NEVENA UGRENOVIĆ - ISKRICA
Nevena Ugrenović - Iskrica GDE JA POČINJEM, TI SE ZAVRŠAVAŠ I TAČKA.
NEVENA UGRENOVIĆ - ISKRICA
Beograd, 2011.
KRAJ JE U STVARI NEVENIN POČETAK Knjiga „Gde ja počinjem, ti se završavaš i tačka.“ je mešavina mašte, emocija i životopisa mlade poetese. Ona kroz svoje pesme pokušava da razume ljubavno svetilište, u trenucima kad iskra u njenim očima svetli, a misli otiču u ponornicu, gde se nenadano ponovo rađa reka ljubavi. Pesme su izvor svekolike duhovne snage koje je iznedrilo njeno mlado biće. Četrdeset četiri naslova, svaki naslov je celina za sebe, a svaka sledeća pesma se nadovezuje na prethodnu, čineći tako jednu krhku, ali snažnu poetsku ljubavnu priču. Nevena stasava shvatajući kroz sukob sna i jave da stvarnost cepa snove i zaudara na bol, krećući se razapetim bedemima u mimohodu treptaja, kako kaže u pesmi. Kad god sanjari sa svojim je pesmama. Kao takva, kroz njih nas uvodi u snoviđenje, ali i tera onog drugog, time i čitaoca da prospu snove, iako u snovima možemo tkati divnu sliku sebe i onog drugog, ali tog trenutka moramo paziti da se ne probudimo. Njena poezija je kao i ona, sva satkana od ljubavnog trena, dok koračaju skupa ispred vremena. Razgaljuje nas u svojoj toplini, pišući srcem, senzibilna do te mere da kroz tanane emocija kaže sve onako kako jeste, jasno i direktno. Kroz pesme se negde na sredini knjige osećaju emotivna kolebanja, konfuzije, htela bi pobeći negde, ali iz ove kože se ne može, dok je ne poderemo sasvim. Pesme imaju draž, pulsiraju žudnjom. Stvara spontano, smelo i to joj rasvetljava put ka spoznaji sebe i drugog, ka klackalici na kojoj nas život klacka i pošteno isklacka. Sluti iz duše, i traga ka odgovoru na izazove života. Pesme su osećajne, slikovite i pitke. Tek onako se izlio tečni kristal iz njenih stihova i tu ga oblikuje pred nama. Da li se u himni ljubavi krije nešto što ne postoji, kroz knjigu ćete saznati. Strast je uzburkala, ali je i pored toga stavila tačku na sve loše strane ljubavnog sveta, koje izađu na videlo kada se zagrize jabuka. Izvan iluzija je njena inspiracija, a sve što je ostalo je zrno razuma i tačka na kraju. Ona i on su svetlo koje sija i gasne u isto vreme, dok Nevena urezuje i briše sve ono što nije po njenom. Pesme su zaglavljene u čardaku ni na nebu ni na zemlji, uspavanke na drugoj strani sveta, a ipak su pesme života. Nevena ne robuje konceptu, piše slobodnim stilom. Pesme su za nju spas i glas. Jednom rečju, Nevena Ugrenović-Iskrica iskri svoju stvaralačku radost, misao i tugu i deli je sa nama. Želimo joj nove uspehe u njenim pesničkim težnjama i knjigu toplo prepo ručujemo za čitanje. Tu je tačka stavljena, kako reče pesnikinja u svojoj pesmi. mr Jovan Mihajilo Ljubica Vukov Davčik 2.juli 2o11. godine, Petrovaradin
5
OSVRT KOJI TO NIJE Danas je subota, 13. avgust 2011. godine. Sada je 15 sati i 36 minuta. Nema skuvanog ručka. Trebalo je da napišem osvrt na prvu zbirku pesama Nevene Ugrenović. Pokušavam to od jutros. I ne mogu! Ne mogu jednostavno da se osvrnem, zapišem i produžim! Buduća zbirka - koja će uskoro među strpljivim koricama sačekivati čitalačku publiku - začikava već naslovom: Gde ja počinjem, ti se završavaš i tačka. Nevena zna. Zna da ćemo poput Arijadne slediti njenu pesničku nit. Da ćemo ustuknuti gde i ona. Požurivati sa njom. Dahtati kada i ona. Da ćemo završiti sopstvenu malopređašnju misao tu gde ona počinje stih. Nevena je, naoko, sasvim mlada devojka. Bez mladalačkih dilema. Ni pes ničkih, ni ljudskih, ako pesnike izuzmemo od ljudi. Mada, zašto bismo? I oni mokre! I oni kašlju! Ali, pesnici ne umiru! Eto zašto ih treba izuzeti. Ispevati, ispripovedati sopstvenim rečima nešto novo, to je kao živeti dva puta, kaže stara kineska mudrost. Pišući, Nevena je nizala rođendane i verujem da ih već sada ima više od sopstvenih stihova.. Istinski me je uzrujala njena mudrost koja ponekad, kroz poetske nerime, nadvisuje njenu pesničku zrelost. A možda me je i prevarila, pa je zapravo obrnuto. Nije važno. Iščitavam buduću zbirku bez mogućnosti da se tek osvrnem. Razumete? Glava mi ostaje okrenuta za njenim pesničkim slikama. Sve vreme. Nevena je znala šta će učiniti sa svojim čitaocem, zato i peva ovako: Ćuti pusti da uživam u ovoj poeziji koju stvorismo mimo nas. …Zaćuti ne misli na juče na sutra pogotovo. I kada je sasvim sigurna da je čitalac drži za rub suknje, svoj zamamni poetski šapat, samo okretanjem jednog lista, pretvara u grmljavinu i stropoštava nas u izdaju. Bili smo sigurni da nam se sa Arijadnom ne može desiti da potpuno mokri stojimo na prvoj trećini buduće knjige: Promeniću zvezdanu postelju U krevetu razjarenih snova
7
Osetim li kožu bivola Raskomadaću perjane jastuke I pomiriću borbu polova negde na liniji ekvatora Kad se budemo desili. Dok se brišete uvereni da vas više neće varati, ne primećuje da narednim stihovima topi čak i vaše iluzije o izvesnosti koju kreirate: Ako je sve tako kako je možda nije možda jeste prepustiću se vetru neka šamara neka vređa Ako je sve tako kako je možda jeste možda nije… Ako je sve tako kako je Bolje ne znam, bolje ne znaš.... Nevena je sa svega dvadesetak zemaljskih, a ne pesničkih godina! - prepoznala da nas samo strast čini neznabošcima. Ne strast prema stvaralaštvu, već telesna strast prema Čoveku. Ona otkriva spoznaju koja uvek rađa nedoumicu - rečima: Ne znam šta ću sa sobom ne znam šta ću sa tobom kad ovoliko ima tebe kad ovoliko ima mene. Moram sada da završim ovo pismo. Nestrpljiva sam da se ponovo počnem iza svake reči i strofe. Ti i ja o kakva pesnička ludorija, nikad da shvatimo da stvarnost cepa snove i zaudara na bol. Zato treba sanjati. Pisati. Čitati. Baš kao i pišući, i čitajući živimo više života. I tačka. To si, Nevena, htela da kažeš? Ili…? Gordana Vlajić
9
“U centru sebe i svojih snova imaš odgovor; Ti spoznaješ ko si i misliš da znaš šta želiš, sve dotle dok te stvarnost ne razuveri.”
ČOVEK OD SNA Ostaćemo skriveni u bezvremenim senkama ljubavi što lelujaju samo pored nas i nestaće tvoj dah sa mojih usana shvatiću ti si poput sna... Jedna olujna noć za pamćenje mir za nadanje čovek od veselja i od sećanja jedino biće koje sam trebala iskra u mojim očima misli kao virovi lepršanje duše dok još uvek zri... Ti si bio sve što znam i što sam htela znati dušu dati od sreće zaplakati Soko u pesmama poezija u grudima dan koji nikad ne prolazi sunce što večito izlazi... Ti si čovek satkan od mojih snova i znam te samo dok sanjam nadanjem se pokrijem i potajno za tobom tragam.
13
SNOVIĐENJE Kako bih sve i ništa kako bih svašta kako te ne bih a bih kako bih ih! I sve je shvatljivo razumljivo padamo padamo pa se dižemo pokriveni nebom maštamo a zemljom lutamo i lutamo i nigde ne stižemo samo se snovima ljubimo ludi od sna budimo pa tragamo tragamo mimoilazeći vraćamo opet ljubimo u snovima ludimo zemljom hodimo jedno drugo u san vodimo i tako iz dana u dan. 14
PROSPI SNOVE Probudi se probudi me prospi reči prospi snove budućnost nek’ se prolije Uradi nešto! Pričaj o glupostima dokonim danima kad tako umeš kad tako znaš Sve ću izbrisati i sve će nestati otkucati ponoć ili dvanaest sati ako smo u drugoj bajci a svakako jesmo gladnih očiju u svetu fantazija gde bajke ne poznaju ni takvu lepotu niti takav nemir.
15
HAJDE Razbij o zid sve želje maštu i bajke neispunjene nek’ se tamo prolivaju one su za sve krive Ej istresi iz džaka ove ludorije igrajmo se njima kao deca Uradi bilo šta kad ti je dozvoljeno! Jer čemu bajke čemu snovi ako se ne ispune?
16
FALIŠ Čekam te na onoj strani nesvesti gde su popucale veze naći ću te trebaš mi o kako ludački Dajem ti poslednji atom bića pticu što je sletela na dlan dajem ti da me čuvaš utoneš sa mnom u najlepši san Inspiracijo u trenu poludeli osećaju vena nedostaješ kad zanemi tišina i jaz svega... U meni si u meni puno te ima... Treba mi pogled onaj osećaj i tvoja blizina.
17
LEPO JE... NEKADA Šta je stvarnost nešto pomešano malo ovoga malo onoga Ne znam lepo mi je... Nekada tako pomešam dugine boje i deluje sve lako mada ne znam ne znam nije ni ovako ni onako Lepo mi je... Nekada te zamenim stvarnošću i reči mi tvoje dušu iskopaju onako zatrpanu brigama i nebrigama Tako je to lepo... 18
Pa ne znam šta je san a šta java Lepo je eto i pored nekih teških dana kada nema puta kada je sve ništa i u ništa uranja.
19
NEKADA Ćuti pusti da uživam u ovoj poeziji koju stvorismo mimo nas u ovaj baš ovaj čas ... Zaćuti pusti mašti na volju ne misli ne misli na juče na sutra pogotovo ... I samo jedno učini kad želje bljesnu ... Neka taj osećaj ostane samo naš ....
20
A srešćemo se biće tako biće lako i biće jako nekada ne pitam kad.
21
CELO Znam tebe po meni znam te ništa nije ni približno ovome Znaš ti dobro! ... Ovo se ne dešava ... Jedno To Jedno u kome staje Sve Jedno moje i Jedno tvoje jedno po jedno čitavo naše Jedno Da Ti jedino znaš ovo što 22
imam i nikome ništa... I zbog toga jer mi se hoće i zbog toga jer mi se može jer ti znaš što ja znam i niko i ništa pa neka... I ko je ukrao dan kojeg nema Ko?!
23
TAJ TREN Začas će se ono što nikada nismo slutili a dalo se u večnosti zamisliti desiti I šta tad kad se nađemo oči u oči Šta tad kad ova igrarija dahom nebo zapara izabere baš nas da igramo uz njezin takt Šta tad pitam te ja Jesi li magijom ugasio dan pa je noć još sjajnija ili si samo smernice pogađao i lako se nekako poklapalo do tančina da nađu put do mene Nije bitno ja samo razmišljam misli zamajavam ništa nije bitno ja se tako lako slažem sa svim što hoću kad hoću Mada taj tren 24
taj tren e to je ono zrno onaj najlepši cvet.
25
SUSRET Promeniću zvezdanu postelju u krevetu razjarenih snova Osetim li kožu bivola raskomadaću perjane jastuke i pomiriću borbu polova negde na liniji ekvatora kada se budemo desili.
29
TANGO Želim da te dodirnem u trenu od ludila kada moja čula igraju u zanosu neki tango smrti... Kad emocije razlupaju svaku vezu moga tela da nestanem da me nema… Želim taj tango smrti da odigramo van vremena među hiljadu nemih pogleda bez ijednog uhvaćenog koraka.
30
OSEĆAJ Još ovaj tren među zidovima da pokloniš meni pa neka si milion puta blaženstvo i neman iz sveg osećaja ove raspukle zore želim te! Samo dah šara po sobi doziva srce da se proliva i kuca... Da, oči govore, govorile su, to uvek čine kada navlačeći želje na sebe uživam... Eh... taj blagi nemir koji pluta po meni i samo pokret, samo tren, promeškoljiš se i sva se preplavim, sasvim lagano tada puštam tok tvoga bića da nađe put do moga usijanja i šta drugo, šta bolje da osetim, osim da sam živa.
31
REČI SU SUVIŠNE Pregrišću ovaj dan oblake i nebo svoje proliću sve što imam sve dugine boje i prosuću se na tvoja ramena kapke grudi gde stignem gde želim kako mi inspiracija dođe kao za pesmu zar je bitno kojim redom kad uživam dok lepljivim prstima vadim želje iz tebe i mene umazana premazana nebitnim kišama koje su kapale sve što hoću da kažem puštala sam nisam se opirala mokra do kože po hladnoći ovoj 32
osećam jezu moram da vrisnem hoću da izgovorim ali nemam snage i ne znam šta više odjednom sam sva potpuno zanemela.
33
HEJ Dotakni me tu Osećaš Čekaj čekaj zaboravila sam uvek bitno zaboravljam Spontanost Iznenađenje to me uzbuđuje Jao ne mozak mozak mrzim moj mozak Koči koči I evo milion puta mozak milion puta kočenje Daj pokvari sve ali kad počneš ne staj Izvini opet moram nešto da ti kažem Ej ovo je čarobno blizu smo Tako bih tu prenoćila znam da ne mogu atmosfera se sa nama ne uklapa Želim te puno u glavi mi je pravi metež
34
Privuci me sebi iz tvoga krila nikud ne bih Hej vreme je.
35
LAHOR Ti i ja u ovoj sobi za nepotrebne i nerazumne misli lakomisleno hrlimo u poeziju koja nema smisao nas Ti lakim vetrom obavijaš stihove oko moga vrata Ja nesvesna doba dana dopuštam da udahnem pesmu što priziva kraj vremena.
36
PRASAK Prosuh se u tebe sasvim lagano porama isparava miris ... U utrnulim raspojasanim Ĺželjama snaga univerzuma pokreće nit ... Pred tobom prolivam ljubiÄ?aste valere vodom iz neba i razlivam se vetrom ... Ko svila na vrelom pesku gorim i nema me ne postojim ... U svoj toj erupciji ja sam tek grumen oblikovan tobom.
37
KAKO GOD Ako je sve tako kako je možda nije možda jeste prepustiću se vetru neka šamara neka vređa ... Ako je sve tako kako je možda jeste možda nije ko će znati ... Nemoj mene ovako nemoj otići ću ... Ako hoćeš ako znaš ako ne znaš pogledaj 41
... Ako je sve tako kako je ... Bolje ne znam bolje ne znaĹĄ a ti onda kako znaĹĄ ÄŒuvaj me!
42
NE BUDI SVOJ Stišaj me samo da osetim nas ne pričaj u ime starih iluzija pusti da dočepam san Ne daj me vetru ne budi noćas svoj Uzmi oblak umotaj me razneži podeli me Utonuću u vene u tečnost što prepuno je telo nje Poderi mi kožu oboji noć niko da ne postoji Ne kaljaj me stvarnošću sutra ću oprati želje mastilom svojim.
43
KAO DA NE ZNAM Poljubi me na onim bedemima koje samo mi znamo ovaj svet nije stvoren zbog nas... Misliš da ja to ne znam? Osećaj i neka laž još par smicalica... Iskeženo lice iskežena lica jato ptica u noći to ne biva… Ptice ne lete kad su ćorave ko ljudi ko ja.
44
DAJEM SVE Posmatrala sam nebo i zvezde progonila ih, dozivala, psovala, vikala, jadikovala, urlikala ...samo su stajale! Da li sam ja jedna obična glupača zagledana u nešto tako daleko sa pomislom da mislima pomeram zvezde i približavam nebo? Ne mogu to sama, shvati! U tebi nađoh onu čar što žari po obrisima srca Treperi tako milo, tako nežno tako... tako... nemam reči, ali bih još jednom u tvoje krilo u taj sjaj, u blagost neku, u neki mrak.
45
EVO KAŽEM TI Evo idem na lomaču Da se spržim sva Neću jauknuti Neću te kriviti... Tako sam odlučila! Hoću u oganj Na ražanj U buktinju Plamtinju Neka me nema! Evo bezglavo hoću Ma kako god da izgleda U vodu neću kročiti Niti se pokolebati Obećavam! Evo kažem ti A ti vidi šta ćeš Ja sam svoje Da odavno tebi prišila Negde među dlanovima Tamo u dugim redovima za lak san.
46
KOLEBANJE Ah taj smeh u nevreme ne zanosi ne prkosi samo nestaje pred očima u ušima šume stene Znaš li kako to odjekuje? Razgranala sam se ozelenela raznežila ne postojim ništa nije i sve mi je ljubavlju te mamim dođi Platno je belo boje su spremne slikaj ako umeš ljubi ako smeš dodirni ako možeš nisam ja ni u šta i u sve sam sigurna lepo mi je i nije ali tu si 47
ne osećam strah evo sprži me Grom se pojavljuje ne ipak neću strah me je.
48
KONFUZIJA Nemoj da govoriš sve ćeš da porušiš znam zbog mene je ja ne znam da kažem ne spojeni nevidljivim nitima nečeg jakog nečeg što razbija kako se zove ne znam da li se zove ne znam ali želja ali pogled ali osećaj pored svega pored sveg lošeg ne znam ne znam ne znam sve to zlo sve to dobro sve to nije tako ponor vrh dno vrh dno ponor dno vrh ponor i sve to slepljeno i sve to razlepljeno a ja a ti a ostali i svi oni potpuno izgubljeni 49
u zabludi mašti istini u ovoj ludačkoj konfuziji gde se pronaći gde pobeći.
50
POBEĆI NEGDE Noćas kad oči sklopljene tebe budu tražile setiću se svega i zašto baš tebe smeštam u sebe Uranjaš izranjaš kako ti se prohte kao da smeš kao da dopuštam a znaš da smeš uvek ti dopuštam samo se foliram samo se maskiram i samo to ja znam kad me jutro probudi a ti provučeš niti i sva se umrsim noge su sputane a meni se baš kao negde ide pa ide a ne znam ni sama gde.
51
RASVETLI Tvoje oko s’jalo je Eh kada bi znala šta ljubav je nisam kadra nikad bila... Zar treba za nju suza da razbija ovo srce da zavija i u ušima da bubnje sećanja? Ljubavi nema kraja... Pronađi sreću u knjigama muve u teglama nju u staklima i strah u noćima... Kad mene ne bude bilo usne će zanemeti glas ti se istopiti... Možda ćeš sebe prokleti u prah se razliti... Jačinom svoje sebičnosti ljubavlju ćemo opet stradati.
52
KLACKALICA Ostavi me kao zgaženog psa pored puta nestani zauvek jer ti jedino što znaš je da stvaraš bol… Ostavi me da lutam i tražim neku novu kob... Nestani kao mrak u svitanje zaputi se ko zna gde... Ne želim tvoj pogled ni dodir samo ostavi me! Kada nestanem na tlu plakanja kada me podrže bolna jecanja tada niko neće biti hrabriji od mene i onda ću ti stvarno reći nestani jer sad to da učinim ne smem.
53
SLUTIM Ja odlazim i ovaj neželjeni trag nosim jednom će valjda nestati i ponovo ću živeti kao da smo se u prolazu sreli.
54
KAKO DA ODGOVORIM? Kako da izgovorim svrhu naše ljubavi kad početak više nema značenje kraja... Kako ja tebi da odgovorim a da ne dosolim patnjom što sravnjava... Neka sve ostane kao u našim željama neka ostane tako u tvojoj glavi... U mojoj su druga pravila koja si ti iz nehata dragi počeo da praviš.
55
ONAKO TEK Nemoj u ovoj večeri da prosipaš razblaženo vino po postelji Ne stoji ti!... Samo idi pogled ti se providi... Vetar će i meni već tajnu šapnuti da je vreme da odem i da se ne ljutim... Jer ovde se ne zna šta pletu zenice kad treptaji za sekund operu greh... Svejedno ja osmehom pokorim laž a sa noći šta bih znala... Eh... da si jak pa da učinim sve i bilo šta za nas iz ludosti il’ mudrosti il’ onako tek.
56
DRUGAČIJE NISU SVIRALI Ja tako ničija i svačija lutam gradom misleći na ko zna koga i ko zna šta... Sretnem tako tebe u mimohodu treptaja na razapetim bedemima negde između svetova kako šalješ trule signale da ti je do mene još uvek stalo... A ja ko ja razumem sve i ne iznenadi me taj ustajali drhtaj tvoga tela kad me pogledaš kao i neke druge žene i pomislim... Da su drugačije valcer svirali ne bi nam se koraci zapleli i ne bi smo shvatili da za ovu igru ne vredimo ništa.
57
NEĆE BITI NIČEGA Ako me ne želiš pucni prstima i nestaću kao da sreli smo se u prolazu kao da mene nikada nije ni bilo u svom ovom haosu... Ako me zaista zaista nećeš neću ni reč izustiti i srce ću propustiti kroz filtere isterati te zauvek napolje bez ostataka i bez patetike... Ako stvarno želiš otići ću u bilo šta novo bez repova i nadanja ali ne očekuj da te želim posle toga i da te ovoliko sanjam!... Kada jednom tačka bude stavljena nema povratka na zgarištu sećanja i lomača će biti spaljena.
58
STRAST Opet me vuku konci tebi u ludačkim cimajima otimam se kontroli u meni razuma nema do tvojih usana jedan je korak do tela blagi dodir uzdahom ću te obaviti dragi nećeš izgovoriti ni da ni ne Ja znam mirise znam tragove znam trzaje tvoje nemile pogled pun sete dok nemo prolazim bez imalo osvrtanja razbijam se o sopstveni kamen spoticanja ko pokošena padam a stojim hladno sasvim sramno bez ijednog dokaza da sam se ko porcelanska lutka u paramparčad slomila.
63
NESKLAD Doći ću do tebe milioniti put nam se usne neće spojiti kako treba nesklad telima vlada najčistijim željama uprljaću tvoja osećanja i po ko zna koji put će nam drugi zasmetati a mi ćemo to dopuštati i gledati Ko je za to kriv? Možda sudbina sama možda što dolazim u nevreme možda srce koje sanja? Žarom cigarete ću te žarom cigrete ćeš me opeći i tako iznova i iznova dok ne kažem onom đavolu pokraj ramena E sad je stvarno dosta!!!
64
ZAGRISTI JABUKU Odjednom krv prostruji koliko emocija probudi reč ... Ne znam šta ću sa sobom ne znam šta ću sa tobom kad ovoliko ima tebe kad ovoliko ima mene ... Osećam neka gluma neki vrisak kao ljutnja i ja i ti u zrnu bisera koje su zgazili ... Polako klize stihovi spajaju sve što se da razbiti … Ništa nam se neće desiti! ... Razapeti nebom razdeljeni gromom na drvetu spoznanja zla ubila nas glupava dobrota.
65
IZVAN ILUZIJA Tišina čuće te trolovi gremlini sa onog sveta gde prestaje sve i počinje nešto drugo počinje ne znam šta neka naučna fantastika bajke, basne sreća i ljutnja možda Gde sam tu ja jesam li se zagubila pa živi nova stvarnost u snovima glavi fantazijama? Uprkos svemu i svima onda kad me najviše ima pa nema onda kada grudi postanu tesne da pukneš kada je dan onako glup i naopak jer je promašio sve 66
u širokom luku zaobišao i na vidiku nema ni od korova sećanja kada je opasna ta igra luda sva isprepletana nečim izvan što nema ime Događamo se i tamo tad na nivou svih nivoa čak i izvan iluzija.
67
INSPIRACIJA Znam zašto život i zaborav taj trag u meni poznat osećaj negde na nebu među oblacima u trenucima nezemaljskim nešto me nagoni jače od mene nešto me nagoni da pišem pesme Tu kad te sretnem ništa više nije bitno sve je jasno sve je čisto večnost je to iako je ovom zemljom sve uprljano.
68
ZRNO RAZUMA Čekaš me na drugom kraju sveta jer ovde ne može da se živi ono što je ostalo poderani kraj opasač od briga i malo smeha za dobar dan... Pišem i kao super mi je tražim razloge i uvek je tako ozbiljna u svojoj gluposti u ime svega u svoj želji razbijena hoću da se ostvari... Noć svi koraci i ja u svemu san razlivam rečima… Veštičiji je ovo dan zrno razuma prekida želje ovo nije ta bajka i nisu ovo naše pesme. 69
TI I JA Ja još jedino mogu da te sanjam a to baš i nije bog zna šta. Preživeću i ovaj zemljotres mada će mnogi nastradati u njemu. Ti i ja o kakva pesnička ludorija nikad da shvatimo da stvarnost cepa snove i zaudara na bol. Maštanjem smo nade krali ali zalud baš sve zalud kad ovu javu nismo izbrisali.
70
DA UREŽEM I IZBRIŠEM Ovaj dan i svaki dan da izbrišem i ovaj tren baš taj tren da urežem u dlan u vrat u usne u mozak i nestanem i ponesem ovaj dan baš taj dan ko svaki dan da ponesem bez tragova bez sanjanja da živim iznova baš taj smeh baš taj pogled baš taj dodir i osećaj da ne živim ni sutra ni sad 71
dok ne ishabam poslednji atom sećanja na taj dan baš ovaj dan od nadanja da očistim baš sad i tu stvarnost baš ovu stvarnost od snevanja i ispustim trag baš ovaj trag iz vena u zaborav baš taj trag na ovaj dan i svaki dan bez sećanja al sve me strah da ovaj dan ni sutra ni sad baš nema tu kartu za ovaj baš ovakav povratak. 72
POČETAK I KRAJ Lagano pusti muziku niz svoje žile ne brini neće da boli Sve je mirno i tiho utoni u san i oseti drhtaj ne brini neće da te slomi Počni da dremaš o kraju puta videćeš mene kako sedim i maštam o početku Tu je kraj jer gde ja počinjem ti se završavaš.
73
THIS IS THE END Sećaću se jedne reke i nekih tužnih očiju trena kada mi je po prvi put snaga nestala Kao munja bljesnula je svetlost okrenula sam se i potrčala Čudno spokojna odustala od svega Sama se borila, sama igru prekinula Kakva čudna odluka, nikad sigurnija A opet nije sve ni ovaj put zavisilo od mene.
74
NI NA NEBU NI NA ZEMLJI Nema stihova kraj puta su ostavljeni Mala poezija mala čarolija sve manje od manjega Da li sam tužna? Ne! Stvari su takve kakve jesu šta sad mogu tu ovakva sva od krvi i mesa stvorena Protiv prirode da se borim? Protiv davnih zakona? Rekla sam... Nisam ni na jednoj strani... Ni sa ovog ni sa onog sveta.
75
NA DRUGOJ STRANI SVETA Na drugoj strani svega kad ne razumem kad ne shvatam... Nije me briga ne shvatam kad sam na drugoj strani zbog nečeg zbog svega... A stvarnost stvarnost je bleda i pesma pesma je beda a mašta mašta je od onog tamo od tamo onog sveta... Ja nisam ni sa ovog ni sa onog tu negde jesam i nije me briga zbog nečeg zbog svega i toliko mogu da dam jer ja više ne znam jer ja više nemam. 76
TAČKA Oduvek sam bila luda udarala u najdeblji zid udarala o svoj krik Za ljubav sposobna do krajnjih granica ovakva sva od krvi i mesa stvorena Na najvišu liticu o stene u more pa do dna ako treba iako znam da ću se razbiti bez pardona tresnula bih Zalud sve moje reči zalud obećanja zalud ovo sve zalud i ja ovakva kad te sa mrtve tačke nisam pomakla.
77
SADRŽAJ: PREDGOVOR
5
ISKRA U MOJIM OČIMA
MEĐU HILJADU NEMIH POGLEDA
ČOVEK OD SNA
13
SUSRET
29
SNOVIĐENJE
14
TANGO
30
PROSPI SNOVE
15
OSEĆAJ
31
HAJDE
16
REČI SU SUVIŠNE
32
FALIŠ
17
HEJ
34
LEPO JE... NEKADA
18
LAHOR
36
NEKADA
20
PRASAK
37
CELO
22
TAJ TREN
24
TAMO U DUGIM REDOVIMA
NA DRUGOM KRAJU SVETA
KAKO GOD
41
STRAST
63
NE BUDI SVOJ
43
NESKLAD
64
KAO DA NE ZNAM
44
ZAGRISTI JABUKU
65
DAJEM SVE
45
IZVAN ILUZIJA
66
EVO KAŽEM TI
46
INSPIRACIJA
68
KOLEBANJE
47
ZRNO RAZUMA
69
KONFUZIJA
49
TI I JA
70
POBEĆI NEGDE
51
DA UREŽEM
RASVETLI
52
I IZBRIŠEM
71
KLACKALICA
53
POČETAK I KRAJ
73
SLUTIM
54
THIS IS THE END
74
KAKO DA
NI NA NEBU
ODGOVORIM?
55
NI NA ZEMLJI
ONAKO TEK
56
NA DRUGOJ
DRUGAČIJE NISU SVIRALI
57
NEĆE BITI NIČEGA
58
75
STRANI SVETA
76
TAČKA
77
Nevena Ugrenović - Iskrica GDE JA POČINJEM, TI SE ZAVRŠAVAŠ I TAČKA. unevena@yahoo.com IZDAVAČ Arte - Beograd Debarska 22, +381(0) 64 826 00 01 ZA IZDAVAČA Miodrag Jakšić GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Miodrag Jakšić BIBLIOTEKA Poetika UREDNIK Gordana Vlajić LEKTOR I KOREKTOR Tatjana Jakšić DIZAJN I PRELOM Marko Božidarević - mareb84@gmail.com ŠTAMPA “HEKTOR PRINT” - Beograd, Zemun TIRAŽ: 500 kom www.artegrupa.rs miodragjaksic@open.telekom.rs
Ovaj poetski Čarli Čaplin žonglira na ivici suštastvenog i ambisa tražeći smisao koji se, zapravo, i krije u tom žongliranju. Ona posrće, sapliće se, biva smešna, ali iznova ustajući čini svoj čaplinovski svet bedemom lirske poezije. Ne barata osrednjim osećanjima, što je jedno od osnovnih obeležja okruženja u kojem živi. Nevena Ugrenović je princeza srpske poezije. Uživajte! Novak Đukić