Telekomunikacije broj 6 by MaxNova Creative

UvOdNA REČ SAdRŽAJ

Uvodna reč urednika Poštovani čitaoci, Pred vama je novi broj našeg časopisa. Tradicionalno, jesenje izdanje časopisa predstavljamo na najvećem telekomunikacionom skupu u našoj zemlji, Telekomunikacionom forumu TELfOR. I u ovom broju bavimo se temama vezanim za delokrug rada Agencije, ali i rezultatima naučnih istraživanja u oblasti telekomunikacija. Konvergencija tržišta, tehnologija i usluga, do koje dolazi zahvaljujući primeni digitalnih standarda, kako u telekomunikacijama tako i u medijskoj industriji, podstiče razmišljanja o konvergenciji regulatornih tela zaduženih za oblast telekomunikacija i oblast radio-difuzije. Uvodni članak šestog broja analizira potencijalne uticaje konvergencije na regulisanje tržišta komunikacija i njegovu konkurentnost. Jedan od radova bavi se regulatornim izazovom vezanim za mogućnost uvođenja alternativnih operatora u NGA mrežama. Predstavljen je i rad o informaciono-komunikacionim rešenjima za mala i srednja preduzeća. Zanimljiva tema je i pitanje regulisanja Interneta koji se nameće kao izazov tradicionalnom evropskom pravu.

Razvoj novih tehnologija zastupljen je u nekoliko radova, u kojima se razmatraju pasivne optičke mreže, bežični komunikacioni sistemi i specifičan problem elektromagnetske kompatibilnosti. Radu koji govori o projektovanju energetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica posebnu aktuelnost daju sve izraženiji zahtevi i za uvođenjem novih, zelenih tehnologija. Zaštita korisnika telekomunikacionih usluga spada u najvažnije nadležnosti Agencije, te smatramo da će čitaoce zanimati prikaz rada korisničkog servisa jednog od velikih operatora na našem tržištu. Na samom kraju, dragi čitaoci, nadam se da će ovi interesantni radovi podstaći i vas da novim i atraktivnim temama učestvujete u pripremi narednog izdanja časopisa i na taj način date svoj doprinos stručnonaučnim radu u oblastima kojim se ovaj časopis bavi. Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Jovan Radunović

Sadržaj UTICAJ KONvERGENCIJE NA REGULACIJU TRŽIŠTA KOMUNIKACIJA I KONKURENTNOST

MOGUćNOST UvOÐENJA ALTERNATIvNIH OPERATORA U NGA MREŽAMA I REGULATORNI IZAZOvI

prof. dr Borislav Odadžić doc. dr Milan Janković

dr Kemal Huseinović

INfORMACIONO-KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE ZA MALA I SREdNJA PREdUZEćA prof. dr vladanka S. Aćimović-Raspopović doc. dr Mirjana d. Stojanović

PRIMENA PROGRAMSKIH ALATA U PROJEKTOvANJU ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA I INSTALACIJA ZA NAPAJANJE BAZNIH STANICA MOBILNIH I BEŽIČNIH SISTEMA U TELEKOMUNIKACIJAMA

prof. dr Zlatan Stojković mr Zoran Stojanović Aleksandar Jovanović Naslov: TELEKOMUNIKACIJE, stručno-naučni časopis Republičke agencije za elektronske komunikacije www.telekomunikacije.rs Glavni i odgovorni urednik: prof. dr Jovan Radunović Redakcija: prof. dr Jovan Radunović, prof. dr Miroslav dukić, dr Milenko Cvetinović, dr Milenko Ostojić, prof. dr Grozdan Petrović, prof. dr vlade Milićević, prof. dr Zoran Arsić, doc. dr Milan Janković, prof. dr Borislav Odadžić, dr vladica Tintor Sekretar: dr vladica Tintor

RAd I REZULTATI RAdA KORISNIČKOG SERvISA KOMPANIJE SBB

EvROPSKA PERSPEKTIvA REGULACIJE INTERNETA: IZAZOv TRAdICIONALNOM EvROPSKOM PRAvU prof. dr Mirjana drakulić mr Ratimir drakulić

BEŽIČNI KOMUNIKACIONI SISTEMI SA STRATOSfERSKIM PLATfORMAMA

Ana Ivanović Zlatko Jovičić mr Tanja Tatomirović

MOdELIRANJE I SIMULACIJA fIZIČKOG SLOJA PASIvNIH OPTIČKIH ETERNET MREŽA

doc. dr Milan Bjelica

Lektori: Maja Belanov, Aleksandra Stefanović Izdavač: Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) višnjićeva 8, 11000 Beograd, Republika Srbija tel. +381 11 3242 673 fax. +381 11 3232 537 www.ratel.rs dizajn i priprema za štampu: MaxNova d.o.o. Tihomira višnjevca 7/6, 11000 Beograd, Srbija Štamparija: PARAGON, Zlatiborska 32b; 11080 Zemun, Srbija

mr Marija Agatonović prof. dr vera Marković

NUMERIČKA KARAKTERIZACIJA EM SPREGE PUTEM OTvORA U OKLOPLJENIM KUćIŠTIMA SA GLEdIŠTA ELEKTROMAGNETSKE KOMPATIBILNOSTI

64 73

prof. dr Bratislav Milovanović prof. dr Nebojša dončov vesna Milutinović Tatjana Cvetković ISSN broj: 1820-7782 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije COBISS.SR-Id 147866124 Copyright © 2010 RATEL Zabranjeno je preuzimanje i objavljivanje radova objavljenih u časopisu bez saglasnosti izdavača. Sva prava zadržana. Tiraž: 1000 primeraka 6. broj Beograd, novembar 2010.

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Kemal Huseinović

UTICAJ KONVERGENCIJE NA REGULACIJU TRŽIŠTA KOMUNIKACIJA I KONKURENTNOST 1. Uvod U svijetu povećane globalne konkurencije, gdje konkurenti nisu ograničeni samo na domaće tržište, države ne mogu više rizikovati da zbog vještačkih barijera svojih regulatornih okvira gube mogućnosti i prednosti koje sa sobom donosi konvergencija tržišta, tehnologija i usluga. Ti su regulatorni okviri bili postavljeni u vrijeme kada nije bilo toliko snažnog i agresivnog talasa konvergiranja u svim oblicima i na svim područjima koja se tiču tržišta komunikacija. Dakle, nameće se zaključak da oni nisu dizajnirani za ovo doba sveopće konvergencije. Da bi slijedila trendove koje nameće globalizacija, regulacija treba da se zasniva na tehnološkoj neutralnosti i tržišnoj orijentaciji, a u cilju zaštite interesa korisnika, jačanja kon-

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Uticaj konvergencije na regulaciju tržišta komunikacija i konkurentnost

kurencije, podržavanja učešća novih sudionika na tržištu i pozitivnog uticaja na ekonomski rast. Riječ konvergencija zadnjih se godina najčešće koristi i elaborira u kontekstu tehnoloških promjena u sferama industrije informacija i elektronskih komunikacija, te se nerijetko shvaća tek kao proces razvoja tehnologija koji omogućava smještanje različitih medijskih funkcija unutar jednog uređaja, odnosno veže se uz povezivanje različitih oblika digitalnih informacija i mehanizama njihove dostave do krajnjih korisnika. Ova vrsta konvergencije uključuje i protok sadržaja kroz različite višestruke medijske industrije, migracijsko ponašanje medijske publike koja će se uputiti gotovo bilo gdje u potrazi za onom vrstom zabave koju želi [8]. Vrlo često, ali ne i nužno, njihov tržišni nastup počiva na konceptu jednog računa za korisnika. Jedan račun na kojemu su troškovi prijenosa podataka, glasa, televizije i videa, predstavlja značajnu uštedu za korisnika. Obično, s većim brojem uključenih usluga pada i cijena pojedinačne usluge u paketu. Ovi operateri već nude fiksnu telefoniju i pristup Internetu kao svoje standardne usluge, pa za njih ulazak u triple play zapravo znači dodavanje video i TV usluga u svoju gamu proizvoda. Neki su operateri do sada bili spriječeni u ponudi televizijske usluge svojim pretplatnicima, a neki još uvijek jesu, regulatornim uvjetima na određenom tržištu. Takvi zakonski okviri otežavaju njihov ulazak na tržište televizijske distribucije. Negdje su ipak sve zapreke ukinute i operateri mogu slobodno ponuditi svoju vrstu televizijske pretplate. Prilikom kombiniranja usluga fiksne telefonije i televizije u jedinstven paket, često se

nailazi na zakonske restrikcije, u prvom redu zamišljene kao zaštita protiv monopolističkih situacija na određenom tržištu. Kabelski i telefonski operateri, te velike medijske kuće, pokazali su izuzetan interes za tehnologiju koja omogućuje prijenos sva tri medija preko jedne mreže. Cilj im je što brže iskoristiti tržišni potencijal kojeg ova usluga ima, te zadržati postojeće pretplatnike osnovnih telekomunikacijskih usluga. Da bi se razlike među nosiocima tržišta komunikacija minimizirale, potrebna je harmonizacija regulacije tržišta komunikacija među zemljama, uz pomoć konvergentnog regulatornog tijela tržišta komunikacija. Povećanje konkurentnosti je danas cilj svake države. U nastavku je komparativnom analizom predstavljena pozicija konkurentnosti zemalja koje imaju konvergentno regulatorno tijelo spram pozicija konkurentnosti zemalja koje nemaju takvu organizacionu strukturu regulatornog tijela tržišta komunikacija. Na osnovu te analize može se uočiti da manje od deset posto zemalja u svijetu ima konvergentno regulatorno tijelo. Znakovito je da bez obzira na to, velika većina država sa konvergentnim regulatorom zauzima izuzetno visoke pozicije na tablicama mjerenja konkurentnosti.

2. KONvERGENCIJA I REGULACIJA U literaturi je dosta prisutna formulacija da tehnološka konvergencija predstavlja proces ubrzanog približavanja različitih tehnoloških platformi, koji je omogućen brzim razvojem digitalne tehnologije prenosa podataka, kao i računarskih mreža. Tehnološke inovacije i zahtjevi tržišta

pokreću cjelokupni IKT sektor prema konvergenciji. Stanje tehnološke konvergencije na tržištu najbolje odražava sposobnost različitih mrežnih platformi da prenose suštinski slične vrste usluga i da omoguće spajanje različitih krajnjih korisničkih uređaja kao što su telefon, televizija i personalni računar. Evidentno je da tehnološka konvergencija postaje mnogo više od pukog konvergiranja tehnologija, te da ima svoje refleksije na koncepte pružanja usluga na tržištu, na modeliranje samih poslovnih strategija kompanija koje kao pomoćna sredstva koriste IKT, te na cjelokupni društveni život ljudske zajednice u konačnici [1]. Ovaj trend je značajan zbog toga što on dovodi do smanjivanja barijera za ulazak na tržište novih učesnika, omogućava postojećim učesnicima primjenu novih modela poslovanja, promovira konkurenciju, smanjuje cijene za pružaoce usluga i korisnike, te širi opseg usluga i tehnologija raspoloživih krajnjim korisnicima [11]. Trend konvergencije regulacije je i vid ubrzane i prisilne standardizacije, odnosno integracije sektora komunikacija i javnog informiranja u svakoj zemlji, posebno u tranzicijskim zemljama, ali također i prinudni stimulator modernizacije tih oblasti, i na razini regija i unutar samih zemalja. Optimalan model organizacije regulatornog tijela podstiče internacionalizaciju standarda lokalnog razvoja ovih sektora, maksimalni stepen razvoja konkurencije na tržištu komunikacija, podstiče strana ulaganja, te time, sinergijski mada ne uvijek i direktno, podstiče porast životnog standarda građana. Prateći razvoj konvergentnih usluga, može se zaključiti kako će razvoj jeftinije TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

tehnologije prijenosa omogućiti jeftinije usluge. Ipak, postoje određena ograničenja u dinamici pada cijena, jer operateri žele kontrolirati taj proces. Tehnološki izumi se događaju mnogo brže nego što se stari koncepti umirovljuju. Ali, treba naglasiti da tehnološka konvergencija omogućava spajanje ne samo proizvoda i usluga, nego i rezultira migracijom ljudi, procesa, poslovnih modela, premošćujući granice između različitih industrijskih grana. Kao posljedica toga dolazi do brojnih spajanja, preuzimanja, akvizicija i zajedničkih firmi, što je jasan signal da granice između telekomunikacija i emitovanja izblijeđuju [2]. Povećanje broja širokopojasnih internetskih priključaka, tržišna konkurencija i padajuće cijene prometa podataka, omogućili su pojavu novog fenomena u telekomunikacijama. Operateri postaju pružatelji cijelog paketa usluga koji uključuje fiksnu telefoniju, prijenos podataka, te prijenos televizijskog i video signala putem jedinstvene mreže. Ovakav paket usluga naziva se u literaturi i praksi triple play, što bi se moglo prevesti i kao „trostruka usluga“. Primjeri novih usluga u telekomunikacijama, koje se svrstavaju pod pojam triple play ponude na tržištu, su: video usluge, distribucija analognog televizijskog signala, digitalna televizija, snimanje video/ audio signala prema osobnim željama, televizijska trgovina, interaktivne televizijske usluge, televizijski signal visoke rezolucije, marketing, videokonferencije, video na zahtjev, govorne usluge, lokalni pozivi, usluge inteligentne mreže, udaljeni pozivi, dvostruka linija (poziv na čekanju), usluge prijenosa podataka / pristupa Internetu, širokopojasni pristup Internetu, usluge sa dodatnom vrijednošću, sigurnost korištenja Interneta, digitalne igre, kućno umrežavanje, 4

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Slika 1. Tehnološka konvergencija i razvoj tržišta komunikacija

nadzor domova ili ureda, i mnoge druge usluge koje će biti omogućene velikim brzinama pristupa Internetu. Zahvaljujući propusnoj moći, mobilnosti i računarskoj snazi novih mreža i uređaja, svijet ulazi u eru gdje su medijski sadržaji prisutni svuda i u svako vrijeme. Spremni ili ne, mi već živimo kulturu konvergencije [8]. Dobar primjer konvergiranja usluga emitovanja i telekomunikacija je Internet. Koristeći kompjuter moguće je osigurati i telekomunikacijske usluge i usluge emitovanja, prenositi glas, podatke, riječi, slike, muziku i video klipove. Isto to je, naravno, moguće postići korištenjem digitalnog TV seta ili 3G mobilnog telefona. Osim isporuke televizijskog ili video signala na zahtjev korisnika, prisutni su i sasvim novi scenariji omogućeni ovom tehnologijom. Različiti marketinški alati, industrija digitalnih igara, iznajmljivanje aplikacija, nadzor ili umrežavanje domova postaju nove tržišne niše u telekomunikacijama. Takvu priliku samo rijetki operateri žele propustiti. U konvergentnom okruženju, nepostojanje konvergentnog regulatora omogućava postojanje nejednakog regulatornog tretmana različitih platformi preko kojih se usluge sadržaja

preklapaju ili različiti regulatorni tretman sadržaja koji se pruža preko bilo koje platforme [3]. Političke i regulatorne prilike razlikuju se od zemlje do zemlje. Upravo ta politička dimenzija može značajno utjecati na brzinu prihvaćanja određene tehnologije, konkurenciju ili tržište. Model „konvergentnog regulatora“ nameće se kao rezultat optimalne organizacione strukture sa stanovišta konvergencije tehnologije i podsticanja tehnološkog razvoja i razvoja tržišta komunikacija. Analitičari tehnologija već duži period tvrde da će se svi oblici elektronskih komunikacija spojiti u jednu. Na toj osnovi će RTV emiteri i telekomunikacijski operateri sve više jedni drugima ulaziti na tržište, što će ih upućivati na konvergentan pristup tržištu/konzumentima (zajednički paketi usluga), sa tendencijom ka takozvanim „slobodnim“ servisima tako da se troškovi tih usluga preusmjeravaju na oglašivače i direktne marketinške klijente [4]. Da bi slijedila trendove koje nameće globalizacija, regulacija treba da se zasniva na tehnološkoj neutralnosti i tržišnoj orijentaciji, a u cilju zaštite interesa korisnika, jačanja konkurencije, podržavanja učešća

Uticaj konvergencije na regulaciju tržišta komunikacija i konkurentnost

novih sudionika na tržištu i pozitivnog uticaja na ekonomski rast. Tehnološka konvergencija omogućava svim tipovima mreža da pružaju skoro sve usluge i regulacija treba da omogućava taj proces. U takvoj situaciji bilo bi skoro nemoguće imati fer tržišne usluge na različitim vrstama mreža, gdje subjekti imaju različit skup regulatornih propisa i pod jurisdikcijom su različitih regulatornih tijela. U slučaju razdvojenih regulatornih tijela za telekomunikacije i medije potencijalno postoji opasnost od tzv. regulatorne neizvjesnosti [3]. To je situacija kada je jedan pružalac (npr. triple play) usluga dužan da dobije dozvolu za rad od oba regulatorna tijela, što usložnjava, otežava, produžava i poskupljuje proces njegovog ulaska na tržište. Tome u prilog govori činjenica da je umjesto jedne dozvole za obavljanje operacija potrebno dobiti dvije dozvole, da je umjesto jednog postupka potrebno proći kroz dva odvojena postupka licenciranja i to kod dva potpuno odvojena i različita administrativna organa. Sa stanovišta nacionalnih različitih zemalja industrije telekomunikacija i emitovanja su bile uspostavljane i razvijane sa potpuno različitim namjenama. Stoga je i njihova regulacija podlijegala potpuno drugačijim pristupima i ciljevima. Ciljevi regulacije emitovanja su uglavnom bili provođeni kroz zaštitu sociološko-kulturalnih vrijednosti, kao što su sloboda izražavanja, kulturne različitosti i politički pluralizam, dok je regulacija telekomunikacija u osnovi sadržavala ciljeve ekonomske prirode i odnosila se na principe upravljanja nacionalnom telekomunikacijskom infrastrukturom. Na prvi pogled se čini teško dovesti u vezu ove

Slika 2. Ciljevi regulisanja telekomunikacija i emitovanja

dvije vrste regulacije. Ipak, telekomunikacije i emitovanje imaju više zajedničkih karakteristika. Obje industrije su izgubile monopolsku prirodu i postale su otvorene za učešće privatnog sektora.

smišljaju nove modele distribucije svojih filmova i muzike. Dakle, velike promjene u mnogim industrijama povezanim s komunikacijskim sektorom su gotovo neminovne u sljedećih nekoliko godina.

Kabelski i telefonski operateri, te velike medijske kuće, pokazali su izuzetan interes za tehnologiju koja omogućuje prijenos sva tri medija preko jedne mreže. Cilj im je što brže iskoristiti tržišni potencijal kojeg ova usluga ima, te zadržati postojeće pretplatnike osnovnih telekomunikacijskih usluga. Operateri moraju relativno brzo donijeti odluku o tome hoće li investirati u ove tehnologije i ponuditi usluge tzv. „trostruke igre“. Prisiljeni su kritički odlučiti o isplativosti investicija u tehnologiju i marketing novih usluga, a istovremeno predvidjeti sve implikacije koje stoje iza odluke da se takve usluge ne ponude na tržištu. Telekomunikacijski operateri počinju se takmičiti s postojećim televizijskim kućama. Kabelski i broadband operateri pokušavaju ući na tržište glasovnih komunikacija, a velike medijske kuće poput Universala, MGM-a, Vivendija i sličnih,

Satelitska tehnologija je omogućila objema industrijama da izađu na međunarodnu arenu. I emitovanje i telekomunikacije mogu biti prenošeni i žičnim i bežičnim tehnologijama. Audio-vizuelni sadržaj može se sada prenositi telekomunikacijskim mrežama, kablovske kompanije mogu nuditi meni sa mogućnošću izbora video i govornih usluga. Digitalne tehnologije omogućavaju sada sve više da i emitovanje bude komunikacijska usluga „jedan na jedan“ i da slično telefoniji omogućava plaćanje po izvršenoj usluzi, nudeći interaktivno opsluživanje kao što je npr. „video na zahtjev“ i slično. Dakle, velikom brzinom se umnožava broj argumenata koji idu u prilog tezi da donedavno odvojeni svjetovi telekomunikacija i emitovanja konvergiraju jedan prema drugom. TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

3. KONvERGENTNA REGULACIJA I KONKURENTNOST SAD i Kanada imaju kombinirane regulatorne agencije za telekomunikacije i emitovanje već decenijama. U posljednjih petnaest godina su i druge zemlje počele uspostavljati jedinstvene, objedinjene regulatorne agencije koje reguliraju oblasti emitovanja i telekomunikacija. Postaje uočljiv trend da je broj konvergentnih regulatornih agencija posljednjih godina u stalnom porastu. Vidljivo je da se sve više zemalja odlučuje za ovu institucionalnu formu državnog regulatornog organa koji u svojoj jurisdikciji obuhvata reguliranje svih oblika komunikacionih tehnologija, uključujući oba sektora, kako emitovanje tako i telekomunikacije. Za države može biti isplativije finansirati i održavati rad jedne agencije nego više regulatornih tijela. Novi regulatorni okvir Evropske unije predviđa regulatorni tretman konvergencije usluga. Okvir uvodi termin „elektronske komunikacione usluge“ umjesto dotadašnjeg termina „telekomunikacijske usluge + usluge emitovanja“, što predstavlja jasan signal konvergentnog regulatornnog pristupa širokom spektru komunikacionih usluga. Italija je prva država u Evropi koja je uspostavila konvergentno regulatorno tijelo za komunikacije. Slijedila je Finska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Švicarska i druge. Slijedeći uvođenje novog EU Okvira, i Velika Britanija je odgovorila formiranjem konvergentnog regulatora komunikacija 2003. godine, umjesto dotadašnjih pet odvojenih regulatornih tijela nadležnih za telekomunikacije, radio-frekventni spektar i emitovanje. 6

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Slika 3. Trend pojave i rasta broja konvergentnih regulatora

Jedan od utemeljitelja OFCOM-a, Lord David Currie je tom prilikom istakao da u OFCOM-u vjeruju da je konvergencija realnost i da je konvergentni regulator u najboljoj poziciji da nadgleda njen razvoj (http://www.ictregulationtoolkit.org/en/Section/2033.html). Malezija je također usvojila konvergentni pristup regulaciji usluga telekomunikacija i emitovanja još 1999. godine, uvodeći regulatorni okvir isključivo dizajniran kako bi se prilagodio fenomenu konvergencije. Malezijski konvergentni regulator (Malaysian Commission for Multimedia and Communications (MCMC)) je među prvima u svijetu uveo tehnološki i uslužno neutralan sistem izdavanja dozvola. U Aziji se i Singapur među prvima opredijelio za konvergentni model regulatornog tijela. U Južnoj Americi, Brazil je prvi uveo konvergentnog regulatora (ANATEL), i to još 2001. godine. U Africi je Južna Afrika uspostavila 2000. godine konvergentnu regulaciju (ICASA). U zadnjoj deceniji i neke zemlje u razvoju su također uspostavile konvergentne regulatore [5]. Kreiranje regulatornih pravila kao i proces licenciranja nosilaca dozvola je u značajnoj mjeri jednostavniji i brži

ukoliko je veća akumulacija znanja i veća koncentracija eksperata iz oblasti regulacije, što je opet češće slučaj kod konvergentnih regulatora nego kod razdvojenih. Također je očigledno da je upravljanje frekventnim spektrom mnogo jednostavnije i propulzivnije ukoliko se obavlja iz jednog centra koji je uz to nadležan i za industrije koje svoj rad baziraju na korištenju spektra. Jednak tretman svih infrastruktura, usluga i sadržaja, posebno sa aspekta licenciranja je mnogo lakše postići sa konvergentnim regulatorom, nego sa dva ili više razdvojenih regulatora. Ovo je pitanje tehnološki neutralne regulacije, što znači da je regulacija bilo koje usluge koja se odnosi na licenciranje, spektar, interkonekciju, univerzalnu uslugu ili blok brojeva ista bez obzira na tehnologiju preko koje se ta usluga pruža. Prema istraživanju RAK-a zaključno sa 2009. godinom, u svijetu postoje 254 regulatorna tijela, od toga 21 zemlja ima konvergentni oblik regulatornog tijela, što predstavlja manje od 8 procenata od ukupnog broja zemalja koje imaju posebno regulatorno tijelo. Na listi od deset najbolje plasiranih zemalja svijeta po GCI-u, u zadnjih pet godina, nalazi se sedam

Uticaj konvergencije na regulaciju tržišta komunikacija i konkurentnost

Table 1: Rang lista zemalja sa konvergentnim regulatorima po GCI

Zemlja / Ekonomija

GCI 2004 2005

GCI 2005 2006

GCI 2006 2007

GCI 2007 2008

GCI 2008 2009

SAd

Švicarska

Singapur

finska

Njemčka

Japan

Kanada

velika Britanija

Južna Koreja

Austrija

Australija

Malezija

Kina

Slovenija

Južna Afrika

Italija

Brazil

BIH

106

105

Tanzanija

105

104

110

Malavi

114

n/a

Irak

n/a

zemalja koje imaju konvergentni oblik regulatornog tijela, što predstavlja 70 procenata. Prema tome, 8 procenata zemalja sa konvergentnim regulatorom, učestvuje sa 70 procenata među 10 najbolje plasiranih zemalja po GCI. Može se zaključiti da to predstavlja signifikantan podatak. Time se otvaraju određene dileme i pitanja. Da li su zemlje koje su dobro plasirane po GCI indeksu, između ostalog to i zbog toga što su odabrale konvergentni oblik regulatora. Činjenica da se sedam od deset zemalja sa najkonkurentnijom

ekonomijom na svijetu opredijelilo za konvergentu regulaciju može ukazivati na to da je to trend koji treba slijediti. Može se konstatovati da ova analiza doprinosi potvrdi tvrdnje da konvergentni oblik regulatornog tijela pozitivno utiče na razvoj tržišta komunikacija i podizanje stepena konkurentnosti države [4]. Jedno od glavnih obilježja konvergentne regulacije jeste institucionalna jednostavnost provođenja tehnološki neutralne regulacije. Potreba za tehnološki ne-

utralnom regulacijom leži u činjenici da se kompanije koje pružaju slične usluge ili koriste slične tehnologije pri pružanju usluga suočavaju sa različitom regulacijom, i time dolaze u konkurentski nepovoljnu poziciju. Princip tehnološke neutralnosti postaje naglašeno kritičan u kontekstu regulisanja NGN mreža. Regulatori širom svijeta su prepoznali značaj kreiranja ambijenta za promoviranje razvoja i implementacije NGN mreža kao važan element razvoja tržišta komunikacija [6]. U ovakvim okolnostima, institucionalna konvergencija koja zapravo znači konvergiranje ili spajanje institucija, javlja se kao jedno od najlogičnijih rješenja.

4. ZAKLJUČAK U eri globalizacije važno pitanje za svaku državu predstavlja unaprijeđenje njene konkurentnosti. S druge strane, bitan faktor konkurentnosti jedne države jeste stanje tržišta komunikacija koje uključuje oblast telekomunikacija i emitovanja. Za pravilan i efikasan razvoj tržišta komunikacija jedne države, te time i poboljšanje nacionalne konkurentnosti neophodno je postojanje i funkcionisanje posebnog regulatornog tijela tog tržišta. Sve to je dovelo do toga da su vlade širom svijeta pristupile razmatranju mogućnosti spajanja regulatornih tijela za emitovanje i telekomunikacije. Za državne vlade je veoma važno da pažljivo razmotre pitanje uspostave svojih regulatornih tijela. Za to je prije svega potrebno precizno pravno formuliranje skupa dužnosti koji bi ti organi trebali imati u svojoj nadležnosti, koliko snažne ovlasti mogu prakticirati u svom djelovanju, te koji su njihovi institucionalni i pravni odnosi sa drugim državnim instiTELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

tucijama. U ovakvim okolnostima, institucionalna konvergencija koja zapravo znači konvergiranje ili spajanje institucija, javlja se kao jedno od najlogičnijih rješenja. Istinski konvergentan pristup regulaciji sektora komunikacija zahtijeva jednak tretman svih infrastruktura, usluga i sadržaja, bez obzira na to kako su bili regulisani njihovi tradicionalni sektori do tada. Uzmemo li za primjer proces licenciranja, treba naglasiti da on mora biti jednak za sve licencirane subjekte, bez obzira na korištenu tehnologiju pružanja usluga. Licenca treba biti ista za sve pružaoce usluge, prema vrsti usluge koja se pruža, a ne prema platformi na kojoj se ta usluga pruža.

Naročito je značajna prednost konvergentnog regulatora kada je u pitanju upravljanje frekventnim resursima. Česta su rješenja gdje regulator za emitovanje upravlja dijelom spektra namijenjenim za radio difuziju, dok regulator sektora telekomunikacija upravlja dijelom spektra za fiksnu i mobilnu telefoniju, GPRS, 3G i druge pridružene servise. Postoje i rješenja gdje spektrom upravlja državno ministarstvo ili posebna državna agencija izvan okvira oba sektorska regulatora. Ima rješenja gdje cjelokupnim spektrom upravlja regulatorna agencija za telekomunikacije. Dakle, dok agencija za emitovanje treba da reguliše rad emitera, spektrom upravlja drugi regulatorni organ. Sve to skupa u

značajnoj mjeri čini situaciju u oblasti regulacije tržišta komunikacija složenom, i postaje očigledno da je potrebno istražiti novi model regulacije koji bi vodio ka pojednostavljenju i ubrzanju regulatornih procesa. Vođenje tih procesa iz više centara pokazuje se kao složenije, manje efikasno, sporije i skuplje, nego vođenje iz jednog jedinstvenog centra. Na osnovu izloženog može se zaključiti da konvergentni regulatorni režim omogućava efikasniju regulaciju tržišta komunikacija nego razdvojeni, posebno kada se ima u vidu da za savremene pružaoce usluga na ovom tržištu više ne postoje jasne granice između telekomunikacija i emitovanja.

Literatura [1] B ezzina J. & Sanchez, B.: “Impacts of New Technologies on Regulatory Regimes”, Technological convergence and regulation, Challenges facing developing countries, The Economic Journal on telecom, IT and media, Communications&Strategies (special issue), November 2005, Tunis, p. 19 [2] Deise, M.V., Nowikow, C., King, P., Wright, A.: Executive's Guide to E-Business from Tactics to Strategy, Wiley PricewaterhouseCoopers, New York, 2000. [3] European Commission (1997): Green Paper on the Coveregence of the Telecommunications, Media and Information Technology Sectors, and the Implications for Regulation, Towards an Information Society Approach, Brussels [4] Huseinović, K. (2010): Povećanje konkurentnosti kroz oblikovanje i razvoj regulatornih tijela tržišta komunikacija, doktorski rad, Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu [5] International Telecommunication Union – ITU: Trends in Telecommunication Reform 2002 - Effective Regulation, Geneva, 2002, p. 42. [6] International Telecommunication Union – ITU: Trends in Telecommunication Reform, Six Degrees of Sharing, Geneva, 2008. [7] International Telecommunication Union – ITU: Measuring the Information Society, The ICT Development Index, Geneva, 2009, p. 32. [8] H. Jenkins: Convergence Culture, Where Old and New Media Collide, New York University Press, New York and London, 2006, p.2. [9] Z. Lagumdžija: Kompetitivnost Bosne i Hercegovine i regiona Jugoistočne Evrope 2007-2008, Regionalni ekonomski forum Jugoistočne Evrope - MIT Centar za menadžment i informacione tehnologije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2007, p. 18 [10] Z. Lagumdžija: Kompetitivnost zemalja i regiona Jugoistočne Evrope 2008-2009, Regionalni ekonomski forum Jugoistočne Evrope - MIT Cetar za menadžment i informacione tehnologije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Sarajevu, 2008, p. 13. [11] The World Bank: Information and Communications for Develeopment, Extending Reach and Increasing Impact 2009, Washington DC, USA, 2009, p. 19. [12] World Economic Forum (2006): The Global Competitiveness Report 2005-2006, Davos www.weforum.org/en/ [Accessed 27.04.2009] [13] World Economic Forum (2008): The Global Competitiveness Report 2008-2009, Davos www.weforum.org/en/ [Accessed 27.04.2009] [14] ICT Regulation Toolkit (2009): Structural Independence http://www.ictregulationtoolkit.org/en/Section.2109.html [Accessed 09.03.2009]

Autor Kemal Huseinović je stekao titulu diplomiranog inženjera elektrotehničkih nauka (telekomunikacije) na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu, Odjel za telekomunikacije, 1986. godine, titulu magistra ekonomskih nauka i poslovne administracije na Univerzitetu u Ljubljani, Republika Slovenija, 2002. godine, titulu magistra elektrotehničkih nauka na Univerzitetu u Sarajevu, 2006. godine i titulu doktora nauka 2010. godine. Profesionalno iskustvo je sticao radeći u firmama kao što su Radio i televizija Bosne i Hercegovine, Energoinvest IRIS – Sarajevo, FEROELEKTRO – Sarajevo, Unis UNIDATA - Sarajevo, Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine. Od 2003. godine je zaposlen u Regulatornoj agenciji za komunikacije Bosne i Hercegovine, gde je oktobra 2003. izabran za generalnog direktora. Dr Huseinović je dao svoj doprinos brojnim međunarodnim skupovima i objavio veći broj radova u domaćim i međunarodnim časopisima. Učestvovao je i u nekoliko međunarodnih projekata vezanih za regulativu u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Vladanka S. Aćimović-Raspopović Mirjana D. Stojanović

Informaciono-komunikacione tehnologije za mala i srednja preduzeća Sadržaj U ovom radu je razmatrana primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija za potrebe malih i srednjih preduzeća (Small and Medium Enterprise, SME). Komunikaciona infrastruktura SME zasniva se na Ethernet lokalnoj računarskoj mreži sa daljinski upravljivim integrisanim pristupnim uređajem koji omogućava brz pristup Internetu, virtuelne privatne mreže (VPN), IP telefoniju i kolaborativne servise. Analizirane su mogućnosti primene informacionih sistema za planiranje resursa preduzeća (Enterprise Resource Planning, ERP). Takođe su analizirana otvorena pitanja koja se odnose na projektovanje mreže provajdera servisa, u uslovima ponude novih servisa i prisustva velikog broja heterogenih korisnika. Na kraju je istaknuta potreba za razvojem novih tarifnih modela koji uzimaju u obzir iskorišćenje resursa mreže, sa različitim tarifama za svaku klasu servisa.

Ključne reči

Integrisani pristupni uređaj, Kvalitet servisa, Planiranje resursa preduzeća, Sporazum o nivou servisa, Tarifiranje, Upravljanje servisima, Virtuelna privatna mreža

Abstract This article considers the implementation of advanced ICT technologies in small and medium enterprises (SMEs). SME communication infrastructure at a particular site is usually built around an Ethernet -based local area network with a remotely manageable integrated access device that enables high speed Internet access, virtual private networking, Voice over Internet Protocol (VoIP) functionality and collaborative services. We also analyze the applicability of Enterprise Resource Planning (ERP) systems in the SME environment. Further, several open issues regarding the service provider’s network design have been considered. Finally, we stress the strong need for deploying novel pricing schemes that take into account network resource utilization, with different tariffs for each service class. Key words

Enterprise resource planning, Integrated access device, Pricing, Quality of service, Service level agreement, Service management, Virtual private network TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

1. UvOd Razvoj savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija pruža niz novih mogućnosti za unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća (Small and Medium Enterprise, SME), zahvaljujući umrežavanju poslovnica, implementaciji kolaborativnih aplikacija, daljinskom pristupu „telekomutera“ i mobilnih korisnika, kao i integraciji heterogenih telekomunikacionih servisa (govor, podaci, video) u istoj mreži. Osnovne prednosti takvog pristupa su: implementacija širokog spektra novih telekomunikacionih servisa, mogućnost konfigurisanja i personalizacije servisa, kao i mobilnost servisa. Za razliku od velikih preduzeća, SME obično ne poseduju IT resurse neophodne za implementaciju, integraciju i upravljanje takvim servisima. Zbog toga je neophodna unapred konfigurisana, potpuno integrisana oprema koja se može relativno jednostavno instalirati, koristiti i održavati. Sa druge strane, postavlja se određeni broj zahteva za provajdere servisa, kao što su: obezbeđivanje apsolutnih i/ili relativnih garancija kvaliteta servisa (Quality of Service, QoS), podrška IP virtuelnih privatnih mreža (Virtual Private Networks, VPN), upravljanje servisima, visoka pouzdanost i raspoloživost poslovnih i govornih servisa, bezbednost korisničkih i upravljačkih interfejsa [1]. Provajderi servisa moraju da definišu efikasne tržišne strategije u cilju povećanja prihoda i očuvanja konkurentnosti na telekomunikacionom tržištu [2]. Povećanje prihoda prvenstveno se može ostvariti ponudom širokog spektra novih servisa, posebno multimedijalnih servisa, kao i odgovarajućim tarifnim mehanizmima. Uštede se ostvaruju deljenjem infrastrukture mreže i sistema, a zavise i od stepena moderni-

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

zacije opreme i porasta broja korisnika. Bitan faktor je i jednostavnije upravljanje mrežom usled korišćenja integrisanih operativnih platformi.

gubitka paketa, veliki propusni opseg, multicasting, zaštita (bezbednost) i dr. Tabela 1. sadrži prikaz zahteva nekoliko tipičnih korisničkih aplikacija [3].

Rad je organizovan na sledeći način. Drugo poglavlje sadrži pregled komunikacionih zahteva malih i srednjih preduzeća i prikaz funkcionalnih rešenja njihove komunikacione infrastrukture. U trećem poglavlju diskutovane su mogućnosti primene informacionih sistema za planiranje resursa preduzeća u SME. Četvrto poglavlje obuhvata karakteristične zahteve koji se postavljaju provajderima u uslovima ponude novih servisa i prisustva heterogenih korisnika. U petom poglavlju razmatrani su principi tarifiranja. Šesto poglavlje obuhvata zaključna razmatranja.

Komunikaciona infrastruktura SME na jednoj lokaciji (poslovnica ili ogranak) tipično se zasniva na lokalnoj računarskoj mreži sa Eternet tehnologijom [4]. Ostali bitni komunikacioni zahtevi su: • •

• •

međusobno povezivanje poslovnica i ogranaka u korporativni intranet; pristup podacima unutar i van poslovnica („telekomuteri“, mobilni korisnici); razvoj i implementacija kolaborativnih aplikacija; brz pristup Internetu.

2. KOMUNIKACIONI ZAHTEvI I INfRASTRUKTURA SME

Ovde treba istaći dve suštinske karakteristike SME po kojima se ona razlikuju od velikih preduzeća i korporacija:

U zavisnosti od korisničkih aplikacija, saobraćajni zahtevi za korporativni intranet mogu biti heterogeni: vremenski kritičan saobraćaj, mala verovatnoća

1. Većina malih i srednjih preduzeća ne zapošljava IKT eksperte za potrebe planiranja, izgradnje i održavanja telekomunikacione mreže. Zbog toga im

Tabela 1. Tipični zahtevi aplikacija [3]

Aplikacija

Brzina (download)

Zahtev za kašnjenje

Ostali zahtevi

voIP (Voice over IP)

64 kb/s

200ms

Zaštita

video konferencija

2 Mb/s

200ms

Zaštita

deljenje fajlova

3 Mb/s

–

Televizija standardne definicije (SdTv)

4.5 Mb/s/ch.

10s

Multicasting

video u realnom vremenu

10 Mb/s

200ms

distribucija sadržaja

video na zahtev (vod)

20 Mb/s

10s

Mali gubici

Televizija visoke definicije (HdTv)

20 Mb/s/ch.

10s

Multicasting

Softver mrežnog hosta

25 Mb/s

200ms

Zaštita podataka

Informaciono-komunikacione tehnologije za mala i srednja preduzeća

je neophodna ekonomična, potpuno integrisana i unapred konfigurisana telekomunikaciona oprema, kojom se može daljinski upravljati. Drugim rečima, neophodan je integrisani uređaj za pristup koji se obično naziva „SME gejtvej“. Funkcionalnost SME gejtveja je ilustrovana na Slici 1. 2. Mala i srednja preduzeća ne poseduju sopstvenu infrastrukturu komutacije i prenosa za potrebe umreža-

vanja geografski udaljenih lokacija. Za implementaciju korporativnog intraneta koriste se različiti tipovi IP VPN servisa koje nude operator i/ili provajderi Internet servisa. Poslednjih godina, IP-bazirane VPN, u nekoliko oblika i zasnovane na različitim mrežnim tehnologijama, postaju dominantno rešenje za širok spektar korporativnih servisa. Iscrpan pregled procesa standardizacije

i rešenja IP VPN može se pronaći u literaturi [5], [6], [7]. Podrška QoS je usko povezana sa najvećim brojem funkcija uređaja: VPN, zaštita, VoIP i upravljanje. Tipični zahtevi za SME gejtvej su: • •

• •

Slika 1. Funkcije SME gejtveja

podrška kvaliteta servisa u LAN-u [8] i virtuelnih LAN-ova (VLAN) [9]; podrška osnovnih mehanizama QoS arhitekture diferenciranih servisa (DiffServ [10]), kao što su klasifikacija paketa, kondicioniranje saobraćaja i opsluživanje paketa; upravljanje propusnim opsegom; podrška daljinskog nadzora i kontrole QoS.

Primer efikasne implementacije VoIP servisa posredstvom SME gejtveja i virtuelnih privatnih mreža prikazan je na Slici 2. Funkcija IP kućne centrale (Private Branch Exchange, PBX) omogućava efikasno i fleksibilno upravljanje pozivima, uključujući dodatne usluge kao što su govorna pošta, automatsko preusmeravanje poziva, podrška udaljenih i mobilnih korisnika, konferencijska komunikacija. Funkcionalnost VoIP gejtveja omogućava konverziju telefonskog saobraćaja iz javne komutirane telefonske mreže u VoIP saobraćaj i obrnuto. Daljinsko upravljanje obuhvata mogućnost daljinskog konfigurisanja i održavanja uređaja, permanentan nadzor i kontrolu korišćenja mrežnih servisa, bezbednosne alarme dostupne 24 časa/7 dana, kao i redundantnost informacija (Slika 3.).

Slika 2. Primer implementacije VoIP servisa

SME gejtvej implementira skup funkcija zaštite od spoljnih i unutrašnjih napada. Funkcije autentifikacije, autorizacije i tarifiranja (Authentication, Authorization and Accounting, AAA) treba da omoguTELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slika 3. Daljinsko upravljanje SME gejtvejom

će potpunu kontrolu i uvid u korišćenje resursa mreže. Razmena informacija sa provajderom servisa vrši se posredstvom odgovarajućeg protokola, kao što je RADIUS (Remote Authentication Dial In User Service) ili Diameter. Upravljanje firewall-om je neophodno za svaki eksterni link i VPN. Politike pristupa mreži obuhvataju skupove pravila za korišćenje različitih klasa servisa, ograničenje pristupa servisima (VoIP, elektronska pošta, Web), ograničenja pristupa povezana sa različitim vremenskim periodima, itd.

3. SISTEMI ZA PLANIRANJE RESURSA PREdUZEćA Dve kategorije IT aplikacija, sistemi za planiranje resursa preduzeća (Enterprise Resource Planning, ERP) i sistemi za skladištenje podataka (Data Warehouse, DW) objedinjuju pokušaje poslovnih sistema da efikasno i aktivno iskoriste dostupne informacije kao podršku stra12

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

teškom, taktičkom odlučivanju i integrisanju informacija u poslovnom sistemu. ERP sistemi su nastali evolucijom koncepta koji je prvobitno obuhvatao samo planiranje potreba za materijalima (MRP), kao što je prikazano u Tabeli 2. Proširenjem prvobitnog koncepta planiranjem proizvodnih resursa, razvijeni

su MRP II sistemi. Istraživanja u oblasti informacionih sistema i poslovnih modela rezultovala su razvojem koncepta CIM i obezbedila tehnološki osnov za postepenu integraciju heterogenih oblasti poslovanja i odgovarajućih podataka. Devedesetih godina pojavljuju se ERP sistemi, sa ciljem da obezbede kompletno poslovno rešenje na nivou preduzeća. ERP sistem sadrži softverske module, kao što su: marketing, prodaja, podrška korisnicima, nabavka, distribucija, upravljanje industrijskim resursima, projektovanje i razvoj procesa, proizvodnja, kvalitet, ljudski resursi, finansije i računovodstvo, informacioni servisi. Široko rasprostranjena komercijalna rešenja ERP softvera obuhvataju SAP AG, Oracle, PeopleSoft, SAGE, Microsoft Business Solutions i dr. Nova generacija ERP sistema pretpostavlja integraciju poslovnih procesa sa komunikacionom infrastrukturom preduzeća, najčešće planiranjem resursa preduzeća integrisanim pomoću Web-a, što može obuhvatati kolaborativno poslovanje, elektronsku naplatu i dr. Uprkos značajnim prednostima ERP sistema, istraživanja su pokazala relativno nizak procenat uspešnih implementacija komercijalnih rešenja [12]. Veliki broj

Tabela 2. Evolucija ERP sistema [11]

dekada

Koncept

funkcije

1960

MRP (Material Requirement Planning)

Planiranje potreba za materijalima

1970

MRP II (Manufacturing Resource Planning)

Planiranje proizvodnih resursa

1980

CIM (Computer-Integrated Manufacturing)

Automatizovani poslovni modeli

1990

ERP (Enterprise Resource Planning)

Integrisani poslovni procesi

2000

ERP II

Planiranje resursa preduzeća integrisano pomoću Web-a

Informaciono-komunikacione tehnologije za mala i srednja preduzeća

implementacija ERP pokazao se kao težak, glomazan i skup. Implementacija sistema zahteva dodeljivanje posebnih kompetencija, značajne finansijske i kadrovske resurse, a obično se vrši u radno vreme (istovremeno sa redovnim poslovnim aktivnostima), čime se dodatno ograničava raspoloživost resursa. Iskustva su pokazala da, za mala i srednja preduzeća, ERP projekti predstavljaju poduhvate vrlo visokog rizika, posebno ukoliko cena projekta premaši očekivanu vrednost [13]. SME imaju znatno manje mogućnosti da se oporave od neuspešne implementacije ERP nego velika preduzeća. Glavne negativne posledice su prekoračenje budžeta i/ili rokova, prekid projekta, loše poslovanje preduzeća, nepouzdanost i nestabilnost sistema, nizak stepen integracije i fleksibilnosti. Uzroci neuspeha obično se povezuju sa lošim upravljanjem ERP projektom. Zbog toga je razvijeno više metoda i tehnika upravljanja rizikom, koje su se pokazale efikasnim u upravljanju ERP projektima [12]. One obuhvataju dva koraka: (1) metod analize rizika specifičnih za konkretno preduzeće (Risk Analysis Method, RAM) i (2) metod analize karakteristika (Characteristics Analysis Method, CAM), na osnovu koga se definiše preporuka kako podeliti konkretan ERP projekat u nekoliko upravljivih podprojekata. Poslednjih godina je intenziviran razvoj ERP sistema zasnovanih na otvorenim platformama sa slobodno dostupnim izvornim programima – FOS (Free and Open Source). Raspoloživ je izvestan broj proizvoda (ADempiere, xTuple, Tiny ERP, Openbravo i dr.) koji su uspešno primenjeni u praksi [14]. Među brojnim prednostima FOS ERP, koje ih čine perspektivnim rešenjem za mala i srednja preduzeća, najbitnije su: odsu-

stvo troškova nabavke i instalacije softvera, redukcija operativnih troškova i efikasna adaptacija/nadgradnja u skladu sa specifičnim potrebama preduzeća. U uslovima razvoja Web baziranih ERP sistema, posebno je značajno pitanje zaštite informacija. Zaštita ERP sistema je tradicionalno bila usmerena na interne mehanizme, čija je namena da kontrolišu pravo pristupa korisnika pojedinim informacijama. Implicitno je podrazumevana bezbedna komunikaciona infrastruktura, realizovana posredstvom firewall-a, VPN i sistema za otkrivanje napadača. Međutim, veliki informacioni sistemi sa visokim stepenom integracije zahtevaju efikasne metode zaštite infrastrukture mreže, kao i zaštite na nivou transakcija. Otvoreno je pitanje da li su FOS ERP sistemi osetljiviji na napade od komercijalnih sistema. Ocena bezbednosti konkretnog softverskog proizvoda nije jednoznačno određena, prvenstveno zbog toga što različiti korisnici i okruženja obično postavljaju različite zahteve u pogledu zaštite.

4. ZAHTEvI ZA PROvAJdERE SERvISA Telekomunikaciona mreža naredne generacije (Next Generation Network, NGN) predstavlja koncept budućeg jezgra mreže i mreža za pristup, koji pretpostavlja prenos svih informacija i servisa preko zajedničke mreže, tipično zasnovane na IP tehnologiji. Obezbeđivanje različitih nivoa kvaliteta servisa između krajnjih korisnika (End-to-End, E2E QoS) je jedan od ključnih zahteva za implementaciju NGN. Međutim, taj zahtev uvodi dodatnu složenost u strukturu korisničkih aplikacija, arhitekturu mreže, upravljanje i poslovne modele.

U nastavku su navedeni otvoreni istraživački problemi od opšteg značaja za tržišnu konkurentnost provajdera u uslovima ponude novih servisa i prisustva velikog broja heterogenih korisnika (velike korporacije, mala i srednja preduzeća, rezidencijalni korisnici). Oni obuhvataju ugovaranje servisa sa krajnjim korisnicima, tehničke zahteve za obezbeđivanje QoS u mreži sa više nezavisnih administrativnih domena, kao i upravljanje mrežom i servisima.

4.1. Ugovaranje servisa Ugovaranje servisa obavlja se sa ciljem da se postigne sporazum o nivou servisa (Service Level Agreement, SLA), a to je ugovor između provajdera servisa i korisnika kojim se definišu: odgovornosti provajdera u smislu garancija kvaliteta servisa, mere performansi, metode merenja, tarifni profil i principi obračuna, konsekvence za provajdera u slučaju da nije zadovoljen ugovoreni nivo kvaliteta i konsekvence za korisnika ako su prekoračeni dogovoreni nivoi saobraćaja. SLA sačinjavaju dva osnovna dela: tehnički i administrativni. Tehnički deo se obično naziva „specifikacija nivoa servisa“, a obuhvata skup deskriptora i pridruženih atributa koji opisuju konkretnu klasu servisa i profil saobraćaja. Administrativni deo obuhvata ekonomske i pravne aspekte: informacije o tarifiranju, obračunu i naplati; konsekvence za korisnika i provajdera u slučaju narušavanja sporazuma i dr. ITU-T definiše uputstvo za formiranje obrazaca sporazuma o nivou servisa, nezavisno od primenjenog modela QoS i mrežne tehnologije [15]. Tehnički deo SLA obuhvata opis servisa, opis tehnologije i izveštaj o kvalitetu servisa. Opis servisa sadrži detaljne informacije o tipu i nivou ponuđenog servisa. Opis tehnologije sadrži informacije o parametrima QoS, skupu mera performansi, TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

kao i tehničkoj infrastrukturi. Izveštaj o kvalitetu servisa obuhvata informacije za korisnika pomoću kojih se ocenjuje nivo ugovorenog servisa. Elektronsko ugovaranje servisa podrazumeva postojanje korisničkog interfejsa kao tačke interakcije između korisnika i provajdera servisa. Korisnicima se može ponuditi obrazac SLA u elektronskoj formi, posredstvom odgovarajućeg Web interfejsa. Korisnik popunjava takav obrazac i podnosi zahtev za konkretan servis. Posle obrade zahteva, provajder informiše korisnika o ponuđenom servisu. U kontekstu IP VPN, provajder može ponuditi servise u skladu sa sledećim principima: zasebna VPN za svaki tip aplikacije, više tipova aplikacija u zajedničkoj VPN ili više VPN po tipu aplikacije. Konsekventno, specifikacija nivoa VPN servisa obuhvata: (1) generički deo, koji opisuje karakteristike klase servisa i (2) deo specifičan za VPN, koji opisuje karakteristike VPN tunela, međusobnu dostupnost korisnika servisa, prevođenje privatnih adresa u javne, mehanizme zaštite [16].

4.2. Tehnički zahtevi za obezbeđivanje E2E QoS NGN obuhvata skup nezavisnih administrativnih domena, od kojih svaki može implementirati različit model QoS sa zasebnim skupom klasa servisa i mehanizama za implementaciju QoS. Tehnički zahtevi za obezbeđivanje E2E kvaliteta servisa obuhvataju zajedničku definiciju klase servisa, jednoobrazne formate specifikacija nivoa servisa, skup mera performansi i nadzor performansi. Postoje tri osnovna pristupa ugovaranju servisa između provajdera: bilateralni, kooperativni i 3P (third-party) [17]. Bilateralni model je danas najrasprostra14

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

njeniji, a podrazumeva interkonekciju dva provajdera u jednoj ili više tačaka, implementaciju kastomizovanih poslovnih procesa i dogovor o načinu preslikavanja klasa servisa. Kooperativni model predstavlja generalizaciju bilateralnog modela, tako što nekoliko provajdera ostvaruje sporazum o skupu osnovnih mehanizama neophodnih za implementaciju E2E kvaliteta servisa. U 3P modelu, „treća strana“ se povezuje sa grupom provajdera u različitim tačkama i odgovorna je za preslikavanje klasa servisa, poslovne procese i nadzor performansi. U okruženju NGN postoji veliki broj mreža za pristup zasnovanih na različitim žičnim i bežičnim tehnologijama. Novi provajderi servisa mogu se gotovo svakodnevno pojavljivati ili nestajati sa telekomunikacionog tržišta. Neophodna je tehnička podrška generalizovane mobilnosti koja se definiše kao „sposobnost korisnika ili drugih mobilnih entiteta da komuniciraju i pristupaju servisima nezavisno od promena lokacije ili tehničkog okruženja“ [18]. U takvim okolnostima, bilateralni sporazumi o nivou servisa su neefikasni ili čak neprimenljivi. Praktično je neizvodljivo da svaki provajder servisa vodi računa o svakom SLA ugovorenom sa drugim provajderima. Pored toga, teško je generalizovati bilateralne sporazume, dok će kooperativni model verovatno zahtevati formalne industrijske standarde i sporazume o implementaciji između provajdera. 3P model je znatno fleksibilniji, s obzirom da nije potrebna kooperacija provajdera ni redizajn njihovih mreža. 3P entitet je zadužen za upravljanje svim sporazumima o nivou servisa, a takođe može biti odgovoran za obračun i naplatu servisa krajnjim korisnicima. Skalabilan pristup specifikaciji i preslikavanju E2E kvaliteta servisa, zasnovan na hijerarhijskom 3P modelu, predložen je u [19].

4.3 Upravljanje mrežom i servisima Funkcionalnost postojećeg, široko rasprostranjenog SNMP (Simple Network Management Protocol) omogućava samo upravljanje pojedinačnim elementima mreže koji poseduju implementirane upravljive agente i odgovarajuće baze upravljačkih informacija (Management Information Base, MIB). SNMP se prvenstveno koristi za dobijanje statusa pojedinih mrežnih uređaja i za izveštavanje o alarmnim događajima. Zahtevi za QoS od jednog do drugog krajnjeg korisnika, pouzdanost i održivost mreže uslovljavaju novi pristup projektovanju i razvoju sistema za nadzor i upravljanje u sledećim aspektima: definisanje novih arhitektura upravljanja; razvoj novih metoda i softverskih alata za automatizaciju upravljanja; razvoj hardverskih i softverskih platformi koje omogućavaju efikasnu implementaciju funkcija upravljanja otkazima, konfiguracijom, tarifiranjem, performansama i zaštitom. Jednoobraznost formata specifikacija nivoa servisa je važan preduslov za automatizaciju upravljanja mrežom i ostvarivanje interoperabilnosti provajdera. Razvoj sistema koji implementiraju skupove apstraktno definisanih pravila – politika upravljanja (Policy Based Management, PBM) je perspektivno rešenje za implementaciju fleksibilnih upravljačkih platformi sa visokim stepenom automatizacije [20]. Iz perspektive provajdera servisa, najvažnija otvorena pitanja obuhvataju: (1) obim i strukturu funkcija upravljanja koje treba integrisati u mrežu; (2) obim merenja i prikupljanja podataka relevantnih za upravljanje i (3) upravljanje tarifiranjem u višedomenskoj mreži [21], [22].

Informaciono-komunikacione tehnologije za mala i srednja preduzeća

5. TARIfIRANJE NGN treba da bude dovoljno fleksibilna da omogući primenu različitih modela tarifiranja servisa. U okruženju različitih tehnologija mreža za pristup, tarifna politika i arhitektura upravljanja tarifiranjem moraju da budu poboljšane za potrebe podrške različitih operativnih i poslovnih modela. Brojni korisnici Interneta očekuju da servisi kao što su elektronska pošta, elektronske vesti i Web servisi budu besplatni, odnosno da će se plaćati samo pristup takvim servisima, posredstvom postojećeg flat rate modela tarifiranja. Ostali servisi će se dodatno naplaćivati, poštujući sledeće principe [23]: • •

•

po pravilu, pozivajući učesnik plaća servis; naplaćuje se prenos određene količine informacija preko IP mreže (transport-based charging); postoji mogućnost pretplate na različite klase servisa, tj. dodatno se naplaćuju garancije QoS; tarife se dinamički prilagođavaju različitim operativnim uslovima mreže; postoji mogućnost naplate na osnovu tipa i sadržaja telekomunikacionog servisa (content-based charging), npr. mobilni IP servisi, video na zahtev, distribucija softvera; vrši se poseban obračun za objedinjeno korišćenje određenih kombinacija servisa.

Sistem tarifiranja treba da na efikasan način podrži različite tehnologije pristupa, uz minimiziranje uticaja na krajnjeg korisnika/terminal u smislu obračuna i načina plaćanja. Provajder servisa koji je povezan sa telekomunikacionim operatorom mora da obezbedi

informacije o obračunu, minimalnom ostvarenom QoS, kao i drugim politikama koje se odnose na sadržaj servisa, a primenjuju se u različitim mrežama za pristup u kojima je taj servis raspoloživ. IP VPN pružaju provajderima servisa fleksibilnost u izboru modela tarifiranja: flat rate, dinamičko tarifiranje, tarifiranje po klasi servisa i dr. Provajder servisa bira model tarifiranja u skladu sa sopstvenim mogućnostima, ali i zahtevima ciljnog tržišta. Dinamičko tarifiranje podrazumeva da se tarifa određuje kao cena po jedinici utroška resursa (na nivou paketa, pojedinačnog ili agregatnog toka IP saobraćaja) i u skladu sa nivoom garancija QoS za posmatranu klasu servisa [24]. Detaljan opis dinamičkih tarifnih mehanizama može se pronaći u literaturi [25], [26], [27]. Poslednjih godina je intenziviran razvoj novih metoda dinamičkog tarifiranja koje se zasnivaju na teoriji igara (Nash, Stackelberg, Cournot) [28]. Tarifni mehanizam se smatra podsticajnim ukoliko izdvaja rešenje koje je optimalno i sa aspekta pojedinačnih učesnika i sa aspekta sistema u kome se igra realizuje. Takvo rešenje se može postići primenom koncepta u kome se korisnik zadužuje prema stvarnom korišćenju resursa [29], [30].

6. ZAKLJUČAK Postojeća rešenja za implementaciju komunikacione infrastrukture SME obuhvataju savremenu opremu zasnovanu na Eternet tehnologiji i integrisane pristupne uređaje – SME gejtveje, dostupne po prihvatljivim cenama. Oni obično podržavaju kolaborativne servi-

se, brz pristup Internetu, različite tipove VPN, određene mehanizme zaštite, funkcije IP PBX i VoIP gejtveja, kao i bazične mehanizme QoS. Većina telekomunikacionih operatora i provajdera servisa nudi više tipova standardizovanih IP VPN servisa, koji omogućavaju efikasno formiranje pouzdanog korporativnog intraneta i ekstraneta, kao i mogućnosti daljinskog pristupa. Rešenja IP VPN se kontinuirano unapređuju i obogaćuju novim karakteristikama, koje obuhvataju diferencijaciju QoS i upravljanje resursima mreže. Iako implementacija ERP sistema pruža značajne mogućnosti za unapređenje poslovanja, SME imaju znatno manje mogućnosti da se oporave od neuspešne implementacije ERP nego velika preduzeća. Iz tih razloga, pri planiranju ERP projekta, preporučuje se primena neke od metoda upravljanja rizikom. Osim toga, primena ERP sistema zasnovanih na otvorenim platformama sa slobodno dostupnim izvornim programima (FOS) potencijalno predstavlja perspektivno i ekonomično rešenje za mala i srednja preduzeća. Iz perspektive provajdera servisa, neophodna su značajna unapređenja u oblastima ugovaranja servisa sa krajnjim korisnicima, realizacije tehničkih zahteva za obezbeđivanje QoS u mreži sa više nezavisnih administrativnih domena, kao i upravljanja mrežom i servisima. Takođe je evidentna potreba za uvođenjem mehanizama koji predviđaju različite tarife za svaku klasu servisa i dinamički prilagođavaju tarife stanju resursa mreže. Tarifiranje na taj način postaje, sa jedne strane, efikasno sredstvo optimizacije performansi mreže, a sa druge strane podsticaj za korisnike da izaberu tarifne profile koji najviše odgovaraju njihovim stvarnim potrebama. TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Literatura [1] “Broadband Multi-service Architecture & Framework Requirements”, DSL Forum, Technical Report TR-144, 2007. [Online]. Available: http://www. broadband-forum.org/technical/trlist.php [2] N. Mordelet, E. Festraets, M. Wang, “The Enterprise: A High-value Market for Broadband Services”, Alcatel Telecommunications Review, 3rd Quarter 2006. [3] L. G. Kazovsky et al., Broadband Fiber Access, a tutorial from IEEE Communications Society, 2008. [Online]. Available: http://www.comsoc.org/ freetutorials [4] M. Stojanović, V. Aćimović-Raspopović, “Communication Issues for Small and Medium Enterprises: Provider and Customer Perspectives”, Enterprise Information Systems for Bussiness Integration in SMEs: Technological Organizational, and Social Dimensions. M. Cruz-Cuncha (ed.), Information Science Reference, New York, September 2009, pp. 230-251. [5] M. Carugi, J. De Clercq, “Virtual Private Network Services: Scenarios, Requirements and Architectural Constructs from a Standardization Perspective”, IEEE Communications Magazine, vol. 42, no.6, June 2004, pp. 116-122. [6] P. Knight, K. Lewis, “Layer 2 and 3 Virtual Private Networks: Taxonomy, Technology and Standardization Efforts”, IEEE Communications Magazine, vol. 42, no. 6, June 2004, pp.124-131. [7] P. Mohapatra, C. Metz, Y. Cui, “Layer 3 VPN Services over IPv6 Backbone Networks: Requirements, Technology, and Standardization Efforts”, IEEE Communications Magazine, vol. 45, no. 4, April 2007, pp. 32-37. [8] IEEE Standard for Local and Metropolitan Area Networks: Media Access Control (MAC) Bridges, IEEE Std 802.1D-2004. [9] IEEE Standard for Local and Metropolitan Area Networks: Virtual Bridged Local Area Networks, IEEE Std 802.1Q-2005. [10] S. Blake et al., “An Architecture for Differentiated Services”, RFC 2475, IETF, 1998. [11] C. Møller, “ERP II: A Conceptual Framework for Next-Generation Enterprise Systems?” Journal of Enterprise Information Management, vol. 18, no. 4, 2005, pp. 483-497. [12] P. Iskanius, “Experiences of ERP Risk Management in SMEs”, Proceedings of the CENTERIS 2009 Conference on ENTERprise Information Systems – CENTERIS, Ofir, Portugal, October 2009, pp. 269-282. [13] S. J. Cereola, “The Performance Effects of Latent Factors on Assimilation of Commercial and Open-Source ERP Software on Small-Medium Enterprises”, Virginia Commonwealth University, Richmond, Virginia, September 2006. [14] List of Open Source ERPs. [Online]. Available: http://open-source-erp-site.com/list-of-open-source-erps.html [15] ITU-T Recommendation M.3342, “Guidelines for the Definition of SLA Representation Templates”, Geneva, 2006. [16] M. Stojanović, V. Aćimović-Raspopović, “QoS Provisioning Framework in IP-Based VPN”, Encyclopedia of Networked and Virtual Organizations, G. Putnik and M. Cuncha (eds.), Vol. III, pp. 1317-1324, Information Science Reference, Hershey, PA, USA, March 2008. [17] P. Jacobs, B. Davie, “Technical Challenges in the Delivery of Interprovider QoS”, IEEE Communications Magazine, vol. 43, no. 6, June 2005, pp. 112-118. [18] ITU-T Recommendation Y.2001, “General Overview of NGN”, Geneva, 2004. [19] M. Stojanović, S. Boštjančič Rakas, V. Aćimović-Raspopović, “End-to-End Quality of Service Specification and Mapping: The Third Party Approach”, Computer Communications, vol. 33, no. 11, July 2010, pp. 1354-1368. [20] S. Boštjančič Rakas, M. Stojanović, N. Gospić, “Automatizacija upravljanja IP mrežama”, Telekomunikacije, broj 02, godina 1, novembar 2008, str. 34-43. [21] T. Ahmed et al., “End-to-End Quality of Service Provisioning through an Integrated Management System for Multimedia Content Delivery”, Computer Communications, vol. 30, no. 3, 2007, pp. 638-651. [22] A. Pras et al., “Key Research Challenges in Network Management”, IEEE Communications Magazine, vol. 45, no. 10, October 2007, pp.104-110. [23] “All-IP Network (AIPN) Feasibility Study”, 3rd Generation Partnership Project TR 22.978, October 2004. [Online]. Available: http://www.3gpp.org. [24] C. Bouras, A. Sevasti, “SLA-based QoS pricing in DiffServ Networks”, Computer Communications, vol. 27, no. 18, 2004, pp.1868-1880. [25] M. Falkner, M. Devetsikiotis, I. Lambadaris, “An Overview of Pricing Concepts for Broadband IP Networks”, IEEE Communication Surveys, Second Quarter 2000. [26] C. Courcoubetis, R. Weber, Pricing Communication Networks: Economics, Technology and Modelling, New York: John Wiley & Sons, 2003. [27] V. Aćimović-Raspopović, M. Stojanović, “Pricing Quality of Service in DiffServ IP Networks”, Encyclopedia of Networked and Virtual Organizations, G. Putnik and M. Cuncha (eds.), Vol. II, pp. 1245-1251, Information Science Reference, Hershey, PA, USA, March 2008. [28] J. N. Webb, Game Theory - Decisions, Interaction and Evolution, Springer, 2007. [29] V. Aćimović-Raspopović, M. Stojanović, V. Radonjić, “A Responsive Pricing Model for Communication Services in Small and Medium Enterprises”, Proceedings of the CENTERIS 2009 Conference on ENTERprise Information Systems – CENTERIS, Ofir, Portugal, October 2009, pp. 637-650. [30] V. Radonjić, V. Aćimović-Raspopović, “Local ISPs Pricing Strategies in the Repeated Game Concepts” , Proceedings of the TELSIKS 2007, Vol. 2, Niš, Serbia, 2007, pp. 625-628.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Informaciono-komunikacione tehnologije za mala i srednja preduzeća

Autori Vladanka Aćimović-Raspopović je redovni profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu na Katedri za telekomunikacioni saobraćaj i mreže. Naučnoistraživački i stručni rad prof. dr V. Aćimović-Raspopović obuhvata oblast eksploatacije telekomunikacionog saobraćaja i mreža (planiranje, implementacija kvaliteta servisa u mrežama nove generacije, interkonekcije, tarifiranje u širokopojasnim mrežama zasnovanim na IP). Objavila je oko 150 naučnih i stručnih radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima, kao i na međunarodnim i domaćim konferencijama. Koautor je i jedne istaknute monografije nacionalnog značaja, kao i tri poglavlja u istaknutim monografijama međunarodnog značaja. Član je programskih i uređivačkih odbora većeg broja konferencija i časopisa, kao i recenzent podnetih radova. Do sada je bila saradnik ili rukovodilac tokom izrade preko 30 naučnoistraživačkih projekata. Član je Društva za ETRAN, Društva za telekomunikacije, IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers), predsednica je WIE (Women in Engineering) Affinity grupe IEEE sekcije Srbije i Crne Gore, OSA (Optical Society of America) i Inženjerske komore Republike Srbije. Mirjana Stojanović je diplomirala (1985) i magistrirala (1993) na Elektrotehničkom fakultetu, a doktorirala (2005) na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Dugi niz godina radila je u Institutu Mihajlo Pupin, na poslovima projektovanja, razvoja i implementacije telekomunikacionih mreža i sistema. Trenutno je docent na Saobraćajnom i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde učestvuje u nastavi i projektima iz oblasti telekomunikacionih mreža. Kao autor ili koautor objavila je naučnu monografiju nacionalnog značaja, tri poglavlja u međunarodnim monografijama, kao i više od 90 radova u časopisima i na konferencijama međunarodnog i nacionalnog značaja.

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Zlatan Stojković Zoran Stojanović Aleksandar Jovanović

PRIMENA PROGRAMSKIH ALATA U PROJEKTOVANJU ELEKTROENERGETSKIH SISTEMA I INSTALACIJA ZA NAPAJANJE BAZNIH STANICA MOBILNIH I BEŽIČNIH SISTEMA U TELEKOMUNIKACIJAMA SADRŽAJ Pouzdano i kvalitetno snabdevanje električnom energijom predstavlja osnovni zahtev koji pred elektroenergetski sistem (EES) postavljaju potrošači električne energije. Ovaj zahtev EES mora ispuniti na svim funkcionalnim nivoima proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije. Distributivne mreže, kao deo EES-a, predstavljaju vezu između prenosnog sistema i potrošača. Bazne stanice mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama predstavljaju potrošače električne energije koja se može obezbediti iz neobnovljivih izvora energije (fosilna goriva, nuklearna energija) ili, danas posebno aktuelnih, obnov-

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Primena programskih alata u projektovanju elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama

ljivih izvora energije (biomasa, hidroelektrane, energija Sunca, energija vetra, geotermalna energija, itd.). U zavisnosti od vrste telekomunikacione (TK) opreme i njenog nazivnog napona napajanja, bira se i odgovarajući sistem za napajanje i rezervno napajanje, što predstavlja sastavni deo izrade investiciono-tehničke dokumentacije. Za objekte koji sadrže TK opremu neophodno je projektovati odgovarajuću gromobransku zaštitu. U ovom preglednom radu izloženi su primeri primene sopstveno razvijenih programskih alata u projektovanju elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama. Prvi programski alat odnosi se na projektovanje gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene primenom programa AutoCAD i Visual Basic (VB). Mogućnosti primene ovog programskog alata u projektovanju gromobranske zaštite prikazane su na primeru konkretnog objekta. U nastavku su prikazani namena, opis i primeri primene programskog alata za projektovanje uzemljivača u udarnom režimu. Formiran primenom savremenih programa Visual C++ i MATLAB, ovaj korisnički orijentisan programski alat ima za cilj analizu udarnih karakteristika uzemljivača na način pogodan u projektantskoj praksi. Treći programski alat koristi se za projektovanje sistema za napajanje TK opreme. Zasnovan je na primeni baza podataka i programa Excel i VB i, kao takav, omogućava automatizaciju tehničkih proračuna i odgovarajućeg izbora uređaja za napajanje i rezervno napajanje. Primena ovog programskog alata ilustrovana je na primeru izbora stacionarnih olovnih akumulatorskih baterija.

1. UvOd Projektovanje elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama definisano je Uputstvom [1]. Ovim Uputstvom određeni su način i potreban obim izrade investiciono-tehničke dokumentacije. Za objekte koji sadrže opremu baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema (TK oprema) neophodno je projektovati odgovarajuću gromobransku zaštitu. Pod gromobranskom zaštitom podrazumeva se kompleks zaštitnih mera protiv direktnog udara groma i njegovog sekundarnog dejstva, koje obezbeđuje sigurnost ljudi i životinja, opreme i materijala od eksplozije, požara i rušenja. U cilju zaštite objekata od atmosferskog pražnjenja projektuje se i izvodi odgovarajuća instalacija. Ostvarivanje navedene zaštite ima socijalni i ekonomski karakter. Prvi aspekt odnosi se na zaštitu ljudi i životinja, i ona je uslovljena zakonskim propisima i normativima [2]. Drugi aspekt podrazumeva zaštitu materijalnih dobara od štetnog dejstva atmosferskog pražnjenja. Atmosferska pražnjenja na objektima bez odgovarajuće gromobranske zaštite predstavljaju uzrok velikih šteta i gubitaka u privredi [3]. U radu je prikazan deo mogućnosti sopstveno razvijenog programskog alata za projektovanje gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene [4-7]. Dati su algoritam za proračun zaštitne zone prihvatnog sistema i odgovarajući metodi. Na primeru konkretnog objekta ilustrovan je postupak određivanja 3D prikaza zaštitne zone ostvarene primenom štapne hvataljke. Postupak određivanja zaštitne zone automatizovan je primenom naprednih tehnika programa AutoCAD [8, 9] i VB [10], čime je

omogućeno projektovanje optimalnog rešenja gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene. Sistem uzemljenja predstavlja sastavni deo objekata koji sadrže TK opremu. Poznavanje udarnih karakteristika uzemljivača je od velikog značaja u analizi ugroženosti objekata od atmosferskih pražnjenja. Njihovo određivanje predstavlja složen problem zbog velikog broja različitih uticajnih parametara. Najvažniji uticaj na ove karakteristike imaju konstruktivni parametri uzemljivača, električne karakteristike tla, kao i oblik, amplituda i mesto injektiranja strujnog talasa. Kao rezultat višegodišnjeg istraživanja formiran je matematički model kojim se može odrediti ponašanje uzemljivača u udarnom periodu, uz obuhvatanje uticajnih parametara [2, 11-16]. Rezultati eksperimentalnih istraživanja udarnih karakterisitika uzemljivača ukazuju na prihvatljivu tačnost formiranog modela [17, 18]. Na osnovu razvijenog matematičkog modela nastao je programski alat za proračun udarnih karakteristika GIC (Grounding Impulse Characteristics). Formiran primenom savremenih programa Visual C++ i MATLAB [19], ovaj korisnički orijentisan programski alat ima za cilj analizu udarnih karakteristika uzemljivača na način pogodan u projektantskoj praksi. U radu su prikazani namena, opis i primeri primene navedenog programskog alata. U poslednjem delu rada prikazane su neke mogućnosti primene baza podataka u projektovanju elemenata elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema. Tehnički proračuni i odgovarajući izbor elemenata potpuno su automatizovani primenom programa Excel

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

i VB [20-24]. Primena baza podataka ilustrovana je na primeru izbora stacionarnih olovnih akumulatorskih baterija.

2. PRIMENA PROGRAMSKIH ALATA 2.1. Projektovanje gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene Kao što je napomenuto u Uvodu, pod gromobranskom zaštitom podrazumeva se kompleks zaštitnih mera protiv direktnog udara groma i njegovog sekundarnog dejstva, koje obezbeđuju sigurnost ljudi i životinja, opreme i materijala od eksplozije, požara i rušenja. U cilju zaštite objekata od atmosferskog pražnjenja, projektuje se i izvodi odgovarajuća instalacija. Ostvarivanje navedene zaštite ima socijalni i ekonomski aspekt. Gromobranska instalacija za zaštitu objekata od atmosferskih pražnjenja sastoji se od spoljašnje i unutrašnje gromobranske instalacije. Smatra se da je objekat zaštićen od direktnog atmosferskog pražnjenja ako je verovatnoća pražnjenja mimo gromobranske instalacije manja od tehnički prihvatljive vrednosti. Ne postoji apsolutno sigurna zaštita od direktnog atmosferskog pražnjenja koja bi bila ekonomski prihvatljiva. Zbog toga se definišu zone zaštite u kojima se, sa velikom verovatnoćom, objekti mogu smatrati zaštićenim od direktnog atmosferskog pražnjenja. Pored zaštite od direktnog atmosferskog pražnjenja, na objektu se mora predvideti i zaštita od induktivnih uticaja nastalih atmosferskim pražnjenjem u gromobransku instalaciju štićenog objekta ili u blizini štićenog objekta. Pod zaštitnom zonom prihvatnog sistema podrazumeva se zona u kojoj se sa malom verovatnoćom može dogoditi direktno 20

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

atmosfersko pražnjenje. Metod zaštitnog ugla i metod fiktivne (kotrljajuće) sfere predstavljaju dva najčešće korišćena postupka za određivanje zaštitne zone prihvatnog sistema [2, 6]. Prema prvom metodu definiše se zaštitni ugao kao ugao koji zaklapa izvodnica kupe i vertikalna linija postavljena kroz osu štapne hvataljke (Slika 1a). Smatra se da u konusnom prostoru ne može doći do direktnog atmosferskog pražnjenja ako ugao ima vrednost između 30° i 60°. Metod zaštitnog ugla moguće je primeniti kako na izolovanu, tako i na neizolovanu gromobransku zaštitu. Fiktivnu (kotrljajuću) sferu definiše poluprečnik jednak udarnom rastojanju za određenu struju groma, koja zavisi od nivoa zaštite objekta. Zaštitna zona se dobija kao geometrijsko mesto tačaka u kojima sfera dodiruje horizontalnu podlogu pri rotiranju oko štapne hvataljke, tako da sfera stalno dodiruje i hvataljku.

(kotrljajuće) sfere. Primena metoda fiktivne sfere na različitim objektima ilustrovana je na Slici 1.b). Fiktivnu sferu je potrebno „valjati“, postavljati oko i iznad objekta u sve moguće položaje do tla, kako bi se pronašla dodirna mesta i površine na kojima se moraju postaviti elementi prihvatnog sistema, jer se na tim mestima može dogoditi udar. Na zadebljanim linijama prema Slici 1.b) potrebno je postaviti prihvatni sistem. Algoritam za proračun zaštitne zone sastoji se od sledećih koraka: • •

• •

Udarno rastojanje R (m) zavisi od amplitude struje groma I (kA) i izračunava se primenom izraza:

•

(1)

pokreće se program AutoCAD da bi se nacrtao objekat u 2D ili 3D prikazu, za nacrtan objekat moguće je izabrati tip štapne hvataljke i zadati njegove dimenzije, u zavisnosti od nivoa zaštite usvaja se vrednost udarne struje, za tako definisanu udarnu struju primenom izraza (1) proračunava se udarno rastojanje, na osnovu udarnog rastojanja određuje se zaštitna zona koja predstavlja kupu sa spoljnom stranom u vidu izlomljene linije, postupak se ponavlja za sledeću štapnu hvataljku, čiji se položaj može proizvoljno definisati u odnosu na objekat.

gde K i n predstavljaju empirijske konstante, čije su vrednosti definisane od strane više autora [2, 6].

•

Na Slici 1.a) prikazane su zaštitne zone jedne štapne hvataljke određene metodom zaštitnog ugla i metodom fiktivne

Crtanje objekata ostvaruje se programom AutoCAD, dok se proračun zaštitne zone vrši primenom programa VB.

Slika 1. a) Skica zaštitne zone određene metodom zaštitnog ugla i metodom fiktivne (kotrljajuće) sfere; b) Određivanje zaštitne zone različitih objekata primenom metoda fiktivne sfere

Primena programskih alata u projektovanju elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama

Za objekat dimenzija 8x9x19 m i štapnu hvataljku visine 4 m koja je postavljena u ugao krova razmatranog objekta određena je zaštitna zona u vidu žičanog modela (Slika 2.a). Primenom efikasne tehnike rasterizacije u AutoCAD-u [7-9] moguće je formirati odgovarajući 3D prikaz zaštitne zone u vidu punog tela (Slika 2.b). Na osnovu 3D prikaza zaštitne zone datih na Slikama 2.a) i 2.b) jasno se mogu uvideti prednosti vizuelizacije postupka projektovanja gromobranske zaštite primenom odgovarajućih tehnika u AutoCAD-u.

2.2. Programski alat za proračun udarnih karakteristika uzemljivača Poznavanje udarnih karakteristika uzemljivača od velikog je značaja u analizi ugroženosti objekata od atmosferskih pražnjenja. Njihovo određivanje predstavlja složen problem zbog velikog broja različitih uticajnih parametara. Najvažniji uticaj na ove karakteristike imaju konstruktivni parametri uzemljivača, električne karakteristike tla, kao i oblik, amplituda i mesto injektiranja strujnog talasa.

•

Programski alat za proračun udarnih karakteristika GIC omogućava:

•

Slika 2. 3D prikaz zaštitne zone ostvarene primenom jedne štapne hvataljke visine 4 m, postavljene u ugao krova objekta dimenzija 8×9×19 m: a) Žičani model; b) Puno telo

proračun raspodele napona i struja duž uzemljivača pri injektiranju udarne struje; proračun udarne impedanse uzemljivača za slučajeve bez i sa jonizacijom tla; proračun parametara modela ekvivalentnog uzemljivača, čijim se inkorporiranjem u neki od postojećih programa za proračun prenapona atmosferskog porekla može tačnije proceniti pouzdanost rada elemenata elektroenergetskog sistema koji omogućavaju napajanje objekta. Modeli se mogu formirati za slučajeve bez i sa jonizacijom tla, što je posebno važno za konfiguracije uzemljivača u tlu velike specifične električne otpornosti i u zoni izražene grmljavinske aktivnosti; proračun efektivne dužine uzemljivača. Ovaj parametar je važan sa aspekta projektantske prakse i predstavlja dužinu uzemljivača sa koje se celokupna struja atmosferskog pražnjenja odvede u zemlju. Uvažavanje ovog efekta omogućava ekonomična rešenja u projektovanju lineičnih i složenih uzemljivača u obliku mreže; optimalan postupak modelovanja uzemljivača sa aspekta preciznosti i trajanja proračuna, zahvaljujući elementima ekspertskog sistema sadržanim u programu. Koncepcija programskog alata omogućava i manje iskusnim korisnicima postizanje ekonomičnih rešenja u projektovanju uzemljivača i prenaponske zaštite energetske i elektronske opreme.

Mogućnosti programskog alata ilustrovane su na primerima proračuna. Aktiviranjem ikone pod nazivom GIC otvara se komandni meni koji omogućava komunikaciju korisnika i računaTELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

ra. Komandni meni sadrži dve grupe menija. Prva grupa odnosi se na uobičajene komande programa u Windows

okruženju. Drugu grupu predstavlja sistem menija kojim se vrši izbor jedne od sledećih opcija:

1. Definisanje parametara proračuna udarnih karakteristika uzemljivača; 2. Izvršenje proračuna; 3. Prikaz rezultata proračuna. Opcija 1 predstavlja važan deo programa i uključuje sledeće operacije: • • • • • • •

izbor matematičkog modela, definisanje konfiguracije uzemljivača, unos konstruktivnih parametara uzemljivača, definisanje karakteristika tla, izbor parametara strujnog talasa, definisanje trajanja proračuna, izbor prikaza izlaznih promenljivih.

Na Slici 3. prikazan je izgled komandnog prozora za definisanje navedenih parametara.

Slika 3. Komandni prozor za definisanje parametara proračuna udarnih karakteristika uzemljivača

Nakon izbora odgovarajuće konfiguracije vrši se unos konstruktivnih parametara uzemljivača. Sledi definisanje parametara proračuna, izvršenje proračuna i, konačno, prikaz rezultata proračuna. Rezultati proračuna mogu se prikazati grafički i tekstualno. Grafički prikaz odnosi se na vremenske promene sledećih veličina: • • •

napona u čvorovima uzemljivača, injektiranog strujnog talasa i struja u granama uzemljivača, udarne impedanse uzemljivača Z i udarnog koeficijenta uzemljivača (Alfa) za slučajeve bez i sa pojavom jonizacije tla oko uzemljivača.

Na Slici 4. prikazan je komandni prozor za izbor prikaza izlaznih veličina.

Slika 4. Komandni prozor za izbor prikaza izlaznih veličina

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Na Slici 5. određene su vremenske promene napona u pojedinim čvorovima, udarne impedanse uzemljivača i udarnog koeficijenta uzemljivača pri injekti-

Primena programskih alata u projektovanju elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama

Slika 5. Vremenske promene napona u pojedinim čvorovima, udarne impedanse uzemljivača i udarnog koeficijenta uzemljivača; ρ = 100 Ωm, strujni talas u obliku odskočne funkcije jedinične amplitude

ranju strujnog talasa u obliku odskočne funkcije jedinične amplitude za specifičnu električnu otpornost tla ρ = 100 Ωm. Za slučajeve modelovanja složenih sistema veoma je važno formiranje odgovarajućih ekvivalenata pogodnih za inženjersku praksu. Postupak svođenja složenog modela uzemljivača u udarnom periodu na ekvivalent pogodan za inženjersku praksu ilustrovan je u [2]. Postupak određivanja parametara ekvivalentnog uzemljivača zasniva se na analizi naponskog odziva uzemljivača usled injektiranog strujnog talasa u obliku odskočne funkcije. Složena ekvivalentna šema uzemljivača proizvoljnog

oblika može se svesti na ekvivalentnu šemu koja sadrži samo tri parametra R1, R2 i L, čije vrednosti su funkcije parametara realnog uzemljivača. Na Slici 6. dat je tekstualni prikaz parametara ekvivalentnog uzemljivača konfiguracije 3 za ρ = 100 Ωm i strujni talas u obliku odskočne funkcije jedinične amplitude. Kao što je napomenuto, inkorporiranjem parametara ekvivalentnog uzemljivača u neki od postojećih programa za proračun prenapona atmosferskog porekla može se tačnije proceniti pouzdanost rada elemenata elektroenergetskog sistema koji omogućavaju napajanje objekta.

2.3. Programski alat za projektovanje sistema za napajanje TK opreme U ovom odeljku prikazane su neke mogućnosti primene baza podataka u projektovanju sistema za napajanje TK opreme. Izbor uređaja za napajanje i rezervno napajanje izvršen je prema Uputstvu [1]. Tehnički proračuni i odgovarajući izbor navedenih uređaja potpuno su automatizovani primenom programa Excel i VB, što je ilustrovano na primeru izbora stacionarnih olovnih akumulatorskih baterija. U Uputstvu [1] dati su pojmovi i definicije elemenata sistema za napajanje. Na Slici 7. prikazan je komandni prozor TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

programskog alata za projektovanje sistema za napajanje TK opreme.

pak izbora stacionarnih olovnih akumulatorskih baterija.

ra električne energije za napajanje TK opreme, su:

Nakon aktiviranja programa otvara se meni za izbor pojedinih elemenata. U nastavku je prikazan celokupan postu-

Osnovni parametri na osnovu kojih se određuje potreban kapacitet akumulatorskih baterija, kao rezervnog izvo-

•

• Slika 6. Parametri ekvivalentnog uzemljivača konfiguracije 3 sadržani u tekstualnom prikazu rezultata; ρ = 100 Ωm, strujni talas u obliku odskočne funkcije jedinične amplitude

Slika 7. Komandni prozor programskog alata za projektovanje sistema za napajanje TK opreme

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Imax – maksimalno strujno opterećenje TK opreme i invertora na jednosmernom naponu -48V, u skladu sa tačkom 4.1. Uputstva [1] (A); T – vreme zahtevane vremenske autonomije u napajanju TK opreme, u skladu sa tačkom 4.2. Uputstva [1] (h); k1 – 1,15 – faktor povećanja kapaciteta zbog sulfatizacije ploča i moguće niske temperature ambijenta kod klasičnih baterija. Kod baterija sa kontrolom pritiska pomoću ventila, tzv. hermetičkih baterija, ovaj faktor se ne uzima u obzir, tj. on iznosi 1; k2 – faktor povećanja kapaciteta akumulatorskih baterija koje se dimenzionišu za autonomiju manju od 10

Primena programskih alata u projektovanju elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama

sati. Ovaj faktor definiše isporučilac akumulatorskih baterija u zavisnosti od predviđene autonomije. Kapacitet akumulatorskih baterija Q (Ah) određuje se na osnovu izraza:

poseduje stacionaran dizel električni agregat. U navedenom objektu predviđen je stacionaran dizel električni agregat pa je za vreme zahtevane rezerve u napajanju telekomunikacione opreme usvojena vrednost T=1 h.

(2)

Zahtevana autonomija obezbeđuje se sa najmanje dve akumulatorske baterije, čiji zbir kapaciteta mora da bude veći od Q. Zahtevana vremenska autonomija u napajanju TK opreme pri punom opterećenju, u skladu sa tačkom 4.2. Uputstva [1] iznosi:

Zamenom brojnih vrednosti u izraz (2) dobija se kapacitet akumulatorskih baterija Q=954 Ah (Slika 8).

•

Aktiviranjem ikone Solutions vrši se pretraživanje mogućih rešenja iz ponuđene baze podataka o akumulatorskim

•

Na osnovu proračunatog kapaciteta izvršen je sledeći izbor: •

Na osnovu podataka o potrošnji TK opreme dobijenih od proizvođača, a za predviđen jednosmerni napon napajanja od –48 V, određena je vrednost Imax od 725 A.

2 sata, u slučaju da objekat (lokacija) ne poseduje dizel električni agregat, 1 sat, u slučaju da objekat (lokacija)

baterijama. Na Slici 9. prikazan je katalog sa osnovnim karakteristikama akumulatorske baterije FIAMM SMG 800, kao jednog mogućeg rešenja.

usvojene su dve akumulatorske baterije, FIAMM SMG 800 sa sledećim karakteristikama: - svaka baterija ima 24 ćelije, sa naponom po ćeliji od 2 V, odnosno ukupno 48 V, - kapacitet po ćeliji iznosi 800 Ah za desetočasovnu struju pražnjenja, - baterije su stacionarne olovne sa kontrolom pritiska u ćelijama pomoću ventila (VRLA) i sa elektrolitom u gelu.

Na osnovu proračunate i usvojene vrednosti kapaciteta akumulatorskih baterija može se zaključiti da je ukupan kapacitet (kapacitet obe baterije) znatno veći od potrebnog kapaciteta, što omogućava korišćenje izabranih baterija i za slučaj eventualnog budućeg proširenja kapaciteta TK opreme.

3. ZAKLJUČAK

Slika 8. Komandni prozor za proračun potrebnog kapaciteta akumulatorskih baterija

U preglednom radu je prikazana primena programskih alata za projektovanje elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama. Programski alat za projektovanje gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene zasnovan je na korišćenju naprednih tehnika programa AutoCAD i VB i, kao takav, omogućava proračun zaštitTELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slika 9. Katalog sa osnovnim karakteristikama izabrane akumulatorske baterije FIAMM SMG 800

ne zone u zavisnosti od tipa, broja, rasporeda i dimenzija štapnih hvataljki. Razmatran programski alat i programski alat za projektovanje uzemljivača u udarnom režimu (GIC) predstavljaju celinu, čijom primenom je omogućena automatizacija projektovanja optimalnog rešenja gromobranske zaštite objekata različitog oblika i namene. Programski

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

alat za projektovanje sistema za napajanje TK opreme, zasnovan na primeni baza podataka, omogućava automatizaciju tehničkih proračuna i odgovarajućeg izbora uređaja za napajanje i rezervno napajanje. Primena prikazanih programskih alata doprinosi automatizaciji izrade projektne dokumentacije, čime se postiže povećanje produktivnosti.

Primena programskih alata u projektovanju elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema u telekomunikacijama

Zahvalnica Autori zahvaljuju Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije koje je u okviru Projekta tehnološkog razvoja TR 17031 omogućilo izradu ovog rada. Prvi autor zahvaljuje Fondaciji “Alexander von Humboldt”, Bon, SR Nemačka, na celokupnoj podršci njegovom naučno-istraživačkom radu.

Literatura [1] Uputstvo za projektovanje elektroenergetskih sistema i instalacija za napajanje baznih stanica mobilnih i bežičnih sistema, Republička agencija za telekomunikacije - RATEL, Beograd, 2007. [2] Z. Stojković : Projektovanje pomoću računara u elektroenergetici – primena programskih alata, monografija, Elektrotehnički fakultet, Beograd, Akademska misao, Beograd, jul 2009, str. 529. [3] P. Hasse : Overvoltage protection of low voltage systems, IEE Power series 12, Peter Peregrinus Ltd., London, 1992. [4] Z. Stojković, D. Medan : Softverski alat za projektovanje gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene, Međunarodni naučno-stručni simpozijum INFOTEH-JAHORINA 2005, Vol. 4, Ref. D-11, mart 2005, str. 186-190. [5] Z. Stojković, Ž. Stankić: Projektovanje gromobranske zaštite objekata opšte i posebne namene, Elektroprivreda, Br. 3, 2005, str. 84-91. [6] Z. Stojković, Ž. Stankić : AutoCAD-based concept for estimating lightning protection zone of transmission lines and structures, International Journal of Electrical Engineering Education (IJEEE), Vol. 43, No. 4, pp. 299-317, Oct 2006. [7] Z. Stojković : Evaluation of lightning protection zone using AutoCAD-based software tool, Institute of Power Transmission and High Voltage Technology, University of Stuttgart, FR Germany, Annual Report 2006, pp. 64-67. [8] Z. Stojković, D. Medan, M. Nikolić, Ž. Stankić, S. Oparnica : Neki aspekti primene programa AutoCAD u računarskom projektovanju, Elektroprivreda Br. 4, 2003, str. 18-26. [9] H. J. Engelke : 3D – Konstruktion mit AutoCAD 2002, Volumen - Modellieren fur Einsteiger, Hanser Verlag Munchen Wien, 2002. [10] P.G. Mc Keown, C.A. Piercy : Learning to program with Visual Basic, Second Edition, John Wiley & Sons Inc., New York, 2002. [11] Z. Stojković: Proračun udarne impedanse uzemljivača visokonaponskog postrojenja u jednoslojnom i dvoslojnom tlu, 22. Savetovanje JUKO-CIGRE, Ref. 33-01, Vrnjačka Banja, maj 1995. [12] Z. Stojković, M. S. Savić: Influence of transmission line tower grounding impedance to the line flashover rate, European Transactions on Electrical Power ETEP Vol. 9, No. 4, July/ August 1999, pp. 261-270. [13] Z. Stojković, M. S. Savić, Lj. Gerić : Lokalni efekat udarnih karakteristika uzemljivača, Elektroprivreda, Br. 3, Beograd, 2000, str. 20-28. [14] Z. Stojković : The soil ionization influence on the lightning performance of transmission lines, Electrical engineering, Archiv fur elektrotechnik, Vol. 82, No. 1, Sep. 1999, pp. 49-58. [15] Z. Stojković, M. S. Savić : Dinamički model udarnih karakteristika uzemljivača dalekovodnih stubova, 25. Savetovanje JUKO-CIGRE, Herceg Novi, Ref. 33-02, Sep. 2001. [16] Z. Stojković, S. Jakovljević, J. Lošić : Poboljšanje postupka proračuna udarne otpornosti uzemljivača predloženog u TP-9, 3. Savetovanje JUKO CIRED, Ref. 2.4, Vrnjačka Banja, Okt. 2002. [17] Z. Stojković, M. S. Savić, J. M. Nahman, D. Salamon, B. Bukorović : Sensitivity analysis of experimentally determined grounding grid impulse characteristics, IEEE Transactions on Power Delivery, Oct 1998, Vol. 13, (4), pp. 1136-1142. [18] Z. Stojković, M. S. Savić., J. M. Nahman, D. Salamon, B. Bukorović.: Experimental investigation of grounding grid impulse characteristics, European Transactions on Electrical Power - ETEP Vol. 8, No. 6, Nov / Dec 1998, pp. 417-421. [19] MATLAB – The Language of Technical Computing, Version 7.10.0 (R2010a), The Math Works Inc., 2010. [20] Glavni projekt napajanja jednosmernim naponom uređaja proširenja 2 upravljačko-komutacionog centra “Beograd“ GSM mreže javnih mobilnih telekomunikacija Srbije preduzeća “Telekom Srbija” a.d., Elektrotehnički fakultet, Beograd, jun 2004, (odgovorni projektant Z. Stojković). [21] Glavni projekat napajanja upravljačko-komutacionog centra “Beograd” GSM /UMTS MREŽE “VIP MOBILE” (deo Mobilkom Austria grupe) - faza 1, Elektrotehnički fakultet, Beograd, jun 2007, (odgovorni projektant Z. Stojković). [22] Glavni projekat izgradnje upravljačko-komutacionog centra “Podgorica” GSM /UMTS mreže Društva za telekomunikacije "MTEL" d.o.o. (napajanje uređaja), jun 2007, Elektrotehnički fakultet, Beograd (odgovorni projektant Z. Stojković). [23] I. Jovanov, Z. Stojković : Primena programa Excel u projektovanju napajanja telekomunikacione opreme, Elektrotehnički fakultet, Beograd, 2007. [24] Z. Stojković, A. Jovanović : Programski alat za projektovanje sistema za napajanje telekomunikacione opreme, Elektrotehnički fakultet, Beograd, 2010.

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Autori Zlatan Stojković (1960) diplomirao je 1984, magistrirao 1991. i doktorirao 1995. godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U periodu od 1984. godine do 1993. godine radio je kao projektant u Energoprojektu – Hidroinženjering A.D. Od 1993. godine radi na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu pri Katedri za elektroenergetske sisteme, čiji je šef od 2006. godine. Kao redovni profesor izvodi nastavu iz predmeta Projektovanje pomoću računara u elektroenergetici, Monitoring i dijagnostika visokonaponskih postrojenja, Primena programskih alata u elektro-energetici i Visokonaponska merenja u elektroenergetici. Kao stipendista Fondacije “Alexander von Humboldt”, Bon, SR Nemačka, boravio je na posledoktorskom usavršavanju u Institutima za elektroenergetske sisteme i visok napon Univerziteta u Karlsrueu, Štutgartu i Rostoku, SR Nemačka. Poseduje licence Inženjerske komore Srbije za odgovornog projektanta elektroenergetskih instalacija visokog i srednjeg napona – razvodna postrojenja i prenos električne energije, kao i elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona. Autor i koautor je 3 monografije nacionalnog značaja i jednog praktikuma, 65 radova u međunarodnim i domaćim časopisima i konferencijama. Učestvovao je u realizaciji 56 projekata i 6 programskih alata. Recenzent je 10 knjiga i monografija, kao i međunarodnih i domaćih časopisa, odnosno konferencija. Nagrađen je za 6 radova objavljenih na domaćim konferencijama. Zoran Stojanović (1979) diplomirao je 2003. i magistrirao 2009. godine na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu U periodu od 2003. godine do 2004. godine radio je kao projektant u Energoprojektu – Hidroinženjering A.D. Od kraja 2004. godine radi na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu pri Katedri za elektroenergetske sisteme. Kao asistent učestvuje u izvođenju nastave iz predmeta Praktikum iz softverskih alata u elektroenergetici, Električna merenja 1, Električna merenja 2, Projektovanje pomoću računara u elektroenergetici, Relejna zaštita, Praktikum – Laboratorijske vežbe iz elektroenergetskih sistema, Monitoring i dijagnostika visokonaponskih postrojenja i Digitalne relejne zaštite. Poseduje licence Inženjerske komore Srbije za odgovornog projektanta elektroenergetskih instalacija visokog i srednjeg napona – razvodna postrojenja i prenos električne energije, kao i elektroenergetskih instalacija niskog i srednjeg napona. Učestvovao je u izradi 34 projekta. Koautor je jednog praktikuma, jednog rada publikovanog u međunarodnom časopisu, jednog rada publikovanog u domaćem časopisu, jednog rada publikovanog na međunarodnoj konferenciji i dva rada publikovana na domaćim konferencijama. Dobitnik je godišnje nagrade Privredne komore Beograda za najbolju magistarsku tezu za 2009. godinu. Aleksandar Jovanović je student Odseka za energetiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Oblast njegovog interesovanja je izrada programskih alata i primena u elektroenergetici.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Milan Janković Borislav Odadžić

Mogućnosti uvoÐenja alternativnih operatora u NGA mrežama i regulatorni izazovi SADRŽAJ Pri donošenju odluke o izgradnji mreža za pristup sledeće generacije, postojeći operatori su suočeni sa brojnim izazovima koji proističu iz njihove pozicije na tržištu, aktuelnog regulatornog okvira, specifičnosti svakog pojedinog tržišta na kome žele da učestvuju, očekivanja korisnika, kao i mnogih drugih tehno-ekonomskih faktora. Ukoliko je operator tzv. alternativni operator, odnosno nov operator koji želi da započne sa pružanjem usluga elektronskih komunikacionih mreža, onda se situacija značajno usložnjava, jer nov operator treba da uzme u obzir i mogućnosti pristupa u mreži dominantnog (incumbent) operatora, kao i raspoloživost dodatnih usluga na tržištu koje utiču na izvodljivost planiranog rešenja. U ovom radu se daje pregled raspoloživih tehnologija za izgradnju mreža za pristup sledeće generacije (NGA - Next Generation Access) i ukazuje na potencijalne mogućnosti koje alternativni operatori imaju za pristup u takvim mrežama. TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

1. RASPOLOŽIvE TEHNOLOGIJE Veze između krajnjih centrala i krajnjih korisnika još uvek su, u većini mreža za pristup na globalnom nivou, realizovane pretežno preko kablova sa simetričnim bakarnim paricama, položenih uglavnom u kablovsku kanalizaciju, ili postavljenih delom i po stubovima. Iako su krajnje centrale u većini slučajeva povezane na okosnicu mreže kablova sa optičkim vlaknima, protok koji je korisnicima na raspolaganju ograničen je, i to, pre svega, dužinom i kvalitetom lokalne bakarne petlje. Masovnije uvođenje naprednih mreža za pristup je od fundamentalnog značaja za većinu pružalaca elektronskih komunikacionih usluga koji planiraju da svojim korisnicima ponude zahtevne usluge sa velikim protokom. U današnjim mrežama za pristup, pod lokalnom petljom se podrazumeva kablovska veza od krajnjeg korisnika do MDF-a (glavni razdelnik), dok je podpetlja njen deo od korisnika do uličnog kabineta. U varijanti bakarne

fiksne mreže, povećavanje propusnog opsega za potrebe krajnjeg korisnika se može ostvariti na jedan od sledećih načina (Slika 1) [1]:

čvorom u mreži povezana kablom sa optičkim vlaknima:

skraćivanjem pretplatničke petlje tako što se DSL uređaji (DSLAMovi) postavljaju bliže korisniku (instaliraju se bilo u ulični kabinet bilo u kabinet u nekom od stambenih objekata). U ovom scenariju za povezivanje DSLAM-ova sa komutacionim čvorom trebalo bi koristiti kabl sa optičkim vlaknima; korišćenjem naprednije DSL tehnologije na lokaciji MDF-a ili kabineta; instaliranjem optičke petlje koja terminira na lokaciji korisnika, ili što bliže njoj.

U svim rešenjima koja su danas na raspolaganju, uključujući i ona kratkoročna, neophodno je korišćenje optičkog kabla u nekoj od mogućih varijanti. Raspoložive opcije se međusobno mogu razlikovati i po tome na kojoj udaljenosti od korisnika se nalazi tačka distribucije usluga, koja je sa komutacionim

Slika 1. Arhitektura mreže za pristup koja je izgrađena kablovima sa optičkim vlaknima sa tipičnim maksimalnim protocima

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

optika do uličnog kabineta (korišćenjem ADSL2+ i/ili VDSL/VDSL2) i optika do zgrade ili optika do domaćinstva (postoje i neke druge varijante FTTx, slične navedenima, uz razlike nebitne za ovu analizu, koje se označavaju kao Fibre to the Curb (FTTCurb), Fibre to the Node (FTTN) ili Fibre to the Premises (FTTP)).

Ne postoji jedinstvena FTTx arhitektura koja bi bila najpodesnija u svim okolnostima i/ili za sve operatore. Operatori moraju sami da donesu odgovarajuću odluku baziranu na sopstvenoj strategiji u izboru i načinu pružanja usluga, vodeći računa o povraćaju uloženih sredstava u prihvatljivom roku. Prilikom donošenja odluke, moraju se uzeti u obzir brojni faktori, kao što su postojeća infrastruktura (na primer kabl sa optičkim vlaknima, kanalizacija), lokacija mreže, troškovi izgradnje mreže, gustina pretplatnika, ali i neka administrativna ograničenja koja proističu iz važećih zakona i propisa u oblasti izgradnje (kao što su, na primer, uslovi za dobijanje dozvole za gradnju, itd.). Investicija u NGA se takođe mora sagledati i u kontekstu ukupne migracije ka „All IP“ mrežama, vodeći, pored ostalog, računa i tome da će verovatno biti neophodno izvršiti reorganizaciju mrežnih čvorova na nižem nivou od postojećeg (koji je tradicionalno nivo komutacionog čvora, odnosno krajnje centrale). Za potrebe ove analize, razmotriće se nešto detaljnije sledeći scenariji koji se smatraju najverovatnijim u realizaciji NGA mreža:

Mogućnosti uvođenja alternativnih operatora u NGA mrežama i regulatorni izazovi

optika do kabineta – hibridno rešenje u kome se optika postavlja od komutacionog čvora do uličnog kabineta, a bakarna petlja se koristi od uličnog kabineta do krajnjeg korisnika; optika do zgrade - kabl sa optičkim vlaknima se polaže do zgrade (obično do podruma ili prizemlja zgrade), veoma blizu lokacije korisnika,

a odatle do korisnika se koristi bakarna infrastruktura. U tehničkom pogledu, to se može realizovati i kao „hibridno“ rešenje, ako se aktivni uređaj na kome se završava optika poveže sa korisnikom primenom DSL tehnologije po bakarnom ožičenju u zgradi („vertikalno“ ožičenje); optika do domaćinstva – rešenje u kome se kabl sa optičkim vlaknima

koristi na celoj dužini između komutacionog čvora i lokacije korisnika. U svim ovim rešenjima zajednička crta je „horizontalna“ ekstenzija optičke metro mreže, bez obzira da li se radi o optici do kabineta ili do lokacije na kojoj se nalazi korisnik. Koji će scenario izabrati operator za realizaciju mreže za pristup sledeće generacije zavisi od više faktora, kao što su očekivani zahtevi korisnika, aktuelni razvoj mreže i njene specifičnosti, sadašnja ili buduća uska grla, konkurentsko okruženje na tržištu i politika regulative nacionalnog regulatornog tela. Na Slici 2. prikazani su, u različitim scenarijima, lokalna petlja i potencijalne tačke na kojima novi operator može da dobije pristup [2].

Slika 2. Potencijalne tačke pristupa u lokalnoj petlji realizovanoj korišćenjem različitih tehnologija

Ovi scenariji se mogu koristiti kao osnovni za analizu regulatornih izazova koji proizilaze iz promena u infrastrukturi pristupa, posebno u pogledu definicija tržišta, analize tržišta i, u slučaju da se utvrdi prisustvo SMP-a (operatora sa značajnom tržišnom snagom), nametanja posebnih regulatornih obaveza (remedies) u cilju prevazilaženja problema identifikovanih u očuvanju prava konkurencije. Pored drugih efekata, arhitektura lokalne petlje može da utiče i na tržišta 11 i 12 (prema preporuci iz 2007. godine, to su tržišta 4 i 5, [3] [4]), uključujući pristup lokalnoj petlji i/ili skraćenoj lokalnoj petlji, raščlanjivanje potpetlje i pristup protoku (Slika 2.).

1.1. Scenario I: Optika do kabineta (fTTC - Fibre To The Cabinet)

Slika 3. Prikaz povezanosti dužine petlje i protoka

U scenariju FTTC, kabl sa optičkim vlaknima se polaže od komutacionog čvora do uličnog kabineta, koji služi kao fleksibilna tačka u današnjim bakarnim TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

mrežama. Ulični kabinet sadrži kablovski razdelnik, koji se često označava i kao SDF (Sub-loop Distribution Frame, razdelnik potpetlje). Između uličnog kabineta i lokacije krajnjeg korisnika koristi se bakarni kabl. Između kabineta i krajnjeg korisnika na skraćenoj bakarnoj trasi se može koristiti napredna VDSL tehnologija, ugradnjom odgovarajuće aktivne opreme u kabinet. Prednost VDSL tehnologije u uličnom kabinetu ogleda se u većem protoku koji će biti na raspolaganju korisnicima. Dovođenjem optike do nivoa uličnog kabineta, operatori imaju priliku da svoje DSL mreže velikog protoka ponude većem broju korisnika nego ranije. Skraćivanje lokalne petlje uz primenu VDSL tehnologije uveliko je realizovano u mnogim zemljama EU. Istovremeno, skraćivanje lokalne petlje otvara pitanje sudbine infrastrukture koja sa stanovišta SMP operatora više nema saobraćajnu funkciju. Evropski operatori u tom delu nemaju zajednički stav. Primera radi, nemački SMP operator, Deutsche Telekom, iako gradi naprednu mrežu skraćivanjem lokalne petlje uz primenu VDSL tehnologije, zadržava postojeće glavne razdelnike i bakarnu infrastrukturu između glavnog razdelnika i uličnog kabineta [5]. S druge strane, holandski dominantni operator, KPN, planira implementaciju nove optičke infrastrukture u lokalnu petlju i namerava da demontira glavne razdelnike, koji se više neće koristiti [6]. Infrastruktura u pristupu uz korišćenje napredne VDSL tehnologije omogućava pružanje simetričnih protoka i do 100 Mbit/s i, kao u slučaju ADSL2+, omogućava pružanje širokopojasnih usluga, kao što je HDTV (High Definition TV). U odnosu na ADSL2+, u 32

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

povoljnim okolnostima (kraća petlja), VDSL pristup obezbeđuje veće protoke između DSLAM-a i korisnika, u direktnom smeru za faktor 2,5, a u povratnom smeru za faktor 5 do 10, kao što je prikazano na Slici 3. [7]. Korišćenjem tehnologije VDSL2 na tržištu su već realizovana brojna rešenja sa protokom od 50 Mbit/s u direktnom smeru. Zbog tehničkih karakteristika bakarnih parica, ovako visoki protoci se mogu ostvariti samo ukoliko je dužina bakarne petlje svega nekoliko stotina metara. Zbog toga je neophodno da se DSLAM (ili MSAN – Multi-service Subscriber Access Node), umesto na lokaciji MDF-a, instalira u ulični kabinet na kome se završava bakarna petlja (Slika 4.). DSLAM nove generacije se označava kao IPDSLAM ili NGDSLAM. Ako je formiran kao MSAN, onda omogućava i funkcionalnosti PSTN/ISDN pristupnih linija, odnosno predstavlja gateway ka PSTN-u. U kontekstu FTTx, ovaj čvor je poznat i pod nazivom ONU (Optical Network Unit)) Agregatni saobraćaj, prikupljen na DSLAM-u od svih korisnika u servisnom području DSLAM-a, prenosi se preko optičke veze između kabineta i optičkog razdelnika ODF (Optical Distribution Frame) koji se nalazi u čvoru optičke okosnice mreže, odnosno na lokaciji krajnje centrale.

Slika 4. Koncept optičke mreže za pristup FTTC

Na osnovu iznetog, sledi da većina dominantnih operatora nema ni potrebu ni ekonomski interes da zadrži paralelnu bakarnu infrastrukturu između kabineta i MDF-a (isključivanje bakarne infrastrukture između MDF-a i uličnih kabineta, kao i samog MDF-a, dovelo bi u pitanje održivost daljeg pružanja usluga alternativnih operatora, čiji se rad zasniva na korišćenju pristupa raščlanjenoj petlji na lokaciji MDF-a. U toj situaciji, nacionalno regulatorno telo ima obavezu da profiliše odgovarajuće regulatorne mere, kako bi se zaštitio rad konkurencije). To regulatorna tela stavlja pred ozbiljan zadatak profilisanja rešenja koje neće opteretiti dominantne operatore viškom nepotrebne bakarne infrastrukture, a istovremeno će omogućiti da konkurentni operatori koji su koristili lokacije MDF-a za pristup infrastrukturi i pružanje usluga, dobiju prihvatljive alternative za pristup. U gornjem hijerarhijskom sloju mreže, potrebno je da se na lokaciji komutacionog čvora i/ili drugih čvorova metrookosnice instalira Ethernet switch (uvođenje ADSL i VDSL tehnologije vezano je za zamenu ATM tehnologije Ethernet/IP tehnologijom u backhaul, odnosno koncentracionoj mreži), u kome bi se procesirao sabraćaj sa više DSLAMova instaliranih u kabinetima (oko 30 po switch-u). MDF se može zadržati, ali

Mogućnosti uvođenja alternativnih operatora u NGA mrežama i regulatorni izazovi

i ne mora, kao čvor u mreži. Važno pitanje je da li će postojeći MDF-ovi u lokalnim komutacionim čvorovima ostati aktivni i kakav će stav zauzeti nacionalno regulatorno telo po pitanju migracije operatora sa MDF-a ka SDF-u. Takođe je moguće da će, u okviru rekonfiguracije mreže SMP operatora, neki MDF-ovi dobiti status čvorova višeg hijerarhijskog nivoa, u kojima će se koncentrisati saobraćaj sa drugih MDF-ova (metro čvor ili čvor u okosnici). Optika uvedena između uličnog kabineta i komutacionog čvora u FTTC scenariju može se smatrati perspektivnim rešenjem, jer se u daljem razvoju mreže za pristup može koristiti i tehnologija pasivnih optičkih mreža (PON). Odlike i performanse xDSL tehnologija su održive samo pod uslovom da se koristi isključivo jedna vrsta tehnologije na izabranim paricama. U slučaju implementacije različitih xDSL tehnologija i smeštaja DSLAM-ova na različitim distancama i lokacijama (glavni razdelnik, međurazdelnik, ulični kabinet), situacija se usložnjava. Zračenje iz jedne parice utiče na signale u drugim paricama kabla (različiti spektri emitovanja, različite snage u zavisnosti od tehnologije i tačke insertovanja, različiti modulacioni kodovi) smanjujući brzine u direktnom i povratnom smeru. Ograničenjem mogućih konfiguracija, mogu se minimizirati posledice interferencije.

čaka (point-to-multipoint). Postoji takođe mogućnost da se realizuje i hibridno rešenje, korišćenjem postojećeg bakarnog ožičenja u zgradi uz primenu xDSL sistema. Međutim, ovakvo rešenje bi bilo u suštini usko grlo u tehničkom i ekonomskom pogledu, jer bi, uprkos činjenici da su kablovi sa optičkim vlaknima položeni od komutacionog čvora do svake zgade u servisnom području, kapacitet bio ograničen aktuelnom DSL tehnologijom i ne bi se mogao meriti sa skoro neograničenim kapacitetom optike.

cipirani kao otvorene optičke mreže, na primer u Francuskoj, Holandiji (Amsterdam, Nuenen, Hillegom) i Finskoj.

U ovom rešenju, pristup pretplatničkoj petlji je na jedinici ONU, u kojoj se ostvaruje opto-elektronska konverzija, a koja može biti DSLAM, MSAN, ethernet Switch, itd.

U ovom scenariju, kompletna bakarna infrastruktura se stavlja van funkcije i zamenjuje optičkom, uključujući MDFove i ulične kabinete. Izuzetno, neke od ovih komponenti prethodne varijante mreže mogu se koristiti za smeštaj optičkih razdelnika (ODF) i optičkih delitelja. U zavisnosti od primenjenog rešenja, može se koristiti i određena elektronska oprema.

Rešenja FTTH/FTTB su već realizovana od strane brojnih operatora, na primer u Parizu, kao i drugim većim gradovima u Francuskoj, Švedskoj (Bredbandsbolaget) i Nemačkoj (Netcologne). Od značaja su takođe i projekti koje realizuju opštinske i gradske vlasti, koji su kon-

1.3. Scenario III: Optika do domaćinstva (fTTH, Fibre to the Home) FTTH predstavlja optičko rešenje u lokalnoj petlji u kome se kabl sa optičkim vlaknima dovodi do lokacije krajnjeg korisnika, čime je omogućeno da se korisniku pruže širokopojasne usluge sa protokom od 100 Mbit/s do više Gbit/s po jednom korisniku.

Ne postoji univerzalno rešenje arhitekture podesno za sve, čak ni u ovom scenariju,

Slika 5. FTTB koncept optičke mreže za pristup

1.2. Scenario II: Optika do zgrade (fTTB, Fibre to the Building) Kao što je ranije napomenuto, u rešenju FTTB (Slika 5.) kabl sa optičkim vlaknima se vodi do zgrade (obično do podruma ili prizemlja zgrade), veoma blizu lokacije korisnika. Dalje se mreža može izvesti prema korisnicima kao tačka – tačka (point-to-point), ili tačka – više ta-

Slika 6. FTTH koncept P2P

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

tako da operatori moraju sami da donesu odluku, a na raspolaganju im je izbor između dva osnovna koncepta: tačka – tačka, koji se skraćeno označava i kao P2P koncept, ili tačka – više tačaka, koji se generalno označava kao PON rešenje (Passive Optical Network – pasivna optička mreža).

Korišćenjem pasivnih optičkih delitelja ukupan propusni opseg jednog vlakna, sa jednog OLT-a, deli se na najviše 64 vlakna, odnosno korisnika, pri čemu je maksimalna premostiva dužina 20 km. U poređenju sa arhitekturom tačka – tačka, odnosno P2P arhitekturom, PON arhitektura omogućava:

1.3.1. P2P koncept Svakom korisniku se dodeljuje sopstveno optičko vlakno i pun bidirekcioni propusni opseg sa OLT-a/switch-a (OLT - Optical Line Terminal unit - uobičajeno je da se smešta u komutacioni čvor (objekat operatora, centrala), Slika 6.). Dugoročno posmatrano, ovo se može smatrati najfleksibilnijom arhitekturom. U ovom rešenju, alternativni operatori mogu dobiti pristup pretplatničkoj optičkoj petlji na ODF-u (na primer na komutacionom čvoru i/ili prvom ODF-u), gde je priključen dodeljen kabl sa optičkim vlaknima.

1.3.2. fTTH PON arhitektura Osnovna arhitektura u pasivnim optičkim mrežama je tačka – više tačaka, kod koje OLT (koji se, recimo, može smestiti u komutacionom čvoru mreže) služi kao kontrolna tačka za celu optičku mrežu. Jedno optičko vlakno povezuje OLT sa optičkim deliteljima, koji se mogu smestiti u male ulične kabinete, ili u podzemna kućišta, sa kojih se odvajaju optička vlakna manjih dužina dužina do svakog korisnika, Slika 7.

Slika 7. PON koncept optičke mreže

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

redukovanje potrebnog kapaciteta optičkog kabla i prostora; potencijalnu redukciju operativnih troškova; potencijalno niže kapitalne troškove pri implementaciji optičke mreže.

U okviru PON koncepta, postoje različiti tipovi arhitektura, kao što su APON (ATM PON – prvi PON standard.), BPON (Broadband PON - pojavio se kasnije, uglavnom zamenjujući APON u PON implementacijama zahvaljujući svojim superiornim karakteristikama, kao što su otpornost, WDM podrška za video overlay, veći propusni opsezi, dinamička alokacija propusnih opsega i mogućnost rada na 622 Mbit/s ili 1,2 Gbit/s.), EPON (Ethernet PON, IEEE standard iz 2004. godine. koji obezbeđuje simetrični protok od 1,25 Gbit/s i koristi Ethernet umesto ATM enkapsulacije. Ethernet i PON tehnologije u okviru EPON-a obrazuju najpovoljnu tehnologiju u pogledu troškova, kombinujući istovremeno tehnologiju tačka – više tačaka sa originalnom ethernet

tehnologijom.) i GPON (GPON je tehnologija bazirana na IP-u i predstavlja pravi izbor za velike FTTP mreže, kombinujući atribute BPON i EPON tehnologije. Ne zahteva aktivne tačke za napajanje i predstavlja platformu za sve FTTP implementacije) kojima se ova analiza neće dublje baviti. U ovom rešenju, pristup do optičke pretplatničke petlje je tehnički izvodljiv na optičkom nivou delitelja, na kome su priključena optička vlakna dodeljena pojedinačnim korisnicima.

1.4. Talasno multipleksiranje u mrežama za pristup i mogućnost raščlanjenog pristupa WDM (Wave Division Multiplexing), tehnologija talasnog multipleksiranja, može se takođe primeniti u obezbeđivanju raščlanjenog pristupa u optičkim rešenjima NGA mreža, što je od posebnog značaja za operatore koji se kao konkurenti vlasnicima infrastrukture pojavljuju na tržištu. Talasno multipleksiranje se može realizovati u formi CWDM (Coarse Wave Division Multiplexing) ili DWDM (Dense Wave Division Multiplexing), pri čemu oznake Coarse, odnosno Dense ukazuju na razlike u gustini rastera talasnih dužina (manju i veću, respektivno). Danas se u DWDM varijanti može obezbediti i do 160 talasnih dužina po jednom vlaknu, od kojih svaka može da se posmatra kao poseban nosilac u realizaciji optičkog prenosa. Bez korišćenja tehnologije talasnog multipleksiranja, danas ne bi bilo moguće ostvariti raščlanjen pristup signalu u optičkom vlaknu. Tehnologija talasnog multipleksiranja se danas intenzivno koristi u okosnicama mreža velikih operatora, kako bi se do maksimuma iskoristio kapacitet ugrađenog optičkog kabla. Obe tehnologije, CWDM i DWDM, koriste se, u nešto ma-

Mogućnosti uvođenja alternativnih operatora u NGA mrežama i regulatorni izazovi

njoj meri, i u metro području, naročito za realizovanje potreba poslovnih korisnika. U mrežama za pristup, ranije se veoma retko koristila ova tehnologija, pre svega zbog velikih troškova vezanih za opremu, kao i njene relativno velike osetljivosti na temperaturne promene. U poslednje vreme, u mnogim zemljama se sve više eksperimentiše sa tehnologijom DWDM u mrežama za pristup. Na osnovu prvih pokazatelja primene u mrežama za pristup, postoje procene da će takva rešenja, dugoročno gledano, biti sve prihvatljivija, čak i u varijantama distribucije do samih korisnika.

U PON scenariju, raščlanjivanje na ODF-u je jedino izvodljivo korišćenjem raščlanjivanja talasnih dužina. Postoje dva moguća načina WDM raščlanjivanja na ODF-u: a) priključivanje na talasnu dužinu operatora preko tzv. „sive optike” (talasna dužina 1310 nm je poznata pod imenom "grey optics", jer ne predstavlja WDM talasnu dužinu, pa se može koristiti kao standardni interfejs sa punom interoperabilnošću), b) priključivanje fizičkim raščlanjivanjem transpondera.

1.4.1. Povezivanje na talasnu dužinu operatora preko „sive optike“ U ovoj opciji, polazi se od pretpostavke da je WDM PON u vlasništvu dominantnog operatora. Alternativni operator koji želi da dobije pristup do određenih korisnika, može da se priključi na strani klijenta odgovarajućeg transpondera (korišćenjem „sive optike” na 1310 nm) preko ODF-a [9]. Granica odgovornosti između infrastrukturnog operatora i alternativnog operatora je na ODF-u, kao što je prikazano na Slici 9. Ovaj model je u značajno meri već korišćen od strane operatora koji pru-

Jedan od izazova koji se postavlja u mrežama za pristup realizovanih tehnologijom talasnog multipleksiranja je raščlanjivanje u PON scenariju. U WDM-PON scenariju, svakom korisniku je namenjena jedna talasna dužina, koja se ne deli sa drugim korisnicima. Ovaj tip PON-a se može raščlaniti davanjem pristupa alternativnim operatorima do odgovarajućih talasnih dužina na ODF-u, od kojih svaka odgovara po jednom korisniku. U ovom scenariju je omogućeno operatorima da realizuju neku vrstu „virtuelnog” raščlanjivanja, istovremeno ostvarujući uštede u troškovima, najvećim delom zahvaljujući eliminisanju mnogih komutacionih čvorova u NGA PON arhitekturi. Iako se WDM tehnologija do sada najviše koristila u mrežama za transport i velikim korporativnim mrežama, postoji saglasnost oko toga da će u dogledno vreme to biti atraktivna tehnologija za masovnije komercijalno uvođenje u mreže za pristup i primenu koncepta raščlanjivanja. Uprošćen prikaz talasnog multipleksiranja u mrežama za pristup prikazan je na Slici 8 [8].

Slika 8. Uprošćen prikaz talasnog multipleksiranja u mrežama za pristup

Slika 9. Pristup u sloju 1 mreže WDM PON

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

žaju usluge davanja talasnih dužina drugim operatorima u metro aplikacijama i okosnicama. Jedna od glavnih prednosti ovog modela je u tome što se interoperabilnost ne postavlja kao problem, jer se interkonekcija na strani transpondera na koju je priključen alternativni operator, realizuje korišćenjem „sive optike”. Druga potencijalna prednost ovog rešenja, koja je svojstvena WDM sistemima, je potpuna sloboda u izboru protokola i protoka na strani transpondera na koju je priključen alternativni operator, što omogućava alternativnom operatoru da izabere rešenje koje će biti najbolje prilagođeno vrsti i potrebnom kvalitetu usluga koje se pružaju. Najširu primenu u svakom slučaju ima Ethernet protokol, ali je moguće koristiti i druge, kao što su fibre channel ili FICON (Fibre Connectivity). Međutim, neka nestandardizovana rešenja WDM PON koja se zasnivaju na korišćenju Ethernet protokola ne podržavaju druge protokole. Zbog toga, dalji rad na standardizaciji WDM PON mreža ima veliki značaj za postizanje što veće interoperabilnosti i, na osnovu toga, omasovljenje ove tehnologije u mrežama za pristup.

Na kraju, u ovoj opciji raščlanjivanja postoji mogućnost da alternativni operator poseduje ONT (Optical Network Termination) i upravlja njime, ako se WDM PON sistem zasniva na Ethernet-u. Standardizovanjem Ethernet OAM-a (IEEE 802.1ag, IEEE 802.3ah i ITU Y.1731) znači da bi teoretski ONT trebalo da ima standardizovan interfejs za upravljanje koji bi omogućio da se standardizovanim sistemom za upravljanje monitorišu njegove performanse sa lokacije operatorovog NOC-a (Network Operation Centre). Ovo bi bilo moguće pod uslovom da se Ethernet izabere kao osnovni protokol u WDM PON standardu.

1.4.2. Povezivanje preko fizičkog raščlanjivanja transpondera Sa stanovišta alternativnog operatora, ovo je interesantno rešenje koje operatoru daje slobodu da nadgradi svoje transpondere i usaglasi ih sa odgovarajućim uslugama i zahtevima korisnika. Ipak, od ključnog značaja za ovu opciju je standardizacija WDM PON tehnologije, koja bi trebalo da odredi kako će se talasne dužine dodeljivati u multi-operatorskom okruženju i na koji način se može utvrditi neispravnost u funkcionisanju (Slika 10.) [9]. Do gre-

Slika 10. WDM-PON raščlanjivanje – pristup preko transpondera

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

šaka može da dođe zbog toga što različiti operatori koriste različite snage lasera koji se nalaze u različitim kolokacionim prostorijama, a u datom trenutku nije moguće ustanoviti koja talasna dužina (i samim tim koji operator) je odgovorna za loš rad WDM sistema. Takođe, trebalo bi ugraditi mehanizam zaštite, koji bi onemogućio prenošenje uticaja jedne talasne dužine dodeljene jednom operatoru na drugu talasnu dužinu dodeljenu drugom operatoru.

2. ZAKLJUČAK Mreže za pristup sledeće generacije predstavljaju odgovor operatora na rastuće zahteve i očekivanja korisnika. U zavisnosti od izabrane tehnologije za realizaciju NGA mreža, kao i brojnih drugih faktora koji su spomenuti u ovom materijalu, troškovi izgradnje se mogu kretati od 500 do 2000 evra po domaćinstvu [10]. Od izuzetnog je značaja da se na tržištu stvore regulatorni uslovi kojima će se obezbediti pristup pasivnim infrastrukturim sredstvima (kablovska kanalizacija, kolokacija u objektima dominantnog operatora, itd) i tako smanjiti kapitalni troškovi alternativnih operatora, kao i raspoloživost aktivnih sredstava, uključujući pristup protoku, backhaul, itd. Dok pristup pasivnim sredstvima značajno snižava investicione troškove alternativnih operatora, pristup aktivnim sredstvima čini mrežu alternativnog operatora funkcionalnom. Transparentnost i dostupnost podataka o stvarnom stanju u infrastrukturi dominantnog operatora su od posebnog značaja za alternativne operatore kojima predstoji donošenje strateške odluke o ulasku na tržište. U Zakonu o elektronskim komunikacijama formalizovana je obaveza dominantnog operatora o dostavljanju ta-

Mogućnosti uvođenja alternativnih operatora u NGA mrežama i regulatorni izazovi

kvih informacija Agenciji i tako stvorena pravna osnova da Agencija odgovarajućim pravilnicima reguliše ovu oblast [11]:

kao i vođenje baze podataka o kapacitetima koji mogu biti predmet zahteva za zajedničko korišćenje ili pristup.”

„Operator je dužan da, na zahtev Agencije, dostavi sve potrebne podatke i informacije koji su neophodni radi obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije, a naročito podatke i informacije od značaja za: [...] postupanje po zahtevima za zajedničko korišćenje, međupovezivanje i pristup,

Uspostavljanjem uslova transparentnosti i jednakih prava za sve učesnike na tržištu, kao i profilisanjem regulatornih mera koje u punoj meri podržavaju različite tačke pristupa duž vrednosnog lanca investicione lestvice, stvoriće se objektivni uslovi da alternativni operatori izaberu najpovolj-

niju arhitekturu i strategiju implementacije NGA mreža. To znači da, u skladu sa raspoloživim sredstvima, operator u prvoj fazi može da se pojavi na tržištu sa pružanjem usluga bez sopstvene infrastrukture, da bi se, postepeno, do finalne faze transformisao u infrastrukturnog operatora. Na tržištu na kome je uspostavljena održiva infrastrukturna konkurencija, korisnici mogu da očekuju bolji kvalitet i veći izbor usluga po nižim cenama.

Literatura [1] ARCEP: Very high-speed - Points of Reference and Outlook, 2006 [2] ERG, ERG Opinion on Regulatory Principles of NGA, 2007. [3] 2003/311/EC, COMMISSION RECOMMENDATION on relevant product and service markets within the electronic communications sector susceptible to ex ante regulation, 2003 [4] 2007/879/EC, COMMISSION RECOMMENDATION on relevant product and service markets within the electronic communications sector susceptible to ex ante regulation, 2007 [5] J. Scott Marcus and Dieter Elixmann, Regulatory Approaches to Next Generation Networks (NGNs): An International Comparison, 2008 [6] Paul W.J. de Bijl and Martin Peitz, Innovation, convergence and the role of regulation in the Netherlands and beyond, 2008 [7] OVUM, Michael Philpott, FTTCab: an investment assessment, December 14, 2006. [8] BEREC, Next Generation Access – Implementation Issues and Wholesale Products, 2010 [9] Analysys Mason, Report for Ofcom, GPON Market Review, Competitive Models in GPON: Initial Phase, October 2009 [10] Heavy Reading (2008). FTTH technology update and market forecast. Independent research report 6 (1). [11] Zakon o elektronskim komunikacijama, „Službeni glasnik RS”, broj 45/10

Autori Borislav Odadžić je rođen 1946. godine u Kumanu. Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za elektroniku i telekomunikacije, završio je 1971. godine. Magistrirao je 1983. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na odseku za telekomunikacije. Na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, na odseku za informatiku, doktorirao je 1996. godine. Dr Borislav Odadžić je redovni profesor na Katedri za informatiku i računarske nauke Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, Univerziteta u Novom Sadu i direktor Sektora za standarde, sertifikate i kontrolu kvaliteta u RATEL-u. Milan Janković je diplomirao (1975), magistrirao (1990) i doktorirao (1999) na Katedri za telekomunikacije Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Posle četrnaest godina provedenih u telekomunikacionoj industriji, gde se bavio uvođenjem novih tehnologija, postao je vođa projekta u razvojnom odeljenju Zajednice jugoslovenskih PTT, gde se bavio razvojem i primenom mreža za pristup. Učestvovao je u realizaciji tri projekta Evropskog instituta za istraživanje i strateške studije u oblasti telekomunikacija (EURESCOM). Dr Janković je obavljao funkciju generalnog direktora Zajednice jugoslovenskih PTT od decembra 2002. do marta 2006. godine, kada je izabran za izvršnog direktora Republičke agencije za telekomunikacije. Na Elektrotehničkom fakultetu izabran je u zvanje docenta, na Katedri za telekomunikacije. Dr Janković ima više od 130 radova objavljenih u zbornicima domaćih i međunarodnih konferencija i u domaćim i stranim časopisima i član je IEEE.

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Ana Ivanović Zlatko Jovičić Tanja Tatomirović

RAD I REZULTATI RADA KORISNIČKOG SERVISA KOMPANIJE SBB 1. UVOD U radu su prikazani napori kompanije SBB - Srpske kablovske mreže na unapređivanju komunikacije između korisnika SBB-ovih usluga i Korisničkog servisa kompanije. Unapređiavnje komunikacije se vrši paralelnim analiziranjem rezultata rada Korisničkog servisa, permanentnom edukacijom zaposlenih i otvaranjem novih kanala komunikacije.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Rad i rezultati rada korisničkog servisa kompanije SBB

2. KORISNIČKI SERvIS SBB-A Kompanija SBB - Srpske kablovske mreže je najveći operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog Interneta u Srbiji i najznačajniji operator satelitske televizije u regionu, prisutan u šest zemalja svojom Total TV platformom. Korisnički servis SBB-a podrazumeva organizacionu celinu usmerenu na podizanje kvaliteta usluga i nivoa zadovoljstva korisnika kroz pružanje svojih usluga pre, tokom, ali i nakon perioda korišćenja usluga same kompanije. Danas, SBB ima poslovnice na području cele Srbije, u 28 gradova, i svaka od njih ima Korisnički servis. Kada je kompanija počela sa radom, 2002. godine, briga o korisnicima je bila bazirana na nekoliko zaposlenih koji su odgovarali na pitanja. Sada, osam godina kasnije, u 28 poslovnica postoje 33 naplatna mesta, kao i dva Showroom-a.

3. KOMUNIKACIJSKI KANALI KORISNIČKOG SERvISA SBB-A Pored uobičajenih načina komunikacije koje SBB ostavaruje telefonom i ličnim kontaktom, korisnicima je na raspolaganju i elektronska komunikacija, kako u svom klasičnom obliku, tako i putem zvaničnog foruma SBB-a, sajta, Fejsbuka, Tvitera... Naravno, nisu zapostavljeni ni korisnici koji preferiraju formu pisma. Savremeni Info (call) centri SBB-a omogućavaju korisnicima da jednim telefonskim pozivom dođu do informacija koje su im potrebne. Korisnicima sa područja cele Srbije Info centar je na raspolaganju 24 h dnevno.

Pored naplatnih mesta, na kojima je, sem uplate, uvek moguće izvršiti i promenu paketa ili se upoznati sa aktuelnom ponudom, službi za prijem reklamacija, SBB ima i savremeni Showroom u samom srcu Beograda, kao i onaj nedavno otvoren u Novom Sadu. U Showroom-u u Beogradu mesečno više od 3500 korisnika iskoristi priliku da se pre priključenja upozna sa uslugama SBB-a i da ih isproba pre nego se za njih odluči. Sa druge strane, zaposleni u Korisničkim centrima na području cele Srbije mesečno u proseku ostvare komunikaciju sa oko 20.000 korisnika. Svakom korisniku koji poseti bilo koji Korisnički centar SBB-a na raspolaganju je i knjiga utisaka. Ona je namenjena i pohvalama, ali u kompaniji mnogo više pažnje obraćaju na primedbe, jer su smernica za unapređenje komunikacije. Kompanija razvija strategiju da na osnovu mišljenja korisnika unapredi odnos prema njima, ali i celokupno poslovanje. Sa istim ciljem u svim poslovnicama SBB-a, u svim gradovima, uveden je i termin „Otvorenih vrata“, svakog četvrtka od 10-12h. Korisnici mogu zakazati sastanak sa predstavnicima menadžmenta, kako bi im u ličnom kontaktu izneli svoje primedbe, probleme, ali i pohvale. Uvođenjem novih poslovnih aplikacija i povećanjem broja naplatnih mesta, značajno je skraćeno vreme koje su korisnici provodili čekajući na informaciju ili da, na primer, uplate svoju mesečnu obavezu. U Beogradu je, tako, 2002. postojalo jedno naplatno mesto, dok ih danas na teritoriji Beograda i Pančeva ima šest. Od 1. oktobra 2010. u funkciji je i novi sistem govornih poruka (IVR – Interactive Voice Response) za beogradski i no-

vosadski Info centar, koji je korisnicima koji zovu telefonom omogućio pojednostavljenu navigaciju i kretanje kroz meni. Korisnici veoma brzo dolaze do odgovarajuće podrške i informacija. Uz najviše dva pritiska tastera na telefonu, dobijaju specijalizovanog operatera. Takođe, pojednostavljen je pristup i ka našim agentima prodaje za rezidencijalne i biznis servise. Sa novim IVR-om je, na neki način, uvedena i „self service“ opcija –korisnici mogu da dobiju informacije o planiranim radovima na mreži, o načinu uplate i vremenu potrebnom za rasknjižavanje njihovih uplata, kao i o najnovijim ponudama i uslugama SBBa, bez razgovora sa operaterom. Kompanija razmatra mogućnosti uvođenja novih „self service“ opcija u budućnosti, kao i unifikaciju svih info centara, odnosno IVR-ova u svih 28 gradova u Srbiji, kao i uvođenje onlajn komunikacije, tzv. četovanja.

4. NOvI KANALI KOMUNIKACIJE Web sajt SBB-a je mesto na kom korisnici mogu da se informišu o svim uslugama kompanije, te da saznaju najnovije vesti, ali su im na raspolaganju i servisne informacije, koje ažurira Korisnički servis. Da se korisnici SBB-a informišu i na sajtu, govori činjenica o 300.000 jedinstvenih poseta mesečno. Osim toga, SBB tim prati i sprovodi i nove načine komunikacije, pa je za kratko vreme korporativna fan strana na Fejsbuku okupila oko 5000 fanova, koji veoma aktivno prate informacije o uslugama, ali i postavljaju pitanja, dobijaju odgovore, reaguju, razmenjuju informacije. TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slika 1. Interakcija kompanije i korisnika na Fejsbuku, decembar 2009 – avgust 2010

Korisnici se informišu i putem Tvitera, društvene mreže za razmenu kratkih poruka, do 140 karaktera. Najpopularnija interaktivna komunikacija, kada su u pitanju onlajn mediji je, svakako, SBB forum, koji je jedan od najvećih telekomunikacionih foruma u Srbiji, sa oko 10.000 članova.

5. PRAćENJE REZULTATA KOMUNIKACIJE U cilju što boljeg praćenja sopstvenog rada, SBB je formirao i Službu kontrole kvaliteta koja analizira razgovore koje zaposleni obavljaju sa korisnicima, ali i kontroliše rad supervizora koji su zaduženi za konstantan monitoring ovih poziva. Monitoring poziva se sa obe strane sprovodi na osnovu detaljne analize snimljenih razgovora korisnika i operatera Info centra. Na taj način ostvaruje se dvostruki sistem kontrole, koji omogućava brzu reakciju, sa jedne strane, a sa druge daje materijal za kreiranje dugoročnih planova usmerenih na unapređenje odnosa sa klijentima, kao i maksimalno prilagođavanje njihovim potrebama. Jedno od važnijih merila rada Info centara je broj propuštenih poziva. U 40

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

SBB-u se konstantno prati priliv poziva, broj korisnika koji eventualno čekaju na operatera, te se po potrebi interveniše momentalnim povećanjem resursa. I u pogledu lične, i u pogledu telefonske komunikacije sa korisnicima, kompanija koristi najsavremenije poslovne aplikacije, koje omogućavaju konstantno praćenja toka rada, broja i statusa korisničkih zahteva. Posmatrajući prethodnu godinu, vidi se da je rad SBB-a sa korisnicima značajno unapređen, kako u pogledu komunikacije, tako i u pogledu brzine kojom se odgovara na zahteve korisnika. Sem verbalnih i pisanih pohvala, tu su i numerički podaci koji govore tome u prilog. Tekući period ove u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuje smanjenje procenta propuštenih poziva: Oktobar 2009 - 5% : Oktobar 2010 - 3% Vreme odziva na zahtev korisnika je poboljšano, ne samo u pogledu direktne komunikacije, već u i pogledu brzine odziva na zahtev korisnika, odnosno otklanjanja smetnji - više od 80% reši se u roku kraćem od 48h, dok je kod prekida signala reakcija još brža – maksimalno vreme re-

šavanja je 4h, što je logična posledica činjenice da je najveći broj poziva korisnika upućen upravo zbog prekida signala. Nа ovakvе pozivе tehničke ekipe SBB-a reaguju u vrlo kratkom roku i otklanjaju ih po prioritetu, sem u situacijama kada su prekidi izazvani radovima nekih drugih službi ili javnih preduzeća. Tada i korisnici i SBB moraju sačekati da se završe radovi (npr. radovi Elektrodistribucije na održavanju mreže). Ilustracije radi, u avgustu je uzrok 50% prekida signala na području Beograda bio nestanak struje, najčešće izazvan neophodnim radovima ED na održavanju, dok je u septembru taj procenat bio veći (60%), pa je shodno tome i broj poziva porastao, Tabela 1. Tabela 1. Pozivi zbog prekida signala KTV na području Beograda, avgust i septembar 2010.

KTv prekid signala

avg.10

sep.10

6.007

7.004

Pored ovih poziva, kao i onih vezanih za druge vrste smetnji, SBB Info centar prima i veliki broj poziva vezanih za različite informacije o uslugama, plaćanjima, itd. Tabela 2. prikazuje najzastupljenije kategorije poziva uz njihovo procentualno učešće u ukupnom broju primljenih poziva. Sve ostale kategorije poziva su zastupljene u mnogo manjoj meri, pa nisu ni obuhvaćene ovim prikazom. Pored kontinuiranog dnevnog, nedeljnog i mesečnog izveštavanja rukovodstva, SBB pridaje naročit značaj istraživanju zadovoljstva korisnika koje u ime SBB-a sprovodi nezavisna agencija, radi dobijanja smernica za unapređenje rada i prilagođavanje njihovim potrebama. Kontinuiranim radom na unapređenju infrastrukture kompanija je postigla

Rad i rezultati rada korisničkog servisa kompanije SBB

Tabela 2. Pozivi za područje Beograda, avgust i septembar 2010. godine

avgust

septembar

Ukupan broj poziva

70221

KTv prekid signala

6.007

7004

NET teh. podrška software/hardware

5.648

5820

KTv naplata informacije

4.706

5768

KTv informacije

4.445

5590

NET informacija u vezi uplate paketa

4.014

5092

NET informacije

3.844

4942

NET reklamacija

2.976

2641

KTv reklamacija

2.485

2618

NET isključenje

1.529

1771

NET radovi na mreži

1.429

1661

KTv ostalo

1.354

1545

NET ostalo

1.245

1526

d3 promena paketa

1.188

1344

d3 informacije

1.185

1321

d3 tehnička podrška

1.141

1266

stagnaciju broja reklamacija na usluge, uprkos konstantnom rastu broja korisnika, što se može videti i u rezultatima istraživanja prikazanim na Slici 2. Info centar (call centar) je kanal komunikacije za koji se korisnici najčešće opredeljuju, pa je na Slici 3. kao primer naveden rezultat sprovedenog istraživa-

84403

nja o zadovoljstvu korisnika upravo tom vrstom komunikacije.

6. LJUdI Korisnički servis SBB-a je planirao da i u narednom periodu nastavi da unapređuje svoj rad, sa fokusom na

postizanju zadovoljstva korisnika. Više od sto mladih ljudi zaposlenih u Korisničkom servisu kontinuirano radi na usavršavanju – kako tehničkih znanja, tako i komunikacijskih veština. Kontinuirana obuka zaposlenih je postala praksa u kompaniji, sprovode se i interno, ali i u saradnji sa svetski priznatim agencijama (kao što je, na primer,„Cromer Group“). U toku prošle i ove godine zaposlenima je održano više od dvadeset sesija obuke u Korisničkom servisu SBB-a. Prema evidenciji koju je kompanija vodila, 191 zaposleni je prisustvovao obuci o savremenom korisničkom servisu. Sprovedeni su i treninzi za rukovodioce i supervizore u Korisničkom servisu. Teme su bile - uloga menadžera, vođenje tima, monitoring i feedback, razvijanje timskog duha i rad na kvalitativnim i kvantitativnim parametrima. Obuku o komunikaciji s korisnicima i osnovama poslovne komunikacije u trajanju od 11 dana prošlo je i 316 tehničara u kompaniji. Pored toga, za sve novozaposlene u SBB-u rade se inicijalni treninzi, "refresh" obuke, ali i kratki "brief" treninzi prilikom uvođenja novih usluga. Svi supervizori imaju dodatnu obavezu da bar jednom mesečno urade monitoring za svakog zaposlenog u Korisničkom servisu i nakon toga mu daju sugestije, što predstavlja permanentan rad sa zaposlenima na njihovom usavršavanju kroz lične treninge i mentorstvo.

7. ZAKLJUČAK

Indeks zadovoljstva korisnika vezan za vreme čekanja i uspešnost u rešavanju problema, jun 2009 – jun 2010.

Strategija kompanije je permanentno unapređivanje kvaliteta komunikacije sa korisnicima, razvijanje i pružanje TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slika 3. Indeks zadovoljstva korisnika Info (call) centrom, jun 2009 – jun 2010.

korisničkog iskustva po kome će SBB postati prepoznatljiv, sa krajnjim ciljem kreiranja kompanijske kulture u kojoj je korisnik na centralnom mestu. Svi zaposleni imaju veoma

važnu ulogu u toj misiji, jer je upravo izuzetno korisničko iskustvo najbolji način da se sačuvaju postojeći i pridobiju novi korisnici.

Autori Ana Ivanović (1972), matematičko-programerski saradnik, rukovodilac je Korisničkog servisa za teritoriju Beograda i Pančeva, od juna 2008, gde je i lociran najveći broj korisnika. U SBB-u je od početka 2003. godine, do kada je koordinirala Korisničkim servisom za teritoriju Kragujevca, gde je kompanija i osnovana. Zlatko Jovičić (1970), diplomirani inženjer elektrotehnike (telekomunikacije), direktor je za Customer Experience u kompaniji SBB od avgusta 2010. Ima preko 15 godina radnog iskustva stečenog u kompanijama kao sto su Nortel Networks, Bell Mobility (Canada) i Telenor, na poslovima inženjeringa, business developmenta, program menadžmenta, razvijanja i implementiranja strategija za Customer Service and Experience. Tanja Tatomirović (1973), magistar komunikologije, direktor je korporativnih komunikacija u kompaniji SBB od januara 2009. godine. Do tada, rukovodila je odnosima s javnošću Višeg trgovinskog suda Republike Srbije i 17 regionalnih sudova, a istim poslom se bavila i u najvećem domaćem izvozniku, ali i zagađivaču, gigantu "HIP-Petrohemija" u Pančevu. Za najuspešniju kriznu komunikaciju prilikom kvara satelita Eutelsat W2, osvojila je, sa SBB timom, nacionalnu nagradu 2010. godine.

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Milan Bjelica

MODELIRANJE I SIMULACIJA FIZIČKOG SLOJA PASIVNIH OPTIČKIH ETERNET MREŽA Sadržaj U radu je predstavljen simulacioni model fizičkog sloja bidirekcione simetrične pasivne Eternet optičke mreže protoka 10 Gb/s, prema standardu IEEE 802.3av. Rezultati simulacije su pokazali da su ovakve mreže pogodne za realizaciju pristupne infrastrukture i u izrazito ruralnim sredinama, pod uslovom da se izvrši pravilno kompenzovanje promenljivog kašnjenja.

1. Uvod Pasivne optičke telekomunikacione mreže (PON) u poslednje vreme privlače značajnu pažnju istraživača, telekomunikacionih operatora i proizvođača opreme. Opravdano je očekivati da će ove mreže u bliskoj budućnosti predstavljati tehnološki i troškovno efikasno rešenje za

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slika 1. Topologija mreže

unapređenje postojećih i izgradnju novih kapaciteta u pristupnom segmentu telekomunikacione infrastrukture. Standardizacija PON odvija se u dva smera. Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) radi na standardima za tzv. GPON mreže (Gigabit Passive Optical Network), dok su aktivnosti organizacije IEEE usmerene ka PON mrežama koje koriste Eternet tehnologiju, tzv. EPON. Standardom IEEE 802.3av [1], koji je usvojen septembra 2009. godine, opisane su EPON mreže koje nude protok od 10 Gb/s. Predmet ovog rada je opis modela i simulacija performansi fizičkog sloja ovakve mreže.

2. OPIS MOdELA Model mreže formiran je u programskom paketu VPItransmissionMaker 8.3 [2]. Pretpostavljena topologija prikazana je na Slici 1. Mreža se sastoji od optičkog linijskog terminala (OLT), smeštenog u mrežnom centru operatora, sistema prenosa (optički kablovi), distributivne 44

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

podstanice i optičkih mrežnih jedinica (ONU), na strani korisnika. Mreža je bidirekciona, pri čemu se koriste različite talasne dužine za komunikaciju u smeru naniže, od OLT terminala ka ONU jedinicama (downlink) i u smeru naviše, od ONU jedinica ka OLT terminalu (uplink). Pri formiranju pojedinih elemenata mreže, u najvećoj mogućoj meri korišćeni su predefinisani blokovi iz biblioteka komponenti. Pretpostavljena struktura optičkog linijskog terminala prikazana je na Slici 2. OLT terminal sastoji se od predajnog i prijemnog dela. Eternet predajnik je modeliran kao laser, eksterno modulisan pseudoslučajnom povorkom NRZ bita, koji su uobličeni Gausovim filtrom. Pošto je imperativ niska cena mreže, nosilac za downlink se ne generiše na strani korisnika (u ONU jedinicama), već na strani mreže, u OLT terminalu i distribuira korisnicima po principu WDM (wavelength-division multiplexing). Frekvencijska nestabilnost nosioca modelirana je uvođenjem parazitne frekvencijske modulacije.

U prijemnom delu OLT terminala vrši se obrada signala (filtriranje, detekcija, pojačanje, ekstrakcija takta i uspostavljanje sinhronizacije), formira dijagram oka i procenjuje verovatnoća greške. Struktura ONU jedinice prikazana je na Slici 3. Multiplekser po talasnim dužinama razdvaja tok korisnih podataka na downlink-u od nosioca za uplink. Na izlazu prijemnika se posmatra dijagram oka demodulisanog signala. U distributivnoj podstanici nalazi se pasivni optički čvor koji objedinjuje sabirač i razdelnik snage koji su realizovani pomoću simetričnih 3 dB sprežnjaka sa dva ulaza i dva izlaza ( Slika 4). Multiplekser i demultiplekser po talasnim dužinama realizovani su korišćenjem Gausovih filtara, što je prikazano na Slici 5.

3. SIMULACIONI SCENARIO Vrednosti parametara u opisanom simulacionom modelu određene su prema smernicama standarda IEEE 802.3av i pripadajućim tumačenjima Radne grupe IEEE 802.3av 10G-EPON [3].

Modeliranje i simulacija fizičkog sloja pasivnih optičkih Eternet mreža

Slika 2. Struktura OLT terminala

da maksimalna devijacija frekvencije iznosi 1 GHz, uz frekvenciju prostoperiodičnog modulišućeg signala 100 MHz i njegovu amplitudu 0,5. Primetimo da je ovo prilično nepovoljan slučaj, jer indeks modulacije iznosi 10, pa se značajan deo snage gubi na neželjene bočne komponente. Prijemnici su sa PIN fotodiodama, čija responsivnost iznosi 0,9 A/W, a struja mraka je 0,1 nA. Dobitak ulaznog stepena prijemnika u FET tehnologiji je 30 dB, a izlaznog stepena 10 dB.

Slika 3. Struktura ONU jedinice

Za komunikaciju u smeru naniže (downlink), koristi se talasna dužina 1590 nm, dok se za komunikaciju u smeru naviše (uplink) koristi talasna dužina 1270 nm. Primenjeno je zaštitno kodiranje kodnog količnika 64/66, pa je protok na

fizičkom sloju 10,3125 Gb/s, dok je korisni protok 10 Gb/s u oba smera. Snaga lasera za downlink iznosi 2 mW, a za uplink 5 mW. Širina spektralne linije je 10 MHz. Parazitna frekvencijska modulacija nosioca za uplink izvedena je tako

Parametri optičkog vlakna odabrani su prema kataloškim podacima za Corning SMF-28e+TM [4]. Ovo vlakno odgovara preporuci ITU-T G.652 i u inženjerskoj praksi predstavlja popularno rešenje za FTTH pristup. Uticaj nelinearnosti u vlaknu modeliran je uvođenjem dodatnog slabljenja („peTELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slika 4. Realizacija razdelnika (levo) i sabirača snage (desno)

Slika 5. Realizacija multipleksera (levo) i demultipleksera po talasnim dužinama (desno)

nala snage”) od 2 dB [5], koje je obračunato na ulazima ONU jedinica i OLT terminala. Cilj simulacije je ispitivanje performansi fizičkog sloja kada se opisana EPON mreža koristi kao mreža za pristup, pod sledećim scenarijima primene: •

•

scenario 1 (urbana sredina) – dužina vlakna od OLT terminala do podstanice iznosi 5 km; dužina vlakna od podstanice do ONU jedinice iznosi 1 km; scenario 2 (suburbana sredina) – dužina vlakna od OLT terminala do podstanice iznosi 10 km; - varijanta 2a – dužina vlakna od podstanice do ONU jedinice iznosi 1 km - varijanta 2b – dužina vlakna od podstanice do ONU jedinice iznosi 2 km

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

•

scenario 3 (ruralna sredina) – dužina vlakna od OLT terminala do podstanice iznosi 15 km; - varijanta 3a – dužina vlakna od podstanice do ONU jedinice iznosi 1 km - varijanta 3b – dužina vlakna od podstanice do ONU jedinice iznosi 2 km - varijanta 3c – dužina vlakna od podstanice do ONU jedinice iznosi 5 km.

Najveću poteškoću predstavljalo je određivanje potrebne vrednosti kašnje-

nja u prijemniku OLT terminala koje je neophodno da bi se ostvario sinhronizam u sistemu. Ova vrednost zavisi od pretpostavljene dužine optičkih linkova i određena je nizom pokušaja.

4. REZULTATI Numerički rezultati simulacije prikazani su u Tabeli 1. Grafički rezultati za najbolji slučaj (scenario 1) prikazani su na Slici 6, a za najgori (scenario 3c) na Slici 7.

Tabela 1. Verovatnoća greške na uplink-u

Scenario 1 < 10–34

2∙10–27

4∙10–24

4∙10–22

2∙10–19

2∙10–12

Modeliranje i simulacija fizičkog sloja pasivnih optičkih Eternet mreža

Slika 6. Rezultati simulacije za scenario 1: dijagrami oka na ulazu u ONU jedinicu (levo) i ulazu u OLT terminal (desno)

Slika 7. Rezultati simulacije za scenario 3c: dijagrami oka na ulazu u ONU jedinicu (gore levo) i ulazu u OLT terminal (gore desno) i spektar signala na ulazu u OLT terminal (dole)

Iz ovih rezultata se vidi da je posmatrana konfiguracija u svim scenarijima primene pokazala zadovoljavajuće performanse. Verovatnoća greške na fizičkom sloju uvek je bila ispod 10–9, pri čemu i u najnepovoljnijem slučaju u sistemu postoji rezerva.

Ova rezerva postaje još značajnija kada se u obzir uzme i zaštitno kodiranje, pa je moguće jednostavno proširivanje mreže. Iz dijagrama oka se vidi da je degradacija signala izazvana slabljenjem, de-

lovanjem šuma i intersimbolske interferencije (disperzijom), što je naročito izraženo na uplink-u. Zbog malih snaga signala, nelinearni efekti u vlaknu nisu se značajnije ispoljavali.

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Problem koji je uočen pri simulaciji i na koji bi trebalo obratiti pažnju pri projektovanju i eksploataciji ovih mreža je sinhronizacija prijemnika u OLT terminalu. Zbog različitih rastoja-

nja od pojedinih ONU jedinica do distributivne podstanice, njihovi signali će trpeti različita kašnjenja, koja se moraju kompenzovati pre „raspakivanja” Eternet okvira.

Zahvalnica Autor se zahvaljuje docentu dr Milanu Jankoviću na korisnim sugestijama pri definisanju simulacionog scenarija.

Literatura [1] IEEE Std. 802.3av-2009, IEEE Standard for Information technology– Telecommunications and information exchange between systems– Local and metropolitan area networks– Specific requirements Part 3: (CSMA/CD) Access Method and Physical Layer Specifications Amendment 1: Physical Layer Specifications and Management Parameters for 10Gb/s Passive Optical Networks, October 2009. [2] VPItransmissionMakerTM/VPIcomponentMakerTM User’s Manual, VPIsystems Incorporated, 2009. [3] Channel Link Model for IEEE 802.3av, V 2.3, IEEE P802.3av, 10GEPON Task Force, April 2008. [4] Corning® SMF-28e+TM Optical Fiber with NexCor® Technology Product Information, Corning Incorporated, August 2009. [5] Andrew R. Chraplyvy: “Limitations on Lightwave Communications Imposed by Optical-Fiber Nonlinearities”, Journal of Lightwave Technology, Vol. 8, No. 10, October 1990, pp. 1548-1557.

Autor Milan Bjelica je diplomirao 2000. godine, magistrirao 2003. i doktorirao 2009. godine na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde je i zaposlen. Bavi se telekomunikacionim mrežama i sistemima. Autor je i koautor više naučnih i stručnih radova, kao i univerzitetskih udžbenika.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Mirjana Drakulić Ratimir Drakulić

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu APSTRAKT Rasprava o regulisanju Interneta i sajber (cyber) prostora kreće se u tri pravca: regulatorni tradicionalizam, sajber separatizam i sajber internacionalizam. Razlike između ova tri pristupa nastaju usled ograničenosti teritorijalne primene nacionalne regulative i sukoba interesa između zemalja kada se radi o suštinskim, ali i formalnim pitanjima. Evropsko pravo srelo se sa ovim izazovima, u početku sporadično, a danas sve više i češće reaguje na njih donošenjem brojnih akata ili inicirajući samoregulaciju. Savet Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Evropska unija počele su međusobnu saradnju u regulisanju ove oblasti, a pojedina rešenja i problemi doveli su do priključivanja zemalja koje nisu njihove članice, kao što su Japan, SAD i Australija, ili povezivanja sa drugim međunarodnim organizacijama. Internet i pravni sajber problemi doveli su do razbijanja mita o tradicionalizmu evropskog prava.

Ključne reči

Internet, koncepti regulatorne aktivnosti, pravna rešenja, evropsko pravo. TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

1. UVOD Regulisanje Internet usluga na međunarodnom nivou predstavlja dilemu jer je on “američka stvar”1 i kako ističe Antonio Seguera Serrano “istorija Interneta je istorija Amerike”2. Ipak se regulisanje Internet usluga “otrglo od majke Amerike” i prevazišlo je, samim tim što je monolitni pristup3, koji se pokazao necelishodnim i neefikasnim, napušten i zamenjen pravnim pluralizmom4. Brojni autori ističu i činjenicu koja se odnosi na gubitak (nacionalne) suverenosti koji nastaje kao posledica pojave Interneta5. Njega nadgrađuje multikulturalistički koncept6 koji polazi od individualnog i kolektivnog identiteta pojedinca i različitih socijalnih grupa7. Svi odnosi mogu se upravo svesti na više generacija individualnih prava koja se preko i u okviru njega realizuju, a razne društvene grupe (npr. newsgroups)8 i mreže (npr. Facebook, MySpace, FriendWise, FriendFinder, Yahoo! 360, Flickr, Shelfari, Threadless, Twitter, Virb) deo su kolektivnog identiteta. Neutralnost Interneta, kao princip, srodna je neutralnosti država. Problem koji je izražen, i zbog čega su kasnije nastali veliki problemi oko cenzure sadržaja na mreži, predstavljaju ranije definisana i zagarantovana prava, koja, jednom priznata, ne smeju biti ograničavana ili ukinuta (npr. prava deteta). Kolektivna prava vezuju se za društvene grupe povezane društvenim mrežama i njihova prava ostvaruju se u vezi sa određenim obeležjima (rasa, pol, etičko poreklo, sek-

Sledeći pokušaj je analogija sa režimom, odnosno pravnm statusom svemira (vasione)13 koji je baziran na 9 principa od kojih su prva 3 suština ovog tretmana: a)

istraživanje i korišćenje svemira vrši se za dobrobit i u interesu svih zemalja i biće prostor celog čovečanstva; b) svemir će biti besplatan za istraživanje i korišćenje od strane svih država; c) svemir nije predmet nacionalnog prisvajanja, odnosno suvereniteta, ne osvaja se i ne brani upotrebom sile ili okupacijom, niti na neki drugi način. Države su odgovorne za sve vladine ili nevladine aktivnosti i štetu u nacionalnom prostoru i treba da izbegavaju kontaminacije prostora i nebeskih tela14. Iako se ovi principi čine prihvatljivim za sajber prostor i Internet, prateći trendove međunarodnog prava iz 80-tih i specifičnosti ove mreže i prostora, i ovaj koncept se napušta15 - Pravni koncept CHM je mrtav, živeo novi koncept! Pravni koncept CHM postaje princip i jedan od režima međunarodnog prava koji se može primeniti i na regulisanje Interneta ali ne u kontekstu analogija uz pomoć kojih su pokušane prethodne interpretacije. Sve više se regulisanju Interneta pristupa kao ljudskom pravu, odnosno univerzalnom pravu na pristup Internetu16, pravu na pristup telekomunikacijama17 i pravu na zaštitu od nedozvoljenih i štetnih sadržaja18. Posebna uloga Interneta ogleda se u razvoju prava na slobodu izražavanja. Telekomunikacije i Internet postali su osnova prava na informacije/podatke, odnosno prava pojedinca da se informiše i komunicira (pravo na informisanje i pravo na komuniciranje) kojima se obezbeđuje jednakost za svakog člana društva. Vreme-

Mayer C.F., Europe and the Internet: The Old World and the New Medium, http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=233564 Serrano A.S., Internet Regulation and the Role of International Law, http://www.mpil.de/shared/data/pdf/pdfmpunyb/06_antoniov. pdf Nacionalne države su nadležne za regulaciju, a nacionalni sudovi za donošenje presude. 4 Koncepcije koja toleriše mogućnost postojanja više od jednog pravnog poretka. 5 Perritt H.H., The Internet as a Threat to Sovereignty? Thoughts on the Internet’s Role in Strengthening National and Global Governance, www.bepress.com 6 Mitrović D., O naučnosti nekoliko savremenih multidisciplinarnih pravnih teorija, Anali pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1-/2009. 7 Po ovom konceptu pravo je sredstvo regulisanja ovih odnosa. Osnova ovih identiteta je neutralnost države i politika razlike koji su prisutni kada je u pitanju Internet. 8 Thomsen R.S., Straubhaar J.D., Bolyard D.M., Ethnomethodology and the study of online communities: exploring the cyber streets, http://informationr.net/ir/4-1/paper50. html?ref=BenimShopum.com 9 Suština je u zajednici (Internet zajednica) i društvu (informaciono društvo) koji su povezani sa identitetom i pravima kao prioritetnim vrednostima. 10 Drakulić M., Drakulić R., Regulacija Interneta, studija, RATEL, 2010. 11 Od Arvid Purdoa do Konvencije UN o pravima mora (UNCLOS – United Nations Convention on the Law of Sea, 1982.) po Serrano A.S., op.cit 12 "Površina" znači dno mora i okeana, i koje je sa “podzemnim” bogatstvom izvan granica nacionalne jurisdikcije sem kad su u pitanju pomorske države koje imaju teritorijalni suverenitet 12 nautičkih milja (što obuhvata površinu, dubinu i visinu – vazdušni prostor nad teritorijalnim morem) po članovima 1. i 2. Konvencije 13 UN General Assembly, Declaration of Legal Principles Governing the Activities of States in the Exploration and Use of Outer Space, http://www.oosa.unvienna.org/oosa/SpaceLaw/ outerspt.html, 1962 14 Mussington D., The Profileration Challenges of Cyberspace, http://www.yorku.ca/yciss/publications/CyberspacePart2.pdf 15 Klug H., Straining the Law: Conflicting Legal Premises and the Governance of Aquatic Resources, Society & Natural Resources: An International Journal, 1521-0723, Volume 15, Issue 8, 2002, Pages 693 – 707 16 Serrano A.S., op.cit. pp.264 – 270., pravi razliku između pristupa Internetu kao ljudskom pravu u prvom i drugom digitalnom jazu (first and second digital divide) 17 ITU, Valletta Action Plan 18 Drakulić M., Drakulić R., Pravo pojedinca na zaštitu od nedozvoljenih i štetnih sadržaja u globalnim računarskim mrežama, YUCOM, Fond za otvoreno društvo, studija, 2000. 1 2 3

sualno opredeljenje, hendikep) po kojima se grupe stvaraju. Na Internetu, ova obeležja predstavljaju osnov za razvoj novih prava pojedinaca i grupa, ali i za razvoj novih okvira i shvatanja prava kao oblasti autonomnog kolektivnog i individualnog identiteta. Potom nastaje komunitaristički koncept9 čije su okosnice liberalizam i individualizam bez dominacije10. Prekretnicom se može smatrati pokušaj posmatranja Interneta kao zajedničkog nasleđa čovečanstva (common heritage of mankind - CHM) koje je posebno prisutno u međunarodnom pravu, povlačeći analogiju sa pravnim statusom mora11. Po članu 136 Konvencije o pravu mora “prostor i resursi su zajedničko nasleđe čovečanstva” i nijedna država ne može imati bilo kakva suverena prava na bilo kojem delu ovog prostora12 i resursa koji su “povereni čovečanstvu kao celini” i zato će ih koristiti sve države bez obzira na geografsku lokaciju, bilo one primorske ili ne, potpuno nezavisne ili ne. Međunarodni režim i nadležnost definisani su međunarodnim i pomorskim pravom. Ipak, što se Interneta tiče, ovakav koncept je krajnje neodgovarajući počevši od problema kako definisati broj “nautičkih milja” nad kojima bi države ipak imale suverenitet, do toga šta bi bile njegove “teritorijalne vode, dubine, širine i visine”.

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

nom se uspostavlja i pravo pojedinca na razvoj19 i učešće u informacionom društvu20, naročito dece i mladih. Pravo na pristup Internetu može se interpretirati i kao krovno kompleksno ljudsko pravo koje obuhvata niz drugih prava.

hova prava i odgovornosti čine posebna pitanja. Svako od ovih pitanja je kompleksno, slojevito i obuhvata posebne grupe.

2. PREdMET REGULATORNIH AKTIvNOSTI

U domenu sve intenzivnije upotrebe usluga Interneta, mnoga od ovih prava međusobno se sukobljavaju i ograničavaju. Tako, pravo na slobodu izražavanja ograničava mogućnost da se primeni pravo na zaštitu od nedozvoljenih i štetnih sadržaja23. Razlozi ograničavanja koji se najčešće ističu u nacionalnim pravima i brojnim međunarodnim aktima mogu se grupisati u 4 kategorije:

Rasprava o regulisanju Interneta i sajber prostora kreće se u tri pravca: ka regulatornom tradicionalizmu, sajber separatizmu i sajber internacionalizmu21. Razlike između ova tri pristupa nastaju usled ograničenosti teritorijalne primene nacionalne regulative i sukoba interesa između zemalja kada se radi o suštinskim, ali i formalnim pitanjima, na primer o pitanju nadležnosti sudova u slučaju spora. Takođe, i međunarodne organizacije traže odgovarajuće mesto i ulogu u regulaciji, ali imajući na umu da uspešnost ovih organizacija nije do sada bila velika, izlazi se vide na drugim stranama. Naime, specifičnost i razmere ovih mreža primorali su pravnike i pravne sisteme da na izazove odgovore novim, prilično neuobičajenim i netradicionalnim pravnim rešenjima22. Pravna (materijalna) pitanja koja su predmet rasprave mogu se podeliti na opšta i posebna. Opšta pitanja obuhvataju nastajanje, razvoj i funkcionisanje informacionog društva i razvoj i primenu informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT). Ljudska prava, sigurnost, sadržaji, transakcije, operativna pitanja, subjekti, nji-

Ljudska prava koja su obuhvaćena regulatornim okvirom Internet usluga data su na Slici 1.

1. javni poredak, nacionalna bezbednost, informaciona sigurnost; 2. ekonomska sigurnost; 3. vođenje sudskih postupaka (krivičnih, prekršajnih);

4. sigurnost i zaštita prava pojedinaca (zaštita određenih kategorija, naročito dece i maloletnika, zaštita ugleda i ljudskog dostojanstva, poštovanje intelektualne svojine, poštovanje drugih oblika svojine i sl.)24. Transakcije koje se vrše putem Interneta i spadaju u domen regulatornih aktivnosti obuhvataju ePoslovanje, eTrgovinu, eDokumente, eUgovore i onlajn ugovaranje. Operativna pitanja i regulisanje prava i odgovornosti subjekata se najviše odnose na provajdere25 i korisnike Internet usluga (sadržaja, procesa, i sl.)26. Evropsko pravo mora istovremeno podrobnije da definiše primenu novih pravnih principa, počev od anonimnosti, otvorenosti i slobode, nadnacionalnosti, nediskriminacije i transparentnosti i neutralnosti, do pravnog pluralizma i suverenosti “kompjutera i mreža” umesto suverenosti države.

Slika 1. Ljudska prava obuhvaćena regulatornim okvirom Internet usluga

UN Commission on human rights 1977, declaration on the Right to development: “1. Pravo na razvoj je neotuđivo ljudsko pravo na osnovu koga svako ljudsko biće i svi narodi imaju pravo da učestvuju, da doprinesu i uživaju u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom razvoju, u kome sva ljudska prava i osnovne slobode mogu u potpunosti realizovani. 2. Ljudsko pravo na razvoj podrazumeva i puno ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje, koje uključuje, u skladu sa relevantnim odredbama i međunarodnim paktima o ljudskim pravima, i vršenje neotuđivog prava na punu suverenost nad svim svojim prirodnim bogatstvima i resursima”, 1986 20 Concept Note on Participation, http://www.unicef.org/india/ Concept_note_on_participation.pdf 21 Mayer-Schönberger v., The Shape of Governance: Analyzing the World of Internet Regulation. http://www.vmsweb.net/attachments/Govshape.pdf 22 drakulić M., drakulić R., Regulacija Interneta, op.cit, str. 3. 23 Nedozvoljenim sadržajima smatraju se sadržaji kojima se krši pravo/pravila kojim se ograničava njihova proizvodnja, distribucija i korišćenje (protivpravnim sadržajima smatraju se nelegalni sadržaji, prevenstveno nastanak, proizvodnja, a ponekad i potrošnja sadržaja, koji mogu dovesti do krivičnog gonjenja i izricanja presuda). 24 U poslednje vreme često se ističe potreba za ograničavanjem prava pojedinaca zbog humanitarnih akcija (Stanulova M., Has Humanitarion intervention Become an Exception of the Prohibition of the Use of force in Article 2(4) of the UN Charter, http://www.atlantic-community.org/app/webroot/files /articlepdf/Stanulova_Humanitarian%20Intervention.pdf) 25 npr. ACMA (The Australian Communications and Media Authority) upozorava da od 1. marta 2005. godine, provajderi imaju obaveze prema Krivičnom zakoniku Australije i biće oslobođeni od parničnog postupka (na primer, zbog kršenja ugovora ili klevete) u odnosu na sve što urade i preduzmu u skladu sa ACMA pravilima postupajući po Krivičnom i Zakonu o radiodifuznim uslugama (1992.), http://www.acma.gov.au/ WEB/STANdARd/pc=PC_90157#isps 26 U materijalu Priority to Privacy, se ističe da su, npr. “pretnje privatnosti od strane oglašivača, advokata i vladinih agencija sve opasnije i da se ne smeju se ignorisati. Odgovornost prema poverljivim podacima korisnika im daje mogućnost da ih zaštite te se stoga zahteva poštovanje njihove privatnosti.” http://www.eprivacy.com/audiences/en/privacy_seekers.html 19

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

čuvanje podataka, upravljanje”. Ova Deklaracija predstavlja prvi međunarodni akt kojim se definiše okvir regulatornih aktivnosti i principi na kojima se baziraju ljudska prava u informacionom društvu. Prava kojima se posvećuje pažnja u ovoj Deklaraciji obuhvataju pravo na slobodu izražavanja, informisanja i komuniciranja, pravo na poštovanje privatnog života i prepiske, pravo na obrazovanje i značaj podsticanja nediskriminatornog pristupa i upotrebe novih informacionih tehnologija, kao i posebno pravo na slobodu, odnosno zabranu ropstva, prinudnog rada i zabranu trgovine ljudima. Ovoj Deklaraciji prethodila je Deklaracija o slobodi komunikacija na Internetu (Declaration on Freedom of Communication on the Internet) iz 2003. godine u kojoj je definisano 7 principa kojima su obuhvaćena:

Slika 2. Nedozvoljeni i štetni sadržaji

3. SAvET EvROPE U skladu sa misijom i ciljevima Saveta Evrope, postoje tri osnovna predmeta koji spadaju u domen regulisanja usluga Interneta: - zaštita prava, naročito prava na slobodu mišljenja i izražavanja, privatnosti, sigurnosti dece; - informaciono društvo, Internet i informaciono- komunikacione tehnologije u evropskom društvu; - sajber kriminal.

Nakon ovih akata usvajaju se i mnoga druga30, a 2010. godine, u septembru, usvajaju se još tri važna dokumenta: Deklaracija o Digitalnoj agendi Evrope (Declaration of the Committee of Ministers on the Digital Agenda for Europe)31, Deklaracija o neutralnosti mreže (Declaration of the Committee

Komitet ministara, posebne ekspertske grupe kakav je Komitet za terorizam i sl., Communication on the activities of the Committee of Ministers Report by the Chair of the Committee of Ministers to the Parliamentary Assembly (June – October 2010), https://wcd.coe.int/viewdoc.jsp?Ref=CM/AS(2010)7&Language=lanEnglish&ver=rev&BackColorInternet=9999CC&BackColorIntranet =ffBB55&BackColorLogged=ffAC75 28 New Council of Europe committee on human rights and internet, http://www.edri.org/edrigram/number2.25/humanrights 29 doneta 2005. godine 30 Od 1981. godine do danas, od ukupno 208 akata preko 30 raznih preporuka, rezolucija, deklaracija, konvencija i protokola bilo direktno ili indirektno u vezi sa Internetom. Posebno je značajan dokument u formi informacije pod nazivom Internet – kritičan resurs za sve (Internet - a critical resource for all) u kome se razmatraju problemi sa kojima se sreće Internet ali i međunarodna zajednica, države, pojedinci, privatni sektor i civilno društvo. definišu se pravni i politički okviri razvoja, uzimajući u obzir potrebe pristupa, bezbednosti, privatnosti i otvorenosti) sadašnjih i budućih korisnika. 31 declaration of the Committee of Ministers on the digital Agenda for Europe (Adopted by the Committee of Ministers on 29 September 2010 at the 1094th meeting of the Ministers’ deputies) 27

O ovim predmetima odlučuju posebni organi i tela Saveta27. Komitet za ljudska prava i Internet (Committee on Human Rights and Internet)28, nastao je kao rezultat potrebe za proučavanjem i regulisanjem digitalnih prava pojedinaca. Nekoliko meseci pre toga pripremljena je posebna Deklaracija o ljudskim pravima i vladavini prava u informacionom društvu (Council of Europe Declaration on Human Rights and Role of Law in Information Society)29 koja obuhvata “politiku, privatnost, autorska prava, elektronsko glasanje, pristup informacijama, open source, slobodu govora, telekomunikacije,

1. pravila o Internet sadržajima; 2. samoregulacija i koregulacija; 3. odsustvo prethodne državne kontrole; 4. uklanjanje barijera za učestvovanje pojedinaca u informacionom društvu; 5. sloboda pružanja usluga putem Interneta; 6. ograničena odgovornost pružalaca usluga prema Internet sadržajima koji su dostupni njihovim korisnicima; 7. anonimnost.

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

of Ministers on Network Neutrality)32 i Deklaracija o upravljanju resursima Internet protokol adresa od javnog interesa (Declaration of the Committee of Ministers on the Management of the Internet Protocol Address Resources in the Public Interest)33. Prvi akt posebno: - podržava donošenje Granadske ministarske deklaracije i Digitalne agende za Evropu33 radi pripreme strateških inicijativa u cilju ostvarivanja njihovih dalekosežnih aktivnosti; - naglašava da su za Savet Evrope vrednosti ljudskih prava, demokratije i vladavine prava od suštinskog značaja u izgradnji inkluzivnog i otvorenog pan-evropskog digitalnog društva; - podstiče Savet Evrope i države članice da promovišu ciljeve Digitalne agende za Evropu u svojim aktivnostima kao sredstvu za promovisanje javnih servisa i vrednost Interneta i IKT; - poziva Evropsku uniju da sarađuje sa Savetom Evrope u ovoj oblasti. Druga Deklaracija bazira se na stavu da su “[...] elektronske komunikacione mreže postale osnovni alat za slobodnu razmenu ideja i informacija. One pomažu da se osigura sloboda izražavanja i pristup informacijama, pluralizam i raznovrsnost i kao takve doprinose ostvarivanju niza osnovnih prava. U konkurentnom i dinamičnom okruženju, mreže mogu da promovišu inovacije, povećanje dostupnosti i performansi i smanjenje troškova, a takođe mogu promovisati i

slobodan protok širokog spektra sadržaja i usluga. Međutim, netransparentno upravljanje saobraćajem, sadržajima i uslugama može negativno uticati na pravo pristupa i distribuciju onlajn informacija i razvoj novih alata i usluga”. Treći dokument ističe da je “[...] pristup resursima Interneta ključan za ostvarivanje osnovnog prava na slobodu izražavanja i pristup informacijama. Nedostatak poverenja korisnika u pogledu privatnosti može obeshrabriti njihovo puno učešće u onlajn aktivnostima”. Da bi se ono realizovalo “ [...] u meri u kojoj informacija o aktivnostima korisnika i komunikacijama, kao i podaci o saobraćaju [...], treba da se tretiraju i koriste u potpunosti u skladu sa zahtevima prava na poštovanje privatnog života garantovanog članom 8 Konvencije i u skladu sa sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava. Principi sadržani u Konvenciji Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka (ETS No. 108) takođe predstavljaju relevantne smernice”. Deca i njihova sigurnost posebno su u žiži interesovanja zbog čega je Savet Evrope 2007. godine i doneo Konvenciju o zaštiti dece od seksualne eksploatacije i zloupotrebe (A New Council of Europe Convention to Protect Children Against Sexual Exploitation and Abuse) u kojoj se kao inkriminisani predviđaju različiti oblici seksualnog zlostavljanja dece. Član 23 uvodi novo krivično delo - upućivanje javnog poziva deci u seksualne svrhe i njihovo “obrađivanje”35. Ova Konvencija bazirana je na Konvenciji o sajber kriminalu (Convention

on Cybercrime)36 i Konvenciji o aktivnostima uperenim protiv trgovine ljudima (Convention on Action Against Trafficking in Human Beings), Preporuci o zaštiti dece od seksualne eksploatacije (Recommendation on the Protection of Children against Sexual Exploitation), kao i Okvirnoj odluci o borbi protiv seksualne eksploatacije dece i dečije pornografije (Framework Decision on Combating the Sexual Exploitation of Children and Child Pornography), Okvirnoj odluci o položaju žrtve u krivičnom postupku (Framework Decision on the Standing of Victims in Criminal Proceedings), Okvirnoj odluci o borbi protiv trgovine ljudima (Framework Decision on Combating Trafficking in Human beings). Preteča ovih akata bila je Konvencija Međunarodne organizacije rada o zabrani i nužnim akcijama za eliminaciju najgorih oblika rada dece uključujući i “korišćenje, nabavljanje ili nuđenje deteta za prostituciju, proizvodnju pornografije ili pornografske predstave” (International Labour Organisation Convention concerning the Prohibition and Immediate Action for the Elimination of the Worst Forms of Child Labour includes “the use, procuring or offering of a child for prostitution, for the production of pornography or for pornographic performances” in the definition of the worst forms of child labour)37. Konvencija o sajber kriminalu je od krucijalne važnosti za regulisanje Interneta. Ova Konvencija predstavlja prekretnicu u međunarodnom pravu jer je potpisana i ratifikovana i od strane zemalja koje nisu članice Saveta Evrope (SAD, Australija, Japan, Kanada).

declaration of the Committee of Ministers on network neutrality (Adopted by the Committee of Ministers on 29 September 2010 at the 1094th meeting of the Ministers’ deputies), http://www.coe. int/t/dghl/standardsetting/media/ declaration of the Committee of Ministers on the management of the Internet protocol address resources in the public interest (Adopted by the Committee of Ministers on 29 September 2010at the 1094th meeting of the Ministers’ deputies), http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/media/ 34 The Granada Ministerial declaration on the European digital Agenda was agreed on the occasion of the Informal Ministerial Meeting in Granada, Spain, 18 and 19 April 2010., http://www.coe.int/t/ dghl/standardsetting/media/ 35 Termin “obrađivanje” odnosi se na pripremu za seksualnu upotrebu deteta, motivisano željom da se dete koristi za seksualno zadovoljavanje. više, drakulić M., drakulić R., Regulacija Interneta, op.cit., str. 40. 36 Convention on Cybercrime, Budapest, 23.XI.2001, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/html/185.htm 37 drakulić M., drakulić R., Regulacija Intrenta, op.cit, str. 40. 32

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

4. ORGANIZACIJA ZA EVROPSKU BEZBEDNOST I SARADNJU Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)38 bavi se pitanjima trgovine ljudima, terorizma, zloupotrebe dece i narušavanja ljudskih prava. Posebnu pažnju posvećuje sadržajima na Internetu, pogotovo govoru mržnje i trgovini decom i ljudima. Za borbu protiv ove pojave osnovane su 3 posebne kancelarije i 3 sekretarijata:

- Kancelarija specijalnog predstavnika i koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima (Office of the Special Representative and Co-ordinator for Combating Trafficking in Human Beings); - Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (Office for Democratic Institutions and Human Rights ODIHR); - Kancelarija koordinatora za ekonomske i ekološke aktivnosti (Office of the Co-ordinator of OSCE Economic and Environmental Activities); - Sekretarijat - Jedinica za akcije protiv terorizma (Secretariat - Action against Terrorism Unit); - Sekretarijat - Centar za prevenciju konflikata (Secretariat - Conflict Prevention Centre); - Sekretarijat - Jedinica za strateška pitanja policije (Secretariat - Strategic Police Matters Unit).

Tome treba dodati i sinergiju OEBS-a sa odgovarajućim forumima, mrežama, alijansama i organizacijama. OEBS i Alijansa protiv trgovine ljudima organizovali su 2010. godine dve konferencije: jednu koja se bavila temom borbe protiv trgovine ljudima sa posebnim

U drugim dokumentima ova organizacija se posebno zalaže za borbu protiv (sajber) terorizma u cilju uspešnog predviđanja terorističkih napada usmerenih protiv računarskih mreža i informacionih sistema i obezbeđivanja sigurnosti kritične infrastrukture.

eliminaciju rasne diskriminacije (UNCERD), Evropskom komisijom protiv rasizma i netolerancije (ECRI), Evropskim monitoring centrom za rasizam i ksenofobiju (EUMC) i drugim relevantnim međunarodnim institucijama i nevladinim organizacijama; - s istematskom prikupljanju i dostavljanju informacija ostalim državama članicama OEBS-a o dobroj praksi za sprečavanje pojave antisemitizma i davanju saveta u borbi protiv njega.

OEBS se intezivno bavi problemom govora mržnje, koji se naročito u okviru sajber prostora transformiše u sajber mržnju. Od 2004. godine ova organizacija uključena je u akciju protiv širenja sajber mržnje41.

Odluka protiv zločina motivisanih mržnjom (Decision no. 9/09 on Combating Hate Crimes) doneta je 2009. godine kao nastavak Odluke br. 633 o promovisanju tolerancije i medijskih sloboda na Internetu (Decision no. 633 on Promoting Tolerance and Media Freedom on the Internet) iz 2004. godine.

Odlukom Stalnog saveta br. 607, pozivaju se države članice da učestvuju u42:

U Odluci 633 ističe se da države članice treba da:

- borbi protiv zločina motivisanih mržnjom koje podstiče rasistička, ksenofobična i antisemitska propaganda u medijima i na Internetu; -o hrabrivanju i pomoći međunarodnim i nevladinim organizacijama u naporima u toj oblasti; -p rikupljanju pouzdanih informacija i statističkih podataka o antisemitskim zločinima, mržnji i drugim kriminalnim aktivnostima počinjenim na njihovoj teritoriji i o tome periodično izveštavaju Kancelariju OEBS-a, kao i da te informacije učine javno dostupnim; -p raćenju stanja u saradnji sa drugim institucijama OEBS-a, Komitetom Ujedinjenih nacija za

1. p reduzmu mere koje će obezbediti da Internet ostane otvoren i javni forum koji promoviše slobodu mišljenja i izražavanja kao prava sadržanih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, kao i da neguju pristup Internetu u kućama i školama; 2. istraže u potpunosti, gde je to moguće, i krivično gone nasilje i pretnje nasiljem motivisane rasističkim, ksenofobičnim, antisemitskim i drugim sličnim govorom mržnje na Internetu; 3. obezbede treninge za istražitelje i tužioce u gonjenju i kažnjavanju počinilaca krivičnih dela motivisanih rasističkim, ksenofobičnim, antisemitskim i drugim sličnim govorom mržnje na Internetu i da razmenjuju

The Organization for Security and Co-operation in Europe, OSCE http://www.osce.org/documents/osce/2010/10/47020_en.pdf Conference on Unprotected Work, Invisible Exploitation: Trafficking for the Purpose of Domestic Servitude, Vienna, 17-18 June 2010, http://www.osce.org/cthb/documents.html?lsi=true&grp= 520&limit=10&pos=10 41 Njima je prethodila Deklaracija Saveta Evrope o slobodi komunikacija na Internetu, kao i Preporuka br. 6 Evropske komisije o borbi protiv širenja rasističkih, ksenofobičnih i antisemitskih materijala putem Interneta (Recommendation No. 6 on Combating the Dissemination of Racist, Xenophobic and Antisemitic material via the Internet). 42 Decision No. 607 Combating Anti-Semitism, http://www.osce.org/cthb/documents.html?lsi=true&grp=520&limit=10&pos=10 38

fokusom na trgovinu decom (Combating Trafficking in Human Beings, with Particular Focus on Trafficking in Children)39, i drugu koja je bila posvećena nezaštićenom radu i nevidljivoj eksploataciji (Unprotected Work, Invisible Exploitation: Trafficking for the Purpose of Domestic Servitude)40.

39 40

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

informacije o programima obuke u okviru razmene najboljih iskustava iz prakse; 4. sprovedu studije efikasnosti zakona i drugih mera koje regulišu Internet sadržaje, posebno u odnosu na njihov uticaj na stopu rasističkih, ksenofobičnih i antisemitskih krivičnih dela; 5. podstiču i podržavaju istraživanja o mogućem rasističkom, ksenofobičnom i antisemitskom govoru mržnje na Internetu i zločinima motivisanim ovim stavovima; 6. podstiču, zajedno sa OEBS-om, interakcije usmerene ka rešavanju problema rasističke, ksenofobične i antisemitske propagande na Internetu. OEBS će omogućiti promovisanje razmene najboljih iskustava iz prakse i podsticati interakcije usmerene ka identifikovanju efektivnih pristupa za rešavanje problema takve propagande na Internetu koja ugrožava slobodu informisanja i izražavanja; 7. podstiču formiranje programa za edukaciju dece i mladih o izražavanju stavova motivisanih rasističkim, ksenofobičnim, antisemitskim i sličnim oblicima govora mržnje koji se mogu naći na Internetu. Takođe, po potrebi, države članice i Internet provajderi treba da preduzmu korake da se poveća svest roditelja o primeni softvera za filtriranje koji omogućava veći nadzor i kontrolu nad korišćenjem Interneta od strane dece. Materijali sa uspešanim obrazovnim programima i filtrirajućim softverima treba da budu dostupni, ali i predmet razmene najboljih iskustava iz prakse; 8. podstiču napore nevladinih organizacija u praćenju sadržaja na Internetu koji promovišu govor mržnje i zajednički objave rezultate takvih napora.

Odluka br. 3/04, koja se bavi borbom protiv korišćenja Interneta u terorističke svrhe i Odluka br. 12/04, koja se odnosi na toleranciju i nediskriminaciju, rezultat su rada u okviru konferencije održane u Berlinu 2004. godine. Berlinska konferencija o antisemitizmu i sastanak u Parizu koji je održan iste godine, prethodili su Kordobskoj konferenciji (2005. godine) na kojoj je Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava prezentovala rezultate borbe protiv diskriminacije i promovisala toleranciju. Osnovna tema konferencije koja je okupila veliki broj ministara iz Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, istočnoevropskih i mediteranskih država, bila je borba protiv antisemitizma i drugih oblika netolerancije na području zemalja članica OEBS-a. Pažnja je posvećena problemima kao što su: antisemitizam i mediji, obrazovanje o holokaustu, borba protiv diskriminacije i netolerancije prema muslimanima, hrišćanima i pripadnicima drugih religija na području zemalja članica OEBS-a, kao i uloga vlada, civilnog društva, škola i medija u borbi protiv predrasuda i u promovisanju tolerancije. Usvojena je Kordobska deklaracija (Cordoba Declaration by the Chairmanin-Office) koja podstiče pripremu posebnih programa obrazovanja za toleranciju i nediskriminaciju u kojima je neophodno “podsticati savetodavne aktivnosti ODIHR-a kojima bi se ohrabrile države članice da u obrazovanje uključe teme u vezi sa holokaustom (sećanje na holokaust i žrtve), kao i da tom cilju prilagode svoja zakonodavstva i sprovođenje zakona, prikupljanje podataka i razmenu najboljih praksi o pitanjima rasističke, ksenofobične i antisemitske propagande na Internetu”. Tri godine kasnije, usvojen je Završni izveštaj43. U martu 2010. godine data je zajednička izjava Kancelarije za demokratske institucije i ljudska

prava, Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije, Saveta Evrope i Agencije za osnovna prava (FRA) Evropske unije uoči Međunarodnog dana kojim se promoviše eliminacija rasne diskriminacije kojom se najoštrije osuđuju manifestacije rasizma i ksenofobije, sa posebnim akcentom na upotrebi Internet usluga. Oni su istakli da je “opasnost koja dolazi u okviru aktivnosti širenja mržnje preko Interneta odavno prepoznata od strane međunarodne zajednice i da će sve ove organizacije nastojati da posvete posebnu pažnju ovom pitanju”44. Između ostalog, nacionalne vlade će ispitati da li nacionalno zakonodavstvo obezbeđuje adekvatnu osnovu da odgovori na zločine motivisane rasističkim, ksenofobičnem, antisemitskim ili drugim sličnim aktivnostima na Internetu. Iz tog razloga, posebno treba insistirati na preduzmanju istraga i borbe protiv ove pojave, kao i na edukaciji stanovništva, pogotovo dece i mladih. Predmet dikusije na ovogodišnjoj konferenciji u Varšavi45 bila je činjenica da se pri preduzimanju mera u borbi protiv ovakvih sadržaja ne sme ugroziti sloboda govora i izražavanja.

5. EvROPSKA UNIJA Evropska unija, sama ili u saradnji sa drugim međunarodnim organizacijama, već nekoliko decenija reguliše određena pitanja vezana za Internet i sajber prostor. Jedno od takvih pitanja je i pitanje telekomunikacija, koje su dugo bile u rukama nacionalnih monopola. Evropska komisija je 1987. godine objavila Zelenu knjigu o razvoju zajedničkog tržišta telekomunikacionih usluga i opreme (Towards a Dynamic European Economy, Green Paper on the Development of the Common Market for Telecommuni-

The Role of National Institutions against discrimination in Combating Racism and Xenophobia with a Special focus on Persons Belonging to National Minorities and Migrants, usvojen na sastanku u Beču 2008. godine, http://www.osce.org/documents/html/pdftohtml/33849_en.pdf.html 44 European human rights bodies call for decisive action against racism and xenophobia, http://www.osce.org/item/43144.html 45 Podsticanje mržnje protiv slobode izražavanja: Izazovi u borbi protiv zločina mržnje na Internetu (Incitement to hatred vs. freedom of expression: Challenges of combating hate crimes motivated by hate on the Internet), http://tandis.odihr.pl/?p=qu-ev,events,1003expcyb&id=0 43

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

cations Services and Equipment), što je predstavljalo prvi korak ka uvođenju konkurencije u sektor telekomunikacija i obezbeđivanju višeg stepena harmonizacije. Danas su telekomunikacije liberalizovane u svim zemljama Evropske unije, mada se i dalje vodi politička borba oko zaštite prava korisnika Interneta u pojedinim zemljama članicama (npr. Francuska je zaustavila reformu da bi se bolje definisali procesi). U maju 2009. godine, Evropski parlament donosi paket amandmana o telekomunikacijama kojima se dodatno definišu prava korisnika Interneta predviđena prethodnim direktivama: Okvirnom direktivom (Framework Directive); Direktivom o odobrenju (Authorisation Directive); Direktivom o pristupu (Access Directive); Direktivom o univerzalnom servisu (Universal Service Directive); Direktivom o ePrivatnosti (e-Privacy Directive). Tim paketom definisano je 12 najistaknutijih reformi regulatornog okvira evropskog tržišta telekomunikacija: ravo evropskih potrošača da, u jed1. p nom radnom danu, promene fiksnog ili mobilnog operatora uz mogućnost zadržavanja svog starog broja telefona (usluga prenosivosti broja); ovo evropsko telekomunikaciono 2. n telo (BEREC) će imati aktivnu ulogu u obezbeđivanju fer konkurencije i nastojaće da uvede veći stepen doslednosti u okviru propisa kojima se reguliše tržište telekomunikacija; ova Komisija preispitivaće stepen 3. n konkurentnosti tržišta i način na koji su nacionalna zakonodavstva regulisala podsticanje konkurencije, nastojeći da, ukoliko primeti propuste,

dacima, što će im omogućiti lakšu i veću kontrolu nad njima u praksi. Provajderi Internet usluga će takođe dobiti pravo da štite svoje poslovanje i korisnike kroz dozvoljene akcije usmerene protiv slanja nedozvoljenih poruka49; 12. bolji pristup uslugama hitne službe. U novembru 2009. godine, nakon dvogodišnje debate, Evropski parlament usvojio je paket telekom propisa koji evropskim građanima daje jeftinije usluge, više privatnost i brži Internet. Nacionalne vlade, od kojih su neke same tražile načine za sprečavanje Internet piraterije, odbile su da ga prihvate. Samo mesec dana kasnije, ova prava Internet korisnika dopunjena su pravima korisnika telefonskih usluga. Naime, prilikom usvajanja novih telekomunikaconih pravila, Evropski parlament uneo je dopunu koja korisnicima telefonskih usluga daje pravo da se žale nacionalnim sudovima ukoliko se utvrdi nezakonito “distribuiranje” datoteka koje sadrže lične podatke korisnika. Suštinu ovih aktivnosti i akata predstavlja ispunjenje tri prioriteta politike evropskog informacionog društva i medija:

- kompletiranje jedinstvenog evropskog informacionog prostora koji promoviše otvoreno i konkurentno interno tržište informacionog društva i medija (digitalna konvergencija je konzistentan sistem, pravila informacionog društva i medija bazirana su na brzini, bogatstvu sadržaja, interoperabilnosti i sigurnosti); - jačanje inovacija i investicija u IKT istraživanjima u cilju pro-

niverzalni servis po Zakonu o elektronskim komunikacijama (Član 4.) “[...] predstavlja skup osnovih elektronskih komunikacionih usluga određenog obima i kvaliteta koje su dostupne svim U korisnicima po prihvatljivim cenama.” “Univerzalni servis” obuhvata pravo na veze sa javnim komunikacionim mrežama koje imaju podršku za glas i faksimil i koje su dovoljno kvalitetne da dozvole funkcionalni Internet pristup, kako je definisano u Directive 2002/227EC on Universal Service and Users' Rights Relating to Electronic Communications Networks and Services (Universal Service Directive) 48 “Privatnost evropskih građana“ je prioritet novih telekom pravila. Imena, e-mail adrese i podaci o bankovnom računu korisnika telekomunikacionih i Internet usluga, a posebno podaci o svakom telefonskom pozivu i Internet pristupu, moraju se posebno čuvati kako ne bi nenamerno ili namerno završili u pogrešnim rukama – “Citizens' privacy must become priority in digital age”, says EU Commissioner Reding, IP/09/571. 49 European Parliament Approves EU Telecoms Reform but Adds 1 Amendment: Commission Reaction 46

preporuči najbolji način za njihovo korigovanje; 4. nacionalna regulatorna tela dobijaju veću nezavisnost; 5. primena funkcionalnog razdvajanja kao sredstva za prevazilaženje problema konkurencije; 6. bolje upravljanje radio-spektrom i pružanje boljeg širokopojasnog pristupa za sve; 7. podsticanje 3G mobilnih usluga; 8. podsticanje konkurencije i investicija u mreže sledeće generacije; 9. otvorenija i "neutralnija" mreža - zahvaljujući transparentnosti, potrošači će pre potpisivanja ugovora biti obavešteni o prirodi usluge46 koju će dobiti47, uključujući i tehnike upravljanja saobraćajem i njihov uticaj na kvalitet usluge, kao i o postojanju bilo kojih drugih ograničenja; 10. priznavanje prava na pristup Internetu; 11. zaštita ličnih podataka potrošača od povreda i neželjenih poruka (spam)48. Operatori dobijaju novu odgovornost u vezi sa obradom i čuvanjem informacija. Nova pravila uvode obavezne promene u odnosu na povrede podataka o ličnosti prvi propis te vrste u Evropi. Provajderi elektronskih komunikacija su dužni da obaveste vlast i korisnike o povredama bezbednosti podataka. Ovo će podstaći bolju zaštitu podataka o ličnosti od strane provajdera elektronskih komunikacionih mreža i usluga. Pored toga, pravila koja se tiču privatnosti i zaštite podataka su proširena, npr. na korišćenje "kolačića" (cookies) i sličnih softverskih "uređaja". Internet korisnici će biti bolje informisani o "kolačićima" i o tome šta se dešava sa njihovim po-

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

movisanja rasta, većeg broja boljih radnih mesta i nastojanja da se održi evropska pozicija globalnog svetskog lidera, kao i realizacija strategije “i2010” kojom će se smanjiti barijere između istraživačkih rezultata i ekonomske koristi; - postizanje inkluzivnog informacionog društva Evrope kojim se promoviše rast i obavljanje delatnosti u skladu sa održivim razvojem, obezbeđuje bolji kvalitet usluga, a samim tim i bolji kvalitet života.

jer razlike i nejasnoće u nacionalnim regulativama mogu da uspore i ometu normalno funkcionisanje internog tržišta i pravilan razvoj evropskog informacionog društva. Izostanak minimalnog stepena harmonizacije zakonodavne aktivnosti na nacionalnim nivoima, koja je pokrenuta u brojnim zemljama članicama kako bi se odgovorilo na tehnološke izazove, može da dovede do još većih i značajnijih razlika. Direktiva predstavlja minimum ali ohrabruje i viši stepen harmonizacije.

Informacije javnog sektora predstavljaju poseban predmet pažnje. Evropska komisija je još 80-tih godina prošlog veka prepoznala značaj uticaja informacija iz javnog sektora na razvoj privrede i nastanak informacionog društva50. Tokom narednih godina, bilo je više inicijativa da se pitanje pristupa i korišćenja informacija iz javnog sektora uvrsti u okvir postojeće legislative.

Jedan od značajnijih problema koji je u vezi sa ovakvim korišćenjem informacija jeste različitost cenovnih politika u zemljama članicama EU, ali i u institucijama u okviru jedne zemlje. Cenovna politika treba da vodi računa o: a) pristupačnosti cene za sve građane; b) potencijalima za korišćenje; i c) konkurenciji. S obzirom na to da su informacije finalni proizvod javnog sektora, suštinski već plaćene od strane obveznika kroz poreze kojima se finansira javni sektor, postavlja se pitanje da li javni sektor ima pravo da dodatno naplaćuje pristup tim informacijama. U slučaju kada neke informacije traži mala grupa zainteresovanih lica, ovakve zahteve svakako ne bi trebalo finansirati novcem svih poreskih obveznika. U svakom slučaju, cenovna politika ni na koji način ne bi smela da sprečava slobodan pristup informacijama za sve građane.

Jedan od glavnih ciljeva uspostavljanja internog tržišta informacija jeste kreiranje uslova za razvoj usluga koje su dostupne širom EU. Informacije iz javnog sektora predstavljaju najvažniji primarni materijal za digitalne proizvode i usluge i postaju sve važniji resurs. Širenje mogućnosti ponovnog korišćenja informacija iz javnog sektora trebalo bi, između ostalog, da omogući evropskim kompanijama da iskoriste svoj potencijal i da doprinesu ekonomskom rastu i stvaranju novih poslova. Evropska komisija morala je da uvede minimalni stepen harmonizacije nacionalnih pravila i prakse u ponovnom korišćenju dokumenata i informacija iz javnog sektora kako bi se osigurali pravični, proporcionalni i nediskriminatorni uslovi njihovog ponovnog korišćenja

50 51

Među brojnim ograničenjima u eksploataciji ovih informacija pojavila su se ona koja se odnose na autorska prava vezana za dokumenta i zaštitu podataka o ličnosti. Zvanična dokumenta u većini zemalja, uključujući i Srbiju, izuzeta su od zaštite autorskih prava. U nekim zemljama, ovo pravilo je prošireno i na druge informacije iz javnog sek-

tora. Postoje bar dva razloga za zaštitu informacija od strane javnog sektora: činjenica da su informacije izvor prihoda – što bi moglo da izazove probleme u oblasti slobodne konkurencije, i briga za integritet informacija. Da li je informacija zaštićena autorskim pravima ili ne, nema poseban uticaj na građane i njihovo pravo na pristup informacijama, ali može itekako imati na eksploataciju i ponovno korišćenje jer se te informacije ne mogu ponovo koristiti u komercijalne svrhe bez dozvole vlasnika/nosioca autorskih prava. Javna tela poseduju i kreiraju veliku količinu informacija koje mogu biti kategorisane kao podaci o ličnosti. Obrada i postupak čuvanja ovakvih podataka definisani su u Direktivi o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju takvih podataka (Directive on the Protection of Individuals with regard to the Processing of Personal Data and Free Movement of such Data)51, kao što su informacije o stanovništvu, zaposlenju, socijalnom osiguranju, kreditnim registrima. Iako bi privatni sektor mogao biti veoma zainteresovan za ovakve informacije i mogao da ih koristi za istraživanja, marketing i druge svrhe, balansiranje između zaštite i korišćenja podataka predstavlja veoma težak zadatak za sve javne institucije koji zahteva posebnu pažnju. Odgovornost za same informacije predstavlja još jedno veoma važno pitanje. Naime, da li će javna tela biti suzdržana ili oprezna u deljenju i objavljivanju informacija ako budu morala da budu odgovorna i za kvalitet sadržaja i ispravnost informacija? Jedinstven stav nije postignut. Najvažniji i najsloženiji akt Evropske unije u odnosno na ponovno korišćenje

dragićević N., Ponovno korišćenje informacija u javnom sektoru, diplomski rad, mentor dr Mirjana drakulić, fON, 2009. direktiva 95/46/EC Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju takvih podataka, usvojena 24.oktobra 1995., Official Journal of the European Communities, no. L281, 1995.

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

informacija u javnom sektoru je Direktiva 2003/9 8/EC Evropskog parlamenta i Saveta EU o ponovnom korišćenju informacija iz javnog sektora (Directive 2003/98/EC of the European parliament and of the Council on the Re-use of Public Sector Information)52. Usvojena 17. novembra 2003. godine, ona reguliše ponašanje javnih tela kao učesnika na tržištu koji trguju informacijama i podacima npr. geografskim, statističkim, meteorološkim podacima, ili ih čine dostupnim za ponovno korišćenje. Cilj Direktive je da dodatno stimuliše ekonomske aktivnosti, inovacije, konkurentnost i da pomogne u evoluciji društva i ekonomije zasnovane na znanju. Donošenje Direktive stvorilo je nove mogućnosti za digitalnu industriju Unije i eksploatisanje informacija iz javnog sektora u kreiranju informacionih proizvoda i usluga, posebno onih koje se intenzivno koriste i van njenih granica (navigacioni sistemi, meteorološke usluge i sl.). Evropska komisija predvidela je da bi zemlje članice trebalo da implementiraju odredbe Direktive u svoja zakonodavstva do 1. jula 2005. godine. Takođe, Komisija je imala obavezu da izvrši reviziju stanja i napravi izveštaj za Evropski parlament i Savet do 2008. godine u cilju dobijanja rezultata o stepenu implementacije Direktive u državama članicama. Javna rasprava o daljoj sudbini ovih informacija i reviziji Direktive u odnosu na sa novousvojenu Digitalnu agendu otvorena je 2010. godine53. Iako su sve članice do kraja 2008. godine izvršile implementaciju odredaba

Zemlje članice implementirale su odredbe Direktive na različite načine: a. usvajanjem specifičnih mera (zakona) za ponovno korišćenje informacija iz javnog sektora (Belgija, Nemačka, Grčka, Španija, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Rumunija i Velika Britanija); b. kombinacijom novih mera koje se posebno bave ponovnim korišćenjem informacija iz javnog sektora i starih propisa koji datiraju pre Direktive (Danska, Austrija, Slovenija i Švedska); c. prilagođavanjem pravnog okvira za pristup dokumentima uključivanjem i ponovnim korišćenjem informacija iz javnog sektora (Bugarska, Češka, Finska, Francuska, Litvanija, Letonija, Holandija i Portugal); d. izostavljanjem specifičnih odredbi o ponovnom korišćenju (Estonija, Mađarska, Poljska i Slovačka). Sama Evropska komisija primenjuje principe date u Direktivi o informacijama javnog sektora na sopstvene dokumente kroz politiku ponovnog korišćenja dajući time primer drugima. Ona ide i dalje u primeni ovakvih principa, omogućavajući slobodan pristup sopstvenim dokumentima i njihovo ponovno korišćenje od strane trećih lica primenjujući pritom politiku marginalnih cena54.

Evropska komisija je uspostavila sistem praćenja uticaja Direktive u zemljama članicama i u okviru njega uspostavila kriterijume za ocenu. Raspon ocene je od 0 do 20. Samo Velika Britanija ima ocenu 15. U drugu kategoriju spadaju Irska i Slovenija sa ocenom 8. Ocene ostalih zemalja variraju između 1 i 5. Jedina zemlja koja nije implementirala odredbe Direktive je Švajcarska55. U toku 2010. godine formirano je više radnih grupa koje treba da pomognu Komisiji u pripremi ekonomske studije ponovnog koriščenja informacija javnog sektora56. Probleme u vezi sa zaštitom ljudskih prava koje su prouzrokovale povećane mogućnosti i novi načini obrade podataka o ličnosti doveli su to toga da se Evropska unija opredeli za dopunu Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms)57 i Direktive o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom ličnih podataka i slobodnom kretanju takvih podataka. Pored novih pojmova i definicija, počevši od podataka o ličnosti, preko obrade podataka, sistema dosijea, kontrolora, procesora (obrađivača) podataka, treće strane, pa do korisnika i pristanka subjekta podataka, Direktiva utvrđuje dalekosežnost primene nacionalnih prava. Od svih pomenutih pojmova, najznačajniji su: podaci o ličnosti (personal data) koji podrazumevaju svaku informaciju koja se odnosi na identifikovanu ili osobu koja može biti direktno ili indirektno identifikovana (data subject), posebno na osnovu indentifikacionog broja ili nekog drugog obeležja specifičnog za njen fizički, psi-

http://ec.europa.eu/information_society/policy/psi/docs/pdfs/ directive/psi_directive_en.pdf The Digital Agenda for Europe lists the revision of the Directive 2003/98/EC on the re-use of public sector information (PSI Directive) among its first key actions. It highlights that governments can stimulate content markets by making PSI available on transparent, effective and non-discriminatory terms. This is an important source of potential growth of innovative on-line services. 54 MEPSIR Study, The study defines, tests and applies a methodology to measure the re-use of PSI in the Member States and Norway, serving as a basis for the review of the PSI Directive that will take place three years after its implementation deadline, before 1 July 2008, http://ec.europa.eu/information_society/policy/psi/mepsir/indexen.htm 55 Švajcarska nije članica EU, ali je članica ePSI mreže koja se bavi praćenjem implementacije Direktive o ponovnom korišćenju informacija iz javnog sektora, www.epsiplus.eu 56 Commission's PSI Group and sub-working groups on Economic Indicators and PSI Charging Models, http://ec.europa.eu/information_society/policy/psi/index_en. htm 57 Dopunjena Protokolom 11 iz 1998. godine Saveta Evrope, Rim, 04.11.1950. 52 53

Direktive u svoje zakonodavstvo, samo 4 članice su to uradile u predviđenom roku zbog čega je Evropska komisija pokrenula 18 postupaka protiv zemlja članica, a Evropski sud pravde je doneo četiri presude za neispunjavanje obaveze implementacije odredaba Direktive.

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

hički, mentalni, ekonomski ili socijalni identitet. Drugi pojam koji je izuzetno bitnan je obrada podataka (data processing) pod kojom se podrazumeva jedna ili skup operacija koje se automatski ili na bilo koji drugi način obavljaju nad podacima o ličnosti: prikupljanje, unošenje, organizovanje, skladištenje, adaptiranje, pretraživanje, dostavljanje, korišćenje i pokazivanje transmitovanjem, disiminacijom ili na bilo kakav drugi način, blokiranje, brisanje ili uništavanje. U drugom delu Direktive ističe se pet osnovnih principa legitimnosti obrade: a) poštena i zakonita obrada; b) prikupljanje za određene, eksplicitne i opravdane svrhe i inkompatibilno obrađivanje; c) adekvatnost podataka, relevantnost i ograničenost u broju u skladu sa svrhama za koje su prikupljeni i/ili nekim budućim svrhama; tačnost i, ukoliko je potrebno, svakodnevno ažuriranje; e) oblik koji dozvoljava identifikaciju subjekta podataka samo u intervalu koji je nužan za ostvarivanje svrhe (sadašnje ili buduće), a ako su u pitanju istorijske, statističke ili naučne svrhe, tada ih je moguće čuvati i duže ali samo uz odgovarajuću zaštitu. Direktiva posebno određuje obavezu država članica da zabrane obradu podataka o ličnosti koji odaju rasno ili etničko poreklo, politička uverenja, religijska i psihofizička ubeđenja, članstvo u sindikatu, kao i podataka koji se odnose na seksualni život i zdravlje. Ovi podaci se ipak mogu, u strogo propisanim uslovima, obrađivati, npr. samo ako subjekt potvrdi svoj izričiti pristanak ili ako je obrada neophodna radi zaštite njegovih vitalnih interesa. Transfer podataka o ličnosti u treće zemlje sadržaj je četvrtog dela i posebno je značajan jer ga Direktiva dozvo-

ljava ali samo ako te zemlje, u odnosu na osiguranje i adekvatni stepen zaštite ovih podataka, sa njom usklade svoja nacionalna zakonodavstva. Treće zemlje obavezne su da sarađuju sa Komisijom EU, a ako ona utvrdi neadekvatnost zaštite podataka, onda države članice mogu preduzeti neophodne mere da zaštite svaki transfer. Šesti deo propisuje ovlašćenja supervizora koji može biti jedan ili više javnih organa u svakoj državi članici koji su obavezni da na svojoj teritoriji posmatraju primenu odredbi Direktive. Supervizor je, po odredbama Direktive, potpuno nezavisan u radu. Članovi i zaposleni imaju obavezu da, u toku i nakon završetka rada čuvaju, kao profesionalne tajne, sve poverljive podatke koji su im bili dostupni tokom rada. Najvažnija ovlašćenja supervizora su: ovlašćenje za istragu, ovlašćenje za intervenciju i ovlašćenje za učešće u pravnim postupcima. U okviru ovog dela data su i ovlašćenja i obaveze Radnog tela za zaštitu pojedinaca u odnosu na obradu podataka o ličnosti (Working Party on the Protection of Individuals with regard to the Processing of Personal Data). Radno telo je savetodavno i nezavisno telo sastavljeno od predstavnika supervizora svake države članice, predstavnika jednog ili više organa Unije kao institucije ili tela i predstavnika Komisije. Ovo telo donosi odluke prostom većinom, a može, između ostalog, davati mišljenje Komisiji o nivou zaštite u Uniji i u trećim zemljama ili preporuke koje će razmatrati Komisija i Komitet, a ponekad i Evropski parlament i Savet. Nakon dve godine, u cilju što bolje zaštite privatnosti komunikacija preko javnih mreža nezavisno od tehnologije, Direktiva je dopunjena.

Nakon toga doneta je i nova Direktiva o privatnosti i elektronskim komunikacijama (Directive 2002/58/Ec Of The European Parliament And Of The Council Of 12 July 2002 Concerning The Processing Of Personal Data And The Protection Of Privacy In The Electronic Communications Sector (Directive On Privacy And Electronic Communications)) u kojoj se zahteva obezbeđenje prava i sloboda svih fizičkih lica u odnosu na obradu podataka o ličnosti, posebno kada je u pitanju pravo na privatnost, kako bi se obezbedio njihov slobodan protok. Drugim rečima, cilj je zaštita osnovnih prava i sloboda pojedinaca, a posebno pravo na privatnost, kao i zaštita legitimnih interesa pravnih lica u vezi sa obradom podataka o ličnosti u sektoru elektronskih komunikacija. Primena Direktive vrši se u domenu obrade podataka o ličnosti, u okviru javnog pružanja elektronskih komunikacionih usluga. Ona se ne kosi sa „ovlašćenjem“ države da u okviru zakonskih odredbi prati elektronske komunikacione usluge niti sa preduzimanjem mera u skladu sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njenim interpretacijama od strane Evropskog suda za ljudska prava. Mere praćenja usluga elektronskih komunikacija moraju biti zasnovane na nacionalnim zakonima i stvarno neophodne radi: - zaštite javne i državne bezbednosti; - odbrane i aktivnosti država u oblasti krivičnih postupaka; - ispunjenja ciljeva i potreba demokratskog društva. Intenzivna upotreba računara i mobilnih uređaja otvorila je mnoge mogućnosti za pristup udaljenim uređajima i podacima, pa i instaliranje ili upisivanje TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

podataka bez znanja korisnika. Iako su neki od ovih upada potpuno bezopasni po korisnika, činjenica je da u većini slučajeva korisnik nije svestan ovih radnji i nema načina da ih kontroliše ili zaustavi. Direktiva propisuje da se udaljeni pristup i upisivanje podataka ne može odvijati bez znanja i odobrenja korisnika, kao i da korisnik mora dobiti informaciju o svim takvim aktivnostima i imati mogućnost da takve aktivnosti ne odobri. Tokom korišćenja mobilnih uređaja, korisnici ostavljaju trag o svojoj aktivnosti u sistemima koji služe za prenošenje komunikacija. Direktiva o zaštiti privatnosti i elektronskim komunikacijama propisuje da podaci o telekomunikacionom saobraćaju korisnika, koji se obrađuju i čuvaju od strane pružalaca javnih mreža ili usluga, moraju, nakon izvesnog vremena, biti obrisani ili anonimni ukoliko više nisu neophodni za prenos komunikacija. Podaci o ovom saobraćaju koji se koriste u cilju obračuna i naplate troškova korisnicima ili za obračun troškova međusobnog povezivanja (interkonekcije) operatora, mogu biti obrađivani, ali je obrada dozvoljena samo do kraja zakonom predviđenog vremena za koje je moguće zahtevati račun ili tražiti sredstva. Obradom podataka o telekomunikacionom saobraćaju mogu se baviti samo osobe koje deluju u okviru provajdera javnih komunikacionih mreža i usluga, kao i osobe koje rade na naplati ili kontroli mrežnog saobraćaja, upitima korisnika, otkrivanju prevara, marketingu elektronskih komunikacija ili pružanju usluga sa dodatnom vrednošću. Provajder javno dostupnih mreža i usluga elektronskih komunikacija mora 60

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

da preduzme tehničke i organizacione mere kako bi garantovao bezbednost sopstvenih mreža i usluga, a nivo bezbednosti mora biti proporcionalan procenjenom riziku. Ukoliko provajder usluga nije u stanju da pruži garancije bezbednosti, dužan je da informiše korisnike o mogućim rizicima i šteti koja može da nastane, kao i o načinima zaštite komunikacija. Zemlje članice garantuju poverljivost komunikacija i telekomunikacionog saobraćaja (kao što su telefonski razgovori, SMS/MMS, elektronska pošta i sl.). Slušanje, snimanje ili neki drugi vid presretanja ili nadzora komunikacija i telekomunikacionog saobraćaja od strane trećeg lica bez odobrenja korisnika dozvoljeno je samo uz sudski nalog za nadzor. Ova zabrana ne sprečava tehničko čuvanje podataka koji su neophodni u cilju prenosa komunikacija bez ugrožavanja principa poverljivosti, niti utiče na bilo koje zakonske odbrambene mere beleženja komunikacija i telekomunikacionog saobraćaja radi dobijanja dokaza o izvršenim komercijalnim transakcijama ili bilo kojoj drugoj poslovnoj komunikaciji. Pored Evropskog parlamenta, Saveta, Komisije, Suda, Komiteta i drugih tela, veoma su značajne aktivnosti inokosnih organa kakav je Evropski Ombudsman (European Ombudsman) i Evropski supervizor za zaštitu podataka (European Data Protection Supervisor - EDPS). Dok ombudsman donosi odluke, predloge preporuka i izveštaje, supervisor daje mišljenja, priprema i objavljuje analize i elaborate (npr. Position paper on the role of Data Protection Officers in ensuring effective compliance with Regulation (EC) 45/2001; Public Access to Documents and Data Protection, 2005;

The EDPS and EU Research and Technological Development Policy paper, 2008) i izveštaje (npr. poslednji izveštaj dat je za 2008. godinu). Supervizor takođe vrši prethodne provere, ankete, inspekcije, izdaje mišljenja ili komentare na predloge zakona, objavljuje tekstove o različitim aspektima zaštite podataka koji su relevantni za njegov rad i na taj način promoviše ”kulturu zaštite podataka u institucijama i organima EU”. Tri osnovna stuba rada supervizora su kontrola, konsultovanje i saradnja. Ombudsman se nalazi između pojedinaca i institucija sa ciljem da pruži pomoć u slučajevima “loše uprave” kada se krši pravo, ne poštuju principi dobre prakse ili se ugrožavaju ljudska prava. Njemu se žale građani EU, poslovni subjekti, udruženja ili druga tela sa sedištem u Uniji (npr. samo u 2008. registrovano je ukupno 3406 pritužbi, a od toga je u 80% slučajeva pokrenut postupak. Od ukupnog broja registrovanih pritužbi, 60% je podneto elektronski. Najviše je podneto sa Malte i iz Luksemburga, 36% je podneto zbog netransparentnosti i uskraćivanja informacija, a 5% zbog diskriminacije. Pritužbe su više podnoslili pojedinci nego drugi subjekti i to najviše protiv Evropske komisije, a najmanje protiv Evropske kancelarije protiv prevara). Glavni predmeti preispitivanja su:

- otvorenost, javnost i pristup podacima o ličnosti (javni pristup dokumentima, javni pristup informacijama, zaštita ličnih podataka i prava subjekta da pristupi podacima); - k omisija, kao “čuvar” Ugovora; -n agrade za tendere i grantove;

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

- izvršenje ugovora; - propisi o administraciji i zaposlenima; - konkurencija i izbor procedure; - institucionalna politika i druga pitanja58. Evropski ombudsman, pozivajući se na Lisabonski ugovor59, zahteva od organa i tela EU da budu transparentni u radu i da omoguće evropskim građanima dostupnost svih informacija60. Evropski parlament, Savet Evropske unije i Evropska komisija osnovali su Evropsku agenciju za mrežu i informacionu sigurnost (European Network and Information Security Agency – ENISA) 2004. godine u cilju jačanja evropske koordinacije u obezbeđivanju informacione sigurnosti. Agencija to postiže: a) iniciranjem zajedničkog evropskog stava o problemima koji se odnose na informacionu sigurnost; b) pružanjem pomoći nadležnim nacionalnim telima u primeni mera EU koje se odnose na mrežnu i informacionu sigurnost; i c) analiziranjem podataka koji se na nju odnose. U oktobru 2010. godine ENISA je razmatrala material pod nazivom “Stuxnet” zlonamerni računarski virus: paradigma zaštite pri pretnji ključnoj informacionoj infra-

strukturi (“Stuxnet” malware: a paradigm shift in threats and Critical Information Infrastructure Protection)61, a mesec dana pre toga održan je trening tipa “dryrun” na temu “CYBER EUROPE 2010’ the 1st pan-European CIIP exercise” za 21 predstavnika iz raznih zemalja. Ovaj trening pripremljen je, između ostalog, i na osnovu više izveštaja (npr. New Report: Incentives & challenges for cyber security information sharing, Sep 10, 2010; key security actors, strategies, & good practices in Europe mapped, Sep.21, 2010) koji su pripremani u toku višegodišnjeg rada62. Da bi se poboljšalo stanje sigurnosti informacione infrastrukture, u okviru ove Agencije formiran je Evropski forum zemalja članica (European Forum of Member States - EFMS) radi razmene informacija i dobre dobre prakse u okviru politike bezbednosti63.

6. ZAKLJUČAK Evropsko pravo je u regulisanju računarskih mreža i sajber prostora doživelo višestruke preobražaje. Prvo, moralo je da menja način reagovanja. Tradicionalni pravni instituti i principi doživeli su potrese i morali su brzo da se prilagode novim izazovima i menjaju. To,

inače, nije svojstveno ovom pravu64, jer su njemu trebali vekovi ili bar desetine godina za promene (koliko je samo trebalo vremena da se uvede pravo intelektualne svojine, faks kao dokaz, pravila humanitarnog i međunarodnog krivičnog prava u korpus evropskog prava)65. Drugo, menja se broj i dinamika akata koji se donose. Dugotrajni i postepeni procesi pripreme i donošenja zamenjeni su relativno brzom reakcijom (pragmatičnost američkog prava “zarazila” je i evropsko pravo). Umesto da se ide na sveobuhvatnost pojedinačnog akta, ide se na parcijalnost i post festum harmonizaciju. Treće, sinergija raznih evropskih organizacija obezbeđuje veću primenljivost i obuhvatnost. Mnogi problemi su ranije rešavani u okviru pojedinačnih evropskih organizacija i često su imali protivurečna rešenja. Sada je to zamenjeno zajedničkim delovanjem ne samo u donošenju, već i pripremi. Umesto donošenja na svim “zakonodavnim” telima, akti se donose na jednom, a važenje se prostire na sve. Izmešanost nadležnosti radi efikasnosti, brzine i kvaliteta, postali su nužnost u regulaciji66. I četvrto, sudske odluke postaju nezaobilazni izvor prava što, takođe, nije svojstveno evropskom kontinentalnom pravu nasuprot Common Law sistemu.

Literatura [1] “2nd Informal meeting of the European Forum for Member States“, http://www.enisa.europa.eu/act/res/workshops-1/2009/2nd-meeting-of-the-europeanforum/2nd-informal-meeting-of-the-european-forum-for-member-states [2] “Annual Report The European Ombudsman 2008”, www.ombudsman.europa.eu, 2009 [3] “Commission's PSI Group and sub-working groups on Economic Indicators and PSI Charging Models“, http://ec.europa.eu/information_society/policy/psi/ index_en.htm [4] “Communication on the activities of the Committee of Ministers Report by the Chair of the Committee of Ministers to the Parliamentary Assembly”, https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?Ref=CM/AS(2010)7&Language=lanEnglish&Ver=rev&BackColorInternet=9999CC&BackColorIntranet=FFBB55&BackCo lorLogged=FFAC75, 2010 [5] “Concept Note on Participation”, http://www.unicef.org/india/Concept_note_on_participation.pdf [6] “Conference on Unprotected Work, Invisible Exploitation: Trafficking for the Purpose of Domestic Servitude”, Vienna, http://www.osce.org/cthb/documents.html?lsi=true&grp=520&limit=10&pos=10, 2010 [7] “Convention on Cybercrime”, Budapest, http://conventions.coe.int/Treaty/EN/Treaties/html/185.htm

Annual Report The European Ombudsman 2008, www.ombudsman.europa.eu Treaty of Lisbon amending the Treaty on European Union and the Treaty establishing the European Community, signed at Lisbon, 13 december 2007, http://eur-lex.europa.eu/JOHtml.do?uri=OJ: C:2007:306:SOM:EN:HTML 60 Ombudsman: Citizens have a right to know what the EU administration is doing, http://www.ombudsman.europa.eu/press/release.faces/en/5320/html.bookmark 61 http://www.enisa.europa.eu/media/press-releases/eu-agency-analysis-of-2018stuxnet2019-malware-a-paradigm-shift-in-threats-and-critical-information-infrastructure-protection-1 62 ENISA objavljuje: preglede, izveštaje i smernice (ENISA Quarterly Review, Reports, Position Papers), http://www.enisa.europa.eu/publications 63 nd 2 Informal meeting of the European forum for Member States, http://www.enisa.europa.eu/act/res/workshops-1/2009/ 2nd-meeting-of-the-european-forum/2nd-informal-meeting-of-theeuropean-forum-for-member-states 58

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

[8] “Decision No. 607 Combating Anti-Semitism”, http://www.osce.org/cthb/documents.html?lsi=true&grp=520&limit=10&pos=10 [9] “Declaration of the Committee of Ministers on network neutrality”, http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/media [10] “Declaration of the Committee of Ministers on the Digital Agenda for Europe”, material via Internet, 2010 [11] “Declaration of the Committee of Ministers on the management of the Internet protocol address resources in the public interest”, http://www.coe.int/t/ dghl/standardsetting/media, 2010 [12] “Digital Agenda for Europe lists the revision of the Directive 2003/98/EC on the re-use of public sector information (PSI Directive) among its first key actions, [13] “Directive 2002/227EC on universal service and users' rights relating to electronic communications networks and services (Universal Service Directive)”, material via Internet [14] “Direktiva 95/46/EC Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti pojedinaca u pogledu obrade ličnih podataka i slobodnog prometa takvih podataka“, 1995. [15] “European human rights bodies call for decisive action against racism and xenophobia”, http://www.osce.org/item/43144.html [16] “Granada Ministerial Declaration on the European Digital Agenda was agreed on the occasion of the Informal Ministerial Meeting in Granada”, Spain, http://www.coe.int/t/dghl/standardsetting/media, 2010 [17] “Incitement to hatred vs. freedom of expression: Challenges of combating hate crimes motivated by hate on the Internet”, http://tandis.odihr.pl/?p=quev,events,1003expcyb&id=0 [18] “ New Council of Europe committee on human rights and internet”, http://www.edri.org/edrigram/number 2.25/humanrights [19] “ Priority to Privacy”, http://www.eprivacy.com/ audiences/en/privacy_seekers.html [20] “ Recommendation No. 6 on Combating the Dissemination of Racist, Xenophobic and Antisemitic Material via the Internet” [21] “ Treaty of Lisbon amending the Treaty on European Union and the Treaty establishing the European Community“, Lisbon, http://eur-lex.europa.eu/ JOHtml.do?uri=OJ:C:2007:306:SOM:EN:HTML, 2007 [22] C leynenbreugel Van P., “European Law in Times of European Governance. A Legal Theory Inquiry into the Doctrinal Perceptions on European Law and European Governance”, http://www.law.kuleuven.be/ jura/art/45n3/vancleynenbreugel.html [23] D ragićević N., “Ponovno korišćenje informacija u javnom sektoru“, diplomski rad, mentor dr Mirjana Drakulić, FON, 2009. [24] D rakulić M., Drakulić R., “Pravo pojedinca na zaštitu od nedozvoljenih i štetinih sadsržaja u globalnim računarskim mrežama”, studija, YUCOM, Fond za otvoreno društvo, 2000. [25] D rakulić M., Drakulić R., “Regulacija Interneta”, studija, RATEL, 2010. [26] E NISA, “Quarterly Review, Reports, Position Papers“, http://www.enisa.europa.eu/publications [27] h ttp://ec.europa.eu/information_society/policy/psi/docs/pdfs/directive/psi_directive_en.pdf [28] h ttp://www.enisa.europa.eu/media/press-releases/eu-agency-analysis-of-2018stuxnet2019-malware-a-paradigm-shift-in-threats-and-critical-informationinfrastructure-protection-1 [29] I TU, “Valletta Action Plan”, material via Internet [30] K amminga M.T., Scheinin M., “The Impact of Human Rights Law”, Oxford University Press, 2009 [31] K lug H., “Straining the Law: Conflicting Legal Premises and the Governance of Aquatic Resources”, Society & Natural Resources: An International Journal, 1521-0723, Volume 15, Issue 8, 2002, Pages 693 – 707 [32] M ayer C.F., “Europe and the Internet: The Old World and the New Medium”, http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=233564 [33] M ayer-Schönberger V., “The Shape of Governance: Analyzing the World of Internet Regulation”, http://www.vmsweb.net/attachments/Govshape.pdf [34] M EPSIR Study, http://ec.europa.eu/information_society/policy/psi/mepsir/index_en.htm [35] M itrović D., “O naučnosti nekoliko savremenih multidisciplinarnih pravnih teorija“, Anali pravnog fakulteta u Beogradu, br. 1-/2009. [36] M ussington D., “The Profileration Chalanges of Cyberspace“, http://www.yorku.ca/yciss/publications/CyberspacePart2.pdf [37] O fficial Journal of the European Communities, no. L281, 1995. [38] Ombudsman, “Citizens have a right to know what the EU administration is doing“, http://www.ombudsman.europa.eu/press/release. faces/en/5320/html. bookmark [39] OSCE, “Combating trafficking in human beings with particular focus with particular focus on trafficking in children”, http://www.osce.org/documents/ osce/2010 /10/47020_en.pdf [40] OSCE, “Role of National Institutions against Discrimination in Combating Racism and Xenophobia with a Special Focus on Persons belonging to National Minorities and Migrants“, Vienna. http://www.osce.org/documents/html/pdftohtml/33849_en.pdf.html, 2008 [41] Perritt H.H., “The Internet as a Threat to Sovereignty? Thoughts on the Internet’s Role in Strengthening National and Global Governance”, www.bepress.com [42] Savet Evrope, “Deklaracija Saveta Evrope o slobodi komunikacija na Internetu”, material via Internet [43] Serrano A.S., “Internet Regulation and the Role of International Law”, http://www.mpil.de/shared/data/pdf/pdfmpunyb/06_antoniov.pdf [44] Stanulova M., “Has Humanitarian intervention Become an Exception of the Prohibition of the Use of Force in Article 2(4) of the UN Charter”, http://www. atlantic-community.org/app/webroot/files /articlepdf/Stanulova_Humanitarian%20Intervention.pdf [45] Thomsen R.S., Straubhaar J.D., Bolyard D.M., “Ethnomethodology and the study of online communities: exploring the cyber streets”, http://informationr. net/ir/4-1/paper50.html?ref= BenimShopum.com [46] UN Commission on human rights, “Declaration on the Right to Development”, 1986 [47] UN General Assembly, “Declaration of Legal Principles Governing the Activities of States in the Exploration and Use of Outer Space”, http://www.oosa. unvienna.org/oosa/SpaceLaw/outer spt.html, 1962

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Evropska perspektiva regulisanja Internet usluga: izazov tradicionalnom evropskom pravu

Autori Autori su zaposleni na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i bave se regulisanjem informaciono-komunikacionih tehnologija, informacionih sistema i mreža. Učestvovali su u pripremi zakonskih rešenja vezanih za srodna prava intelektualne svojine, kompjuterski/sajber kriminal, elektronsko poslovanje, zaštitu podataka. Uradili su niz studija i projekata: Internet i terorizam; E-vlada – koncept informatizacije javne uprave; Pravo na zaštitu od nedozvoljenih i štetnih sadržaja u globalnim računarskim mrežama; Zaštita dece na Internetu, Informacione tehnologije i privatnost, i dr. Objavili su niz radova i knjiga. Učestvovali su u radu i predsedavali domaćim i međunarodnim skupovima iz ovih oblasti. Mirjana Drakulić je diplomirala, magistrirala i doktorirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Redovni je profesor za oblast kompjuterskog, sajber i poslovnog prava. Ratimir Drakulić diplomirao je i magistrirao na Fakultetu organizacionih nauka. Asistent je na predmetima Uvod u informacione sisteme i Osnove informaciono-komunikacionih tehnologija.

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Marija Agatonović Vera Marković

Bežični komunikacioni sistemi sa stratosferskim platformama Sadržaj U ovom radu je opisana uloga stratosferskih platformi u budućim bežičnim telekomunikacionim sistemima. Platforme privlače veliko interesovanje u svetu zbog čitavog niza potencijalnih primena, kao što su širokopojasne komunikacije, posmatranje svemira, prikupljanje podataka o atmosferi, nadgledanje ključnih resursa na zemlji, vojne misije. HAP sistemi imaju niz prednosti u odnosu na postojeće zemaljske i satelitske sisteme, sa kojima se mogu povezivati u integrisanim mrežama. U svetu je sproveden niz projekata na polju stratosferskih platformi, pri čemu je ostvaren veliki napredak u razvoju tehnologija za izradu platformi i adaptivnih antenskih sistema.

Ključne reči 64

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Stratosferske platforme, širokopojasne komunikacije, adaptivni antenski sistemi.

Bežični komunikacioni sistemi sa stratosferskim platformama

1. UvOd Pojam stratosferskih platformi (HAP - High Altitude Platform) odnosi se na vazdušne brodove i solarne letelice pozicionirane u stratosferi na visini od 17-22 km, [1]. U suštini, stratosferske platfome predstavljaju nebeske radio releje na određenoj, relativno fiksnoj tački u odnosu na zemlju, (Slika 1). Komunikacioni sistemi sa stratosferskim platformama predstavljaju treći oblik infrastrukture koji je alternativa zemaljskim i satelitskim sistemima. U mnogim aspektima, platforme imaju prednost, jer mogu da kombinuju najbolje karakteristike oba sistema. HAP sistemi će biti u mogućnosti da pruže pristup modernim komunikacionim servisima po niskoj ceni, [2]. Glavni podsticaj za razvoj servisa zasnovanih na stratosferskim platformama su širokopojasne komunikacije, WiMAX, 3G, radiodifuzni servisi, komunikacije u hitnim slučajevima i nadgledanje okoline, [3]. S obzirom na to da je radio spektar ograničen resurs, širokopojasni servisi još uvek predstavljaju izazov za bežične sisteme. Značajni propusni

opseg se može obezbediti na višim frekvencijama mikrotalasnog opsega, [4]. Upotreba stratosferskih platformi može biti veoma važna za pružanje telekomunikacionih usluga u slabo naseljenim i nepristupačnim oblastima bez izgrađene telekomunikacione infrastrukture. Sa stratosferskim platformama je moguće prevazići problem „poslednje milje“ kod mikrotalasnih sistema i omogućiti krajnjim korisnicima da primaju i šalju informacije velikim brzinama prenosa. One su u mogućnosti da prenesu signal boljeg kvaliteta do prijemnika zahvaljujući činjenici da je tokom transmisije ispunjen uslov optičke vidljivosti. Signali stižu do platformi pod velikim uglovima, usled čega su u velikoj meri smanjeni efekti blokiranja signala, pojave senki i distorzije usled prostiranja po višestrukim putanjama, [5]. S obzirom na to da signalom mogu pokriti velike oblasti, platforme će imati aktivnu ulogu u navigaciji i lokalizacionim sistemima, kao sto su globalni sistem za pozicioniranje i Galileo, za precizno detektovanje ciljeva na zemlji i u vazduhu. U poređenju sa satelitskim sistemima, kod HAP sistema je znatno smanjeno

Slika 1. Primer pozicioniranja tri stratosferske platforme

propagaciono kašnjenje signala, [5-7]. Pošto se sav komercijalni vazdušni saobraćaj odvija na manjim nadmorskim visinama, za rad platformi u stratosferi važe samo aeronautičke regulacije.

2. UTICAJ OKRUŽENJA NA RAd STRATOSfERSKIH PLATfORMI Zemljina atmosfera je veoma dinamično okruženje sa velikim fluktuacijama temperature, gustine, pritiska, brzine vetra i intenziteta sunčeve energije. Stratosferska platforma može da radi na bilo kojoj lokaciji na kojoj ima dovoljno intenziteta sunčevog zračenja za generisanje neophodne energije i dovoljno atmosferske gustine za održavanje platforme u stabilnom položaju. Na dizajn stratosferskih platformi utiču i ultraljubičasto zračenje, kosmički zraci, temperatura i električna pražnjenja u olujnim oblacima na nižim nadmorskim visinama. Zemljina atmosfera je podeljena na nekoliko slojeva. Za stratosferske platforme su posebno značajne troposfera (do 14 km nadmorske visine), tropopauza (od 14 – 18 km visine) i donji sloj stratosfere (od 18 – 30 km visine). U troposferi se odvijaju skoro sve vremenske promene; vazduh se podiže usled zagrevanja i efekata na zemlji, hladi se i spušta. Od troposfere do stratosfere postoji postepeni prelaz koji počinje na visini od 14 km, nazvan tropopauza. U donjem delu stratosfere javljaju se veoma snažni vetrovi usled horizontalnog kretanja vazduha, pri čemu se temperatura može spustiti do -57°C. U stratosferi se povremeno formiraju visoki cirusni oblaci, ali u toku najvećeg dela vremena nema oblaka. Oni su koncentrisani u nižem TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

sloju, troposferi, što platformama omogućava iskorišćavanje čiste solarne energije bez zagađenja atmosfere. Vrednost atmosferskog pritiska u stratosferi iznosi 1/20 vrednosti pritiska na zemlji, [1]. Osnovna karakteristika stratosfere je velika statička i dinamička stabilnost. Brzina vetra u ovom sloju varira u zavisnosti od godišnjeg doba, geografske lokacije i temperaturnog gradijenta. Vazdušne mase su relativno stacionarne na visinama od 1725 km, tako da se stratosferske platforme mogu lako održavati u stabilnom položaju.

3. OSNOvNI TIPOvI STRATOSfERSKIH PLATfORMI Stratosferske platforme mogu biti vazdušni brodovi ili posebno dizajnirane solarne letelice (Slika 2). Platforma se može izraditi u obliku velikog vazdušnog broda ispunjenog helijumom, koji je pozicioniran u stratosferi na nad-

morskoj visini od oko 20 km. Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU International Telecommunication Union) dala je preporuku da platforma bude stacionarna u sferi radijusa 500 m. Energija za rad platformi se obezbeđuje pomoću solarnih ćelija tokom dana i gorivnih ćelija tokom noći, [2]. Primer jednog vazdušnog broda dužine od 150 do 250 m prikazan je na Slici 2.(a). Brod ima propelere koje pokreću elektromotori za održavanje stabilne pozicije u slučaju jakih vetrova u stratosferi, brzine preko 30 m/s, kao i za kretanje unapred. Projektom SkyStation predloženi su vazdušni brodovi najnaprednije konstrukcije, međutim, još uvek je neizvesno da li će odgovarajuća regulatorna tela dati dozvolu za upotrebu tako velikih objekata bez ljudske posade u stratosferi [7]. Drugi tip stratosferske platforme je solarna letelica koja sporo kruži iznad oblasti pokrivenosti (Slika 2.(b)). Prednost ove letelice je u tome što je

Slika 2. Stratosferske platforme: (a) vazdušni brod (airship) i (b) solarna letelica (airplane)

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

njena izrada zasnovana na već postojećim tehnologijama. Letelica, kojom upravljaju pilot i kopilot, može se održavati u stratosferi svega osam časova. Za celodnevnu pokrivenost određene oblasti signalom potrebno je lansirati pomoćne platforme na kraju svakog osmočasovnog perioda.

4. NAPAJANJE PLATfORMI ENERGIJOM Jedan od ključnih izazova za stratosferske platforme je kontinualno napajanje električnom energijom. Platforme se moraju učiniti efikasnim, kako bi radile u stratosferi nekoliko meseci ili godina. Solarna energija se koristi kao alternativa fosilnim gorivima koja su previše teška i skupa za prenos do stratosferskih platformi. Najveći deo površine vazdušnog broda prekriven je solarnim ćelijama koje generišu svu neophodnu energiju za održavanje platforme u stabilnoj poziciji, komunikaciju i punjenje ćelija. Problem kod stratosferskih platformi predstavlja skladištenje energije za upotrebu tokom noći. U pogledu raspoložive energije sa solarnih panela, platforme su veoma slične komunikacionim satelitima. Dobijena energija se mora racionalno iskoristiti, delimično kroz projektovanje efikasnih antenskih nizova, delimično upotrebom odgovarajućih modulacionih i kodnih tehnika. U poređenju sa satelitima, HAP sistemi zahtevaju veću količinu energije za punjenje baterija zato što su suočeni sa dužim periodima mraka. Značajan efekat na količinu prikupljene energije imaju kratki zimski dani, kao i promena ugla pod kojim sunčevi zraci stižu do solarnih panela tokom leta i zime, [4].

Bežični komunikacioni sistemi sa stratosferskim platformama

U poređenju sa tradicionalnim baterijama, regenerativne ćelije predstavljaju idealan izvor energije za komunikacione sisteme sa stratosferskim platformama. Regenerativna ćelija je elektrohemijsko sredstvo koje proizvodi elektricitet pomoću hemijske reakcije vodonika i kiseonika. Ćelija ne sagoreva vodonik kao što to čini konvencionalni motor već ga elektrohemijski kombinuje sa kiseonikom pri čemu se dobijaju elektricitet i voda. Regenerativne ćelije imaju visoku efikasnost konverzije energije (do 50%) i ne zagađuju okolinu jer je jedini sporedni proizvod voda. Vodonik i kiseonik se dobijaju iz vode procesom elektrolize i čuvaju se za regeneraciju električne energije tokom noći. Glavni cilj novih tehnologija je proizvodnja dugotrajnih i efikasnih ćelija za napajanje platformi.

5. POREÐENJE SA SATELITSKIM I ZEMALJSKIM SISTEMIMA Stratosferska platforma se ponaša kao toranj na velikoj nadmorskoj visini, ima mogućnost visoke optičke vidljivosti, sa velikim uglovima elevacije i malim propagacionim rastojanjima [1], [2]. Zbog velikog kapaciteta platforme za nošenje komunikacione opreme, postiže se veći kapacitet pristupa nego sa satelitima u geostacionarnoj (GEO) i „negeostacionarnoj“ (NGEO) orbiti. Iako sateliti mogu da obezbede iste servise sa mnogo manje infrastrukture i većim uglovima elevacije, oni imaju nedostatke druge vrste. Geostacionarni sateliti su suočeni sa velikim kašnjenjem signala usled velikih rastojanja od zemlje, dok su negeostaci-

onarni sateliti mnogo kompleksnijeg dizajna. Visoka cena lansiranja satelita i ograničen prostor u orbiti vode do visoke cene uspostavljanja veza. Servisi koji koriste NGEO satelite se ne mogu pokrenuti sve dok se ne aktiviraju svi sateliti u globalnom sistemu. Za razliku od njih, servisi bazirani na platformama mogu funkcionisati sa samo jednom stratosferskom platformom koja signalom pokriva određenu oblast. Broj aktivnih platformi se zatim postepeno povećava. Samim tim, početna cena pokretanja jednog servisa sa stratosferskim platformama znatno je niža od one koja je potrebna za pokretanje NGEO servisa. Upotrebom platformi, propagaciono kašnjenje signala je smanjeno za faktor 1800 u poređenju sa GEO satelitima, odnosno za faktor 20, u slučaju NGEO satelita, [8]. Održavanje platformi je lakše od održavanja satelita, jer se one mogu lako dopremiti na zemlju za potrebe popravke, nadogradnje ili rekonfiguracije. Zemaljski sistemi imaju prednosti, kao što su niska cena infrastrukture, mala snaga korisničkih terminala, relativno mala rastojanja i veliki kapacitet sistema. Međutim, zemaljski sistemi poseduju i nedostatke, kao što su slabljenje usled kiše i snega i efekti prostiranja signala po višestrukim putanjama, koji posebno utiču na kvalitet servisa (QoS - Quality of Service). Kako su bazne stanice raspoređene u veoma velikim geografskim oblastima, komunikacioni resursi ne mogu biti optimalno iskorišćeni. Za pružanje širokopojasnih servisa potrebne su manje ćelije i dodatna infrastruktura. Sa druge strane, uticaj terena na prostiranje signala kod HAP sistema je neznatan. Ovi sistemi imaju mnogo

manje problema sa preprekama zbog velikih elevacionih uglova. U odnosu na zemaljske sisteme obezbeđena je mnogo bolja pokrivenost, zato što se malim brojem platformi signalom mogu pokriti velike oblasti, čime se znatno redukuje potrebna infrastruktura na zemlji. Ova osobina HAP sistema je veoma značajna za ruralne oblasti. Fleksibilne šeme ponovnog korišćenja frekvencija i veličine ćelija, koje nisu ograničene fizičkom lokacijom baznih stanica, predstavljaju dodatnu prednost HAP sistema. Platforma se može pozicionirati u stratosferi za nekoliko sati, što predstavlja posebnu pogodnost za provajdere koji zahtevaju brzu operativnost sistema za premošćavanje u slučaju hitnih potreba i prirodnih katastrofa. Sistemi sa stratosferskim platformama predstavlju ekološki čist sistem, jer ne zahtevaju izgradnju dodatne infrastrukture na zemlji i lansiranje satelita.

6. ZEMALJSKI SEGMENT Osnovna uloga zemaljskog segmenta je podržavanje komunikacija između stratosferskih platformi i korisnika na zemlji. Ovaj segment vrši kontrolu funkcija koje se odnose na rad samih platformi, obavlja kontrolu letova, gateway operacije i predstavlja interfejs za ostale zemaljske mreže. Zemaljske stanice moraju biti opremljene odgovarajućim primopredajnicima za primanje/slanje signala do stratosferskih platformi, [1-2]. Platforme se preko zemaljskih stanica povezuju sa javnom telekomunikacionom mrežom (PSTN - Public Switched Telephone Network), sporednim vezama (backhaul linkovi), (Slika 3). TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

stratosferski sistemi rade sa postojećim zemaljskim i satelitskim sistemima, može doći do interferencije sa zemaljskim/satelitskim komponentama koji rade u istom frekvencijskom opsegu.

Slika 3. Povezanost stratosferske platforme sa zemaljskim sistemima

Svaka platforma može da obezbedi privremenu telekomunikacionu infrastrukturu za ceo region i ne zahteva uključivanje dodatnih platformi i konstelacija. Platforme se mogu direktno međusobno povezati “hop” stanicama lociranim na sredini rastojanja između platformi ili međuplatformskim linkovima. Takođe, platforme se mogu indirektno povezati preko satelita i javne telefonske mreže.

7. KOMUNIKACIONA OPREMA Oprema za komunikacije na stratosferskim platformama sastoji se od primopredajnih antena za gateway linkove sa zemaljskim komutacionim stanicama i velikog broja procesora koji vrše prijem, multipleksiranje, komutaciju i slanje signala, [2]. Komunikaciona oprema može da koristi različite tehnike i standarde višestrukog pristupa, kao što su CDMA, TDMA i drugi. Kako bi se optimizovao kapacitet mreže, potrebno je primeniti odgovarajuće modulacione i kodne 68

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

tehnike za pružanje širokopojasnih telekomunikacionih servisa sa određenim kvalitetom servisa i BER-om (Bit Error Rate). Adaptivne tehnike obezbeđuju optimalne performanse upotrebom šema sa malim bitskim protokom i FEC kodovanjem (FEC - Forward Error Correction), kada je izraženo slabljenje signala, odnosno višenivoskih modulacionih šema sa velikim bitskim brzinama kada su uslovi dobri. Oprema može biti projektovana tako da radi kao jedna stanica, koristeći jedinstvenu infrastrukturu, ili se može integrisati u sistem koji radi sa zemaljskim baznim stanicama, satelitima i drugim stratosferskim platformama. U ovom slučaju potrebni su međustratosferski linkovi ili linkovi između platformi i satelita. Antenski podsistem je jedna od ključnih komponenti komunikacione opreme na platformama. Stratosferske komunikacije su veoma osetljive na interferenciju između kanala, zavisno od izbora tehnike višestrukog pristupa i faktora ponovnog korišćenja frekvencija u sistemu. Kako

S ciljem da se omogući nesmetani rad platformi sa sistemima drugih komunikacionih infrastruktura, uz minimalnu interferenciju, organizacija ITU je definisala referentnu karakteristiku zračenja antene za stratosferske sisteme sa CDMA pristupom. U ovom slučaju se koriste antene tipa phased array sa višestrukim snopovima i tehnikom digitalnog formiranja snopa. Najvažniji parametri koji se razmatraju pri projektovanju antena za upotrebu na platformama su radna frekvencija, zahtevi za bočne listove zračenja, pokrivenost, kapacitet sistema, otpornost platforme, stabilnost i raspoloživost.

8. OSNOvNI ZAHTEvI ZA ANTENE NA STRATOSfERSKIM PLATfORMAMA Kvalitet linka jedne mreže određen je raspoloživom snagom u budžetu linka, [12]. Kod stratosferskih platformi ova snaga je mnogo manja od raspoložive snage kod zemaljskih mreža koje koriste frekvencijske opsege ispod 2 GHz, pre svega zbog slabljenja signala usled velikih rastojanja. Veličina ugla koja je potrebna da se sa platforme pokrije neka oblast na Zemlji može biti i do 160˚, dok je minimalni elevacioni ugao zemaljske stanice 10˚. Direktivne antene moraju imati visoku ekvivalentnu izotropno izračenu snagu (EIRP - Equivalent Isotropic Radiated Power), i odnos pojačanja antene i temperature šuma sistema, G/T. Zbog ovih uslova, antene smeštene

Bežični komunikacioni sistemi sa stratosferskim platformama

na platformi moraju da zadovolje sledeće zahteve: 1. Antena sa višestrukim snopovima mora da omogući veliki kapacitet saobraćaja kroz efikasno korišćenje frekvencijskog spektra. Iz navedenog razloga, minimalni elevacioni ugao može biti u opsegu od 10˚ - 45˚. Broj snopova po jednoj platformi može biti od 60 do 400. Potrebno je skeniranje u širokom opsegu sa malom degradacijom pojačanja. 2. Potrebni su snopovi različite širine i prenosne snage. Za svaki snop je neophodna nezavisna automatska kontrola snage, kako bi se kompenzovalo regionalno slabljenje usled kiše, u cilju ostvarivanja visoke raspoloživosti linka i zaštite od interferencije. 3. Zbog fluktuacija položaja platforme koje su posledica varijacije brzine vetra i pritiska, potrebno je kontrolisati antenske snopove i izvršiti njihovu kompenzaciju u slučaju bilo kakvog kretanja platforme. 4. Neophodan je širok propusni opseg. 5. Potrebna je velika izdržljivost antena u stratosferskom okruženju. Antenski sistemi su projektovani tako da rade u uslovima veoma niskih temperatura i vazdušnog pritiska.

8.1. Antene sa formiranjem snopa (Beamforming) Kada se razmatra jedan komunikacioni link od stanice smeštene na stratosferskoj platformi do mobilnog prijemnika na zemlji, tada oba primopredajnika mogu biti opremljena inteligentnim antenama, [13]. Pod inteligentnom antenom se podrazumeva antenski niz kojim upravljaju algoritmi za obradu signala. Oblikovanje karakteristike zračenja ekvivalentne antene postiže se odgovarajućom selekcijom niza težinskih koefi-

cijenata težinskog vektora za formiranje snopa (beamforming) koji linearno kombinuje signale primljene od svih antena. Antene sa digitalnim formiranjem snopa (DBF - Digital Beamforming) proučavane su od 80-tih godina, uglavnom za vojne radarske aplikacije. Međutim, DBF antene sa velikim brojem antenskih elemenata koje rade na frekvencijama višim od 10 GHz nisu razvijane za komercijalnu upotrebu, uglavnom zbog visoke cene, robustnosti i velike potrošnje energije za RF i digitalne uređaje. Nedovoljna brzina obrade signala u digitalnim uređajima takođe je bila velika prepreka za njihovu širu primenu. DBF antena generiše adaptivne snopove koristeći jedan aktivni antenski niz i proces digitalne obrade signala u osnovnom opsegu [14-16]. Često se za ovaj tip antene koristi naziv „softverska antena”. Kod prijemne antene se kroz prostornu obradu signala vrši automatska akvizacija podataka, praćenje i izolacija od interferencije. Kod predajne antene je kombinovanje retrodirektivne prostorne snage omogućeno kroz formiranje snopova korišćenjem parametara koje daje prijemna antena. Prednosti korišćenja beamforming antena na stratosferskim platformama su sledeće: • Fleksibilno usmeravanje snopa ka korisniku vrši se zahvaljujući višestrukim adaptivnim antenskim nizovima. Fiksne spot-beam ćelije više nisu neophodne. Kapacitet saobraćaja je značajno povećan, jer se kretanje platforme automatski kompenzuje. • Handover u oblasti pokrivenoj jednom stratosferskom platformom nije potreban, osim u slučaju kada se terminali dva korisnika, koji koriste isti kanal, nađu u neposrednoj blizini. Na zahtev

korisnika, može se omogućiti link visokog kvaliteta, sa maksimalnim pojačanjem antene. • Prostorna obrada signala može da smanji interferenciju koja potiče od neželjenih signala i interferenciju sa ostalim sistemima (kao što su satelitski sistemi). Mogu se detektovati radio signali ilegalnih predajnika. • Delimičan nedostatak antenskih elemenata ne utiče značajno na ukupne performanse antene. • Brza kalibracija polja omogućena je obradom signala u predajnom i prijemnom antenskom nizu. Nedostatak beamforming antene predstavlja velika zavisnost propusnog opsega od brzine kojom digitalni uređaji obrađuju podatke. Ciljna brzina prenosa podataka za DBF antenu je, u najboljem slučaju, oko 40 Mb/s. S obzirom na intenzivan razvoj digitalnih tehnologija, očekuje se da će u bliskoj budućnosti biti postignuta mnogo veća brzina prenosa podataka.

9. PRIMENA STRATOSfERSKIH PLATfORMI 9.1. Uskopojasni servisi HAP sistemi će korisnicima omogućiti uskopojasne servise, kao što su: • • •

• • •

IP telefonija, navigacija i pozicioniranje, prikupljanje meteoroloških podataka na osnovu posmatranja oblaka u atmosferi, nadgledanje saobraćaja, posmatračke misije, npr. nadgledanje obala i državnih granica, geografsko mapiranje visoke rezolucje (prilikom izrade geografskih karata), TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

• •

posmatranje kompleksnog okruženja za potrebe naučnog istraživanja, astronomska posmatranja.

• •

Ovi servisi imaju bitsku brzinu od 10 100 kb/s. Servisi koji uključuju web pretraživanje i slanje elektronske pošte imaju kompresovani bitski protok u opsegu između 10 kb/s i 2 Mb/s, [1].

realnom vremenu), interaktivni pristup podacima (Web), prenos fajlova (e-mail i FTP).

10. STRATOSfERSKE PLATfORME I ARHITEKTURA INTEGRISANIH MREŽA

9.2. Širokopojasni servisi Jedna od najvažnijih primena stratosferskih platformi biće fiksni, širokopojasni bežični pristup (BWA - Broadband Wireless Access), koji će obezbediti velike brzine prenosa podataka, reda Mbit/s. Za ovu primenu je izvršena sledeća raspodela spektra: 1. 2.1 GHz IMT-2000: oko 50/60 MHz ukupnog propusnog opsega koristi se kao alternativa zemaljskim stanicama. Ovaj deo spektra je namenjen korisničkim linkovima treće generacije (3G) mobilne telefonije; 2. 27/28 i 31 GHz: po 300 MHz u svakom pravcu deli se sa fiksnim satelitskim i zemaljskim servisima bez interferencije i posebnih metoda zaštite podataka. Uobičajene aplikacije za ovaj opseg su korisnički linkovi za fiksne širokopojasne servise (prenos podataka, glasa i video signala); 3. 47/48 GHz: po 300 MHz u svakom pravcu deli se sa fiksnim satelitskim servisima. Ovaj opseg je namenjen gateway linkovima za fiksne širokopojasne servise.

Stratosferske platforme mogu biti deo integrisanih mreža koje objedinjuju sve postojeće telekomunikacione mreže i protokole. Platforme će, kao lokalne komponente globalnih navigacionih sistema, doprineti poboljšanju ključnih navigacionih performansi, kao što su tačnost, raspoloživost, integritet, kontinuitet i poboljšanje komunikacionog kapaciteta sistema. Stratosferske platforme u integrisanim mrežama (Slika 4), mogu biti konfigurisane kao blok „na zahtev“, privremeni blok u slučaju hitnih potreba i kao eksperimentalni blok za kanalna merenja, [10], [11]. Platforme mogu znatno ubr-

zati razvoj kompleksnih mreža, u slučajevima da te mreže moraju da budu u operativnom stanju u znatno kraćem vremenskom periodu od uobičajenog vremena potrebnog za razvoj cele mreže. Kad su konfigurisane kao blok za primenu u hitnim slučajevima, platforme mogu biti veoma korisne za prevazilaženje posledica prirodnih katastrofa kao što su šumski požari, poplave, zemljotresi, erupcije vulkana, ili terorističkih napada. U preventivnom režimu rada, stratosferske platforme se razvijaju kao podrška pojedinim segmentima mreže u slučaju opasnosti ili naglo uvećanog broja korisnika (npr. u slučaju nekih važnih društvenih događaja).

11. PROJEKTI U SvETU Najpoznatiji projekti koji su se bavili proučavanjem stratosferskih platformi su SkyStation, HALO, SkyTower i Stratellite u SAD, SkyNet u Japanu, i Helinet, koji je praćen projektom CAPANINA u Evropi. U daljem tekstu biće opisani

U skladu sa preporukama organizacija ITU-T i ITU-R, razmatraju se četiri tipa širokopojasnih servisa: • • 70

servisi koji se odnose na konverzaciju (govor i video telefonija), streaming servisi (radio i televizija u

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Slika 4. Struktura HAP komunikacionog sistema [1]

Bežični komunikacioni sistemi sa stratosferskim platformama

operativni koncepti primenjeni u realizaciji nekih od navedenih projekata.

videofona. Planirana je izrada oko 60 ovakvih letelica, čije će lansiranje u stratosferu biti obavljeno do 2011. godine.

11.1. HALO (SAd) Letelicu HALO je razvila američka kompanija Angel Technology Corporation. Letelica je namenjena za pružanje širokopojasnih servisa u oblasti pokrivenosti prečnika do 100 km. Antenski niz na platformi je u mogućnosti da projektuje preko 100 snopova u oblasti pokrivenosti, u frekvencijskom opsegu od 2838 GHz. S obzirom na to da je letelica HALO uvek u pokretu, za stabilizovanje snopa antene na zemljinoj površini koriste se tehnike elektronskog formiranja snopa. Na ovaj način se mogu obezbediti različiti tipovi servisa sa bitskim protokom od 1-10 Mb/s, 10-25 Mb/s i 25-155 Mb/s. Veza sa javnim telefonskim mrežama se ostvaruje preko zemaljskih stanica.

11.2. SkyTower (SAd) U okviru projekta SkyTower razvijena je samoupravljajuća, solarno-električna letelica nazvana Helios. Letelica je sposobna za obavljanje kontinualnog leta trajanja do šest meseci iznad zone u kojoj se odvija komercijalni saobraćaj. Kao interfejs između letelice i postojećih Internet i PSTN sistema služiće zemaljske gateway stanice. Komutacioni ruter zemaljske stanice određuje da li je podatke potrebno usmeriti prema Internetu, privatnoj ili javnoj telefonskoj mreži. Interaktivni mrežni sistemi projektuju se tako da propusnost mreže bude maksimalna (oko 5-15 Gb/s po platformi). Jula 2002. godine SkyTower je, zajedno sa japanskim CRTL-om, uspešno demonstrirao sposobnost arhitekture ovog sistema u pružanju 3G i HDTV (High Definition Television) servisa. Pokazano je da, u poređenju sa satelitskim sistemima, SkyTower zahteva mnogo manju snagu za obezbeđivanje HDTV i 3G

11.3. HeliNet (Evropa) HeliNet je trogodišnji evropski projekat (1999-2003), koji je proučavao mogućnost komunikacije preko stratosferskih platformi. Testirane su glavne karakteristike HAP sistema kao što su fleksibilnost, brzina razvoja, mogućnost rekonfiguracije i otpornost na uticaje okruženja. HeliNet omogućava korišćenje stratosferskog segmenta i pogodan je za primenu na različitim strateškim poljima, kao što su lokalizacija, nadzor okoline i pružanje telekomunikacionih servisa. Projekat je izveden u okviru međunarodne saradnje kompanija i univerziteta u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Sloveniji, Mađarskoj i Švajcarskoj. Projekat je takođe imao za cilj razvoj topologije i arhitekture telekomunikacione mreže, protokola i komunikacionog interfejsa za različite primene. U okviru projekta razvijene su tri pilot aplikacije koje su ukazale na veliki potencijal ove infrastrukture za pružanje servisa u integrisanom okruženju.

11.4. CAPANINA (Evropa) CAPANINA je istraživački projekat započet novembra 2003. godine, [17]. Cilj ovog projekta, koji se često smatrao nastavkom HeliNet-a, bio je razvoj jeftine širokopojasne tehnologije za efikasno pružanje telekomunikacione usluge korisnicima u nepristupačnim geografskim oblastima, kao i korisnicima koji putuju sredstvima javnog prevoza (npr. vozovima koji se kreću brzinom do 300 km/h), Slika 5. Podaci se prenose burst-ovima brzinom do 120 Mb/s bilo gde unutar oblasti pokrivenosti prečnika 60 km. Za ove primene aktivno se razmatraju milimetarski talasi i optičke komunikacione tehnologije u slobodnom prostoru. U okviru ovog projekta uspešno su izvedene tri probe. Prva je izvršena u Velikoj Britaniji u oktobru 2004, korišćenjem vezane vazdušne platforme na visini od 300 m. Druga proba je izvedena u Švedskoj u avgustu 2005, pri čemu je upotrebljen stratosferski balon koji je slobodno plutao na visini od 25 km. Poslednja proba u okviru projekta CAPANINA izvršena je u Americi 2007. godine. U toku ove probe stratosferski balon je

Slika 5. Koncept projekta CAPANINA [1]

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

predstavio širokopojasne servise kao što su download video signala, web pristup i backhaul komunikacija pomoću optičkog linka od 1,25 Gbit/s i RF linka od 11 Mbit/s. Dalja istraživanja u okviru ovog projekta su usmerena na razvoj mrežnih arhitektura koje uključuju bežične i optičke tehnologije. Takođe, radi se na dizajnu hardvera koji će obezbediti širokopojasne komunikacije korisnicima u sredstvima javnog prevoza i ruralnim oblastima.

12. ZAKLJUČAK HAP sistemi imaju brojne prednosti u odnosu na zemaljske i satelitske sisteme, zbog čega se mogu koristiti kao treći oblik infrastrukture koji je komplementaran postojećim sistemima. Platforme imaju visoku optičku vidljivost, sa velikim uglovima elevacije i malim rastojanjima, što omogućava njihovu primenu u bežičnim sistemima velikog kapaciteta. Sa većim brojem

platformi, raspoređenih na određenim rastojanjima i međusobno povezanih linkovima, može biti pokriveno veliko servisno područje. Dalji razvoj tehnologija je usmeren na izradu samih platformi, izvora napajanja i antenskih sistema. Stratosferske platforme su još uvek u fazi istraživanja u Evropi, Americi, Japanu i Koreji. Njihova komercijalizacija se očekuje posle 2011. godine, kada se za to dobiju dozvole odgovarajućih regulatornih tela.

Literatura [1] A. Aragon-Zavala, J. L. Cuevas-Ruiz and J. Antonio Delgado - Penin, High-Altitude Platforms for Wireless Communications, John Wiley&Sons, Ltd, 2008. [2] L. Macekova and P. Galajda, ”High Altitude Platforms for Communications and other Wireless Services”, Acta Electrotechnica et Informatica, No. 2, Vol. 7, 2007. [3] A. K. Widiawan and R. Tafazolli, “High Altitude Platforms (HAPS): A Review of New Infrastructure Development for Future Wireless Communications”, Wireless Personal Communications (2007): pp.387 – 404 [4] T. C. Tozer and D. Grace, “High-altitude platforms for wireless communications”, Electronic & Communication Engineering Journal, June 2001. [5] W. C. Jakes, Microwave Mobile Communications, AT&T,1974, (reprinted by IEEE Press, Piscaraway, NJ). [6] S. R. Saunders, A. Aragon-Zavala, Antennas and Propagation for Wireless Communication Systems, John Wiley & Sons, Ltd 2007 [7] D. Grace, N. E. Dely, T. C. Tozer, A. G. Burr and D. A. J. Pearce, “Providing multimedia communications services from high altitude platforms”, International Journal of Satellite Communications, 2001 [8] F. Fidlet, “Optical Communications from High - Altitude Platforms”, dissertation, Technical University in Vienna, 2007. [9] L. Chand Godara, Handbook of Antennas in Wireless Communications, CRC Press, 2002. [10] M. Ruggieri, “Satellite Navigation and Communications: An Integrated Vision”, Wireless Personal Communications, 2006. [11] R.Miura, Hiroyuki Tsuji and D. P. Gray, “Radiolocation System Using Sensor Array Onboard a High Altitude Aerial Vehicle”, Springer Science+Business Media, LLC, 2008 [12] W. L. Stutzman and G. A. Thiele, Antenna Theory and Design, John Wiley & Sons, New York, 1981. [13] J. Butler and R. Lowe, “Beam-Forming Matrix Simplifies Design of Electronically Scanned Antennas”, Electronic Design, pp. 170-173, April 12, 1961. [14] J. Blass, “Multidirectional Antenna: A New Approach to Stacked Beams”, IRE International Conference Record, Vol. 8, Part 1, 1960. [15] T. Biedka, Virginia Tech Adaptive Array Seminar, 1997. [16] A. Ishide and R. T. Compton, Jr., ”On Grating Nulls in Adaptive Arrays”, IEEE Transactions on Antennas and Propagation, Vol. AP-28, No. 4,pp.467-475, July 1980. [17] http://www.capanina.org

Autorke Marija Agatonović je diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu, oktobra 2006 godine. Doktorske studije na Katedri za telekomunikacije Elektronskog fakulteta upisala je 2007 godine. Kao stipendista Ministarstva nauke i tehnologije Republike Srbije angažovana je na projektu „Razvoj novih modela mikrotalasnih sklopova i uređaja za primenu u sistemima bežičnih komunikacija”. Učestvovala je u organizaciji međunarodne konferencije TELSIKS 2009. Član je profesionalnog udruženja IEEE. Vera Marković je diplomirala, magistrirala i doktorirala na Elektronskom fakultetu u Nišu. U zvanje docenta je izabrana 1992, vanrednog profesora 1997. i redovnog profesora 2002. godine, na Katedri za telekomunikacije. Bila je rukovodilac i učestvovala u mnogim istraživačkim projektima. Objavila je monografiju, udžbenik i preko 200 naučnih radova na međunarodnim i domaćim konferencijama i u časopisima. Oblasti interesovanja prof. Vere Marković su istraživanja bioloških efekata mikrotalasnog zračenja, modelovanje mikrotalasnih sklopova za bežične komunikacije, primena neuronskih mreža u mikrotalasnim CAD tehnikama. Prof. Vera Marković je glavni urednik časopisa “Microwave Review” i član je Tehničkog programskog komiteta konferencija TELSIKS, PES i ICEST. Član je udruženja IEEE.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

Bratislav Milovanović Nebojša Dončov Vesna Milutinović Tatjana Cvetković

Numerička karakterizacija EM sprege putem otvora u oklopljenim kućištima sa gledišta elektromagnetske kompatibilnosti Sadržaj Rad se bavi razmatranjem numeričke karakterizacije elektromagnetske sprege putem otvora u oklopljenim kućištima pri čemu su analizirani pojedinačni otvori koji se koriste za pristup elektronskom sistemu unutar kućišta (konektori, napajački/odvodni kablovi, CD/DVD ROM-ovi i dr.) i grupe većeg broja otvora istog oblika (npr. ventilacioni otvori) koji su namenjeni za odvođenje viška toplote iz sistema. Za potrebe modelovanja korišćen je TLM solver koji se duži niz godina razvija u okviru Laboratorije za mikrotalasnu i submilimetarsku tehniku i bežične komunikacije na Elektronskom fakultetu u Nišu, kao i jedan komercijalni softverski paket, takođe na bazi TLM metoda. Za potrebe analize pojedinačnih otvora primenjen je konvencionalni pristup u vidu numeričke mreže velike rezolucije, dok je za ventilacione otvore korišćen tzv. integralni pristup baziran na odgovarajućem kompaktnom modelu. Na nekoliko karakterističnih EMC primera, ilustrovani su efekti prisustva otvora, njihovog broja i međusobne blizine, kao i debljine metalnih zidova u kojima se otvori nalaze, na karakteristike oklopa. TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

1. UVOD U današnje vreme digitalni i analogni elektronski sistemi postaju sve složeniji i samim tim osetljiviji na brojne elektromagnetske (EM) smetnje. Takođe, broj izvora EM poremećaja u spoljašnjem okruženju je u stalnom porastu. Stoga je elektromagnetska kompatibilnost (electromagnetic compatibility – EMC) opreme, koja istovremeno odražava njenu otpornost na određeni nivo smetnji iz spoljašnje sredine i emitovanje prihvatljivog nivoa EM zračenja, od suštinskog značaja za projektovanje i rad elektronskih sistema u realnom vremenu [1]. Danas postoje brojne numeričke simulacione tehnike koje značajno olakšavaju proces projektovanja elektronske opreme u cilju ispunjavanja važećih EMC standarda. Ove tehnike omogućavaju procenu stepena sprege i interferencije između sistema i podsistema i ukazuju na optimalnu strategiju u dizajniranju opreme sa tačke gledišta EMC-a pre početka izrade prototipa. Diferencijalne numeričke tehnike u vremenskom domenu, kao što su metod konačnih razlika (Finite-Difference Time Domain - FDTD) [2] i metod modelovanja pomoću električnih vodova (Transmission Line Matrix - TLM) [3], zahvaljujući svojim karakteristikama, našle su široku primenu u rešavanju brojnih EMC problema. Primena ove klase numeričkih metoda za analizu praktičnih EMC problema zahteva detaljno opisivanje geometrijskih i EM karakteristika problema u prostornom domenu, numeričku simulaciju njihovog odziva na realnu pobudu u vremenskom domenu i proračun odgovarajućih parametara u frekvencijskom opsegu od interesa. Pri tome se, za veliku većinu EMC problema, kao osnovni zahtev ovim 74

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010

metodama nameće adekvatno numeričko modelovanje uzajamne interakcije pobudnog EM polja i geometrijski malih, ali u električnom smislu važnih struktura (tanke žičane strukture i složeni žičani spojevi, prorezi, otvori i sl.), umetnutih unutar fizički velikih i oklopljenih sistema. Konvencionalni pristup u modelovanju ovakvih struktura zasniva se na primeni numeričke mreže veće rezolucije (odnosno čvorova malih dimenzija), kako bi se tačno opisalo njihovo EM prisustvo. Preostali deo sistema obično se opisuje mrežom dimenzionisanom za modelovanje prostiranje EM talasa u slobodnom prostoru. Ovaj pristup, koji sa razvojem moćnih računarskih stanica postaje generalno primenljiv čak i na električno male strukture (strukture čije su dimenzije značajno manje od talasne dužine od interesa za EMC analizu), ipak u nekim slučajevima rezultira u neprihvatljivo velikom broju čvorova i velikom trajanju simulacije. Stoga su danas aktuelna istraživanja koja imaju za cilj poboljšanje ovih numeričkih tehnika u cilju efikasnije simulacije brojnih praktičnih višedimenzionalnih EMC problema. Kada je reč o TLM metodu, do sada je za potrebe efikasnijeg modelovanja žičanih struktura [4], proreza [5] i ventilacionih otvora [6] razvijeno nekoliko kompaktnih modela, implementiranih lokalno unutar jednog ili više čvorova (tzv. integralni pristup). U poređenju sa konvencionalnim pristupom, ovi modeli obezbedili su značajne uštede računarskih resursa potrebnih za numeričko rešavanje EMC problema. U pogledu EMC-a, osim od karaktera pobudnog EM zračenja i konfiguracije žičanih i dielektričnih struktura unutar sistema, performanse elektronskih si-

stema dominantno zavise od postojanja i prirode sprežnih puteva preko kojih se ostvaruje sprega EM energije izvora i osetljivih elektronskih sistema. Glavnu ulogu pri eliminisanju ili redukovanju ovih sprežnih puteva imaju oklopljena kućišta. Ova kućišta, napravljena od provodnih materijala odgovarajuće debljine i sa različitim EM karakteristikama, utiču na nivo EM zračenja koje dopire do električnog kola iz spoljašnje sredine, ali takođe i određuju koliko se energije od strane kola izrači u spoljašnju sredinu. Kako oklopi neizbežno poseduju pojedinačne otvore koji se obično koriste za pristup sistemu (konektori, napojni/odvodni kablovi, CD/ DVD ROM-vi i dr.) i/ili više otvora istog oblika za hlađenje i odvođenje viška toplote iz sistema (npr. ventilacioni otvori), EM zračenje preko otvora prodire u prostor unutar i izvan oklopa, degradirajući osnovnu funkciju oklopljavanja. Pored ovog načina sprege, moguće je izdvojiti i spregu putem difuzije kroz nesavršeno provodne zidove oklopa. Ukoliko se pretpostavi da je provodnost zidova oklopa jako velika, EM sprega putem otvora dominantno utiče na rad elektronskih sistema sa tačke gledišta EMC-a, budući da otvori svojim prisustvom mogu značajno povećati nivo EM emisije kroz oklop. Kako bi se izvršila adekvatna karakterizacija količine EM energije koja putem otvora prodire u prostor unutar i van oklopa i procenila efikasnost oklapanja, u ovom radu je primenjen TLM numerički metod implementiran kroz odgovarajuće softverske pakete. U nastavku su razmatrani kako pojedinačni tako i ventilacioni otvori sa oblicima (pravougaoni, kružni i kvadratni) koji se najčešće sreću u oklopljenim kućištima. Za modelovanje pojedinačnih

Numerička karakterizacija EM sprege putem otvora u oklopljenim kućištima sa gledišta elektromagnetske kompatibilnosti

otvora (jedan ili dva otvora) korišćen je komercijalni TLM softverski paket CST MICROSTRIPES™, kako bi se konvencionalnim pristupom baziranim na primeni TLM mreže velike rezolucije (naročito u prostoru unutar i oko otvora) adekvatno opisalo EM prisustvo otvora. U slučaju ventilacionih otvora, ovaj pristup čini njihovu računarsku simulaciju veoma zahtevnom u pogledu memorije i dužine simulacije, budući da svaki ventilacioni otvor treba adekvatno opisati. Stoga je primenjen drugi, tzv. integralni pristup, koji koristi kompaktni TLM model za ventilacione otvore na metalnim zidovima. Ovaj model, razvijen u [6] za kvadratne i kružne otvore, a zatim proširen i na pravougaone otvore [7], implementiran je u 3D TLMscn solver koji se duži niz godina razvija u okviru naučno-istraživačke Laboratorije za mikrotalasnu i submilimetarsku tehniku i bežične komunikacije na Elektronskom fakultetu u Nišu. Ovaj TLM simulator je prethodno uspešno primenjen za modelovanje brojnih složenih mikrotalasnih struktura, npr. realnih mikrotalasnih aplikatora na bazi cilindričnih rezonatora datih u referencama [8,9]. U ovom radu je na nekoliko karakterističnih primera izvršena ilustracija uticaja otvora, njihove brojnosti i međusobne sprege, kao i debljine zidova u kojima se ovi otvori nalaze, na karakteristike oklopljenih kućišta sa tačke gledišta EMC-a.

2. MOdELOvANJE OTvORA 2.1. TLM modelovanje pojedinačnih otvora Kada se govori o konvencionalnom modelovanju oklopljenih metalnih kućišta sa pojedinačnim otvorima, primenom TLM numeričke tehnike u vremenskom domenu, mogu se izdvojiti dve grupe problema: električno mali otvori (otvori

čije dimenzije su značajno manje u poređenju sa talasnom dužinom od interesa za EMC analizu) i električno veliki otvori. Opisivanje električno velikih otvora obično ne zahteva mrežu sa rezolucijom značajno većom od one kojom se opisuju druge strukture u sistemu, pa stoga ne dovodi do povećanja potrebne memorije i brzine procesora za EMC simulaciju. Za razliku od njih, TLM modelovanje električno malih otvora obično iziskuje nekoliko čvorova duž svake poprečne dimenzije otvora, kao i nekoliko čvorova za modelovanje debljine metalnih zidova oklopa u prostoru unutar otvora. Ovaj način omogućava da se sa dovoljnom tačnošću opišu jako izražene promene EM polja unutar i oko otvora, i to naročito na frekvencijama gde zračenje kroz ove otvore može da bude dominantno. Kako su dimenzije ovih čvorova značajno manje u odnosu na primenjenu rezoluciju u ostalim delovima mreže, ovaj pristup može da rezultira u velikom broju potrebnih čvorova u numeričkoj mreži i vrlo malom vremenskom koraku, odnosno velikoj dužini trajanja EMC simulacije u vremenu.

2.2. TLM modelovanje ventilacionih otvora Za digitalna kola velikih brzina, oklopljena metalna kućišta koja ih okružuju obično poseduju više manjih otvora koji se koriste za ventilaciju i odvođenje toplote. Međutim, u isto vreme ovi ventilacioni otvori mogu značajno povećati zračenje i smanjiti efikasnost oklopa. Usled postojanja otvorenog prostora neophodnog za odvođenje toplote, kao i tehnoloških ograničenja u realizaciji otvora, postoji donja granica minimalne dimenzije otvora u metalnim zidovima oklopa. EM zračenje koje prodire kroz ovakve metalne zidove sa velikim bro-

jem otvora nezanemarljivih dimenzija rezultira u pojavi smetnji, naročito na visokim frekvencijama, tj. frekvencijama iznad osnovne rezonantne frekvencije oklopa, čak i kada su u pitanju električno mali otvori. Modelovanje ventilacionih otvora konvencionalnim TLM metodom zahteva isti pristup kao i kada su u pitanju pojedinačni otvori: veći broj čvorova za modelovanje geometrije otvora, debljine metalnih zidova i prostora u neposrednoj blizini otvora, kako bi se sa dovoljnom tačnošću opisale jako izražene promene EM polja unutar i oko otvora. Međutim, budući da je u ovom slučaju broj otvora značajno veći, računarska simulacija metalnih zidova sa ventilacionim otvorima postaje teško izvodljiva čak i sa korišćenjem moćnih računarskih stanica. Stoga je bolje primeniti integralni TLM pristup baziran na definisanju kompaktnog TLM modela za metalne zidove sa ventilacionim otvorima. Ovaj model realizovan je na interfejsu dva čvora preko ekvivalentnog kola sa induktivnim i kapacitivnim stab elementima (Slika 1.), empirijski izvedenim za otvore kružnog i kvadratnog poprečnog preseka [6], kao i pravougaone otvore [7]. Vrlo je jednostavan za implementaciju i zahteva značajno manje memorijskih resursa, budući da omogućava da se EM prisustvo ventilacionih otvora uzme u obzir koristeći čvorove čije su dimenzije značajno veće od dimenzija otvora. Pored toga, kompaktni TLM model omogućava korektno modelovanje otvora i u metalnim zidovima značajne debljine (do reda veličine dimenzija otvora). Takođe treba istaći da je model generalno primenljiv za frekvencije znatno ispod granične frekvencije otvora, kao i za frekvencije na kojima je međusobno rastojanje ventilacionih otvora manje od polovine talasne dužine, pod uslovom da TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

se iza ventilacionih otvora ne nalaze nikakve druge strukture.

3. NUMERIČKA ANALIZA U okviru ove sekcije predstavljeni su i analizirani rezultati dobijeni konvencionalnim i integralnim TLM pristupom za karakteristike oklopljenih metalnih kućišta sa pojedinačnim pravougaonim i kružnim otvorima i ventilacionim otvorima kvadratnog poprečnog preseka. Uloga oklopljenog kućišta je da, zavisno od frekvencije, debljine i EM karakteristika materijala od kojih je izrađeno, redukuje količinu EM energije koja prodire na prethodno opisane načine u prostor unutar i izvan oklopa i obično se izražava preko veličine koja se naziva efikasnost oklopa (shielding effectiveness - SE). Ova veličina se najčešće definiše kao odnos u dB između nivoa incidentnog polja u odgovarajućoj tački unutar sistema bez prisustva oklopa i u prisustvu oklopa, a može se definisati kako za električno (tzv. električna efikasnost) tako i za magnetsko polje (tzv. magnetska efikasnost) [1]. U ovom radu najpre je proračunata električna efikasnost oklopa pravougaonog poprečnog preseka dimenzija: a=300 mm, b=120 mm i d=300 mm, sa jednim otvorom (Slika 2.). Debljina savršeno provodnih metalnih zidova je t=0.5 mm. Korišćena je pobuda u obliku ravanskog talasa čiji je pravac prostiranja normalan na ravan prednjeg zida sa otvorom čiji je centar u tački (a/2, b/2). Za pravougaoni otvor dimenzija l*2s = 100 mm*5 mm, odnosno kružni otvor prečnika 2r = 20 mm, električna efikasnost oklopa proračunata konvencionalnim TLM pristupom u centru oklopa prikazana je na Slikama 3. i 4. U odgovarajućim ravnima primenjeni su električni i magnet76

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

efikasnost oklopa sa rezultatima dobijenim analitičkim postupkom koji je razvijen u frekvencijskom domenu na bazi ekvivalentnog kola za oklop sa jednim otvorom [10].

ski zid kako bi se zbog simetrije problema redukovala potrebna numerička mreža. Sa slika se može uočiti odlično slaganje numeričkih TLM rezultata za električnu

TEM

a) induktivni kratko-spojeni i kapacitivni otvoreni stab (horizontalna polarizacija)

ravan metalnog zida induktivni kratko-spojeni i kapacitivni otvoreni stab (vertikalna polarizacija)

b) Vukupno

2VLi

2Vksi

2Voi

Yks

2VDi

c) Slika 1. a) Kompaktni LC model za ventilacione otvore u metalnom zidu, b) njegova realizacija preko odgovarajućih reaktivnih stabova na interfejsu dva čvora, c) Tevenenovo (Thevenin) ekvivalentno kolo za jednu polarizaciju

Numerička karakterizacija EM sprege putem otvora u oklopljenim kućištima sa gledišta elektromagnetske kompatibilnosti

ne debljine zidova samo utiču na slabljenje pobudnog polja prilikom prostiranja kroz unutrašnjost otvora. U frekvencijskom opsegu do 1 GHz, prisutna je samo fundamentalna rezonantna frekvencija oklopa. Sličan efekat je dobijen i za slučaj oklopa sa pravougaonim otvorom.

Slika 2. Oklopljeno kućište sa jednim pravougaonim ili kružnim otvorom postavljenim u centru prednjeg zida

Slika 3. SE oklopa sa jednim pravougaonim otvorom proračunata u centru oklopa koristeći: a) konvencionalni TLM pristup (puna linija), b) analitički postupak opisan u referenci [10] (isprekidana linija)

Efekat povećanja debljine prednjeg metalnog zida koji sadrži otvor na električnu efikasnost oklopa razmatran je na primeru kućišta sa Slike 2. sa kružnim otvorom u centru prednjeg zida i ilustrovan je na Slici 5. Debljina metalnog zida

povećavana je u koracima od po 0,5 mm do maksimalno 4,5 mm. Može se uočiti da se sa povećanjem debljine zidova kriva električne efikasnosti pomera ka većim vrednostima, zadržavajući pri tome svoj oblik što ukazuje na to da razmatra-

Efekat međusobne sprege dva pojedinačna otvora ilustrovan je na primeru oklopljenog kućišta (Slika 2.), debljine zidova t=1,5 mm. Razmatrana su dva pojedinačna kružna otvora, svaki prečnika 2r = 20 mm, postavljena simetrično u odnosu na centar metalnog zida i na međusobnom rastojanju od 30 mm odnosno 20 mm, kao i jedan veći kružni otvor postavljen u centru zida, čiji je prečnik izabran tako da površina prednjeg metalnog zida pod otvorima bude ista u oba slučaja (re = r√2). Na Slici 6. prikazana je električna efikasnost u centru oklopa proračunata primenom konvencionalnog TLM pristupa. Uočava se da se, kad je međusobno rastojanje veće od njihovog prečnika, ova dva otvora ponašaju nezavisno, a električna efikasnost oklopa je ista kao u slučaju zida sa jednim većim otvorom. Do sprege između otvora dolazi na međusobnom rastojanju koje je jednako njihovom prečniku i manifestuje se u dodatnom piku koji se javlja pored fundamentalne rezonantne frekvencija oklopa. Ovo je u skladu sa zaključkom datim u referenci [11] u kome se kaže da se sprega između otvora može zanemariti u slučaju kada je njihovo međusobno rastojanje veće od veličine otvora (ali značajno manje u poređenju sa talasnom dužinom od interesa). Integralni TLM pristup na bazi kompaktnog modela za ventilacione otvore primenjen je za proračun električne efikasnosti metalnog oklopa pravougaonog poprečnog preseka dimenzija: a=100 TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

soke rezolucije trajala 7 sati u poređenju sa simulacijom od 9 min za integralni TLM pristup. Takođe, Slika 8. pokazuje da električna efikasnost zavisi od pozicije za koju se proračunava unutar oklopa.

Slika 4. SE oklopa sa jednim kružnim otvorom proračunata u centru oklopa koristeći: a) konvencionalni TLM pristup (puna linija), b) analitički postupak opisan u referenci [10] (isprekidana linija)

Slika 5. SE oklopa sa jednim kružnim otvorom proračunata u centru oklopa za različite debljine metalnog zida primenom konvencionalnog TLM pristupa

mm, b=80 mm i c=15 mm (Slika 7a.). Zidovi kućišta su načinjeni od aluminijuma provodnosti σ=3,54*107 S/m i debljine t=0,2 mm. Svaki zid kućišta u xz ravni poseduje grupu od 45 ventilacionih otvora kvadratnog oblika dužine stranica l=5,08 mm koji se nalaze na međusobnom rastojanju p=0,69 mm (Slika 7b.). Za slučaj pobude u vidu ravanskog talasa čiji je pravac prostiranja 78

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

normalan na zidove sa ventilacionim otvorima, električna efikasnost oklopa proračunata u tački 1 sa koordinatama (50, 40, 7,5) i u tački 2 (50, 50, 10) unutar oklopa, koristeći kompaktni LC model i konvencionalni TLM pristup sa mrežom visoke rezolucije prikazana je na Slici 8. Slika 8. ilustruje odlično slaganje rezultata, s tim što treba naglasiti da je simulacija u slučaju TLM mreže vi-

Za većinu praktičnih EMC problema, pobuda u vidu ravanskog talasa predstavlja samo aproksimaciju realne pobude i uglavnom se koristi za proračun efikasnosti oklopa. Kada se numeričkom simulacijom procenjuje nivo EM emisije koja se izrači iz oklopljenog sistema i stepen njenog uticaja na ostale elektronske sisteme u okruženju, pobuda se smešta unutar kućišta. Jedan ovakav sistem iskorišćen je u ovom radu za ilustraciju efekta debljine zidova sa ventilacionim otvorima na nivo izračene emisije. Razmatrano je oklopljeno kućište pravougaonog poprečnog preseka dimenzija: a=50 cm, b=20 cm i c=50 cm (Slika 9.). Njegovi zidovi su načinjeni od aluminijuma provodnosti σ=3,54*107 S/m. Jedan od zidova u yz ravni sadrži grupu od 252 ventilacionih otvora, kvadratnog oblika, dužine stranice l=10 mm i međusobnog rastojanja od p=5 mm. Kao pobuda je korišćena sonda realizovana od žice poluprečnika r=0,08 cm, čiji je položaj unutar oklopa definisan tačkama A (43 cm, 0, 33 cm) i B (43 cm, 20 cm, 33 cm). Realni naponski generator napona 1 mV i unutrašnje otpornosti 50 Ω postavljen je u tački B žice, dok se žica završava otpornošću od 47 Ω u tački A. Kako bi se redukovao faktor dobrote oklopa koji je za neopterećeni oklop neprirodno veliki, postavljen je materijal sa gubicima, provodnosti σ=2,27 S/m i debljine d=1 cm. Izbor geometrije, pobude i izlazne tačke načinjen je na osnovu eksperimentalnog kućišta korišćenog u literaturi [11].

Numerička karakterizacija EM sprege putem otvora u oklopljenim kućištima sa gledišta elektromagnetske kompatibilnosti

Slika 6. SE oklopa proračunata u centru oklopa primenom konvencionalnog TLM pristup za: a) dva pojedinačna otvora prečnika 2r na rastojanju 30 mm (isprekidana linija), b) jedan veći otvor prečnika re = r 2 (puna linija), c) dva pojedinačna kružna otvora prečnika 2r na rastojanju 20 mm (naglašena puna linija)

Slika 7. a) Metalni oklop pravougaonog poprečnog preseka, b) ventilacioni otvori kvadratnog oblika u metalnim zidovima u xz ravni

Rezultati za električno polje na rastojanju 3 m od zida kućišta sa ventilacionim otvorima, dobijeni primenom kompaktnog LC modela za dve granične debljine metalnog zida: t=0 mm i t=l=10 mm, upoređeni su sa eksperimentalnim rezultatima prezentovanim u [11] (Slika 10.). Može se uočiti odlično slaganje, izuzev na višim frekvencijama, što je posledica zanemarivanja frekvencijske zavisnosti EM karakteristika materijala sa gubicima. Takođe, efekat povećanja debljine metalnog zida koji sadrži ventilacione otvore na nivo izračenog polja sličan je kao kod pojedinačnih otvora i može se u gotovo celom frekvencijskom opsegu od interesa za analizu približno proceniti primenom empirijski procenjenog slabljenja od 16 π(t/l) izvedenog u referenci [11]. Efekat međusobne sprege ventilacionih otvora uzet je u obzir pri samom definisanju kompaktnog LC modela i određen je prethodno pomenutim ograničenjima u primeni ovog modela. Praksa da se u cilju odvođenja viška toplote iz sistema koristi veći broj manjih ventilacionih otvora umesto manjeg broja većih otvora, kako bi se time smanjio nivo EM zračenja koji se preko otvora emituje u spoljašnju sredinu, ilustrovana je na sledeći način: analizirano je oklopljeno kućište (Slika 9.) zanemarljive debljine zidova, s tim što su pored grupe od 252 manja kvadratna otvora (dimenzija otvora je 10 mm), razmatrani i slučajevi kada je u centru zida samo jedan veći kvadratni otvor veličine 15,9 mm i grupa od 4 kvadratna otvora, svaki veličine 8 mm, simetrično raspoređenih u odnosu na centar zida. Dimenzije ovih otvora su izabrane tako da je površina metalnog zida pod otvorima približno jednaka u sva tri slučaja. Za modelovanje jednog i četiri otvora primenjen je konvencionalni TLM pristup. Na TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

Slici 11. prikazani su rezultati za električno polje na rastojanju 3 m od zida sa otvorima. Može se uočiti da je nivo izračenog polja najveći za slučaj samo jednog otvora, a najmanji za grupu od 252 mala otvora.

4. ZAKLJUČAK

Slika 8. SE oklopa sa ventilacionim otvorima kvadratnog oblika proračunata u dvema tačkama primenom: a) kompaktnog LC modela (puna linija), b) konvencionalnog TLM pristupa (isprekidana linija)

Slika 9. Oklopljeno kućište od aluminijuma pravougaonog poprečnog preseka pobuđeno dipol antenom

Slika 10. Električno polje na rastojanju 3 m od zida sa ventilacionim otvorima: a) kompaktni LC model (puna linija), b) eksperimentalni rezultati (isprekidana linija)

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

Oklopljena kućišta imaju glavnu ulogu u očuvanju radnih perfomansi elektronskih sistema pod uticajem spoljašnjeg EM zračenja, kao i u eliminisanju ili redukovanju uticaja njihove emisije na sisteme u okruženju. Usled nesavršenosti u tehnološkom procesu izrade, potrebe za hlađenjem i odvođenjem viška toplote iz sistema, zahteva za pristupom sistemu u cilju napajanja energijom i dr, metalni zidovi ovih kućišta često poseduju otvore kojima se u slučaju zidova sa velikom električnom provodnošću dominatno ostvaruje EM sprega između struktura unutar oklopa i spoljašnjeg okruženja. Uspešna primena diferencijalnih numeričkih metoda u vremenskom domenu za analizu praktičnih EMC problema zahteva tačnu i efikasnu karakterizaciju količine EM energije koja putem pojedinačnih i ventilacionih otvora prodire u prostor unutar i van oklopa. Pri tome je potrebno uzeti u obzir broj otvora, njihov oblik i električnu veličinu, međusobnu spregu kao i debljinu zidova u kojima se nalaze. Svi ovi faktori, ilustrovani u radu, manje ili više utiču na efikasnost oklopa i nivo curećeg EM zračenja te je, u zavisnosti od raspoloživih računarskih resursa i prirode problema, potrebno primeniti odgovarajući numerički (konvencionalni i/ili integralni) pristup u cilju njihovog kompletnog sagledavanja. U narednom periodu, autori planiraju detaljna numerička i eksperimentalna istraživanja uticaja svakog od ovih faktora na funkcije oklapanja sistema.

Numerička karakterizacija EM sprege putem otvora u oklopljenim kućištima sa gledišta elektromagnetske kompatibilnosti

Slika 11. Električno polje na rastojanju 3 m od zida sa: a) 252 manja otvora (naglašena puna linija) – kompaktni LC model, b) jednim otvorom (isprekidana linija) i c) četiri otvora (puna linija) – konvencionalni TLM pristup

Literatura C. Christopoulos: Principles and Techniques of Electromagnetic Compatibility, CRC Press, 2000. K.S. Kunz, R. J. Luebbers: The Finite Difference Time Domain Method for Electromagnetics, CRC Press, Boca Raton, FL, 1993. C. Christopoulos: The Transmission-Line Modelling (TLM) Method, IEEE Press in association with Oxford University Press, Piscataway, NJ, 1995. A. J. Wlodarczyk, V. Trenkic, R. Scaramuzza, C. Christopoulos: “A fully integrated multiconductor model for TLM”, IEEE Transactions on Microwave theory and techniques, Vol. 46, No. 12, pp. 2431-2437, 1998. [5] V. Trenkic, R. Scaramuzza: “Modelling of arbitrary slot structures using transmission line matrix (TLM) method”, Proceedings of International Symposium on Electromagnetic Compatibility, Zurich, Switzerland, pp. 393-396, 2001. [6] N. Dončov, A. J. Wlodarczyk, R. Scaramuzza, V. Trenkić: “Compact TLM model of air-vents”, Electronics Letters, Vol. 38, No. 16, pp. 887-888, 2002. [7] N. Dončov, B. Milovanović: “Capabilities of Empirical TLM Air-vent Model“, Proceedings of the 23rd International Review of Progress in Applied Computational Electromagnetics - ACES 2007, Verona, Italy, pp. 1525-1530, 2007. [8] J. Joković, B. Milovanović, N. Dončov, “TLM Analysis of Cylindrical Metallic Cavity Excited with a Real Feed Probe”, International Journal of RF and Microwave Computer-Aided Engineering, John Wiley & Sons Inc., Vol. 16, No. 4, pp. 346-354, 2006. [9] J. Joković, B. Milovanović, N. Dončov, “Numerical Model of Transmission Procedure in a Cylindrical Metallic Cavity Compared with Measured Results”, International Journal of RF and Microwave Computer-Aided Engineering, John Wiley & Sons Inc., Vol. 18, No. 4, pp. 295-302, 2008. [10] M.P.Robinson, T.M.Benson, C.Christopoulos, J.F.Dawson, M.D.Ganley, A.C.Marvin, S.J.Porter, D.W.P.Thomas: “Analytical Formulation for the Shielding Effectiveness of Enclosures with Apertures”, IEEE Transactions on Electromagnetic Compatibility, Vol.40, No.3, pp. 240-248, 1998. [11] M. Li, J. Nuebel, J. L. Drewniak, R. E. DuBroff, T. H. Hubing, T. P. Van Doren: “EMI from airflow aperture arrays in shielding enclosures – experiments, FDTD, and MoM modelling”, IEEE Transactions on Electromagnetic Compatibility, Vol. 42, No. 3, pp. 265-275, 2000. [1] [2] [3] [4]

Autori Bratislav Milovanović je diplomirao (1972), magistrirao (1975) i doktorirao (1979) u oblasti mikrotalasne tehnike i antena na Elektronskom fakultetu u Nišu, gde i danas radi kao redovni profesor. Njegove oblasti istraživanja su mikrotalasna tehnika i tehnologije, primenjena i numerička elektromagnetika i neuronske mreže. Autor je ili koautor više od 500 naučnih radova, od čega je preko 40 objavljeno u vodećim međunarodnim časopisima i monografijama. Rukovodio je realizacijom preko 20 projekata u oblasti osnovnih i primenjenih istraživanja, s posebnim akcentom na strateški važne telekomunikacione projekte u oblasti tehnološkog razvoja. Član je Naučnog društva Srbije i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije i Crne Gore. Predsednik je nacionalnog Udruženja za mikrotalasnu tehniku i tehnologije, predsednik MTT-S sekcije za Srbiju i Crnu Goru, potpredsednik predsedništva Društva za ETRAN, potpredsednik Stručnog saveta republičke agencije za telekomunikacije i član Republičke komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Član je međunarodnih stručnih udruženja (IEEE, EuMA, WISAS i ARFTG) i član Upravnog odbora Društva za telekomunikacije. U 2006. godini promovisan je u počasnog člana ETRAN društva. Osnivač je i predsednik Programskog i Organizacionog odbora ugledne međunarodne IEEE konferencije o telekomunikacijama – TELSIKS i kopredsedavajući međunarodne konferencije ICEST. Prof. dr Bratislav Milovanović dobitnik je Oktobarske nagrade Grada Niša (1986) i trostruki dobitnik nagrade RTS (1985, 1994 i 1997) za naučne

TELEKOMUNIKACIJE | NOvEMBAR 2010

STRUČNO – NAUČNI ČASOPIS REPUBLIČKE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE | 06 |

rezultate u oblasti telekomunikacija. Dobitnik je najvišeg priznanja nacionalnog Udruženja za mikrotalasnu tehniku i tehnologiju za razvoj mikrotalasne tehnike (1999). Nosilac je Povelje Elektronskog fakulteta u Nišu za doprinos razvoju fakulteta (1985) i Plakete Univerziteta u Nišu za doprinos razvoju Univerziteta (1989). Dobitnik je Povelje Elektrotehničkog fakulteta iz Banja Luke (2002), Povelje Fakulteta za telekomunikacije sa Tehničkog Univerziteta iz Sofije, Bugarska (2006), Nagrade Udruženja univerzitetskih nastavnika Srbije (2009) i Plakete Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu za poseban doprinos razvoju fakulteta (2010). Nebojša Dončov je diplomirao (1995), magistrirao (1999) i doktorirao (2002) u oblasti telekomunikacija na Elektronskom fakultetu u Nišu, gde i danas radi kao vanredni profesor. U periodu od 2001. do 2004. godine radio je kao razvojni i istraživački inženjer u Kompaniji Flomerics Ltd, Velika Britanija, u Odeljenju za elektromagnetiku (sada u CST-u), na poslovima razvoja komercijalnih programskih paketa Micro-stripes i FLO/EMC u oblasti elektromagnetike i elektromagnetske kompatibilnosti. Njegove trenutne oblasti istraživanja su numerička i primenjena elektromagnetika sa posebnim akcentom na razvoj i primenu TLM metoda u oblasti mikrotalasa, metamaterijala i elektromagnetske kompatibilnosti. Autor je ili koautor više od 100 naučnih radova od čega 10 objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima. Dobitnik je nagrade “Young Scientist Award” dodeljene 2002. godine od strane internacionalnog udruženja URSI (International Union of Radio Science). Član je internacionalnog IEEE udruženja i Nacionalnog udruženja za mikrotalasnu tehniku i tehnologiju. Vesna Milutinović je diplomirala 2000. godine na Elektronskom fakultetu u Nišu, smer elektronika i telekomunikacije. Doktorske studije na Elektronskom fakultetu u Nišu, odsek telekomunikacije, pod mentorstvom prof. dr. Bratislava Milovanovića, upisala je u oktobru 2008. godine. Radila je na poslovima planiranja, razvoja i projektovanja telekomunikacionih mreža. Od aprila 2007. godine zaposlena je u RATEL-u na poslovima vezanim za kontrolu radio-komunikacija. Autor je radova iz oblasti telekomunikacionih mreža i sistema. Tatjana Cvetković je diplomirala 1989. godine u Zagrebu, na Vojno-tehničkom fakultetu, smer telekomunikacije. Od marta 2006. godine zaposlena je u Sektoru za informaciono-komunikacione tehnologije u RATEL-u na poslovima vezanim za pružanje telekomunikacionih usluga. Doktorske studije na Elektronskom fakultetu u Nišu, odsek telekomunikacije, pod mentorstvom prof. dr. Bratislava Milovanovića, upisala je u novembru 2008. godine. Autor je i koautor niza konferencijskih radova vezanih za pružanje i kvalitet telekomunikacionih usluga.

TELEKOMUNIKACIJE | NOVEMBAR 2010