strahinja Rakić, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerz itet Meg atrend, dizajn ranca. Ideja za ovakav projekat je fuzija, odnosno spajanje dva objekta u jedan. Tako ovaj ranac u sebi ima ugrađen mehanizam na koji može da se montira podmetač, neka vrsta stočića;

levo, dole : Vuk Dragović, Fakultet za ume tnost i dizajn, univerzitet Megatrend, projekat Dione, dizajn čajnika; Čajnik sfernog oblika u sebi sadrži rešetku, pomoću koje se lako mogu odvojiti listovi čaja od tečnosti jednostavnim rotiranjem od 180 stepeni; desno: Strahinja Rakić, Fakultet za umetnost i dizajn, univerzitet Meg atrend, dizajn tostera;

PROIZVODI POPUT VW BUBE ILI FENDEROVOG STRATOKASTERA SE

Dizajn proces

Iako se proces dizajna generalno smatra kreativnim procesom, u svom okviru sadrži mnoge aspekte analitičkog karaktera. Mnogi industrijski dizajneri se služe različitim dizajn metodoligijama u svom kreativnom radu, kao što su istraživanje potreba korisnika, uporedno istraživanje proizvoda, skiciranje, modeliranje, stvaranje prototipova i testiranje. U praksi industrijskog dizajna današnjice programi za trodimenzionalno modelovanje i CAD programi (Computer-aided design) su nezaobilazan standard i zahvaljujući tome mnogo brže se prelazi sa koncepta na proizvodnju. Najbolji primeri ovakvih kompjuterskih alata su Autodesk 3ds MAX, Maya, Rhinoceros, Cinema 4D. Karakteristike proizvoda određuje dizajner, kakva će biti sveukupna forma, koliko će biti razrađeni detalji i gde će se nalaziti, koje će se boje i teksture koristiti, da li će stvarati zvuk i još mnoge druge aspekte koji se tiču ergonomije samog proizvoda. Takođe, u z avisnosti od vrste projekta, dizajner

predlaže materijale za koje smatra da su najbolji za proizvodnju i smišlja najbolji način na koji će se finalni proizvod predstaviti potencijalnom korisniku. Angažovanje industrijskih dizajnera u procesu proi zvodnog razvoja može samo povećati vrednost proizvoda unapređujući upotrebljivost, smanjenjem troškova proizvodnje na osnovu odabira efikasn ijih materijala i konačno mnogo privlačnijim izgledom samog proizvoda. Međutim, postoje i oni koji smatraju da se neki već klasični primeri industrijskog dizajna mogu istovremeno posmatrati i kao umetnička dela i kao dela inžinjerstva. Dovoljno je samo pomenuti neke od njih da bi se ovaj stav bolje razumeo, Volkswagen Buba, Fender Stratocaster, flaša Koka-Kole, iPod

Iindustrijski dizajn je takođe fokusiran i na tehničke aspekte koncepta proizvodnog procesa. Pored estetskih performansi pažnja se posvećuje i pitanjima upotrebljivosti i ergonomije, razrađuju se inžinjerski problemi određenog proizvoda, njegovo plasiranje na tržištu i analizira se potrošačka psihologija, odnsosno želje i emotivna povezanost korisnika sa nekim predmetom. Sve ove odrednice i aspekti na kojima se industrijski dizajn bazira, mogu donekle da variraju u zavisnosti od raznovrsnih metodologija i škola dizajna iz kojih pojedini dizajneri potiču. Dizajn proizvoda i industrijski dizajn se mogu preklapati u poljima dizajna korisničkog interfejsa, dizajna informacija i interaktivnog dizajna. Različite škole industrijskog dizajna i dizajna proizvoda mogu da nude specijalizovane kurseve iz ovih oblasti, počev od čisto umetnički orijentisanih, kao stilizacija proizvoda, preko izmešanih programa inžinjerstva i dizajna, do onih gde su estetika i dizajn potpuno u drugom planu u odnosu na funkcionalne i ergonomske aspekte upotrebe.

Gospodin (b)Rend

erec Rozenbam, poznatiji kao Pol Rend, jedan je od najslavnijih grafičkih dizajnera XX veka. Rođen je u Njujorku, u Bruklinu 15. avgusta 1914. godine. Bio je jedan od pionira vizuelnog ili korporativnog identiteta, što je danas jedna od najprepoznatljivijih kategorija grafičkog dizajna i važan deo brendiranja proizvoda. Takođe je bio jedan od prvih dizajnera koji su popularizova li tzv. Švajcarski stil gra fičkog dizajna ili Internacionalni tipografski stil. To je modernistički stil kojeg su karakterisali asimetrični izgledi, poravnanja korišć enjem grida, mreže i sanserifni fontovi kao što je Akzidenz Grotesk ili Helvetica. Od 1956. do 1969. godine i ponovo od 1974. do 1992. godine predavao je dizajn na univerzitetu Jejl u Nju Hejvenu u državi Konektiket. Primljen je u New York Art Directors Club Hall of Fame 1972. godine. Umro je 26. novembra 1996. godine od raka u 83. godini života.

“NE TRUDI SE DA BUDEŠ ORIGINALAN, POKUŠAVAJ DA BUDEŠ DOBAR. TO MOŽDA MALO ZVUČI NAIVNO, ALI JE TAČNO. A BITI DOBAR JE PROKLETO TEŠKO.” ­ Pol Rend, 1981.

Još od detinjstva je oslikavao natpise za prodavnicu svog oca, kao i za razna dešavanja i priredbe u svojoj školi. Rendov otac je smatrao da njegov sin neće moći da stvori sebi pristojan život baveći se umetnošću, stoga je Pol pohađao srednju školu Haren na Menhetnu, a istovremeno i večernje časove na Inst itutu Prat. Kao mladić pohađao je školu dizajna Parsons kao i Art Sudents League, ali mu nijedna od ovih škola nije pružala dovoljno izazova i stimulacije. Uprkos svom tom obrazovanju, Rend je barem što se tiče dizajna, bio manje više samouk i sam je izučavao dela Adolfa Kasandra, francuskog umetnika poznatog po svojim posterima i slavnog profesora sa Bauhausa Lasla Moholj-Nađa.

Svoju karijeru započeo je skromno. U pit anju je bio part-time posao, gde je pravio ilustracije za sindikat koji je snabdevao razne novine i časopise. Radeći i istovremeno st udirajući, uspeo je sebi da napravi impozantan portfolio. Bio je uglavnom inspirisan

k

desno: Jedan od Rendovih ranijih radova, plakat za Industrial Arts Exposition, izložbu industrijske umetnosti u Rokfeler centru u Njujorku, 1935. godina;

nemačkim advertajzing stilom Sachplakat (ornamentni posteri), kao i delima Gustava Jensena. Otprilike u tom periodu je rešio da svoje jevrejsko poreklo postavi u drugi plan, tako što je promenio svoje ime u Pol, dok je za prezime iskoristio ime svog ujaka, Rend. Njegov prijatelj i kolega Moris Vajsogrod ovo komentariše kao njegov marketinški trik. Četiri slova u imenu i prezimenu (Paul Rand ) čini prikladan simbol. Piter Berens ističe da je Rendova nova persona, koja je faktički služila kao brend u svim njegovim dostignućima, bila prvi korporativni identitet koji je stvorio, a verovatno i najistrajniji. Zaista, Rend je veoma brzo napredovao i probijao se u svojoj profesiji. U svojim ranim dvadesetim je već iza sebe imao radove koji su stekli internacionalna priznanja. Posebno se ističe dizajn naslovne strane za časopis Direction, koji je radio besplatno u zamenu za punu umetničku slobodu. Među silnim priznanjima i pohvala ma koje su mu bile upućene, izdvaja se komentar Moholj-Nađa: „Čini se da se među ovim mladim Amerikancima Pol Rend ističe kao jedan od najsposobnijih. On je slikar, predavač, industrijski dizajner, reklamni umetnik koji svoje znanje i kreativnost crpi iz resursa ove zemlje. On je idealista i realista, koji koristi i jezik pesnika i poslovnog čoveka. Razmišlja u sferama potrebe i funkcije, sposoban da analizira probleme, a istovremeno ima beskrajnu maštu.“

Ugled koji je Rend tako brzo stekao u svojoj mladosti se nije izgubio. Naprotiv, sa godinama se samo povećavao i njegov opus ga je čvrsto postavio kao poštovanog i uticajnog u svojoj profesiji. Iako je Rend najpoznatiji po svojim korporativnim logoima iz pedesetih i šezdestih, njegovi rani radovi na dizajnu publikacija su bili inicijalni izvor njegove reputacije. 1936. godine Rend je dobio zadatak da dizajnira izgled i prelom za jubilarno izdanje časopisa Apparel Arts. Njegova izuzetna sposobnost da prosečne fotografije složi u dinamičnu kompoziciju, što je dalo težinu i smisao stranicama, obezbedila mu je stalan posao. Takođe mu je bio ponuđen posao art direktora u časopisu Esquire, ali ga je odbio, ističući kako veruje da još nije dostigao taj nivo. Naredne godine, međutim menja mišljenje i preuzima pod svoje Esquire -ovu modnu rubriku sa samo dvadeset tri godine.

Važan korak u razvoju takozvanog Paul Rand Look-a bio je dizajn naslovne strane decembarskog broja časopisa Direction iz 1940. godine. S obzirom da je u pitanju bilo božićno izdanje, na naslovnoj strani se nalazila bodlji-

kava žica postavljena u obliku krsta, što je sa jedne strane simbolizovalo ratno stanje u kome se svet tada nalazio i raspeće sa druge strane. Sve to je ukazivalo na količinu slobode koju je Rend uživao u časopisu Direction. U svojoj knjizi Thoughts on Design, Rend detaljnije objašnjava tu naslovnicu sa raspećem ističući da pored religijskog aspekta prikazuje i čistu plastičnu formu, odnosno savršeno spajanje agresivne vertikale (muškog) i pasivne horizontale (ženskog). Na ovaj i slične načine Rend je eksperimentisao, uvodeći u svoj dizajn teme koje su se najčešće nalazile u nekim „višim umetnostima“ i tako pokušavao da ostvari jedan od svojih ciljeva, da svoju delatnost što više približi tendencijama evropskih majstora modernizma.

Nesumnjivo, Rendov najprepoznatljiviji doprinos grafičkom dizajnu jesu njegovi logotipi i korporativni identiteti. Neki od njih su d a nas još u upotrebi, a među najpoznatijima su logo za IBM, ABC televiziju, Cummins Engine, Westinghouse, UPS i sada već neslavnu kompaniju Enron. Svi oni, kao i mnogi drugi duguju Rendu svoju grafičku prepoznatljivost, premda je UPS uradio kontroverzan redizajn klasičnog Rendovog logotipa. Jedna od njegovih glavnih veština, kako je to i Moholj-Nađ istakao, je bila sposobnost da proda svoj rad, odnosno da ubedi kompaniju kako bi neki od njegovih identiteta vizelno komunicirao baš onu poruku koju oni žele da pošalju. Prema rečima grafičkog dizajnera Luisa Dancigera: „On je sam uspevao da ubedi velike korporacije da je dizajn efektivan alat poslovanja. Svaki dizajner iz pedesetih i šezdesetih

gore : dizajn korica za knjigu The Dada Painters and Poets: An Anthology, 1951. godina; logo za ABC, 1962. godina; logo za Yale university press, 1985. godina desno: korice za knjigu The Cubist Painters, 1944. godina; decembarski broj Direction -a iz 1940. godine;

saradnja sa suvlasnikom Apple-a Stiv Džobsom, i korporativni identitet za njegovu kompaniju NeXT Computer 1986. godine. Rendova jednostavna crna kutija prelama ime kompanije u dva reda i stvara vizelnu harmoniju. Ako je neko bio zadovoljan kao klijent, to je bio Stiv Džobs. Neposredno pred Rendovu smrt 1996. godine, Džobs ga je nazvao najvećim graf ičkim dizajnerom ikada.

Rend se uglavnom koncentrisao na prakt ični deo svoje profesije i stvarao pregršt radova i to uglavnom sam, iako je imao veliko osoblje tokom svoje karijere. Sa druge strane veoma ga je zanimao i teorijski rad kako bi svoju f ilozofiju preneo u knige. Vrlo je moguće da je upravo Moholj-Nađ podstakao Rendov žar ka teorijskom znanju. Tokom njihovog prvog susreta, upitao ga je u razgovoru da li je čitao neku umetničku kritiku. Rend je rekao da nije, na šta je Moholj-Nađ samo odgovorio „Šteta“. Stiven Heler ističe da je od tog trenutka Rend bukvalno počeo da proždire knjige o filozofiji umetnosti i dela poznatih autora kao što su Rodžer Fraj, Alfred Nort Vajthed i Džon Djui. Ovi teoretičari su ostavili dubok trag na Rendov opus. U jednom intervju iz 1995. godine Rend je komentarisao o značaju Djuijevog dela Art as Experience. On navodi: „Ovo delo se odnosi na sve. Gotovo da nema predmeta u koji ne zalazi. Zbog toga bi vam trebalo stotinu godina da pročitate ovu knjigu. Svaki put kada je otvorite naiđete na izuzetne stvari. O tome čak pričaju i filozofi a ne samo ja. Ukoliko je pročitate, pa je ponovo otvorite za godinu dana, naićićete na nešto novo.“

Očigledno je da je Djui imao vrlo jak uticaj na Rendov odnos prema dizajnu uopšte.

sa leva na desno: poster Minute Man za istorijski nacionalni park istog imena, izrađen na zahtev United States Department of the Interior iz 1975. godine; logo za International Business Machines iz 1956. godine; redizajn logoa za IBM iz 1972. godine; logo za neslavnu kompaniju Enron iz 1996. godine; logo za kompaniju Stiva Džobsa, NeXT Computer iz 1986. godine; logo za Ford iz 1966. godine, koji je odbijen; dizajn godišnjeg izveštaja za Westinghouse iz 1974. godine;

Muzej primenjene umetnosti osnovan je 6. novembra 1950. godine i pripada kategoriji umetničkih muzeja specijalizovanog tipa. Osnovna delatnost Muzeja je da sistematski prikuplja, štiti, čuva, proučava, izlaže i publikuje predmete primenjene umetnosti. Pored dela nacionalne primenjene umetnosti, u Muzeju se prikuplja istorodni materijal iz drugih evropskih i vanevropskih zemalja, koji je preko kulturnih i privrednih veza dospeo u naše krajeve. Muzej primenjene umetnosti je već prve godine svoga postojanja otkupio izvanredno vrednu zbirku raznovrsnih umetničkiobrađenih predmeta, koje je tokom trideset godina skupljao slikar i grafičar Ljuba Ivanović. Zbirka je sadrž a la više od 3000 predmeta, među kojima su se po svojoj istorijskoj i umetničkoj vrednosti isticali zlatarski proizvodi, stare rukopisne i štampane knjige, predmeti rezbareni u drvetu, rožini i sedefu, drvorezne i slikane ikone i drugo. Najstariji predmeti u vlasništvu Muzeja datiraju iz IV veka p.n.e. i pripadaju numizmatičkoj zbirci (novac Stare Grčke) u Odseku za metal i nakit, dok zbirke u Odseku za savremenu primenjenu umetnost sadrže i najsavremeniju umetničku produkciju. U c elini, muzejske zbirke prate razvoj primenjene umetnosti u rasponu od 2400 godina. Muzej poseduje više od 32.000 predmeta primenjene umetnosti, među kojima se nalaze i dela izuzetnog umetnič kog i kulturnog značaja. Muzej ima veoma živu izložbenu aktivnost, kao i sopstvenu izdavačku delatnost. Tradicionalne muzejske manifestacije su Salon arhitekture,

Dečji salon primenjene umetnosti, Salon savremene primenjene umetnosti i Trijenale keramike. Svakog šestog novembra, na dan osnivanja Muzeja, priređuje se studijska izložba, koja prikazuje do tada neistraženo područje primenjene umetnosti kod Srba. Muzej ima nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije za predmete primenjene umetnosti.

Muzej primenjene umetnosti Vuka Karadžića 18

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.26.26.461

+381.11.26.26.494

+381.11.26.26.841

f: +381.11.32.85.019

info@mpu.rs

www.mpu.org.rs

Dušu Beograda tokom leta određuje Beogradski Letnji Festival BELEF. Ovaj festival objedinjuje tri velike umetničke oblasti: scensku delatnost (pozorište i umetničku igru), vizuelne umetnosti (video art, instalacije, preformanse i printove) i muziku. Kroz brojna gostovanja, sopstvene produkcije i koprodukcije sa istitucijama kulture, srodnim letnjim festivalima, BELEF podstiče da se ide dalje u angažovanju, negovanju i razvoju kreativnih potencijala, radoznalosti, istraživačke snage pojedinca, ali i u negovanju potreba auditorijuma, publike.

BELEF Centar

Ilije Garašanina 24

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.32.38.341

f: +381.11.32.38.859

office@belef.org

www.belef.org

Svojom formulom „mnoštvo umetnosti iz jednog centra“, atraktivnom lokacijom u najstrožem centru Beograda, u zaštićenoj, pešačkoj kulturno-istorijskoj zoni Knez Mihajlove ulice, sa najlepšim pogledom na glavni gradski Trg Republike i nizom pratećih sadržaja - kafeterija, knjižara i prodavnice beogradskog suvenira, Kulturni centar Beograda je nezaobilazno mesto u upoznavanju grada, aktivni i dinamični tvorac i uvek prisutni oslonac beogradskog kulturnog života, čije delovanje povezuje ovu evropsku prestonicu sa mnogim tačkama na kulturnoj mapi sveta. Centar je pravi dom svih umetnosti osim pozorišne, ali je i ona u svom alternativnom izrazu često prisutna u delovanju ove programski polivalentne kuće umetnosti i kulture. U jedinstvenom kompleksu viš enamenskih prostora, ukupne površine od preko 2000m², u trostrano orijentisanom zdanju Doma štampe, tipičnom predstavniku srpske arhitekture 50-ih godina prošlog veka, a često i na prostorima oko Centra, svakoga dana se prepliću izložbe savremene umetnosti, filmske projekcije, koncerti, književni programi, predavanja, radionice, tribine, konferencije, događaji

Kulturni centar Beograda

Knez Mihailova 6

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.26.21.469

f: +381.11.26.23.853

dragana.rusalic@kcb.org.rs

www.kcb.org.rs

management-om. Danas povezuje ofset i sito štampu sa digitalnim tehnologijama štampe malih i velikih formata, utire svoju stazu i razvija jedinstven workflow

Pođednako važnim se smatra povezivanje produkcijskog sistema na sistem korisnika, bez praznih koraka, grešaka i nesporazuma. Client-service radi da bi postigao 100% zadovoljstva korisnika i ništa manje od toga. Print Shop se pridružio nekolicini komercijalnih štamparija na području Srbije koje su opremljene za izradu varijabilnih dokumenata.

PrintShop d.o.o.

Omladinskih brigada 86

11070 Novi Beograd, Srbija

t: +381.11.31.88.020

gsm: +381.63.34.43.99 stampa@print-shop.rs www.print-shop.rs

Za nepune dve godine časopis Kvart je uspeo da okupi ljude koji dele iste vrednosti. Danas je Kvart mesto gde se sreću oni koji ne dele nužno fizčki prostor, ali dele mentalni. Upravo zato što je Kvart mesto gde njegovi saradici i čitaoci dele deo intime. U izložbenom delu, u Silosima, Kvart izlazi iz novinskih okvira i prostorno predstavlja ljude koji ga čine da bude to što jeste. Ovo je jedinstvena prilika da se sretnu neka od najznačajnijih imena mlađe generacije iz oblasti grafičkog dizajna, vizuelnih umetnosti, scenskog dizajna i arhitekture.

Kvart, Maršala Birjuzova 6

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.21.81.270

f: +381.11.21.81.016

office@kvartmagazin.rs

www.kvartmagazin.rs

Print Shop je satkan od gotovo dve decenije grafičkog iskustva sa digitalnim tehnologijama i color

GRAD, Evropski centar za kult uru i debatu nastao je na inicijativu Kulturnog Fronta Beograd i Felix Meritis fondacije iz Amsterdama. Zahvaljujući podršci Mini-starstva inostranih poslova Hola ndije kroz program MATRA i beogradske opštine Savski venac po prvi put kod nas jedan objekat industrijskog nasleđa postaje mesto kulturnih dešavanja. Stari magacin sagrađen je još daleke 1884 godine. Preuređen je u mu ltifunkcionalni prostor sa mogućnošću organizovanja programa kao što su izložbe, koncerti, debate, predstave, konferencije i radionice. Ideja je bila da se što je moguće više sačuva atmosfera starog skladišta na obali reke Save uvođenjem samo onih najneophodnijih novina koje su neophodne za funkcionisanje jednog takvog objekta kakav je kulturni centar.

Kulturni centar Grad

Braće Krsmanović 4

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.32.82.571

f: +381.11.32.82.370

gsm: +381.69.32.82.571

info@culturalfront.net www.gradbeograd.eu

vremenoj umetničkoj produkciji, da pruži podršku kreativnom potencijalu Srbije, ali i da doprinese komunikaciji i razmeni sa umetničkim centrima u zemlji i svetu. Bez uzora u već postojećim umetničkim sistemima i sa osnovnim ciljem da ostvari komunikaciju sa što širim krugom publike, O3ONE predstavlja jedinstvenu komunikativnu platformu u okviru koje umetnički sadržaj postaje dostupan najširem krugu ljudi, i proširuje ideju o tome šta sve umetnost može da bude.

Galerija Ozon

Andrićev Venac 12 11000 Beograd, Srbija t: +381.11.32.38.789 radno vreme: 12 - 20h subota: 14 - 20h info@o3one.rs www.o3one.rs

javnosti u aprilu 2009. u okviru prestižne Milanskog nedelje dizajna Fuori salone.

Mikser press office Majakovskog 10 11080 Zemun, Srbija t: +381 11 219 7401 +381 11 261 2033 office@mikser.rs www.mikser.rs

O3ONE je nezavisan umetnički projekat, započet 2004. godine, koji deluje u oblasti kulturne produkcije i savremene vizuelne umetnosti. Ostvaruje se u najužem centru grada, na Andrićevom vencu, u galerijskom prostoru, jedinstvenom po svom dizajnu i funkcionalnosti. Osnovna misija osnivača, Nebojše Babića i marketing agencije Orange studio, označena kao projekat O3ONE, jeste da podst a kne razvoj i eksperiment u sa-

Organizacija Mikser je grupa entuzijasta iz oblasti arhitekture, dizajna, umetnosti i komunikacija, posvećena razvoju i promociji dizajna i arhitekture kod nas, kao i otkrivanju i negovanju mladih talenata i promovisanju domaće kreativne industrije u inostranstvu. Pored toga što je osnivač i glavni organizator manifestacije Mikser Design Expo 2009, Mikser je incijator i organizator godišnje izložbe Ghost Project - prve srpske platforme za izlaganje radova domaćih industrijskih dizajnera, koja je kulminirala u prvu nacionalnu selekciju mladih srpskih dizajnera predstavljenu svetskoj

Muzej savremene umetnosti u Beogradu otvoren je 20. oktobra 1965. godine. Delatnost Muzeja počinje 1958. godine kad je aktom Saveta za kulturu Narodnog odbora grada Beograda doneta odluka o osnivanju Moderne galerije, ustanove čiji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske savremene umetnosti. Izvršno veće SR Srbije odlučuje da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoljila moderne muzeološke principe i određuje lokaciju na Novom Beogradu na ušću Save u Dunav, naspram Beogradske tvrđave. Godine 1960. raspisan je konkurs za idejno rešenje nove zgrade. Prihvaćen je projekat arhitekata Ivana Antića i Ivanke Ra spopović za koji će im kasnije, na dan otvaranja Muzeja, biti dodeljena Oktobarska nagrada Beograda za arhitekturu. Po izgradnji nove zgrade, Savet Moderne galerije usvaja nov naziv ustanove, Muzej savremene umetnosti.

Muzej savremene umetnosti, Ušće 10, 11000 Beograd, Srbija t: +381.11.36.76.288

+381.11.36.76.291

+381.11.36.76.289

+381.11.36.76.294

+381.11.36.76.293

+381.11.26.67.735

office@msub.org.rs www.msub.org.rs

Osnovana 2005. godine, kao retkost u svetu festivala - neprof itno udruženje građana, Beogradska nedelja dizajna je prvi festival kreativnih industrija i savremenog biznisa u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope kome gravitira preko 100 miliona ljudi izmedju Milana i Istanbula. Već petu godinu za redom, Beogradska nedelja dizajna, uspešno uspostavlja interkulturni i poslovni dijalog između globalne dizajn scene, lokalne i regionalne kreativne industrije i grada Beograda. Svojom koncepcijom BDW u savremenom kontekstu obnavlja tradiciju velikih beogradskih međunarodnih festivala kulturnog stvaralaštva poput Bitefa , Festa i Bemusa, uočiv ši potpuni nedostatak predstavljanja kreativnih industrija, postavljajući po prvi put Beograd i Srbiju i na dizajn mapu sveta. Neke od svetskih superzvezda koje su bile gosti Beograda, Beograđana i Beogradske nedelje dizajna jesu Ros Lavgrou, Danijel Libecki, Karim Rašid, Piter Savi, Luiđi Kolani, Toni Čejmbers, Jurgen Mejer Konsta ntin Grčić, Mirko Ilić, Markus Fers. To je bila jedinstvena pri lika za domaće i lokalne kre ativce i profesionalce da se uživo i iz prvih redova upoznaju sa njihovim radom i idejama.

BelgradeDesignWeek

Koste Racina 2/1

11000 Beograd, Srbija

t: +381.11.36.75.808

f: +381.11.26.66.534

office@belgradedesignweek.com

press@belgradedesignweek.com

www.belgradedesignweek.com