Hibridne zivotinje

hibridne zivotinje 2str.qxd

26.2.2010

zoologija

22:38

Page 1

• Magazin za nauku, istra`ivanja i otkri}a • planeta.digitalnikiosk.com •

Hibridne `ivotinje

GROLARNI MEDVEDI I KOJVUKOVI

Biolo{ka raznolikost se ubrzano smanjuje jer `ive vrste izumiru {irom sveta. Biolozi ka`u da je ovo izumiranje jedno od najve}ih u istoriji planete, sli~no onome kada su izumrli dinosauri. I dok brojne vrste izumiru, malobrojne se prilago|avaju promenama: neke `ivotinje koje su postale razli~ite vrste pre vi{e hiljada godina, sada se ponovo spajaju u jednu vrstu me|usobnim parenjem - hibridizacijom - da bi se prilagodile novim `ivotnim prilikama

ako se razli~ite `ivotinjske vrste u principu ne razmno`avaju me|usobno - {to je deo definicije biolo{kih vrsta - neke bliske vrste se mogu razmno`avati. Npr. konj i magarac mogu proizvesti mulu i mazgu, sli~an primer je i spoj lava i tigra liger (od engl. lion+tiger).

Brojni su primeri hibrida nastalih ~ovekovim me{anjem u `ivotinjski `ivot.

Donedavno se mislilo da takvi hibridi u prirodi ne postoje. Biolozi su smatrali da se u prirodi divlje `ivotinje retko ili nikada me|usobno pare i da, ako i dode do parenja, njihovi potomci ostaju sterilni, {to je evolucijski }orsokak.

Ali, novija istra`ivanja ukazuju na to da se i u prirodi odvija hibridizacija vrsta i da ~ak igra va`nu ulogu u evoluciji `ivotinja omogu}avaju}i im da se prilagode novim uslovima `ivota i novim stani{tima.

I

Jedan medved umesto dva Tokom 2006. zabele`en je prvi primerak hibrida dve vrste: grizlija (Ursus arctos horibilis) i polarnog medveda (Ursus maritimus). Prona|en je u divljini kada su ga odstrelili lovci u Kanadi. Analiza DNA je pokazala da je `i50

50

votinja imala karakteristike grizlija i polarnog medveda. Hibrid je dobio ime pizzly, polizzly i grolarni medved. ^ak je predlo`eno i ime nanulak (od kombinacije eskimskih imena za polarnog medveda (nanuk) i grizlija (aklak). Iako se znalo da grizliji i polarni medvedi mogu da se pare u zoolo{kim vrtovima - 17 hibridnih medveda postoji u zoo vrtovima u svetu - ovo je prvi put da je takav primer otkriven u prirodi.

Uslovi `ivota u zoolo{kim vrtovima su druga~iji pa niko nije o~ekivao da bi se te dve vrste medveda, razli~itog izgleda i razli~itih `ivotnih navika (grizli voli kopno, polarni medved voli led i vodu) mogli pariti i u prirodi.

U nema~kom zoolo{kom vrtu Osnabruck Zoo polarni medvedi i grizliji su dr`ani u istom prostoru od 1980. Tek posle 24 godine na{ao se par koji se pario tako da je `enka grizlija okotila dva grolarna medvedi}a. Zoolozi su ih odvojili od roditelja da bi prou~avali pona{anje i razvoj ovih vrsta i 2009. godine objavili studiju u stru~nom ~asopisu Der Zoologische Garten.

Polarni medvedi su ve}i od grizlija, a grolarni medvedi su po veli~ini u sredini izme|u grizlija i polarnog medveda. Imaju duga~ak vrat sli~an polarnim medvedima, i grbu na le|ima kao grizliji. Glava im je deblja od polarnog medveda ali u`a od grizlijeve, imaju vidljiv rep kao polarni medvedi. Polarni medvedi imaju krzno na stopalima koje ih {titi od hladno}e arkti~kog leda a

hibridne zivotinje 2str.qxd

26.2.2010

22:39

Page 2

zoologija grizliji nemaju dlake na stopalima. Grolarni medvedi imaju dlake na stopalima, ali znatno manje od pravih polarnih medveda. Njihovo krzno je spoj karakteristika krzna roditelja pa su obi~no beli sa sme|im mrljama.

Po pona{anju, grolarni medvedi su sli~niji polarnim - kao {to se polarni medvedi uzdi`u na zadnje noge da bi prednjim stopalima udarali o led dok ga ne razbiju i do|u do plena, tako i grolarni medvedi instinktivno grabe i tresu plen pokretima glave sleva nadesno, kao polarni medvedi, po ~emu su druga~iji od grizlija.

Pre`iveti i na ledu i na kopnu Polarni medvedi i grizliji su se odvojili u dve razli~ite vrste pre 200-300.000 godina. Polarni medved je verovatno evoluirao od mrkog medveda, a grizli se menjao prilago|avaju}i se `ivotu na Arktiku. DNA analize su pokazale da su polarni medvedi sli~ni mrkim medvedima, da je jedna populacija mrkih medveda na Aljasci geneti~ki sli~nija polarnim nego drugim populacijama mrkog medveda. To zna~i da polarni medvedi verovatno poti~u od populacije mrkog medveda na Aljasci, da su deo koji se odvojio, uputio na Arktik i tamo prilagodio druga~ijem `ivotu.

Od te dve vrste, polarni medvedi su sada na hladnom Arktiku, a grizliji u planinskim {umama i tundrama. Ipak, ponekad se grizliji odva`e na led; obzirom na globalno otopljavanje i topljenje leda na Arktiku, mnogi zoolozi misle da }e polarni medvedi sve ~e{}e zalaziti tamo gde je do sada boravio grizli - u kopnena stani{ta. Neki smatraju da }e se, ako se led ne otopi prebrzo, polarni medvedi prilagoditi `ivotu na otopljenom kopnu, dok drugi smatraju da }e izumreti jer ne}e imati vremena da se prilagode druga~ijem na~inu `ivota.

Tre}a opcija je da }e, ako su hibridi polarnog medveda i grizlija sposobni da se ramno`avaju, dakle ako su plodni (hibridi izmedu `ivotinjskih vrsta obi~no nisu plodni, za razliku od biljnih vrsta gde je hibridizacija ~est i normalan na~in specijacije i nastanka novih vrsta biljaka) nastati vrsta grolarnog medveda koja }e se prilagoditi novim uslovima `ivota. Dakle, klimatske promene }e direktno uticati na evoluciju ovog velikog sisara pa }e se specijacija odviti hibridizacijom dve sada odvojene vrste. Takva nova vrsta bi mogla da pre`ivi i na ledu, kao polarni medved, i na kopnu, kao grizli.

Dok }e grizli verovatno opstati kao vrsta u delovima stani{ta koji se ne poklapaju sa polarnim medvedom, pitanje je ho}e li polarni medved uop{te opstati kao vrsta, naro~ito ako se arkti~ki led otopi. Ali, umesto da se trag ovoj vrsti sasvim izgubi, ona }e izgleda

postojati kao grolarni medved.

Izme|u vuka i kojota Drugi primer uspe{ne hibridizacije opisuje studija objavljena u ~asopisu Biology Letters u 2009. Re~ je o me{ancu vuka (Canis lupus) i kojota (Canis latrans) na severoistoku SAD-a. Ve}i od kojota a manji od vukova, ti me{anci su nazvani kojvukovi (coywolves engl. ‘zaigrani vukovi’). Imaju ve}u glavu od kojota i {ire telo, {to im omogu}ava da love srne koje su ina~e prevelik plen za kojote. Po{to su ljudi potamanili vukove u tim delovima Amerike i igrali va`nu ekolo{ku ulogu, otvorila se biolo{ka ni{a koju su ranije ispunjavali vukovi. Kojoti su bili premali da bi lovili kao vukovi, ali su posle hibridizacije sa vukovima postali dovoljno veliki da preuzmu njihovu ekolo{ku ulogu.

Ranije su biolozi mislili da su kojvukovi samo ve}i kojoti, rezultat takozvane fenotipske plasti~nosti: kao {to su neki ljudi ve}i, tako i neki kojoti mogu vi{e narasti. Ali, novo istra`ivanje DNA

i morfologije njihovih kostiju i lobanje u New Yok State Museum ukazuje na to da su ve}i zbog hibridizacije s vukovima i vukovih gena.

Kojoti se lako prilago|avaju ljudima pa `ive i po gradovima, dok se vukovi dr`e dalje od ljudi. Me{anjem kojota i vukova, nastali su hibridi koji imaju sposobnost kojota za su`ivot sa ljudima i snagu i spretnost vukova za lov na srne kojih ima mnogo otkada nema vukova koji su ih lovili u pro{losti. Njihovi hibridi imaju jo{ jednu prednost: mogu da se razmno`avaju. Zasad nisu nova vrsta jer hibridizacija jo{ uvek traje kojoti se pare sa kojvukovima, kojvukovi sa vukovima i vukovi sa kojotima tako da, umesto jedne nove vrste, izgleda da nema jasne granice izme|u vukova i kojota - kao da su jedna vrsta (iako vukovi ~esto napadaju i jedu kojote). Ovo zna~i da se geni vukova i kojota, a i pasa, mogu me{ati njihovim parenjem.

Kojvukovi imaju prednost nad vukovima koji ne vole stani{ta u blizini ljudi, ali i nad obi~nim kojotima koji ne mogu da love velike `ivotinje. To je kojvukovima omogu}ilo da se {ire Amerikom u nova stani{ta pet puta br`e nego {to to ~ine kojoti. Ovo upu}uje na zaklju~ak da su se kojoti genetski pobolj{ali i postali super-kojoti me{aju}i se sa vukovima.

Kojoti se {ire Amerikom oko Velikih jezera: severoisto~no, du`im putem iznad jezera, i isto~no, kra}im putem ispod jezera. Severoisto~nim pravcem se {ire pet puta br`e jer su tamo do{li u kontakt sa kanadskim vukovima s kojima su se parili stvaraju}i bolje prilago|ene hibride.

Kako }e ljudi prihvatiti kojvukove?

Mogu li oni da zamene vukove i preuzmu njihovu ulogu u prirodi? Ili ih treba istrebiti i ponovo naseliti vukove u njihova stara stani{ta? Spoj vukove hrabrosti i kojotskog urbanog `ivota omogu}ava da se kojvukovi ~esto pojavljuju u predgra|ima gradova Kanade i Amerike gde pla{e ljude i ponekad jedu ku}ne ljubimce i doma}e `ivotinje.

Mi}o Tatalovi} 51

51