Sansa za ljubav by Merci T

Ĺ ansa za ljubav By Brbljivica

Mojim sestrama, koje su uvjek tu za mene. Volim vas....

by Brbrljivica

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 1. Polako otvaram oči, svjesna da moram ponovo prolaziti kroz istu stvar. Otvoriti kutije, kofere, složiti robu, i sve te sitne gluposti koje uvjek moram slagati jer se često selimo. Ponekad mi dođe da ništa ne nosim sa sobom, ništa osim jednog ruksaka s par krpica i naravno mog dnevnika. Ali to nije moguće, bar ne u mom slučaju. Moj otac je senator Michael Bennet iz Colorada, dva puta godišnje se selimo zbog njegove izborne kampanje i još jedan razlog selidbe je moja majka. Ona ne želi da otac putuje sam, afere i te gluposti..... Šta da kažem osim da i ja putujem s njima. Jedini pravi prijatelj mi je već odavno moj dnevnik. Ne sklapam prijateljstva, nemam dečka, naravno, imala jesam ali ne, trenutno ga nemam. Nikada sebi nisam dozvolila da imam dužu i ozbiljnu vezu, samo male avanture. I ako bih vidjela da dečko razvija neke dublje osjećaje prema meni, prekidala sam veze. Sam razlog toga je što ne želim biti povređena, ne želim imati slomljeno srce, znajući da opet moram negdje da se selim, u drugu školu, u drugi grad, među nove ljude. Ustajem iz kreveta i vučem se pod tuš. Voda mi pada niz tijelo a ja se osjećam poput zombija. Danas je prvi dan moje nove škole. Već i sama pomisao na nju me tera na povraćanje. Wesleyan sveučilište je privatna, bogataška školica i već mi se ne sviđa. Uvjek sam rađe išla u javne škole ali zbog nedavnih dešavanja oko očevih izbora, sve je palo u vodu i sada idem u glupu privatnu ustanovu. Dovlačim se do kofera i tražim omiljene krpice. - Nickol. Vreme je da krenemo.Da li si spremna dušo? - Čuje se majčin glas na vratima moje sobe. - Da majko, upravo sam završila. Nego mama, ti znaš da je meni dvadeset godina i da nema potrebe da ideš sa mnom danas. Molim te ostani kući, pričaj s frendicama, ono, pedikura, manikura i te gluposti. Odvest ćeme Shon. Majka me namršteno pogleda, ali u tom pogledu nije bilo ljutnje, samo blaga zabrinutost. - Dobro Nickol, kako hoćeš. 3.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Hvala majko. - Odlazim do nje i ljubim je u obraz. - Ništa ne brini,sve će biti ok. Pa znaš mene! Mirna, povučena i nikome neću reći ružnu reč. - Da Nickol, veoma dobro te znam. I zbog tvog ponašanja krivim tvog oca jer ti je dopuštao ići u javne škole i zbog toga ponekad znaš biti strašno drska i bezobrazna. A znaš da to tvom ocu trenutno nije potrebno jer se nalazi pod lupom javnosti. - Da majko, veoma dobro znam. Pripaziću šta govorim i kako se ponašam. Poslje razgovora sa majkom, sjedam u auto i Shon me vozi prema sveučilištu. - Sve u redu, djevojčice? - Pita me Shon dok me gleda u retrovizoru. - Da, je. Hvala ti ali nema potrebe da brineš. Kada završe časovi, zovem te da dođeš po mene. Shon na to klimnu glavom i ponovo se usredotoči na put. Poslje petnaest minuta vožnje, ulazimo u kampus i zaustavljemo se pred veliku zgradu. To bi trebalo biti to, tiho gunđam u sebi. Pozdravim Shona i izađem van. Oko mene sve živi. Studenti razgovaraju, neko se smije, neko sjedi na travi i čita, dok posebna grupa ljudi stoje odvojena od ostalih i komentarišu izgled novih studenata. Među njima je i ljepa plavuša za koju predpostavljam da je matica grupe jer se svi smješe na nju i u samom je centru pažnje. Kako providno, već sam to sve vidjela. Obučeni po posljednjoj modi, frizure na mjestu i šminka na licu uredno nanešena. Dok sam ja čista suprotnost njima. Tog jutra sam obukla svoje najomiljenije farmerice, martinke i crnu majicu kratkih rukava. Dugu tamnu kosu sam vezala u konjski rep, noseći preko ramena torbu sa knjigama. Duboko sam udahnula i krenula da završim ovaj grozan dan. Prolazeći pored zlatne djece - čujem komentare na svoj izgled. - Pogledaj nam ove lujke, vidi se da je skupljala novac da bi bila ovdje. Ili je sponzoruša!! Zaustavljam se i pogledam u plavušu da bih joj dala jezikovu juhu, ali se sjetim majke i pregrizem si jezik. Jedva! Nastavila sam dalje dok me je njihov smjeh i dalje pratio. Odlazim do dekanovog ureda, tamo dobijam sve informacije o prvim predavanjima. 4.

Šansa za ljubav By Brbljivica Lutam kampusom kako bih skontala gdje se šta nalazi, i ne gledajući gdje idem, udaram u nečija leđa. - Auć.... Hvatam se za glavu i izvinjavam djevojci u koju sam udarila. Ona mi je smješi, hvatajući se za leđa. - Ma nema veze, dešava se. Nasmješim joj se i pružam joj ruku. - Ćao, ja sam Nickol, frendovi me zovu Niki i danas je prvi dan mog jadnog školovanja. Ona se nasmješi i prihvata moju ruku. - Pa drago mi je Nickol, ja sam Mia i ovo mi je druga godina kako sam ovdje. - Izvini što sam se zaletila u tebe ali te stvarno nisam vidjela, pokušavam da shvatim gdje se šta nalazi ali to mi baš i ne uspjeva. - Pa mislim da je danas tvoj srećan dan. Danas nemam predavanja a predpostavljam ni ti. Mogu li vidjeti taj papir što imaš u ruci da bih ti mogla objasniti gdje je šta. - Super, hvala ti. Dajem joj papir na kome se nalazi karta kampusa i ona mi lagano poče objašnjavati gdje je šta. Posle nekoliko minuta, čuje se smjeh sa naše desne strane. Dižem glavu i ponovo ugledam onu plavušu u društvu sa još tri cure. Smije se i nešto pokazuje prema nama. - Pa dobro koji je njoj vrag. - Promrmljam, na što Mia diže glavu i pogleda u pravcu gdje je moj pogled odlutao. - Aaaa, vidim upoznala si Laru. Ona ti je - popularna - ovdje, i sve se vrti oko nje. Sklonim pogled s plavuše i pogledam u Miu. - Vidim i sama da je popularna, ali stvarno ne razumjem zašto se nakačila danas na mene, da joj ja budem današnja igračka. - Pa Nickol da ti kažem. Vidiš....Svake godine ona nalazi nove studente i uvlači ih u svoje spletke, priče, zabave. Toliko ih vuče za nos da na kraju oni sami napuštaju sveučilište. A da ti objasnim zašto je tebe uzela za zub. Pa jednostavno, preljepa si! A ona i traži takve djevojke, ne želi konkurenciju, ne želi da ispadne iz igre. Godinu dana je posmatram i nije prošlo mnogo a da neka cura nije odustala od školovanja. Sve ih je navela da odustanu, i nema šta nije učinila da bude po njenom. 5.

Šansa za ljubav By Brbljivica Zbunjeno gledam u Miu i ne vjerujem kako neko može da bude toliko glup da dopusti da ga jedna plavuša navede da okrene svoj život iz korjena. Nisam luda za školom ali napustiti nešto što ti treba u životu nije mi bilo ni na kraj pameti. Nasmješim se Miji i veselo joj odgovorim. - E pa Mia, može da radi šta hoće, ali još niko nikada nije sredio Nickol pa neće ni ova umjetna barbika. Odjednom Mia prsnu u smjeh i udari me po ramenu. - To curo, svaka ti čast. Mislim da će mi ova godina biti jako zanimljiva.... Posle sat vremena pokazivanja i obilaženja kampusa, Mia i ja smo odlučile da odemo u popularni kafic po imanu – Linz - gdje su se okupljali i ostali studenti. Onog trena kada smo ušle unutra, razgovor je stao i svi pogledi su bili upereni prema nama. Nezaustavljajući se, uhvatila sam Miju pod ruku i požurila da sjednem u prazan separe. Naručile smo po kafu i krosan pa nastavile da razgovaramo o predavanjima, žurkama i dečkima. Naravno, razgovor ne bi bio dobar a da nismo i njih ubacile u njega. Mia mi je objašnjavala ko je bio ko, lagano pokazivajući očima na neke tipove koji su sjedili blizu nas. Kafić se svakim časom sve više punio, uvjek je neko ulazio pa tako i on. Visok, crn dečko sa preljepim zelenkastim očima. Kako je zakoračio u kafić, sve djevojke su slinile za njim, uključujući i mene. Dečko je prilazio stolu do nas za kojim je bilo njegovo društvo. Dok je prilazio, zaustavio je svoj pogled na meni, i u tom trenutku sam znala da sam gotova. Njegove zelene oči su me uhvatile u zamku. Brzinski sam skrenula pogled dok nisam shvatila da se osmjehujem. Mia me pogledala svojim krupnim očima, tiho mi govoreći kako me on odmjerio i nastavio dalje. Od srama nisam mogla da progovorim jer je dečko sjedio odmah u mom vidnom okviru. - Znaš li ko je to? - Upitala me je Mia. - Ne! Ne bih znala, ali je predobar. - Nasmješila sam joj se. - Aha je, dobar je. Vidim i sama. Ali je zauzet. - Tužnim glasom mi je rekla. - Ah da, naravno da je. Mislim ko ne bi htjeo takvog komada. - Obe smo se nasmijale što je privuklo pažnju dečkima do nas, uključujući i njegovu. - Nego Mia... Ovaj... Kako se zove naš princ iz bajke? - Upitala sam je smješući se. 6.

Šansa za ljubav By Brbljivica Pogledala me je ali je svoj pogled odmah premjestila na vrata kafića. Radoznala u što je gledala, odmah sam se okrenula i vidjela plavu barbiku. Lagano se šepurila kafićem krećući se prema nama. Već kad sam pomislila da želi da mi se obrati nastavila je dalje i otišla do crnokosog dečka, saginjujući se, i poljubivši ga u usta. Došlo mi je da se udarim po čelu. Pa naravno, šta sam i očekivala. Barbika i princ! Samo mi je bilo žao jer ovaj princ očito nije imao mozga, mada što bi mu i trebao kada dečki ne razmišljaju glavom. Mia me gurnula rukom, trgnuvši me iz razmišljanja. - Vidim da si shvatila, pa ti ne trebam baš objašnjavati. On se zove Aron O’Konel i zauzet je! Tužno mi je rekla što sam dala zaključiti da joj se potajno sviđa. A kome i ne bi kada je prekrasan. - Vidi, ne zanima me ničiji ljubimac, pa tako ni ovaj! - Glasno smo se nasmijala i ubrzo zaboravile na ovu grupu koja je sjedila do nas. Poslje nekih pola sata, odlučila sam da je vreme da krenem kući. - Hvala ti za sve Mia. Nadam se da neće poznanstvo neće ostati samo na ovome. - Naravno da neće! - Odgovorila mi je Mia. - Sutra posle predavanja idemo malo da se vučemo po gradu. - Nasmješila mi se i ja sam sa zadovoljstvom prihvatila. Odlučila sam da bar ovog puta dopustim sebi da imam neko jače prijateljstvo, nekog na koga mogu računati. - Važi, znači imamo dogovor. - Polako smo ustale i krenule ka konobaru da platimo naš račun. Hodajući, na sebi sam osjetila nečiji pogled koji mi je pržio kožu. Nešto poput vatre koja je gorjela mojim venama. Postajući smjela, okrenula sam glavu i susrela par zelenih očiju. Gledali smo se kao da ništa drugo ne postoji, kao da nikoga nema osim nas dvoje. Odjednom me nešto toliko jako udario u rame da sam zamalo pala da dupe. Srećom tu je bila Mia da me pridrži. Kad sam podigla glavu, Barbi je stajala i zlokobno se smješila na mene. - Ako još jednom budeš tako gledala u mog dečka, niko te sledeći put neće moći pridržati. - Molim!!! Da li se ti to meni obraćaš? - Zbunjeno sam je upitala. - Da lujko, tebi se obraćam. Da li možda hoćeš da ti spelujem slovo po slovo?? - Dok je to govorila čitav kafić se nasmijao. I ja sam tek tad shvatila da svi gledaju u nas, čak i Aron. 7.

Šansa za ljubav By Brbljivica Vrteći u glavi šta bih joj sve mogla uraditi i reći, Mia me potapšala po ramenu i pokunjeno mi pokaza glavom da je ostavim na miru i da idemo odavde. Onako bijesna od paklenih pogleda i njenog zmijskog smijeha, podignem glavu i bahato je pogledam u oči. - Drago mi je što sam vam zanimljiva, ali mislim da se nismo propisno upoznali. Ja sam Nickol, i upravo si sama sebi zagorčala život. Kroz kafić se začuo još jači smjeh, dok me je barbi i dalje zlobno gledala. - Ti stvarno misliš da možeš da se pojaviš ovdje i da mi pretiš? Upitala me je dok sam se ja samo nasmješila i okrenula prema Miji. - Mia, izvini što te moram napustiti ali mi je upravo palo na pamet da imam nešto nedovršeno. - Okrenuvši se od Mie, uputila sam se prema Aronovom stolu gdje je sijedio i dalje sa svojim društvom. Prilazeći mu, svi su gledali u mene. Došavši do njegovog stola, ispružila sam ruku i rekla svoje ime. Ustao je, veselo me posmatrajući. Drugovi oko njega su blejili, čekajući naš sledeći potez. Pogledavši me u oči, potpuno se uozbiljio, zatim se predstavio. - Drago mi je Nickol, ja sam Aron. Skupljajući svaki atom snage, približila sam mu se i tiho mu šapnula na uho. - Imaš zmiju od djevojke, i ovo što će se upravo desiti je zahvaljujući njoj. - Polako od njegovog uha sam se približila njegovim usnama i svoje usne spustila na njegove. Plan mi je bio samo da ga malo okrznem, ali kad je plan išao kako treba. U euforiji sam mu uvukla jezik kojeg je on spretno i strastveno dočekao. Imala sam osjećaj da poljubac traje vječnost sve dok nisam čula vrisak koji se prelomio po kafiću. Barbi je histerisala, vrišteći i krećući prema nama. Aron se odmah pokrenuo i sprečio je da skoči na mene, odnosno da izbije tuča. Svi gosti su se digli na noge dok sam ja samo stojala i smješila se, a ona gurala Arona. - Ti droljo, ti kučko! Kako se usuđuješ? Da li si ti normalna? Požalićeš dan kada si se rodila, to ti obećavam. Uhvativši Aronov pogled, skupila sam snagu i prošla pored njih. Ali vrag mi nije dao mira pa sam stala na vratima kafića. Okrenuvši se prema njima, samo sam se nasmješila i namignula Aronu. Kad sam izašla van, čula se buka i počeli su svakakvi komentari. Hodajući kampusom, Mia je dotrčala do mene. 8.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Carice moja, ja te obožavam. Napokon neko da spusti bahatu kučku na zemlju. Pogledala sam je i slegnula ramenima. - Znaš Mia, mislim da sam pogrešila.Trebalo je da samo da odem kao što si mi i rekla. Ali ne, ja moram da napravim scenu. - Možda što sam čitavog života živjela pod tim uticajem, i jednostavno je to samo od sebe došlo. - Iskreno mi je žao, ne plavuše, nego dečka. Nije on kriv a sad će da ima problema, i to samo zbog mene. - Ma daj Niki, molim te. Pa iz aviona se vidi da to među njima nije ljubav, već samo sexualna privlačnost. I mislim da posle ovoga više ništa neće biti isto. - Da Mia, i ja tako mislim.....

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 2. Pošto je Shon došao po mene, kod kuće su me čekale obaveze. Raspakiranje stvari, a da stvar bude još gora, te stvari ću opet za pola godine morati pakovati. - Niki, stigla si? - Da majko, jesam.- Umorno sam izdahnula. - Da li si gladna srećo? Gotov je ručak pa ako ne možeš čekati, slobodno jedi. Ja ću čekati tvog oca. Od kad znam za sebe, majka nikada nije jela sama. Uvjek se trudila da jede s ocem, i na taj način ga uvjek silila da dolazi kući umjesto da jede po restoranima. - Ne mogu, nisam trenutno gladna. Idem u sobu da se raspakujem, posle ću jesti. - A kako ti je prošao prvi dan u školi? Jesi li upoznala nekoga? Kakvi su drugari? Opet ona i njena briga. Uvjek ista pitanja postavlja, a ja joj dajem isti odgovor. - Sve pet majko. Kao i uvjek!! - Ok, mila. Hoćeš da ti pomognem? - Ne! Mogu sama, hvala. Ulazim u sobu i bacam se na krevet. Danas mi ono baš nije trebalo. Koji mi je bio vrag?? Samo skačem u probleme, i uvjek je tako kad sam u privatnim školama. Uzimam dnevnik i odlučim da se otvorim, bar njemu. Ponedeljak 14:15

Danas mi je dan bio katastrofa. Opet sam zajebala stvar! Opet sam privukla pažnju a samo sam željela biti anonimna, nevidljiva. Sad svi znaju ko sam, odnosno - ona djevojka - što je ljubila tuđeg dečka. I to kakvog dečka... Prekrasan je, neodoljiv. Nikad nešto slično nisam osjetila. Tijelo mi je gorjelo za njim. Potpuno me očarao, i gledao ravno u moju

10.

Šansa za ljubav By Brbljivica dušu (bar sam imala takav osjećaj)... Sledeći korak: izbegavanje!!! Definitivno, moram postati nevidljiva.... Svu robu sam složila i čuvši da mi kruli u stomaku, shvatila sam da ništa nisam jela. Sišla sam u prizemlje i napravila si sendvič. Nije mi se dalo samoj sjediti za velikim stolim i jesti majčine lazanje. Šta sad?? Nikog ne znam, a od Mie nisam uzela telefonski broj i to mi sad ne vredi. Hm.... možda da prošetam. Ne, ipak ne. Sutra svijedno idem s Miom da vidim grad, tako da danas odmaram.

*** Bip...bip....bip.... - Dobro, dobro, evo ustajem. Odlazim do kupaone, perem zube i brzinski se oblačim. Od danas postajem nevidljiva, bar koliko to budem mogla. Nadam se samo da me niko neće dirati jer se i ovako suzdržavam da ne napravim glupost. Naučila sam da se sama moram probijati kroz život, kroz surovu ljudsku zlobu. Iako mi je otac senator i dobrostojeći s finansijama, sebi nikada nisam dozvolila da budem - ta bogatasica. - Moj cilj je da završim fax i pobjegnem od očiju javnosti. Negdje na neko tiho i mirno mjesto, zajedno sa fotkićem u rukama. Eh... do tog dana imam još mnogo puta preći. Silazim u kuhinju a moji su već pri kraju s doručkom. - Jutro majko, oče! - Dobro jutro Niki. Kako ti je na faxu?- Pita me otac dok još uvjek gleda u novine. - Pa nije loše. Počupala sam neku djevojku zato što me mrko pogledala. Na tu moju rečenicu oboje su digli glavu i zbunjeno me pogledali. - Šta si uradila?? - Otac me oštro upita. - Joj tata, ma šalim se. Na drugi način ne bi skinuo pogled s novina. Smješeći se, dođem do njega i ljubim ga u obraz.

11.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Uf Niki, doći ćeš nam glave sa svojim šalama. - Reče mama odmahujući glavom. - Izvinite, samo sam se malo šalila. - U redu je dušo, ti meni oprosti. Trebao bi do sada naučiti da ne uzimam novine kad sam s vama. I ovako vas baš ne viđam. Šta planiraš danas? Ako hoćeš možeš sa mnom u kancelariju da vidiš moje novo radno mjesto. - Joj ne hvala tata, imam predavanja pa posle imam dogovor s Miom. Hoće da mi pokaže okolinu. - Super draga. - Ciknu mama i poljubi me u obraz. - Ja imam nekih obaveza oko očeve zabave i moram sve to pripremiti. A ti ako budeš htjela, samo me cimni i poslaću Shona po tebe pa da mi se pridružiš. - Govori mi mama, dok je ja namršteno gledam. - Važi mama, ako se predomislim, zovem te. A sad moram bježati. Kasnim.

*** Prvo predavanje mi je brzo prošlo. Nikoga od - zlatnog društva nisam vidjela, i za sada sam zadovoljna sa svojom nevidljivošću. - Hejjjj Niki !! Okrećem se na zvuk svog imena i ugledam Miu u društvu dva lika. - Hej Mia. Šta ima? - Evo upravo smo krenuli da nešto prezalogajimo. Hoćeš s nama? Uh, da. Da te upoznam. Ovo su moja braća, Mark i Gabriel. Mark je treća godina a glavni predmet mu je sport. - Rekavši to, svi smo se nasmijali. A Gabriel je pravnik, i to veoma dobar. Vodi nas na kasni doručak, danas on časti. Dok smo se upoznavali, vidjela sam da su veoma složni. Mark je fin, plav dečko. Ima strašno moćno tijelo (ako se palite na sportiste), dok je Gabriel veoma zanimljiv lik. Visok, taman i veoma tajanstven. Na sebi ima tamno sivo odijelo. Od kako smo se pogledali, nije skinuo pogled s mene a to me na neki način zaintrigiralo. Hm... koliko on ima godina? Ma šta je meni? Zašto se to pitam? Najvjerovatnije je i oženjen. 12.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Drago mi je što smo se upoznali, ali trebala bih ići, imam sat plivanja. - Joj Niki, hajde. Pa neće ti pobjeći plivanje. Molim te!!! - Mia me počela moliti, a ja baš i nemam snage da je odbijem. - Dobroo, samo ako neću smetati. - Rekla sam to smješeći se, ne skidajući pogled s tamnokosog muškarca. - Naravno da ne smetaš, - rekao se Gabriel. - I onako mi je dosadno s njima dvoma, tako da si pravo osvježenje za oči. Ha....ček, ček. Šta on to reče!! Ma umišljam si svakakve gluposti. - Pa hvala ti. Samo ne bi željela da prekinem nešto što ste planirali.Govorim ne odvajajući pogled s njega. - Hej vas dvoje. Nađite si sobu. - Rekla je Mia dok se smijala. - Mislim da se našem braci neko sviđaaa. - Počeo je zezati Mark. - Mark, umukni! - Odjednom sam osjetila blagi strah od Gabrielovog strogog tona. Posle te rečenice, Mark je samo slegnuo ramenima i okrenuo se od nas. - Mark, čekaj! - Povikala je Mia, trčeći za njim. - Znaš Gabriela, ne budi sad takav. Ok, šta se sad desilo? Stojeći sama pored Gabriela ništa mi nije bilo jasno. Podigla sam pogled i vidjela da me on i dalje posmatra. U šali da malo popravim ovu scenu lupila sam veliku glupost. - Nešto fino si vidjeo? - Rekla sam mu i namignula. - Da! - I dalje me nastavio gledati. Ovo je bilo čudno. Šta se sad upravo desilo? Mislim, posmatra me i ne znam kako bi se ponašala. Po prvi put se ne osjećam odvažno. Sada bih se sakrila u mišiju rupu. - Izvini ali mislim da ću ići na plivanje. Još jednom mi je drago što smo se upoznali, i izvini se Miji u moje ime. - Ja se tebi izvinjavam. Nisam trebao onako razgovarati u tvom društvu, ali ponekad Mark ne shvata da ja više nisam balavac. - Rekao je to i spustio pogled. Prišavši mu bliže, dodirnula sam mu nadlakticu i kroz odijelo sam osjetila nekakav nalet iskrica. Šokirajući se, brzo sam se odmakla i spustila pogled ne želeći da vidi rumenilo na mojim obrazima. Napokon sam progovorila. 13.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Sve je u redu. Ništa ne brini. - Pa, Nickol... U svakom slučaju mi je žao što nećeš s nama. I dalje stoji ono da si osvježenje za moje oči. - Tiho je prošaputao a ja sam imala osjećaj da će mi srce iskočiti iz grudi. Šta se ovo dešava sa mnom? Koji mi je vrag? Pa on je stariji od mene... - Vidimo se Gabriel. - Okrenula sam se i krenula prema sali, ostavljajući ga da stoji sam. - Da, vidimo se Nickol... - To su bile njegove zadnje reči upućene meni.

*** U dvorani skoro da nikoga nije bilo osim varepolo tima koji su trenirali dok im je profesor sporta govorio kako položaj tijela treba biti u vodi. Presvukla sam se u svoj jednodjelni kupaći i krenula prema velikom praznom bezenu. Slagala sam Miu jer sam joj rekla da imam čas, ali tad mi ništa pametno nije palo na pamet kad sam ugledala Gabriela. Zašto još mislim na njega? Stigavši do ruba bazena, osjetila sam poglede na sebi. Okrenula sam se i vidjela kako skoro pa čitav tim gleda u mene. - Hej. - Povikao je neko od njih. - Ako si za, možeš nam se pridružiti. Na njegovo pitanje, prelomio se smjeh i ostali dečki su se nadovezali s njim. Zvali su me da dođem kod njih, kako sam dobra i takve gluposti. U toj galami sam mogla čuti jedan glas kako se izdvaja od ostalih. - Pustite curu na miru. Debili jedni napaljeni. I dalje stojeći kraj bazena, gledala sam kako Aron izlazi iz vode. Svaki mišić mu je bio na mjestu. A na svaku kapljicu sam bila ljubomorna, željela sam da budem ja. Prilazeći mi, imao je na licu najljepši osmjeh. - Ćao Niki, izvini zbog njih. - Rekao je pokazavši glavom. - Ne, ok je. Vjeruj mi, nisam ih ni slušala. - Nasmješila sam mu se, dok mi je srce lupalo sto na sat. - Izvini za juče. Nije bilo u redu što sam ti ono napravila. - Rekla sam mu gledajući ga pravo u oči. - Ne moraš se izvinjavati. Ja ti se trebam zahvaliti. Da nije bilo tebe još bih je trpio.

14.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Čekaj, stani! Samo mi nemoj reći da si je ostavio? - Pitala sam ga sva zbunjena. - Da Niki. Jesam. Nisam je više mogao trpiti. A i onako već neko vreme ne funkcionišemo. - Rekao mi je i slegnuo ramenima. - Uf, Aron. Ne znam šta bih ti rekla. Ja ... - Niki, nisi ti kriva. Ne brini, sve je u redu. - Nasmješio se i namignuo mi. Pod hitno moram u vodu, inače ću da izgorim. Prvo Gabriel a sad i Aron. Od kad sam to ja postala mamac za dečke, ili muškarce. - Ok Aron. Pa sada bih trebala da uradim par krugova, ne zamjeri ništa. - Nasmješila sam mu se i skočila u vodu. Izronivši iz vode vidjela sam da Aron i dalje stoji i da me posmatra. Kao da je odjednom došao sebi, kimnuo je glavom i vratio se u društvo. Napokon sam ostala sama. Toliko o mojoj jebenoj nevidljivosti. Sat vremena sam plivala, forsirajući se do maksimuma. Želeći zaboraviti Gabriela i Arona. Želeći da mi srce prestane luditi kad god pomislim na njih. Prvo Aron! Uf....preljep, crn, sa jedinstvenom zelenom bojom očiju. Savršenstvo koje hoda zemljom! A tu je i Gabriel. U tih nekoliko minuta provedenih s njim, osjetila sam iskre po tijelu. Moje tijelo me izdalo, tražilo je pažnju, poljubce, milovanja. Ona problematična strana mene me vukla prema njemu. Želeći izgoriti u njegovom zagrljaju. Dok sam s Aronom osjećala spokoj, mir... Brzinski sam se istuširala i krenula na ostala predavanja. Posle predavanja sam odlučila da sama prošetam. Plan koji sam imala s Miom je otkazan jer je bila sa braćom. Odlučila sam da idem sama, kao i uvjek što sam najbolje znala raditi. Samoća... moje drugo ime! Šetala sam se predivnim parkom u kome se mogao čuti cvrkut ptica i to bez one dječije vriske. Ovdje nije bilo ljuljaški, klackalica, i svih tih dječijih igračkica. Ovaj park je bio za odmor duše. Za tišinu i spokoj. Sjela sam na jednu klupu i izvadila svoj foto aparat. Voljela sam slikati razna mjesta, ona mjesta koja su tako usamnjena, prazna i tako neshvaćena. Baš kao što sam bila i ja. Odradila sam par slika i krenula kući. Strašno sam bila gladna pa sam svratila u 15.

Šansa za ljubav By Brbljivica jedan Fast Food da bih uzela komad pizze. Izlazeći van, udarila sam u nečija prsa. - Ja se izvinjavam, stvarno vas nisam vidjela. - Govorila sam to dok sam gledala u pizzu, pokušavajući je spasiti da ne padne na pod. - Ne, izvini ti meni. Previše sam željan da ponovo vidim te tvoje oči. Ha.... Podigla sam pogled i vidjela njega. Gabriel. - Hej ti, opet se srećemo! - Rekla sam sva zbunjena, šokirana, ma kako god hoćete... - Hej! - Odgovorio mi je. - Vidim da te plivanje iscrpilo, ali ta pizza ti nije baš fin obrok. - Da, znam. Ali šta mogu kada ne poznajem mjesta gdje bih se pravilno mogla nahraniti. - Nasmješila sam mu se. - U tom slučaju to odmah moramo promjeniti. - Gledao me je sa svojim tamnim očima, isčekivajući moj odgovor. - Sada? Pa zar ne bi trebao raditi? - Ne. I ja sam planirao nešto da pojedem, a pošto ne volim jesti sam, uzimam ove gluposti kao i ti. Naravno to se sad promjenilo jer imam društvo a i voljeo bi da se bolje upoznamo. Ipak si ti Miina frendica. - Dogovoreno. Jedno drugome pravimo društvo uz kvalitetan obrok. - Prihvatila sam poziv iz dva razloga. Prvi jer sam silno bila gladna a drugi, pa, nešto me vuklo ka njemu. - Hajde idemo. U blizini se nalazi super restoran a hrana je predobra. - Važi, ali ja ovaj put častim. - Rekla sam mu dok mi se smješio. Restoran je bio ljep, onako domaćinski. Sjeli smo i konobar nam je odmah prišao. - Dobar dan, kako vas mogu uslužiti? - Upitao nas je. - Donesite nam flašu šampanjca i menni. - Rekao je Gabriel. - Naravno gospodine. - Zašto šampanjac? - Upitala sam ga. - Nemam svaki dan priliku jesti sa preljepom djevojkom. Nadam se da ti ne smeta što hoću da obilježim dan. - Ne, naravno da ne! - Počela sam zamuckivati. O majko moja, šta mi se ovo dešava. Ne mogu mu reći ne kad me gleda tim očima.Imam 16.

Šansa za ljubav By Brbljivica osjećaj da tonem u njima. Brzo sam promjenila temu. - Nego Gabriel, reci mi nešto o sebi. - Ajde da se dogovorimo. Jedno drugom postavljemo pitanja, tako na neki način oboje dobijamo informacije. - Dok je to govorio, pogled mu je bio pun požude. Iskre su mi palile tijelo. - Dogovoreno, ja prva. - Podigla sam obrvu, ponašajući se što je više moguće sexy. - Prvo pitanje je: Koliko imaš godina? - Dvadeset osam. - Ispalio je kao iz topa. - Drugo pitanje: Da li si slobodan? - Glupačo, glupačo, glupačo... Pa naravno da nije. O zemljo otvori se!!! Osjetila sam kako mi obrazi poprimaju crvenu boju pa sam odmah spustila pogled na prste koje sam lomila u krilu. Hvala konobaru jer nam je u tom trenutku donjeo čaše i šampanjac. - Izvolite, kad se odlučite šta bi voljeli da jedete, samo me pozovite. - Nema potrebe. Donesite nam svoje glavno jelo. Hvala. - Gabriel mu je kimnuo glavom i konobar se odmah pokupio i otišao. - Nickol,pogledaj me! Podigla sam glavu i susrela tamne oči. - Nemaš zbog čega da ti bude neprijatno. Oboje smo odrasli ljudi koji zajedno hoće da imaju pošten obrok. I sad ću ti odgovoriti na pitanje. Da, slobodan sam. I tako je već neko vreme. Jednostavno....pa neću reći da je kriv posao već nisam našao osobu vrednu truda, odnosno vrednu moga vremena. Ali mislim da me od danas sreća osmehnula. Misli Niki, misli..... Dođavola, šta sad???. Ovaj lik me totalno privlači. - Pa, drago mi je zbog tebe Gabriel. Svi mi trebamo imati nekoga u životu, i niko ne bi trebao biti sam. Ali znaš....- duboko sam uzdahnula i zatvorila oči. - Ponekad čovjek jednostavno ne pripada nigdje. Ne može naći onu svoju „srodnu dušu“ i zato mu je najbolje da bude sam. - Ne vjerujem u to Nickol. Smatram da još nisi pronašla onu osobu koja te potpuno razumje a da ne moraš reći ni slovo.Ta osoba postoji negdje, i još uvjek te čeka, kao i ti nju. Znate onaj osjećaj kao da vam neko gleda u dušu. E upravo se to sad meni dešava. Ovaj čovjek zna šta radi, i moje srce će patiti ako ne prekinem ovo. 17.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Moj red Niki. Mene ne zanimaju godine. Dok ideš na fax znači da si punoljetna, a vremenom ću saznati koliko imaš godina. Moje prvo pitanje je: Da li si ti slobodna? A drugo pitanje glasi: Da li bi se upustila u avanturu sa starijim muškarcem? Vrućina....sva toplota restorana je bila oko mene. Konobar je došao i stavio nam jelo na stol. Bila je to neka pačetina u umaku ali trenutno više nisam bila gladna. Više nisam znala ni šta hoću. Ovo pitanje nisam očekivala. On zna šta hoće... a hoće mene. Da li sam spremna upustiti se u avanturu s njim, znajući da ću na kraju biti povređena a to je nešto što sam čitavog života izbjegavala...

18.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 3. Uzimam šampanjac u ruke i otpijem dobar gutljaj tekućine. Osjećam kako mi klizi niz grlo dok me Gabriel znatiželjno posmatra. Očekuje odgovor i ja mu ga moram dati. Iako mi tijelo govori jednu stvar,razum prevladava. Skupljam hrabrost i pogledam ga pravo u oči. - Slobodna sam kao ptica. A avanture s starijim muškarcem nikad nisam imala. Da li bih se upustila u jednu takvu avanturu, na to imam samo jedan odgovor, NE! - Zašto?Ako smijem znati. - Vidi, jednostavno ne mogu da ti objašnjavam razloge. Ali vjeruj mi, ja nisam za tebe. - Zašto Nickol? Znam ko si,i tko ti je otac. Znam skoro sve što se dešava u tvom životu, ipak si na neki način javna osoba. Ali ako misliš da će to nekako procuriti do novinara ili slično, ne brini se. Svoj život veoma dobro čuvam, a trenutno imam jaku želju da se s tobom povežem.Nešto me vuče prema tebi i imam osjećaj da nisam sam u ovome. Ili se varam? - Ne,ne varaš se.Samo ja... Podigao je ruku i stavio mi prst na usne. - Ššššš Nickol, ne moraš mi odmah odgovoriti. Razmisli malo o tome. Želim te toliko da neću odustati od tebe. Ja nisam balavac koji ne zna šta hoće, nego muškarac koji te hoće ispod sebe, u svakom mogućem položaju. Tijelo mi vrišti za njim, srce nenormalno ludo skače, a razum... davno izlapio. Polako ustajem i uzimam torbu. Udahnem i pružam mu ruku. On i dalje sijedi, s velikom požudom u očima. I na sve to, oblizuje si usne. Da sam led, istopila bih se. - Razmisliću o svemu ovome.- Govorim mu dok se polako okrećem kako bih što brže mogla otići odavde, ili će moje tijelo preuzeti svu kontrolu nad mnom. - Čekaj! - Zaustavlja me njegov glas. Okrenula sam se i vidjela da drži telefon u rukama. - Ukucaj mi svoj broj telefona, ne mogu te pustiti da tako lako odeš. - Nasmješio mi se čekajući da uzmem telefon u ruke. 19.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Javiću ti se Gabriel, a za sada ćeš morati čekati. I samo tako sam otišla. Otišla da budem sama, da donesem odluku. Jer šta god da odlučim, promjeniće mi se život. Kući nisam uopšte bila za razgovor. Brzinski sam se pozdravila s majkom i otišla pod hladan tuš. Trebao mi je jer mi je tijelo gorjelo za pažnjom, za njegovim dodirom. A tu je i Aron! Ni za njega nisam imuna, ima nešto i u njemu. Utorak 17:15

Dnevniče, ne znam šta se dešava. Svemir mi vraća sve ono što sam pokušavala izbjeći. Kako da se izvučem iz ovoga? Šta da radim? Aron me privlači, a Gabriel...ludim za njim. Hoću da budem njegova. Hoću da me pazi, da više nisam sama. Hoću ljubav ali se bojim gubitka,boli. Šta dalje?.... Ostatak večeri mi je brzo prošao. Večerala sa svojima, slušala oca dok nam je prepričavao šta se događa u svijetu politike. Pokušavala sam se forsirati na njega ali nije vrijedilo. Otišla sam spavati, i nadala sam se da bar u snu neću morati voditi bitku sama sa sobom.

*** Jutro je bilo preljepo. Zrake sunca su prolazile kroz prozor, padajući na moj krevet. Budna sam bila već dva sata ali nikako se ne mogu naterati da ustanem. Danas neću ići nigdje, danas sam buntovnik. Nisam dugo to bila, i zaslužujem si oduška. Uzimam laptop i prvo što planiram je provjera e-poruka. Inbox mi je pun. Stari frendovi, stare veze. Ista pitanja. Gdje sam? Kako mi je sad? Šta ima novo? Ali jedan e-poruka se izdvaja. Aron !!! Drhtavim prstima klikam gumb i grizem si usnu dok čitam. Ćao Niki. Izvini što ti se ovako obraćam ali jedino sam uspio naći tvoj mail u fascikli s osobnim podatcima, da priznajem, ušao sam u dekanov ured.  Nadam se da se ne ljutiš što sam ti poslao poruku ali imam razlog. Htjeo bih s tobom porazgovarati, a veoma teško mogu da ulovim vremena a da nas ne prekidaju. Imam osjećaj da me izbjegavaš, da ti je neugodno zbog onog 20.

Šansa za ljubav By Brbljivica što ti se desilo sa Larom. Vidi, ne želim da budem naporam, ali molim te, molim te, - vidiš kako molim ;) da se vidimo kad god ti odgovara. Moj fon je: 047558961 Iskreno se nadam tvom pozivu! Aron  Bacim pogled na na vreme kada mi je poruka stigla. To je bilo juče, poslje bazena. Zar je stvarno upao kod dekana. Taj dečko je lud. Nasmješila sam se na samu pomisao njega. Odluka je pala. Danas ću se naći sa Aronom. Gabriel će morati da čeka. Želim da vidim šta me prema Aronu privlači, šta želi od mene kao i ja od njega. Uzimam fon i kuckam mu poruku. Hej Aron.Niki je. Svaka čast na ovom hrabrom poduhvatu, mogao si upasti u nevolju.  Danas neću na fax, ali kad završiš svoja predavanja slobodno mi se javi. Možemo se naći da bih te uvjerila kako je sve ok među nama. Bacila sam tel. na krevet i otišla u kupaonu. Nisam ni stigla da operem zube, kada mi se tel oglasio porukom. Potrčala sam preko sobe kao da sam balavica, ali bilo je to nešto jače od mene. Od njega je,Aron mi je odmah odgovorio. Hej Niki, nadam se da te nisam probudio? ;) Vidi, iskoristiću svaku šansu koja mi se pruža, tako da markiramo danas zajedno, naravno osim ako već nemaš nešto planirano. U svakom slučaju, voljeo bih te vidjeti. Ako budeš za, nađimo se u parku koji se nalazi pored bioskopa.Uvjek možemo pogledati i film.  Odmah mu tipkam odgovor. Imamo dogovor. Oko 17:00 sam tamo. Vidimo se! Ostavljam fon i pičim pravac u kupatilo. Poslje doručka i slušanja mame kako mrmlja o nekim ženama iz visokog društva, imam osjećaj da će mi glava pući. Svojim sam rekla da danas nemam predavanja, pa sam otišla u sobu kako bih ponovo mogla biti sama. A to je nešto što najbolje znam raditi. 21.

Šansa za ljubav By Brbljivica Uskoro će pet a ja već vidim da ću kasniti. Pozvala sam taksi i objašnjavam mu mjesto sastanka nadajući se da lik zna mjesto, pošto pojma nemam naziv ulica. Ljubazan je i klima glavom, potvrđujući mi da svoj posao radi već dvadeset godina i da ovaj grad ima u malom prstu. Dok mi priča o svom životu, brzinski bacam pogled na svoju odjeću. Obukla sam farmerke, najobičniju majicu i starke - moju omiljenu kombinaciju. A kosu sam isplela u pletenicu ,koja mi se proteže do polovine leđa. Imam laganu tremu. Ne znam kako da se ponašam. Imam nekakav čudan osjećaj da izdajem Gabriela. Da ovo nije u redu prema njemu. A ni prema Aronu. A stvarno moram otkriti kud ovo sve vodi. Kakve planove sudbina ima za mene. Poslje dvadeset minuta vožnje, taksi se zaustavlja u blizini parka i ja se zahvaljujem ljubaznom gospodinu na ugodnom društvu, pružajući mu novac. Krećem prema parku sa laganom tremom. Kako se približavam, ugledam Arona. Primjetio me je i kreće prema meni. - Ćao Niki. - Hej Aron. - Vidim, došla si? Da znaš da mi je drago. - Gleda me i smješi se. - Pa, zašto ne bih došla? Ti i ja smo ok. - Da, jesmo. Slušaj. Da li bi voljela da malo prošetamo parkom ili da sjednemo u kafić i nešto popijemo? - Ja sam ti više tip cure za park, šetnja, priroda, tako to...Nasmješim mu se,čekajući da uradi prvi korak. - Super,hajdemo onda. Klimnem glavom i polako šetamo jedno pored drugog. E sad onaj najgorio dio. Kako započeti razgovor. Srećom, Aron je dečko koji nije sramežljiv. - I kako ti se čini grad za sada? - Upitao me je dok sam gledala u okolinu parka. - Za sada sam oduševljena, mada nisam mnogo toga vidjela. - E pa danas je tvoj dan, imaš vodića po gradu. Pokazaću ti sva zanimljiva mijesta koja se mogu vidjeti. A čak ti ništa neću ni naplatiti. Nježno me je gurnuo rukom, zadirkivajući me. - Može,frajeru. - Pogledi nam se sretnu i nasmijemo se. Šetajući, pričali smo o svemu. O faxu, o mjestima, o opštim, dosadnim stvarima. Puno toga sam od njega saznala, shvatajući da je 22.

Šansa za ljubav By Brbljivica veoma kulturan i fin dečko. Super nam je išlo sve dok me nije pitao za veze. - Znam da tako ljepa djevojka sigurno nije zauzeta ali moram čuti od tebe. - Pitaš me da li sam u vezi? - Da. - Nisam,nemam nikoga. - Wau,to mi je teško povjerovati. Pametna si, komunikativna, preljepa i sama!!! - Da, to sam ja. - Pogledala sam ga i nasmješila mu se. - Niki, sve hoću da te pitam ali nekako ne bih da glupo zvuči. Ona scena u kafiću, kada si me poljubila, i znam zašto si to uradila ali me interesuje šta to tebi znači.?? Iskreno, od tog dana mi ne izlaziš iz glave. Slegnuo je ramenima i ozbiljno me pogledao u oči. - Aron... nisam imala namjeru da te posvađam sa djevojkom. Samo...pa išla mi je na živce, i da ti kažem, dobro je prošla. - U šali sam ga udarila u rame ali njegov izraz lica je i dalje bio ozbiljan. - Ovaj....- Spustila sam pogled i nastavila pričati dalje. - Iskreno, ne znam šta da ti kažem. Svidjeo mi se poljubac, sviđaš mi se i ti ali ja... Uhvatio me je za ramena i okrenuo prema sebi, spuštajući svoje usne na moje. Ljubio me je nježno, polako, dok me je rukama milovao po leđima. Osjećala sam se ugodno, poželjno ali jedna prokleta misao mi proleti glavom... Gabriel... Automatski sam se odmakela i stavila ruku na usne. Šta mi je?? Koji jebeni... - Niki, jesi li ok? - Pitao me je Aron. - Podigla sam glavu i susrela njegov pogled. - Izvini Aron ali mislim da je ovo bila greška .Ne bi trebala da... - Zašto greška Nickol? Nisam više u vezi a nisi ni ti. Zašto dvoje ljudi koji se privlače ne mogu biti zajedno? Šta nas sprečeva? - Aron.....Molim te. - Zakoračio je prema meni a ja sam uradila korak unazad. - Vidi Aron, ti si upravo izašao iz veze, i ne zanima me kakva je bila. Ja ne želim da budem ona osoba na kojoj se lječe ljubavne rane. Ne želim probleme s Larom, dovoljno ih i sama stvaram. Ako želiš da ti se pravdam, to zaboravi. Nisam tip djevojke za veze. 23.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Zašto? Zašto si toliko zatvorena? Predpostavljam da imaš prijatelja, a i ja sad shvaćam da sam prenaglio. Izvini, nisam ovo trebao uraditi a pogotovo te poljubiti. Mada sam imao osjećaj da si uživala. - Jesam, imaš pravo. Ali jednostavno ja sada ne znam šta dalje. Shvati me, tek sam se doselila. Novi ljudi, novo mjesto, sve ovo mi je nepoznato. Treba mi vremena da shvatim šta želim, a ne želim da te zavlačim i da se nadaš. - U pravu si. Nisam to tako gledao. Hajde da se dogovorimo. Od sada smo ti i ja prijatelji. Ja ti i dalje glumim vodića i slično a ti mi praviš društvo. Nema izbjegavanja na faxu. Dogovoreno? - Podigao je obrvu, pružajući mu ruku. - Dogovoreno, - rukovali smo se i nastavili dalje šetati. Kući sam došla oko osam i već se počelo smrkavati. Noge su me strašno boljele ali nije mi bilo žao. Provela sam se fino. Istuširala sam se i večerala sa svojima. Legla u krevet i dok me san polako krao, oglasio mi se telefon. Podigla sam se i uzela ga sa stolića koji mi je nalazio pored kreveta. Hej Niki, jesi živa? Nije te danas bilo na faxu, pa sam tek sad digla glavu sa knjiga da bih ti poslala poruku. Planiraš li sutra dolaziti na fax? I izvini za ono juče, braća znaju ponekad biti takooo naporna. U svakom slučaju, vidimo se sutra. I da,imaš pozdrave od mog brata . Kaže da mu je bilo žao što nisi mogla ići s nama, i da se uskoro vidite. Samo da znaš da nisam glupa i kad se vidimo ima da mi kažeš šta je htjeo reći sa ovim. Kiss, Mia! :* Uzdahnula sam i zatvorila oči. Sutra ću razmišljati o ovome, a sada želim samo da spavam.

24.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 4.

Sutradan sam se čula s Miom, dogovorile smo se naći posle predavanja. Gabriel me još nije zvao a ja sam se trudila da ne mislim na njega. Mada sam se negdje u podsvjesti pitala da se nije predomislio? Dok je tu s druge strane bio i Aron. On mi je prišao na zajedničkom predavanju i pozdravio me. Naravno tu se morala naći i Lara, koja je sve to ispratila ljutitim pogledom. Posle svih današnjih predavanja, Mia i ja smo odlučile otići u trgovački centar. Obilazile smo radnje, probavale krpice. Uzele smo si kratke haljinice jer je bilo neko sezonsko sniženje. - I Niki,šta ima novo? Nisi mi baš nešto komunikativna? Upitala me je Mia. - Ništa posebno,svaki dan isti. - A šta je s Aronom? Po faxu se priča da se viđate! - To su samo priče, Mia. Aron je....prijatelj. - Prijatelj, ha? - Pita me,dižući jednu obrvu. - Da, prijatelj. I sama znaš da je tek izašao iz veze, a ja ne želim biti ona, na kojoj će lječiti svoje srce. - Joj ne seri Niki. I sama znaš da on Laru nije volio. Nego mi pričaj zašto ne želiš ništa s njim?? Ima li to veze s mojim bratom? Sama pomisao na Gabriela, slala mi je peckanje niz leđa. Nisam imuna na njega, a čak me nije ni poljubio. Šta me u njemu privlači? - Helloooo, zemlja zove Niki. - Mia mi je rukom mahala pred nosom. - Gdje si mi pobjegla? - Tu sam,malo sam se zamislila. - O mom bratu? - Namignula mi je i nacerila se. - Joj daj Mia, molim te. Od kud ti to pada na pamet? Pa vidjela sam ga samo jednom. - Ok, opet laž. Zašto joj jednostavno ne kažem sve. Hm..ludo, možda zato žto je njegova sestra. - Kako ti kažeš Niki, mada ti ne vjerujem. Mislim da tu nešto ne štima,a otkrijem šta. Nećemo više o toj temi. - Znaš šta Mia, hajdemo nas dve večeras u neki klub, treba mi alkohol. Šta kažeš? 25.

Šansa za ljubav By Brbljivica - E super ti je ideja. Naravno da sam za. Ima jedan super klub, dobra muzika, dečki, ma šta poželiš. Hej, obucimo one haljine što smo uzele. - Da neće biti možda malo previše? Ne bih voljela da završim u novinama, znaš, zbog oca. - Ma nemaš frke, tamo te niko neće prepoznati. Oko devet dođem po tebe,može? - Važi, čekaću te. Još malo smo razgledavale trgovine, pa je svaka otišla kući. Kako se dan već približavao kraju, polako sam se počela spremati. Navukla sam crnu usku haljinu, koja je bila toliko kratka da se skoro nisam smijela ni sagnuti. Obukla sam crveno čipkasto donje rublje, jer ako već oblačim ovako nešto, onda idem do kraja pa čak i sa čipkom. Sva sreća što mi roditelji nisu kući, jer ovaka ne bih ni provirila van. Poslje desetak minuta, Mia je već bila na vratima. - Wau, ne da si dobra.Mislim da večeras kući nećeš ići sama. - Zezala me Mia. - Pa nisi ni ti loša.Ove haljine su baš kratke.Tako da smo iste. - Jesi li rekla svojima da ideš van? - Ne, i neću im ni reći. - Pa, ja sam morala reći, jer me brat skontao. Planuo je kad me vidjeo ovaku. Odmah me posjeo na stolicu i počeo držati predavanja. S kim idem? Kada? Gdje? Kako? I sve te gluposti. - Šta si mu rekla? - Istinu Niki. I da znaš kako me namršteno gledao. Samo je šutio i već kad sam bila došla na vrata, pitao me da li i ti ideš ovakva. - Ja? Zašto bi te to pitao? Srce mi lupa, iskočiće mi iz grudi. Gabriel je ljubomoran!! - Ne znam. To mi je sumljivo. Rekla sam mu da gleda svoja posla i otišla sam. I sad je vreme da odemo i odavde. Sjele smo u auto i odvezle smo se do kluba Calipso. Već na samom ulazu bilo je puno. Posle nekoliko minuta čekanja, napokon smo upale u klub. Odmah mi se svidjeo. Muzika je bila odlična, sve najnoviji hitovi. Dođemo do praznog stola a na njemu piše - Rezervisano- . - Šta sad Mia? Praznih stolova više nema.- Pokušavam joj objasniti dok joj vičem u uho. 26.

Šansa za ljubav By Brbljivica Ona pogleda lijevo, pa desno, zatim skinu znak i baci ga na pod. Pogleda me i slegnu ramenima. - Ok, nadam se da nas neće uhvatiti. - Govorim joj dok smo se smještale. - Opusti se Niki,ovo je naša noć. Muzika je sve glasnija i mi naručujemo crno vino. Kako vreme prolazi, pomalo smo pripite. Za naš stol dolaze tri dečka, zatim nas odmjeraju i jedan od njih hvata Miu za lakat, približavajući je da joj nešto kaže. Od muzike ne razumjem šta ali vidim da se ona smije i diže palac. Dok ih posmatram, oko svog struka osjetim ruke. Okrenem se i ugledam jednog od one trojice. Primiče mi se bliže i svoje usne mi spušta do uha. - Pošto ste nam zauzele mijesto, red bi bio i da nam vratite uslugu jer vam dopuštamo da ostanete ovdje. Jeza mi prođe čitavim tijelom. Samo mi je još i to trebalo. Pod hitno moramo otići odavde. Nekako ga odgurujem od sebe i podižem mu srednjak. Usnama mu odlikujem – ODJEBI -. Ogledam se oko sebe ali ne vidim Miu. Pa gdje li je ona sad? Odlučim otići do toaleta da pogledam tamo. Toalet je pun, provirujem ali to mi ništa ne pomaže. Ponovo se vraćam za stol i tamo su samo dva dečka, jedan fali. Ubicu je ako je otišla s njim i ostavila me samu. Pa sama zna da nisam odavde, da nikoga ne poznajem. Pomalo me već počinje hvatati strah. Šta sad da radim? Vraćam se za stol i povlačim za lakat jednog od likova. - Hej,da li ti je frend otišao s curom koja je bila ovdje sa mnom? - Ne znam. Alex je otišao po piće, možda je otišla s njim. - Govori mi zatim nastavi priču sa likom koji me uhvatio oko struka. A taj lik me i dalje čudno gleda. Stojim tako za njihovim stolom, i čekam Miu da dođe. Neću je zvati, možda je otišla negdje sa onim likom. Vidjelo se da se poznaju. Prolaze minute a nje još nema. Odlučim ići van, udahnuti vazduha i onda zvati Miu da joj javim da bježim kući. Guram se kroz gužvu i napokon dolazim do ulaznih vrata. Preko puta je mali kafe bar i odlazim tamo, imam sreću jer je otvoren. Ulazim u njega i naručujem kafu, treba mi nešto da me otrezni. U tom trenutku mi telefon počne zvoniti. Uzimam ga iz torbice i vidim nepoznat broj. - Da. 27.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Nickol? Gdje se nalaziš? Gabriel... kako je dovraga došao do mog broja? - Nešto sam te pitao Nickol!! - Njegov grub ton me vraća u stvarnost. - U kafe baru preko puta kluba.- Odgovaram mu. - Ostani gdje jesi, tu sam za petnaest minuta. - Govori mi i spušta slušalicu. Ok, kog vraga se sad desilo? Gdje je Mia? Ubiće je ako vidi da nije samnom! Polako pijuckam vrelu kafu kad mi se odjednom koža naježila. Tu je!! Okrećem se i ugledam ga kako mi samouvjereno prilazi. Na sebi ima farmerice i bijelu majicu kratkih rukava. Izraz lica mu je ljutit. Sjeda za moj stol i pokazuje konobarici da ne želi ništa, zatim me pogleda u oči. - Mogu li te zamliti da popiješ tu kafu da bi mogli ići odavde? Zbunjeno ga gledam i shvatam da još ne znam kako je on dospio ovdje. - Mogu li znati gdje je Mia, predpostavljam da znaš odgovor na to pitanje? - Upitam ga dok u meni sve treperi od samog pogleda na njega i njegove čvrste mišiće na rukama. - Kući je! - Odgovara mi, ne želeći više ništa nastaviti pričati. Ponovo se usudim postaviti pitanje. - A kako se našla tamo? Znaš li zašto me ostavila samu? - Nije joj bilo dobro. Pozvala me i odvezao sam je svojoj kući, pošto naši ne znaju da je bila u gradu. Zatim sam se vratio po tebe. - Ko ti je dao moj broj? - Mia. Uplašila se za tebe i ja sam joj obećao da ću te odvesti kući. Ne znam da li bih osjećala zahvalnost ili razočarenje. Došao je zato što mu je Mia rekla, a ne zbog mene same. - Pa znaj da sam strašno ljuta na nju. Ostavila me samu u klubu. - Kako mi je ona rekla, nisi bila sama Niki. - Rekao je ljutito. - Šta želiš da kažeš Gabriel. - Namjerno sam naglasila njegovo ime, pa i ja znam biti ljuta.Šta si on to umišlja????!!! - Želim da kažem da si imala nečije ruke oko sebe Nickol. A to nisam bio ja. - Molim!! Šta misliš ko si ti? - Ljutito ustajem i uzimam torbicu sa stola. 28.

Šansa za ljubav By Brbljivica Hvata me za ruku i ponovo vraća na stolicu. - Ja sam onaj koji jedini smije imati ruke oko tebe. Onaj kome ne izlaziš iz glave. Onaj koji želi nešto s tobom. Ostajem bez reči. Znala sam da Gabriel želi nešto, ali to je bila reč o avanturi. Mislim, i sada je o tome reč ali nije se javio. Ok, ok, ja sam trebala da se javim njemu ... ali... - Vidi Nickol, dao sam ti vremena da razmisliš i kao što vidim nisi donjela nikakvu odluku. Zato sad ja uzimam stvari u ruke, i to počinjem još večeras. Mia spava kod mene u stanu , gdje ideš i ti. Fino ćemo sjesti i otvoreno razgovarati....o svemu. - Da ali.... - Večeras ćeš me slušati i večeras ću ti pokazati šta te to toliko privlači meni kao i mene tebi. Večeras si moja Nickol. Kimnem glavom jer ne znam šta bi rekla na ovo. Znam da je u pravu. Znam da i ja to želim. Samo imam osjećaj da sam veoma sebična. Ne prepoznajem se. Stranac, o kome znam samo osnovno me totalno privukao fizički. Tijelo mi žudi za njim. Večeras sam njegova pa neka sve ide dovraga. Večeras se neću osjećati usamljeno. Sjedamo u auto i krećemo prema njegovom stanu. Trebala bih se bojati ali straha nemam. Mia je tamo,i što je najbitnije on. Donjela sam najjasniju odluku u svom životu. Večeras sam njegova šta god mi rekao....samo večeras....

29.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 5. Zaustavljamo se pred velikom zgradom,pa predpostavljam da smo stigli kod njega.Izlazim iz auta ne čekajući da mi otvori vrata.Želim na neki način da imam kontrolu bar dok me ne dodirne. Zaključava automobil i polako kreće dok ga ja sljedim kao neki pas. Eh Nickol, da li ti ovo stvarno treba? Ulazimo u lift i pritiska dugme za dvadeseti sprat.Oboje ćutimo.Tišina se spustila između nas.Ja šutim jer ne znam šta bih mu rekla,ne znam kud ovo vodi.Uf...kako mi treba sex. Pomislim u sebi dok me on otvoreno posmatra. Oblizujem si usnu i vidim da nije imun na mene. - Prestani Nikol!- Da prestanem šta,Gabriel?- Namjerno ga izazivam da uradi prvi korak,ako ga svijest sprečava,tijelo će ga izdati. - To Nickol!- Pogled mu pada na moje usne. Zagrizem ih i donji dio usne uvučem u usta. I dalje gleda u mene ali sada sam sa još tamnijim pogledom. - Nickol- Zareža. - Nešto si rekao?- Gledam ga pravo u oči i polako spuštam ruku do ruba svoje haljine. U sekundi se našao na meni.Ljubio me je tako jako,izgladnjelo,kao da bih mu mogla pobjeći. Ruke su mu bile po cijelom mom tijelu.Krećući se od mog lica pa do ruba haljine. Ovaj čovjek zna ljubiti. Ovaj čovjek je hodajući sex, i ja sam odlučila da večeras budem njegova,kao i on moj. Strast puca između nas. Dodirujem ga rukama po grudima, mišićima, vilici...vučem ga za kosu,dok mi mumlja ime u usta. Tolika je velika seksualna energija među nama ,i sve vrišti u meni da me sad uzme, da me označi svojim dodirom,usnama i mirisom. Zvuk zaustavljanja dizala ga trgnu i brzo se odmaknu od mene,dok sam ja ostala zadihana,željna i jedva stojeći na nogama. - Koliko god te želio jebati, ovdje nije ni mjesto ni vreme.Prvo razgovor a onda si čitavu noć moja.

30.

Šansa za ljubav By Brbljivica Nesvjesno kimnem glavom i hvatam ga za ruku koju mi je pružio. Dolazimo do stana i ulazimo unutra. Potpuno je mračan,a pogled koji se pruža iz njega je predivan. Ogromna desna strana zida je od stakla,i čitav grad je oživio. Dok on upali svjetlo,ja uživam u tom veličanstvenom pogledu. Paleći svjetla,stan dobija smisao. Svaka stvar je na svom mjestu. Crni kožni ugao,sa malim drvenim stolićem. Tu je i hrpa polica sa knjigama, tv plazma.... - Da li bi voljela nešto popiti? - Pita me dok me posmatra. - Da,vodu. Hvala. Odlučujem se za nju jer ne želim alkohol,dovoljno sam opijena od njega.Odlazim do terase i sjedam na jednu od stolica.Uskoro mi se i on pridružuje.Sebi nosi neku tamnu tekućinu,mislim da je viski. Stavlja vodu na stol i sjeda na drugu stolicu koja se nalazila dalje od mene.Posmatram ga u tišini,ne shvatajući šta nije u redu. Dok on zamišljeno ispija piće i pogled zadržava na grad,u mojoj glavi se vrti hiljadu razloga zašto je ovo greška. Ne znam šta mi je sad raditi. Sjediti kao kreten ili ustati i otići. - Neka ti ni ne pada na pamet da ideš odavde.Ti i ja imamo razgovor da obavimo.- Govori mi i dalje gledajući u svijetla grada. Kinmen glavom,ne željeći ga prekidati. - Znam da je ovo sve veoma brzo,čudno, ali ima nešto između nas.Privlačimo se i očito to ne možemo sprečiti.Veoma sam razmišljao šta dalje.Kako se nositi s ovim. Nickol,ja sam odrastao muškarac,stariji od tebe i znam šta hoću u životu. Kao što si do sada i shvatila,jedna od tih stvari si i ti. Pogledao me a ja sam samo nastavila da zurim u njega.Ne želeći ništa reci kako ga ne bih prekinula u govoru. - Posesivna sam osoba i čuvam ono što je moje.Uspješan sam pravnik i kao što vidiš veoma dobro živim. Imao sam veza, ponekad ozbiljnih, ponekad samo avanture, kao i svako muško. Želim da me ozbiljno shvatiš,da znaš o čemu ti govorim,da me upoznaš. Želim da vidim kako će se ovo dalje odvijati. - Ne razumjem šta tačno želiš? - Kažem mu. - Želim avanturu,želim vezu.Želim da se upoznajemo zajedno.Želim sve s tobom. 31.

Šansa za ljubav By Brbljivica Direktno me gleda u oči i taj njegov intezivan pogled u meni budi buntovnika.Srce mi ubrzava ritam,tijelo mi je svo napeto od iščekivanja,ali znam da još ne mogu imati ništa s njim,bar dok ne čuje moju stranu priče,moje mišljenje. - Gabriel,nemoj se zaljetati.Ne poznajemo se. - Ali hoćemo,Niki.Upoznat ćemo se.- Govori mi on. - Možeš li ti mene sad saslušati?- Pitam ga,dok se i dalje gledamo. - Da. - Rekao si da znaš sve o meni,o mom životu,tko je moj otac i odakle sam. Sve ono što misliš da znaš je za javnost.Moja porodica je u očima javnosti savršena.Savršen otac,majka i kći. Ne znam zašto mu ovo govorim,ali ne mogu se zaustaviti. - Vidiš,ti ne znaš ništa o meni.Niko to ne zna. Ponekad imam osjećaj da i sama ne znam ko sam.Otac mi je političar koji se čitav život bori za neku pravdu.Više i sama ne znam u kojem se smjeru kreće.- Nasmješim se i nastavljam dalje. - Majka,pa ona je dama.Ona veoma zna šta znači biti žena političara i čitav svoj dan kroji po njemu. Nemoj me pogrešno shvatiti,moji se roditelji vole ali to je više platonska ljubav,prijateljska. Svašta je uticalo na njihovu ljubav a najviše na mene.Zatvorena sam osoba,nemam povjerenja.Čitav svoj život se selim,tako da pravih prijatelja nikada nisam ni imala.U svakom gradu imam poznanika,ali nikad nikog na koga sam se mogla 100 % osloniti.Otac zauzet politikom,a majka ocem. Postala sam buntovnik. Alkohol,dečki...... Da,Gabriel,avanture za jedno veče.Nekad sam se čak i upuštala u veze,ali one su trajale tek toliko da me niko ne zavoli. - A kako znaš da te ta osoba već i za to malo vremena nije zavoljela?- Jednostavno,po ponašanju. Nikome nisam dala blizu sebi.Možda jesam fizički ali ne i srcem.Nikad nisam voljela. Za mene je ljubav nešto prolazno. Gledaj na to kako hoćeš ali kad čitav život imaš pred nosom dvoje ljudi koji se tako ponašaju, šta drugo da mislim.- Mislim da si još uvjek mlada Nickol. I nisi upoznala onog kojem vredi dati svoje srce. Zato smatram da se trebaš opustiti,prepustiti i uživati.Uzdahnula sam i spustila pogled. - Bojim se!- Po prvi put u životu sam izgovorila naglas ove reči. 32.

Šansa za ljubav By Brbljivica Ustao je sa stolice i sjeo pored mene.Podigao mi bradu tako da sam ga gledala pravo u oči. - Sa mnom se ne moraš bojati! - Ne,Gabriel. Ne bojim se tebe. Bojim se da ću slomiti svoje srce.Zato sam sve udaljila od sebe.Zato sam uvjek sama. Kakva korist za nekom vezom ako se selim?Koliko bi puta bila povređena da sam dopustila srcu da naređuje? Ne,Gabriel. Ne razumješ. Ovo što tražiš od mene je nemoguće,a ja ne želim biti povređena. - Pusti me kod sebe.Pusti da ti dokažem koliko grešiš. Nježno mi je poljubio usne,a ja sam se već topila.Tako sam ga željela! Podigla sam ruke i stavila ih u njegovu kosu.Shvatio je da sam pristala i silovito je gurnuo jezik u moja usta.Ljubio me je kao niko nikada pre.Strast,požuda,energija je sjevala iz nas. Dok smo se i dalje ljubili,uzeo me je u naručje i krenuo prema sobama.Nekako je otvorio vrata ne prekidajući poljubac,i zatvorio vrata nogom.Spustio me je a ja sam tek tad otvorila oči.Nalazili smo se u njegovoj spavaćoj sobi. Okrenula sam se i ugledala tipičnu mušku sobu.Krevet,ormar i par umjetničkih slika.Tu su bila još jedna vrata koja su predpostavljam vodila u kupaonu. Dok sam posmatrala sobu,stavio mi je ruke oko struka i počeo ljubiti vrat. - Opusti se i pokazaću ti da grešiš. Zatvorila sam oči i okrenula sam se,tražeći njegove usne.Ljubila sam ga,privlačeći ga sebi.Rukama prelazeći preko prsa,polako sam došla do dugmeta i počela otkopčavati košulju.Za to vreme njegove ruke su me mazile po leđima,ne željeći učiniti ništa,dopuštajući da uzmem kontrolu. Svukla sam košulju s njega i bacila je na pod.Sljedeće na red su bile pantalone, ali me njegova ruka zaustavila. - Sad je na meni red.- Rekao mi je sav zadihan. - Ali želim da te gledam! Kimnula sam i odmakela se.Polako sam počela svlačiti haljinu,ostajući u crvenom čipkastom rublju . Pogled mu je bio mračan,i našla sam se kako grizem usnu. Željela sam odmah da me uzme. - Okreni se! - Naredio mi je. Tako su me napalile te reči da sam se okrenula i čula glasan uzdah.. - Jebote, Nickol! Nasmješila sam se a samopouzdanje mi je naraslo.

33.

Šansa za ljubav By Brbljivica Približio mi se i stavio ruke na moja ramena,klizeći preko ruku,bokova i sve do mojih guzova.Teško sam disala,iščekivanje me ubijalo. - Tako si jebeno dobra. - Šapnuo me je na uho. - Tako te jebeno želim da me boli. Nagela sam mu se na prsa a kroz pantalone sam osjetila njegovu erekciju.Bio je napaljen i spreman poput mene. Rukama sam prešla preko njegove erekcije a on me nježno ugrizao na uho. - A Mia?- Pitala sam ga,sjetivši se da nismo sami. - Spava u sobi,koja je daleko od nas.Neće nas čuti,tako da možeš vrištati kad budeš svršavala,jer znaj da ćeš vrištati. Otkopčala sam mu pantalone za sekundu, iako stvarno ne znam kako mi je to uspjelo pošto sam sva drhtala. Uzeo me u naručje i odnjeo do kreveta. Nježno me spustio na njega i svu svoju visinu i težinu stavio preko mene. Ruka me uhvatio za glavu,ne dajući da skrenem pogled. - Želim s tobom da vodim ljubav,jer ne želim da te povredim. Želim da to nikada ne zaboraviš. Kimnula sam glavom teško disajući. - A zatim ću te jebati! Toliko jako da ćeš zaboraviti kako se zoveš. I dalje sam gledala u te crne oči,nadajući se da mi srce neće stradati zbog njih,jer sam već postala ovisna o njima.

34.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 6. Tijelo mi je govorilo da mu se predam,dok mi se srce i dalje bojalo ovih mračnih očiju,ove požude u njima. Odlučila sam su se predati. Predati sve,i tijelo,dušu i srce. Samo se nadam da ću preživjeti odlazak od njega. - Ljubi me,molim te. - Izgovorila sam te reči,ali su imale veće značenje. I on je to shvatio. Kimnuo je i nježno spustio usne na moje oči,lice zatim na usne. Ljubeći me lagano,kao da sam krhka,šećerna lutkica. Ruke su mu se polako spuštale niz moje tijelo, stajući na mojim bokovima.Koža mi se sva napela, drhtala sam od njegovog dodira.Rukama sam mu prelazila preko bicepsa,ramena, pa sve do njegove kratke crne kose. I dalje me ljubio, i svakim poljubcem sam postala sve napaljenija. Osjetio je moju požudu i prstima krenuo prema mom središtu. Lagano mi je dodirnuo klitoris,i ja sam ispustila izdah.Još više sam se privukla želeći da brže nastavi,da stavi prste u mene. - Kako si dobra! Samo za mene si mokra! - Promuklim glasom je jedva izgovorio. Osjetila sam kako mu erekcija još više raste i pulsira na mojoj butini. - Gabriel... Molim te. - Šta me moliš, Nickol? - Jebi me! Nasmješio se uz moju kožu dok me ljubio po grudima. Bradavice su mi se ukrutile od njegovih poljubaca,dok su mu se prsti i dalje kretali u meni.Polako sam se gubila, i više nije bilo razuma u meni. Posjedovao me! Smjestio se između mojih nogu i polako ih raširio, zatim me počeo ljubiti po trbuhu, spuštajući se niže. Znala sam šta hoće, i iako mi je bilo pomalo neugodno, ruke su mi se našle na njegovoj glavi, podsticajući ga da nastavi dalje. Ljubio mi je butine, pomalo se približavajući mom napaljenom središtu. Izvijala sam se, željeći već jednom da osjetim njegov dodir. Shvatio je i napokon spustio jezik na moj klitoris. Od tog jednostavnog dodira zastenjala sam. Lizao me je polako, igrajući se sa 35.

Šansa za ljubav By Brbljivica jezikom. Željela sam ga, pucala sam od frustracije. Željela sam da napokon uđe u mene. - Predivna si, kao što sam i zamišljao. - Molim te... - Samo sam to uspjela izgovoriti, osjećajući kako se bližim vrhuncu. I on je to osjetio i postepeno je ubrzavao svoje pokrete. Rukama me je morao držati za kukove jer sam se u zanosu počela uzdizati,želeći jače,grublje... Svršila sam, rukama stežući plahte ispod nas,t iho stenjajući. Podigao je glavu i oblizao usne,g ledajući me kao da sam pljen a on divlja zvijer. Grubo me je povuka prema sebi, savijajući mi koljena. - Koristiš pilule? - Aha. - Sva sreća,jer ne bi mogao čekati da navučem jebeni kondom. Spustio se na mene i polako ušao. Osjećaj je bio predivan,kao da nam je oduvjek bilo suđeno biti ovako. Gledali smo se u oči,ni jedno ne želeći prekidati kontakt. Imam osjećaj da sam mu vidjela dušu a i on moju. I da više ništa neće biti isto. Ja mu pripadam,njegova sam. Kretao se polako,sigurno. A ja sam uživala u svakom pokretu. Ljubili smo se,tiho stenjajući. Zatim sam ga uhvatila za guzove,željeći još više da bude u meni. Ubrzao je pokrete i to je ono što mi je bilo potrebno. - Gabriel...- Stenjajući sam izgovorila njegovo ime. - Brže,molim te.Osjećala sam kako sam blizu vrhunca. - Jebote,kako si dobra.- Govorio je dok se sve snažnije kretao. - Blizu si mi,zar ne? - Da... - Otvori oči, Nickol. Želim da te gledam dok svršavaš.Otvorila sam oči i gledala ga.Eksplozija se odmah desila, grebala sam ga i ugrizla za rame. Sprečivši da ne vrisnem od ovog slatkog oslobođenja.I on je svršio,jako i glasno, zatim je pao na krevet pored mene. U glavi sam još lebdjela, ali taj osjećaj se nije dugo zadržao. Okrenula sam se i shvatila da me Gabriel sa osmjehom posmatra. - Jesi li ok?- Pitao me je. - Da!- Samo sam to uspjela izgovoriti, kada me je privukao na prsa i poljubio u tjeme. 36.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ništa se ne brini,samo me pusti u sebe.- Tiho mi je rekao,želeći da shvatim da je tu uz mene. - Pustila sam te Gabriel, zar ti ovo nije bio dovoljan dokaz? - Ne, nije. Znaš na što sam mislio. Želim da nam daš šansu.Kao što sam ti i govorio. Veoma dobro sam znala šta on hoće,ali nisam bila sigurna želim li ja to. S jedne strane sam željela ali s druge sam htjela pobjeći. Zašto se toliko bojim nekog pustiti blizu sebe? Stvarno nešto nije u redu sa mnom. - Nickol,ovo sad što se desilo između nas je nešto o čemu sam razmišljao od onog trenutka kada nas je Mia upoznala. Na spomen njenog imena sam se uspravila i navukla plahtu oko svoje golotinje,postiđena da nas slučajno nije čula. - Mia... da li... - Nije nas čula.- Upao mi je u riječ. - Ne brini zbog toga. A i da nas je čula, šta nam može. Odrasli smo ljudi, znamo šta radimo. - Da,ali... - Nickol, s tobom još nisam završio, pogotove ne večeras.- Zločasto mi se nacerio. - Kao što sam ti i obećao,želim te jebati. A svoja obećanja sam do sada ispunjavao. Na te njegove reči sam se ponovo uzbudila,ponovo želeći da bude u meni. Zakoračila sam preko njega i sjela na njegov već dignuti penis. Posmatrao me i dopustio da ja određujem igru. Spustila sam se i poljubila ga u nos,usne.Zatim, mišićava prsa pa sve do pločica na trbuhu. Tek sad sam shvatila koliko je ovoj čovjek bio zgodan. Nikada nisam imala ovakog muškarca,a vjerujte,imala sam ih dosta da bih ih mogla upoređivati. Ljubila sam mu svaki mišić,a on se na svaki moj dodir trznuo i glasno uzdahnuo. Ljubila sam mu prepone a zatim sam prešla na njegov savršeni, debeli ud. Liznula sam ga i on se odmah trznuo. Stavila sam ga u usta, želeći da mu dokažem da si je našao ravnog protivnika. Jer ja nisam lutka, niti tatina djevojčica. Ja sam jedna bahata, drska djevojka, koja je uvjek muškarcima pokazivala gdje im je mjesto.Ali nisam sigurna da li ću ovaj put to moći jer mislim da sam ovoga puta ja ušutkana na sve moguće načine.

37.

Šansa za ljubav By Brbljivica Sisala sam ga, polagano pa snažno. Zadirkivajući ga dok mi je on stezao kosu. Dovodila sam ga do ludila i strašno sam bila ponosna na to. - Jebote,šta mi to radiš.- Prostenjao je. Uhvatila sam ga za jaja a on je glasno uzdahnuo. Odjednom se naglo podigao i bacio me na trbuh, hvatajući me za kukove i stavljajući me u takav položaj da mi je guza bila uzdignuta. - Ovo si tražila...- Rekao mi je pa je zatim naglo ušao u mene. Vrisnula sam od tog naglog ulaska, od tog predivnog osjećaja ispunjenosti. Nabijao me je snažno, grubo, ispunjavajući svoje dato obećanje. Posle nekoliko trenutaka,oboje smo svršili u isto vreme, padajući na krevet, mokri od znoja,i dok je čitava soba mirisala na sex. Šutili smo, još uvjek zagrljeni na krevetu. Uspravio se i otišao u kupatilo.Čula sam zvuk vode i znala sam da je otišao pod tuš. Osjećaj kajanja se nadvio nadamnom, samoća me ponovo obuzela.I već kad sam pomislila da me je napustio,vratio se i uzeo me u naručje. Pogledala sam u njegove tamne oči,želeći naći kajanje u njima ali toga u njima nije bilo. U njima sam vidjela samo sebe. Ušli smo pod tuš i spustio me na pločice. - Izvini.- Promrmljao je. Ovo je bilo iznenađenje! Zašto se sad izvinjava? Ništa mi nije bilo jasno! - Za što,Gabriel?- Bio sam grub,Nickol. Ali jednostavno... dovodiš me do ludila.S tobom gubim kontrolu. Veoma dobro znam taj osjećaj. Šutila sam i kimnula glavom,u nemogućnosti da mu bilo šta kažem. Uzeo je gel i nježno mi počeo prati leđa. Živci su mi se polako počeli opuštati,i on je to primjetio. - Zašto si bila ukočena i imala strah u očima?Nisam bila sigurna da li iskreno da mu odgovorim pa sam samo djelimično rekla istinu.Neću mu spominjati svoj strah. - Mislila sam da se kaješ i da ne želiš da me vidiš.Okrenuo me je i prstom podigao bradu. - Mislila si da se kajem poslje ovog fantastičnog sexa? Mora da si luda.- Nasmješio se i poljubio mi usne. 38.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Otišao si i mislila sam me ne želiš.- Izgovorila sam gledajući ga u oči. - Otišao sam jer želim da se istuširamo,a i želio sam da malo sredim misli,ovo je bilo neobično ugodno.- Je.- Nasmješila sam se i podigla na prste da ga poljubim. Prihvatio je poljubac i nastavio me kupati. Strah koji je trajao nekoliko sekundi i dalje je bio pristuan,ali u mom srcu. I to nisam mogla zanemariti.Znala sam šta mi je bilo činiti,samo pitanje je bilo, da li ću imati dovoljno snage za to?

39.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 7. Strašno mi je vruće,osjećam da me nešto guši.Budim se i vidim Gabriela kako se omotao oko mene.Okrećem glavu i na malom stoliću vidim da je 04:30 h. Pokušavam da se izvučem ali mi je i kosa zapela ispod njega.Šta sad da radim?? Lagano vučem svoju kosu i napokon se oslobađam.On nešto promrmlja u snu i okrenu se na drugu stranu. Od olakšanja izdahnem,i siđem s kreveta. U sobi je mrak i jedina svjetlost mi dolazi sa prozora,gdje se nadzire svitanje zore. Oblačim haljinu,i uzimam torbicu i štikle u ruke,zatim se polako išunjam iz sobe. Pojma nemam gdje su tačno ulazna vrata od stana ali znam da što prije moram pobjeći odavde. Posle desetak minuta se nalazim pred zgradom i zovem taksi službu,šalju auto po mene.Promrzla sam i veoma me strah. Nikoga ne znam i niko ne zna gdje sam. Taksi napokon dolazi i dajem mu svoju adresu. Posle nekog vremena, napokon sam u svojoj sobi. Roditelji mi nisu kući,ili spavaju, ma uopšte me ne interesuju. Stajem pod tuš,onako u haljini i samo plačem. Plačem jer sam kukavica,jer se bojim.Plačem jer sama sebi pravim probleme,plačem jer sam sama....

*** Subota 7:30 h

Dnevniče,velika sam kukavica. Uz Gabriela sam neko drugi. Uz njega nisam sama. Uz njega se osjećam sigurno. Kukavica sam, i zaslužujem da sam sama. Ne spavam, samo bespomoćno ležim na krevetu, mrtvo tijelo,prazna duša. Ne kajem se što sam bila s njim,trebala sam to,trebala sam ga. Ali sad kada je moje tijelo upoznalo užitak,svaki mišić me boli za njim. A srce....Srce je odavno sebi presudilo. Na telefonu nema ništa. Ni propuštene poruke, ni propuštenog poziva, niti očekujem da ćeme zvati posle mog bijega.Shvatio je da sam 40.

Šansa za ljubav By Brbljivica kukavica,i zašto bi gubio vreme sa mnom. Ustajem i silazim u kuhinju kako bi nešto stavila u usta.Prazna je,nigdje nikoga,što mi i odgovara.Mislim da ne bih mogla izdržati sva ta pitanja o tome kako izgledam. Jedem tost,a on jede mene. Samo se želim zavući u krevet i nikada više ne izaći iz njega. Čujem telefon u svojoj sobi i trčim uz stepenice zbog njegovog poziva. Bacam se na krevet i uzimam ga u ruke. -Mia? I ona mala nada što mi se javila,upravo je isparila. - Da! - javljam se. - Pa gdje si ti dovraga? Znaš li da sam se brinula za tebe? - Kući, Mia. Zašto? - Kako zašto? Pa rekla sam Gabrielu da te dovede ovdje i sad mi on kaže da te ostavio kući. Srce mi poče ubrzano kucati zbog te njene izjave. Znači da je sve shvatio! Zna da sam pobjegla! Nakašljem se kako bi prikrila zbunjenost. - Da, rekla sam mu da me odbaci kući jer mi bilo glupo biti kod njega, dok si ti komirana. I da, zašto mi nisi javila da si koma? Mogla sam ja zvati taksi. - Kao prvo, ne deri se,imam strašnu glavobolju. Kao drugo, nemaš pojma gdje stanujem a i u ostalom, naredio mi je da mu se javim ako odlučim da mi je dosta, i sama znaš da nisam smjela kući zbog staraca. - Da, ali....- Ok je,Niki. Samo sam mislila da ćeš biti ovdje. Jesi li ti ok? Nisi upala u nevolju? - Glas joj je zvučao kao da me zeza. - Ne,Mia. Sve je prošlo ok. Sigurno sam stigla kući. - Super. Vidimo li se posle?- upitala me Mia. - Da,naravno. - Vazi. Sada bježim. Brat mi sprema svoje famozne palačinke, mada i on nije nešto dobre volje. Sav mi je namrgođen, tako da mislim da me čeka predavanje o alkoholu i odgovornosti. - Čuvaj se,i pozdravi Gabriela.Zahvali se što me odvezao kući. - Hoću, ćao. Blejim u telefon kao debil. Šta sam to sad rekla? Da, sada sam definitivno pukla. Mislim da će mu sve biti jasno. 41.

Šansa za ljubav By Brbljivica Moji su došli kući,i ostatak dana sam provela ispred tv-a, prebacivajući tv kanale.Već je bilo 19:00h kada me je majka upitala. - Šta je s tobom mila? Sve u redu? - Da, majko. Sve ok. - Izdahnula sam. - Vidim da te nešto muči, a nećeš da mi kažeš. - Ništa ti nemam za reći. Znaš šta?- Ustajem sa kauča i vežem kosu u neuredan rep. - Mislim da ću ići van. - Takva!- Zgroženo reče mama. - Da,majko,takva.Idem trčati i ne želim da se raspravljam. Izlazim iz kuće i zalupim vratima. Krećem trčati prema parku koji se nalazi nedaleko odavde. Previše imam negativne energije i nekako je moram smiriti,jer znam koje su posljedice toga ako je i dalje budem ignorirala. Moji to više neće praštati. Trčim iz sve snage. Noge me polako počinju boljeti ali ja ne stajem.Hoću maksimalono da se iscrpim.Hoću da umorim mozak.Padam na travu i glasno dišem. Udišem vazduh kao da mi je posljednji. Odjednom,nad mnom se pojavi neki ženski lik. Lara!!!! Baš mi je ona trebala! Na usnama ima zao osmjeh i dok se tako smješi,pruža mi ruku da ustanem. Prihvatam je i ustajem na noge. - Umorna?- pita me, dok me polako odmjerava. - Da, hvala. - Znaš, Niki. Mogu te tako zvati, zar ne? Mislim da smo krivo počele. Da li to ona mene zeza!? Pa poljubila sam joj dečka pred cijelim kampusom. - Ozbiljno Lara? Stvarno misliš da sam naivna pa da ti povjerujem kako ti je žao.? - Nisam rekla da mi je žao,samo smatram da smo krivo počele. Vidiš,ja sam navikla da sve bude po mome. I prije nego ćeš se ti pojaviti, imala sam probleme sa Aronom. I to što si uradila,samo me naljutilo pa sam izgubila kontrolu nad sobom. - Misliš kad sam ti poljubila dečka?! - Da, tada.- Odgovorila je ljutito. - Ne želim da se svađamo, jer idemo zajedno na isti fax. Ali moram te upozoriti, onako prijateljski .- Nasmješila mi se i nagnula se skroz blizu, kao da mi otkriva najveću tajnu. 42.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Planiram ponovo da budem sa Aronom, i ako te još jednom vidim kako s njim šetaš po parku ili da se i dalje družite, e tad Niki, tvoj život će ti biti veoma zanimljiv. Tatica će da te zatvori u zlatni toranj zbog problema i tračeva koje ćeš mu dati. Odmakla se i sklonila svoju kosu sa ramena,kao da me upravo nije upozorila. Bijes je rastao u meni, ona negativna energija je ponovo tu. Želja da je udarim od zemlju je svakom sekundom sve više rasla. - Lara... ako mi slučajno još jednom budeš pretila, polomiću ti nos tako da ga ni plastični hirurg neće moći zakrpati. Odpuhnula je i nasmijala mi se u facu. Približila sam joj je, baš onako kako je i ona meni malopre uradila. - Moje prijetnje nisu bezazlene, ja ih ostvarujem. I možda jesam u očima javnosti zbog oca, ali vjeruj mi,nećeš mi biti ni prva ni posljednja kojoj sam lomila nos. Prebljedila je i strašljivo me pogledala. - Ne poznaješ me, ni ti ni tvoji prijatelji. Ne znaš šta sam sve sposobna, tako da se ne zajebavaš sa mnom.Učinila je korak unazad i uputila mi pogled pun mržnje. - Ooo, nisi svjesna koliko si sebi upravo začinila život. Čuvaj me se Niki, jer sam sposobna da vratim udarac. Otišla je a ja sam još uvjek stajala na istom mjestu.Bilo je vreme da krenem kući,dosta mi je svega.Ovaj dan ne može biti gori!

43.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 8. Znate kad sam rekla da mi dan ne može biti gori??? E pa prevarila sam se. Dolazeći pred kuću, čula se glasna svađa. Ovo je bio prvi put da čujem mamu i tatu kako se jako svađaju. Mislim, svađali su se oni, kao i svaki bračni par, ali ovo je bilo nešto novo za mene. Ušla sam i glasno zatvorila vrata za sobom. Svađa se utišala. Majka je sjedila na kauču, uplakanih i crvenih očiju. Otac je stajao pored prozora, njemo gledajući kroz njega,kao da gleda nešto zanimljivo. - Šta se dešava? - upitala sam. Majka je skočila i bjesno počela galamiti, ponovo se vraćajući u nenormalno stanje. - Tvoj otac je gad! Prokletnik! Upropastio je naše živote! I sada je na našim leđima sva ta sramota. Godinama sam uz njega, pazila, kuhala. Išla gdje god treba. Uvjek je imao podršku u meni.I sada je sve pokvario. Gledala sam u majku dok je i dalje psovala po ocu a on je i dalje šutio, ne braneći se. - Ne razumjem?!- - pitala sam se da li otac ima ljubavnicu i da je sad majka otkrila,ali da je to bilo u pitanju,ona bi odavno već spakovala kofere. - Tvoj otac ima djete s drugom ženom. Imaš brata! Ne mogu vam opisati šta sam u tom trenutku osjetila. Čitav život sam sama, nikog nisam imala da podjelim s njim tajne,radosti,probleme. I sad iz vedra neba imam brata. Htjela sam da skočim od sreće, da vrisnem iz svog glasa ali nisam mogla, ne mogu to da uradim majci. - Tata, da li je to istina?- upitala sam još i dalje ne vjerujući u takvo nešto. - Naravno da je istina. Misliš da bih lagala. Prokletnik jedan - majka je trčući otišla uz stepenice pravo u sobu. - Nickol! - otac me gledao,a u očima sam mu mogla vidjeti tugu i kajanje. - Šta se dešava, tata? - Došla sam do njega ,čekajući da mi ispriča kako odjednom imam brata za kojeg nisam ni znala. Uzdahnuo je i ponovo se okrenuo prema prozoru. 44.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Šta da ti kažem, mila. Mladost, djevojka. Saru sam upoznao na faxu i tu smo se zaljubili. Bila mi je centar svjeta. Moje lično biće za obožavanje. Sve dok jednog dana jednostavno nije otišla i više se nikada nije javila. Tražio sam je, nadao se da će se vratiti, ali od nje ni traga ni glasa. Tvoja majka mi je bila spas. Moja utjeha. Znala je za nju i našu vezu, ali malo po malo, zavolio sam tvoju majku. Shvatio sam da sam bio zaluđen sa Sarom, da to nije bila normalna ljubav. Tvoja majka mi je to pokazala. Ostalo znaš. Stavila sam ruku na njegovo rame i nježno ga stisnula. - Ne brini se za mamu. Znaš i sam kakva je. Pusti je neka se smiri i neka se ovo sve slegne. Jutro je uvjek bilo pametnije od večeri. Samo želim da znaš da u meni uvjek imaš podršku, bez obzira na sve. Okrenuo se i spustio mi poljubac na obraz. - Hvala Niki. Otišla sam u sobu i sjela na krevet. Moj život više nije bio isti. Imam brata, i sad sam ispunjena srećom, ali jedna me stvar još mučila. Gabriel!!! Uzela sam telefon i odlučila da ga pozovem. Neee,ipak ne. Poslat ću mu poruku. Moram se izvinuti za svoje ponašanje,i odmah mu moram reći šta se desilo. Mada to čudno zvuči ali imam povjerenje u njega, iako ga skoro pa ne znam. Ćao, pa ne znam kako da počnem... Uglavnom,trebamo razgovarati. Nešto važno mi se dešava i pored svega želim da ti kažem da mi je žao. Niki. Ipak dan i nije tako usran... Prvi put sam spokojno zaspala. Sunčeve zrake su me probudile, i protegnula sam se koliko god sam mogla. Uzela sam telefon u ruke I vidjela da imam poruku od Gabriela. Sutra dolazim po tebe poslje škole. Šta!!!! Dolazi po mene, ali ne može.Vidjeće nas Mia i… Okrenula sam njegov broj i posle dva zvona se javio. - Nickol! - Ovaj, dobro jutro - zbunjeno sam rekla. 45.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Jutro - odgovorio je. - Samo ti javljam da ne možeš doći u školu po mene. Može nas vidjeti Mia. - Neka nas vidi. Ne pravdam se nikome. Znam kad završavaš i čekaj me pred glavnom zgradom. O Bože, samo ne tamo…. - Biti ću na ulazu u kampus, čekam te tu. - Ne Nickol. Kod zgrade i kraj rasprave. Prekinuo je vezu. Sranje, ljut je. Pa i ja sam. Ne može se ovako ponašati. Arogantni, sebični gad. Ustala sam, na brzinu se istuširala i spremila za školu. U kući nije bilo nikoga. Tata je sigurno otišao na posao a mama,pa ne znam, samo se nadam da se smirila. Imala sam predavanja i negdje oko 12 sati mi je stigla poruka od Mie. Hej stara, jesi li ti živa?? Nešto si mi u zadnje vreme jako čudna, kao i moj brat. I tu mi nešto smrdi. Jesi za ručak danas? Imamo kraće predavanje iz prava pa bi mogle da se nađemo na trač partiji i da ti to meni sve fino ispričaš. Javi se….Kiss Samo mi još ovo treba... Sve će saznati ali ne prije nego rešim s Gabrielom. Hej ti, evo vučem se po predavanjima. Danas ne mogu,imam obaveze,ali nađemo se sutra.Šta kažeš na šetnju?? Uglavnom se čujemo. Pusa Istog trena mi je stigao njen odgovor. Dogovoreno ali nećeš se izvući tako lako. Cimnem te sutra  Zadnji čaš mi je završio i odlučila sam pričekati Gabriela na jednoj bližoj klupi koja se nalazila u blizini glavne zgrade. Sjela sam i otvorila skripte da bih bacila pogled na ono što sam danas slušala. Nisam ni primjetila kada se Aron našao pored mene. - Hej stranče,- rekao je. - Gdje se ti kriješ? 46.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ćao. Ma ne krijem se, samo sam zauzeta. - Nasmješio se i sjeo pored mene. - Ideš kući? Mogu te povesti. Motor mi je tu u blizini. - Hvala, ali već imam dogovoren prevoz - nasmješila sam mu se i skrenula pogled s njega. I dalje me privlači, i dalje je onako fin… - Pa jesi opet za koji put da se nađemo i izigravamo turiste? - Naravno, samo ovaj put ću ja častiti sladoled - nasmješila sam se i lagano ga drugarski udarila po ramenu. I taj tip nije bio mršav, svaki mišić mu se ocrtavao pod njegovom košuljom. Posle par minuta, auto se zaustavio pred ulazom kod glavne zgrade. Iz njega je izašao Gabriel, a meni je srce na trenutak stalo. Šta mi je uradio? Svaki dio mog tijela želi da je uz njega, a srce je poludjelo od samog pogleda. Uzdahnula sam I ustala, a za mnom I Aron. Gabriel nam se približavao i vidjela sam da je bijesan. Ali zašto?? - Nickol! - rekao je Gabriel, povlačeći me za ruku, spuštajući grub poljubac na moje usne. Aron je samo šutio i neugodno skrenuo pogled. Šta je s njim? Zašto se ovako bahato ponaša, kao da sam njegovo vlasništvo.?? - Čujemo se sutra, Aron. Javim ti se i sve se dogovorimo - rekla sam, nabacivajući svoj flertujući osmjeh. Aron je gledao u mene, ne želeći ni skrenuti pogled na Gabriela. - Da li je sve ok, Niki? Još i dalje stoji moj prevoz - rekao mi je, kao da misli da će mi Gabriel nauditi. - Sve je ok, ne brini - nasmješila sam mu se, a Gabriel mi je uzeo ruku i vodio ka autu. Otvorio mi je vrata i glasno zalupio. Smjestio se na vozačevo sjedište, paleći mašinu. - Ni reč, Nikcol. Razgovaramo kod mene, jer sam trenutno toliko bjesan da nisi ni svjesna. Gledala sam ga, ali i dalje nisam razumjela razlog njegovoj ljutnji. Ostatak puta sam šutjela, gledajući kroz prozor automobila i shvaćajući da me čeka veoma dug razgovor…

47.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 9. Ponovo sam u njegovom stanu. Izgleda isto, kao i zadnji put kad sam ovdje bila. - Želiš li nešto popiti?- - upitao me Gabriel. - Ne, hvala - mislim da nisam sposobna za piće. Želim ovo da obavim hladne glave. - Sjedni, Nickol. Ponašaj se kao u svojoj kući. Hm....zašto mi zvuči kao da me podjebava. Ne razumjem ga! Ok, znam da sam kriva što sam onako otišla, ali ne zaslužujem ovakvo ponašanje. - U čemu je problem? - pitam ga, dok si on toči piće i dolazi laganim korakom do mene. - Problem si ti. - Ja? - sad sam zbunjena. - Zašto? - To bih ja tebe trebao pitati. Zašto si otišla od mene? Zašto nisi ostala posle svih onih izgovorenih reči i uvjeravanja? Čega se bojiš? Očito je da mi još ne vjeruješ, a imala si dovoljno povjerenja da mi se predaš. Izgledao je bjesan, sjedeći na sofi i gledajući u tekućinu koja se nalazila u čaši. - I ko je Aron? - podigao je pogled, ne skidajući s mojih očiju. - Šta hoćeš od mene, Gabriel? Nisam savršena, imam mane i to velike. To sam ti već i rekla i pokazala - uzdahnila sam i nastavila dalje. Znam da sam pogrešila,i znam da je to bilo djetinjasto od mene,ali u tom trenutku nisam znala za drugi izlaz. Sav strah mi se vratio. Strah da, ako se upustim u ovo, sa sigurnošću ću biti povređena a to ne želim. - Ustala sam i počela koračati sobom, dok me njegov pogled stalno pratio. - Sviđaš mi se, i to jako... Privlačiš, i nešto me snažno vuče ka tebi. Zbog tebe sam poželjela nešto što se nikada nisam usudila ni pomisliti. Poželjela sam ljubav, vezu, srodnu dušu. I sam si rekao da znaš sve o meni, ali znaš ono što javnost treba da zna. Iz javne sam porodice i čitav život mi je u medijskoj pozornosti. Od djetinstva sam bila trgana od druge djece. Ne zato što su mi roditelji loši, nego jednostavno nije bilo vremena da bi ostala na jednom mjestu. Vremenom, odrastajući shvatila 48.

Šansa za ljubav By Brbljivica sam da će mi život uvjek biti takav. Selidba i ostavljanje voljenih osoba. Šta sam trebala uraditi? Izbora nisam imala. Školovala sam se kako su moji htjeli, od privatnih do javnih ustanova. Postajala sam zatvorenija i agresivna. Družila sam se i imala sam uvjek neko malo društvo,ali nikad se nisam vezala uz nekoga. Veze su bile i prolazile, a ja sam uvjek štitila sebe. Pravila sam starcima probleme, završavala u medijima i došla do te granice da ako se još jednom pojavi problem zbog mene, čeka me privatna škola za djevojke, ili kako ja to zovem - zatvor- . A vjeruj mi, ako još budem i zatvorena, to ne mogu. - Zašto si dopustila da imaju takav uticaj na tebe? - Zato što drugačije nisam znala, tako sam odgojena. - Ko je Aron? - Ustao je i krenuo prema meni. - On je...kolega sa faxa. - Ne bih to baš rekao. Prvo zbog načina kako te je gledao, a vjeruj mi da te nije gledao kao frendicu. - Aron je dobar dečko. Prvog dana sam imala nekakav mali problem s njegovom djevojkom, pa smo se tako i upoznali. - Kakav problem? - Pa recimo samo da me izazvala... a ja sam veoma osvetoljubljiva osoba. - Nasmješila sam mu se dok je on stajao svega nekoliko centimetara od mene. - Šta si uradila? - osjetila sam dah na svojim usnama. - Poljubila ga! Raširio je oči i u nevjerici se odmakao od mene. - Ne razumjem!? Poljubila si nečijeg dečka zato što ti je ona nešto uradila? - Ne nešto! Uvrijedila me pred skoro cijelim kampusom. A to nikome neću dopustiti. - I sada, taj Aron je tvoj frend koji želi da ti se zavuče u gaće. Da li sam u pravu? - ponovo mi se približio, a ovom trenu mi je izgledao poput gladne zvjeri. - Ne. Nisi u pravu. Mi smo samo prijatelji - ne znam koga lažem, očito ne njega, a on to i zna. - Sereš, Niki. Ali nemoj misliti da ću se samo tako složiti s tim. On želi nešto što je moje, a to je nemoguće imati. 49.

Šansa za ljubav By Brbljivica Srce mi je poskočilo na tu reč, dok sam i dalje stajala i gledala u njega. - Ti si moja, i to moraš da shvatiš. Možda smo sve brzo započeli ali to smo mi. Toliko te želim da to nije dobro. Svaki dan si u mojim jebenim mislima, svaki dan od kad sam te sreo ne izlaziš mi iz glave. I to znači nešto. Možda smo oboje ludi, ali budimo ludi. - Ne znam ništa o tebi! - tiho kažem, a on mi uzima ruku i vodi me prema sofi na kojoj je malopre sjedeo. Sjeda i stavlja me u krilo. - Šta te zanima? - pita me, grleći me oko struka. - Sve - jedva uspjem reći, jer već osjećam onu poznatu vatru kad god sam u njegovoj blizini. - Zašto nisi oženjen? - Imao sam zaručnicu, i bili smo u vezi nekoliko godina. Bila je draga i prema svima ljubazna. Ali vremenom, nismo više mogli normalno komunicirati. Ona je htjela putovati, družiti se, a ja sam imao cilj da ostvarim uspješan posao, da bih joj mogao sve objezbjediti u životu. Postali smo stranci, stalno se prepirali i jednostavno odlučili da ne vredi nešto forsirati. Posle nje, imao sam samo kratke avanture, niko me nije toliko privlačio da bih bio u vezi a da ne govorim u braku. Sve do tebe.- Zašto baš ja?- Ne znam. Samo znam da te ne mogu pustiti. Lagano je spustio usne na moje, i taj poljubac mi je bio nešto najljepše u životu. Ako bi mi srce trebalo pući, to bi bilo upravo sada. Zagrlila sam ga, bojeći se da nije stvaran. - Šta s Miom? - Nju prepusti meni. A jedino što od tebe želim jeste da mi vjeruješ i pokušaj više da ne bježiš - nasmješio se i spustio mi poljubac na vrat. Ispod sebe sam mogla osjetiti njegovu požudu i zbog toga sam se zacrvenila. - Koliko god bih te ponovo volio jebeti i izlupati po stražnjici, a vjeruj mi da to zaslužuješ, nećemo ništa raditi. Želim da uživam, želim da krenemo iz početka. Polako i sve će doći na svoje. Kimnula sam glavom i stavila je na njegovo rame. - Samo me nemoj povrediti, molim te - prošaputala sam. - Nikada mala, nikada. 50.

Šansa za ljubav By Brbljivica ***

Dragi dnevniče, Mojoj sreći nema kraja. Imam dečka, brata i stvari su napokon krenule normalno. Kući je situacija bolja. Majka razgovara s ocem, a ja sam na sedmom nebu. Samo se smješkam. Zajedno smo večerali, i po prvi put smo nekako složni. Želim ovo, želim napokon da i ja budem voljena, a to mi on pruža. Sigurnost, vjeru i snagu. Bit ću snažna zbog sebe i njega… Srce mi konačno kuca…

Ustala sam negdje oko 09:00 h i posle dugog tuširanja, razmišljanja šta obući, sišla sam na doručak. Otac je otišao na partiju golfa a majka, predpostavljam u šoping. Ušla sam u kuhinju i tamo je već Mary spremala ručak. - Dobro jutro, Mary. - Dobro jutro,gospođice Nickol. Šta bi voljeli za doručak? - Ništa, hvala ti. - Posle ću si napraviti sendvič - otvorila sam frižider i nasula si čašu mljeka, zatim produžila u dnevni boravak da bih mogla gledati svoj omiljeni jutarnji program - crtiće. Pošto je bila subota, skoro na svakom programu je bio crtić, i u tome sam uživala. Posle pola sata, začulo je zvoni na vratima. Mary je otišla da ih otvori. - Gospođice Nickol! Skrenula sam pogled s tv-a i pogledala je. - Da, Mary. - Jedan mladić traži vašeg oca, ali sam mu rekla da nije kod kuće. Zatim je pitao koga ima i sada traži vas - ustala sam i odlučila da vidim ko bi to mogao biti. - Hvala Mary, slobodna si.

51.

Šansa za ljubav By Brbljivica Na vratima je stajao plavokosi dečko koji je bio viši od mene za glavu. Na glavi je nosio kačket i tamne sunčanice, kožnu jaknu, bjelu majicu,c rne hlače i crne martinke. Sve u svemu, izgledao je kao neki sumljiv lik. Ne znam šta bi on mogao htjeti od mog oca? - Izvoli? - upitala sam ga. - Da li si ti Niki? - Da - sad sam zbunjena.Kako zna moje ime? - Drago mi je. Moje ime je Eric i ja sam tvoj brat - pružio mi je ruku i nasmješio se. Vrisnula sam i nesvjesno sam skočila da ga zagrlim. - Napokon - nasmješila sam se. - Vidim da ti je drago što si me upoznala - odmakela sam se i pogledala ga. - Da, i izvini na ovome. Samo… jednostavno, mnogo mi znači to. - Da, vidim. - Hoćeš ući? - pitala sam ga i pomakela se da bi mogao ući u kuću. - Rado ali… Ne znam koliko je to pametno. Samo sam htjeo da razgovaram s Michael i… - Ma upadaj - uhvatila sam mu ruku i povukla ga u kuću. - Sjedi gdje god želiš. Samo mi reci, hoćeš li nešto popiti? - Ne, hvala. Samo ću se kratko zadržati. Kimnula sam glavom i sjela na kauč. - Pa Eric, reci mi nešto o sebi. Izvini što sam ovako otvorena ali me shvati da do skora nisam ni znala za tebe a čitav život sam htjela imati još jednog brata ili sestru. - U redu je Niki. Šta te interesuje? - Sve! - automatski sam odgovorila. On se nasmješio i kimnuo glavom. - Imam dvadeset i pet godina. Neko vreme se bavim muzikom, odnosno imam svoj bend. I to je uglavnom ono najbitnije. - Wau, bend. Nije loše braco - mislim da mi osmjeh nije silazio s lica. - I kada si saznao za mene? - Oduvjek sam znao da imam sestru, samo nisam htjeo da imam kontakt s tobom ni Michaelom jer se on bavi time čime se bavi a ja ne 52.

Šansa za ljubav By Brbljivica želim da me vežu za njega. Ne želim da se počne po novinama povlačiti moje ime s njim. Nemoj misliti ništa loše, samo, želim da svojom zaslugom nešto ostvarim, i to radim. Polako ali sigurno, tako da mi njegova medijska pažnja ne treba jer već imam svoju. - Razumjem te, ali zašto sad? Zašto nisi pre nekoliko godina? Zašto se bar meni nisi javio?- Ne znam….Možda sam čekao sa odrastem,sazrijem. Uzdahnula sam i kimnula u znak slaganja. Neću ga gušiti, imamo vremena za upoznavanje. Ustao je i krenuo prema vratima. - Već odlaziš? - pitala sam. - Da. Ali opet se vidimo. Daj mi papir i upišem ti broj pa se uskoro i čujemo. Izvukla sam blokčić iz ladice i dala mu zajedno sa hemijskom. - Drago mi je što smo se upoznali, Niki. - I meni je drago. Hvala ti što si došao. - Moram ići, ali se čujemo. Čuvaj se. - I ti - izašao je i otišao. Ostala sam stajati i gledati u zatvorena vrata. Konačno sam upoznala brata i mislim da će sve biti u redu. Ne mogu dočekati ponovo da ga vidim i da malo duže razgovaramo. Otišla sam u sobu i uzela telefon. Imala sam potrebu da se čujem s Gabrielom. Odzvonio je par puta a on mi se nije javljao. Hm... Mia. Da, ona će znati šta je s njim, a i moram da razgovaram s njom. - Ćao Niki, pa vidim da si živa? - Hej Mia. Da tu sam. Izvini što nisam uspjela da se organizujem ali sad sam slobodna. Šta kažeš da se za pola sata nađemo negdje na kafi? - Uf…Ne mogu. Majka hoće da idem s njom do grada, gleda si neke haljine ali ako si za da se nađemo tamo i zajedno s nama prošetaš po tržnom centru? - Može, iako mi je dosadno. Kada si tamo? - Oko dva. - Važi, vidimo se. Za to vreme, mama se vratila kući i razgovarala s Mary o kućnim obavezama. Osjećam grižnju savjest jer već neko vreme nisam razgovarala s njom. Ali i to ću ispraviti i to već sad. - Hej mama - prišla sam joj i poljubila je u obraz. 53.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ćao mila. Kako si mi? - Nije loše. Ali to bih ja tebe trebala pitati. Kako se držiš? Mislim s obzirom na sve. - Ah…biću ja dobro. Jednostavno me iznenadio s tim i stvarno mislim da sam došla do zadnje granice tolerancije, ali kao što vidiš i dalje sam tu. Volim tvog oca i dalje ću se boriti i biti jaka za njega i tebe. Previše vas volim da bih dopustila jednoj beznačajnoj osobi da nas uništi i rastavi. - Znam majko. Samo molim te, pazi se i nema potrebe da se nerviraš. Ti znaš da sam uvjek tu, samo me shvati da ja jako volim što imam brata, znaš i sama šta to za mene znači. - Da mila, znam - pomazila me je po obrazu i ponovo vratila pogled na papire u rukama. - Idem do grada. Želiš li nešto? - Ne, sad sam došla. A gdje ti mlada damo ideš? I šta se dešava s tobom? Sva si mi čudna, nekako blistaš. Nasmješila sam se i slegnula ramenima. - Sve je dobro, jednostavno uživam. - Dobro dušo. Drago mi je što se tako osjećaš. Kad si kući? - Ne znam, ali ti se javim - poljubila sam je još jednom i otišla uzeti torbu, te napokon izašla iz kući. Idem pješke, jer želim o svemu da razmislim.

*** Sjedila sam u kafiću koji se nalazio u tržnom centru. Svaki tren bi trebala da ugledam Miu i njenu majku. Ah, eno ih. Mahnula sam Miji i ona je odmah došla do mene. - Hej ženska. - Hej. - Čekaš nas dugo? - upitala me. - Ne, baš sam završavala svoj sok. Prilazila nam je Mijina mama i ja sam ustala kako bi se upoznala s njom. - Mama, ovo je Nickol. Nickol, ovo je moja majka, Tamara. - Drago mi je gospođo. 54.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Takođe draga. E super, sada kada smo i to rešile, hoćemo li naći te haljine za nas ili sjesti i nešto popiti? - pitala nas je Tamara. - Možemo odmah krenuti, pa posle kad završimo, nešto popiti. - Dogovoreno - odgovorila je Mia. - Hajde da i to obavimo. Krenule smo prema prvoj trgovini sa haljinama. - Za što kupujete haljine? - pitala sam Miu. - Moji prave neku zabavu pa hoće da sve bude fensi. - A tebi se baš ne bude na toj zabavi! - gurnila sam joj rame i nasmijala se. - Auch, ne. Mrzim to. - Mia, draga. Svaka važna osoba će biti na zabavi i želim da blistaš. Pogledaj si haljine pa mi reci šta si odlučila. - Važi mama. Niki i ja odosmo da trežimo pa smo brzo tu. Otišle smo u razgledanje, a meni je već bio smor. Ne volim ovo gledanje, ni oblačenje, ali sam morala izdržati zbog Mie. Pogotova sada jer hodam sa njenim bratom. - I šta ima novo? - upitala me je. - Pa svašta ti imam za reći. - O super. Hoćemo li negdje sjesti? - pitala me Mia. - Zar ne bi trebala gledati haljine? - Ne, pusti ti moju mamu. Nego mi pričaj šta se dešava. - Imam brata. - Ček, ček….Šta?? Molim te ponovi. Kako misliš brata? - Duga priča, ali ispričam ti kada budeš imala više vremena. Sada idemo da ti nađemo haljinu da bi mogla da blistaš na zabavi - nasmješila sam se i gurnula je prema butiku. - Samo da znaš, i tebe tamo očekujem.- Okrenula se i zločasto se nasmješila. - Gdje? - sad sam zbunjena. - Na zabavi. Kod mojih. - Ali šta ću ti ja tamo? - Zato što su i tvoji pozvani pa tako i ti. Ali vidim da ti ništa o tome nisi znala. 55.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ne,nisam. Niko mi ništa nije rekao. - Eto sad znaš. Hajde, usput, pogledamo i za tebe nešto. Idem kod Mie na zabavu i vidjeću Gabriela. Kad sam već kod njega... uzela sam telefon i još nisam imala poziva ni poruka od njega. Šta je s njim? - Mia... - Da. - okrenula se i pogledala me. - Gdje ti je brat? - Koji? I zašto tebe interesuje moja braća, odnosno jedan? - Ma čisto onako, nisam ih dugo vidjela - koja laž, i to lažem svoju jedinu drugaricu. - Mark je kući,mislim. A Gabriel valjda radi. Tako da ćeš ih vidjeti na zabavi. Čula si moju mamu ,obavezno blistanje - nasmijala se i vratila pogled na haljine. Vidjeću ga na zabavi, ali bi bar voljela da mi se javi i da mu kažem za Erica. Samo se nadam da se nije predomislio u vezi nas. Ne sada kada bi sve trebalo da bude na svom mjestu.

56.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 11. Posle šopinga, odlučila sam da se malo prošetam. Vratila sam se u onaj park, gdje sam već bila sa Aronom. Uzela sam telefon i poslala mu poruku. Ja:Hej,drug  Planiraš nešto danas? Nici Posle nekoliko minuta,stigao je njegov odgovor. Aron:Hej,stranče.Naravno da ne. Šta imaš u planu? Ja:Trenutno ništa.U parku sam pa ako si za druženje,sačekam te. Aron: Dolazim za deset minuta. Razmišljala sam o tome da li da pozovem Arona,zbog svega onoga što mi je Gabriel govorio. Ali jednostavno ne mogu da prekinem odnos s njim. Bio je dobar i fin prema meni, i dovraga, ne želim da mi neko naređuje. Želim da imam prijatelje. Eric mi se nije više javljao, kao ni Gabriel. Nešto ga muči i znam da bih trebala da mu se javim ali ne mogu. K vragu i muškarci. K vragu i zabava. Mama će me sigurno vući tamo a nisam raspoložena da idem. Dok sam sjedila i razmišljala o svemu, neko me potapšao po ramenu. Okrenula sam se a u mene su gledale predivne zelene oči. Oh,Bože... zašto nisam ravnodušna prema njemu. - Ćao Niki. - Hej Aron. - Ustala sam i poljubila ga u obraz. - Vidim da si zamišljena. Nisi me čak ni čula kako prilazim - nasmješio se i omogućio mi pogled na savršeni osmjeh. Promeškoljila sam se na mjestu i osmjehnula se natrag. - Da, malo sam zamišljena. - Problemi s dečkom? - upitao me. 57.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ne, nikako - zamuckivala sam, sa sigurnošću uvjerena da ne želim da pričam s njim o Gabrielu. - Šta ima? - pitala sam ga. - Ništa posebno, društvo, knjiga... ma znaš, standard. Kod tebe? - Isto tako. Druženje s Miom, kuća, roditelji. Trebalo mi je malo vazduha, pa sam se sjetila tebe i tvoje ponude za istraživanje grada. - Drago mi je što si nazvala, jer bih trebao s tobom da razgovaram. - Ok, šta je u pitanju? - Pa kao prvo, znaš kako smo se dogovorili da ćemo biti prijatelj? Kimnula sam glavom, čekajući da nastavi dalje. - Mislim, znaš da mi se sviđaš, kao što sam ti to i rekao. - Aron… - Ne! Poslušaj me a onda kad završim, reci šta misliš. - Ok. - Moram da budem iskren prema tebi. Mislio sam da možemo biti prijatelji, vjeruj strašno sam se trudio. Ali kad sam te vidjeo s njim, ljubomora je bila strašna. Malo je falilo da te sklonim od njega, jer je svaki mišić, živac u mom tjelu govorio da si ti moja - pričao je ali svoj pogled je i dalje držao na travi ispod nas. - Niki, znam da ste u vezi, i znam da smo se ti i ja nešto dogovorili ali ja… Jednostavno ne mogu. Niti želim da odustanem od nas. Vidim da između nas postoji neka iskra, i koliko god da je ona mala, ipak je tu. I ti to isto znaš. I zbog te male iskre, ja neću odustati. Zavladala si mojim mislima, tjelom i srcem. I upravo zbog toga ti želim sve otvoreno reći. Ne želim ti ništa skrivati ni glumiti, jer jednostavno ne mogu - napokon me pogledao u oči a ja sam vidjela da je iskreno mislio svaku izgovorenu reč. Panika me je počela hvatati. Ne, samo to ne. - Aron, ja… ućutala sam i stavila obe ruke na lice, pokušavajući skontati, kog se vraga sad desilo. Moram da budem iskrena sa sobom,pa onda s njim. Ako tako želi, ko sam ja da ga osuđujem? - Da, ima nešto što me privlači. Sviđaš mi se ali to ne znači da je to ispavno. Moraš znati da ja pa… Gabriel mi mnogo znači, ne znam da li je to ljubav, ali on me razumje, s njim osjećam sigurnost, i to je nešto što ne želim izgubiti. Kao što ne želim izgubiti ni tebe, Arone. Stvarno te poštujem i jako si mi drag. Privlačiš me, a to ne mogu objasniti, i da postoji ta iskra ali ona samo tako stoji. Nemoj od mene tražiti da 58.

Šansa za ljubav By Brbljivica razmislim i da biram između vas dvojice, jer je srce već izabralo njega. Žao mi je! Oči su mi bile pune suza kada sam ga pogledala. Izgledao je tužno ali je shvatio. - Cijenim što si iskrena prema meni, i hvala ti na tome. Ali ne odustajem, Nicol, neću da odustanem. Tu sam i uvjek ću biti tu. Boriću se kako znam i mogu. A nadam se da će se jednog dana to ostvariti i da nam se pruži šansa da budemo zajedno. I dalje sam ga samo posmatrala, u nemogućnosti da mu bilo šta kažem. Toliko toga očekuju od mene, a ja ne znam kako da se borim s tim. Ustala sam ,kao i on. - Mislim da bih trebala ići. Izvini što si izgubio vreme zbog mene. - Ništa ne gubim zbog tebe, samo mogu dobiti. I drago mi je da si me nazvala, jer želim da se i dalje družimo. Ne prekidaj ovo, Niki. - Arone, mi ne možemo biti ni prijatelji. Jednostavno ne vidim kako dalje. - Pusti sve, i poslaže se kako treba biti. Samo nemoj da me teraš od sebe. - Ne znam šta će biti, ali znam da trebam da razmislim. Sada moram ići - okrenula sam se, ne željeći čekati da mi još nešto kaže. Kad sam dovoljno otišla od njega, sjela sam na staru istrošenu klupu i plakala. Plakala sam zbog sebe, zbog toga što sam ovo što jesam. Nesigurna u sebe, u druge ljude. Što se ne znam nositi s tim i mučim sve oko sebe. Zašto mi se Gabriel ne javlja? Sve mi se skupilo... I opet želim da sam sama, da nikog nisam ni upoznala, da nisam ovdje u ovom gradu… Prokletstvo!! Ne znam koliko je prošlo vremena kad sam došla kući. Odmah sam se uputila u sobu i uskočila pod vreli tuš. Telefon mi je bio ugašen, i to mi je za sada odgovaralo. Obukla sam pidžamu i zavukla se u krevet, ne želeći nikog više da vidim. Ubrzo se začulo kucanje na vratima. - Gospođice Nicol, da li ste budni? - Da, Mary. Ali hoću da spavam. - Gospođice, čitav dan vas traže. Telefon vam je ugašen pa su zvali na kućni. - Uđi, Mary. Nemoj mi kroz vrata govoriti - vrata su se otvorila i Mary je ušla u sobu. 59.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ko me trežio? - pitala sam. - Vaša majka je bila zabrinuta za vas, ali vas nije mogla dobiti na telefon. - I gdje je sad moja zabrinuta majka? - sarkastično sam pitala. - Otišla je s vašim ocem na večeru. - Naravno, toliko o zabrinutosti - promrmljala sam. - I više puta vas je zvao gospodin Gabriel Donnell, i strašno je bio uzrujan jer se niste javljali. Naredio mi je da mu odmah javim kada stignete kući. Uspravila sam se i zbunjeno gledala u Mary. - Nisi mu valjda javila!? - Ne, gospođice, nisam. Ne znam tko je to i nije na meni da mu pravdam vaše izlaske i dolaske. - Odlično, hvala Marya. Možeš ići a ja ću to srediti. Ostala sam ponovo sama i koliko god da mi je bio potreban san i samoća, nisam mogla biti tolika gadura da se ne javim. Upalila sam mobitel i vidjela mnogo propuštenih poziva, te poruka, od majke,oca i Gabriela. Uglavnom su se sve svodile na to: gdje sam, i da se odmah javim. Nisam imala snage za razgovor, pa sam mu poslala poruku. Kući sam! Sve je ok. Tel. mi se ugasio i zaboravila sam na vreme.Sutra se vidimo. Kiss Telefon mi je odmah počeo zvoniti a ja sam samo gledala u ekran. Ne Gabriel, danas nisam za razgovor. Sutra sve nek čeka - pomislila sam i ponovo zatvorila oči da spavam, ali poruka mi se oglasila i znala sam da je to on. Dolazim za petnaest minuta. Šta?!? Ne, nemoguće. Kako mi to može uraditi? Zar je poludio? Šta da su moji kući! Aaaaa u pidžami sam - hitro sam ustala i na sebe nabacila prvu stvar iz ormara. Počešljala i svezala kosu, stavila puder,trudeći se da izgledam kao da se nisam ni trudila srediti. O moj Bože, tom čovjeku mora da bude po njegovom!

60.

Šansa za ljubav By Brbljivica Mislim da mi nikada prije nije prošlo petnaest minuta, kada se začulo zvono na vratima. Čujem Mary kako govori da sam kući i da ide po mene. Ali čujem i njegov glas koji joj naređuje da mu pokaže moju sobu. Otvaram vrata i izlazim u hodnik da bih to odmah sada zaustavila. Dah mi je zastao kada sam ugledala dva tamna oka kako me gledaju. - Ulazi - pokazao je glavom prema mojoj sobi i ja sam kimnula. Ovaj čovjek ima potpunu kontrolu nad mnom. - Pa da li si ti normalan, dolaziš u moju kuću i ponašaš se kao da si… - nisam uspjela završiti rečenicu kad me je podigao u naručje i odnjeo do kreveta, spustivši me na njega. - Šššššš mala, poslje ćemo razgovarati, sada si mi potrebna - gledala sam ga u oči i jedino što sam u njima mogla vidjeti je bila požuda, potreba, strah….i tad sam uradila jedinu stvar koju sam mogla, jednostavno mu se predala.

61.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 12. Vodili smo ljubav, ne skidajući pogled jedno s drugog. Ne mogu vjerovati da ovo radim u svojoj sobu, kući gdje me svaki čas može neko uhvatiti ali nisam marila. Ovog puta želim samo njega ,trebam njega. Nježno me ljubio svuda po tijelu i svaki njegov poljubac, dodir, je pokazivao koliko me obožava. Predala sam mu se i to je bio početak propasti za mene, samo to još nisam znala. Ostao je ležati pored mene, ni jedno ne mogavši reći nešto što bi prekinuo ovaj čarobni trenutak. Ali znala sam da to ne može zauvjek trajati. - Zašto se juče nisi javio? Nisi me ni zvao? - Bio sam na sastanku. Nisam imao vremena, malena - poljubio me je u sljepočnicu i ustao da se oblači. Onako umotana u plahtu, samo sam mogla da opčinjeno posmatram njegovo savršeno tijelo. O moj Bože, ovaj muškarac je tako dobar i samo moj. Ponovo sam osjetila peckanje među butinama, ali sam znala da moram razgovarati. - Da li si znao da sam bila s Miom? - Da, znao sam. Zašto me izbjegava pogledati? Nešto se dešava! - Gabriel, šta nije u redu? Uzdahnuo je, zatim se okrenuo i pogledao me a u tom pogledu je bilo kajanje. - Ništa, malena. Imam nekakvih poslovnih problema pa mi je pritisak zbog posla. Proće brzo, - nasmješio se i ponovo me poljubio, ali ovog puta u čelo. Naterala sam se nabaciti jedan osmjeh, koji govori da je sve u redu. - Šta planiraš sutra? - pitala sam ga, već znajući za zabavu u kući njegovih roditelja. - Ništa specijalno. Posao, par sastanaka i kasna večera s nekakvim klijentima. Hmm...ne spominje mi zabavu. Možda neće ni biti na njoj. Čudno, jer sam bila sigurna da je Mia rekla da svi moraju biti tamo. Ali predpostavljam da se on izvukao. - Hej, gdje si odlutala? - prekinuo je moje misli, dodirnuvši mi obraz sa palcem. 62.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Tu sam, samo sam malo razočarana. Iskreno, mislila sam te vidjeti. - I ja malena, ali ovo ne smijem izbjeći. - Razumjem, posao je posao. Ali mi se javi. - Uvjek, u to ne sumnjaj. I ne sumnjaj u mene i u nas. Bori se i budi čvrsta, imaj vjere, kao što je imam i ja. - Znam i posve si u pravu. Trebam biti jaka i vjerovati u nas. - Upravo tako, malena. Sada moram ići. - Izaću za tobom, mislim da su moji već legli, i samo se nadam da Mary ništa nije spomenila. Pričekaj da se obučem. Posle nekoliko minuta, ponovo sam sama bila u sobi. Na moju sreću niko nas nije vidjeo, a Mary vjerovatno nikome ništa nije rekla. Ta cura zaslužuje povišicu. Već je bilo tri sata u jutro kada sam legla i nekako jedva zaspala. Nešto nije bilo u redu s njim, i to mi je govorio svaki inč moga tijela i srca. Dan mi je grozno započeo. Majka mi je već po stoti put spominjala zabavu kod Donnella, a meni je glava padala od pospanosti. - Halooo, Nicol, pa da li me ti slušaš. Bože, djete, šta ti je danas? Govorim ti da se trebaš srediti jer je zabava važna, i to je velika prilika za tvog oca. Uf, evo nje opet. Ponovo je ona stara. - Da majko, spomenula si mi to već, i kao što znaš, družim se s Miom Donnell i već znam za sve to. - Pa šta ćeš obući? - Ne znam, imam neku haljinu. - Nisi sigurna!!! Nicol, odmah da si digla dupe sa stolice i otišla u sobu i provjerila haljine. Večeras ima da blistamo. - Naravno, svi hoće da blistaju. - promrmljala sam. - Šta si rekla? - Ništa majko, ništa. Odoh malo u sobu da se sredim. Kada je zabava? - U sedam budi spremna, i do tada se sredi. Izgledaš kao zombie. - Važi, ne brini, blistaću. Bacila sam se na krevet, navila alarm, i istog trena utonila u san. Nekad posle, zvuk alarma me je probudio, kao i kucanje na vratima. 63.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Slobodno. U sobu je ušao moj otac. Na sebi je imao trenerku i crnu majicu. Tako se uvjek oblačio kada je bio kući kada je želeo da se osjeća kao normalan čovjek. - Hej tata - uspravila sam se. - Trebao si nešto? - Ovaj... da. Htjeo sam s tobom da razgovaram dok ti se majka sprema. - Kaži. - Čuo sam da je bio Eric. Pa me zanima šta je htjeo, jer je Mary rekla da me je tražio. - Da, ušao je kratko u kući. Pošto nisi bio tu, tražio je mene. Želio me je upoznati. - Da,tako sam i predpostavljao. Kakav je? - pitao me je, gledajući u prozor sobe. - Jako fin. Ima svoj bend i jako je zadovoljan životom. Drago mu je što smo se upoznali. - Drago mi je zbog tebe, Nici. Znam koliko ti ovo sve znači. Ponekad mi je žao što nisam imao vremena da više budem s tobom. Jednstavno sam smatrao da je karijera najbitnija, i sad kad sagledam svoj život, vidim da ono najvažnije što imam u životu, tako malo cjenim. Oprosti mi što sam tako loš otac i što nisam više bio s tobom. - Tata… - suze su mi tekle niz lice i ustala sam da bih ga zagrlila. Nikad mi ovako nije rekao, i to mi je mnogo značilo. - Hvala ti, tata. - Hvala tebi,srećo. A sad se idemo spremati, ili će nas tvoja majka ubiti. - nasmješio se, poljubio me u tjeme i izašao iz sobe. Istuširala sam se, lagano našminkala, stavila sjajne naušnice u obliku zvezde i obukla usku cvrenu haljinu, koja je dostizala do poda. Kosa mi je lagano padala niz leđa, jer je nisam željela vezati niti kovrdžati. Bila sam spremna, i puna samopouzdanja. Kao što majka kaže: - Vreme je za blistanje… Negdje oko 19:30h sam se već nalazila u Mijinoj kući. Predivno je bila ukrašena, svaki sitni detalj, planirano namješten. Vidi se da ništa nije prošlo bez kontrole gospođe Tamare. U kući je već bilo gostiju, i skoro su svi imali u rukama piće, lagano vodili razgovor među sobom. 64.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Senator Michael, dobrodošli.- Pozdravili su nas Mijini roditelji i pokazivali da se posluđimo sa osvježenjem. - Gospođo Tamara? - pitala sam. - Mogu li vidjeti Miu? - Naravno draga. Ona je gore u sobi, prva vrata s desne strane. - Ok, hvala vam. Otišla sam i pokucala na vrata. Mia je izgledala predivno. Na sebi je imala kraću haljinu do koljena, zelene boje.Dok je kosu svezala u pundžu i stavila velike naušnice. - Hej stara, opaaaa, pa ti fenomenalno izgledaš - izjavila je dok sam se ja okrećala na mjestu. - Hvala, i ti nisi loša - nasmijale smo se zbog naše zezancije. - Gospoda će da polude za tobom. Sreća pa moja braća već imaju nekoga, inače bi vodili rat. Srce mi naglo poče lupti. Zar Mia zna za mene? Nemoguće da zna, pa rekao bi mi Gabriel . Ok, Niki,smiri se. Možda si to sve umislila, jer joj je spomenuo nekoga, ali nije rekao ime. - Znači, obojica će biti ovdje? - promuklo sam pitala, još uvjek pokušavajući da se smirim kako Mia ne bi primjetila moju reakciju. - Naravno da će biti. Majka bi ih zapalila da nisu. A uz to,Gabriel na taj način promoviše karijeru - nasmješila se ,kao i ja. Jer je upravo to ono što je i rekao. Samo ne razumjem, zašto meni ništa nije spomenuo. Zašto mi nije rekao da će biti ovdje a ne na nekoj večeri. - Hajdemo dole, mislim da sam spremna. Sišle smo a gostiju je bilo još više. Otac i majka su već imali društvo, a Mia i ja smo stojale posmatrajući i komentarišući elitu. Vidjeli smo Marka da nam se približava, dok je pod rukom vodio preslatku crvenokosu. - Opa Niki, super izgledaš - nasmješio se i namignuo mi. - Hvala Mark, i ti nisi loš. - A šta si ti uradila sa mojom mlađom sekom. Hoćeš da završim u zatvoru zbog tebe!! I sad treba gledati kako ti svaki balavac u ovoj prostoriji prilazi - svi smo se nasmijali zbog njegovog ozbiljnog izraza lica. - Daj, molim te, Mark. Gledaj svoja posla. - Odgovorila mu je Mia.

65.

Šansa za ljubav By Brbljivica - E da, cure,da vas upoznam. Ovo je moja frendica Ria, i jedna je od najmilijih osoba - pogledao je u nju kao da gleda u još jednu sestru. Ali po njenom rumenom licu, to ne bih rekla za nju. Ova cura ne gleda Marka kao brata. Posle upoznavanja i par izrečenih šala, neka sila me je privlačila. Telo mi se napelo,i plamen požude se u meni pojavio. Znala sam i razlog tome. Okrenula sam se i pogledala u pravcu te energije. Srce mi je stalo. Gabriel je bio u društvu neke plavuše, ali na način kako se privila uz njega, nije govorio da su prijatelji. Ona je bila nešto više. Ostala sam bez daha, ne želeći više nikad udahniti. Nesvjesno sam stegla Miu za ruku a ona se zabrinuto zagledala u mene. Mark I Ria su već bili u svojoj semi ,tako da ništa nisu primjetili. - Da li si u redu ,Niki? - pitala me. - Ko je ono? - slabim pokretom glave sam pokazala prema plaviši I Gabrielu. - Oh, to. Zove se Ema i ona je Gabrielova zaručnica. Vreme je stalo za mene. Srce je stalo. Upravo ono čega sam se najviše bojala se ostvarilo. Vratilo mi se sve što sam do sada izbjegavala. Sada sam samo prazna ljuska ničega. Suze su mi se skupile u očima dok sam ih gledala zajedno. Kako joj šapuće na uho I smješi se na svaku njenu reč. Moram otići što dalje od njega. Ne zanimaju me ni roditelje, niti bilo ko. Mia je sve to pratila i ostala otvorenih usta. - O moj Bože. Ti I Gabriel!!! Rekao mi je da je upoznao nekoga, ali mislim da je smatrao da je sve to samo prolazno.Nicol….ja… I tad me je ugledao. Taj izraz lica nikada neću zaboraviti. U njemu je bilo hiljadu emocija, a prevladala je panika i strah. - Ne mogu biti ovdje. Ne mogu disati, trebam vazduha. - Trčala sam koliko su me noge mogle nositi, jecala bježeći od bola u svom srcu. Kojeg više nemam.

66.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 13. Ne znam kako, ni koliko je prošlo jer sam se nalazila u nekom manjem parku, oko kojeg nije bilo apsolutno ništa. Ni jedne zgrade a ni prolaznika. Pala sam na zemlju, pokušavajući doći sebi. Ali nije mi bilo pomoći, jer je on bio kriv za to. Srce mi je puklo, na hiljadu djelova a suze su pokušale umanjiti tu bol. Zašto! Zašto mi je lagao? Zašto mi je stvorio potrebu za njim? Volim ga, Bože, volim ga. Ova bol je nepodnošljiva,i više nikada neću biti ista. Sada sam sama, definitivno sama, kao što sam i čitav život bila. Jer ovo je bila jedna životna zabluda,i moja velika glupost jer sam mislila da mogu biti srećna. Više nemam srca, a osobe koje nemaju srce,nemaju ni dušu. Ubio me,i postala sam hodajući zombi. Suza više nemam, sve su istrošene.Ustala sam i krenula naći nekakav prevoz. Sada mi treba krevet, soba i san. A sutra...sutra je nova bezosjećajna Nicol tu. Od sutra ne marim za ništa, od sutra sama krojim svoju sudbinu.

*** U kuću sam ušla, držeći štikle u ruci, dok je za mnom ostajao blatnjavi trag stopala.Kuća je bila tiha,i na satu je bila ponoć.Ha..Kao pepeljuga sam, ali ne kao srećna pepeljuga iz bajke. Kućni telefon je zvonio, a ja sam samo prošla pored njega. Otišla u sobu i onakva kakva sam i bila, legla u krevet i zaspala. Probudile su me zrake sunca,i u hodniku sam čula majku kako šapuće. Podigla sam se i otišla da otvorim vrata. - Mila moja, pa kako to izgledaš? Šta ti se desilo? Vidjeli smo tragove po kući - rekla je mama. S njom je stajao i otac, blijedo me gledajući, očito pokušava da shvati šta se to sinoć desilo. - Nije tvoj problem, ni tvoja obaveza da se brineš za mene.Pitaš me šta se desilo?? Pa sad ću da vam kažem! - već sam počela podizati glas kako bih im pojasnila svaki jebeni problem. - Godinam vas nije briga za mene. Godinama sam sama, željna pažnje, ljubavi. Godinama me vučete iz grada u grad, a zbog čega? Zbog jebene javnosti, para, politike!!! I ja imam osjećaje, i ja sam ljudsko biće. K vragu, pa kćerka sam vam. A opet takav stranac. Svi su vam bili bitniji od mene, a ja sam se snalazila kako znam. Zbog vas nisam normalna, zbog vas nemam jebenog dečka jer 67.

Šansa za ljubav By Brbljivica sam jebeno sjebana i nesigurna u sebe. I pored takvog života, saznam da imam brata. Mojoj sreći nije bilo kraja! I upoznam muškarca, uz kojeg sam se osjećala sigurno, voljeno, ali zašto? Da bi saznala da on nije čovjek kakvog sam ga smatrala. I šta sad želite? Niki, glupaču koju svako zajebava, onu koja je naivna i koja je željna ljubavi! E pa odjebite svi. Dosta mi je svih vas. Dosta mi je glumiti finu porodicu, dosta mi je glumiti nešto što nisam - zalupila sam im vrata pred nosom i pala na pod. Nisam plakala, samo sam gledala u prazno.. Čula sam mobitel kako mi zvoni, i zvoni, a ja sam i dalje sjedila. Nekoliko trenutaka posle sam otišla pod tuš i sa sebe saprala svu prljavštvinu, donoseći odluku koja će svima promjeniti život. Samo,život je za mene imao druge planove. Sišla sam u prizemlje, nalazeći majku kako plače i oca kako gleda u svoje prste. Ni jedno od njih me nije pogledalo, a ja sam samo izašla van, uzimajući mobitel sa stola. Imala sam propuštenih poziva od Gabriela, Mie ,Arona i jedan nepoznati broj. Nazvala sam taj broj, samo se nadajući da je to onaj za koga sam i mislila. Poslje trećeg zvona me prebacilo na govornu poruku. Hej....Eric,ako je ovo tvoj broj,molim te javi mi se. Odlučila sam da odem na neko mirno mjesto, ili bar da ga pokušam naći. Telefon mi nije prestajao zvoniti, i svaki put je to bio Gabriel. Napokon, nazvao me i nepoznati broj. Eric: Ćao Niki, Eric je. Nadam se da ti ne smetam, ali poslušao sam poruku, i imam osjećaj da se nešto dogodilo. Ja: Da,ovaj….vidi.Mogu li biti iskrena? Eric: Naravno, samo reci. Ja: Pa imam nekih problema I stvarno mi treba negdje smještaj.Pa ako imaš nešto u vidu, bila bih ti veoma zahvalna. Eric: Hm…Imam druga koji ima slobodnu sobu, ali sad,to je problem jer je muškarac. Ja: Daj Eric, nisam više djete I stvarno mi hitno treba smještaj. Pitaj druga da li bi volio cimera,samo na kratko dok se ne snađem. Eric: Ok, Niki, pitaću ga. A mi se vidimo danas oko pet pa ćeš mi sve ispričati šta se desilo.

68.

Šansa za ljubav By Brbljivica Iako ga nisam znala, on je bio sve što mi je ostalo. Jedini član porodice koji me nije razočarao. Posle našeg razgovora, otišla sam na kampus i sjela u obližnji kafe kako bih popila šoljicu toplog čaja. U kafeu nije bilo mnogo ljudi ,ali jedna osoba se izdvajala, Lara. Pogledala me i odlučila da mi opet priđe. - Zašto je princeza sama? - pitala me. - Lara,odjebi. - Uuuu neko nam je ustao na krivu nogu. - Ako ne odeš u roku nekoliko sekundi, kriva noga će te udariti u dupe toliko jako da ćeš odletjeti u drugu zemlju - zbunjeno me pogledala, slegla ramenima i okrenula se. Mobitel mi je i dalje zvonio,i svaki put je bio on. Znala sam da moram s njim raščistiti , samo lako je nešto reći a teže uraditi. Nisam još bila spremna za njega. Iako me povredio na najgori način, ja ga još volim. Volim ga, a znam da ne bi trebala. I mislim da ga nikada neću prestati voljeti. Odlučila sam da pošaljem poruku Aronu, jer mi treba neko da zabaravim na sve. Hej drug,ja sam u kafeu na kampusi,ako si za čaj da naručim i tebi jedan? Odgovor je odmah stigao. Naruči,tu sam za pet minuta. I stvarno, ovdje je bio posle pet minuta. Taj dečko me nikada nije razočarao, a iskreno nisam mu ni pružila priliku da to uradi. Vidjeo je da sam tiha i čudna,i cijenim što me ništa nije htjeo pitati, jer je znao da ako hoću nešto da mu kažem,to bih i uradila. Nisam imala snage da vrtim ponovo isti film kroz glavu. Kako joj se smješka,kako ga dodiruje a on je gleda s ljubavlju. Baš onako kako je mene posmatrao dok sam ja mislila da sam mu jedina, a ne još jedna u nizu za odbaciti i zgaziti.S Aronom sam sjedila dobrih dva sata,i samo na kratko sam zaboravila njega,ali to je bilo na par trenutaka. Dogovorili smo se da večeras odemo u grad. Pokazat će mi noćni život, iako sam ga već upoznala sa Miom, naravno što me opet podsjetilo na našu zajedničku noć, nisam se dala obeshrabriti. Večeras mi treba alkohol, u tim količinama da zaboravim na sve. Pozdravila sam se s Aronom i nazvala Erica. - Hej Eric, izvini što ti smetam,ali hitno mi treba odgovor za stanovanje. - Gdje si da se vidimo? - Šetam gradom,ali se nalazim kod fontane u centru grada. 69.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ostani tu, brzo dođem pa ti sve ispričam i pokažem mjesto gdje bi mogla živjeti. - Super. Hvala ti na svemu. - U redu je Niki, bratu se ne trabeš zahvaljivati. Suze su mi se skupile u očima, ali sam ih sprečila da izađu. Dosta je bilo plakanja i žaljenja na stvarima koje su bile i koje nisu važne. Udahnula sam i sjela na fontanu čekajući Erica.

70.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 14. Posle pola sata čekanja,ugledala sam Erica kako trči prema meni. Jedva je disao. - Uh... izvini... što kasnim. - U redu je. Nisi morao trčati. - Zadržali su me dečki, jer me nisu htjeli pustiti s probe dok im nisam rekao razlog mog odlaska. - Rekao si im za mene? - Naravno. Pa ne krijem ništa od njih. Pomeri se da sjednem, nisam u kondiciji - nasmijala sam se i to je bio prvi put da sam to uradila posle onog prizora u Mijinoj kući. - Onda, šta se dešava? - pitao me Eric. - Pa već sam ti rekla da imam neke probleme i da trebam smještaj. - Šta je u pitanju? Dečko? Ili stari? - Sve po malo. Dečka nemam...više.A roditelji nikad ni nisu bili uz mene, uvjek sam im bila sporedna stvar. Ispričala sam mu sve,otvorila se i rekla sve ono što sam godinama držala u sebi. Iako sam to podjelila s Gabrielom, misleći da je on ta osoba koja će me napokon voljeti i čuvati, znala sam da nemam drugog izbora nego sve objasniti Ericu kako bi video moju situaciju u potrebu za smještajem. - Vidi ovako. Pričao sam sa drugom I on ima sobu. Nije loš dečko, studira medicinu i većinu svog vremena je u biblioteci ili nad knjigama. Ima samo jedan uslov,a to je da ima potrebnu tišinu. Tako da od sutra možeš polako da preneseš stvari,i tu ću ti pomoći. - Hvala ti. Stvarno cjenim to što si učinio za mene. I ne brini, bit ću tiha. Stvarno imam namjeru da na neko vreme zaboravim na sve, tako da je i meni tišina potrebna.

*** S Ericom sam bila sve do 18:00h, zatim otišla kući, spremiti se za izlazak sa Aronom. Telefon mi je zvonio, a kada je ikada i prestajao pomislila sam gledajući Mijino ime na ekranu. Javila sam joj se. 71.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Niki, halo. Daj Niki odgovori mi. - Ćao Mia. - Uh, pa znaš li ti da te stalno zovem? Zašto mi ne odgovaraš na pozive i poruke? - Trebala sam neko vreme za sebe, stvarno,nisi ti kriva. - Čuj Niki.Moramo razgovarati, ja sam stvarno pogrešila u vezi Eme i… - Vidi Mia, ne želim čuti ni jednu reč o toj temi. Stvarno, sve je ok . - Ali, ja… Hej. U pozadini sam čula nekakvo prepiranje Mie i još nekoga. Srce mi je nenormalno udaralo, jer je znalo o kome je reč. - Halo, Niki - to je bio on. Uzeo je Mijin mobitel. - Nemam s tobom o čemu razgovarati - nekako sam uspjela odgovoriti. - Ljubavi, samo me poslušaj, nemoj pre… Prekinula sam vezu, a to je bilo nešto najteže što sam učinila. Taj glas. O, Bože, hoću li ga ikada zaboraviti? Da sam ga nastavila slušati, oprostila bih mu sve, samo da ga još jednom dodirnem, poljubim, osjetim otkucaje njegovog srca uz svoje grudi. Uvukao mi se pod kožu i dušu. Moje srce nije bilo moje, sada je slomnjeno a opet njegovo. Bila sam spremna. Na sebi sam imala usku zelenu haljinu, koja mi je ocrtavala svaku oblinu na tijelu. Jedva mi je pokrivala dupe. Kosu sam svezala u visoko rep i stavila velike zlatne naušnice, a na noge obukla zlatne štikle. Malo parfema, mnogo šminke i bila sam gotova. Veče je bilo vedro i ništa nisam imala preko svojih golih ramena. Roditelji nisu bili kod kuće, otišli su na poslovnu večeru, bar mi je tako Mary rekla. Ubrzo je došao i Aron. Na sebi je imao crne hlače,i belu košulju, i ta kombinacija je na njemu super stajala. - Mislim da me večeras čeka pritvor - nasmješio se i polako prelazio pogledom preko mog tijela. - Zašto? - upitala sam. - Curo, da li si se pogledala u ogledalo? Večeras si preljepa. - Hvala, Aron. Ni ti nisi loš. - A da mi ostanemo kod kuće i gedamo film - već se zezao, i zbog toga sam ovog dečka voljela. 72.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Aaa ne, gospodine. Pravac grad i alcohol - gurala sam ga prema ulaznim vratima. - Dobro, dobro, samo ti si kriva ako završim u pritvoru. - Smijali smo se i onog momenta kad sam otvorila vrata, na njima je stajao on. Te tamne oči, taj stav, strast, požuda, bjes,sve to sam vidjela u nekoliko sekundi. Moje tjelo ga je automatski prepoznalo i odmah je poželjeno da ga osjeti. Gledao me nekoliko trenutaka, odmjeravao kako izgledam, zatim skrenuo pogled na Arona, pa ponovo na mene. - Ne ideš nigdje. A ti - pokazao je prstom prema Aronu. - Možeš ići. Trenutak je prošao i sva sjećanja na njega i mene su izbljedila i na njihovo mjesto došla Ema i on. Prkosno sam digla pogled i jednostavno ga upitala. - Mislim da si ti ovde jedini koji bi trebao otići. A sad se skloni jer mi izlazimo - uhvatila sam Arona za ruku i krenula pored Gabriela. Uhvatio me za lakat i zaustavio. Vidjela sam ljutnju, bjes i bol, ali zar je imao razloga da bude ljut? - Niki, rekao sam ti da ulaziš u kuću. - Hej… - ubacio se Aron. - Rekla ti je da ne želi da ima više ništa sa tobom. Ne znam kako si zasrao, niti šta je bilo, ali imao si svoju priliku i zato ohladi. Gabriel ga nije ni pogledao, jednostavno se ponašao kao da i nije tu. - Niki, moramo razgovarati, molim te. - Ne sada, Gabriel - istrgnula sam ruku iz njegovog stiska. - Javiću ti se. Prošla sam pored njega, i jedva sam se suzdržala da ne zaplačem. Aron je odmah bio iza mene i stavio mi ruku na dnu leđa. - Drhtiš - šapnuo je. - Da. - Ispravno si odlučila, a sad idemo da se napijemo - prisilila sam se osmjehnuti i ušla u automobile. Nisam mogla izdržati a da ne pogledam prema Gabrielu, i tad sam pogrešila. Vidjela sam iskreno kajanje dok je tužno stajao pred mojoj kućom.Zatvorila sam oči, a jedna suza mi je skliznula niz obraz. Sreća pa je bio mrak i Aron to nije uspio vidjeti. Udahnula sam duboko i pitala Arona u koji klub idemo. 73.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Mala, idemo u Club Pengium. Nema boljeg cluba od njega. Muzika, piće, društvo. - Ali zar ne idemo sami? - Idemo, znaš to. Ali ne bih se čudio da naletimo na nekog sa faxa. Nemaš ništa protiv da se družimo sa nekim? - Naravno da nemam. Što nas je više, to bolje.

*** Za to vreme, Gabriel je smišljao plan. I taj plan će sprovesti u djelo, jer ono što je njegovo, niko, ali baš niko ne dira. Vreme je da se pokrene i ponovo osvoji Nikino povjerenje.

*** Došli smo u club i on je bio pun. Redovi su se stvarali kako bi ušli unutra, ali Aron je znao nekoga pa smo jednostavno uz zvižduke prošli pored svih. Atmosfera je bila odlučna. Hostese su nosile pića do stolova, neko je plesao , neko razgovarao, koliko je to bilo moguće uz ovakvu jaku muziku, a bilo je i parova koji su se ljubili. Moj cilj je bio šank, pa sam glavom pokazala prema njemu. Aron je išao iza mene, rukama me držeći za struk. Naručila sam Tequilu i exirala je. Još jednom sam pokazala konobaru na čašu i za nekoliko trenutaka i nju exirala. Željela sam plesati pa sam povukla Arona u sredinu podijuma i počela mješati kukovima, stavljajući njegove ruke na njih. Negdje duboko u sebi sam znala da je ovo veoma loše,i da ovog muškarca vučem za nos, ali nisam si mogla pomoći. Na neki način samo sam željela da saperem svaki Gabrielov dodir sa sebe, a Aron je samo bio pomagalo za taj cilj. Pustila sam da mu se ruke lagano kreću uz moje tijelo, dok su ritmovi muzike od Justina Timberlake - Sexy Back ispunjavali club. Okrenula sam se prema njemu a on me gledao pravo u oči i zatim se njegov pogled spustio na moje usne. Znala sam da me želi poljubiti,i negdje u mojoj podsvjesti i ja sam to željela ali nisam mogla, ne još. Brzinski sam mu pokazala na šank i još jednu turu. Kimnuo je glavom i otišao po nju. Ostala sam sama u gužvi, plešući uz ritmove pjesme. Odjednom, neko me uhvatio oko struka i naglo privukao na svoja prsa. Prvo što sam osjetila je bila njegova erekcija, a tek onda onaj poznati osjećaj. Gabriel! Odmah sam znala da je on, jer su nam se tjela prepoznala u ovom mraku i gužvi. Okrenula sam se,još uvjek se nalazeći u njegovom zagrljaju, i pogledala ga u oči. Bože,ovaj muškarac mi pripada,i pored toga što nije moj,znala sam da 74.

Šansa za ljubav By Brbljivica me ima. Podigla sam ruku i stavila mu je na potiljak glave,zatim ga privukla sebi i strastveno poljubila. Spoj naših usana je bio kao tempirana bomba, odjednom moje ruke su bile na njemu, njegove na meni. Čvrsto me stezao, proždrljivo ljubio usne. Željela sam ovo,o kako sam ovo trebala. Ponovo ovaj osjećaj, iako sam znala da grešim, nisam ga mogla pustiti. Odvojio je usne od mojih i na uho mi prošaputao – Toalet kimnula sam glavom i sljedila ga kroz gužvu. Vodio me uz nekakve stepenice, predpostavljam da je to bio nivo za vip osobe. Ali nije me bilo briga. U ovom trenutku, nisam marila za sebe. Prošli smo kroz neka vrata i konačno došli do određenog cilja. Snažno me prislonio na zid i nenormalno počeo ljubiti po vratu, spuštajući se do mog dekoltea. Rukama sam ga čupala za kosu, želeći njegove usne ma svojima. Oboje smo gorili od strasti, želeći isto. Podigao me na sebe i pri tome mi se haljina podigla. Rukama me držao za dupe, i još uvjek ljubio. Bila sam spremna,i upravo kad sam mu namjeravala reći da me dodirne, začulo se kucanje na vratima. Taj zvuk me vratio u stvarnost,i dok me Gabriel i dalje ljubio po vratu, ja sam njemo gledala, prevrćeći u glavi šta sam uradila,i da sam ostavila Arona. - Pusti me! - rekla sam mu, pokušavajući da spustim noge na pod. - Ne, ljubavi. Ne radi nam to. - I dalje me ljubio dok se opet čulo kucanje na vratima. - Rekla sam da me pustiš - sad sam već vrištala. Lagano me spustio, zadihano me gledajući i sa očitom erakcijom u hlačama. Što brže sam popravila haljinu, rep, i tek tad ga pogledala u oči. - Iskoristio si moju slabost,i to ti je bio posljednji put. Prišao mi je tako blizu, da sam mrala nageti unazad glavu kako bih zadržala kontakt s očima. - Ti si moja, i imam svako pravo da te ljubim i diram. Sve ovo je jedan veliki nesporazum, koji ćemo rešiti. Neću ti dopustiti da balaviš sa nekim drugima jer nemaš nikakvo pravo. Upamti to Niki. - Nemaš ti više nikakvo pravo. Lagao si me, i sad se nosi s tim okrenula sam se i uhvatila kvaku ali me njegov stisak na laktu sprečio da izađem. - Vodim te kući, a sutra ćemo da razgovaramo. Ti, Mia,i ja. Da li si ti norm... - prebacio me preko ramena i izašao iz toaleta, ispred kojeg već sad više nije bio niko. Umjesto da krene istim putem kao što smo došli, otišao je drugim hodnikom koji nisam poznavala. 75.

Šansa za ljubav By Brbljivica Udarala sam ga rukama po leđima, tražeći da me spusti. A on me je samo lupio po dupetu, govoreći da ćutim. Znala sam da nemam izbora pa sam se i durila kao djete. Izašli smo van iz cluba i nalazili smo se u nekoj mračnoj ulici, gdje je bio parkiran njegov automobil. Ubacio me na sjedalo a meni je od svega bila muka. Previše sam umorna za ovakva sranja. Neka radi šta hoće, jer me povrediti ne može. To je već učinio. Samo mi je žao Arona jer mu ovo nisam trebala učiniti. Poslala sam mu poruku da samo otišla zbog glavobolje i da uživa s društvom. U tišini smo se vozili i bili ponovo ispred njegovog stana.To mi i odgovara, da sam kući, moji bi čuli a to se njih ni ne tiče. Više ne. Ne čekajući, otvorila sam vrata automobila i sama se uputila u već poznato mjesto. Završiću ovo jednom za sva vremena.

76.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 15. Dok samu ušla u stan, odmah sam se uputila prema kuhinji, ciljalcohol. Otvorila sam frižider i uzela pivo. - Mislim da ti je bilo dosta za večeras - rekao je dok je ulazio za mnom u kuhinju. - Gledaj svoja posla - odbrisila sam mu. - Srećo, to i radim - sarkastično mi se nasmješio i uzeo mi pivo iz ruke. - Imaš sobu za sebe, istuširaj se a ja ću ti donjeti moju majicu i bokserice. - Ne želim, i vrati mi pivo - uradila sam korak prema njemu a on se izmaknuo. - Gabriel, nisi mi otac. Vrati mi jebeno pivo i već jednom reci šta imaš i da se mogu gubiti odavde. Namrštio se, spustio pivo na stol i krenuo prema meni. Nije mi se svidio taj pogled u očima,i polako sam pocela izmicati sve dok na leđima nisam osjetila kuhinjski pult. Došao je do mene i spustio ruke na pult, zatvarajući me u sredinu. Njegovo lice je bilo tako blizu mog, da sam osjetila dah na mom uhu. - Učini što sam ti rekao, i prestani se zajebavati. Kad se otrezniš i naspavaš, nas troje ćemo razgovarati. A do tada, pokušaj da me ne izazivaš jer ne bih bio u stanju da se više suždržim dok si obučena tako. U ovom trenutku, Niki, te želim tako jako izjebati da zaboraviš i sopstveno ime. - Za to imaš Emu - rekla sam mu,ne sklanjajući pogled s njega. - Između mene i Eme više ničega nema. Samo smo prijatelji.procjedio je kroz zube. - A dobrih li prijatelja. Srećom i ja imam takvog, a on se zove Aron nasjmijala sam se. - Ne igraj se sa mnom Niki. To sam ti već jednom rekao. Ja nisam balavac! - Možda nisi, ali se tako ponašaš. Balaviš za bivšom a meni držiš predavanja. I posle svega što sam ti rekla, sve svoje strahove i boli, ti mi 77.

Šansa za ljubav By Brbljivica ne kažeš da si zaručen. To saznam od tvoje sestre u tvojoj kući, na zabavi koju mi nisi ni spomenuo. Zašto? Da ti odmah kažem! Razlog je Ema! bjesnila sam, možda je kriv alcohol ali me ne zanima. Neću čekati jutro, neću više da mi bude u srcu. Koliko ga volim, sad ga trenutno ne mogu podnjeti. Sklonila sam mu ruke, koje su bile pokraj mene i odgurnula ga. - Ti si kukavica! Ti nisi muško! Iskoristio si me a znao si moje slabosti. Posle svih reči... ja… - obrisala sam suze koje su već lile niz obraze. - Znaš li koliko boli to, Gabriel? Po prvi put sam nešto našla, i bila zaista sigurna, imala tebe a ti… - približio se a ja sam ga rukom zaustavila. - Ne prilazi mi. Samo imam jedno pitanje i to je ono što mi jedino nije jasno… Zašto ja? Njemo je stajao i samo gledao u mene. Vidjela sam bol u njegovim očima. Hiljadu emocija koje su govorile da je povređen. Ali neka... to nije ni blizu boli koju sam ja iskusila. Spustio je pogled i gledao u pod. Uzdahnuo, pogledao u mene i izraz lica mu je bio drugačiji. Hladan! - Ti stvarno misliš sve najgore o meni? Stvarno imaš tako malo povjerenja u mene? Posle svega što sam ti rekao ti mi ovo govoriš! Znam kako ti izgleda sve ovo, ali nisi ni dopustila da ti objasnim. Odmah si sve sama zaključila i odlučila da me oteraš. - Ti si kriv! - vrisnula sam. - Ne deri se. Hoćeš li već jednom ućutati i poslušati šta ti imam za reći??! - sjela sam na stolicu i jedva primjetno kimnula. I on je sjeo ali preko puta mene. Uzdahnuo je i rukama prošao kroz kosu. - Izvini što sam galamio, samo… nemoguća si - nasmješila sam se. - Ne razumješ Niki. Veza između Eme I mene je čisto poslovna. Nema ljubavi među nama, ne više. I oboje to znamo. Za zabavu ti nisam rekao jer sam znao da ona mora biti tamo. Uspješno vodim posao, i trenutno imam važnog klijenta, koji je u vezi s Emom. Molila me je da mu pomognem i ja sam pristao zbog našeg prijateljstva a i zbog toga što je Samuel J.L. jako moćan čovjek - pogledao me,č ekajući moju reakciju. - Čekaj… - zbunjeno sam rekla, razmišljajući toj informaciji. - Pa on je protukandidat mom ocu.! - Da. I trenutno od mene traži uslugu da mu pomognem oko pravnih pitanja.

78.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Što bi značilo veliki plus za tvoju firmu i tvoj ugled - šapnula sam, prisjećajući se Tamare i njenog komentara o Gabrielu i zabavi. Namrštila sam se. - Iskoristi si me zbog posla - skočila sam sa stolice a on me uspio uhvatiti za ruku. - Ne! Ne budi luda. Nemaš nikakve veze s tim. Upoznao sam te pre toga i sve se jednostavno iskomplikovalo. Ja… ne izlaziš mi iz glave. Ne znam šta je to sve ali s tobom je sve na mjestu. S tobom želim sve. Volim te Nicol i nikada te ne bih povredio. - Ali jesi! Upravo to si i uradio! Na najgori mogući način! Zašto mi jednostavno nisi mogao sve reći? Razumjela bih. - Ne, ne bi. To sad tako kažeš ali ne bi razumjela. I ja sam tu kriv. Trebao sam ti reći za zabavu, za Emu , za posao, za sve. Jednstavno sam smatrao da te tako mogu zaštititi od svega. Znao sam da će tvoji biti na zabavi, ali nisam očekivao da ćeš se ti pojaviti. I sama si rekla da ne voliš takve scene. I nisam vidjeo potrebu da te uvlačim u sve to. Jer da sam te zvao, svi bi znali vezu među nama a to ne želim. Ne zbog nas, jer nešto krijem ,nego zbog medijske pažnje u kojoj ću se naći. Samo zamisli naslov u novinama.: Poznati advokat Gabriel Donnell u vezi sa kćerkom poznatog plitičara senatora Michael Benneta, neprijatelja na političkoj sceni. Svaki prokleti mediji bi te jurili. Zar si željela to? Koliko god da sam te povedio, vjeruj mi da to nije bio cilj. Samo sam te htjeo čuvati na sigurnom. - Zašto ja? - Zašto ti? - Prokleto ne znam. Imam osjeaj kao da te poznajem, kao da si dio mene. Da li je to sranje o srodnoj duši ili ne, znam samo da te volim. I prklet bio ako nekome dozvolim da te uzme. Jer ti pripadaš meni - gledao me, čekajući bilo koju reakciju. - Niki - prošaputao je… - Zašto mi je Mia rekla da ti je Ema zaručnica? - Mia me danima gnjavi da joj kažem ko je djevojka što je osvojila moje srce. Sumnjala je u tebe i na taj način je željela vidjeti tvoju reakciju. Samo, mislim da nije bila spremna za nju. Poludio sam kada sam vidjeo da si istrčala iz kuće. Bio sam vezan, i nisam mogao za tobom. Mia je krenula ali je majka zaustavila. Ludio sam jer se nisi javila. Svaki 79.

Šansa za ljubav By Brbljivica prokleti gost koji mi se obratio je dobio odvratno ponašanje od mene. Niko me nije zanimao ,nikoga nisam čuo ni vidjeo, samo tebe i bol. - Slomio si mi srce! - odmakla sam se jer mi je bio potreban vazduh. Bol je bila nepodnošljiva. Svaki uzdah me vređao. Sve se u meni slomilo,ti si ga slomio. Ali to mi je otvorilo oči i sad vidim i znam kako ću dalje. Gledao je za mnom, kako sam koračala po kuhinji. - Znaš li da sutra odlazim od roditelja? - Molim? - ustao je sa stolice ali je i dalje bio na istom mjestu. - Da. Eric mi je našao stan gdje ću biti. - Ne dolazi u obzir. Doći ćeš ovdje! - E neću - bahato sam mu rekla, bjesno ga gledajući u oči. - Iako si sve objasnio,i sad shvatajući da je greška tvoja a i moja, ja moram o svemu razmisliti. Trebam da budem sama. - Vraga hoćeš - krenuo je prema meni, izgledajući poput predatora. Uzmicala sam i leđima dotaknula zid. - Rekao sam ti, ono što je moje, moje je. Nasmješila sam mu se, ali u mom osmjehu nije bilo ni traga veselja. - Možda je to tako bilo, ali sada više ne.Shvati da trebam vremena. Povredio si me... jako! Stavio mi je ruke na obraze, brisajući mi suzu sa njega. - Znam, i ne znaš koliko se kajem. Kajem se jer znam šta sam ti uradio, jer sad shavatm da sam te jako povredio. - Molim te, pusti me da idem. - Ne mogu - prošaptao je, spuštajući usne na moje. Usne su mu bile nježne i meke, kao i njegov dodir. Srce mi je slomljeno ali i dalje živo, budalasto je i voli ga. A razum se ne slaže. Razum me upozorava da je bol prevelika, da će se sve ponoviti. I slušam razum…. Odgurujem ga od sebe,i prekrivam lice rukama. - Molim te, Gabriel. Ja ne mogu sad biti ovde s tobom. Greška je i bila što sam pokušala i ono u clubu. Krivi koga hoćeš, moju slabost, alcohol…ali sad ne mogu. - Obećavam da te neću dotaknuti, samo molim te, ostani večeras ovdje. Mia sutra dolazi da razgovaramo. Imaš sobu za sebe, samo te molim da ne ideš nigdje. 80.

Šansa za ljubav By Brbljivica Znam da je loše,i znam da grešim, ali sam pristala. Pokazao mi je sobu gdje ću spavati, donjeo mi majicu i svoje bokserice, zatim me ostavio samu. Bila sam pod tušem jako dugo, sapirala sve sa sebe, umrtvila svoja osjetila, emocije. Obukla se, a njegov miris je bio na meni. O šta da radim? Pogrešio je, lagao me. I ako sada popustim, opet će se sve ponoviti. Napokon sam otvorila oči i preduzela korake za dalji život, uključujući i roditelje. Ne treba mi više medijske pažnje, samoće,i samosažaljevanja. Želim da dišem punim plućima, želim da budem normalna djevojka. Udahnula sam duboko i ustala sa kreveta. Ni sama nisam znala gdje idem ,ali jednostavno, njegov miris me opijao, mamio u zamku, zvana Gabriel. Uhvatila sam kvaku i stala. Sledeći korak je presudan, ali da li će biti ispravan?

81.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 16. Dodiruje me nježno, polako, prelazeći svaki dio mog tijela. Nježan je i želi me zadovoljiti, želi da izbriše moju bol, svoju glupost. Žmirim i tiho stenjem jer me on svojim poljubcima ubija. Želi ići polako a ja sam mnogo nestrpljiva. Vrpoljim se po krevetu a on me i dalje muči. Zatim se polako počinje spuštati prema mojim butinama i ja… Tiho kucanje na vrata prekida moj erotski san. Sva sam zadihana , znojna. I shvatam da njega nema, da ležim sama u krevetu, u ovoj sobi gdje sam i ostala, kada sam došla do vrata, odlučivši da Gabriel neko vreme treba naučiti vjerovati u mene. Dižem glavu, pružam ruku, uzimam svoj mobitel. Deset sati je a ja sam još u krevetu. Ponovo se čuje kucanje, ovaj put nešto glasnije. - Napred - govorim i uspravljam se. U sobu ulazi Mia, noseći u ruci sok od naranđe. - Jutro Niki. Kako si spavala? - pita me ali izbjegava kontakt s očima. Vidim da joj je žao i da se kaje što mi je rekla za Emu. - Jutro. Kao što vidiš, nisam loše spavala - i dalje je posmatram dok ona spušta sok na stol kraj prozora. Lomi prste i ne zna kako bi mi pristupila. - Da li si trebala nešto? - pitam je uzimajući kosu, sklanjajući je s lica. - Da… ovaj… ja bih trebala da razgovaramo - govori mi dižući pogled prema meni. - Wau, grozno izgledaš - smješi se. - Znam - nasmješim se i ja. - Čuj,Niki. Strašno mi je žao zbog svega. Rekla sam veliku glupost o Emi i bratu. Oni već dugo nisu zajedno a mene je Gabriel izluđivao jer mi ništa nije htjeo reći o toj novoj curi koja mu je zarobila srce. Jer… uvjek mi je govorio sve. Bliža sam s njim nego s Markom, i valjda sam bila malo ljubomorna. - Ok je Mia, sve razumjem. - Ne, ne razumješ. Ni ja baš nešto nisam imala prijateljica, jesam ali ne poput tebe. I kad si me par puta pitala za braću, bilo mi čudno, pa posle tvoji dogovori, obaveze, a tako i on. Uvjek ste imali nešto 82.

Šansa za ljubav By Brbljivica isplanirano, nešto sumljivo. I na zabavi kad si me pitala ko je ona djevojka, ispalila sam iz vedra neba, rekavši da mu je zaručnica, nadajući se da ti nisi ta koju on skriva. Ali bila sam u krivu. Tvoj izraz lica mi je sve rekao. I pokazao koliko te je moja glupost povredila. Ja… - prišla je krevetu, sjela na njega. - Samo želim da znam da li mi možeš oprostiti, i da li još uvjek imam svoju prijateljicu.? - Jako si me povredila. Jer sam tad shvatila da ga volim, i baš tad mi je srce slomljeno. Ali nije sve tvoja krivica. Kriv je on jer mi je lagao. Krio mi je za zabavu, za posao, za svoje planove a ja sam njemu otvorila dušu. Nije imao povjerenja u mene dok ja u njega jesam. Znaš li onaj osjećaj kada smatraš da te niko ne može povrediti dok imaš uz sebe jedinu osobu koja ti je podrška I koja te razumje. Ali kad te ta osoba povredi , e onda si ništa. Prazna ljuska boli… - uzdahnula sam ustala i sjela do nje. - I ja sam kriva, on je kriv, ti si kriva. Sad kada smo to ustanovoli, mislim da je vreme da krenemo dalje. Ti jesi moja prijateljica iako si me povredila, ja ne mogu riskirati da ostanem bez tebe. Jer ako to uradim, tek onda nisam ništa. Zagrlila me, a oči su joj bile pune suza. Plakale smo i odlučile da sve zaboravimo. Ponovo smo bile one stare. Samo što sam ja svoju staru trajno uklonila iz života. - Hajde ustaj. Spremi se i dolazi da doručkuješ. - Idem pod tuš, za 15 min sam za stolom. - Važi - krenula je prema vratima i odjednom stala. - Eh, da. Sad ću ti donjeti svoju robu pa je možeš obući. Znam da nemaš ništa osim te zelene haljine, koja je usput, fenomenalna nasmijala se i otišla. Svaki prelazak rukom po tijelu je bio bolan. San je učinio svoje a ja sam bila napaljena i željna Gabriela kao nikada pre. Frustrirano sam se obrisala i obukla trenerku, majicu koju mi je Mia ostavila na krevetu. Pri ulazku u kuhinju se osjetio miris palačinki i predpostavljam jaja s slaninom. Ali prvo što sam vidjela je bio on. Stajao je u kuhinji s keceljom oko struka, mješajući smjesu za palačinke. Ostala sam bez daha. Sam prizor njega s keceljem me totalno opalio. Još od kluba sve je napeto bilo između nas i ta energija se mogla osjetiti, pucala je u zraku. Osjetio je i on,podigao pogled, podario mi najljepši, najseksipilniji osmjeh od kojeg ti gaciće odmah budu mokre. Odmahnula sam glavom i krenula 83.

Šansa za ljubav By Brbljivica prema njemu.Tek sad sam shvatila da nije sam, tu je bila i Mia. Sjedila je za kuhinjskim šankom i čačkala telefon. - Dobro jutro. Nadam se da si se naspavala - nasmješio se i odmjerao me kako sam prilazila. - Jutro i tebi. Da,jesam hvala na pitanju. - Upravo sam govorila bratu da smo nas dve već obavile razgovor ubacila se Mia, prekidajući naš kontakt s očima. Kimnula sam i sjela pored nje. Duboko sam udahnula, upijajući mirise hrane. - Gladna si? - rekao je Gabriel, a ja nisam bila ni svjesna da sam zatvorila oči i toliko glasno uzdahnula. - Da,možda malo. - Nasmješila sam mu se. - Brat pravi najbolje palačinke, njih moraš prvo probati - Mia je pružala ruku, uzimajući još jedan palačinjak sa tanjura. - Da, Mia, ali ti ne moraš sve da pojedeš - dodao je Gabriel, i dalje me gledajući. Prijala mi je njegova pažnja, nejgovi pogledi. Samo kad bi znao kako bi mi još prijao. Ma daj, Nicol, smiri se, o čemu ti razmišljaš. Vreme ti je da dižeš dupe i ideš kući, pomislila sam u sebi. Pojela sam par palačinjaka i stvarno su bili izvrsni. Zatim sam ustala i otišla u kupatilo oprati ruke. Kad sam se vratila, Mia je bila uz Gabriela, zajedno su sklanjali nered posle doručka. - Ovaj… - promumljala sam. - Hvala vam na doručku, ali sad bi stvarno trebala da krenem Oboje su prestali sa radom i gledali u mene. - Ali gdje? - prva je upitala Mia. - Mislila sam da je sve ok sad među nama. Da se danas družimo. - I jeste sve ok. Rekla sam ti da je to bilo i prošlo. Samo, ja danas imam velikih obaveza i Eric će doći po mene - zastala sam jer sam ugledala kako se Gabriel namrštio. Ostavio je krpu koju je držao u rukama, krenuo prema meni. - A zašto ne bi došla ovdje? - pitao me, sad već došavši do mene. Vidjela sam da se Mia smiulji i kako odlazi prema dnevnom boravku. Vratila sam pogled na njegove oči i stavila mu ruke na grudi kako bih ga mogla odgurnuti od sebe, ali samo sam napravila još goru stvar. Osjetila sam svaki oblik njegovih prsa kroz tanku majicu koju je imao na sebi. Nije se pomakao ali je zato izgledao sav napet i u grču.

84.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Molim te, ne čini mi to - prošaputala sam dovoljno jako da bi me mogao čuti. - Šta da ti ne činim, Niki? Da ti ne prilazim? Da te izbjegavam, da ne razgovaramo? Da li bi stvarno željela to? Jer iskreno, ja se jebeno suzdržavam da te ne dotaknem, da ne spustim usne na tebe. Da ti ne poljubim svaki dio tijela. Znaš li kako mi je sinoć bilo? Bila si tu, u mom stanu a ja prokleto nisam mogao da uzmem ono što mi pripada. I zato mi nemoj tražiti da te ostavim na miru, jer od toga nema ništa. Moja si a ja sam tvoj. I ako želiš vremena da razmisliš o nama, o svemu, dajem ti ga. Ali ni na sekundu ne pomišljaj da odustaneš od nas, jer ja nisam i neću. Ponovo ćeš mi vjerovati, pa maker mi to bilo zadnje što ću učiniti. - Nije samo stvar u tome, Gabriel. I toga si i sam svjestan. Previše je toga i ja želim neko vreme da budem sama. - A pod sama podrazumjevaš i Arona - pitao me, stežući šake od bjesa. - Aron mi je samo prijatelj.- Ja ne bih tako rekao. On je muškarac, kojem se sviđaš i koji te želi,baš kao i ja. - Ali ja ne želim njega - odgovorila sam mu, prekasno shvatajući da sam upala u zamku. - A koga želiš Nicol? - uhvatio me za lice i približio se još više. - Da li želiš mene? Sada? Da te poljubim? I da nestane sve oko nas. Da se izgubimo jedno u drugome - osjetila sam njegovu erekciju uz svoj trbuh i promeškoljila sam se. Oh, Bože, šta mi to čini. Topim se zbog njega, zaboravljam na sve… - Da… - nemo sam rekla. Želeći da me poljubi, i uradi sve što mu je u mislima. - Hoćeš li doći živjeti sa mnom? - rekao je i trgnuo me iz bunila. Naravno, glupačo Niki, zar si mislila da može biti ponovo isto. Samo želi da bude po njegovom, kao i uvjek. Poljubcem ti želi nešto nametnuti. - Ne, ne želim - nekako sam uspjela da ga odgurnem i odmaknem se od nejga. Zadihana, gledala sam ga i koliko god da sam željela biti s njim, nisam mogla protiv svojih odluka. Jer bi to značilo da sam ponovo stara Nicol, a ona je umrla one noći. - Niki… - prekinula sam ga, dižući ruku.

85.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ne, Gabriel. Treba mi vremena, samoće, želim da tako i bude. Rekla sam ti šta hoću ako ne možeš da ispoštuješ, tvoja stvar. Sada, idem kući jer se moram seliti - okrenula sam se i otrčala u sobu, uzela stvari i krenula u dnevni boravak kako bi se pozdravila sa Miom. Ustala je vidjevši da sam sama i da Gabrile nije uz mene. - Ideš? - pitala je. - Da. Trebam neko vreme za sebe. Mi se čujemo još, tako da ne misliš da si me se rešila - nasmješila sam joj se i poljubila je u obraz. - Čuvaj se Niki. Nazovi kad budeš htjela na kafu ili druženje. - Naravno,vidimo se. Mahnula mi je i ja sam došla do vrata, pored kojih je već stojao Gabriel sa ključevima u rukama. Pogledala sam ga, dižući obrvu u znak pitanja. - Vozim te ja, i nema diskusije. - Ali… taksi je... - Taksi je otkazan, u ovome neću popustiti. Tvoj izbor , ili te vozim ja ili nikako ne ideš - prekrstio je ruke, čekajući moju reakciju. Aaahhh bahati gad!! - Dobro! Vozi me! - rekla sam, prolazeći kraj njega. U autu je bila tišina. Oboje smo ćutali, svako zauzet svojim mislima. Ubrzo me dovezao kući, i ne čekajući ga, otvorila vrata i izašla iz automobila. - Sačekaj, Niki. - rekao je, izlazeći za mnom. - Šta želiš? - Obišao je auto i stao pored mene. - Samo te molim da me ne teraš od sebe. Pogrešio sam, I sam Bog zna koliko se kajem zbog toga. Molim te da nam pružiš još jednu priliku. Daj meni priliku da ti pokažem koliko se kajem. - Razmisliću o svemu. Hvala ti za doručak i vožnju.- Okrenula sam se a on me je uhvatio za ruku, približio sebi i spustio poljubac na moju kosu. - Volim te - prošaptao je. - Ne zaboravi to - pustio me i sjeo u auto, zatim se odvezao. - Volim i ja tebe… - zatvrila sam oči i uzdahnula. Vreme je da se pakujem. Eric će doći a ja nisam ni počela sa pakiranjem. Ušla sam u kuću, i zavirila u dnevni boravak. Majka i otac su bili tamo, sjedili su u tišini. 86.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Šta se dešava? - pitala sam jer su imali ozbiljan izraz na licu. Majka je ustala i polako mi prolazila. - Hajde dušo, sjedni. Moramo ti nešto reći. - Šta je bilo? - gledala sam oca, koji je šutio i gledao u jednu tačku. - Mama… - rekla sam, tražeći kontakt s očima. - Dušo,u pitanju je Eric…. Ne, samo to ne. Pogledala sam oca a njega kao da nije ni bilo. Odmahnula sam glavom, sklonjajući majčine ruke sa sebe. - Ššššštaaa se desilo? - Zlato, sjedi - Majka je ponovo posegnula za mnom. - Ne,pusti me! - potrčala sam prema ocu. - Tata, reci mi! Šta je s Ericom? Pogledao me i u njima sam vidjela tugu. - Eric je imao nesreću. On je… - NEEEE - vrisnula sam, i tad mi se sve zatamnilo. Tama me ponovo guta. Sada je pobjedila… nema me…

87.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 17. Plaža... Zvuci galebova... Sunčeva toplota na mojoj koži... Zvuci valova i osjećam se kao u raju. Sve je tako spokojno i mirno. Duboko udišem miris mora i svaka misao mi leprša. Osjećam se sigurno i srećno, ispunjena ljubavlju... Ali odjednom, veliki tamni oblak je nad mnom i sunca i galebova više nema. Sada, spokojno more je velika pomahnitala planina. I sve više i više raste. Guta plažu,i mene... Tonem ponovo u tamu i hladnoću... Vrištim i uspravljam se u krevetu. Sva sam mokra i osjećam da me ruke hvataju za ramena, ali još ne prepoznajem ko je jer su mi oči zamagljene od suza. - Šššššššš,sve će biti u redu. Samo diši... - prepoznajem Mijin glas. Zašto je ovdje? I samo tako, odjednom, sve mi udari u glavu. Eric.... Uspravljam se i pokušavam da ustanem iz kreveta. - Nemoj, Niki. Lezi - govori mi Mia dok je ja bljedo gledam, a suze mi teku niz lice. - Koliko već ležim? - Mnogo. Pokušavali smo te probuditi ali ti kao da nas nisi ni čula. Tvoj otac je mnogo razmišljao da li da zove doktora - rekla mi je Mia, sažaljivo me gledajući. Ustala sam i uhvatila se za glavu. - Moram ga vidjeti, moram biti sigurna da li je to sigurno on paničarim, bezciljno se okrećući po sobi, tražeći patike. - U bolnici je, i samo znam da je u komi - reče mi Mia. Okrećem se i pogledam u nju. - Št..šta? - mucam, ne mogavši vjerovati šta upravo čujem. - Eric nije mrtav? - više govorim sebi, nego njoj. Odmahnjuje glavom i ustaje sa kreveta. - Ne, Niki. Živ je. Zar si ti mislila... - zašuti i stavi ruku na usta. - Oh, Niki, tako mi je žao. Eric je živ! Van životne opasnosti je,ali samo se ne budi. - Oh, moj Bože. Moram ga da vidim. - Brzinski oblačim patike, čak nemam vremena ni da se pogledam u ogledalo. Uzima fon, i trčim niz 88.

Šansa za ljubav By Brbljivica stepenice. Čujem kako Mia ide za mnom. Iz kuhinje izlazi mama i gleda u mene, kao da je vidjela duha. - Niki, gdje ćeš? - pita me dok me prati pogledom. - U bolnicu - odgovaram joj. - Mia,molim te, zovi taxi - na to, Mia samo kimnu glavom i ode da telefonira. - Gdje je tata? - pitam, gledajući u plakar, tražeći jaknu. - Otac ti je u kancelariji. Nekako se pročulo za ovo i sada pokušava da smanji štetu. - Štetu! - digla sam glavu i susrela majčin pogled. - Vi ovo nazivate štetom? Nečiji život je u pitanju a vas brine politika. - Nikol, dušo, nemoj tako da…. - Ništa ne govori. Dosta sam čula. U tom trenutku, Mia se vratila i rekla da taxi dolazi za pet minuta. Posle nekih pola sata, već sam bila u bolnici i raspitivala se za Erica. Niko mi ništa nije mogao reći jer nisam bila navedeni član porodice a zbog javnosti, morali su staviti pod nadzor svaku osobu koja pita za njega. Još uvjek je Mia bila uz mene, iako je sjedila i gledala u fon, cjenila sam to jer nisam bila sama. Na drugom kraju hodnika se nalazila manja grupa ljudi, par muškaraca i jedna žena. Odmah sam znala ko su oni bili. - Mia, ja idem do njih a ti ako ne želiš, slobodno ostani tu. - Da li si ti normalna? Pa naravno da idem s tobom. Udahnula sam i krenula prema njima. Sav razgovor koji se odvijao među njima je utihnuo kada sam im prišla. - Oh, moj Bože,to si ti! - gospođa koja je bila s njima je istupila napred s rukom na usnama. - Slična si mu - rekla je, dok su joj se suze slivale niz lice. Ja sam samo stajala, nepomično, i bez mogućnosti da bilo šta kažem. Odjednom mi je prišla i toliko jako me zagrlila da sam ispustila dah koji sam zadržavala u sebi. - Oh, mila moja, moj Eric spava. Nikako se ne budi - plakala mi je na ramenu, a ja sam samo mogla čvrsto da je zagrlim. - Oh,izvini što ti gušim - rekla je brisajući suze sa lica. - Jednostavno je bilo jače od mene. - Sve je u redu - rekla sam. 89.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Šta se desilo? Niko mi ništa nije rekao? - Oh draga moja - uzdahnula je Sara. - Eric je krenuo na probu i pao je s motora. Ništa ne znam, osim da ima par lomova i da se ne budi - počela je plakati a ja sam je uzela za ruku i stisnula je, dajući joj do znanja da nije sama. - Sve će biti u redu. Iako se toliko ne poznajemo, vjerujem da je Eric jak i svakog trena će vas zvati - kimnula je glavom i nježno mi se nasmješila, brišući suze iz očiju. - Oh, kako budalasto od mene. Red bi bio da se i predstavim, ja sam Sara. A ovi dečki iza mene su Ericovi drugovi, svi iz benda. Kimnula sam glavom prema njima, i polako su jedan po jedan dolazili i pružali ruku. - Ćao Niki, drago mi je što se napokon upoznajemo, mada je mjesto grozno. Ja sam Ben. - Rekao je plavokosi muškarac, sklanjajući šiške sa čela. - Drago mi je Ben. Posle njega je prišao i Franky, Theo, Robert i Graham. Svi su bili jako ljubazni i pažljivi prema Sari. Vidjelo se da su već dugo zajedno. Spazila sam Miu kako tiho razgovara sa Theom, i mislim da je po prvi put vidim tako tihu i stidljivu. Sjedeli smo i svi su oni imali nekakav doživljaj ispričati a koji je uključivao i Erica. Posmatrala sam te ljude, odnosno tu braću, iako to nisu po krvi, vidjelo se koliko se cijene i vole. Odjednom nisam mogla disati,toliko me je stisnulo u grudima da sam se poželjela isplakati. Sve ovo što vidim ,ja to nikada nisam imala. Ustala sam, duboko udahnuvši, pokušavajući da sprečim bujicu suza. Polako sam otišla od njih i već kad sam ugledala izlazna vrata, njih je ispunio lik muškarca. Sve što nisam mogla za reći, i pokazati, u tom trenutku se sve sastavilo. Moj prekrasni Gabriel je bio tu. Požurio je i čvrsto me zagrlio. - Isplači se ljubavi, ja sam sad tu. Plakala sam tiho, natapajući njegovo crno odjelo, dok me on nježno držao i mazio po glavi kao da sam malo djete. Ne znam koliko je vremena prošlo, ali znam da me nije ispuštao iz naručja. Podigla sam pogled i susrela svoja dva omiljena crna oka. Nasmješio mi se... - Hej ti… - rekao je, nježno mi brišući zaostalu suzu sa oka. - Hej… Izvini za odjelo - rekla sam mu, napokon u mogućnosti da nešto kažem. 90.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Sve je u redu. Kupićeš mi novo - zadirkivao me je, pokušavajući me raspoložiti. - Od kud ti ovdje? - pitala sam ga, polako pokušavajući da se odmaknem od njega, ali on me je i dalje držao, sprečavajući da odem. - Mia mi je sve javila. Bio sam na sastanku i odmah posle njega sam došao da te vidim. Kako si? - Sada sam dobro. Hvala ti za ovo. Trebalo mi je da izbacim sve iz sebe. - Uvjek sam tu Niki, čak i kad me ne vidiš. Uvjek sam uz tebe i neću te napustiti. - Hvala ti. Nekako sam se uspjela osloboditi njegovog držanja i odmaknula se. Pogledala sam niz hodnik, nadajući se da niko nije mogao vidjeti moj emocionalni slom. - Ne brini,niko te nije vidjeo - rekao je Gabriel, kao da mi je pročitao misli. - Ovaj… trebala bih se vratiti tamo. Pružio mi je ruku. - Hajdemo malena, nisi sama. Gledala sam u ruku i jedino o čemu sam mogla misliti jeste osjećaj sigurnosti koju mi on pruža. Prihvatila sam je i krenula ka Miji, Sari i dečkima. Svi su bili zauzeti pričom ,ali kad sam se pojavila sa Gabrielom, sve glave su se okrenule u našem smjeru. Stali smo i ja nisam znala kako da ga predstavim. Bila sam zbunjena,i samo samo mogla gledati u njih. Gabriel se odmah postavio, još uvjek držeći me za ruku. - Dobar dan. Izvinjavam se što prekidam razgovor, ali me interesuje kako je Eric? Sara je polako ustala i prišla nam, zatim pružila ruku i upoznala se sa Gabrielom. Tu su malo razgovarali a ja sam uspjela izvući ruku iz Gabrielovog stiska, zbog čega mu se lice samo smrklo, i dalje ne prekidajući razgovor sa Sarom. Prišla sam Miji koja je i dalje razgovarala sa Theom. Sjela sam do nje i tiho se zahvalila. Pogledala me nježno, kimnula glavom. Otišla sam od njih jer nisam željela da joj smetam, ionako mi nije bilo do priče. Gabriel i Sara su još uvjek razgovarali, dok sam ja bila nageta na zid i posmatrala ovo naše malo društvo. Odjednom sam začula svoje ime. Okrenula sam se prema hodniku i ugledala Arona

91.

Šansa za ljubav By Brbljivica kako korača prema meni. Kretala sam se prema njemu a da nisam ni bila svjesna. Zagrlili smo se i osjetila sam poljubac na svom tjemenu glave. - Došao sam odmah dok sam čuo. Pustila sam ga i odmaknula se od njega,i dalje ga držeći za ruku. Tko ti je rekao? - Zvao sam te i nisi se javila, pa sam odlučio da te potražim kući i tamo sam upoznao tvoju majku - nasmješio se. - Tako mi je žao malena, ako mogu šta uraditi, slobodno mi reci. - Sve što joj je potrebno, ima kome za reći! - Glas iza nas je odjeknuo i ja sam automatski pustila Aronovu ruku. Došao je do nas i uhvatio me oko struka, približavajući me k sebi. Aron je namrštenim pogledom sve to pratio. Uhhh muškarci, još im fali ring i borba može početi. Ovo je zadnje što mi je trenutno potrebno i ne želim gledati njihova prepucavanja, niti ko je jači pijetao i alfa mužijak. Sklonila sam Gabrielovu ruku koja mi je bila na struku. - Uozbiljite se i smanjite testosterone, nije ni mjesto a ni vreme. okrenula sam se i otišla od njih. Neka rade šta god hoće, neću da budem dio toga. Sjela sam na praznu stolicu u kutu i Mia je došla do mene. - Jesi ok? - pitala me. - Da, ne brini. Posle nekoliko trenutaka, pojavio se specijalist koji prati Ericovo stanje. Svi smo skočili na noge i ja sam već zaboravila na Gabriela i Arona, samo želeći čuti šta je s Ericom. - Ericovo stanje je i dalje nepromenljivo. Nema unutrašnjih krvarenja, dva slomljena rebra, ruka,nešto posjekotina, koja se jedna nalazi na glavi. Sve u svemu, imao je mnogo sreće. - Zašto se ne budi,doktore? - Upitala je Sara. - Ne znamo. To je sad do njega. Nešto ga sprečava da se probudi a na nama je da čekamo. Mnogo godina već radim i svaki mozak drugačije reaguje.Tijelo nam se bori na svoj način, kao i mi doktori na svoj. - Možemo li ga vidjeti?- - upitala sam. - Trenutno ga mogu posjetiti samo dve osobe.Toliko vam za sada mogu dopustiti I to samo na pet minuta. Sara je pogledala u mene i ponovo vratila pogled na doktora. 92.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Hvala vam na svemu doktore - rekla sam i on nam je kimnuo glavom i otišao svojim poslom. Sara je otišla do benda nešto im tiho govorila. Prišao mi je Gabriel, stavio ruku na rame. Pogledala sam ga i u njegovim očima sam vidjela podršku i obećanje, da će sve biti u redu. Posle nekoliko trenutaka, Sara se vratila do nas. - Pričala sam sa dečkima I svi su se složili da ti ideš kod Erica. Oni će drugi put, kako se dogovore. - Oh… - to je bilo sve što sam uspjela reći. - Ne brini mila, nisam ja loša osoba. Iako tvoj otac i ja imamo prošlost iza sebe, vas dvoje ste ista krv. I ništa ne može sprečiti da ga vidiš, naravno ako ti želiš. - Da - brzo sam rekla. Nasmješila sam se i zagrlila je. - Hvala ti. Sara se otišla pripremiti kako bi mogla vidjeti Erica, a ja sam stojala između Gabriel i Arona. Osjećala sam se kao ulovljeni miš u zamku, okružena s mačkama. Trebao mi je vazduh…

93.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 18. Gledala sam brata kako nepomično leži, kao da usniva najljepši san. Od samo pogleda na njega, tiho plačem. Glava mu je zamotana, usna rasječena ,ali još uvjek je ljep. Ove rane će zacjeliti, samo da se probudi. - Eric... Molim te, probudi se. Znam da smo se tek upoznali ali ne dozvoli da nas nesreća rastavi. Sebična sam i ne želim biti sama. Ne želim biti stara Nickol koja se boji ljudi. Imam samo tebe, i molim te, ne ostavljaj me. Probudi se, progledaj, jer želim da me čuvaš. Želim brata! Molim te ,Eric... - tiho sam šaputala i plakala, moleći Boga da se probudi i da ponovo imam svog brata, kojeg sam tek dobila. Mojih pet minuta je brzo prošlo, i već sam bila u čekaoni sa ostalim društvom. Dečki su odmah došli do mene, ponovo pitajući za Erica. Iako im je sve Sara rekla, željeli su čuti i najmanju sitnicu. Ispričala sam mi koliko sam i sama znala, nadajući se da će uskoro Eric biti bolje. Gabriel je sjedio i bio izgubljen u svojim mislima. Mia nije bila tu,kao ni Aron. Krenula sam prema Gabrielu i sjela do njega. Tek tada se trgnuo i shvatio da sam već izašla iz sobe. - Kako je? - upitao je. - Isto. Oboje smo ćutali, ne znajući šta više reći. Bila sam gladna, žedna i umorna, ali nisam željela da idem od Erica. - Malena - rekao je Gabriel. - Hajde nešto da jedeš, i da malo odmoriš. Ne možeš stalno biti ovdje, tako mu ne pomažeš ako se i ti razboliš. Znam da ima pravo, ali šta ako se probudi, a ja nisam tu! Uzdahnula sam i kimnula glavom. Trebam biti jaka za oboje. Želim da se ponosi na mene, da vidi kakvu sestru ima. - Dobro, vodi me. Pozdravila sam se sa dečkima i Sarom, i sjela u Gabrielovo auto. - Gdje je Mia? - pitala sam ga. - Otišla je kući. - A Aron? Namrštio se na sam spomen njegovog imena. 94.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Odvezao ju je, pošto se ja nisam htjeo razdvajati od tebe, tako da ga je zamolila da je odveze. - Nisi htjeo sestru odvesti kući? - okrenula sam se prema njemu i zbunjeno ga upitala. - Mia je velika cura, i zna pozvati taxi službu. - Da, ali ti si joj brat. - A ti si mi djevojka! Tu sam ućutala. Nisam znala šta da odgovorim na to. Znam da sam rekla da ću razmisliti, ali koliko god da se borim protiv toga,uvjek se nekako spojimo. I zašto ići prtiv sudbine, kad i sama već znam koja bi mi konačna odluka bila. Zašto da se više mučim, kad znam da želim njega. Uvjek i zauvjek... - Zar nisi? - trgnuo me iz mojih misli. - Šta? - zbunjeno sam ga pitala.Gledajući ga dok je vozio u nepoznatom pravcu. - Djevojka. - skrenuo je pogled s ceste i nasmješio mi se. Ah,da samo zna šta mi čini kada me tako gleda i nabaci svoj prekrasni osmjeh. - Možda. - nasmješila sam se i ja njemu, skrećući pogled s njega. Stisnuo me je za bedro, gledajući u cestu. - Samo moja, Niki. Samo moja! Posle dvadeset minuta vožnje, parkirao se pred nekakvim restoranom. Nije mi izgledao poput onih luksuznih restorana, u kojim sam znala ići sa roditeljima. Ovaj je nekako izgledao domaćinski. Unutrašnjost me oduševila. Mali okrugli stolovi, karirani stoljnjaci,u sredini jedna svjeća. Na zidovima ručni radovi od tkanina, glineno posuđe, i veliki kamin u uglu restorana. Muzika je bila blaga, opuštajuća. Sjeli smo u blizini kamina i prišla nam je starija gospođa,koja je na sebi imala kecelju i veliko osmjeh na licu. - Gdje si ti momče? Dugo te nije bilo! Već sam mislila da si nas zaboravio. Gabriel joj se toplo nasmješio.- Kako da zaboravim svoju najdražu kuharicu? To je nemoguće. - Uh, lažove jedan. - udarila ga je lagan po ramenu. - A tko je ova predivna mlada dama? - pogledala me i u njenom pogledu sam vidjela nježnost i ogromnu ljubav. - Ja sam N… 95.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Moja djevojka! - Prekinuo me Gabriel, smješući se na mene. - A baš mi je drago. Prekrasna je. - Hvala. - rekla sam joj i ona je kimnula glavom. - I šta će golupčići da jedu? - Donesi nas svoj specijalitet, i naravno najbolje domaće vino. - rekao je Gabriel. - Odmah mili, sad će Rita sve donjeti. Ima da prste obližete. nasmijala se. - To i planiramo. - uzvratio joj je Gabriel. Otišla je i posle par minuta, donjela nam domaće vino. Okus je bio očaravajuć. Nikada u životu nisam nešto ljepše probala. Ovo je bio nektar sa neba. - Polako Niki, ne želim da se napiješ. Iako je vino fenomenalno, ipak nisi ništa jela i lako te može omamiti. - Trebam da me omami. - rekla sam mu, uzimajući još jedan gutljaj. - Ne. Za to ti nije potrebno vino. Zbog toga sam ja tu. Kad te probam, biti ćeš opijena. Zagrcnula sam se i kap vina mi je skliznula niz usnu. Pružio je svoju ruku i palcem obrisao zalutalu kap. Vidjela sam mu požudu u očima i sve o čemu sam mogla razmišljati jeste kako me prebacuje preko ovog stola. - Imamo svo vreme svjeta za to. I vjeruj mi, jedva se suzdržavam da te ne strpam u auto u vozim kući. Ali,moraš jesti. I to mi je bitnije. prošaputao je. Oo nebesa, kako je moguće da je ovaj čovjek sam!! Ema je tolika budala što ga je napustila. Brižan, pun ljubavi I razumjevanja. Izgled savršenstvo na zemlji. A on želi mene! Zašto? I dan danas se pitam. Zašto ja!! Jeli smo predivna jela, i bila sam sita. Sita hrane ali ne Ii njega.Gledali smo jedno u drugo, pokušavajući misliti o čemu razmišljamo. Skočili smo na zvuk mog telefona. Izvini što sam morao otići ali Mii je trebao prevoz. Jesi li za kafu? – Aron. - Ko je? - pitao me Gabriel. - Poziv za kafu. - promrmljala sam mu. 96.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Od gospodina Pomagača! - sarkastično je rekao. - Da, od njega je. I to je ono što čine prijatelji. Pomažu jednidrugome. - Da,baš. Prijatelji. - Ne želim više o Aronu, stvarno nemam snage da se prepirem oko gluposti. Hoćeš li me, molim te odvesti kući? Danas mi je dan bio prenaporan i pre emocionalan. - Da, malena. Vozim te kući. - Pa dobro Gabriel, kad sam rekla kući, mislila sam svojoj kući, ne tvojoj! - Veoma dobro znam šta si mislila, i vjeruj mi, ovo je najbolje rešenje za tebe. - A zašto je to tako? - Zato što ti je kuća okupirana s novinarima. - Ooo… - ućutala sam i sjela na sofu. - Kako ti to znaš? - Kad me neko interesuje, i do koga mi je stalo, trudim se da mu što lakše bude. Već sam ti sve rekao, a ja štitim ono što je moje. - Došao je do mene i kleknuo na koljena. - Malena, razumjem da te sve ovo pogodilo s Ericom, i mogu samo da zamislim kako si se osjećala u trenutku kada si saznala za nesreću, ali želim da ti dokažem da sam tu. Želim da ti budem podrška, tvoja stjena, tvoje rame za plakanje, osoba s kojom sve djeliš. Podigla sam ruku i stavila mu na obraz. - Ali ti to sve već jesi, Iinemoj da u to sumnjaš. Toliko brzo je skočio na noge, uzeo me u naručje, ljubeći me nosio, i tek kad me spustio na krevet, shvatila sam da smo u njegovoj sobi. - Previše dugo nisam bio u tebi, i znam da ti je ovo zadnje na pameti ali ja sam sebični gad. Nasmijala sam se između poljubaca, jedva mu uspjevajući odgovoriti. - Samo me voli, i oteraj tamu iz mene. - Oh, dušo.Samo to i želim. U kratkom vremenu smo oboje bili goli. Ljubila sam mu svaki inč tijela. Dolazeći do svog omiljenog djela… Zadihano me pogledao i odjednom sam se našla na leđima. 97.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ne sad. Previše gorim da bih se igrao. Sad je situacija bila obrnuta. Sve ono kako sam ga ljubila, on je ponavljao na meni. Dodirivajući me i dolazeći do samog užarenog središta. Moje tijelo je vrištalo za kontaktom, vrištalo zbog ove agonije jer nije više moglo čekati. Svaki njegov dodir je bio slatko mučenje za mene. Svaka moja misao je bila sam vezana za to mjesto. Trebalo mi je oslobađanje a da to do ovog trena nisam ni znala. - Uzmi me već jednom, ti sebični gade. - agresivno sam ga uhvatila za vrat, zubima mu uzimajući usnu i da bi na kraju osjetila ukus krvi. Od tog čina ,postao mu je još krući .Ako je to ikako bilo i moguće. Razmakeo mi je noge, a ruke mi stavljajući pored glave, držeći svoje šake u njima. - Oh, dušo, nadam se da si spremna, jer nema povratka. - Samo mi ga daj. Tako jako je ušao da sam vrisnula. Oh, mislost, kakav je to osjećaj. Osjećala sam se ispunjeno. Zbog moje vriske, prestao se kretati i preplašeno gledao u mene. Otvorila sam oči,i namrštila se. - Jesi li u redu? - Da.- uzbuđeno sam rekla. Nagnuo se i nježno me ljubio, lagano se pomjerajući u meni. - Nemaš pojma kakav je osjećaj biti u tebi. Način na koji se stežeš i kako mi se predaješ.- Aha…- bila sam u deliriju. Upravo ovo mi je bilo potrebno. Znati da nekome pripadam. - Gabriel….Molim te. - Šta me moliš, malena? - Jače,treba mi jače. - Oh malena, tvoj sam rob. Podigao mi je noge na ramena, hvatajući me za kukove, počinjajući silno da me nabija na sebe. Sve je vrištalo u meni, brzinski paleći sve oko sebe,i dući ka oslobođenju, prema željenoj slobodi. Vrištala sam njegovo ime,svršavajući i upadajući u izvanzemaljski prostor. Odmah me i on pratio, ispuštajući sjeme u mene. Svom težinom me prekrio dok smo se oboje borili za dah. Posle nekoliko sekundi,otkotrljao se sa mene i legao na jastuk. - Wau… - sve je bilo što je uspio reći. 98.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Duplo,wau - ponovila sam za njim, ubrzano disajući. Primakeo me je sebi i uzeo u naručje. Rukom nježno prelazeći preko leđa, ljubeći mi tjeme glave. Slušala sam mu otkucaje srca, i taj zvuk me je smirivao i uspavljivao. - Volim te, malena. - prošaputao je. - Zauvjek. Nasmješila sam se i još više se ušuškala u njegov zagrljaj. - I ja tebe, i ja tebe…. Umor je uzimao svoje i ja sam posle nekog vremena po prvi put zaspala sigurno i srećno. Mada, kažu da je sreća kratkog vijeka…

99.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 19. Polako sam se budila, pružajući ruku ka desnoj strani kreveta, gdje je spavao Gabriel. Ali njega nije bilo tamo. Otvorila sam oči i lagano se uspravila, posmatrajući prazno mjesto pored mene. Ne znam koliko je sati, a ni gdje bi on mogao biti. Uzimam plahtu i omotavam je oko tijela, željeći pronaći Gabriela. Prolazim pokraj kupaone a u njoj se čuje samo tišina.Odlučujem izaći iz sobe,jer me već panika hvata. Prva pomisao mi je bila, da se nešto desilo Ericu. Odlazim niz hodnik i čujem njegov glas iz druge prostorije. Odahnula sam, ali ne zadugo...svađao se. Polako se približavam i odlučujem da samo provirim, ne bih da me neko drugi vidi u zamotanu plahtu. Prvo što primećujem da je Gabriel sam i na sebi ima samo bokserice. A druga stvar je da razgovara na telefon. - Kao što sam ti i rekao, ne želim da je mješam u posao i to ne očekuj od mene! - ućutao je ,slušajući drugi glas na telefonu. - Da,tu ću te ispoštovati, ali ne traži od mene nemoguće... Daj mi par dana da razmislim! - spustio je slušalicu a ja sam se trgnula i vratila u hodnik, krećući se prema sobi kako ne bi shvatio da sam ga čula. O čemu on to priča? Znam da je posao u pitanju? Glupača sam jer ga nikad ne pitam o njemu, ali mislim da je došlo vreme za to. Čujem njegove korake, i ja se brzinski bacam na krevet, kako bi se pretvarala da još spavam. Smješno od mene,zar ne!? Ulazi u sobu i tiho zatvara vrata, dolazeći do moje strane kreveta. Osjetim kako je sjeo na krevet i teško uzdahnuo, kao da ga nešto muči. Predpostavljam da je u pitanju posao. Naginje se ka meni i spušta usne na moj otkriveni vrat. - Budi se spavalice, prošlo je devet. Sneno otvaram oči i poklanjam mu svoj najnježniji osmjeh, željeći što bolje odglumiti buđenje. Gluma mi ide od ruke, ipak, čitav život glumim u savršenoj porodici. - Hmm... još malo, može.- promrmljam, stavljajući mu ruke oko vrata. - Malena, rado bih da se zavučem kraj tebe ali obaveze me čekaju. Idem pod tuš, a ti se razbudi jer moraš ići na predavanja. 100.

Šansa za ljubav By Brbljivica Uhhh, skroz sam zaboravila na njih. Posle svega što se izdešavalo, zanemarila sam učenje. Čujem zvuk vode, i već zamišljam kako kapi klize niz njegovo savršeno tjelo. Odluka je pala, i zločasto planiram napad. Kupatilo je skroz zamagljeno od pare a Gabriel mumlja neku pjesmu. To je prvi put da ga čujem kako pjeva. Polako otvaram vrata tuš-kabine, željeći da ga iznenadim. Voda je za moj ukus prevruća, ali mirim se s tim. Prilazim mu polako, dok mi je leđima okrenut, sapunjajući se. Stavljam ruke na njegova leđa, a on se automatski zaustavlja. Lagan okreće glavu sa zločastim osmjehom na licu. - Mislila sam da bi ti bila potrebna pomoć. - Bespomoćan sam, tako da sam sav tvoj. - smješi se i privlači me k sebi. Gutamo jedno drugo, sudarajući se jezicima, ispitivajući svaki deo tijela. Odlučila sam da budem jako zločasta, i polako se spuštam na koljena. - Koji kur... - ućutao je jer sam kurac stavila u usta. Osjećala sam se moćno, dok se on topio i stenjao, zadovoljan mojim ručnim radom. Uzimala sam ga polako, jezikom prelazeći preko cjele dužine ,i na taj način dovodeći ga do ludila. Ruke su mu bile naslonjene na pločice a glava zabačena unazad. Voda je udarala po nama, a mi je nismo primećivali. Na jeziku sam osjetila slatki nektar vlažnosti. O da...blizu je. Jednu ruku mi je stavio na glavu, dajući mi do znanja da hoće jače, brže. A ko sam ja da mu to uskratim? Sve jače i jače sam ga uzimala, lizala, ponekad čak i zubima gricnula. Rukom ga dirajući po mudima, a to ga je još više dovelo do ludila. - Malena, jebote.... O da, bila sam zadovljna njegovom reakcijom. Povukao se od mene,a ja sam na tren ostala zbunjena. Odmah u istom trenu me podigao sa koljena,okrenuo od sebe i stavio mi ruke na pločice,upravo tamo gdje su do prije nekoliko minuta njegove bile. - Drži se! Spustio mi leđa, raširio mi noge i zabio se u mene. Vrisnula sam od neočekivanog kontakta. Iako sam bila spremna, opet me zaboljelo. Pauzirao je samo sekundu i ponovo nastavio divljački da me jebe. Bol je prošla i sve što sam željela jeste jače, brže i više... Nabijao se, koristeći svaki atom snage koje je posjedovao. Tako eksplozivno sam svršila da me Gabrile morao uhvatiti oko struka,da ne bih pala na pod tuša. Zvuk životinje je izlazio iz njega, svršavajući i puneći me spermom. Oboje smo 101.

Šansa za ljubav By Brbljivica bili iscrpljeni i mokri, što od vode, tako i od seksa. Neko vreme smo samo tako stajali zagrljeni, isprekidano disajući, svako u svom savršenom svjetu. Polako se izvukao iz mene, a ja sam osjetila kako mi niz noge curi trag obilježavanja. - Da sam znao da si jutarnji tip, još ranije bih te probudio. nasmješio se te mi uhvatio lice I strastveno poljubio. E sad ide provođenje mog genijalnog plana. Sad je miran, i sav zadovoljan. Mogu ga pitati sve što me zanima. Ugasila sam vodu a on je uzeo prškir i stavio ga sebi oko struka, zatim meni dodavajući jedan ga bih se mogla posušiti. Pomogao mi je oko kose, lagano prelazeli peškirom preko nje. Sad je pravo vreme za pitanje. - Gabriel… - Da, Niki. - Nikako da te pitam, s obzirom da sam ti djevojka ali kako posao? Ukočio se. Prestao mi je sušiti kosu, zatim se pribrao pa nastavio kao da se ništa nije desilo. - Zašto pitaš, malena? - Pa…s obzirom šta se sve izdešavalo, nismo nikada pričali o njemu. Ti sve znaš o meni, a ja o tebi tako malo. Jednostavno me zanima kako funkcionišeš. - Sve je u redu. Ja veoma dobro radim svoj posao,i nema potrebe da te gnjavim s tim stvarima. - Kako da me gnjaviš? Pa djevojka sam ti,zar ne? I zbog toga mi je dužnost bar da te poslušam kad imaš težak dan ili jednostavno da ja znam da sam tu,da sam vredna kako u privatnom tako i u poslovnom životu. - Nemoj tako da razmišljaš. Vredna si mi i ti to veoma dobro znaš. Po prvi put zaista osjećam da sam pronašao nešto preljepo, a to si ti. Čak ni sa Emom nisam imao tako duboku vezu, iako smo dugo bili zajedno. S njom seks nikad nije bio kao s tobom. U tom trenutku sam se osjetila tako nebitnom, tako malo, jer mi nije rekao istinu. Znam da ima veze sa mnom i znam da je u pitanju nekakav posao. Posle sranja koje mi je napravio svojim izgovorima o mojoj sigurnosti, on mi ponovo radi iza leđa. I kako da se borim protiv

102.

Šansa za ljubav By Brbljivica toga? Kako da svima pokažem da nisam od stakla, da nisam curica i da ne želim laž. Čitavog života to imam i s tim živim. - Da, kako ti kažeš. - hladno sam mu odgvorila. Bože,koja sam ja glupača bila. Pomisliti da bih seksom mogla izmamiti istinu, da bi otvorio srce I sve mi rekao…. Ne,stvarno ne ide ovako. Ako želi takvu vezu, dobit će je. Odmakela sam se od njega, uzela fen i uključujem ga. Gledam se u ogledalu, sušeći svoju dugu kosu a on posmatra moj izraz lica. Predpostavljam da mu nije jasna moja reakcija, e pa neka jede govna. Ne sviđa se ni meni njegovo sranje i priča za malu djecu. Kada je vidjeo da ne planiram više da razgovaram, odlazi iz kupaone. Zatvaram oči jer imam snažnu želju da plačem, ali neću. Dosta je suza. Posle desetak minuta izlazim iz kupaone I soba je prazna. Gabriela nema,a ja odlazim do svoje strane kreveta kako bih uzela svoj telefon. Primećujem ispisanu ceduljicu. OTIŠAO SAM NA POSAO! G. Koji kurac!!! Ne mogu da vjerujem. Stvarno želi kučku od djevojke, e pa imat će je. Spremila sam se,ponovo oblačeći ono što sam imala. Nazvala sam Saru i Ericovo stanje je isto. Moj plan je sledeći: Idem kući, presvlačenje. Zatim ću nazvati Arona Iis njim otići u bolnicu. I za kraj mi ostaje Mia. Dužna mi je i sve će morati saznati o bratovom poslovanju.

*** Ispred kuće je haos. Novinari su bili na sve strane. Izgledajući poput strvinara koji jedva čekaju pokupoti ostatak leša. Znam da ne bih trebala sad ulaziti u ovo sve ali moram se presvući i uzeti bar nešto od svojih stvari. I dalje se držim toga da ne budem sa svojim roditeljima. Izlazim iz taxija i oni su me već primetili. Blicevi me zasljepljuju, svi govore nerazumno dok se ja probijam kroz gomilu novinara. Ali jedno pitanje me zaledilo na mjestu.

103.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Gospođice Nickol! Da li je Gospodin Gabriel Donnell planirao da vas zavede kako bi imao bolju strategiju protiv vašeg oca? Kako ste pristali na to da vas iskoristi? Ubrzano dišem, terajući se da uradim korak, ponavljajući u sebi: još jedan, još jedan. Ušla sam u kuću i zatvorila vrata, slušajući negativne komentare novinara. Mary je dotrčala, jedva dolazeći do vazduha. - Oh, to ste vi gospođice Niki. Mislila sam da je upao jedan od ovih dosadnih novinara. - Gdje su mi roditelji? - Nisu danima kući. Izbjegavaju ovaj cirkus. - Blago njima. - promrmljala sam.- Mary, idem se presvući pa opet odlazim. - Da, gospođice. Ali izvinite što se mješam, kako vam je brat? - Isto, Mary. Za sada se ne budi. Idem kod njega čim se presvučem. - Dobro gospođice. I Hvala vam što ste mi rekli. Hmmm…veoma čudno.. - Ništa Mary. Brzinski sam se presvukla, oblačeći svoje crne kožne hlače, žuti topić,i na njega providnu crnu majicu. Kosu sam vezala u visoki rep,martinke na noge, i sunčanice. Zadovoljna svojim buntovničkim izgledom, i znajući da ću završiti u novinama ovakava kakva jesam,čestitala sam sama sebi na ovoj hrabrosti. Uzela sam ključeve od motora, i torbu u koju sam prethodno spakovala nešto krpica, izašla sam iz sobe. Silazeći niz stepenice, čuo se zvuk SMS poruke. NISI PRAVA OSOBA ZA GABRIELA. KĆI SI JEDNOG LOPOVA I KRIMINALCA A TAKVA ŽENA NIJE ZA NJEGA. POVUCI SE DOK JOŠ MOŽEŠ, ILI ĆEŠ PATITI.

104.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 20. U bolnici sam kod Erica. Od kada sam dobila preteću poruku, ne izlaze mi iz glave te reči. Zašto bi neko mog oca nazvao kriminalcem? I zašto ne odobrava moju vezu s Gabrielom? Iskreno, ne znam mnogo o Gabrielovom životu, niti znam da li postoji ljubomorna žena osim Eme. Aronu se nisam javila, niti imam snage za razgovor. Želim samo da se sklupčam u Gabrielovom naručju, osjećajući se zaštićeno i kao da svjet ne postoji. Sara i dečki iz benda nisu tu, pa me dežurna sestra pušta kod Erica. On i dalje leži, s malenim promjenama ne sebi, modrice polako prolaze. - Hej ti....još spavaš? Znaš da si svi zabrinuti za tebe,čak i moja kućna pomoćnica - nasmješila sam se i uzdahnula. - Molim te, probudi se. Prošlo je više od pola sata,i već po ko zna koji put gledam kroz prozor. - Ona je baš zgodna.... - Eric... - ciknula sam od sreće. Dotrčala sam do njega i snažno ga zagrlila i poljubila. - O moj Bože,ti si budan. O,Eric - suze radosnice su mi tekle niz lice. - Hej, Nik,polako...ugušit ćeš me - promrmljao je i ja sam se napokon odmaknula od njega. - Idem zvati doktora i tvoju majku. I slučajno nemoj da mi zaspiš. - Ne brini, obećavam. U rekordnom vremenu, došli su Sara i dečki u bolnicu. Za to vreme, doktor je potvrdio da je Eric veoma dobro. Još par testova i kontrola i za tri dana bi mogao ići kući. Srećna sam bila i tu sreću sam željela podjeliti s Gabrielom. Zaboravila sam na jutro i željela sam samo njega. Pozdravila sam se sa Sarom i Ericom, zatim poslala Miji poruku da mi napiše Gabrielovu adresu posla, kako bi ga mogla vidjeti. Taxi se zaustavio ispred velike staklene zgrade, a pored ulaznih vrata bio natpis - Donnell & Dewey-

105.

Šansa za ljubav By Brbljivica Wau,ovo sve je Gabrielovo? Nisam imala pojma. Unutrašnjost je bila još ljepša, san svakoga pravnika. Prišla sam djevojci za pultom i pitala je za Gabriela. - Izvinite ali Gospdin Donnell je na sastanku i neće biti u mogućnost da vas primi još sat vremena. Već sam odlučila da ga sačekam kad sam ovde ali pištavi ženski glas me trgnuo iz razmišljanja. - Nickol, draga. - podigla sam pogled i prvo što sam ugledala su bile duge noge. Zatim sam pogledala u lice. Da,to je bila Ema. Iako se nismo znale, i iako sam znala da su ona i Gabriel prijatelji, bila sam ljubomorna. Ljubomorna jer ju je on nekad pre ljubio. Imala je lažan osmjeh na licu pa sam se i ja njoj lažno nasmijala. - Ti si Ema!- rekla sam, dajući joj do znanja da znam za nju. - Oh, vidim da je neko radio domaći.- nasmijala mi se. - Da, i veoma dobro sam bila nagrađena. Nestao joj je lažni osmjeh sa lica I podigla je ruku kako bi popravila svoju plavu kosu. - Trebaš Gabriela? - Da. Na sastanku je ali ću ga pričekati. - Sastanak će trajati dugo. Vidiš, planira strategiju koju će iskoristiti protiv tvog oca. Iako znam da je to sve posao i da se ne bih trebala mješati u to, nije mi bilo svejdno. Pogotovo jer se ona sladi mojom mukom i boli. - Da, znam. Iako je Gabriel dobar u svom poslu, moj otac je majstor svog zanata.Tako da… - nasmijala mi se i prekinula mi rečenicu. - Daj, molim te. Pošto vidim da se svi prave ludi i ne žele ti reći u lice, dopusti meni srećo da ti otvorim tvoje ljepe mlade okice. Gabriel je najbolji pravnik u zemlji. Što znači da nikada nije izgubio i postoji razlog zašto je tako dobar u svom poslu a to je ambicija. Isplaniran mu je svaki korak ,svaki uzdah. I ako si pomislila da je s tobom zbog ljubavi, e pa tu se varaš. Ti si mu samo jedna mala stepenica do cilja. - Da li je to sve što mi imaš za reći? - pitala sam je drsko, dok je u meni srce lupalo sto na sat, ljuteći se na sebe, na Gabriela,na oca,na sve. - Opa,mala ima jezik. Sreća pa ti je brži od pameti. E sad mi je stvarno bilo dosta. Dosta sam ćutala i slušala sranja o sebi i mom životu. Podigla sam ruku i tako jako je udarila da je posrnula 106.

Šansa za ljubav By Brbljivica od udarca. Recepcionarka nas je bledo gledala, i polako uzimala telefon u ruke, najvjerovatnije da zove obezbeđenje. Ema je ostala njema, držeći se za ljevi obraz. Shvatila je da ja nisam balavica koja će joj ćutati i na njenu prvu zlu reč, trčati kući kako bih plakala. Sagela se i uzela torbicu s poda, koja joj je pala kada sam je udarila. Oči su joj bile pune suza. - Platićeš mi za ovo. - prošaputala je. - Stani u red. - odgovorila sam joj kada je odlazila. Zatim sam prišla curi na recepciji I zahtjevala da mi hitno zove Gabriela. Tu su već I došli momci iz obezbeđenja ,gledajući me kao da sam velika pretnja. Posle nekoliko minuta, začuo se zvuk lifta. Iz njega je izašao ljutiti Gabriel. Tako brzo mi je prišao i uhvatio za ruku da sam jedva uspjevala održati korak s njim. Išli smo prema jednim vratima, na kojima je pisalo:SKLADIŠTE. Koji vrag….Ušli smo i on je upalio svetlo. To je bila mala prostorija sa svim sredstvima za čišćenjem. - Šta dovraga izvodiš? - bjesno me upitao. - Pored svih problema koje imam,ti dolaziš i napadaš Emu. - Molim!! Kako se usuđuješ? Nemaš pojma šta mi je rekla i kako sam se osjećala. Došla sam ovdje jer sam htjela da s tobom podjelim dobru vjest. A ti me napadaš! I pored toga što si jutros otišao samo mi ostavljajući onaku poruku, opet sam došla ovdje. Znam da kriješ nešto od mene, jer ti to vidim po ponašanju. Ja nisam djete, Gabriel.I dosta mi je da se svako ponaša kao da jesam. Dosta mi je pretnji, napada na moju porodicu, i mene. - otrgnula sam mu ruku iz stiska i uhvatila za kvaku. Zaustavio me tako što me je obuhvatio oko struka. - Izvini malena. Izvini što ti se sve to dešava. Izvini što ti stvaram probleme - uzdahnuo je. - Samo…..ja…u zadnje vreme ne znam kako da nas zaštitim od svega I zbog toga sam frustriran Okrenula sam se i stavila mu ruku na obraz. - Grešiš što smatraš da si u ovome sam. Dopusti da ti pomognem. Dopusti da se zajedno borimo - zagrlili smo se i tako smo ostali nekoliko trenutaka.

107.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Na što si mislila kad si rekla da ti je dosta pretnji? - upitao me zabrinuto. - A da mi izađemo odavde? - rekla sam nasmijano. - Da, imaš pravo. I ovako se do sada sigurno pitaju šta radimo. Iako…..to nije loša zamisao - rekao je, spuštajući mi poljubac na vrat. - Gabriel…..prestani. - Ahma.. - promrmljao je,i dalje me ljubeći. - Dobila sam preteću poruku.- jedva sam uspjela reći, znajući da će odmah prestati u svojoj namjeri. Ne da sam se ja žalila, samo nisam željela da me ljudi gledaju kao drolju. - Molim!! Kada? - Idemo odavde pa ću ti sve reći - kimnuo je glavom i krenuli smo prema njegovoj kancelariji. Ljudi su nas tiho ogovarali.Znali su ko sam ja, i mogla sam samo predpostaviti kakve su im bile teme razgovora. Gabrielova kancelarija je bila tipično muška. Sav namještaj je bio u tamnom drvetu. Poneka slika i veliki zid popunjen s knjigama. Sjeo je za svoj stol a meni pokazao da mu sjednem u krilo. Zatim je pritisnuo nekoliko tipki, zaključavši vrata. - Sad nas niko neće ometati. Kreni s pričom. Ispričala sam mu kako je poruka glasila, i ponovila mu pitanje novinara. On je samo šutio, pažljivo me slušajući. Kad sam završila, podigao me,ustao i ponovo spustio na svoje mjesto. Otišao je do šanka i natočio sebi piće. Exirao ga je. Spustio čašu i glasno uzdahnuo. Vidjela sam da se bori, i da mu je teško. A opet,ja sam samo sjedila i ćutala. Sjeo je na fotelju koja se nalazila preko puta mene. - Već dugo vremena radim ovaj posao. Moj prijatelj Oliver i ja smo počeli od nule, ne želeći pomoć od roditelja. Većinu posla ja odrađujem, naravno onaj najzahtjevniji, za sve ostalo imamo drugi tim. On se okrenuo drugim stvarima, ali ponekad se zna uključiti. Ema je njegova sestra i tako smo se upoznali. Sada, imam ovaku situaciju. Senator Michael Bennet odlučuje da napreduje u karijeri, što stvara problem Samuel J.L-u. Jer i on odlučuje da ide u trku za predsjednika. Tvog oca nisam lično poznavao ali sam znao sve o njegovom životu. To je prva stvar koju radim kada imam slučaj protiv nekog, sve saznam o njemu. Šta misliš kako sam se osjećao kada sam te video onog dana s Miom. Znao sam ko si, i znao sam da se ne bi trebao upuštati u takva sranja, ali moje 108.

Šansa za ljubav By Brbljivica srce je imalo druge planove za mene. Privukla si me poput droge. Postao sam ovisnik o tebi, i već je kasno bilo posle naše prve zajedničke noći. Već si mi bila u krvi, u mojim venama. Rastrzan sam na dve strane. Želim ovaj slučaj jer mi nosi još više posla i medijske pažnje. Zavisnik sam o poslu i sto posto sam mu posvećen, bar dok ti nisi došla u moj život. I sada si ti tu. Želim nas, želim sve s tobom i zbog toga se ovako ponašam. - Poziv od jutros, ko je to bio? - Samuel. Želi da mu na bilo koji način omogućim pobjedu. Želi da te iskoristim. Mislim da mi je vilica pala do poda. Ja sam Gabrielu samo sredstvo, upravo onako kako mi je i Ema rekla. - Ne želim da te uvlačim u to. To sam mu i rekao, ali mi je zapretio da ću se kajati ako ga odbijem i bojim se da je mislio na tebe. Zato postoji mogućnost da je ta preteća poruka od njega. Odmahnula sam glavom, na neki način terajući misli o rečima koje mi je Ema rekla. - Ne,to nije bio on. - Zašto tako misliš? - Jer je to pisala ženska osoba. Ona ne želi da budem u tvom životu. - ustala sam i sjela kraj njega. - Zar ti Oliver ne može pomoći? - Pitao sam ga, i on nema izbora. Zna da je Samuel veoma moćan čovjek, a njegova sestra je s njim. Ne smije riskirati. Sad sam shvatala Gabriela I njegovo ponašanje. I na meni je bila velika odluka. Na meni je bilo da mu olakšam. Zagrlila sam ga i tiho mu šapnula na uho. - Volim te, jedino je to važno. Zapamti to, molim te i vjeruj mi. Odmaknuo se od mene i naterao da ga pogledam u oči. - Zašto mi se čini kao da se opraštaš sa mnom? Nabacila sam lažan osmjeh, pokušavajući se izvući iz odgovora. - Ne budali, nećeš se ti mene lako rešiti. - Dobro je, jer ne znam šta bih da moram bez tebe. Ništa više mi ne bi bilo važno. Nježno me je poljubio i ja sam jedva uspjela da ne zaplačem. Imam mnogo pitanja za oca koja će mi pokušati pomoći da nas izvučem iz zlih 109.

Šansa za ljubav By Brbljivica kandži politike. Poljubila sam ga i otišla iz njegove kancelarije sa dogovorom da se posle vidimo. Sjela sam u taxi i nazvala oca. - Dobar dan oče. - Nickol, da li je sve u redu? - pitao me zabrinuto. - Da, jeste. Trebala bih da razgovaramo, bez majke, samo ti i ja. - U kancelariji sam pa ako možeš svrati, mada uskoro imam sastanak. - Biću brza. Vidimo se. I život se ponovo igra sa nama, ovog puta se borim s tim. Uzimam stvari u svoje ruke.

110.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 21. Već pola sata sjedim u očevoj kancelariji, čekajući ga da završi sastanak. Ana mi je donjela čaj, koji se već odavno ohladio. Napokon čujem oca kako govori Ani da nam niko ne smeta, zatim ulazi u kancelariju. - Ćao dušo,i zvini što si čekala. Taj sastanak mi je bio hitan. Ustajem iz fotelje i otac mi prilazi, spuštajući poljubac na čelo. Osjećam se ponovo kao njegova mala djevojčica. - Sve je u redu, oče - odgovaram i ponovo sjedam u fotelju. Pogledom ga pratim dok odlazi, sjedajući u svoju stolicu. - I? Šta je to toliko hitno da nije moglo čekati. Namrštila sam se. Očekivala sam da će pitati za Erica, ili možda da me pita o mom ispadu na njega i majku. Ali ne, on je već imao masku na licu koju koristi kada je pred očima javnosti. - Eric je veoma dobro, oče - sarkastično sam rekla. - Poštedi me toga Niki. Veoma dobro znam kako je Eric. Svaki jebeni novinar zna ko mi je Eric i tako da... - Ali jedna stvar ti nisi - prekinula sam ga u njegovom malom govoru. - Njegov otac.Podigao je obrve i ruke stavio na stol, nekontrolisano okrećući sat na desnoj ruci. - I sama znaš da nisam kriv za to. Kad sam čuo za Erica, bilo mi je teško. Našao sam mu najbolje lječnike kako bi mu pomogli. - Šta ti to vredi kad ga ni jednom nisi posjetio. - Tu grešiš, Niki. Bio sam kod njega. - Kada? - Odmah si zaključila da sam grozan otac ali ja... Stvarno se trudim. Čitav život pokušavam da tebi i tvojoj majci obezbedim sve najbolje. - Nemoj da se lažemo, oče! Zahvalna sam ti što si mi sve pružio ali zaboravio si na jednu važnu stvar. Ljubav! Ona mi je bila najpotrebnija kao i svakom djetetu. Niste znali vidjeti kako želim vašu pažnju, i zbog toga sam gluposti radila - izdahnula sam, 111.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Nebitno, bilo prošlo. Danas sam došla sa drugim ciljem. - I znao sam da nije sve o Ericu. - Ne ,nije. Reč je o Samuel J.L. - Molim! - ustao je sa stolice tako brzo, da ju je prevrnuo na pod. - Šta ti imaš s njim? - Smiri se i samo me poslušaj. Obišao je stol i sjeo na fotelju koja je bila sa moje desne strane. - Jedina stvar koju moraš znati jeste da je on veoma opasan čovjek, i ne želim da ništa imaš s njim. Uhvatila sam ga za ruku u pokušaju da ga smirim. - Ne brini oče, ja ga ne poznajem. - Ali… - ubacio se Michael. - Ali moj dečko da. Izvukao je ruku iz moje i zbunjeno me pogledao. - Tvoj dečko? - Da, - kimnula sam glavom. - Gabriel Donnell. - Dovraga, Niki. Ustao je i počeo koračati prostorijom. - Da li si ti normalna? Gabriel je tip čovjeka koji žali da iskoristi svakog samo da bi ostvario svoj cilj, a trenutno si ta koju iskorištava. Još jedan udarac u moje i ovako nesigurno srce. Iako znam da Gabriel nije takav, nije mi prijalo čuti takve stvari od mog oca. - Koliko ga poznaješ? - upitao me tata. - Ne dugo. Upoznala nas je Mia, njegova sestra. - Nickol,dušo, - ponovo je sjeo na fotelju do mene, hvatajući me za ruku. - Ne vjeruj mu. On nije čovjek za tebe. Muljator je i radi sa sumljivim ljudima. Čak se i njegov poslovni partner udaljio od njega. - Tata, ne poznaješ ga - ljutito sam rekla i istrgnula ruku iz očevog stiska. - Voli svoj posao, kao i ti. Bar u tome ste isti. Ne želim se svađati s tobom oko Gabriela, vjeruj, nećeš me ubjediti ni u što. Treba mi informacija o Samuela. Kakav je to čovjek? I koliko mu znači pobjeda? 112.

Šansa za ljubav By Brbljivica - U redu, Niki. Očito ti je Gabriel stavio povez na oči. Samo mi nemoj plakati kad ti povez padne. - Oh, ne brini oče. Na tvoje rame ne računam. Ustao je i stao pored prozora. - Samuel je mafijaš, kriminalac, ono najgore u čovjeku. Ruši sve pred sobom. Pošto je ostvario sve, sada je došao red da bude glavni čovjek države. Svim silama se borim protiv njega, mislim da imam prednost jer narod zna ko je on. Predpostavljam da zna da si u vezi s Gabrielom, smatram da će to iskoristiti. Pametan je čovjek i igra na sigurno. Angažovao je najboljeg pravnika koji voli pobjedu i koji se bori do krvi za nju. Žao mi je što ti ovo moram reći ali nisi mi dala izbora…..Gabriel je taj koji je otkrio Erica, on je taj koji je javnosti objavio sve. On je taj zbog koga je Eric imao nesreću - okrenuo se i pogledao me pravo u oči. - On je kriv što ti je život haos. Zatvorila sam oči.To je jedino što sam mogla da uradim. Život se ponovo igra sa mnom, i bila sam na ivici snage. Svi oni me polako uništavaju dok ja ćutim i slažem se s tim. Polako sam ustala i krenula ka vratima. Zaustavio me očev glas. - Nickol, zaboravi ga dušo. Samo će te povrediti. - Ne, oče. To ti radiš! - izašla sam, ostavljajući ga da gleda za mnom. Lagani povjetarac mi je nanosio kosu na lice dok sam stajala na trotoaru,posmatrajući užurbane ljude i njihove izraze lica.Svako ima svojih problema i briga, mi svako od njih nosi teret na leđima. Možda je otac u pravu. Možda je Gabreil sve to znao i uradio, ali za sada, to ću zadržati za sebe. Vreme je da posjetim Emu i njenog voljenog Samuela.

*** - Hej, Mary - ušla sam u kuću, ovog puta kroz kuhinju, jer su novinari i dalje bili na glavnom ulazu. - Da, gospođice - zadihano je Mary rekla, jureći do mene. - Eric je budan, i za par dana će kući. - O hvala nebesima - lice joj se ozarilo kada je čula tu vjest. - Možeš li mi nešto spremiti za jelo? Idem pod tuš i u krevet. Slobodno donesi kad bude spremno. - Naravno, gospođice. Krenula sam uz stepenice i zastala. 113.

Šansa za ljubav By Brbljivica - E da, još nešto. - Recite - rekla je Mary. - Nema me, odnosno,nisi me vidjela. - Dobro gospođice. - Hvala ti. Tuš mi je baš bio potreban. Uskočila sam u svoju mekanu pidžamu i upalila lap-top, spremajući se da saznam nešto više o Samuelu i Emi, naravno i o Gabrielu. Ali pre toga,morala sam obaviti par poziva. - Hej, Mia….šta ima? - Napokon da se i ti javiš. Šta se dešava? - upitala me Mia. - Ništa posebno. Čula si za Erica? - Da,i ne znaš koliko mi je drago. - Zovem te jer mi treba još jedna usluga. - Ma zezaš - nasmijala mi se. - Treba mi broj od Eme ili Olivera. - Molim!!! Zašto će ti njihov broj? U šta si se uvalila stara. - Ništa posebno Mia. Samo spremam neko iznenađenje za Gabriela a ne želim da on to zna, laž,laž,laž… - Wau, super. Naravno da ću ti pomoći. Mogu ti posle pustiti brojeve, sad žurim van. - Van? - pitala sam znatiželjno. - Aha. Pogodi s kim? - Pojma nemam,reci mi. - Theo, iz benda… - Aaaa super, baš mi je drago. Nego… ne spominji naš razgovor. - Neću, ne brini. Odoh sada pa se čujemo posle. Ljubim te. - Važi,lep provod. Jedna stvar rešena, sad ide teži deo. Gabrile…. Hej ljubavi. Večeras se ne možemo vidjeti,nisam baš ok. Mislim da sam pokupila nekakav virus,ali ne brini sve je pod kontrolom. Javiću ti se sutra dok ustanem jer sad idem da spavam. Laku noć ,volim te.. 114.

Šansa za ljubav By Brbljivica Odlazim na google i u pretragu kucam Gabrielovo ime i prezime. Pred očima mi iskaču razni isječci iz novina: Gospodin Gabriel Donnell pomaže bolesnoj djeci… Naš najpoželjniji pravnik i dalje slobodan.. Listam dalje, preskačući stare informacije. Napokon dolazim do novih! Da li je naš omiljeni par ponovo zajedno? Ispod isječka se nalazi slika njega i Eme, da slika sa zabave. Gabriel Donnell osvaja neprijateljsko srce. Da li će Nickol Bennet izdati oca? Izlazim sa te stranice i otvaram novu gdje se nalaze razne slike. Uglavnom je sa porodicom ali ima i par slika gdje se nalazi sa drugim ženama. Znam da ne trebam biti ljubomorna, ali ima nešto jače od mene. Isfrustrirana jer ništa novo nisam uspjela saznati, odlučujem da malo istražim Samuela. Toliko sam bila zanesena čitanjem da nisam čula kada je Mary ušla u sobu,noseći mi večeru. - Izvinite što vas prekidam, ali večera vam je spremna. - Da, hvala ti Mary.Ostavi je tu. Vratila sam se čitanju i svaki novi podatak mi je potvrđivao da ovaj čovjek ima svugdje prste. Od raznih elitnih dešavanja pa čak i do samog vrha države. Sada kada sam imala predstavu kakva bi on mogao biti osoba, ostajem zbunjena. Sumnjam da ću moći da se borim s njim, a s Gabrielom uz mene, mislim da se izlažem opasnosti. Ugasila sam lap-top i rukama prošla kroz kosu. Šta da radim? Ako budem s Gabrielom, oboje smo u opasnosti, jer Samuel neće odustati od svog cilja a Gabriel ne želi da budem sredstvo da bi on postigao cilj. Ali ako ostavim Gabriela, nećemo biti u opasnosti a Gabriel će moći da obavlja svoj posao, neće morati brinuti zbog mene. Samo što postoji problem. Kako da odem od njega kada je on moja svetlost! Ne, to ne mogu. Ako odem, znači 115.

Šansa za ljubav By Brbljivica izabrala sam smrt. Ovako dok smo zajedno bar imamo šansu da se borimo za našu ljubav i život. Uplašio me zvuk telefona. - Jesi ok? - pitao me Gabriel. - Sada jesam. - Malena, samo da završim nešto i odmah sam kod tebe. - Ne,ne - odmah sam mu odgovorila, - Ne budali! Hoćeš da se razboliš? - Kad nisi uz mene, ja i jesam bolestan. O Bože, koliko volim ovog čovjeka. - Ne brini za mene,već me prolazi. Samo ću sve prespavati i bit ću bolje. - Ovaj put neka bude po tvome, ali sledeći hoću da ja budem taj koji će te maziti i paziti. - Obećavam ti. Laku noć ljubavi. - Laku noć ,malena. Posle večere sam utonula u san, nadajući se da će mi sutrašnji dan biti bolji.

*** - Gospođice Niki? - tiho se čulo kucanje na vratima i Mary kako me doziva. - Da,Mary. - Koverta za vas. - Uđi, Mary. - Dobro jutro gospođice, želite li doručkovati? - Dobro jutro Mary, ne hvala. Samo mi daj kovertu. - Izvolite gospođice, - pružila mi je kovertu i izašla iz sobe. Uspravila sam se i otvorila kovertu, izvadivši papir. Draga Nickol,

116.

Šansa za ljubav By Brbljivica Stvarno bi voljela da ozbiljno možemo porazgovarati u četiri oka. Iskreno se nadam da nikome nećete reći za ovaj poziv, ne trebam objašnjavati svoje razloge, to će te i onako saznati kada se budemo vidjele. Srdačan pozdrav, Tamara Donnell… Namrštila sam se. Nije mi jasno zašto bi Tamara željela da razgovara sa mnom. Ona i majka se nalaze u istom krugu društva, a ja sam imala priliku samo dva puta da je sretnem. Nešto mi je govorilo da ovaj razgovor neće ni malo biti ugodan, a jedini način da saznam jeste da se nađem s njom.

117.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 22. Nalazila sam se u restoranu „New star“ , polako pijuckajući piće dok sam čekala Tamaru. Posle njenog poziva,istuširala sam se,obukla uske crne hlače i crvenu svilenu kosulju, ispod koje se nadzirao crni brus. Kosu sam isplela u pletenicu pa mi je dostizala do polovine leđa. Visoke crvene štikle, torbica i naravno sunčanice. Ovaj razgovor neće biti prijatan, bar sam imala takav osjećaj i u skladu s tim, obukla sam se poslovno, bar na svoj način. Miu sam nazvala i tražila Tamaru kako bi je mogla nešto pitati vezano za klub žena. Osjećala sam se bedno jer stalno lažem Miu ali sve ima svoje opravdanje. Dogovorile smo sastanak u 12:00 a sada je već 12:10. Kasni, a meni strpljenje nije jača strana. Posle nekoliko minuta, nalazila se ispred mene. Stav joj je bio preteći i ni malo ugodan. Ovako sjedeći i gledajući gore u nju, osjećala sam se tako malom. - Izvini što kasnim, ali vidim da si se snašla - bacila je pogled na tekućinu u mojoj čaši. Već je osuđivala moje postupke, a ja nisam znala zašto se ovako ponaša. Nasmješila sam joj se i ne skrećući pogled s njenih očiju, popila sam ostatak whiskey-a, pokazivajući joj da me boli dupe za njenim komentarom. - Dobar dan vam želim, gospođo Tamara. Samo, da ste došli na vreme, naručila bih i vama jedan. Izgleda kao da vam je prijeko potreban - nasmješila sam se, namještajući izgled male umišljene bogatašice. Sjela je zatim je od konobara naručila kafu i kroasan. Sjedile smo u tišini, odmjeravajući jedna drugu. Vidjela sam kako me odmjerava i mogu zamisliti šta trenutno misli. Konobar ju je uslužio a meni donjeo još jedan whiskey, jer stvarno, bio mi je potreban. - Da li znaš zašto sam tražila da razgovaramo? - pitala me. - Iskreno, ne. I stvarno me zanima šta mi to imate za reći jer vjerujem da nije reč o mojoj majci ni o Miji ,tako da.... Može se reći da sam znatiželjna. - Nisi glupačica, to ti moram priznati. I nije ni čudno što Michale i Clara ne mogu s tobom. - To je njihov problem a ne vaš - rekla sam povišenog tona i ostali gosti restorana pogledali su prema nama. 118.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ako ste me zvali kako bi držali predavanje o tome kako se ponašam, gubili ste vreme - krenula sam ustati ali me ona u pola pokreta zaustavila. - Želim da ostaviš Gabriela! Ponovo sam sjela, zbunjena zbog njenog zahtjeva. - Znam da ste zajedno, nisam glupa Niki. Znam i kako ti utičeš na njega i to nije dobro. Čitav život se trudi da budemo ponosni na njega jer je uspio stvoriti karijeru bez naše pomoći, i jesmo. Ponosni smo. Iako će mnogo nasljediti od Toma i mene, ipak je htjeo biti svoj čovjek. Voli posao, on mu je sve. Poznata smo porodica, jedna od najstarijih ovde. Držimo do nekog morala, nismo kao neki - pravo je gledala u mene, a ja sam znala da misli na mene i moje roditelje. - Ema je bila savršena žena za njega, i još uvjek je. Samo, zasitili su se jednog drugog i to je puklo. Samuel je Emi igračka, kao i ona njemu, dok joj je Gabriel bio sve, i prijatelj i ljubavnik. Naše porodice se oduvjek poznaju i samo je pitanje vremena kada ćemo se i vezati pomoću njih dvoje. - Sjedite ovdje i govorite mi da ja nisam žena za vašeg sina? - Upravo tako. - Vi ste poslali poruku, zar ne? - Eh, to je bila greška. Mislila sam da bi te na taj način mogla udaljiti ali nije uspjelo. - Za koga me ti smatraš,Tamara? Da li si mislila da sam ja toliko jadna da bih uradila ovo što tražiš od mene? - Za tvoje dobro, nadam se da hoćeš! - Molim te, pojasni mi - naslonila sam se na stolicu i prekrstila ruke. - Ne želim te u porodici. Ne želim te u našim životima jer si niko i ništa. Mali uplašeni miš koji je čitav svoj život u sjeni. Ne zaslužuješ nositi naše prezime. Vaša porodica nije dostojna nas. Uzela sam čašu u ruke, približavajući je svojim usnama. Nije mi vredelo da joj bilo šta kažem na to. Osudila me a da me nije ni upoznala. Ja sam za Gabriela nedostojna, i to joj je ono najbitnije. Posmatrala me kako uzimam čašu, dižući obrvu na mene, očekivajući da je exiram i zavučem se u mišiju rupu. Već u sledećem trenutku, whiskey je bio na njoj, slivajući se niz njeno savršeno, našminkano lice. Ostala je zatečena

119.

Šansa za ljubav By Brbljivica sa otvorenom vilicom, ne vjerujući da sam joj to uradila. Ustala sam, uzela torbicu, stavila sunčanice i sagla se kako bih joj tiho rekla. - Jebite se i vi i vaše prezime! Ostavila sam je ukočenu na svom mjestu dok me izlazeći pratilo desetci para očiju, a ja sam se mogla samo nasmijati. Kiša je padala i potrčala sam prema slobodnom taxiju koji se nalazio u blizini restorana. - Dobar dan, gospodjice, gdje idemo? - upitao me ljubazni taxista. - Samo vozi, uskoro ti kažem - kimnuo je glavom i posvetio se vožnji. Uzela sam telefon i vidjela da mi je Mia poslala brojeve od Eme i Olivera. Olivera ne znam, a Ema mi trenutno nije osoba za razgovor. Što znači, ipak Oliver. Posle tri, četiri zvona, začuo se glas muškarca. - Da. - Da li je to Oliver Dewey? - Još je, - nasmješio se. - A ko pita? I samo mi recite da niste još jedna novinarka, jer stvarno nemam snage za vas. Izmamio mi je osmjeh na lice, na trenutak zaboravljajući Tamaru. - Ne, ovaj put imate sreće. Nickol Bennet vam smeta. - Nickol Bennet, Nickol... oooo pa da. Kći Senatora Michaela i sudeći po novinama djevojka mog druga. - Upravo ta. - Pa gospođice Nickol, kako vam ja mogu pomoći? - Imate li vremena za jedan sastanak, privatne prirode? - Za Vas bih uvjek našao vremena, recite, odgovara li vam The Cornell Club u 14:00? - Naravno, bit ću tamo. Samo kako ću vas naći? - Reci moje ime i sve je sređeno. I da… radujem se našem susretu. - Hvala i vidimo se uskoro - prekinula sam razgovor, osjećajući nekakvu jezu i strah. Ne znam gdje sam pristala da se vidimo, niti znam ko je Oliver Dewey. - Izvinite, - rekla sam vozaču taxija. - Da, gospođice. - Koja vrsta cluba je Club Cornell ? - pitala sam vozača, nadajući se da nije neko mračno i zabačeno mjesto. 120.

Šansa za ljubav By Brbljivica - To vam je gospođice privatni klub. Većinom se okupljaju gospoda kako bi sklapali poslove i opustili se posle radnog vremena. - Super, vozite tamo. Kimnuo je glavom a ja sam uzdahnula. Shvaćam da moram biti jaka i uporna. Ne smem dopustiti da bilo ko vidi moj strah. Primjetila sam da me Gabriel nije zvao, ali ja sam ta koja ga treba nazvati kako me posle ne bi prekinuo u razgovoru. Odmah se javio. - Hej ljubavi, ti si ustala? - Znaš li ti koliko je sati? Pa neću spavati do podne - nasmijala sam mu se. - Uh, izvini. Tek sad sam vidjeo koliko je sati. Od jutros mi je glava u papirima. Kako si ti? Jesi bolje? - Bolje sam, ne brini. - Gdje se nalaziš, čujem automobile? - Idem do grada. Trebam uzeti par stvarčica a i morala sam izaći iz kuće. - Ljubavi, pa kiša strašno pada. Nemoj da mi se ponovo prehladiš. Ooh, ja i moje laži. On brine a ja mu lažem. Ali sve radim kako bih nas sačuvala. - Ne brini se, pazim. Do kada si planirao raditi? - Danas ranije završavam, pa sam mislio da budemo malo zajedno. Nedostaješ mi malena i to me tako ubija. Svaka misao me vodi tebi a prokleti posao mi ne dozvoljava da se malo opustim i zaboravim na njega. - I ti meni nedostaješ, ali večeras sam samo tvoja, i niko nas u tome neće sprečiti. - Uvjek si moja, malena - izdahnuo je, a ja mogu osjetiti koliko mu je teško. Negdje u pozadini se čulo kucanje. - Sačekaj Niki. - Da… Ne, ostavi te papire i donesi mi izvještaj i postotak glasača. Provjeri ono što sam ti rekao.Posle nekoliko trenutaka, ponovo je bio pored slušalice. - Izvini malena, ovdje je ludnica. Svako mi traži nešto a ja na stotinu strana. - Ljubavi, molim te uspori malo - nježno sam mu rekla. 121.

Šansa za ljubav By Brbljivica - To mi nećeš govoriti večeras - zadirkivao me preko fona. Pocrvenila sam shvativši kako na mene djeluje samo jedna njegova reč. - Gabriel, prestani.. - sameržljivo sam rekla. - I to neću čuti - sad se već smijao, zaboravljajući na posao. - Glasna sam pa šta? Nisam čula da se buniš. - Oooo ne,to je muzika za moje uši. - Lud si, znaš to. - Da malena, za tobom. Samo za tobom. Primjetila sam da vozač usporava, vjerovatno dolazeći na određenu destinaiju. - Moram ići ljubavi, stigla sam a zadržavam taxi. - Samo oprezno, važi? A mi se vidimo večeras. - Naravno, volim te Gabriel. - I ja tebe, Niki. Platila sam taxisti. Nalazila sam se ispred veličanstvene stare građevine. Nekako se izdvajala od ovih savremenih zgrada. Sreća, pa sam izgledala, koliko-toliko poslovno.Osjećala sam laganu tremu, dok mi je nešto govorilo da ulazim u čopor vukova. Duboko sam uzdahnula i ušla u club. Na prvi pogled je djelovao tipično muški, ali kako sam ulazila sve se polako mjenjalo. Ovaj club je vrištao od moći, i to se dalo vidjeti. Toliko sam bila okupirana s prostorijom da nisam ni primetila kada me neko potapšao po ramenu. - Izvinite gospođice, da li vam nekako mogu pomoći? Imam osjećaj da ste prvi put ovdje. - Šta me odalo? Moja fascinacija ovime, - pokazala sam rukom prema unutrašnjosti cluba. - Tako nekako - nasmješio mi se. - Imam sastanak s Gospodinom Dewey, pa sam … - Upoznat sam, ovuda, molim vas - pokazao mi je rukom, dajući mi prednost. - Hvala - kimnula sam i polako krenula prema stolovima koji su bili raspoređeni tako što su bili dovoljno daleko jedni od drugih, kako bi se mogla pružiti privatnost razgovora svakog gosta. Butler, koji me pratio, pokazao mi je na stol koji se nalazio na sredini prostorije. Iako je bio radni dan, već se moglo osjetiti kako se ovo mjesto polako puni. 122.

Šansa za ljubav By Brbljivica Pokazivajući tu dozu visokog društva na koje sam oduvjek bila zgrožena. Mrzila sam te ljude kako se lažno smješe, pokazivajući svoju moć i silu na jadne načine. Društvena okupljanja su bila jedna velika pozornica a ja sam ponekad igrala manju ulogu. Sjela sam i zadrhtala od hladnoće. Iako je ovdje bilo ugodno i toplo, nisam voljela ovakva mjesta. - Želi li dama nešto da popije? - upitao me butler. - Da, hvala. Crveno vino, molim. - Sa zadovoljstvom - udaljio se i ja sam napokon mogla malo da razmislim o razgovoru s Tamarom. Ona je Gabrielova majka,i ima jak uticaj na njega. Tu je i Ema, koja me naravno ne voli. Iskoristiće svaku sitnicu kako bi me okaljale u njegovim očima, a nadam se da je naša ljubav jača od svega toga. Vino mi je već bilo u rukama, polako se osjećajući ugodnije. Misli su mi skakale s jedne na drugu stranu, i toliko toga sam trebala obaviti a već nisam bila ni na polovini. - Izvinjavam se što kasnim, nije mi to navika. Podigla sam pogled a ispred mene se nalazila kopija Eme. Visok, plav čovjek, predpostavljam u ranim tridesetima sa širokim osmjehom na licu. Ustala sam i pružila mu ruku. - Nickol Bennet - izgovorila sam samouvereno. - Oliver Dewey, i moram priznati da je moje zadovoljstvo - odmerio me od glave do pete, previše se zadržavajući na mojoj providnoj crvenoj košulji. Bilo mi je neugodno jer nisam željela da donese pogrešan zaključak o meni. - Također gospodine Dewey - izvukla sam ruku iz njegove, namjerno naglašavajući njegovo prezime kako bih mu mogla na neki način pokazati da je ovo jedan sastanak, a ne nešto drugo. - Izvoli, sjedi. Kimnula sam glavom i vratila se na svoje mjesto. - Nadam se da me dugo ne čekate? - Ne ,u redu je. Hvala Vam na izdvojenom vremenu. - Nikakav problem. Sve za prijatelje - nasmješio mi se. Butler nam je prišao u ruci noseći piće, stavljajući ga ispred Olivera. - Još nešto gospodine? - Ne, hvala ti Bill. Slobodan si.

123.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Pa kako vam mogu pomoći gospođice Nickol. Predpostavljam da je to nešto što moj drug Gabriel ne može učiniti - nageo se na naslon stolice, polako uzimajući gutljaj tekućine. - Da, to je nešto veće od njega. Iako bi mi mogao reći, znam da u ovom trenutku ne bih dobila 100 %- tni odgovor. Zato sam se sjetila vas jer vas je Gabriel spomenuo kao svog druga i poslovnog partnera. Nadam se da će te mi moći pružiti potrebnu informaciju. - I ja se iskreno nadam da hoću. Kako bih mogao odbiti takvu damu!O Bože, Nickol. U kakvu si se glupost uvalila. - O čemu je reč? - upitao me Oliver ozbiljnim glasom, i u sekundi sad opuštena atmosfera pretvorila se u zategnutu i poslovnu. Baš onako kako mi je odgovaralo. - Reč je o Samuelu J.L.

124.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 23. Posle razgovora s Oliverom, osjećala sam se pogubljeno. Tek sada nisam znala odakle i kome bih se obratila. Nisam mogla nikome vjerovati jer je Samuel bio toliko jak da je svugdje imao svoje ljude, a ko sam ja da mu se mogu suprostaviti. Znam da je samo pitanje vremena kada će ovo sve doći do njega i naravno da neće ostati mirne ruke. Politika je čudna stvar, i nema te sile koja bi zaustavila ambicioznog čovjeka da ostvari svoj cilj. Emu ne želim ni vidjeti, ali ona mu je potrebna kako bih se mogla naći oči u oči s Samuelom. Nalazim se na putu kući, željno iščekivajući vruć tuš. Treba mi neko da mi skrene misli sa današnjeg dana. - Hej Eric, kako si? - Vidi ko se sjetio svog brata. - Dok se zezaš znači da si dobro. Gdje se nalaziš, došla bih te vidjeti u toku dana? - Kod mame sam, još uvjek me tetoši. Slobodno dođi i ona te želi vidjeti. - Obećavam, pusti mi adresu pa sam posle kod tebe. - Da li je sve u redu Niki? Uzdahnula sam. - Da, jeste. Ne brini, vidimo se. Prekinula sam razgovor i taxi se zaustavio pred mojom kućom. Više nije bilo ni jednog novinara, valjda su se zasitili iste priče. Ovog puta, kuća nije bila tiha. Čulo se mnoštvo glasova, kao da je u pitanju neko okupljanje. Tiho sam otvorila vrata i polako se odvukla do kuhinje. Mary i još dve cure su bile u poslu, sipajući pića u čaše i pripremajući mala predjela. - Hej Mary, šta se ovde dešava? - Oh,to ste vi,gospođice. Uplašili ste me. - Izvini nije mi bila namjera, ali šta je ono tamo? - pokazala sam prstom prema primaćoj sobi. - Vaša majka i njeno društvo. Kimnula sam glavom, jer mi je sve bilo jasno. Opet neke glupe ideje kako pomoći i kome dati donaciju. Mrzim ih jer sve rade kako bi došle u 125.

Šansa za ljubav By Brbljivica medije, a ne zato jer im je stalo. Otvorila sam frižider i uzela prvo što mi se našlo pod rukom, voćna salata. Pošto ništa nisam jela, i ona mi je izgledala odlično. Posle ću pravilno večerati, sad nemam vremena jer ne želim da me uvuku u njihov klan. Našavši se u sigurnosti svoje sobe, smireno sam pojela salatu a zatim napravila vruću kupku kako bih se mogla opustiti. Večeras trebam da budem smirena zbog Gabriela jer ne bih željela da primjeti bilo šta na meni što bi mu moglo dati do znanja da mu radim iza leđa. Obukla sam izazovno donje rublje, a preko njega ljubičastu haljinu do koljena. Kosu sam uvila i lagano se našminkala. Primjetila sam da se nikada do sada nisam baš ovoliko sređivala, i zbog toga sam vidjela da nisam više stara Niki. Sad imam samopouzdanja u sebe i svoje postupke. Obukla sam i kratki kaputić jer je vani i dalje kišilo. U kući je i dalje bilo majčino društvo a ja sam se nekako uspjela izvući a da me niko ne primjeti. Shon me već čekao pored automobila, otvarajući mi vrata da uđem. Rekla sam mu Ericovu adresu i posle sat vremena sam bila tamo. Kućica je bila mala u odnosu na moju ali je zračila ljubavlju što moja nikada nije. Pozvonila sam i Sara se stvorila pred vratima. - Oh, mila, već si došla. Tako mi je drago što te vidim. - Hvala Sara, takođe i meni je drago. Kako si? - Sada bolje. Hajde uđi, nemoj da kisneš. - Kimnula sam Shonu, dajući mu do znanja da je slobodan. Zakoračila sam u majušni hodnik, gdje je bilo mjesta samo za komodu s ogledalom. Ostavila sam kaput na vješalicu i krenula za Sarom. Smjeh je vladao kućom, a najglasniji je bio Eric. Na pola puta me Sara zaustavila pitajući me šta bih pila. - Može čaj. Hvala ti. Otišla je u kuhinju a ja sam provirila u dnevni boravak. Eric nije bio sam ,tu su bili dečki iz benda, Mia, još par momaka i on. Stala sam i posle nekoliko trenutaka, Eric me ugledao. - Nemoj samo da stojiš, dođi i zagrli svog polomljenog brata. - Ćao društvo - mahnula sam svima, dok su mi oni utvraćali pozdrave. Mia se smješila i vidim da joj je bilo neugodno jer sam je uhvatila u krilu kod Thea. Ostali dečki iz benda su me ugodno dočekali, a zeleni pogled me nije ni sekundu ispuštao iz vida. Došla sam do Erica I poljubila ga u obraz. - Kako si? 126.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Dobro sam, hajde sjedni do mene - to rekavši, plavkasti dečko kojem nisam znala ime je ustao i osobodio mi mjesto. Uhvatila sam Erica za zdravu ruku i stvarno sam bila srećna jer je dobro. - Kako ste, društvo? - upitala sam sve, pogled zadržavajući na Aronu. - Odlično - oglasila se Mia. - Vidim da se ne buniš, - zadirkivala sam je i svi su se nasmijali. Blago je pocrvenjela. Aron me još uvjek gledao, i imala samo osjećaj kao da sam naga pred njim. Nisam ravnodušna prema njemu i on to zna. Uskoro nam se i Sara pridružila i svi smo ugodno razgovarali o svemu. Šale nije falilo. Već je bilo sedam sati i ja sam morala ići. - Moram da idem, - rekla sam Ericu. - Ali se uskoro opet vidimo. Računam da ću te naći samog kako bih imala svog brata samo za sebe. - Dogovoreno Niki. Sad imamo vremena za upoznavanje, računaj na to - poljubio me u obraz a meni je srce bilo ispunjeno. On je bio srećno djete, imao srećno djetinstvo što ja nikada nisam imala. I bilo mi je drago što ću i ja biti dio njegovog života. Ustala sam, pozdravila se sa svima I otišla po kaput. Znala sam da će doći za mnom, i nisam ga krivila. - Odlaziš? - Da, - tiho sam rekla, držeći pogled prema podu. - Kod njega? Na to pitanje sam digla glavu i pogledala ga. I po prvi put sam u njegovim zelenim očima vidjela tugu. Onu vrstu tuge zbog koje ti krvari srce, onu koju sam i sama uspjela doživjeti. - Mislim da bih neke stvari zadržala za sebe. Ne želim da te povredim. - Pomirio sam se s tim da ste zajedno ali nije mi svejedno. Sama znaš šta osjećam za tebe ali i tako znam šta sam ti obećao. Znaj samo da ću te čekati koliko god da je potrebno. - Nemoj to da mi radiš! Zašto mi govoriš takve stvari? I sam znaš da jedino što ti mogu pružiti jeste prijateljstvo a kad mi ovako nešto govoriš,nisam sigurna da je i ono više moguće. Približio mi se i uhvatio za nadlaktice, privlačeći me sebi. Moje ruke su mu pale na jake, mišićave grudi a on me svojim rukama potpuno zarobio. 127.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Svi znaju da postoji neka privlačnost između nas. Zašto misliš što nisu krenuli za tobom kada si ustala? Boriću se za tebe Niki, jer smatram da Gabriel nije čovjek za tebe. Krenula sam da ga odgurnem ali me je još jače stisnuo uz sebe, dajući mi do znanja kako utičem na njega. Njegova erekcija mi je dodirivala trbuh i to mi nije bilo neugodno. Spustio je usne na moje,i naši jezici su našli zajednički ples. Ali to ipak nije bilo to. Skupila sam snagu i odgurnula ga od sebe. - Ovo ti je zadnji put da si ovako nešto uradio. - Nisam vidjeo da si se bunila, uživala si, zar ne? - nasmješio se i poput predatora ponovo krenuo za mnom. Ne, ne mogu mu to ponovo dozvoliti. Otvorila sam vrata i istrčala na kišu. Pljusak je bio strašan a negdje iza sebe sam čula Aronov glas kako me doziva. Nisam znala u kom smjeru trebam ići niti gdje idem, samo sam željela otići od njega, s nadom da će mi kiša izbrisati njegov poljubac. Počela sam drhtati od hladnoće i više nisam imala izbora nego nazvati Gabriela. Ali kako mu objasniti zbog čega sam ovakva? Jer iskreno, svi su do sada znali šta se desilo, uključujući i Miju kojoj ne mogu pogledati u oči. Koja si ti bednica Niki!! Sklonila sam se ispod jednog drveta i uzela telefon iz torbice. Posle par trenutaka, javio se Gabriel. - Hej malena, jesi spremna? Kad da dođem po tebe? Zatvorila sam oči, skupljajući zadnje atom snage. - Gggabrielll… doođiii… pooo mennee… - glas mi je drhtao koliko mi je bilo hladno. Mokra sam i pokisla. - Gdje se dovraga nalaziš Nickol? - čula sam mu paniku u glasu. - Billaa…sam kod Errica ali.. - fon mi je crko. Da li je bila u pitanju baterija ili nešto drugo, nisam imala pojma. Nisam imala baš nekog rešenja. Zadnju kuću sam vidjela pre desetak minuta a da se vraćam nisam željela bar ne više po ovakoj kiši. Koliko toliko ovo drvo me malo štitilo, ali ipak ne dovoljno dobro. I pored kiše, vjetar je počeo da duva a ja sam već bila promrzla. Koje li ironije, lagala sam Gabrielu da sam bolesna a sad ću to stvarno i biti. Sklupčala sam se i samo što sam mogla jeste čekati. Mislim da je prošlo više od pola sata a samo jedan automobil je prošao. Pokisla, prljava, izgledala sam poput beskućnika. Nisam poznavala ovaj grad niti ljude. Dok stane kiša, vratiću se do Erica, drugog izbora nisam imala. 128.

Šansa za ljubav By Brbljivica Ne znam koliko je tačno prošlo ali jedan auto se zaustavio i kroz oluju sam vidjela kako neko izlazi iz njega. - Nickol.. - Gabrrieelll.. - nekako sam uspjela izgovoriti. Odjednom sam se našla u poznatom naručju. - Ššš malena, sad si na sigurnom. Utoplit ću te i bit će sve u redu govorio mi je uz uho dok me nosio u auto. - Vozi kući, najbrže što možeš. - Da,gospodine. Činilo mi se da nije sam, ali opet kako bih mogla znati. Možda je ovo bio sve san, možda sam još uvjek u toplom krevetu. - Malena, sad ću te spustiti i uđi pod tuš, ja idem po peškire. Kimnula sma glavom i uradila kako mi je rekao. Bila sam u njegovom stanu, pod njegovim tušem. Skinula sam haljinu i donje rublje, sapirajući sa sebe prljavštvinu i blato. Voda nije mogla biti bolje, i već sam osjećala kako mi se tijelo oporavlja. Ostavivši peškire, Gabriel mi se pridružio, na sebi imajući samo bokserice. Uzeo je gel i nježno počeo da me pere. Oboje smo šutili, ne znajući kako sročiti rečenicu. Okrenuo me prema sebi i čvrsto me zagrlio, kao da se bojao da ću otići. Počela sam plakati, osjećajući da sam izdala našu ljubav. - Hej… - uhvatio mi je lice i to me nateralo da ga pogledam u oči. - Tu sam malena, ne boj se. Uhvatila sam ga za potiljak i strastveno ga poljubila. Ljubila sam ga pomahnitalo, gladno kao da više nikada ove usne neću osjetiti. I ako se to dogodi, željela sam zapamtiti svaki dio njegovog tijela. Sama sam kriva, i vreme je da platim za to.

129.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 24. Iako sam ga željela pod tušem, on mi nije to dopustio. Uzeo je peškire, obrisao nas, podigao me u naručje i smjestio u krevet. Zatim je legao pored mene, privukao me u zagrljaj, obećavajući da će sve biti dobro, i da me više niko ne može povrediti. Ali ipak nije znao da sam ja ta koja je povredila i sebe i njega. Zaspala sam s suzama u očima. Posle nekoliko sati sna, probudila sam se i bila sam sama. Zbunjeno sam gledala po sobi, te konačno otišla u kupatilo kako bih se umila. Još sam na sebi imala njegovu majicu i bokserice. Moje haljine nigdje nije bilo. Otvorila sam ladicu i uzela njegov donji deo trenerke. Predpostavljam da je otišao na posao, a jedino što sam sada mogla učiniti jeste da pošteno doručkujem, a posle ću ga naći kako bih mu mogla sve reći. Prilazeći kuhinji, očekivala sam naći nekog od Gabrielove posluge, ali umjesto njih, bio je lično on. Sjedio je za kuhinjiskim stolom i pio kafu, u rukama držeći novine. - Dobro jutro. - Dobro jutro, malena. Kako si? - pitao me ostavljajući novine, sa velikim osmjehom na licu. Zatim je ustao i krenuo prema meni. - Dobro sam - došao je do mene i poljubio me u čelo. - Želim da sad doručkuješ, a posle doručka ima sve da mi ispričaš! Ton mu je bio oštar i prepoznala sam kada nije vreme za diskusiju. Kimnula sam glavom i otišla do kuhinjskog šanka kako bih uzela kajganu koju je on spremio. Seli smo, a on nije skidao pogleda sa mene. - Da li si doručkovao? - pitala sam ga kako bih razbila ovu neugodnu tišinu. - Da. Koliko god da sam bila gladna, svaki zalogaj mi je izgledao kao da jedem staklo. Gledao me, a ja sam samo mogla misliti koliko ću ga razočarati sa svojim postupcima. Ostavila sam viljušku i odmahnula glavom. - Kriva sam - izjavila sam, ne dižući pogled s tanjura. - Što sam i očekivao! Kao što si vidjela, nisam na poslu, čitav dan ti je na raspolaganju da mi sve kažeš. I samo znaj jednu stvar, mogao sam do 130.

Šansa za ljubav By Brbljivica sada sve saznati ali ne želim, jer se duboko su sebi nadam da će mi moja djevojka sve fino objasniti. - Sjećaš li se onog dana kada si mi rekao za Samuela i tebe? - kimnuo je glavom. - Nisam mogla da ne učinim ništa kako bih nas izvukla iz ove situacije. - Šta si učinila? - ljutito me upitao ali se suzdržavao da ne povisi glas. - Otišla sam kod svog oca, ali mi nije bio od neke pomoći. Kad sam mu spomenula nas, on je imao šta reći za tebe - podigla sam pogled i shvatila sam da zna o čemu pričam. - Znam da si ti bio taj koji je novinarima rekao sve. Znam da si ti na neki način odgovoran za Ericovu nesreću, i to što sam sad u cetru pažnje. - Nickola,ja... - uhvatio me za ruku ali sam se otrgnula od njega. - Prešla sam preko toga, jer mi to trenutno nije bilo bitno. Znam da ti nisi takav i samu sebe sam ubjeđivala u to. Ali da stvar bude još gora, otišla sam dalje. Znaš da je tvoj prijatelj Oliver jako simpatičan čovjek, nekako jeziv,ali simpatičan - probala sam šalom razbiti tenziju među nama. - Bila si sa Oliverom? Dovraga Nickol, koji ti je vrag? - Pošto mi ti nisi ništa rekao o Samuelu, a ni moj otac, potražila sam nekoga ko je rado to učinio. Rekao mi je sve, i sada znam ko je Samuel J.L. - I da li je tvoja luda glava zadovoljna? Jesi li svjesna šta si uradila? vikao je na mene ustajući sa stolice, kako bi se lakše mogao kontrolisati. - Nisi svjesna šta si nam učinila. Sad svaki jebeni Samuellov čovjek motri na tebe. Pokušavao sam da te ne uvlačim u to ali tvoja znatiželja je sve sjebala. Zašto jebeno nisi mogla da ostaviš sve na miru? - rukama je prolazio kroz kosu i imala sam osjećaj da će je počupati. Suze su mi padale niz lice a on kao da je to osjetio, odjednom je došao do mene i uhvatio me za glavu. - Nemoj da ti padne na pamet da plačeš, ima da završiš priču a tvoje suze mi sad nisu potrebne niti imaš korist od njih - pustio me i otišao što dalje od mene. Svaka njegova reč je bila mač u moje srce, ali to sam i zaslužila. Obrisala sam lice, i pogledala u njega. - Znaš li da tvoja majka zna za nas? 131.

Šansa za ljubav By Brbljivica Okrenuo se prema meni kao da je mislio da bih mu mogla lagati. - Od kud sada moja majka u svemu ovome? - Ona mi je poslala preteću poruku, Gabriel. U nevjerici je odmahnuo glavom. - Ne, varaš se. Moja majka nije mogla to da uradi. - Juče me zvala da se nađemo, a ja nisam imala razloga da ne odem. Mislila sam pošto ne zna za nas, ima veze s mojom majkom ili Miom, ali prevarila sam se. Ona je znala za nas i u lice mi je rekla sve što misli o mojoj porodici i meni. Ona još uvjek vjeruje da ste Ema i ti savršeni par. Sjeo je preko puta mene i zbunjeno me gledao. Po izrazima lica, vidjelo se da je bjesan, povređen i iznenađen. - Ne vjerujem da mi je majka sposobna za to. Zna da sam samostalan čovjek i da se ne sme petljati u moj život. - Varaš se, Gabriel. Iako to ne vidiš, ona ima jak uticaj na tebe i tvoj život. A trenutni cilj joj je da me skloni iz tvog života - kao da još uvjek ne može vjerovati mojim rečima, odmahnuo je glavom i spustio je u svoje ruke, naslanjajući se na stol. - Kako si se našla sama na kiši? - Bila sam kod Erica, tamo je bila i Mia - uzdahnula sam i polako ustala, krenuvši prema kuhinji kako bih sklonila napola pojedenu kajganu. A i s druge strane, nisam znala kako će reagovati kada mu kažem za Arona. - Ponovo te pitam, zašto si bila na kiši? - podigao je glavu i zagledao se u mene. - Zato što sam istrčala iz kuće. - Zašto, Nickol? Pogledala sam u ruke, ne željeći vidjeti razočarenje u njegovim očima. - Jer me Aron poljubio - prošaputala sam. Trgnula sam se na zvuk razbijanja šoljice. Gabriel mi je bio leđima okrenut a ja sam znala da sam ga povredila. Prišao je zidu i čelom se naslonio na njega. Borio se sa bjesom, sa kontrolom a svakim njegovim uzdahom i izdahom se borio sa samim sobom. Vreme kao da je stalo, nismo se pomjerali. On od bjesa, ja od straha. Straha da će uraditi ono najgore, ostaviti me. Kad se malo smirio, ponovo je sjeo na stolicu, izbjegavajući da me pogleda. 132.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Jesi li mu uzvratila poljubac? - Jesam, ali... - podigao je ruku i tako me prekinuo da dalje pričam. - Ne želim slušati objašnjenja. Imam samo još jedno pitanje za tebe i posle toga te više ništa neću pitati. - Osjećaš li nešto prema njemu? - postavljajući mi to pitanje, u očima sam mu vidjela tugu i bol, strah od mog odogvora. Nisam mu mogla lagati jer ni sama nisam znala šta se dešava sa mnom. Zbunjena sam, tužna, bjesna i tako umorna od svega. Ako ga slažem, kako ću ga gledati u oči ali opet, istina će nas razdvojiti. - Tvoj odgovor mi je dovoljan - ustao je i krenuo prema svojoj sobi. - Gabriel... - zastao je, i imala sam osjećaj da on više nije moj snažni zaštitnik. Povredila sam osobu do koje mi je prvi put u životu bilo stalo. - Znaš, Nickol. Možda je majka ipak bila u pravu za Emu. Ti nisi žena za mene - s tim rečima me je napustio, glasno zalupivši sobnim vratima. Uradila sam par koraka, nesigurno hodajući. Šta sam nam to učinila? Ne, ovo ne može ostati na ovome! Potrčala sam prema vratima i počela jako lupati od njih. - Molim te Gabriel, dopusti mi da objasnim. Ne radi nam to, molim te - jecala sam, gušeći se u suzama. Skliznula sam pred vrata, odbijajući da je sve gotovo, odbijajući da me samo tako ostavi, da mu više nije stalo do nas. - Molim te, otvori vrata. Preklinjem te, ljubavi. S druge strane zida ništa nisam mogla čuti, izgledalo je kao da je soba prazna. Neko vreme sam sjedila pred vratima, a do tada su mi sve suze presušile. Više ništa nisam mogla uraditi. Ne želi me, ne želi moja objašnjenja i ne mogu ga zbog toga kriviti. Ustala sam i naslonila glavu na vrata. - Ako me čuješ, znaj samo jednu stvar. Volim te kao nikoga na svjetu. Potreban si mi i samo te molim da nam ne radiš to. Ne odustaj od nas. Molim te...- odgovor nisam dobila, i bilo je vreme da odem odavde. Uzela sam torbicu, štikle i izašla iz stana.Nesvjesno sam se kretala, mahinalno radila stvari. Prolaznici su me osuđivali po mom izgledu i bilo mi je svedno. Kad sam stigla kući, već je bilo podne. Otac i majka su sjedili i ručali. - Šta ti se desilo, mila? - zabrinuto me pitala majka, ustajući od stola. Raščupana, ovako obučena, nisam izgledala kao Nickol Bennet već kao skitnica. 133.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Predpostavljam da tvom izgledu trebamo zahvaliti Gabrielu Donnellu - u očevog glasu sam čula notu zabave, i to me nije iznenadilo. Uvjek je volio biti u pravu, pod bilo koju cjenu. Majka mi je prišla i obuhvatila mi lice svojim nježnim rukama. Po prvi put u životu sam željela da imam majku kojoj mogu sve reći, koja bi bila zauvek uz mene, koja bi me slušala i dala savjete. Pokušala sam se nasmješiti, i rukama sklonila njene ruke s mog lica. - Dobro sam, samo sam umorna. Idem u sobu. Pustili su me, niko od njih me nije zaustavi jer tako je lakše. Jedan problem manje. Istuširala sam se, obukla i odlučila da odem do kampusa. Dugo nisam bila na predavanjima a to je nešto što moram rešiti. Dolores me najavila kod Dekana i ja sam uskoro bila pred njim. - Pa gos.Nickol, kao što sami znate, dugo niste bili na predavanjima a što smatram da je to jako neodgovorno od vas. - Da Gospodine, u pravu ste .Ali stvarno nisam došla kako bih slušala predavanja o sebi i svojim greškama. Imam samo jednu molbu za vas. - Kako vam mogu pomoći ,gospođice Bennet’ - upitao me, popravljajući naočale. - Želim da se ispišem! - Molim? Nisam siguran da bi vaš otac bio zadovoljan s vašom odlukom. - To nije vaš problem. Došla sam Vam reći kako ne želim više pohađati ovaj fax, a ako me mislite ubediti da mjenjam mišljenje, gubite dragocjeno vreme. Od sada više nisam vaš student. Doviđenja.. - putem sam pozdravila neke od kolega, i to je poglavlje bilo zatvoreno za mene. Pošto više nemam Gabriela, ništa me ne drži kako bih razotkrila Samuela. Moj otac možda nije najbolji tata na svjetu ali je zato najbolji čovjek koji bi mogao voditi ovu državu. I tu sam ja kako bih mu pomogla da dođe do cilja. Samuel J.L. je opasan čovjek, ali ne postoji ništa opasnije od žene koja nema šta izgubiti.

134.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 25. Sedmica je prošla, a ni traga ni glasa od Gabriela. Nije se trudio da napravi korak a nisam ga ni krivila za to. Pustila sam da se stvari slegnu, bar mu toliko dugujem. I dok su mi srce i duša s njim, razum nije. Imala sam većih stvari za razmišljati. Posle tog dana,nekad uveče sam razgovarala sa svojima, rekla im o odluci o faxu. Otac se kao i uvjek protivio a majka je već glumila kako joj to sve teško pada i kako će je društvo osuđivati jer ima neozbiljnu kćer. Da situacija ne bude gora, odmah sam rekla da ću ocu pomagati sa njegovom kampanjom u borbi za pobedu. Ono što oni nisu znali jeste da imam i drugi plan. Uništiti Samuela ili bar sprečiti da nikada više nema tu moć kako bi mogao upravljati tuđim životima. Znam da je najlakši i najednostavniji način doći do informacija kada si i sam u tim vodama. Zato sam odlučila ponovo biti uzorna kći i pokušati što najbolje izgledati u javnosti. Novinari su se raspisali o tome kako Michael Bennet ima podršku od svoje kćeri, zatim kako sam shvatila Gabrielove planove pa zbog osvete pomažem ocu. Hrabro sam se nosila s tim, samo slušajući razne komentare i smješiti se zlim ljudima. Gabriel kao i ja,nije se oglasio povodom tih naslova i komentara. Mia me danima ispitaivala šta se desilo, i na kraju je odustala. Aron, pa, on mi je do sada poslao hiljadu poruka u kome izjavljuje da mu je žao zbog svega. Iako sam znala da nije on jedini krivac u tome, nisam tako lako mogla preći preko toga. Željela sam da ga boli kao i mene. - Nickol, dušo, jesi spremna za konferenciju? - pitao me otac. - Da, naravno. Ali ne vidim zašto bih mama i ja trebale biti uz tebe. Sve sam ti pomogla pa bih voljela da ne moram ići pred novinare. - Javnost voli složnu porodicu, a to je ono što smo mi. Hajde, sve će biti u redu. - Za minut silazim, samo da popravim šminku. - Otrčala sam u kupatilo koje je bilo u očevoj kancelariji. Pogledala sam se u ogledalo i jedino što sam mogla vidjeti je posve drugačiju Nickol. Ova je bila sređena, našminkana i u najboljim odjevenim krpicama. Kosa u savršenom redu ali tako tužna i lažna. Izgubivši srce i dušu, to sam i bila, jedna porculanska lutka. Stavila sam ruž i duboko uzdahnula. Ovo će biti 135.

Šansa za ljubav By Brbljivica prvi put da ću se obratiti u javnosti, i nisam sigurna da će pitanja biti o očevoj kampanji. Ubrzo posle toga, otac, majka ,ja i njegov tim smo stajali pred tridesetak novinara. Panika me već hvatala i samo sam besciljno lutala pogledom po tim ljudima. Nisam ni shvatila da je došao red na mene da odgovorim na pitanje, dok me majka nije lagano dodirnula po ruci. - Oh, oprostite, možete li ponoviti pitanje? - pitajući, pokušala sam nabaciti što umiljatiji osmjeh. Tomas iz New York Times: - Gospođice Nickol, vaše mišljenje o očevoj politici i šta ona predstavlja za vas? - Pa Tom, jako sam ponosna na svog oca jer je on upravo taj čovjek koji je potreban ovoj državi, ovom narodu. Svaki korak koji je moj otac uradio, bio je za dobrobit našeg naroda,i kao i vama, tako i meni, ona predstavlja veliku priliku za bolji život. David iz Review; - Bili ste u vezi s Gabrielom Donnellom, kako se nosite s tim da vam je sad konkurencija u poslu? - Svako od nas radi svoj posao. Može dalje. Grace iz BBC News; - Da li ste od početka planirali da ulazkom u vezu sa Gospodinom Donnellom prikupite informacije i na taj način pomognete ocu u pobjedi? - Gos.Grace, ne znam šta se vi zamišljate ali na to pitanje uopšte ne želim odgovoriti. Hvala vam na pažnji, prijatan dan . Izašla sam iz sale jureći prema izlazu iz zgrade kako bih napokon otišla od svih ovih lešinara. Znam da ću posle ispaštati zbog toga ali ja jednostavno nisam mogla slušati pitanja koja me uvjek vraćaju njemu. Nije postojao dan kada mi ne bi ušao u misli, u čitavo moje postojanje. Danju sam bila čvrsta, hrabra i izgledala savršeno a noći su bile moje more. Noću nisam morala biti savršena Nickol, noću sam bila izgubljena u našim zajedničkim trenutcima. Svakog dana sam dolazila do novih informacija o Samuelu, i svaki dan mi je bio odbrojavalje do cilja. Bilo je samo pitanje vremena kada ću s tim izaći u medije. Prošla sam nekoliko blokova, i ušla u mali restoran, naručivši kafu i kolač. - Izvinite Gospođice, da li je slobodno? - podigla sam pogled i pred sobom ugledala samog vraga. U sekundi sam prebljedila, osvrćući se oko sebe, kako bih mogla tražiti pomoć. Ali u restoranu nije bilo nikoga, čak ni onog mladog konobara. Izvukao je stolicu i sjeo, smiješeći se zbog 136.

Šansa za ljubav By Brbljivica toga kako sam mu morala izgledati. Ruke su mi drhtale dok sam stezala torbicu, ukočeno sjedivši na mjestu. - Još ljepše izgledate nego na slikama. - I dalje se smješio, gledajući u mene. - Šta želite? - uptala sam ga, pokušavajući da ne zvučim uplašeno. - To bih ja trebao tebe da pitam? Prvo sam mislio da ti je dosadno pa si se bacila u istraživanje ali sad si već duboko počela kopati a to mi se ne sviđa. - Ja sam veoma radoznala djevojka, pitajte mog oca - sarkastično sam rekla. - Michale je toliko u svojoj politici da ne vidi kako mu sopstvena kći traži nevolju, odnosno izaziva smrt. - Vi to meni pretite, Gospodine Samuel? - Ja ne pretim, gospođice. Samo sugestiram na činjenice. Vidite, Nickol, čovjek sam u finim godinama. Svašta sam prošao u životu, i padao sam ali uvjek sam se ponovo dizao. Niko za ovih mojih godina života nije uspio otkriti o meni koliko ste uradili vi. Moram vam priznati da to nije mala stvar. Ali kao što i sami znate, ja sam čovjek koji drži sve konce u rukama. Pa tako i vaše. Samo jedan poziv i neko će ispaštati. A da li će to biti vaša drugarica Mia, ili brat... nema razlike… - Ne pretite mi Samuele - prekinula sam ga u govoru. - Ne pretite jer nemate koristi od toga. Mislite da vas se bojim? odmahnula sam glavom i odjednom sam se osjećala tako hrabro da me nije bilo briga ni za koga ,a najmanje za sebe.Ovaj čovjek se hrani strahom, ali greši ako misli da me može uplašiti. - Vidite, gospodine Samuel, ja sam veoma specifična osoba. Odrasla sam u politici, selila se i izbjegavala vezati se za ljude. Što predpostavljam da već znate. Upoznala sam predivnog čovjeka, koji je toliko opsjetdnut poslom da ne vidi bitne stvari od njega. Lično, ja bih vas i vašu poslovnu ponudu odbila a da ne trepnem ali to sam ja. Ucenili ste ga da bira između nas i posla, odnosno vas i vaših pretnji. Borbu je vodio s tim a ja sam mu to sve olakšala. Tad nisam željela da ispašta zbog mene ali sada me iskreno sve to ne interesuje. Vi, kao i ja znate da je moj otac savršen za vodećeg čovjeka ove države i zašto da se pretvaramo. Upoznala sam ljubav, ali isto tako i saznala kako je imati slomljeno srce. Sada nemam ništa, i nikoga. Otac ,majka, brat, Mia, svi su oni piuni u mom životu. Tako da, gospodine Samuel, vaše pretnje nisu vredne ni 137.

Šansa za ljubav By Brbljivica jednog trenutka mog života. Sada, lično vam mogu reći da ću i dalje nastaviti kopati, jer neko mora da vam pokaže kako niste svemoguć. Oh Bože, samo da ostanem ovako hladna i hrabra do kraja. Toliko široko se nakezio da sam mislila da će mu usna puknuti. - Dovraga, djevojko, imaš muda. Već dugo nisam upoznao takvu osobu. Ali….ova tvoja mala priča je za djecu. A sledeći put kada se sretnemo, neće dobro završiti. Nalazit ćeš se na hladnom, vlažnom i mračnom ljesu. Da li si me razumjela? - Nagnu se prema meni, sad ono nasmijano lice, zamenio je sa ozbiljnim i ljutitim pogledom. - Tamo nisam bila, ali sam spremna na to. Da li si ti spreman? - Jednog dana će ti doći glave tvoje pametovanje, a kad taj dan dođe, već će biti kasno. - Ustao je i neprimjetno izašao iz restorana baš onako kako je i ušao. Adrenalin koji sam imala, napokon je popustio i noge su mi drhtale. Naslonila sam glavu u ruke, vrteći film ovog razgovora. Nisam očekivala da ću lično njega vidjeti. A kako je znao svaki moj korak, bila sam mu otvorena knjiga. Znači da me prati i raspituje se za mena kao i ja za njega. Neko vreme ću se morati pritajuti ali i dalje ću istraživati o njemu. Sada kad znam da sam na pravom tragu, ništa me neće sprečiti da ga razotkrijem. Nije glup čovjek, zna da mi je stalo do Gabriela, to je mogao vidjeti u mom pogledu, ali ne odustajem i on neće dirati moje voljene jer mu nisu pretnja. Takav čovjek odmah otklanja uzrok problema a to sam ja. Pošto me prate i nadgledaju svaki moj korak, morala sam samo jednu stvar da uradim. Pokazati da mi nije stalo do nikoga. Nazvala sam Miju i dogovorile se naći u centru grada kako bih mogle ići u kupovinu. Od sada, svaki moj korak mora biti dobro isplaniran. Posle više od sat vremena kupovanja, sele smo u kafe u tržnom centru. - Šta se dešava s tobom, Niki? Ne ličiš na sebe. Danima mi se ne javljaš, zatvaraš se. - Jednostavno tako mora biti. - Da li je u pitanju tvoj otac ili… šta? Meni možeš sve reći, zar ti nisam drugarica? - Oh Mia, kako bih voljela sve da ti kažem ali to nije moguće. Ovo je samo moj rat. - Ne, nikako. Samo ovo sam nova ja, - nasmješila sam joj se. Uzdahnula je i kimnula glavom. 138.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Dobro Niki, neću te forsirati.Reći ćeš mi kada bude vreme za to. Samo da znaš da nisam glupa, vidim šta se dešava s tobom i mojim bratom. I ti kao i on danima niste svoji, niste na zemlji. I za sve je kriv onaj prokleti Aron! - Ne, Mia. Niko nije kriv osim mene, i znaš, možda je i bolje tako. Nije nam bilo suđeno i sad vidim da to ima smisla. Promjenila sam se Mia, nisam više ona osoba. Napustila sam fax, probala raditi s ocem ali sve to mi opet nije dovoljno. Shvatila sam da ne mogu biti na jednom mjestu, i pomirila sam se s tim. - Šta želiš reći, Niki? - Odlazim, Mia. - Ne! Ne možeš nam to napraviti. Molim te, ne čini to. - Odluka je konačna, zato se danima nisam javljala. Ali ne mogu a da se ne oprostim od tebe, jer si od početka bila uz mene. Ali sada je tome došao kraj, i vreme je da krenem dalje. Skočila je iz mesta i ljutito gledala u mene. Vidjela sam suze u njenim očima ali sam morala ovo uraditi, koliko god mi je to bilo teško. Povređujem svoju najbolju drugaricu, svoju sestru. - Kukavica si, Nickol Bennet. I nadam se da ćeš čitav život biti sama i jadna, kao što to i zaslužuješ - okrenula se i otišla. Nisam si smjela dozvoliti suze ,ne kada me oni gledaju. Neću im dozvoliti da bilo koga povrede, pa makar me to koštalo ljubavi i sreće.

139.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 26. Vikend je ubrzo stigao. Posle tužnog rastanka s Miom, nisam bila sposobna da funkcionišem. Već dva dana ne izlazim iz kuće. Sve svoje vreme sam posvetila istraživanju i došla do odličnih podataka. Samuel je bio još jedno odbačeno djete, a čitavog života se borio da dokaže svima ko je on. Sve potrebne podatke sam imala i bilo je vreme da krenem na mali put. Ali, ovaj put ne smijem riskirati. Nisam znala da li mi prisluškuju fon, tako da sam morala ići drugim putem kako bih ostvarila zamisao. Nisam imala nekog izbora, a njemu sam još mogla vjerovati, pozvala sam Arona kući. Naručila sam nam pizzu i plan može da počne. - Gospođice Nickol, mladi gospodin je već došao. - Ok, hvala Mary, odmah silazim, - popravila sam kosu i sišla dole. - Nadam se da si gladan, naručila sam na pizzu - nasmješila sam mu se, pokušavajući ignorirati mali naboj iskrica. - Da, naravno, - prišao je i sjeo metar dalje od mene, kao da se bojao da opet ne zezne stvar. - Slušaj, Niki ja.... - Da, Aron,znam šta ćeš reći. Pogrešio si, i ja sam . Bilo prošlo, idemo dalje. Ne želim da izgubim prijatelja iako Gabriel i ja trenutno ne pričamo, to ne znači da sam ga izbacila iz srca. Jednostavno ćemo zaboraviti šta je bilo. - Značiš mi mnogo i ne bih mogao dozvoliti da te nemam, čak i kao prijatelja. Ali za mene više nije isto. To ne možeš da tražiš od mene. Ozbiljno je rekao, ne skidajući pogled s mog lica. - Da znam. Nemam pravo da ti to tražim, ali samo ne želim da te povredim. Ne mogu si dopustiti da izgubim još jednog prijatelja. Ustao je i sjeo do mene, uzimajući moju sitnu ruku u svoju. - Uvjek sam tu, Niki. I nikada, ali baš nikada me nećeš izgubiti, bez obriza šta se desilo, moje srce je u tvojim rukama. I kad bi ga hiljadu puta zgazila, bacila, ono će uvjek kucati za tebe. Ove reči me ubijaju, tako predivno zvuče i tako prijaju da se osjećam kao nešto posebno. Ali nije to to. On nije moj Gabriel. Zašto moje srce ne

140.

Šansa za ljubav By Brbljivica može biti sa ovom divnom osobom? Zašto je moralo biti tvrdoglavo i zauvjek pripadati Gabrielu. Izvukla sam ruku i stavila je na njegov obraz. - Da,znam. I nemaš pojma koliko sam ti na tome zahvalna. Ne zaslužuješ ovaku osobu. Tebi treba ona prava koja će ti dati i srce i dušu. - Ti si ta, samo to još ne znaš, - krenuo je da me poljubi ali sam ga sprečila. - Nemoj, molim te. Kimnuo je glavom i zakašljucao se, pokušavajući prikriti svoje nezadovoljstvo. - Postoji razlog zbog čega si me zvala? - upitao me tako hladno da sam mogla osjetiti kako mi jeza prolazi kroz tjelo. Povredila sam mu ego i sad je ovako bezosjećajan. - Da, treba mi tvoja pomoć. - Naravno, šta ti treba? - Hoćeš li ići sa mnom na kratak put? Trebala bih provjeriti jedno mesto ali ne smijem sama. - Važi, kada si mislila ići i trebam li ponjeti pasoš? - zadirkivajući me upitao, ponovo se vrćajući onaj stari Aron. Topao i brižan. - Idemo u Philadelphiu a krećemo u nedelju uveče. - Zašto tako kasno? I zašto imam osjećaj da ovo nije običan put? - Zato što i nije. Vidi, ne mogu sad da ti pričam ali istražujem nešto što ne bih smjela. Zbog toga me i posmatraju i zbog toga sam već danima u kući. - Čekaj, čekaj, Niki. Kog vraga se dešava? - ustao je i gledao dole u mene. - Hej, smiri se, - povukla sam ga ponovo da sjedne. - Sve ću ti reći u putu, samo me zanima da li si uz mene . I ne možeš me natjerati da promjenim mišljenje, ovo ću uraditi bez obriza išao ti ili ne. - Luda si, znaš li to?! I veoma dobor znaš da ti neću dopustiti da ideš sama. Al ima sve da mi kažeš, jesi li me čula?! - Stišaj se, mogu te čuti. Nedelja, park, 23:15 h. Crna odeća. - Moj automobile? - pitao je. 141.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ne, iznajmi auto na neko ime. Ne veži ništa uz sebe. Ne nosi nikakve dokumente, ostalo ću ponjeti ja. Čula su se ulazna vrata i Aron se odmaknuo od mene, ne želeći da neko nešto pogrešno protumači. Ubrzo je ušla moja majka. - Nickol, da li si čula za …. Oh ,imamo goste! - Dobar dan, majko. Ovo je moj prijatelj Aron O’Konel, Arone, moja majka Clara Bennet. - Zadovoljstvo je moje gospođo Bennet. Sada znam čiju je ljepotu nasljedila Niki - smješkao se dok je ljubio majčinu ruku. Prevrnula sam očima na to bespotrebno ulizivanje. - Drago mi je mladi gospodine. Hm… tvoje prezime mi je poznato! Da li si u rodu sa Hanom O Konel? - Da, to je moja majka. - Oh, Niki - sada je punu pažnju posvetila meni, a ja sam itekako dobro prepoznala taj sjaj u njenim očima. - Pa oni su vlasnici lanaca hotela The Court! - Da, gospođo Bennet. Moja majka je vlasnica hotela - blago se nasmješio, zatim pogledao u mene. Družim se sa ovim dečkom a ništa o njemu nisam znala. Ni ko je, ni šta je. Kakva sam ja to osoba? Nazivam ga drugom a nisam se potrudila da saznam nešto o njemu. Nasmješila sam mu se, nečujno oblikovajući usne sa rečima isprike. Osmjehnuo se i kimnuo glavom. - Jao, tako dugo nisam vidjela Hanu. Tako je draga osoba. Reci majci da ću je uskoro pozvati. - Hoću - učtivo joj je odgovorio. Za razliku od mene, on se znao ponašati u društvu. - Izvinite deco ako sam vas prekinula, nastavite vi slobodno pokušavala je od muhe napraviti slona. Odnosno Arona za zeta. - Ne, majko. Sve je u redu. Ništa ne prekidaš. Upravo hoćemo jesti. Pogledala je u pizzu i napravila grozan izraz lica. - Jao Nickol, pa nećeš valjda dozvoliti da Aron jede ovo smeće. Sad će Mary nešto fino da spremi. - Nema potrebe, gospođo Bennet. Vreme je da idem kući. - Zovi me Clara.

142.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Trebala si me ili…? - upitala sam kako bih prekinula ovo njihovo ulizivanje u dupe. - Da, da, zaboravih ti reći. Sutra veče smo pozvani na rođendanski bal pod maskama. - Idite ti i otac, ja ne mogu. - Ne Niki, već smo pričali o tome. A posle tvog ispada od neki dan, ne možemo sebi dozvoliti da se ne pojaviš ni tamo. Svaka osoba visokog društva bi trebala da dođe. Ah da… - okrenula se prema Aronu,- Mislim da je i tvoja majka pozvana. - Verovatno, da jeste. - Odlično. Eto vas dvoje možete i tamo da se družite. - Gdje tamo, majko? - Tamari Donnell je rođendan i kažu da će biti spektakularno. Aron i ja smo se pogledali i vidjela sam kako se povlači u sebe. Znao je šta to znači za mene a i za samog njega. Biti u istoj prostoriji sa njim i Gabrielom neće biti lako. Ali i znam da ne smijem propustiti ovaj događaj jer će tamo biti i Samuel J.L. a ovo mi je prilika pokazati da mi Gabriel ništa ne znači. - Da li bi želio sutra da mi budeš pratnja na zabavi? - pitala sam ga a on je na sekund ostao zbunjen. - Naravno, naravno da želim. - Odlično - majka je pljesnula rukama i otišla iz prostorije sa zadovoljnim osmjehom na licu. - Iskoristićeš me, zar ne? - pitao me, polako mi prilazeći. Ovog puta nisam bježala. - Da - odgovorila sam mu, gledajući ga u oči. - Drago mi je da hoćeš - sagnuo se do uha i tiho mi prošaputao. - Uživaćeš...

*** Kad je Aron otišao, majka me dobrih sat vremena ispitivala o njemu. Zatim je udarna tema bila očeva konferencija, a onda Gabriel. - Želim da mi obećaš da nećeš prilaziti tom čovjeku, da li si me razumjela?

143.

Šansa za ljubav By Brbljivica Iako bih joj željela reći da nema pravo da zahtjeva bilo šta od mene, nisam joj rekla. Morala sam se držati svog plana, a svi su morali biti uvjereni kako sam preboljela Gabriela. - Veoma dobro majko. Ako si završila, željela bih ići gledati film. - Imaš li kostim, ako nemaš,kupi ga. I pazi kakva ćeš ići. - Imaš li ti majko? - Imam, ali… - Brini se za sebe. Kasno si se sjetila brinuti o meni. - Ne obraćaj mi se tako Nickol. Ja sam tvoja majka. - Da, jesi - otišla sam u sobu i upalila film. Tako sam i zaspala.

*** Subota dan je bio katastrofa. Čitav dan me majka smarala oko kostima i zabave. Ona I otac idu kao poznati istorijski par Napoleon I Josephine Bonaparte.Dok je ona pažljivo gledala njihove kostime, ja sam pravila plan kako ću izaći iz kuće a da me niko ne primjeti. - Majko, šta imate planirano za ponedeljak? - Ponedeljak? Mislim da tvoj otac ima sastanke a ja imam obaveza u klubu. Zašto? - Zato što sam planirala dan provesti s Aronom. - Pa to je divno, Niki. Samo se ti drži njega i sve će biti odlično. Znaš njegova majka i ja smo……Nisam je više slušala, nastavila je pričati o svom djetinstvu dok sam ja bila zadubljena u planiranje svakog najmanjeg detalja . Trebala sam naći Samuelovu sestru koja se nalazila negdje zatvorena u umobolnici. U Philadelphiji postoje samo četiri takve ustanove. I samo jedan dan mi je dovoljan da to provjerim, jer ne mogu dozvoliti da Samuel bilo šta posumnja. Moj kostim je već bio spreman, i dok sam gledala u njega, razmišljala sam da sam u zadnje vreme baš poput nje. Moji roditelji su se već spremili i otišli, a ja sam odlučila da kasnim i pokažem Tamari da ona nije glavna žena u Gabrielovom životu. Začulo se zvonce i ubrzo je Mary kucala na vrata. - Gospođice, stigao je gos.Aron. - Neka pričeka, nisam spremna. 144.

Šansa za ljubav By Brbljivica Posle pola sata, sišla sam niz stepenice. U dnevnom boravku je sjedio Aron, obučen u gusarski kostim. - Wauuu - taj zeleni pogled nije silazio s mene. - Predivna si, ja…. Isplatila se svaka minuta čekanja. Obukla sam kostim žena-mačka. Čitavo tijelo mi je bilo prekrivenom crnom kožom. Visoke crne kožne čizme od 15 cm, kosa sva u kovrdžama iz koje vire male mačije uši, a na licu mali povez kako bi sakrio moj indentitet. Naravno, imala sam i bič koji se nalazio na boku. Da, bila sam spremna za zabavu. - Idemo? - pitala sam ga zatim ga uzela za ruku i krenuli na zabavu. Vozeći se do tamo, morala sam mu reći šta od njega očekujem. - Slušaj, Aron. Znam da sam sebična i da je sve ovo jako ružno od mene ali trebam te kako bih dokazala neke stvari - kimnuo je glavom, pogled zadržavajući na cesti. - Večeras želim da se pretvaraš da smo zajedno, ne preterano, ali svima dati do znanja da postoji nešto između nas. Hoćeš li to moći? - Vidi Niki. Svjesno ulazim u ovo sve. Znam da ga voliš i znam da postoji nešto zbog čega ovo radiš. Ako ti mogu na bilo koji način pomoći, rekao sam ti da sam tu. Uvjek! A nije baš da ću se pretvarati jer stvarno mi je stalo do tebe. - Znam, i vjeruj mi da se kajem što te toliko povređujem. Nisi zaslužio ništa od ovoga. - Hej, u redu je. Tu sam, zar ne! Mogao sam birati i izabrao sam. Bar na taj način da te imam. - Toga se i plašim. Dobar si i nije fer prema tebi - sklonio je jednu ruku sa volana i uhvatio moju. - Volim te. Svim srcem i dušo. Ako nam nije suđeno, onda neka bude tako. Ali mi dozvoli da te bar ove večeri imam za sebe. Ili bar da se pretvaramo da je tako - nasmješio se ali taj osmjeh nije bio osmjeh radosti i sreće. - Nikada ti ovo neću zaboraviti. - Tvoj sam mala, imaš svo vreme ovog svjeta da mi vratiš uslugu. - Mangupe. Stigli smo pred kuću i pomalo sam bila nervozna. Imala sam strašnu tremu jer ću posle skoro tri sedmice vidjeti Gabriela. A tu je bio Samuel, 145.

Šansa za ljubav By Brbljivica Tamara i Ema. Svakim korakom sam bila sve odlučnija. Ovo trebam izvesti genijalno. Godine glume na sličnim zabavama će mi se isplatiti. - Spremna? - upitao me Aron. - Kao nikad pre! - osmjeh i akcija….

146.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 27. Kuća Donnellovih je bila nevjerovatno ukrašena. Zakoračivši u nju, ušla sam u posve drugi svjet. Zabava je već bila u punom jeku. Stajala sam zbunjeno posmatrajući lica, odnosno te prekrasne kostime. Moglo se tu naći svega. Od nekih istprijskih likova do likova iz filmova. Otac i majka su se isticali, to im je i bila namjera. Osjetivši lagan dodir na svojim leđima, vratila sam se u stvarnost. Sve ovo je bila gluma. - Želiš li nešto popiti? - upitao me Aron ,okretajući se, tražeći nekoga ko bi mu mogao donjeti piće. - Samo čekaj da shvatim ko ovde poslužuje. Nasmijali smo se, i vratila sam pogled ponovo na ljude. U kutu sobe, stajala je Mia, obućena kao sirena. A do nje Tamara kao Kraljica Elizabetha. Naravno, šta drugo. Smješila sam se u sebi dok sam dalje lutala prostorijom. Srce mi je sve brži i brže kucalo, s nestrpljenjem da ga vidim, ali njega nije bilo. - Hajdemo unutra. I zapamti, želim da nas primete. Ok? - Držim se plana. Sa zadovoljstvom - nasmješio mi se i uhvatili smo se za ruke. Odlučila sam da se prvo javim slavljenici. Dok smo prolazili, mogla sam osjetiti zbunjene poglede na sebi. Sumnjam da su me mogli prepoznati, jer ovu mene niko do sada nije upoznao. - Dobro veče, gospođo Tamara. Srećan vam rođendan - nabacila sam najljepši osmjeh na lice, a isto to je učinio i Aron. - Oh, hvala ti draga. Jako zanimljiv kostim imaš. Retko ko bi se usudio obući tako nešto. Pogledala sam u Miu a ona me ravno gledala u oči. - Pa uvjek ima nas izuzetaka. Hvala vam na pozivu, neću vam smetati - okrenuli smo se i otišli od njih, ali sam mogla čuti Tamaru kako pita Miu ko sam. Na moju sreću, Mia je rekla da više ne zna. Iako me boljelo zbog toga, znam da je tako moralo biti. - Hej, jesi ok? Drhtiš! - Ne brini. Ovo mi je samo naporno, ali budem dobro. - Ako hoćeš, možemo malo izaći na vazduh.

147.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ne, u redu je. Idem do roditelja a ti potraži majku. Kada bude vreme za ples, naći ćemo se ovde i pokazati se. - Važi, čuvaj se. I ako ti nešto zatreba, samo kimni glavom i tu sam poljubila sam ga u obraz i osmjehnula se. - Hoću, hvala ti. Kad je Aron otišao, polako sam se uputila do roditelja. Nisu bili sami. Pričali su sa dvojicom muškaraca koji su mi leđima bili okrenuti. Jedan je izgledao poput Drakule a drugi je bio obučen u Gladijatora. Došla sam do majke i uhvatila je pod ruku. - Dobro veče, majko - pogledala me i izbečila oči. Zatim sam pozdravila oca, kimnuvši glavom. - Oče. Ali kad sam podigla pogled prema dvojici muškaraca, sledila sam se. Ispred mene se nalazio Drakula Samuel i Gabriel. Dok mi se Samuel zlobno smješkao, uživajući u ovoj situaciju, Gabrielov pogled je prelazio preko mene. Svaki pokret me je razoružao. Skidao i palio mi kožu. Na trenutak, samo na trenutak, željela sam da smo sami. Da ga mogu zagrliti, poljubiti, odvući u krevet i iskoristiti ga onako kako bih to željela. Grudi su mi se ubrzano dizale i spuštale, pokušavajući zadržati srce na svom mjestu. Pogledavši ga u oči, požuda je gorjela. I dalje mu je stalo do mene. I dalje me želi, onoliko kao i ja njega. Skrenula sam pogled prema Samuelu i naterala se da stavim ledenu masku na licu. - Dobro veče, gospodine Samuel. Kako ste večeras? - svim silama sam se trudila da ne pogledam u Gabriela. Onako kako je on mene gledao,sebi to nisam smjela dozvoliti. Iako sam željela noktima preći preko svakog isklesanog mišića, no nije bilo moguće. Ako pogledam dole, gotova sam. Moj plan propada i sve je uzalud. - Veoma dobro, hvala na pitanju. Vidim, kostim vam baš odgovara rekavši to, pogledao me od glave to pete, a u pogledu mu je bila zla kob. Okrenula sam se od njega i pogledala Gabriela. - Dobro veče, Gabriel - glas mi je zvučao tako hladno i bezosjećajno. Izgledao je zbunjeno mojim ponašanjem ali se nije dao smesti. - Dobro veče i vama Nickol. - Dušo, nisi valjda došla sama. Gdje ti je Aron - još uvjek gledajući u njega, odgovorila sam joj.

148.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Nisam sama, tu je i on. - Bjes, bol, ljubav, šok, sve se to u sekundi vidjelo na Gabrielu. A Samuel je sa uživanjem posmatrao ovu nastalu situaciju. - Nadam se da nisam prekinula ozbiljan razgovor? - upitala sam Samuela, ne želeći mu pružiti priliku da nešto drugo spomene. - Posao kao posao može da čeka. Da li bi ste bili ljubazni pa prošetali malo sa mnom. Imam par pitanja za vas.? - zatim se okrenuo mom ocu. - Fascinira me ova mladost, želim da pitam kako je to raditi sa ocem. - Da, i mene to zanima - rekao je tata, pa su se svi nasmejali osim Gabriela i mene. On me i dalje gledao, namrštenog lica. - Pa šta kažete, gospođice Nickol, hoćemo li - pružio mi je ruku i ja sam je prihvatila. Ako igram ovu igru, igram do kraja. Polako smo se kretali među ljudima, dok je Samuel skoro svakog kulturno pozdravljao, ja sam se pripremala na njegova pitanja. Došavši do vrata koja vode na terasu, pustio mi je ruku i pokazao da izađem na nju. U odnosu na unutrašnjost kuće, vani je bilo još ljepše. Svaka svetiljka je gorjela i osvetljavala prekrasan vrt u kome su bile stotine različitih ruža. Naslonila sam se na ogradu i duboko udahnula taj predivan miris. - Vidim da ste očarani vrtom - približio mi se, oslanjajući se na ogradu. - Da, predivno je. - Znaš, mislio sam da je Gabriel lud čovjek jer zbog žene razmišlja da odbaci svoju karijeru. Ali pogrešio sam. Za takvu ženu vredi sve izgubiti njegove reči su mi izazivale jezu. Iako mi je bilo drago čuti za Gabriela, taj osjećaj nije potrajao. Ovaj stari pervezni jarac smatra da sam vredna pažnje. Ovog trena sam se pokajala što sam obukla glupavi kostim koji mi je ocrtavao svaki deo tjela. Kad god bi se njegov pogled zadržao na meni, izazivalo mi je mučninu. - Gabriel je veoma pametan čovjek. Na vreme je shvatio da sam ja jedna obična balavica. - Hm…ne bih rekao Nickol. Lično smatram da ste veoma pametna mlada dama. Samo bi bilo šteta da vam se nešto desi. - Pretite Gospodine? - Ja ne pretim, već sam jednom rekao - posegnuo je u džep, vadeći cigaretu.-

149.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Znate, ja sam ona svetiljka koja obasjava ovaj vrt, a vi ste jedan uplašeni insekt koji se bori za opstanak. Koji samo želi da živi i da se ogreje na mene. A znate li šta se dešava onima koji se približe svetlu? Izgore!! Nasmješila sam se, i odmahnula glavom. - Da vas ne znam, rekla bih da ste takav romantičar. Ali Samuel,mogu te tako zvati! Svakom svetlu dođe kraj, pa čak i vama odgurnula sam se od ograde i ušla u kuću. Pod hitno mi je bilo potrebno piće jer ovo što sam upravo čula, značilo je samo moju smrt. Ugledala sam konobara i uzela mu šampanjac sa poslužavnika. Eksirala sam ga. Trebala sam još. Arona nisam vidjela, i odlučila sam da mi treba koja minuta samoće. Uzevši još jedno piće u prolazu, došla sam do kupatila. Srećom, bilo je slobodno. I baš kad sam trebala da zatvorim vrata, neko me sprečio u tome. Odmakla sam se a unutra je ušao Gabriel, ili bolje rečeno uleteo. Bez jedne reči, povukao me prema sebi i silovito me poljubio. Svaki pokret usana me bolio. Stiskao me uz sebe, kažnjavajući za sve što sam mu uradila. Osjetivši izbočinu uz sebe, sve sam zaboravila. Još jače sam ga privukla, stisnula. Podigavši me, omotala sam noge oko njegovog struka. Naslonio nas je na vrata, ljubeći me po vratu, pri svakom poljubcu ostavljajući trag na meni. Grizao me, upijao svaki deo moje kože. Trebali smo jedno drugo, sad, odmah, ali to je bilo nemoguće. Trgnuvši se, nekako sam se oslobodila i odgurnula ga. - Ja nisam žena za tebe! - rekla sam brisajući sa usana njegove poljubce. Ubrzano smo disali, a svaki moj pogled na njegovo golo tjelo koje je vrištalo da se uzme, me strašno boljelo. - A on jeste? Zašto si dovraga došla? Da mi pokazuješ novog dečka? Da mi pokažeš da je sve ono bila istina? Da sam bio u pravu? Nasmješila sam mu se, a to je bilo nešto najgore što sam morala napraviti.- Znaš Gabriel, poslušaj majku. Vrati se Emi i živite životom kako vam je i suđeno. Pogrešila sam ali ipak sam ja tatina kći. A krv nije voda. Izašla sam i zalupila vratima, sada kad sam na ivici da se raspanem, hitno mi treba Aron. Našla sam ga u društnu cura koje sam prepoznala sa faxa. Naravno tu je bila i Lara. Samo pogled na moje lice, i shvatio je da se nešto desilo. - Hej, je li sve u redu? - zabrinuto me upitao. 150.

Šansa za ljubav By Brbljivica Poljubila sam ga u obraz. - Savršeno, - nasmješila se i okrenula prema djevojkama. - Cure, izvinite nas, ali moram vam ukrasiti ovog predivnog gospodina - uhvatila sam ga za ruku I krenula prema sredini prostorije gdje se već plesalo.Muzika je bila tiha,lagana i polako sam se privukla njemu, stavljajući mu ruke oko vrata. Gledali smo se u oči, kao da niko više nije važan. Ali svako sa svojim mislima. Ja sam još uvjek bila sa Gabrielom a on me gledao kao da sam jedina na svetu. - Šta god da se desi, voljeću te Niki. Tako jako, čvrsto, čisto i vjeruj mi, ne postoji sila koja bi to ubila. Volim te da ludim zbog toga. Kida me na komade ,ali živ sam zbog nas. Njegove reči su izazvale one emocije koje sam pokušala sakriti. Suze su mi klizile niz lice, žaleći zbog Gabriela i ovog predivnog čovjeka. Koji me nikada, ali baš nikada nije povredio. Skinula sam masku sa lica, i spustila usne na njegove. Bio je to poljubac zahvalnosti, prijateljstva,tako čist i nježan. Ali već u sledećem trenutku su nas rastavili. Dame su počele da vište dok su se Gabriel i Aron udarali. Bespomoćno sam stajala, proklinjajući sve zbog svojih postupaka, zbog svoje sebičnosti. Otac i još par njih ih je razdvojio. Aron je imao krvavu usnu a Gabriel mali crveni otisak udarca ispod oka. - Nikad više da se nisi usudio poljubiti je. Ona je moja, moja! povišenim tomom Gabriel je govorio dak se publika polako približavala kako bi vidjela najbolju predstavu. - Bila je, ali više ne. Izabrala je mene - odgovara mu je Aron, ali to je još više najutilo Gabriela. Uspjeli su ga zaustaviti kako ne bi ponovo došlo do borbe. Moj pogled je pao na Samuela a on je na licu imao ogroman osmjeh, posmatrajući ovu smješnu situaciju. - Dosta! - rekla sam glasno tako da me svi čuju, I dalje gledajući u Samuela. Pogled mi je bio hladan i odvažan. - Mene niko ne posjeduje! I nikome, baš nikome ne pripadam. Nemam šta izgubiti. Po prvi put vidjela sam strah u Samuelovim očima. Zatim sam pogledala Tamaru koja se ponašala kao da je ovo ništa ne dotiče. - Želim vam mnogo sreće i zdravlja u životu. Neka vam se svaka želja ostvari ali i ona najbitnija - pogledala sam u Gabriela, - da vam sin bude srećan. Došla sam do Arona i pružila mu ruku. Odmah ju je prihvatio. 151.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Dođi ,odemo ti srediti tu usnu. Tišina je ostala iza nas, a mnogo stvari ostalo nezavršeno. Bolnog srca, krenula sam dalje. Ostvariti svoj plan i zauvjek uništiti Samuela ali i sebe.

152.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 28. Iako sam ga nagovarala da idemo u bolnicu kako bi pogledali tu usnu, Aron je odbio. Nismo mnogo razgovarali tokom vožnje do moje kuće. Poljubio me u obraz i ostavio me samu. I on je povređen kao i ja. Otišla sam pod tuš, i tu sam napokon pustila suze koju se već odavno željele van. Ponovo osjetivši Gabriela na sebi, bio je tako dobar osjećaj, ispravan i zato mi je bilo teško. U prizemlju se začula buka, što je značilo da su i roditelji stigli. Ubrzo za koji tren, čulo se lupanje na mojim vratima. - Otvori jebena vrati, Niki. Gabriel! Skočila sam iz kreveta kako bih mu otvorila vrata. Na zvuk okretaja ključa, naglo ih je otvorio, tako i ušavši u moju sobu. - Šta se dešava, zašto si ovde? - upitala sam ga, dok je pogledom prelazio po mojoj sobi pa se napokon zaustavljajući na meni .Moja tanka majica i šorc bili su dovoljni kako bih mu vidjela požudu u očima. - Ti i ja imamo nedovršenog posla - uhvatio me za ramena i bacio na krevet - i sad ćemo to nadoknaditi. Usne su nam se spojile, jezici plesali a ja sam ispustila uzdah. Željela sam ga, trebala sam ga i ovaj put ga neću odgurnuti. Prekinuli smo poljubce samo dok smo skidali robu sa sebe. Bili smo gladni jednog drugog, i iako sam imala fantaziju da me uzme kao gladijatora, više mi je bila potrebna njegova koža, njegovo nago tijelo uz moje. Ljubio me po vratu, spuštajući se na moje već nabrekle bradavice. Neko vreme sa zadržao na njima a ja sam pri svakom kontaktu izvijala leđa. Gorela sam od želje, potrebe. - Gabriel, molim te... - Da li si još moja? - pitao me dok je lagano nizao poljubce niz moje bokove. Rukama sam ga pokušala približiti ali me samo sprečio u tome. Ispravljajući se ispred mene, mala sam savršeni pogled na njegovu erekciju. Ugrizla sam se za usnu a on je ispustio izdah, saginjajući se do mog lica, sa ozbiljnim izrazom lica. - Želiš li me? - Da. nekako sam odgovorila, i samo Bog je znao da sam rekla istinu. 153.

Šansa za ljubav By Brbljivica Pohotno je napao moje usne ,ljubeći svaku njihovu krivinu. Raširila sam noge, kako bih napokon mogle dobiti ono što mi je tjelu bilo potrebno. Popuniti ovu prazninu u meni .Previše dana je prošlo a moje tijelo je još uvjek pamtilo njegove dodire .Osjetila sam kako je nježno ušao u mene, i bila sam dovoljno vlažna za oboje. Ljubili smo se, dok se on lagano kretao u meni. Naše duše su bile jedno, tijela spojena baš onako kako i pripadaju. Emocije su izašle iz mene,i ja sam morala zaplakati. Tiho sam plakala dok mi je ljubio suze, nježno me gledajući u oči, razumjevajući moje postupke, opraštajući sve ono što je rečeno. Željela sam mu sve reći, otvoriti mu dušu ali previše ga volim da bih ga ugrozila. Okrenuli smo se i sad sam ja bila na njemu. Moja duga kosa mu je dodirivala prsa, dok je on rukama nježno gnječio moje grudi. Jahala sam ga polako, uživajući u njegovim izrazima lica. Ovaj muškarac je moj i tako je suđeno biti. Podigao se i sad su nam se nosevi dodirivali, bili smo jedno biće. - Moja si Niki, sada, i zauvjek. - I ti si moj, i uvjek si bio. Ta noć je bila samo naša. Bili smo sami, samo nas dvoje u mom krevetu. Vodili smo ljubav kad god nam se htjelo, a to je bilo često. Zora se polako dizala, a tako i naša sadašnjost. Ležala sam mu na grudima, prstom lagano dodirivajući dlačice na grudima. Oboje smo bili budni, ali svako u svojim mislima. Stvarnost se uvukla između nas. - Reci mi da nemaš ništa s njim? Reci da ti ništa ne znači? - pri svakoj izgovorenoj reči, osjetila sam kako se trudi biti miran. Koliko mu je ovo naporno bilo izgovoriti. - Nemam ništa s njim. Jedina osoba koja mi značiš si ti - podigla sam glavu i u njegovom pogledu vidjela olakšanje, zatim zbunjenost. - Zašto si sinoć izvela predstavu? Svima je bilo jasno da ste vi zajedno. Čak sam i ja pomislio. - Tako je trebalo biti. - Trebalo biti? - uspravio se, naslonio na krevet i prekstsio ruke na grudima. Svaki mišić mu se zategnuo a ja sam bila opčinjena tom savršenom prizoru muškog savršenstva. - Nisam očekivao da ćeš se pojaviti na zabavi, ne posle našeg posljednjeg susreta. Ali kada sam te vidjeo u onom kostimu, sva moja primitivna čula su poludjela. Istog trena sam te želio na koljenima, duboko se zakopavajući u tebi. Čuvši da nisi došla sama, poželio sam 154.

Šansa za ljubav By Brbljivica nekoga ubiti. Ni sam ne znam odakle mi tolika hrabrost i kontrola da ostanem stajati s tvojim roditeljima kad si odlazila sa Samuelom. Šta je želeo od tebe? Ne mogu mu reći naš razgovor ni šta se dešava, ne dok ga ne budem imala u šaci. - Kako si posvećen poslu i da si lud ako izabereš posao umjesto mene - sklonila sam se od njega, umotavavši plahtu oko sebe. U ovom trenutku sam se stidjela sebe. Ne svog tijela nego kako mu otvoreno mogu lagati. - Znaš - privukao me ponovo na svoje grudi, ali ovaj put sam leđima bila naslonjena na njih. - Ima pravo - poljubio me je u kosu, rukama nježno mazeći me po golom ramenu. - Poludio sam kada sam te video u njegovom zagrljaju. A kad si ga poljubila, u meni je sve puklo. Mislio sam da mogu bez tebe. Svaki dan mi je bila borba sa samim sobom ,da te ne potražim, nazovem, padnem na koljena. Ponos mi nije dozvoljavao takve stvari. A kad sam te ugledao, sve je to palo u vodu. Jer svaki muškarac u toj prostoriju te skidao i zamišljao, ali ti si moja. Zato sam onako uletio u kupatilo za tobom. Bio sam lud, i želio sam ti pokazati čije si vlasništvo. Okrenula sam glavu i poljubila ga. - Imam razloge zašto sam to napravila. - Mogu znati koje? Odmahnula sam glavom, ponovo se naslanjajući na njegove grudi. - Za sada ne, i molim te ne traži da ti kažem. I ovako ne znam kako posle ovog da idem dalje. - Šta se dešava, Niki? - zabrinuto me pitao. - Ne mogu ti reći. Molim te, samo vjeruj u mene. Okrenuo me sebi i sad sam mu ponovo sjedila u krilu. - Želim da mi kažeš šta te muči! Želim da budem dio tebe, shvaćaš li to. Nisi sama, ne više. Iako smo bili razdvojeni, nikada nisi bila sama. Moje srce je uvjek s tobom. Molim te, dozvoli da budem tu. - Samo me zagrli, samo zagrli - privukao me snažno na prsa, a ja sam mogla čuti jake otucaje njegovog srca.Koje je na neki način i meni pripadalo. 155.

Šansa za ljubav By Brbljivica Neko vreme smo još zagrljeni ležali, odbijajući se izvući iz kreveta. Ali sve što je lepo kratko traje. - Dođi večeras kod mene, i dalje sam te željan. - Večeras ne mogu. - Zašto ne? - pitao me dok me mazio po tjelu. - Moram nešto obaviti. - Obaviti? Pa obavi to ranije i dođi kod mene. - Ne, Gabriel. Sutra nisam tu. Idem na put. - Gdje ideš? - pitao me ustajući iz kreveta. A ja sam vidjela da je ljut. - Idem nešto provjeriti pa ću prespavati kod drugarice. - Šta je to toliko bitno da moraš ići provjeriti? - odmahnuo je glavom, gledajući u svoj kostim. - Smešan sam u ovome. To mi je izazvalo osmjeh na lice, zatim sam se podigla i onako naga, sklopila ruke oko njegovog struka. - Samo hoću da posjetim svoju drugaricu, ništa više. A ovaj kostim je stvoren za tebe - ljubila sam ga po leđima i mogla sam osjetiti kako se ukočio, pokušavajući da se ponaša kao da ga moji dodiri ne uzbuđuju. Pročistio je grlo pa me upitao. - Zašto sada? - Zato što si sve do sinoć bio samo bivši. Okrenuo se prema meni i uhvatio mi lice rukama. - Nikad ti nisam bio bivši, jer mi nikada nisi ni izašla iz glave, ni iz srca. - Sada to znam - poljubila sam ga i on je otišao. Bacila sam se na plahte, upijajući naš miris. Zaspala sam istog trena, zadovoljna i srećna.

*** Dugo sam spavala, i bilo je vreme da se spremim za put. Kao što sam i predpostavljala, Samuelovi ljudi su se nalazili u automobilu par metara dalje od moje kuće. Otac i majka nisu bili tu, i ja sam sve mogla odraditi kako treba. Obukla sam se u crno a kosu svezala i stavila kapu. Sat je pokazivao 22:30, i nešto više od četrdeset minuta se trebam naći sa Aronom. Uzela sam telefon i pozvala 911. Objasnila sam im kako se ispred kuće nalazi sumljiv automobile i kako me već danima prati. Ubrzo posle toga, začula se buka zatim odlazak sumljivih tipova sa policijom. 156.

Šansa za ljubav By Brbljivica Da, sve ide po planu. Ubacila sam u torbu par grickalica, vodu, i sve podatke o umobolnicama. Par krpica da se mogu presvuci i to je to. Kako više nikoga nije bilo da me prati, pozvala sam taxi, rekavši da me odveze u park. Tamo me već čekao Aron u crnom automobilu. Ugledavši me, izašao je iz njega i nasmješio mi je. - Hej, cat-woman. Spremna? Poljubila sam ga u obraz i kimnula. – - Idemo, ne želim da gubimo vreme. Do Philadelphie nam treba pet sati s tim da na prvu lokaciju ne možemo pre 07:00h. - Upadaj Krenuli smo i ja sam mu polako počela objašnjavati svoj plan. A on je bio takav da ću se predstaviti kao član porodice koja je došla obići svoju rođakinju. Znam da je Samuel učinio sve kako bi sestru napravio ludom i da joj niko ništa ne vjeruje ali vjerujem da nije tako. Tu mi se nešto nije slagalo. Koliko god duboko kopala, nigdje nema informacije zašto je ona zatvorena. I zašto niko više nije pitao za nju. - Čekaj malo. Tvoj plan je da snimiš vaš razgovor? - Hm..ne baš. Moj plan jeste ako je Maria živa, i bude se nalazila u jednoj od tih umobolnica, planiram je izvući. - Izvući? Znaš da je to nemoguće. Ako je on tako jak, i toliko oprezan, zašto misliš da nije uradio sve kako bi sakrio svoju sestru? - Sam mi je priznao da niko do sada osim mene nije ni bio blizu istine. Znači ako je onako kako mislim da jeste, njegova pažnja je popustila. Bar se nadam da je. - Želiš mi reći da si sve to istraživala ali nisi sigurna u to - kimnula sam glavom. - Sranje, Niki. Nisam ti trebao ovo dopustiti. Da sam znao koliko je opasno ne bih… - Šta, Aron - prekinula sam ga. - Šta bi uradio? Sprečiti me ne možeš, rekla sam ti da sam ovo odlučila napraviti, išao ti ili ne. A nisam smjela dozvoliti da pre saznaš. - Zvao bih Gabriela. Njemu bih rekao - pogledala sam ga a on je i dalje držao pogled na cesti. - Sinoć sam razmišljao i stvarno više nije do mene. Moje srce ti je u rukama, duša, tjelo. Ti gospodariš njima. Želim te da budeš moja, sada, i 157.

Šansa za ljubav By Brbljivica zauvjek. Ali znam da njega još uvjek imaš u srcu. Nisam u to bio siguran sve do sinoć. Vidjeo sam kako ga gledaš, i sve što sam mogao vidjeti je bol što mu ne možeš prići. Što ne možeš da ga uhvatiš za ruku kao što si meni to učinila. Onaj poljubac mi je na neki način sve to potvrdio. Taj poljubac nije bio zaljubljene žene, nego zahvalnosti - pogledao me, zatim ponovo vratio pažnju na cestu. - Ako nam je suđeno, sudbina će odraditi svoje. Ali ako je on čovjek za tebe, neću biti taj koji će kvariti tvoju sreću, jer jedino što želim jeste da si ti srećna.- Priznajem da si me privukao prvi dan kad sam te vidjela. I to je dalje tako. Samo pored njega ti si mi prijatelj. Ne želim da te vređam ali ne mogu birati između vas, jer moje srce je izabralo svog druga - pogledi su nam se sreli i ništa više nije bilo potrebno reći. On će uvjek biti tu, i to mi je dokazao. Oboje smo sjedili u tišini, shvatajući da tog dana nisam srela Gabriela, možda, ali samo možda, sve bi bilo drugačije. Sada bih bila u zagrljeju ovog predivnog čovjeka na nekom našem malom savršenom mjestu.

158.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 29. Podne je već prošlo a mi smo išli prema zadnjoj ustanovi. Prethodne tri nam ništa nisu pomogle. Nikada u njihovoj evidenciji nije postojala Maria J.L. Svaka nada mi je potonula i sve ovo je bilo uzalud. - Hej - trgnuo me Aronov glas. - Nije još gotovo, možda u ovoj budemo imali sreće. Nasmješila sam se i ponovo pogledala kroz prozor automobila. - Šta ako je sve ovo bilo uzalud? - Ništa ,jednostavno se pomiri s tim. - Ali šta ako ne mogu? Zar mi ostaje posmatrati kako uništava jednino dobro u mom životu - rekavši to, shvatila sam da mi je jezik bio brži od pameti. Pogledala sam ga, dok je on stezao ruke oko volana. I dalje sam ga povređivala. Nedugo, došli smo pred umobolnicu, zvanu „Hope“. Aron je, kao i svaki put ostajao pored auta, čuvajući stražu. Udahnula sam i krenula ka ulazu u zgradu. Na recepciji se nalazila jedna starija medecinska sestra. - Dobar dan, ja sam Rylee J.L i došla sam posjetiti svoju tetku Mariu J.L. Gospođa je podigla pogles sa novina koje je čitala i zbunjeno me gledala. - Ah, da. Maria. Kimnula sam glavom, potvrđivajući joj ime. - Dušice moja mila ,žao mi je što ti to moram reći ali Maria je preminula. I moja nada se samo tako srušila. Preminula je kao i Maria. - Preminula? Kada?- - upitala sam je. Okrenula se prema računaru i našla željene podatke o njoj. Kliknula je mišem, a zatim je kopir sve to ištampao. Pružila mi je papire, nježno se osmjehujući. Na taj način, pružajući mi utjehu. Drhtavim rukama sam uzela podatke i sjela na obližnju stolicu.

159.

Šansa za ljubav By Brbljivica Maria J.L. Rođena : 18.04.1973 u Berlinu (DE), Preminula: 16.09.2015. Otac: Hans Majka: Olga Sa svoje 42 godine preminula u postelji u snu. Razlog smrti, predoziranje ljekovima koje je uspjela skupiti i ispiti u većim količinama. Ustavljeno vreme smrti je :01 15 h. Sahranjena na groblju ustanove „Hope“ . Članovi porodice nisu prisustvovali, i kao takvo, sve njene stvari su ostavljene u skladište kako bi se mogle dostaviti članovima pordice. Jeza me prošla dok sam čitala ove podatke o njoj. Po mojim informacijama, ona je ovdje bila zatvorena od svoje dvadesete godine života, znači punih 22 godine je ovdje provela. Preminula je pre tačno pet mjeseci. Pogledala sam oko sebe i sve što sam mogla vidjeti su bili već stari, oronuli zidovi od vlage. Ovo mjesto je bilo strašno i žalosno. Svaki nagon mi je govorio da idem odavde. Ustala sam i ponovo otišla kod stare gospođe. - Oprostite, - pročistila sam grlo. - Da li bih mogla dobiti ove stvari koje su ostavljene posle njene smrti? - Oh, to bi trebali vidjeti sa našim direktorom, znate, došao nam je novi posle toliko dugo vremena. Naš stari direktor gospodin Carl je bio..... - Da, shvaćam, nedostaje vam. Ali ja se stvarno žurim. - Ah, dušice, oprosti mi. Ponekad tako dugo nemamo posjetioca, pa se stara dama malo zanese. Nasmješila sam joj se, a ona je ustala i otišla do kraja hodnika, kucajući na izbljedela vrata. Nedugo posle toga, pratio ju je mlad muškarac. Pružila sam mu ruku i odmah se predstvila. - Dobar dan, ja sam Rylee i upravo sam došla obići svoju tetku kada mi je... - zastala sam i pogledala pločicu na kojoj se nalazilo njen ime. - Sestra Rita objasnila šta se dogodilo. Odmjerio me od glave do pete, a zatim vratio pogled na moje oči pa na ispruženu ruku. - Drago mi je, gospođice Rylee. Ja sam Antonio Willes i primite moje saučešće. Vidim da niste znali ništa tome. Kako je to moguće? - sumljivo 160.

Šansa za ljubav By Brbljivica me pogledao. A ja sam se trudila da ga gledam pravo u oči kako ne bi shvatio da je sve ovo velika glupost. - Ja sam kći Samuela.J.L. a ona je moja tetka. Nisam bila u mogućnosti pre da je vidim jer sam se čitav život školovala u Evropi. I sada kad sam došla, dočekala me ova tužna vjest - podignem ruku kako bih obrisala ne postojuću suzu, ali vidim da mi je to bio veliki plus, jer se njegovo lice malo smekšalo. - Zar ne bi ste trebali pitati oca o tome, ipak mu je to bila sestra? - Otac ne zna da sam se vratila, željela sam ga iznenaditi, pa sam prvo odlučila posjetiti tektu. I sami znate koliko je zauzet oko predstojećih izbora. - Hm... da. Vjerujem da jeste - okrenuo se prema Riti i rekao joj da donese kutiju iz skladišta koja je pripadala Mariji. Dok smo čekali Ritu s kutijom, on me gledajući procjenivao. Trudila sam glumiti potresenu osobu, koja je izgubila člana porodice. - Da li ste sigurni da nikada niste bili ovdje? Negdje sam vas već vidjeo. Oh, ne. Samo to ne. Ne kad sam ovako blizu. - Mislim da ne. Prvi put sam ovdje posle mnogo godina. Skrenula sam pogled prema Riti koja je nosila kutiju u rukama. - Ah, evo je - uzviknula sam, i on se okrenuo. Odahnula sam. - Evo dušice moja ,ovo su sve njene stvari. Ništa više nije imala. Eh, samo da je znala da je nekome bilo stalo do nje - tužno je uzdahnula Rita. - Gospođice Rylee, morate sa mnom poći u kancelariju kako bi potpisali papire za uzimanje ovih stvari. Znala sam da je previše lako. Svoj trag ne smijem ostavljati.- Da, da. Naravno. Mogu li samo u tolalet? - pitam dok Rita spušta kutiju na maleni stolić pored mene. - Da, naravno.Rita! Pokaži gospođici toilet pa je isprati do kancelarije. Rita klima glavom a on se lagano kreće prema kancelariji. - Hajde dušice, idemo ovuda - krećem za njom dok mi pogled i dalje stoji na kutiji. Došavši do toaleta, u bravi primećujem ključ s vanjeske strane. - Hm…Rita. Možeš li provjeriti da li ima neko unutra? 161.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Mila moja, nema nikoga. Ali provjeriću ako ćeš biti mirnija. Ah, ta mladež, svega se boji… - Rita mrmlja dok ulazi unutra a ja hvatam za bravu i zaključavam je. Shvativši šta sam uradila, počinje lupati po njima, zivkajući pomoć. Trčim što brže, hvatam kutiju i izljećem van iz umobolnice. Srce mi kuca sto na sat, adrenalin radi svoje. Spazivši me, Aron ulazi u auto i odmah ga pali. Upadam u njega i on dodaje gas. Aron vozi tako brzo, da se moram uhvatiti za ručku. Posle dobrih sat vremena vožnje, zaustavlja se na nekoj benzinskoj pumpi, koja je ujedno i mali restoran brze hrane. Uzimam kutiju sa sobom i odlazimo kako bi smo mogli nešto pojesti i popiti. Jer predhodnu veče jeli smo samo slane grickalice koje sam ubacila u torbu. Naručili smo omlet sa slaninom, iako je bilo vreme ručka, nama je bio doručak. - Šta se dogodilo Niki? Skoro sam krenuo da te tražim kada si izletila iz te zgrade kao da te jure hiljadu demona. - Maria je mrtva, ali sam uspjela uzeti ovu kutiju. - Mrtva…. ali kako su ti je dali? Morali su ti tražiti dokument a ja znam da ga nemaš. - Aha, tu je i bio problem. Ugladavši kutiju nisam mogla dozvoliti da je izgubim iz ruku. Zamolila sam sestru da mi pokaže wc,pa sam je tamo i zaključala. - Zaključala si sestru u wc? - Ma daj, ne krivi me. Nisam imala baš nekog izbora. Uostalom, ništa joj se neće dogoditi. - Ma da, pa sam zato morao voziti onako brzo. Čovječe… - prošao je rukama kroz kosu, - …mogli smo poginuti .A sada nas najvjerovatnije traži policija,zar ne? Kimnula sam glavom i skrenula pogled s Arona kako bih mogla vidjeti šta se nalazi u kutiji. U njoj nije bilo mnogo stvari. Jedan stari medvedić, par bižuterija od nakita i nekakav stari dnevnik. Uzimam ga u ruke i polako ga dižem, plašeći se da bih se mogao raspasti. Sav je pohaban i pocepan,ali nešto mi govori da je to upravo ono što mi treba. Pogledam prema Aronu ali on je zauzet doručkom pa tako ništa ne primećuje šta držim u rukama. Tek onda kad stavim dnevnik na stol, njegov pogled se zaustavlja na njemu. - Šta je to? 162.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Mislim da je njen dnevnik. Otvaram prvu stranicu i odmah mi je strašna rečenica pred očima. 1983. Majka se preudala. Kaže mi to su ti novi tata i brat, ali ja nemam brata. Dječak me čudno gleda, bojim ga se. I moj maleni medvedić se boji…. Preskačem tekst,listam dalje. 1984. Kaže mi da dobre devojčice ne plaču, ali mene boli. Nanosi mi bol, i preti da će mi baciti medu. Medo me gleda, ali mi ne pomaže. Plačem ali sam tiha… Suza mi kanu iz oka na list papira. Ona je sve ovo pisala, preživjela. Okrećem više listova i zastajem kako bih ponovo pročitala njen život. 1987. Danas su četiri godine kako Samuel dolazi u moju sobu. Ponekad mislim da sam imala sreće što je otišao na fakultet, ali uvjek se vraća. Još uvjek me ima. Znam da ovo nije u redu, ali on mi je sve. Ubjedio me da je ovo ispravno, on mi nije brat. Mama ništa ne zna. Ja šutim, ne znam drugačije. Večeras dolazi, a ja mu imam nešto za reći…. - Niki, hej - Aron mi maše ispred očiju a ja se trgnem iz svojih misli. - Gdje si odlutala? - On je monstrum! - Ko? - Samuel. On… on.. zlostavljao ju je, još dok je bila djevojčica. Aron izgleda ljutito, mršteći se na dnevnik. - Da li si svjesna da ga imaš u šaci?

163.

Šansa za ljubav By Brbljivica Kimnem glavom, mahinalno okretajući stranice dnevnika. Preskačem mnoge djelove, i dolazim do kraja njenog rukopisa.

1990. Ne dolazi više, ostavio me. Sama sam! Ostavila me i Anela. Kažu da sam luda. Kažu da zamišljam stvari, ali svako veče čujem plač, čujem svoju Anelu. Medo je jedini ovde, on me neće ostaviti. Pogledam u Arona a on me posmatra. - Kraj, nema više - govorim dok se bacam na kutiju, ponovo gledajući. Ovaj put nalazim pisma koja su bila u dnu kutije. Otvaram jedno od njih i čitam na glas, kako bi i Aron mogao čuti. 2000. Zašto mi ne dolaziš? Obećao si da me nećeš ostaviti . Nikada! Znaš, Anela i ja pijemo čaj i pričamo o tebi. Doktori su dosadni, teraju me da pijem tablete, govore da ne postoji Anela. Ali ja znam da je ona živa, tu je, pored mene. Medo te pozdravlja, fališ i njemu. Molim te, dođi mi. Obiđi svoju voljenu mazu. Sjećaš se kako si mi tepao? Kažu da si ljep, da ćeš doći po mene! Zato te ja zovem, da malo poraniš. Da opet budem tvoja maza. Hoćeš li Samuel?...Dođi, izvuci me odavde. Maza… - Taj čovjek ne zaslužuje da diše. Gadi mi se, - izjavljuje Aron dok ja ostavljam pismo u kovertu koje nikad anije bilo poslano.- Hej Niki, molim te ostavi to i jedi. Sve ti se ohladilo. - Ne mogu, ne sad - uzimam drugu kovertu i otvaram je. Ponovo čitam. 2014. Mrzim te, mrzim te. Shvatam da si kriv što sam ovde. Toliko sam luda da te još uvjek volim. Ostavio si me a ja te i dalje čekam. Čekam svoj spas. Sada imam velike ruke, velike noge... 164.

Šansa za ljubav By Brbljivica Medo je još mali…. On ne raste. Ja sam velika…. Kažu mi da imam 41 godinu, ali ja znam da me lažu…. Još uvjek sam malena djevojčica. Dobra sam, znaš li to? Baš onako kako si želio, slušam i ne plačem. Čekamo te ovdje, Anela i ja. I ona je tu. Kaže mi da se rodila, ali da nije mogla živjeti. Kaže da si ti kriv. Ne vjerujem joj, samo je ljubomorna na nas. Želi i mog medu. Želi i tebe, ali ti si moj, kao što si i obećao…. - Niki, imamo društvo - na zvuk svog imena, dižem glavu i okrećem se prema prozoru, prateći Aronov pogled. Pored našeg parkiranog auta, nalaze se tri tipa u crnim odjelima. Gledaju unutrašnjost automobila, zatim kreću prema nama. Panično se okrećem prema Aronu a on je već na nogama. - Hajde idemo - pruža mi ruku a ja znam šta mi je činiti. Pisma stavljam u dnevnik, zatim pogledam prema kutiji i još jednom provjeravam da li ima nešto važno. Ustajem i pružam mu dnevnik. Zbunjeno me posmatra, odmahujući glavom. - Ne, neću to napraviti. - Oboje znamo da moraš i hoćeš. Ne smiju me uloviti sa dokazima. A niko ne zna da si ovde, bar se nadam da ne znaju. I zato moraš bježati. - Ne, Nickol. Ne traži mi to. Neću te ostaviti, razumješ li me! - Arone - okrećem se a oni samo što nisu došli do vrata. - Molim te ako me voliš, uradit ćeš to. Uzmi i sakrij se - ponovo mu prižam stvari i on me gleda par sekundi a zatim konačno kimne,složivši se sa mnom. Uzima dnevnik u ruke, i u pogledu mu vidim strah. - Neću si oprostiti ako ti se nešto desi - izjavljuje i privlači me u zagrljaj. Izvlačim se i guram ga da već jednom krene. - Idi i ne brini. Vidimo se sutra u parku - on klima glavom i odlazi u wc. Sjedam na mjesto i drhtavim rukama uzimam nož u ruke, pokušavajući se pretvarati da jedem. Tipovi dolaze do mene i jedan od njih sjeda na suprotnu stranu, skidajući sunčanice sa očiju. Hrabro dižem pogled, ostavljam nož i okrećem se prema ostaloj dvojici koji i dalje vjerno stoje poput psa čuvara. 165.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Izvinite, trebali ste nešto? - pitam, nekako uspjevajući sakriti strah. Samo da ne uhvate Arona, treba mi vremena. - Vidim, imate kutiju?! - Da. Da li je to problem? - Veliki. - odgovara tip preko puta mene. - Ja ne vidim problem - govorim i polako uzimam sok. - Tvrdoglavi ste baš kako nam je i rečeno. Sada fino ustanite i pođite s nama. - S vama? A zašto bih to napravila? - Jer vam tako odgovara. Ne želite valjda da napravite scenu? Zato fino poslušajte i pođite - ustaje sa stolice, poravnjavajući sako. - Idete? Složim se i uzimam kutiju. Iz džepa vadim novac i ostavljam na stol, zatim krećem za njima. Ubrzo posle toga se nalazim u automobilu pored dve gorile. Da, baš su poput poslušnog psa. Dok se vozimo, kroz glavu mi prolazi sve ono što sam do sada mogla pročitati. I shvatam jednu stvar. Ako se nalazim u ovom automobilu , to jedino znači da je Samuel čitavo vreme znao za ovo. Ali kako? Nije mogao da zna? Sve je bilo savršeno isplanirano. Zašto nisu pitali za Arona? Nešto mi ne štima? Ostavljam misli po strani dok kroz zatamljena stakla pratim put ka nepoznatom pravcu. - Gdje me vodite? - pitam jednog od gorilla. - Uskoro će te znati, gospođice Bennet. Još više uz sebe primičem onu kutiju koju sam imala u krilu, ne znjući šta me čeka. Ali u svemu ovome, njegov lik mi je u glavi. I dok ponavljam njegovo ime, samo se mogu nadati da će me nekako čuti i doći spasiti, kao one večeri ispod drveta.

*** Posle dva sata vožnje, auto se napokon zaustavlja. Sumrak se spušta a mi se nalazimo pred starim nekadašnjim brodogradilištem. Jeza me hvata, bojim se svega. Na trenutak se kajem što nisam zaboravila na ovo, baš onako kako mi je i rečeno. Ali taj trenutak brzo prolazi kada ugledam poznatu siuletu kako korača prema meni. - Zdravo Nickol…… 166.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 30. - Gabriel! Trčim mu u susret i on me podiže u naručje. Rukama sam mu uhvatila glavu i ljubim svaki deo lica, oči, čelo, nos, usne. Tu je, ne mogu vjerovati da je to on. Grlim ga, misleći da sanjam,da ću ga izgubiti. On se smije i otežano govori. - Ako tako nastaviš, stvarno ćeš me udaviti. Popuštam stisak i on me lagano spušta na zemlju. - Ti? Kako je to moguće? Kako si me našao? - Posle, malena. Sad moramo ići odavde. Nije sigurno. Napravila si malu zbrku policiji - okreće se prema tipovima koji su još uvjek stajali i posmatrali naš intiman deo susreta. - Slobodni ste, znate procedure. Neka nas niko ne prati. - Da, gospodine - rekao je jedan od tipova, pa su sjeli u onaj isti automobil u kojem smo i došli. - Idemo odavde - pružio mi je ruku, vodeći me prema svom autu, smještajući me u njega. - Kako si me našao? - Malena, ja sam uvjek tu. Iako me ne vidiš, nisi sama. Zamislila sam se nad tim rečima, i ubrzo posle toga zaspala. Vodio me negdje na sigurno, i sad, kada sam pored njega, znam da će sve biti u redu. Ono najgore je prošlo, sada mi držimo konce.

*** Ne znam koliko je prošlo sati ali znam da sam putem spavala. Još uvjek je bio mrak kada sam osjetila da me nježno uzima u naručje I vodi u nekakvu kuću. Mogla sam čuti zvuk vode i noćnih životinja. Prvi put posle mnogo vremena sam bila spokojna. Spustio me na mekani krevet i pokrio sa toplom dekicom. U kući je bilo toplo, mogla sam osjetiti toplinu u vazduhu. Iznenadilo bi me kad bi bilo drugačije. Ovaj čovjek je uvjek mislio unapred. Nasmješila sam se na samu pomisao toga. - Spavaj malena, treba ti sna. 167.

Šansa za ljubav By Brbljivica Još uvjek zatvorenih očiju tiho sam promrmljala kako želim da bude pored mene. Obećao je da će uskoro doći. A dodir njegovih ruku sam osjetila posle nekog vremena. Ispunio je obećanje. Sunčane zrake su padale na moje oči. I zaista je bio predivan osjećaj kad te svetlo budi. Protegnula sam se i rukama pronašla Gabriela. Izgledao je tako preljepo, mirno,poput malenog djeteta. Zagrizla sam usnu kako bih se sprečila da ga ne poljubim. Još sam željela upijati svaki dio njegovog lica. Prstima sam polako prelazila po njemu, sledeći male krivine, mentalno pamteći kako ovaj čovjek izgleda. Danima bih ga mogla posmatrati, i mislim da mi nikada ne bi moglo dosaditi. Promeškoljio se zbog mog dodira, ali i dalje je spavao. Prste sam spuštala prema isklesanim trbušnim mišićima, kao da dodirujem svetinju. Jer on je to i bio za mene. Moja utjeha, moj dom. Na pamet mi pada zločasta zamisao. Polako se išunjam iz kreveta i krećem prema vratima, pokušavajući naći kupatilo. Obavljam nuždu, perem zube, privremeno bacajući pogled na usnulog Gabriela. Zatim uzimam ogrtač, ali skidam pojas s njega. Prilazim krevetu i vežem mu obe ruke s pojasom, nekako pokušavajući da isti taj omotam na uzglavlje kreveta. To je bio teži posao jer se on par puta okrenuo ali sam uspjela. Sada je u mojoj milosti. Ponovo legnem pored njega, prstima nastavljaući gdje sam stala. Gledam mu trepuše dok mi ruka ide pod pokrivačem. Osmjehujem se kada shvatam da nema ništa na sebi. Sviđa mi se pomisao da je planirao jutarnji sex, ali sam ga preduhitrila. Jagodicama dodirujem vrh veličanstvene zvjeri, i samo na taj nježni dodir, on počinje da raste. Samopouzdanje mi cveta, i ja nastavljam dalje. Kružim oko testisa, lagano ga već sad u punoj veličini uzimam u ruke. Nije da ih nisam viđala u životu ali ovo je nešto najsavršenije što mogu uzeti u ruke. Tako vruć i tvrd da se suzdržavam kako ga ne bih stavila u usta. Ne. Želim da me moli. Želim da bude očajan. Želim mu pokazati da ja nisam jebeni posao, da se ja ne biram. Otvara oči, škiljeći prema zavezanim rukama. - Koji kurac… - zatim pogleda u mene pa na moju ruku pod prekrivačem. - Dobro jutro, - osmjehujem se, ne prekidajući rad. Stenjajući pokušava da izvuče ruke iz pojasa. - Ne možeš, sad si bespomoćan. - Odveži me Niki. Odmah. Inače…. 168.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Inače,šta? - prekidam ga ,vadeći ruku zatim se uspravim i popnem na krevet. On zbunjeno gleda za mnom. Polako rukama prelazim preko majice koji umam na sebi, pri tome se zadržavajući na grudima. Zatim krećem prema njenim rubovima i uz lagano njihanje skidam je sa sebe. Golih grudi i posute kose po njima, osjećam se kao nimfa koja mami svojim tjelom. On se pokušava uspraviti kako bi se oslobodio ali ja se postavljam iznad njega. To mu odvlači pažnju i smješta pogled ma moje crne gaćice. - Dovraga Niki, odveži me. Odmahujem glavom, polako se okretajući od njega. Sada punu njegovu pozornost ima moja stražnjica. Zamišljam da sam erotska plesačica, i moje tjelo se kreće u tom ritmu. Nije mi potrebna muzika da bih plesala. Svaki pokret je čist poziv na seks. Mazim svoje tjelo i zatvorenih očiju plešem za njega. Izluđujem ga, ali i sebe. Čujem stenjanje koje ispušta ali ja ne odustajem. Dolazim do ruba gaćica i lagano ih povučem dole, pokušavajući da izvedem to što bolje a da ne padnem. Okrenem se i pogledi nam se spoje. U njegovom, kao i u mom sama je požuda. Grizem si usnu dok mi pogled luta po ovom muškarcu. Ud mu strši, u punoj je snazi. Poput zova sirene ,mami ne da ga okusim. Spuštam se na koljena, i samo dahom dodirujem ovu zvjer. Gabriel izdiže leđa kako bih ga stavila u usta.Na ovaj način me moli, ali ja želim da čujem te reči. Kez mi igra na usnama dok lagano kružim usnama oko njega, izbjegavajući da ga dodirnem. Gabrijel je na samoj ivici ludila. Pokušava da se kontroliše, ali tako brzo uzdiše i izdiše da mu kontrola popušta. - Dovraga, uzmi ga - već sad frustrirano viče, dok ga ja i dalje izluđujem. - Znaš, neko mi je već jednom rekao da ti je posao bitniji od svega. Samo želim provjeriti da li je tako. Treba mi dokaz da sam ja najbitnija. jezikom prelazim preko njegovog torza, zaustavljajući se na resici uha. Uzimam ga u zube i polako grickam. Toliko sam se udubila u svoj posao da nisam primjetila kada je uspjeo izvući ruke iz pojasa. U sledećem trenutku sam bila na leđima ,što je izazvalo bujicu smjeha. - Znaš kako kažu: ne diraj lava dok spava! A ti, malena, si upravo probudila jednog - silovito me poljubio u usta, pa se postepeno spuštao, ljubeći svaki deo mog tjela. Najviše se zadržavajući u samom središtu mene. Željela sam iskočiti iz vlastite kože, jer ovo što je on radio nije bilo humano. Svaki put kad je trebalo da svršim, on se povlačio i ostavljao me 169.

Šansa za ljubav By Brbljivica još gladniju i razdržljiviju. Ovo nisam imala u planu i sad plaćam za to. Već kad sam pomislila da ne mogu više izdržati, okrenuo me na trbuh ,raširio mi noge i silno se zabio u mene. Vrisnula sam od tog osjećaja ispunjenosti. Nije nam mnogo trebalo i istovremeno smo svršili, uzvikujući jednom-drugome ime. Osjetila sam toplinu njegovog sjemena dok je on izlazio iz mene, zatim legao te me privukao sebi na grudi. - Ako me planiraš svako jutro ovako buditi, nije loša ideja. Ali samo bez vezivanja, inače budeš kažnjena i ostaješ bez orgazma. Jasno! - Zvuk njegovog glasa je bio veseo i zaigran. Upravo onako kako i treba biti. Posle obilnog doručka, izašli smo u šetnju. Priroda oko nas je bila nevjerovatna. Sijalo je sunce a zbog njega, jezero je izgledalo kao da ima miloine malih dijamanata u sebi. Vjertić je lagano duvao, a svjež miris vazduha me terao da udahnem punim plućima. Takav mir i tišina ,a to je bilo baš ono što mi je bilo potrebno. Na samam jezeru se nalazio mali mol, a uz njega jedan stari , korišteni čamac. Otišla sam na njega i sjela, prekrštajući noge. Gabriel je bio u kući, telefonirao. Bila sam mu zahvalna na ovoj tišini. Po prvi put u životu, osjećala sam se posebno, korisnom, jer znam da sam za nas napravila veliki korak. Uspjela sam nas spasiti, spasiti našu ljubav. Začula sam korake, i znala sam da je on. Prišao mi je s leđa, sjeo iza mene i zagrlio me. - Zašto mi nisi rekla? - Nisam mogla. Previše je bilo na kocki. - Da li je to bio razlog zašto si me oterala od sebe, i one glupe predstave? - Nisam te oterala, sjeti se. Ti si sve pogrešno zaključio. Iako sam te preklinjala da me slušaš, ti si vjerovao svima samo ne meni - uzdahnuo je poljubivši me u glavu. - Da ,ali kako sam ja to mogao znati? Ubilo me sama pomisao da te on ljubi, da ga voliš. Mrzeo sam ga, jer uzima nešto što je moje. Odlučio sam da neću biti potrčko, da je posao sve što mi treba, ali pogrešio sam. Ništa mi nije važnije od tebe. I sad shvatam da pre tebe nisam ni znao šta znači voljeti, kako disati. - Kako si me našao? - Ovo jutro kada sam te pitao da nigdje ne ideš, znao sam da nešto nije u redu. Otišao sam kući, i dogovorio se sa Oliverom da se nađemo na piću. Možeš li zamisliti koliko sam se iznenadio kad mi je rekao da si ga 170.

Šansa za ljubav By Brbljivica pitala sa Samuela. Tada sam znao šta smjeraš, i više mi ništa nije bilo bitno. Nazvao sam Arona. - Molim! - okrenula sam se i sad smo se gledali u oči. Kimnuo je glavom i nastavio dalje. - Da. Moram priznati da je to bilo nešto najteže što sam ikada uradio, ali ti si mi bitnija od svega. Nevjerovatno ali i on je djelio isto mišljenje kao i ja. Nije on tako loš kao što sam mislio. Ispričao mi je šta si tražila od njega, i za dogovoreni put. Posle toga sve je bilo lako. Znao sam da nešto moram učiniti pa sam vas pratio. - Pratio si nas? Onda znaš razlog zbog čega sam išla na taj put? - Da, znam. Sve sam pohvatao kada sam shvatio da ideš naći Samuelovu sestru. Ali ona je bila mrtva. - Znao si? - Da. On je moj klijent, naravno da sam znao. - A da li si znao da je tvoj klijent Mariu zlostavljao? - NIki, ne pričaj gluposti.To mu je sestra. - Polusestra, rekla sam kroz stisnute zube. Opet mi ne vjeruje. - Gabriel, ti radiš za čudovište. On je grozan, on joj je svašta radio... - Kako znaš šta joj je radio? - šutila sam, i skrenula pogled prema jezeru. - Nickol, pronašla si dokaze protiv njega? Zar ne? Kimnula sam glavom, ne želeći ga pogledati. Pustio me iz zagrljaja i ustao, koračajući iza mene. - Jebote, jebote, jebote. Znao sam da nešto smjeraš i da si tvrdoglava. Ali sad ovo što si uradila prelazi svaku granicu. Znaš li to? Ugrozila si vlastiti život, život onog krelca. I sad su kod njega dokazi. Dovraga, Nickol - rukama je prolazio kroz kosu, zadržavajući ih na vratu dok mu je glava klonula prema dole. Ja sam samo sjedela i gledala u njega, ne želeći da razgovaram. Sad u ovom trenutku bila sam poput malenog djeteta na koga galami vlastiti otac. - Želim da mi daš te dokaze! - izjavio je tako hladno, autoritativno da sam mahinalno odmahnula glavom. - Daj mi dokaze i jednostavno zaboravi na sve to. Nije još prekasno. Još imamo vremena. - Ne. - tiho sam prošaputala ali on kao da me nije čuo. 171.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Uništiću dokaze i sve će biti u redu. Mi ćemo biti u redu. razgovarao je sam sa sobom, koračajući levo-desno. - Ne, Gabriel - tek kad sam povisila ton, stao je i pogledao u mene. - Ne želim da ti dam dokaze, i ne traži od mene to. - Malena, - kretao je prema meni,saginjući se kako bi nam lica bila u istoj visini. - Molim te, zaboravi. On je opasan I ja… ne znam da li bi sebi mogao oprostiti ako ti se nešto dogodi. Uhvatila sam mu lice u ruke, i nježno palcem prešla preko njegove donje usne, zadržavajući pogled na njoj. - Nisi ni svjestan koliko te volim, želim i trebam. Ti si mi vazduh bez kojeg ne mogu disati. Ali ne traži mi to. Ja ne mogu dozvoliti da se izvuče, ne ,ne mogu… - suza mi je kanula niz lice i on me privukao sebi u zagrljaj. - Ššššš, ok, ok... Smislit ćemo nešto. Obećavam ti. Samo ništa ne radi bez moje suglasnosti, važi? Šmrcajući mu u vrat, kimnula sam glavom. I sama sebi obećavajući da od sada ništa neću raditi na svoju ruku. Ostatka dana više nismo spominjali Samuela i dokaze. A te noći smo više puta vodili ljubav, ne puštajući jedno-drugo iz naručja. Sledećeg dana nas je probudila kiša. Tako jako je padala, da nismo mogli izaći iz kuće. Još jedan dan samo za nas pre povratka u stvarnost. I sam Bog je znao koliko nam je to bilo potrebno. Stajala sam naslonjena na veliki prozor u spavaćoj sobi. Mogla sam čuti samo zvukove kiše kako udara od staklo. Prišao mi je tiho s leđa, i poljubio me iza uha. - Zašto je moja malena zamišljena? - Naprotiv, uživam u kiši. - Voliš kišu? - Volim zvuk kiše, a to retko mogu čuti a da se ne mješaju drugi zvukovi. - Znaš, - okrenuo me prema sebi, - mislio sam nekom drugom prilikom, uvjeravajući se da nije pravi trenutak ali…. Ma dovraga zašto da ne. Vreme kao da je stalo. Ukočeno sam ga posmatrala dok se spuštao na koljeno. 172.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Nickol Bennet ,ti si vazduh koji dišem, svako sunce posle kiše. Moj život nije ništa ako ti nisu u njemu. Ako nema tebe, ni ja ne postojim. Srce je već odavno tvoje. Učini mi tu čast i neka tvoje bude moje. Budi moja jutarnja rosa, moja zvjezda s neba. Moja radost, sreća, moja sebičnost najveća. Malena, budi moja voljena. Budi moja supruga, majka moje djece. Moj saputnik, prijatelj. Budi moj razlog za život. Udaj se za mene, i učini da i ja budem samo tvoj.? Moje srce već zna odgovor, jer ono ima razloge koje razum ne poznaje…

173.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 31. Pala sam na koljena i plakala od sreće. Veoma dobro zna šta mi ovo znači, kolika mi je potreba biti voljena i imati nekoga, a ovaj čovjek mi to upravo pruža. Sve ove reči bile su melem za moje ranjeno srce, za moju usamljenu dušu. Život bih dala za njega, i toliko ga volim da me ponekad boli. Iako nije imao prsten, meni nije bio potreban. Te noći sam mu postala žena. Davajući se , postajući jedna duša i tijelo. Više mu ništa nisam imala dati, i to je ono najljepše od svega. Kažu, ljubav je velika stvar. Rađa se još dok smo mali, i prati nas kroz život. Ja tu vrstu ljubavi nikad nisam upoznala, sve do njega, mog Gabriela - palog anđela. Jer jedino objašnjenje je to, da ga je sami Bog poslao na moj put. Pokušavajući mi pokazati da i ja mogu biti voljena i srećna. Želim ovom čovjeku pružiti sve. Biti žena koju treba, njegov ponos, njegova utjeha. Majka naša djece. Sledećeg jutra mogla sam se samo smješiti. Predivan je osjećaj kad znate da će te uskoro nekome pripadati, bar što se tiče zakona. Ostavio me kući, uz dogovor da spakujem stvari jer više ni sama nisam željela gubiti dragocjeno vreme. - Nickol, - majka mi je prilazila, zatim tako snažno zagrlila. - Pobogu djete pa gdje si ti? Dva dana te nismo mogli naći. Sreća pa nam je tvoj drug Aron javio da si dobro i da ćeš uskoro kući. - Aron vam je javio? - Da, jeste. Zvučao je tako tužno. Da li ste se posvađali? Rekla si da ćeš biti s njim! - Ma, ništa što se ne može popraviti. Idem u sobu pa ću ga nazvati. - Dobro, mila. Javiću ocu da si stigla. Kimnula sam i otišla u sobu. Prvo što sam uzela je bio telefon. Upalila sam ga a na ekranu mi je iskočilo 20 propuštenih poziva i 10 SMS poruka. Roditelji, Gabriel, Aron i nepoznati broj. Otvaram poruku a pred očima mi stoji samo jedna rečenica. Nadam se da si uživala u posljednjoj slobodnoj noći….

174.

Šansa za ljubav By Brbljivica Samuel zna da sam ja bila ta koja je zvala policiju i prijavila njegove ljude. O Bože, nije mi svedno. Izlazim iz poruke i zovem Gabriela. - Već me poželjela? - nasmijanao me pita, dok sam ja s druge strane uplašena. - Samuel mi je poslao poruku, - jedva izgovaram koliko mi glas podrhtava. - Dolazim po tebe I spremi stvari. - Dobro. - I malena, ne brini. Sve ću srediti - prekida razgovor a ja odmah uzimam torbe kako bih ubacila najpotrebnije stvari. Samo želim da sam u njegovo zagrljaju i da me već jednom svi puste na miru. Posle nekog vremena sam se smirila i odlučila nazvati i Arona, bar mu toliko dugujem. - Halo. - Hej Arone, Niki je - predpostavljam da sam ga probudila, jer se očigledno po zvuku , uspravljao iz kreveta. - Probudila sam te? - Ne brini, bilo je i vreme da ustanem. Spavam čitavo podne. Kad si stigla? - Pre više od pola sata. Hm….želim da ti se zahvalim. - Nema potrebe, znaš i sama. - Znam ali…. želim. Hvala ti što si javio mojim roditeljima, iskreno, nisam se ni sjetila. - U redu je, zaista. - Aron? - Da. - Znao si za Gabriela, jel tako? Znao si da nas prati? - Da. Znao sam. Izvini što sam mu rekao ali morao sam biti siguran da ćeš se ti izvući ako dođe do toga. - Pa zašto si onda otišao iz restorana? Mogao si ostati. - Nisam želeo reskirati. Rekla si da je Samuel Gabrielov klijent, i ako bi vidjeo dokaze, možda bih mu predala. Morao sam osigurati da zatvorim tog gada od čovjeka. - Uvjeren si da bih mu predala dokaze?

175.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Da. Mislim da bi život dala za njega. Izvini ali nisam to mogao dopustiti. - U redu je, razumjem te. Ali si pogrešio. Dvoje nas je koji želimo videti to čudovište iza rešetaka. - Ne znaš koliko mi je drago to čuti. Ovaj… Opraštaš? - Da, ludice. Bez tvoje pomoći ovo ne bih uspjela - nasmješila sam se, pomalo zaboravljajući onu poruku. - Šta planiraš dalje? - Iskreno, ne znam. Gabriela ne mogu uvući u to. Ostaje mi jedino otac. - Da, predpostavljao sam da ti je on jedini izbor. Kad budeš htjela, samo zovi i rešićemo sve zajedno. - Da, hvala ti.

*** Majka se naravno bunila što idem kod Gabriela, ali nisam baš imala izbora. Ponovo sam u njegovom stanu, i sjećanja mi naviru od poslejdnjeg našeg susreta. Njegova bol, moja izdaja… Stresem se i odlazim u kupatilo kako bih se istuširala. Nedugo zatim, i on mi se pridružuje. Osjećam lagani dodir niz leđa, zaustavljajući se na mojoj stražnjici. - Znaš li koliko volim kad si pored mene, kad svaki dan mogu imati ono što mi pripada - govori mi dok mi sklanja kosu sa strane kako bi me mogao ljubiti po vratu. Zatvaram oči, predala sam se. Lagano me dodiruje, trlja, kupajući me vlastitim rukama. - Sve ovo je moje - mrmlja, dok me i dalje ljubi. Okrećem se i stavljam mu ruke oko vrata. Pogled mi pada na njegove usne. Primičem ga sebi i ljubim ga, grickajući ga. Još više me stišće i mogu osjetiti erekciju na trbuhu. Oh,kako ga želim. Uzima mi ruke, zatim ih diže iznad moje glave, prislanjajući me na pločice. Ljubi me silno, snažno, spuštajući usne na moje nabrekle bradavice. Izvijam se, pokazivajući mu da trebam još. Podiže me, i moje noge ga omotavaju. Da, u meni je. Osjetim svaki njegov trzaj. Dok me drži, nabija me na sebe. U njegovim sam rukama. Oboje snažno svršavamo, zatim se istuširamo i smjestimo ispred kamina u kome je gorjela vatra. - Zašto si miran? Nisi mi rekao ni reč o poruci? 176.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Nema potrebe. Vjerujem da ti je on poslao. Pre nego što ću doći po tebe, nazvao sam ga. - Šta si mu rekao? - Osim posla, nabacio sam mu da smo ponovo zajedno. I da mu se izvinjavam što me nije bilo ova dva dana, jer od nedelje uveče,ti i ja nismo željeli da se zna za nas. Tako da nikome nisam mogao ništa reći. - Misliš da ti je povjerovao? Slegnuo je ramenima. - Trenutno, nemam pojma. Sutra se nalazimo zbog posla. Potrudiću se uvjeriti ga. - Gabriel? - Reci,malena. - Planiram dati dokaze svom ocu. Pogledao me s zbunjenim izrazom na licu. - Zašto njemu? Zašto ne policiji? - Zato što ne znam gdje Samuel ima svoje pipke. A sa sigurnošću znam da ga moj otac ne voli. I ovo je čista pobjeda za njega. - Ipak nisi odustala, ha? - Ne,nikada ni neću. - U redu, samo znaj da poštujem tvoj izbor, ali nisi svjesna u šta se upuštaš. On nije bilo ko, Niki. Samo želim da ti to kažem. - Neko ga treba smjestiti tamo gdje i pripada. - U pravu si, ali to nisi morala biti ti. Drvo je pucketalo, a ja sam razmišljala o ovim rečima. Znam da sam u pravu što idem do kraja, ali nisam mirna. Nešto me kopka. Nešto mi govori da se predomislim. Zjevnem, i nagnem se na njega. Uvjerena da će sve biti u redu, baš onako kako je pravedno.

*** Odavno je već svanulo. Nalazim se u spavaćoj sobi ,nemam pojma kada me prenjeo. Znam samo da sam odlično spavala. Protežem se i odlazim u kupatilo kako bih obavila jutarnju higijenu. Otvaram neseser i tek tad shvatam da sam trebala jos u ponedeljak popiti pilulu. Obuze me strah. Šta ako sam trudna? Ne, ne…. još nije vreme za to. Smiri se, Nickol. Nisi baš toliki baksuz. Mladi smo, beba nam sad ne treba. Hoću 177.

Šansa za ljubav By Brbljivica da uživam u njemu. Volim djecu ali…. nije još vreme. Teram misli iz glave i oblačim trenerku i pamučnu majicu. Sama sam u stanu, Gabriel radi. I dok razmišljam kako bi najlakše rešila pitanje dokaza, čuje se zvono na vratima. Nemam pojma ko bi mogao biti, jer mi Gabriel ništa nije rekao. Otvaram vrata a pred njima stoji ni manje ni više nego Tamara. Ona, sva sređena, skenira me i samodopadno se smješka. Očito je saznala da sam ovdje i došla je rešiti problem. - Dobar dan, gospođo. Izvolite. - Uradim korak unazad kako bi joj mogla dati prostora da uđe. Ulazi i ništa ne govori. Sa glave skida ogroman šešir i spušta ga na komodu u hodniku, zatim odlazi i sjeda na sofu. - Znaš… Mislila sam da je Gabriel pametniji. Da će vidjeti tvoje mane, pogotovo posle one scene koju si napravila na mom rođendanu. prilazim i sjedam preko puta nje. Ne nudim je pićem, jer bih ponovo došla u iskušenje da je zalijem. Šteta alkohola. - Prvo te nisam prepoznala, sve do onog trenutka kada si skinula masku. Stvarno ti moram čestitati na obmani, jer uspjela si sve zavarati. - Mnogo ste ljubazni. Da li je to sve? - Ah, ne budali. Nisam došla kako bih ti djelila komplimente. Veoma si mudra, to ti priznajem. Uspjela si ga ponovo uvući u svoje pokvarene planove, koje naravno on ne vidi. - Tamara, pređi na stvar! Ili se gubi odavde. Lice joj je izgledalo strašno dok se mrštila. - Ne preti, devojčice. Ne odgovara ti to. - Nije pretnja, nego činjenica. - Ovo je stan mog sina, i nemaš nikakvo pravo, niti smeš da pretiš. Usudi se i vidjećeš šta će Gabriel reći na to. - Da li ste sigurni? Jer ne bih da se iznenadite kada vas i on zamoli da napustite stan. Ipak,s ada u njemu živi i njegova zaručnica. Šutila je i posmatrala me. Usne su joj se izvile u kut i znala sam da joj je nešto palo na pamet. U tom trenu,začuli su se ključevi u vratima. Pogledala sam prema njima i ugledala kako Gabriel ulazi u stan. Stao je na mjestu, gledajući u majku pa u mene. Znao je da nešto nije u redu jer sam ja bila ozbiljna dok je ona na usne nabacila lažan osmjeh.

178.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Majko, nisam znao da dolaziš. Danas mi preko telefona ništa nisi spomenula? - koračao je prema meni, zatim se sageo i poljubio me u tjeme. - Ne, nisam. Željela sam vas iznenaditi. Gabriel je izvio jednu obrvu u znaku čuđenja, i seo do mene, prebacivši ruku preko mojih ramena. Na taj način, pružajući mi nesvjesnu zaštiti. Pobjednički sam se nacerila Tamari a ona je sa lica sklonila lažan osmjeh, zadržavajući pogled na tu njegovu gestu. - Pa, kakvo je iznenađenje u pitanju? - Želim da večeras dođete na večeru. Malo da proslavimo vaše zaruke, nista posebno. - Majko, kod tebe večere nikad nisu bile skromne. Koliko tačno planiraš uzvanica da zoveš? - Ah,mili, - odmahnula je rukom, u znak šale. - Veoma me dobro poznaješ. Biće nas do dvadesetak, i sam znaš koliko smo cjenjeni u društvu. - Da,znam - okrenuo se prema meni i tiho me upitao. - Idemo li? Gledala sam u te tamne oči, i s njim pored sebe, mogu sve izdržati. Svaku prepreku koju mi Tamara želi postaviti. - Da,naravno - okrenula sam se prema njoj i nasmješila se. - Ne bih željela uvrediti buduću svekrvu, zar ne? Nasmješila se i pljusnula rukama, ustajući. - Baš mi je drago što ćete doći. Vereča je u osam. Nemojte da kasnite. - Nećemo majko, bez brige - na odlasku ga je poljubila u obraz, i nešto šapnula u uho. Ja sam bila u kuhinji, pripremajući pastu za ručak. - Sve u redu? - pitao me dok me grlio sa leđa. - Da,sve u redu. Poljubio me u vrat i krenuo prema spavaćoj sobi. - Malena, ja odoh pod tuš. Posle ručka idemo u kupovinu. Želim svojoj dragoj kupiti najljepšu haljinu koja postoji - namignuo mi je pre nego je otišao. - U redu, biću spremna - doviknula sam. 179.

Šansa za ljubav By Brbljivica Znam da će večeras da bude neprijatna večer. Mia i dalje ne priča sa mnom a to trebam ispraviti. Nikad nisam voljela uštogljeno društvo ali zbog Gabriela ne mogu biti odvratna i bezobrazna. Iako Tamara misli da mi je naškodila sa ovim pozivom, greši. Čitav život živim u ovom svjetu, i spremna sam za ovu šaradu od večere.

180.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 32. Nalazimo se u elitnom butiku. Oko nas zaposleni kruže poput strvinara oko lešine. Nudkaju nam šampanjac i nenanve kolačiće. Gabriel sjedi i posmatra svaku kombinaciju koju probam. Na kraju se odlučujem za crvu dugu haljinu sa dubokim otvorom na leđima, koji prestaje tik iznad moje stražnjice. Posle kupovine, odlazim u spa centar dok on odlazi na piće s Oliverom. Predpostavljam da će i on večeras biti tamo. Glavni cilj predolazeće predstve jeste da izgledam savršeno. Opuštaju me razne masaže, i ove jake ruke slatkog masažera. Hm... Definitivno se ponovo vraćam ovde. Već je šest sati i zovem Gabriela da idemo kući. - Hej, ljubavi. Gdje si? Gotova sam! - Hej...još sam s Oliverom. Krećem odmah, tu sam za petnaest minuta. - Važi,čekam te. Odlučila sam nazvati roditelje, ipak i njima moram reći da sam se zaručila. - Dom porodice Bennet, kako vam mogu pomoći? - začuvši Maryn glas, opustila sam se a da nisam ni bila svjesna svoje ukočenosti. - Mary, Nickol je. - Dobro veče, gospođice. Izvolite? - Gdje su moji roditelji? - Vaš otac je u radnoj sobi a majka u spavaćoj. - Da li znaš planiraju li večeras na večeru, bilo gdje? - Ako mislite na poziv za vaše zaruke onda da. Vrisak vaše majke nije bio baš ugodan za uši - nasmijala sam se pomišljajući na majčin izraz lica, zatim sam se uozbiljila. Sranje, sranje. Sad sam nadrapala. Smoriće me s njenim pravilima ponašanja i kako sam je povredila. Ali pojaviće se oni, uvjek je bilo prvo društvo pa onda porodica. - Uf, hvala Mary. Ne govori da sam zvala. - Naravno gospođice. I ....čestitam vam. - Hvala ti.

181.

Šansa za ljubav By Brbljivica *** Dok se Gabriel tušira, ja lagano nanosim šminku na lice. Ništa preterano ali opet da je primetno. Izlazi iz kupatila a oko struka mu je maleni peškir. Gad to namjerno radi jer sam odbila ponovo tuširanje. I ovako sam kasnila sa sređivanjem. - Mogao si uzeti veći peškir - govorim mu dok nanosim ruž na usne. - I da sakrijem ovo savršenstvo - pokazuje mi na svoje mišiće, dok gledam njegov odraz u ogledalu. Nasmješim se a on mi prilazi, nježno mi sklanjajući kosu s vrata. - Predivno mirišeš - ljubi mi vrat, lagano klizeći do mog uha. Naježila sam se, i jedino što mi pada na pamet jeste da skinem ogrtač i povalim ga na krevetu. Nagela sam glavu i zatvoriča oči. Rukama je rastvorio moju jedinu zaštitu i pred ogledalom je imao nago tjelo. Dlanovima me uhvatio za grudi, nježno ih dirajući, izazivajući me da mu se potpuno predam. - Gabriel… - uzdahnula sam. - Hmmm… - Kasnimo. Moraš stati. - Ne planiram - ogrtač mi je pao niz ramena, dok je nizao poljubce niz moje ruke i leđa. - Oh, kako te želim.- prostenjao je. Ma dovaga i večera i svi. Želim da uživam u ovom muškarcu, i bila bih glupa kada bi odbila ovu ponudu. Okrenula sam se i gurnula ga na pod. Seo je na dupe, sa širokim osmjehom na licu. - Moja curica želi nešto? - Da, i planiram ga imati - svukla sam maleni peškir i zakoračila ga. Ljubila sam ga, zatim lickala, spuštajući se prema jedinom cilju. Sada nemam vremena za ljubav, želim jako i žestoko. Uzela sam ga u ruke i započela zabavu. Bradavice su mi se ukrutile od Gabrielovog izraza lica. Lice koje je govorilo da samo ja imam moć nad njim . Sada i zauvjek. Gospodarica sam ovog tjela, kao i on mog. Kušala sam ga, i sviđao mi se njegov ukus. Slatkast, poput najslađeg voća. Rukama je držao moju rasutu kosu, pokušavajući je skloniti kako bi video kako ga gutam. Stenjajući i izvijajući se ispod mene, znala sam da je blizu svršavanja. Uspravila sam se, zatim sam njegov ud namjestila na svoj otvor te se lagano spustila. Oh, blaženog li osjećaja… Zabacila sam glavu te se 182.

Šansa za ljubav By Brbljivica polako počela dizati i spuštati. Ruke su mu bile na mojim grudima, zatim bokovima. Oboje smo trebali više, i u tom trenutku, naša tjela su se istim tempom kretala. Nabijajući se na njega, znala sam da ću se svakog trena raspasti. Zvuk mog imena se prelomio sobom, zajedno sa eksplozijom orgazma. Pala sam mu na grudi, zadihana, znojna ali dobro izjebana. - Definitivno nam treba tuš - nasmijali smo se, odvajajući se jedno od drugog. - Idem prva, i ne ulazi za mnom - podigla sam prst u znak upozorenja, a on se samo nasmijao. Samo ću reći da me i ovaj put nije poslušao. Posle sat vremena, nalazili smo se pred kućom Donnellovih. Iako smo kasnili već sat vremena, nismo mnogo marili zbog toga. Uživali smo jedno u drugome, i to nam je bilo važnije od bilo čega. Pozvonili smo i vrata nam je otvorila mlada kućna pomoćnica. Predala sam joj šal i krenuli smo prema zvuku glasova. Bilo je tu više od dvadeset osoba, i u trenutku kad smo stali svi su prestali sa razgovorom da bi posmatrali nas. Tamara je bila više nego bjesna ali već je stavila svoj lažni osmjeh. - Ah, deco, deco. Napokon ste došli. Baš se pitamo šta vas je zadržalo? - I ja bih se zadržao da sam na Gabrielovom mjestu - neko je rekao zatim se smjeh prelomio prostoriom. - Luis, ti besramni starče. - Tamara je odmahnula rukom te prišla i poljubila Gabriela u obraz, zatim pogledala mene i kimnula glavom. Svoj pogled ne zadržavam na njoj. Ugledam svoje roditelje i uhvatim Gabrielovu ruku, na taj način odvlačevši njegovu pažnju s majke. - Idem do roditelja - kimne glavom i spušta poljubac na moj obraz. Čujem tiha ogovaranja oko sebe ali svi oni se smješe kada prođem pored njih. Otac i majka stoje i razgovaraju s parom koji su glavni likovi u reklamnoj industriji. Prvi me spazi otac i na usnama mu se pojavljuje osmjeh. - Evo moje prekrasne kćeri. - Ostali se okreću i lagano uz osmjeh klimaju glavom u znaku pozdrava. Majka me povlači sebi i ljubi me u obraz, baš poput prave i iskrene majke koja voli svoje djete. Ali ovaj poljubac je tako lažan, da mi jeza prolazi niz tjelo. - Pa Nickol, čujemo da si se verila s našim Gabrielom, divna vest. Vaše porodice baš odgovaraju tom sjedinjenju. - Govori mi ta plavuša koja je predpostavljam supruga od izvjesnog gospodina do nje. 183.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Da. - samo to uspjem reći jer se majka ubacila u razgovor. - Mi smo oduševljeni. Naše porodice su veoma složne. Michael i ja smo zavoljeli Gabriela kao da je naše dete. - O Bože, muka mi je od ovog govora. Pomislim sama u sebi, dok pogled ne zadržavam na njima. Ugledam Miju kako sama stoji pored stupa i ispričavajući se, krenem prema njoj. - Ćao - tiho joj kažem dok i ona meni uzvraća svakom mjerom. - Znači, ipak si tu? Vidim da te moj brat uspjeo zadržati. - Da,- nasmješim se. - Stvarno ga volim. Ona kimne glavom ne želeći da me pogleda.- Čuj, Mia, ja…… strašno mi je žao. Bila sam kučka i….. - Da bila si! - Vidi, postoji razlog zašto sam se tako ponašala. - Aha, vjerujem ti. - sarkastično je dobacila. - Postoji, samo ti još ne mogu reći o čemu je reč. Ali uskoro će se sve rešiti. - Znaš Nickol, dosta mi je da se nešto krije od mene. Prvo tajna veza između tebe i mog brata, pa sad ovo. - Znam, u pravu si. Ali ja… jednostavno ja…. Ma zaboravi Mia. Mislila sam da ću uspjeti ako ti bar kažem da je tako moralo biti ali prevarila sam se. Izvini što sam i pomislila da mogu vratiti prijateljstvo okrenula sam se ali već posle nekoliko koraka, zaustavio me njen glas. - Niki.. Okrenula sam se i ugledala suze u njenim očima. Brzo je prišla i zagrlila me. - Nisam baš neka drugarica ali ne mogu biti ljuta na buduću snaju. Zagrlile smo se a zatim pogledale jedna u drugu. Suze su nam bile u očima ali nismo smjele dozvoliti da nas bilo ko vidi uplakane. - Ludo jedna, ti si mi poput sestre. Ali pričamo kasnije, može? složila se a zatim smo još malo razgovarale sve dok nije bilo vreme za večeru. Gabriel nam je prišao te poljubio Miu, zatim mene. - Vidim da su moje omiljene cure ponovo ok. - obe smo se nasmješile i uhvatile ga pod ruku, krenuvši prema blagaonici. Kad smo svi sjeli, Gabrielov otac i majka su ustali u uzeli čaše u ruke. 184.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Dragi gosti, želim da vam se zahvalim što ste uveličali ovaj radosni događaj. Svi znate da su se moj Gabriel i Nicol zaručili. I zato želim da nazdravimo u njihovo ime, želeći im svu sreću sveta. Neka ova veza bude onakva kakva treba da bude….kratkog vjeka… - odjednom u prostoriji se mogao čuti samo zvuk tišine. Svima je bilo neugodno, dok su gledali jedne druge, zatim u Tamaru dok je lagano ispijala svoj šampanjac, smješući se u čaši. - Šta? Molim vas, pa svi znamo da je Gabriel čovjek kome je posao na prvom mjestu. Kad nije uspio s Emom posle dugih godina da stupi u brak, zašto bi smatrala da ova avantura može biti nešto ozbiljno. Kad niko ništa nije rekao, nastavila je dalje. - Iskreno, ni porodica Bennet nije baš zadovoljna njihovom odlukom. Zar nije tako, draga Clara? - moja majka je probjedila od stida. Otac je uzeo čašu i ispio je do kraja, pokušavajući se skriti iz nje. A što se tiče mene, bila sam bjesna. Iako sam imala osmjeh na licu, zamišljala sam kako joj glavu udaram od zid. Pored mene, Gabriel se ukočio. Zatvorenih očiju, vidjela sam koliko se bori s tim da svoju majku ne ponizi. Ali ako on neće, ja ću. Polako sam ustala iz stolice, ostavljajući čašu na stol. - Tamara, vašu zdravicu mož…. - Majko…. - prekinuo me Gabriel, već sad stojeći pored mene. Uhvatio me za ruku, zatim je primakeo svojim usnama te spusto na njih maleni poljubac. - Izvinjavam se na ponašanju svoje majke, ali nije baš upoznata sa situacijom. Vidite, moja majka i dalje misli da će joj Ema biti snaja. Još se nada da ima nade za nas. Ali ono što ne zna…. - pogledom je prelazio preko svake osobe u prostoriji. - Jeste da ona nije bila moja sudbina. - okrenuo se prema meni, te me gledao pravo u oči. - Našao sam dio sebe, našao sam ljubav svog života. I ona me na moju sreću prihvatila. Prihvatila je čovjeka kojem je posao bio sve. Sve do nje. - prostorijom su se čuli čežljivi uzdasi. - Sada, pred svima vama, želim da je pitam da mi postane žena, moja životna suputnica. Moje sve. Nickol, budi moja. Kimnula sam glavom, sa suzama na licu. Zatim smo se poljubili. Pljesak je ispunio prostoriju, i svi su se smješili zbog nas, svi osim jedne osobe, Tamare. - Eh da, majko…- Gledala je u njega sa pogledom punim prezira. 185.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Svadba je za mjesec dana. Imaš dovoljno vremena da prihvatiš našu ljubav. Posle tog malog incidenta, večer i nije bila loša. Napokon u krevetu i u njegovom naručju, razmišljala sam o svom životu.

*** Već u deset časova, Aron i ja smo se nalazili u očevoj kancelariji. Oboje smo mu objašnjavali našu ekspediciju a ja sam ocu priznala sve šta se dešavalo zadnjih mjesec dana. Pažljivo nas je slušao, po potrebi kimajući glavom u znaku slaganja. - Tata, dokazi su ovdje. Nemam kome drugom da se obratim. Ali ne znam koliko je pametno da te uvlačim u ovaj rat. - Niki, sada je vreme da taj rat privedeš kraju. Za to ću se ja pobrinuti. - Kako to mislite uraditi, gospodine Michael. - upitao je Aron. - Mediji….oni će ga pokopati. A zatim sud i zakon…. Ali ne brinite, sada je to u mojim rukama. Mladi ste, uživajte u životu. Pogotovo ti Niki. - Aron me zbunjeno pogledao a ja sam usnama oblikovala reč - posle. Dokazi su sad bili u očevim rukama, a na meni je bilo da čekam taj dan kada ću vidjeti samuela J.L. iza rešetaka. - Šta se dešava,Niki? Čudna si mi još od kad smo izašli iz zgrade rekao je Aron, dok smo koračali prema parku. - Ovaj…trebala bih s tobom da razgovaram - sjela sam na prvu slobodnu klupu. - Reci. Uzdahnula sam. - Udajem se. Šokirano me gledao. Registrovajući reči koje sam mu upravo izgovorila. - Kada? - Za mjesec dana. - Toliko ga voliš, ha? - Da, - osmjehnula sam se. - Volim ga. - Pa čestitam ti..- ustao je i napravio korak. 186.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Aron, stani. - moje reči su ga zaustavile. - Ne odlazi na taj način, molim te. Okrenuo se prema meni, ljutiti mi govoreći. - Na koji način, Niki? Žena koju volim mi govori da se udaje za drugog muškarca.To želiš da slušam? - odmahnuo je glavom, i ja sam krenula prema njemu. Uhvatila sam ga za ruku, stavljajući je na moje srce. - Ovdje ima posebno mjesto za tebe. Ti si moj najbolji prijatelj, moja podrška, razumjevanje. Moj spas u tužnim danima. Ali… - podigla sam ruku, stavljajući mu na obraz dok mu je jedna suza klizila niz njega. - On je moj život. On je moje sve. Jednostavno on je onaj pravi. - Čitavo vreme sam to znao, samo nisam mogao da te pustim. - Znam, kao ni ja tebe. Približio mi se i spustio lagani poljubac na moje čelo. Zatvorenih očiju, znala sam da je ovo kraj našeg poznanstva. Kraj jedne igre sudbine, jedne moguće ljubavi. Podigao mi je bradu a na licu mu je bio osmjeh. - Želim da si srećna, i ako to znači da si s njim, neka tako bude. Volim te i voljeću te do posljednjeg svog daha - zatim se okrenuo i otišao. Kao i jedan maleni djelić mene…

187.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 33. Sklupčana sjedim na sofi dok posmatram prenos na tv-u. U pitanju je hapšenje Samuela J.L.-a. Otac je ispunio dato obećanje i sve dokaze iznjeo pred očima javnosti. Svaka vjest je postala nevažna osim ove. Svaki program je samo govorio o njegovom uhićenju. Gabriel je s njim, i novinari čekaju ispred zgrade suda kako bi mogli doći do informacija. Prvi izlazi Oliver, a njegov stav ništa ne govori. Iza njega se pojavljuje moj Gabriel. Novinari ga okružuju sa svih strana, postavljajući mu pitanja. Diže ruku kako bi ih smirio i mogao doći do reči. - Za sada nemamo komentara. Bićete obavješteni! Kreće napred a novinari ne prestaju s pitanjima. - Da li je istina da je zlostavljao svoju sestru? - Kakva je njegova reakcija? - Da li je svjestan da su izbori za njega gotovi? Ugasila sam tv, ne želeći više slušati o tome. Muka mi je bilo od svega jer sad je definitivno znao da sam mu ja sve to napravila. Jureći sam otišla u kupaonu i povratila doručak. Umivši se, primjetila sam koliko sam blijeda u licu. Nervoza me hvatala, strah je kružio oko mene. Posle četrdesetpet minuta, Gabriel je došao kući. - Nickol.. - viknuo je. - Da.. - Gdje si,malena? - U sobi. Posle nekoliko trenutaka,ušao je u sobu. - Hej, šta ti je? - prišao mi je dok sam ležala na krevetu, pokrivena do grla. - Malo sam pospana, ništa više. - Jesi sigurna? Hoćeš da zovem lječnika? Treba li ti nešto? odmahnula sam glavom, i zatvorila oči. - Malena! Nemaš potrebe da se kriješ. Gotovo je. Sad ti ne može nauditi. Uspjela si!

188.

Šansa za ljubav By Brbljivica Poznaje me i suviše dobro. Zna da sam ovakva zbog uhićenja, i zna da strepim nad tim. Otvorim oči i gledam u ovog savršenog muškarca. Uspravim se i skočim mu u zagrljaj. - U redu je, samo polako - govori mi dok me mazi po leđima. - Stalno razmišljam da li sam ispravno postupila,šta ako….. - Hej, - stavi mi prst na usnu, sprečavajući da pričam dalje. - Šta je bilo ,bilo je. Sutra ću mu reći da više nije moj klijent. Neka nađe sebi stručnjaka za tu vrstu odbrane. - Ali….šta ako.. - Neće, ne brini. Jedino što trebaš jeste da planiraš našu svadbu. Hajde, reci mi, šta bi voljela. Hmm… veliku svadbu ili skromniju. Biraj! Želim da sve bude savršeno. - nasmješio se i poljubio me u čelo. - Znaš I sam da ne volim velike gnjavaže i svu tu elitnu glumu. Stvarno bih voljela nešto skromnije, uži krug prijatelja i porodice. - Biće onako kako ti želiš,malena.

*** Sledećih par dana imala sam pune ruke posla. Javnost je još uvjek pričala o Samuelu, a ja sam se trudila da te priče nemaju efekta na mene. Od velike koristi mi je bila i Mia. Znala je svaki butik za vjenčanice i kojoj službi se obratiti kako bi sve bilo onako kako poželim. Tamara i moja majka nisu bile aktivne po tom pitanju. Iskreno, tako mi je i odgovaralo. Jer znam da bi majka željela veliko raskošno vjenčanje. I evo me sad, stojim u salonu vjenčanica, sa predivnom haljinom na sebi.I dok se gledam u ogledalu, znam da sam sad zrelija osoba. Da, spremna sam na ovaj korak. Spremna sam biti supruga. - Oh, Niki, prekrasna si. - govori mi Mia,a na licu joj je širok osmjeh. Da, prekrasna sam. I odjednom u grudima imam takvu bol da moram duboko udahnuti. Sve je ovo o čemu svaka djevojčica sanja. Naći princa i obući veliku bjelu vjenčanicu. Ali to nije moj san. Majka, koja bi sad trebala biti ovdje pored mene, previše je bahata i hladna da bi to znala. Ali, ne krivim je. I baka je bila takva.Umjesto da su srećni zbog mene, oni više brinu šta će društvo da kaže. Čezljivo sam uzdahnula. - Da…jesam. - odmahnula sam glavom kako bih oterala ove tužne misli iz glave. 189.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Gladna sam,idemo ručati. - Pa jela si pre sat vremena. Šta je s tobom? - pitala me Mia. - Ma ništa, valjda sam pod stresom - iako u neku ruku jeste istina, znam da to nije jedini razlog. Kasni mi, a zbog ove pompee oko Samuela i sad vjenčanja, nisam obraćala pažnju. Skinula sam vjenčanicu, odlučujući se za nju. Još neko vreme smo šetali ulicama, ulazeći u razne butike, uzimajući šta god mi je bilo potrebno za novi život. - Mia, ja bih trebala posjetiti ginekologa. Pogledala me a u očima sam joj vidjela radost, samo čekajući da joj kažem predivnu vjest. Morala sam je uvjeriti u suprotno, jer ako i jesam trudna, želim da Gabriel bude prvi kojem ću reći. - I ne, nisam trudna, treba mi zbog pilula a ne znam dobrog ginekologa. - Uf….Niki. Mislim da ja kao sestra, nemam potrebe znati šta moj brat i ti radite - nesmijale smo se i na kraju mi je dala broj telefona od svog ginekologa. Ostatak dana sam bila puvučena u sebe, razmišljajući o tome kakva ću biti majka. Zamišljajući okrugli trbuh, zatim Gabriela sa djetetom. Našla sam se kako se smješkam i nisam čula kad je Gabriel ušao u stan. - Čemu se moja ljepotica smješi? - sjeo je pored mene i poljubio me. - Samo kad bi znao.. - nasmješila sam se, gledajući u te predivne oči. - Nećeš da mi kažeš! - odmahnula sam glavom. - Znači trebam to izvući iz tebe, na svoj način - počeo me golicati, izazivajući mi smjeh. Suze su mi krenule od slatkog mučenja. - Dobro, dobro. Samo prestani - pustio me i ponovo sjeo na sofu. - Razmišljala sam o vjenčanju, i kakav će naš brak biti. - I? - Idelan. Bar ga ja tako vidim. - Da, malena. Ništa drugo i nismo zaslužili. Tu veče smo se zezali, gledali televizor i komentarisali flm koji se upravo prikazivao. Uživali smo jedno u drugome,opušteno i srećno u našem domu.

190.

Šansa za ljubav By Brbljivica *** Sjedim u ordinaciji Dr. Forrester, spremna kako bih saznala da li ću postati majka. - Gospođice Bennet, izvinjavam se što ste čekali. Strašna je gužva ovih dana.- smješi se i sjeda na svoju stolicu. - Nema problema doktore. Izvinjavam se što sam upala preko reda. - Ma nema problema. Kad ste spomenili gospođicu Donnell, morao sam da vam izađem u susret, budući da ste i vi gospođica koja će nositi to cjenjeno prezime. E sad, kako vam mogu pomoći? - Pa, trebala bih provjeriti da li sam trudna.- nervozno sam rekla. - Nema potrebe da vam je neugodno. Ovo sve ostaje između nas dvoje. Da vidimo…..Koliko vam kasni? - Pet dana. - U redu. Predpostavljam da ste koristili pilule! - kimnula sam glavom. - Rano je za ultrazvuk, tako da vam moram izvaditi krv kako bi na osnovu toga ustanovili da li je u pitanju trudnoća. To je jedan od najsigurnijih pokazatelja. - U redu. Podigao je slušalicu i pozvao sestru. - Izvinite, doktore, ali kada bih mogla znati rezultate? - pitala sam. - Za dva-tri dana. Vaše podatke će uzeti sestra pa će vas kontaktirati kada rezultati budu gotovi. U ordinaciju je ušla starija sestra, koja mi je odmah ponudila osmjeh dobrodošlice. - Fany, uzmi uzorak krvi gospođici Bennet, zatim joj upiši podatke. - U redu doktore. Hajde dušice, za čas posla će biti gotovo. Posle pola sata, bila sam vani, na ulici. Falio mi je Aron, njegovo društvo. Ali znam da to više nije moguće. Šetajući, nazvala sam brata. - Hej.. - Vidi, vidi, ko se sjetio da ima brata.- zadirkivao me Eric. - Ma daj ,nisam te zaboravila, samo nisam imala vremena. - Aha, baš. I ja saznajem preko novinara da mi se sestra udaje. Baš fino,Niki. 191.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ma daj, nemoj me sad i ti zezati. Znam da sam pogrešila ali to je bilo sve nekako brzinski. - Znam, malecka. Opusti se , malo te zezam. - Kako si? - upitala sam ga. - Odlično. Hodam, ali još uvjek pijem nekakve tablete. - Super. To znači da bi večeras mogao ići u club? - Club? Naravno, dosta mi je kuće. Mama me gnjavi a oni moji debili od drugova mi ne daju mira. Šta si imala u planu? - Ti, Mia, Gabriel, tvoje društvo. Izlazak u noćni club ,malo zabave i smjeha. - Znači, ništa bez bratovih drugara. Ali mogu te zamoliti nešto? - Da, reci. - Zovi Mary. - Mary? Koju Mary?- Kako koju, pa tvoju pomoćnicu, već šta. - Aaaa,opa bratu se neko sviđa - zadirkivala sam ga i mogla sam čuti smjeh preko telefona. - Da, da. Kriv sam. Zoveš je? - Naravno, tebi ne mogu reći ne. - Carica si seko. Javi mi vreme a ja ću okupiti društvo. - Važi…I hvala ti. - Ništa seko, vidimo se. Posle malog nagovaranja Gabriela I Mijinog pristanka, dogovor je bio da se u 22:00 sastanemo pred poznatim clubom „Havana“. Čitavo vreme dok smo se spremali Gabriel je gunđao kako bi radije ostao kući, i mene imao samo za sebe. Ali kad je vidjeo da sam obukla usku belu haljinu, vilica mu je pala do poda. - Dovraga ako te pustim da ideš u tome. Vraćaj se i obuci nešto drugo. - Ili možeš ići sa mnom, ili ne moraš. U svakom slučaju ja idem ovakva. - Nickol ,ne izazivaj me. - glas mu je bio strog. - Gabriel, ne preti! - vratila sam mu istim tonom. Obučen u tamno plave traperice i usku crnu majicu, ovaj čovjek je zračio autoritetom. 192.

Šansa za ljubav By Brbljivica Pogled mu nije silazio s mene. Kao ni moj s njega. Odmahnuo je glavom I krenuo prema vratima, uzimajući ključeve i pri tome mrmljajući u sebi. Nasmješila sam se zbog ove pobjede. Trebala mi je zabava.Trebalo mi je društvo jer jedino tako mogu zaboraviti na taj postojeći osjećaj koji me iz dana u dan sve više guši. Previše toga se izdešavalo i bilo je vreme da se neke stvari zaborave. Na ulasku u club nas je već čekao Eric sa svojim društvom. Prišla sam i poljubila ga u obraz. - Opa, večeras si predivna. - izjavio je, ponosno gledajući u mene. Gabriel se primakeo i obuhvatio me oko struka. - Da, i samo je moja. Razumjeli dječaci? - pitao je Ericovo društvo. Svi su kimnuli u isto vreme, smješući se prema meni. Stigla je i Mia a iza nje je dolazila Mary. Vidjevši je, Ericovo lice je posebno zračilo. Da, postoji tu nešto.. Club je bio fantastičan. Muzika odlična, društvo još bolje. Dok su svi pili alcohol, ja sam se zadržavala na soku ili vodi. Nisam smjela da rizikujem. Gabriel me čudno gledao, ali uspjela sam mu objasniti da me glavobolja muči. Ponudio je da idemo kući ali sam odbila. Nisam još htjela ostaviti ovo veselo društvo. Eric i Mary su se negdje izgubili, a Mia i Theo, pa recimo da su vidjeli samo jedno drugo. Posle nekog vremena otišla sam u toilet popraviti šminku. Ušle su dve djevojke, i nisu obraćale pažnju na mene. - Jesi li ga videla?Kako je dobar… - rekla je jedna od njih. - Daaa, šteta što se ženi. Rado bih ga probala. - Ma ko zna hoće li se i oženiti. Koliko sam čula,nije baš za veze. A u ostalom, ova je veoma mlada. - Da, Nickol uopšte nije za njega.- smijali su se nastavljajući i dalje o toj temi. Popravila samo kosu, zatim krenula i zastala pored njih. - Koliko sam ja čula, ona je baš prava kučka. - namignula sam im, iza sebe ostavljaući njeme face lica. Došavši do našeg stola, snažno sam privukla Gabriela i strasno ga poljubila. Čuli su se uzvici i navijanja, ali nisam marila. Poljubac je bio i više nego dobar. A reakcija postignuta, otisnuta na moj trbuh. - Vodi me kući i pokaži da sam tvoja. - Sa zadovoljstvom. - okrenuo se prema društvu, prišao Theu i nešto mu šapnuo, na što je on samo kimnuo glavom. 193.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Idemo? - Kimnula sam, željno isčekivajući nastavak večeri.

194.

Šansa za ljubav By Brbljivica POGLAVLJE 34. Držim u rukama kovertu u kojoj se nalaze rezultati testa. Nalazim se u kaficu u blizini Gabrielove firme. Imamo dogovor za ručak, jer jedino tada uspjem da ga uključim u detalje oko svadbe, kojih i nema baš mnogo. Uspjeli smo rezervirati salu hotela The Court. Da, znam da je malo nezgodno što je to u neku ruku u Aronovom vlasništvu ali taj hotel je jedan od najsigurnijih i najočuvanijih građevina. Obezbeđenje je jako što nam je bilo najbitnije. Uglavnom, sada držim zatvorenu kovertu i već petnaest minuta gledam u nju. Duboko udahnem i napokon je otvaram. Čitam i,iako sam i sama to znala, rezultati su pozitivni. Rana trudnoća. Priznajem, bojala sam se tog osjećaja, bojala sam se kakva ću biti majka. Ali sada, držeći ovaj komad papira, srce mi je toliko ispunjeno ljubavlju da je to neopisivo. U mom trbuhu se nalazi jedno malo biće, plod Gabrielove i moje ljubavi. Sada znam da je to ono što želim u životu. Stavljam ruku na trbuh i tiho govorim našoj mrvici. - Hej ti…Samo da znaš da ćeš uvjek biti voljen. Mada si još mala mrvica, već te obožavam. Plaćam račun, i odlazim prema Gabrielovoj kancelariji. Trebam tom čovjeku reći da će uskoro postati najbolji otac na svjetu. Prolazim pored recepcije i niko me ne zaustavlja. Da,ovaj put znaju ko sam ja. Kimnem glavom Gabrielovoj pomoćnici a ona mi uzvraća osmjehom, zatim me zaustavlja. - Gospođice Bennet. - okrenem se i pogledam je, još uvjek se nalazeći u svom balonu sreće. - Gospodin Donnell nije sam.Trenutno ima klijenta - približim se i pitam ko je u pitanju, jer ako nije toliko važan, želim reći radosnu vjest. - Gospođica Dewey. - odgovara mi, a moj balon sreće u sekundi puče. - Ema Dewey? - upitam oštrije nego što sam trebala. Ona mi kimne kao znak odgovora. Ta kučka nema šta da traži s njim. Zna za veridbu, zna da ide svadba. I ne zanima me čija je sestra ni koji je razlog njenog dolaska. Dosta mi je tuđeg mješanja u moj život. Prilazim vratima, i otvaram ih. Prizor koji vidim me ukoči na mjestu. Gabriel sjedi na svom 195.

Šansa za ljubav By Brbljivica mjestu a ispred njega stoji Ema, obučena samo u donje rublje. Kaputić joj je pod nogama, bačen, a ona spremna za zavođenje. Kao što uvjek biva, Gabriel je osjetio moje prisustvo i skače sa stolice. Ema ga gleda ,zatim se lagano okreće prema meni. - Ups…nisam zaključala vrata.- izjavljuje sa velikim kezom na usnama. - Malena, nije onako kak…- Gabriel kreće prema meni ali dižem ruku kako bih ga zaustavila u svakoj namjeni. Zatvaram vrata i koračam prema njemu. Guram ga na stolicu te sjedam u krilo, davajući mu jedan erotični poljubac. Ruke su mu i dalje na naslonu stolice, ne znajući kako protumačiti moje ponašanje. Okrećem se prema Emi i odmjerim je od glave do pete. - Pa dragi, da si mi samo spomenuo da želiš striptizetu pred sami ulazak u brak, našla bih ti bolju. Ova ovdje je toliko jeftina da to ne zaslužuješ ni gledati. - Kako se usuđuješ! - zgroženo je rekla Ema. - Kako se ja usuđujem? Ozbiljno si me to sad pitala? Gubi se odavde I ako te još jednom vidim da si udahnula isti vazduh pored Gabriela, niko, ali baš niko me neće sprečiti da te slomim. A vjeruj mi to ću s guštom da uradim. - Gabriel…- mucala je, gledajući ga, očekivajući nekakvu pomoć. - Poslušaj je Ema. Udarila je nogom od pod, zatim dohvatila kaputić i obukla ga. - Niko me nikada nije ovako ponizio - promrmljala je dok je odlazila kroz vrata. Ustala sam te otišla na ono isto mjesto gdje je stajala Ema. Malo je reći da sam bila bjesna. Ne, bila sam luda od bjesa. Prekrstila sam ruke ispod grudi, gledajući budućeg supruga u oči. - Objasni! - pitala sam ljutito. - Kriv nisam,i sama si to vidjela. Kakvo objašnjenje očekuješ? - Zbog čega je ona bila ovdje? - Boji se Samuela, tražila je moju pomoć, kako bih je zaštitio. - I da ti se zahvali, skinula se.- sarkastično sam rekla. - Mislila je da ponovo možemo biti ono što smo nekada bili, i baš kad sam joj rekao da od toga nema ništa,ti si uletila.

196.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ozbiljna sam Gabriel, tu ženu ne želim više ni vidjeti. Ne zanima me šta ste imali, ni to vaše prijateljstvo. - Znam, malena. Smiri se. Ništa se nije desilo, niti bih mogao dopustiti da bilo šta uradi. Tebe volim, želim, trebam. Ona je nevažna. Zaboravi to jer ja jesam. Otišla sam do prozora, svoj pogled fokusirajući na plavo nebo. - Nikad nas neće ostaviti na miru. Prvo tvoja majka, pa Ema, zatim Samuel. I po prvi put se bojim jer ne znam kako da se odbranimo, kako da uspjemo. Nismo u pitanju samo nas dvoje. - Ne razumjem! Uzela sam torbu i iz nje izvadila kovertu. Zbunjeno je pogledao u mene pa u nju. - Otvori, - rekla sam, te mu je pružila. Pratila sam njegov pogled, koji se iz zbunjenog pretvorio u nevjericu. Odmahnuo je glavom, pogledao u mene, moj trbuh, pa ponovo u papir. - Ja…ja… - reči mu nisu izlazile. I dalje zureći u taj komad dokaza. Otišla sam do šanka te mu nasula piće. Stavivši pred njim, ispio ga je u sukundi. Zatim je ustao, papir bacio na stol te mi prišao, stavljajući mi ruke na obraz. - Postaću otac? - upitao me kao da još ne vjeruje. - Da, postaćemo roditelji. Znam da sad nije idealno vr….- poljubio me. Zatim me obuhvatio oko struka i zavrtio oko sobe. Prostorija se ispunila našim smjehom. - Ne mogu vjerovati da ću uskoro postati otac. - Znači, srećan si? Nije ti krivo? - Ludice moja, kako da ne budem srećan. Dokaz nas, jedno maleno biće. - zatim se uozbiljio,pa me plašljivo pogledao. - Debil sam. Vrtim te a to nije dobro. Nasmješila sam se dok mi je srce bilo ispunjeno ljubavlju. Da, nas troje ćemo biti dobro. Bićemo savršena mala porodica. - Ne brini, ništa mi neće biti. Sledeće sedmice idem na kontrolu i tada ću nešto više znati. A sad,idemo ručati jer sam strašno gladna. - Hajde, idemo nahraniti buduću majku mog djeteta.

197.

Šansa za ljubav By Brbljivica Sjedili smo u predivnom restoran i pričali o nadolazećom vjenčanju, ili bolje rečeno ja sam pričala. Gabriel je bio na sedmom nebu. Šutio je i posmatrao kako jedem. Osmjeh mu nije silazio s lica. - Ako bude djevojčica, ti joj daješ ime - odjednom mi je rekao. Nasmješila sam se. - A ti za dječaka. - rekla sam a on je ponosno kimnuo glavom. - Pa dobro frajeru da te čujem.Koje ime želiš dati? Posle nekoliko trenutaka izgovorio je najljepše ime i znala sam da mu je to ime suđeno. - Miles. - A ti? Znaš? - Ne. Ima vremena. - ostatak dana, Gabriel je pričao samo o bebi i kako moramo uzeti veći stan jer je ovaj strašno malen. Smijela sam se dok je koračao ljevo-desno, nabrajajući sve stvari koje su potrebne. Za nešto manje od petnaest dana, ide vjenčanje. Čeka me razgovor s roditeljima ali nikome ne želim reći za trudnoću. To je samo naša stvar i za sada ću biti sebična i uživati u tome.

*** Posle tri dana, posjetila sam svoje roditelje. Za divno čudo oboje su bili kući. Otac je telefonirao a majka slagala pozivnice za moje vjenčanje. - Dobar dan majko. - prišla sam i poljubila je. - Dušice, dobro je što si stigla. Baš mi treba pomoć. Nisam znala kako koga da rasporedim u sali. - To nije tvoj posao majko. Za to imam ljude koji su plaćeni kako bi obavljali svoj posao. Pitala si za pozivnice i to sam ti dopustila da središ. Ostalo te ne zanima. - znam da sam drska ali trenutno mi sada njena pomoć nije trebala. Malo je kasno za to. - Stigla si? - poljubio me otac i sjeo pored mene. - Da. Došla sam da vam se izvinem za svoje ponašanje. - oboje su me pogledali, ali su šutili. - Znam da nisam savršena kći. Nisam onakva kakvu ste željeli. I žao mi je što sam vas razočarala, ali to sam ja. Uvjek sam se osjećala usamljeno, iako ste oboje bili tu, nisam vam bila na prvom mjestu. Prvo mjesto je uvjek zauzimalo očeva karijera, ili tvoje društvo,majko pogledavala sam jedno i drugo. 198.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Pomirila sam se s tim i sada vas ja molim da mene razumjete. Našla sam čovjeka s kojim želim provesti ostatak svog života. Čovjeka koji je vama odbojan, meni je savršen. On me voli. I to pokazuje svaki dan. Voli me ovakvu kakva jesam, sa svim vrlinama i manama. I zato vas molim, barem ovaj put, podržite me u tome. Budite uz mene i ne osuđujte nas majka je plakala a otac mi je poklopio ruku. U tom trenutku sam znala da su me voljeli, na svoj način.

*** Dan vjenčanja… Nalazim se u svojoj djevojačkoj sobi, da u kući kod mojih roditelja. Zadnjih dana pred vjenčanje digla se tolika frka da sam poželjela pobjeći u Las Vegas i vjenčati se bez ovog cirkusa. Izborni rezultati su uglavnom pridonjeli da moje vjenčanje ne bude više tako skromno. Vjest je procurila na sve strane I svaki novinar je negdje čučao, čekajući priliku da uslika srećan par. Iako mi je Gabriel u par navrata predlagao da se spremim u hotelu, znala sam da mi to nije želja.Željela sam sama biti u sobi, kako bih konačno mogla zatvoriti to tužno poglavlje svog života. Sada, stojeći u vjenčanici, znam da sam spremna da živim svoju bajku. Neka grozna jeza mi prođe niz tjelo, da su mi na trenutak koljena pokleknula. Automatski, moja ruka je pala na trbuh, dok je osjećaj lagano jenjavao. Sjela sam i duboko udahnula, prete lomeći od nervoze, da, to je samo nervoza pred obred, ništa više. Crkveno vjenčanje je zakazano za sat vremena. Većina gostiju je već tamo, kao i Gabriel. Zvuk telefona me na sekundu uplaši ali više ostajem iznenađena kada ugledam Aronovo ime. Znam da neće biti na vjenčanju ali ipak, ne mogu da se ne javim. - Da.. - Niki, gdje si? - po glasu čujem da trči. - Kući,zašto? - sad sam već lagano uplašena. - Ostani tu i nigdje ne odlazi. - Zašto Arone? - Ustala sam sa kreveta, hodajući po sobi. 199.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Šta se dešava? - panično sam upitala. - Dolazim, ok. Samo budi tu - poklopio je a moje srce je poskočilo. Nešto nije bilo u redu! Izašla sam iz sobe, i do prije nekoliko trenutaka gdje je vladao haos i gdje su ljudi užurbano hodali, sada je bila tišina, jednino što sam mogla čuti je glas reportera. - Ne znam šta se trenutno dešava ali ovde je ludilo, koleginica u studiju će vam nešto više reći o tome. Za sada, nemam potvrdnu informaciju. Niko ništa ne želi da kaže.- Iza njega su se čuli zvuci sirene, hitne pomoći i tada je slika pala na prelepu crvenokosu koja se zahvaljivala kolegi. - Jutros oko 09:00 časova, na uvjetnu slobodu je pušten Samuel J.l… - Molim - toliko sam tiho rekla da nisam bila sigurna da me je iko čuo. U kući je jedino bilo osoblje ketering servisa, Mary i otac koji se nalazio u svojoj radnoj sobi. Okrenula sam se i spazila uplakanu Mary. - Šta se dešava? - upitala sam je. - Kažu da je Ssaa…u crkviii…. - nisam više mogla da je slušam. Otrčala sam u očevu sobu, nalazeći ga kako stoji pored upaljenog televizora. Sam pogled na njegovo lice mi je govorio da nešto nije bilo u redu. - Tata….. - Mila,- krenuo je da me zagrli ali sam ga sprečila. - Samuel je pušten? - uplašeno sam pitala. I tada mi je bio jasan Aronov poziv. Kimnuo je glavom. - Gdje je? - Mila, sjedi pa ću ti reći. - Ne, ne, reci mi… - nisam morala znati, srce mi je već sve reklo. - Gabriel…. - pomahnitalo sam negirala, koračajući unazad. U prokletoj velikoj vjenčanici trčala sam uz stepenice kako bih došla do telefona. Zašto, zašto sam morala obući baš ovu veliku? Utrkavši u sobu, zgrabila sam telefon i okrenula Gabrielov broj. Korisnik trenutno nije dostupan, molimo vas…..- bacam ga u zid a on puca u hiljadu komada. Čujem Arona kako viče moje ime. Da, on će mi reći šta se dešava. Ponovo trčim niz stepnice, zaboravljajući da to može biti kobno za mene u ovom stanju ali ne marim. Ne razmišljam, samo moram znati. Hvatam ga za majicu i zahtjevam da mi kaže. 200.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Gdje je? - U crkvi. Policija je već tamo - puštam ga ,ruke mi padaju dok se borim za vazduh. Skidam štikle s nogu, te brzinski prolazim pored Arona ali on me u zadnji tren hvata za nadlakticu. - Ne, ne možeš. Ne mogu te pustiti. - Pusti me, dođavola pusti me - sad već vrištim i plačem. - Ne mogu, obećao sam mu da ću te zadržati. Obećao sam mu da ti neću dopustiti da mu dođeš. Na sekundu se ukočim, bojeći se postaviti jednu jedinu reč. Ali ipak to činim. - Kome? - Gabrielu. - šokirano sam udahnula. Zatvorenih očiju sam slušala šta mi Aron govori. - Bio sam u crkvi, sjedio u zadnjem redu, čekajući trenukat kada ćeš ući u prekrasnoj haljini i postati njegova žena. Gosti su već dolazili, ali i u svoj toj gužvi, on me primjetio. Prilazio je i očekivao sam da će me udariti, ali samo mi se zahvalio na pomoći i što sam bio uz tebe kada on to nije mogao. Trenutak posle,u crkvu je ušao Samuel, držeći pištolj u rukama. Zvao je Gabriela. Nije ga vidjeo, i tada mi je rekao da te ne puštam. Znao je da Samuel želi tebe a pored silnih reportera, zna da bi u sekundi došla dok čuješ za ovo. Odmahnula sam glavom, ne želeći više slušati ovo. Ponovo sam krenula da izađem, ali ovaj put, Arone je stao na sam ulaz i tako mi blokirao izlazak. - Pusti me! - sad sam tiho jecala. - Ako me još uvjek voliš,pusti me! - znam da sam kučka ali sada mi nije stalo do ničega. Želim samo da dođem do Gabriela i da ga izvučem od Samuela. Moj život nije važan, jer bez njega, nema ni nas. - Nickol,ja…. - gledao me sa pogledom punim kajanja, preklinjajući me da ga razumjem. Ali ja to nisam mogla. - Pusti je! - okrenula sam se i ugledala svog oca kako pokunjeno stoji u blizini nas. Odnosno, svi u kući su posmatrali Arona i mene. - Neka ide, ne možemo je zaustaviti. Iskoristila sam Aronoviu nepažnju i potrčala pored njega. Obema rukama sam pridržavala vjenčanicu, trčeći preko travljaka, izlazeći na ulicu. Trčala sam, i nisam bila svjesna novinara oko sebe. I oni su trčali uz 201.

Šansa za ljubav By Brbljivica mene, samo što sam ja išla sa spasim svoju ljubav. Moja krivica je bila što se ovo dešava. Bosih nogu trčala sam a misao mi je bila uz njega. Drži se, ljubavi, drži se… ponavljala sam u sebi. Ljudi su mi se sklanjali s puta. A kako i ne bi, vidjevši uplakanu mladu. Ubrzo pored mene je usporilo auto koji je zatim zatrubio. - Upadaj! - stala sam i ugledala Arona za volanom. Da,i sada je moje sidro. Uskočila sam u auto i on je dodao gas. Posle petnaest minuta stigli smo u blizinu crkve. Dalje nije mogao jer je ulica bila zatvorena, što zbog policajaca, što zbog prolaznika koji su htjeli zadovoljiti svoju znatiželju. Izašla sam iz auta, i gurala ljude da mi se sklone s puta. Svi oni znaju da je danas moje vjenčanje I svi znaju da se udaje kći budućeg predsjednika a to je bio jedan od razloga zašto su se okupili. Došavši do deset metara od crkve, policajac me zaustavio, zbunjeno me gledajući. - Skloni se. - proderala sam mu se u lice, gurajući ga s onolike snage što mi je ostalo. - Ne možete tamo. Luđak je u crkvi. - rekao mi je, tvrdoglavo me ne puštajući. Tad sam vidjela majku a pored nje i Tamaru. - Mama! - uzviknula sam, uspjevajući da dođem do nje. Iako se oko njih nalazilo očevo osiguranje, niko me nije zaustavio. - Gabriel? - pitala sam je. Slegnula je ramenima.. - Tamara? - sad sam iz očaja molima da mi nešto kaže. - Unutra je. Sami su. Koliko znam, Samuel hoće tebe. I ako se nešto dogodi mom sinu, ti ćeš biti kriva - povisila je ton, dovoljno da je svi mogu čuti. Plakala sam, kimnula glavom jer sam znala da je u pravu. - Dosta! Sad je dosta! Niko neće povisiti glas na moju kćer, a pogotovo ne ti. Da li si me razumjela? - majka se unjela u Tamarinu facu da je ova samo mogla lagano kimnuti. Morala sam nešto učiniti, morala sam biti unutra. Uhvatila sam majčinu ruku i stavila je na svoj obraz. Gledala me sa suzama u očima, i po prvi put me razumjela. - Volim te, majko! - prošaputala sam i poljubila je u obraz. Podigla sam pogled i ugledala Arona koji se kretao prema nama. Znala sam da nemam mnogo vremena. Možda mi je dopustio izaći iz kuće ali sam sigurna da bi me sprečio da uđem u crkvu. Potrčala sam , oglušujući se na dozivanje. Ali i u svoj toj buci, mogla sam čuti Aronov glas. Trčala sam, i napokon došla do ulaznih vrata. 202.

Šansa za ljubav By Brbljivica Okrenula sam se prema majci, i pri tome spazivši Arona koga su držala dvojica policajaca. Da, i on bi umro za mene…. Obrisala sam suze, ispravila ramena i ponosno ušla u crkvu, rukama držeći vjenčanicu. Sam Bog zna koliko sam se bojala, ne za sebe, već za Gabriela. Miris sveća, cveća mi je ispunilo nosdrve. Da, ovo je trebao biti naš poseban, savršen dan… Pred samim oltarom, ugledala sam Gabriela koji je klečao na koljenima. Začuvši korake, podigao je glavu. I tada, po prvi put u životu sam vidjela strah u njegovim očima. - Ne, ne, ne….. obećao mi je, ne, ne. O Bože ne… - govorio je, gledajući kako mu prilazim. Ni traga ni glasa od Samuela, i prvo što sam pomislila jeste da je otišao, da se uplašio. Ali znala sam da on nije takav čovjek. Zasigurno je negdje sjedeo i posmatrao ovaj trenutak. Došavši do Gabriela, pala sam na koljena, plakajući , stavljajući ruke na njegovo lice. - Zašto, zašto si došla? Zašto me nisi poslušala? - Ti si moj život, zapamti, samo ti. I ne govori mi šta sam trebala. Hiljadu puta bih ovo ponovila, u pakao za tobom krenula, samo da sam pored tebe. - Shvaćaš li šta si učinila! Želi tebe a to mu ne mogu dopustiti. Ne mogu dopustiti da ubije moje djete i moj život. Ne bih to mogao preživjeti. Oboje ste mi važni. Volim vas. - Šta mi vredi život ako ti nisi u njemu! - rekla sam, zatim sam ga ljubila. Srce mi je pucalo, govorilo mi da ga ljubim, a razum je vrištao da bježim, bježim što dalje, oboje.. Pljesak se začuo iza mojih leđa i znala sam da je to on. - Kako romantično, predivno. Čak sam i zaplakao. - odglumio je da briše suze, držeći pištolju u rukama. Sjeo je u prvi red i gledao u mene. - Rekao sam ti da ne pametuješ. Rekao sam ti da ćeš biti pod zemljom, ali nisi me poslušala. Igrala si opasnu igru i sad si izgubila. Ustala sam, zakoračila unazad kako bih mogla što dalje odvojiti Gabriela na sigurno. Ali on je shvatio moju namjeru. Coknuo je jezikom, pištoljem pokazujući da se ne mičem. - Nemaš izbora Samuel. Pusti nas. - Samuel.. - Gabriel je pokušao skrenuti pažnju na sebe. 203.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ti se ne mješaj! Moj život je ionako završen, samo povešću i tebe pravo u pakao. A tvoj Gabriel neće moći ništa uraditi po tom pitanju. usmjerio je pištolj u visini mog stomaka. - Još uvjek sve znam, pa tako će udarac biti dva puta jači.- Pogledao je Gabriela. - Ne samo da ćeš izgubiti ženu, nego i djete. U tom trenutku, na ulaznim vratima crkve, pojavila se sjenka. Iskoristila sam priliku i krenula prema Samuelu kako bih mu oduzela pištolj. Ali ono što nisam mogla znati, jeste da je ispalio metak, pogodivši jedinu osobu koju sam voljela. - Gaaaaabrieeellll….

204.

Šansa za ljubav By Brbljivica EPILOG Tri godine kasnije..... Sat pokazuje 05:00. Da, opet nisam spavala kako treba. Palim laptop i otvaram stranicu novina. Ne zanimaju me tračevi, niti razna dešavanja u svjetu, pa to jednostavno preskačem. Odmah idem u rubriku gdje se nalazi politika. Možda je to glupo s moje strane, ali kako sam ja djete koje je odraslo u dodiru s njom, nekako mi se nesvjesno uvukla pod kožu. Moj otac je skoro tri godine predsjednik države. Posle onog događaja znalo se da će to i biti. Za sada mu veoma dobro ide upravljanje državom. Čovjek je kojeg svi vole, cjene. Učestvuje u raznim projektima, a naročito se fokusirao za izgradnju domova za nezbrinutu djecu. Ponosna sam na njega. Što se tiče mene, upisala sam fax i idem prema tome da postanem pravnik. Erick se oženio s Mary i imaju dvoje predivne djece. Mia, pa ona kroz par dana ima svadbu. Svadbu na kojoj neću biti pristutna. Posle svega, ne volim crkve. Ne volim miris sveća, a ni cveća. Jednostavno, ne volim ono što me može podsjećati na taj dan. Ćujem zvuk koraka kako odzvanjaju hodnikom, zatim ubrzo i njega. - Opet ne spavaš? - saginje se i spušta mi poljubac na glavu. - Ne, čitam novine. Zašto si ti ustao? - Znaš da ne volim spavati sam. - nasmješi se te se okreće prema aparatu za kafu kako bi nam skuhao jednu. - Danas ću odvesti Gabrielu kod majke, mislim da je tako najbolje za nju - kimnem glavom jer nemam snage ništa da kažem. - Znaš....vreme je da zaboraviš na to. Vreme je da sebi oprostiš. Prošlo je tri godine a ti se svaki dan grizeš zbog toga. Vidim Nickol, i znam da ti nije lako, ali zar nisam uvjek bio uz tebe. - Da, jesi. Ali... - Ali šta? - povisio je glas. - Do kada će on biti prisutan? Shvati, njega više nema. Shvati da si živa, da imaš nas i nisi sama - sjeo je pored mene, ruke stavljajući na kuhinjski pult, zatim spusti glavu u njih. - Postoje dani kada mislim da si ga zaboravila, kada si napokon moja. Ali to nije tako, zar ne? Tri godine sam tu, i govorim si da ti treba samo vremena i moje ljubavi. Da je to dovoljno. Mislim da će doći onaj dan kada ćeš napokon biti ona stara Nickol. Baš ona u koju sam se tako ludo 205.

Šansa za ljubav By Brbljivica zaljubio. I koju i dan danas volim. Ali ona mi se ne vraća, ni meni ni svojoj kćeri. - Zatim rukama prolazi preko lica, odgurujući se od pulta. - Neko vreme ću biti kod majke a vodim i Gabrielu. - Ne možeš mi to napraviti! - skačem za njim, sad već uplašena da ću ponovo ostati sama. - Ne želim, ali kad shvatiš šta je najbitnije u životu, vraćamo se. Mislim da je ovo jedan od najpametnijih poteza koji ću uraditi. Jer, Bog zna da sam ostalo sve pokušao. - Okrene se i ode u sobu, tiho za sobom zatvarajući vrata. Njemo sjedam na stolicu, a u glavi mi praznina. Niko ne shvata kako mi je. Niko ne razumje da sam živa ali već tri godine ne živim. Ponovo uzimam laptop i otvaram svoj dnevnik. On me jedini razumje.

Dragi dnevniče, Danas su pune tri godine od njegove smrti. A ja ponovo proživljavam onaj dan. Dan kada sam i ja umrla, dan od kada više ništa nije isto. Ta godina mi je bila jedna od najtežih u životu. Te prve godine sam si pokušala oduzeti život, ali jedno malo biće u meni me odgovorilo od toga. Znala sam da on to ne bi htjeo. Znala sam da to ne bi bilo fer prema našoj djevojčici. Da, rodila sam malenu, zdravu djevojčicu i dala joj ime Gabriela. Uvjek sam znala da ću dati ime po njemu jer on je bio moja radost, moj izvor života, moje sve. Taj period, ni sama ne znam kako sam živjela. Gledajući kako raste, pravi prve korake i govori prvu reč... tata... bile su mi najgore u životu. Bile su moja noćna mora. Govorila je pogrešnoj osobi, hodala pogrešnim ljudima. I svako novo otkriće koje nam je pokazala bilo je bolno za moje srce. Jer gledajući nju, vidjela sam tebe. Ona je tvoja kopija, dok originala nema. To je bila moja kazna. Moja kazna za sve moje loše odluke, za svaku nepromišljenu izgovorenu reč. Da, Bog me jako kaznio. Nisam loša majka, naprotiv, volim je. Volim je jer je ona naš plod ljubavi. Volim njen osmjeh, jer je on tvoj. Crne okice i tvoje crte lica.. Da,ona je tvoja. Svaki dan je moj izazov. Svaki dan sam živa samo zbog nje. A danas mi je najteže, jer danas tebe nema..

206.

Šansa za ljubav By Brbljivica Možda sam sebična, i nisam zaslužila ali čovjek sam od krvi i mesa. A on je bio tu, pored mene. On je bio moje sidro u tamnoj noći na pučini mora. Bio je moja karta iz pakla, pakla u kojem sam svaki dan. Zahvalna sam mu što je tu i iako ima moje tjelo, moju dušu i srce nema. Ne, oni su otišli s tobom. Za njih nema karte za povratak u ovaj svjet. Ali sve ima svoje vreme.. Aronu je dosta čekanja, dosta mu je ovakog života. Znaš.... voli našu djevojšicu, voli je kao da je njegova. Ali sudbina je okrutna prema nama. On zaslužuje osobu koja će ga voljeti kao što on voli mene. Zaslužuje da bude srećan a ja sam previše sebična da ga pustim. Bojim se samoće, bojim se biti sama... Postoje dani kada mislim da sam spremna krenuti dalje, kad osjetim da sam ponovo živa. Ali to su retki trenutci. Previše retki i bojim se da kako Gabriela raste, neću biti dovoljno jaka za nju. Kako biti čvrsta i osoba jakog karaktera kad ni sama ne znam šta je to. Svi su bili i još su tu. Majka i otac su mi velika podrška. Brat također. Mia, pa...iako smo ostale prijateljice, to nikad više nije bilo ono pravo. Nikad više nisam vidjela Tamaru, ni tvog oca. Nisam mogla dopustiti da vidim osudu u njihovim očima, a znala sam da imaju svako pravo da me osuđuju. Kako i ne bi, ubila sam im sina. Dižem pogled sa ekrana, i ugledam Gabrielu kako stoji u ruci držeći malog plišanog konjića. Nasmješim se, i zatvaram laptop. - Dođi dušice, - trči, i ja je hvatam u naručje. Ljubim je u crnu svilenkastu kosicu. I odjednom, srce mi je ispunjeno ogromnom tugom. Boli, strašno boli jer joj ne mogu biti majka kakvu zaslužuje, ne dok me tvoja sjena prati. - Gladna? - upitam je. Ona mi klima glavom. - Dođi, idemo nahraniti Gaby i njegog konjića - iskače iz mog krila i juri prema svojoj stolici. Podižem je i spuštam je u nju. - Šta bi moja mala kraljica mogla da jede? - Palačinke - radosno uzvikuje. - Palačinke? - ponovo je pitam a ona mi pokazuje svoj najljepši osmjeh. Pomazim je po glavi i okrećem se kako bih nam napravila doručak. Posle dvadeset minuta, palačinci su na stolu. Sitno joj sjeckam i ona uzima komadić svojim malenim rukicama. 207.

Šansa za ljubav By Brbljivica - Ima li za mene? Toliko sam bila zadubljena u posmatranje Gabriele da nisam čula Arona kada je ušao u kuhinju. - Da, uzmi. Ima dovoljno - odgovaram dok mi on prilazi i grli oko struka. Gaby jede i ne obraća pažnju na nas. Njena pažnja je na palačincima i konjiću. - Izvini zbog onog jutros. Nisam trebao ono sve da ti kažem. Pogotovo ne danas - šutim, jer ako kažem nešto, raspašću se. A Gaby to nikada ne smije vidjeti. - Volim te, znaš to. - Da, znam.

Posle doručka su spremili stvari i otišli kod Aronove majke koju Gabriela mnogo voli. Istuširana, već sat vremena sjedim samo u peškiru. Tišina je u kući, i nikog nema osim mojih misli. Razmišljam o tome kako su mi ove zadnje tri godine bile bolne. Nisam se pomirila s tim da ga nema. Toliko u toj mjeri da nisam ni išla na sahranu. Nisam mogla gledati kako voljenog čovjeka puštam u hladnu zemlju, baš onu zemlju, koja je bila obećana meni. Zadrhtim na tu pomisao, dok mi suze već odavno liju niz lice. Ustajem i po prvi put na sebe oblačim crninu. Nikada je nisam nosila a danas je vreme da u ove tri godine odem kod Gabriela.

*** Gabriel Donnell 1983 / 2016. Voljeni sin, brat i prijatelj… Voljeni sine, voljeni brate, zašto nam te smrt ukrade. Ostavio si naša ranjena srca, ostavio da za tobom puca. Bol nikada prestati neće. O crna zemljo, ima li te sreće, da i mene, pored njega smjestiš ovo veče.

208.

Šansa za ljubav By Brbljivica Da, svjesna sam. Po prvi put sam svjesna da njega više nema. Sjedam na travu i ponovo čitam te reči. Svaka reč mi probada srce. - Znaš…- uzdahnem, te obrišem suze s lica. - Bio si mi sve. Bio si moj vitez, moj spas. Bog mi je poslao svog anđela. I sada shvatam da je imao svako pravo da mi te oduzme. Ali opet… nije me ostavio samu. Ostavio mi je djelić tebe. Brišem suze, zatim skidam vjerenički prsten s ruke, koji nikada nisam ni skinula. Nasmješim se, sjećajući se dana kada mi ga je stavio na prst. Kada sam postala njegova. - Mislim da je vreme da te pustim. Da pustim nas… Pokušam biti srećna, jer bi ti to voljeo... Zato ga zadržavaš već tri godine pored nas dve... Želiš da budemo srećne…- privlačim prsten usnama i spuštam poljubac na njega, dok ga kvase moje suze. - Zbogom moja ljubavi. Zbogom moje sve…- spuštam prsten na travu, te ustajem s nje. - Nikada te neću zaboraviti, jer si dio mog bića. Ali vreme je da krenem dalje. Vreme je da živim onoliko koliko mi je suđeno. A ti, ti me čekaj jer ću ti jednog dana doći. I tada, moj anđele, tada ćemo zauvjek biti zajedno. S posljednjim suzama se oprostim od njega, osjetivši da sam ga napokon pustila da slobodno počiva. Da, vreme je za bolju budućnost. Vreme je da odem po svoju porodicu i da zajedno gazimo kroz život. Šta će biti dalje, ne znam… samo znam da je to posve druga priča…

KRAJ

209.