farme 34 2str.qxd
27.4.2009
4:33
Page 1
ishrana Vertikalna farma
Poljoprivreda na nebu Hidroponski metropolis u kojemu se hrana gaji u istim zgradama u kojima ljudi `ive mo`da zvu~i neverovatno ali ova ideja dobija sve {iru podr{ku brojnih korporacija i medija; u poslednje dve godine, o vertikalnim farmama su pisali i Wired Magazine, Scientific American, Science, Popular Science, BBC i CNN... S obzirom da }e broj ljudi dosti}i 9,2 milijarde do 2050. (od kojih }e 80% `iveti u gradovima), dakle pove}a}e se za tre}inu od sada{njih 6,7 milijardi, a ve} koristimo 80% zemlje povoljne za ratarstvo, odnosno 41% od ukupne povr{ine kopna, nasta}e potra`nja za vertikalnim farmama po{to za druga~ije farme ne}e biti mesta.
D
o 2050. bi}e potrebno dodatnih milijardu ha zemlje za poljoprivredu (povr{ina Brazila) - a te zemlje jednostavno nema. “Ne radi se o tome da bi bilo lepo imati urbane farme”, ka`e Piter Hed, direktor dizajn firme Arup koja gradi eko-grad Dongtan u Kini, “ve} o tome ho}emo li pre`iveti.” Matemati~ar Tomas Maltus je jo{ pre dvesta godina predvideo da }e prenaseljenost pridoneti slomu civilizacije zbog nedostatka hrane. Do sada nas je napredak u poljoprivrednoj tehnologiji hranio, ali }emo uskoro zaista ostati bez sredstava za ishranu toliko ljudi. Princip urbanih farmi je sli~an principu oblakodera za `ivot: vertikalnim gra|enjem se dobija vi{e prostora nego {to bi to ina~e bilo mogu}e. Recimo, zgrada od 21 sprata bi mogla da proizvede 12 miliona glavica zelene salate godi{nje, isto kao i 238 ha poljoprivredne zemlje. Takva zgrada bi ko{tala oko 84 milion dolara, odr`avanje bi iznosilo 5 miliona godi{nje, a od prodaje proizvoda zara|ivalo bi se 18 miliona godi{nje. Dostava do potro{a~a je obi~no najve}i tro{ak - sa|enjem u samim centrima potro{nje, gradovima, taj bi tro{ak bio eliminisan. To tako|e zna~i manje zaga|ivanja i proizvodnje ugljen-dioksida od strane prevoznih sredstava. Despomie isti~e da je radikalna promena na~ina ratarstva nu`na. Jedna vertikalna farma bi hranila do 50.000 ljudi, 160 zgrada bi hranilo grad veli~ine Njujorka, tako da bi se gradovi mogli samoodr`avati. Odr`ivi razvoj je glavni bonus ove ideje. Despomie je 1999. upitao svoje studente kako bi pobolj{ali razvoj gradova. Oni su
do{li na ideju da se prostori na vrhu zgrada u gradovima pretvore u farme, {to bi omogu}ilo proizvodnju hrane za 2% gra|ana. Motivisan idejom studenata, ali nezadovoljan postotkom, Despomie je do{ao na ideju da se farme, umesto na krovove, postave u napu{tene zgrade, kakvih je u Njujorku preko 1.700. Potom je odlu~io da dizajnira zgradu koja bi hranila i pojila 50.000 ljudi (pod pretpostavkom da ljudi unose 2000 kl dnevno i 100 kg sve`eg povr}a godi{nje). Osim hrane te farme bi proizvodile i vodu evapotranspiracijom. Jedna farma bi godi{nje mogla da proizvede 200 miliona litara vode. Naime, farme bi se navodnjavale iz kanalizacije po{to bi se voda pre~i{}avala raznim filtracijskim biljkama i `ivotinjama (kao {to su dagnje). Sli~an na~in pre~i{}avanja vode ve} se koristi u eko-zgradi Solaire u Njujorku. Kanalizacija bi se tako reciklirala pru`aju}i vodu farmama ali i ljudima, {to je va`no kada se uzmu u obzir sve ~e{}e nesta{ice vode. Ostali elementi neophodni za rast biljaka i minerali dobijali bi se iz organskih ostataka iz kanalizacije, ~ime se zatvara krug prozivodnje i potro{nje i smanjuje otpad. Na primer, Njujork proizvede preko 4 milijarde litara otpadne vode svakog dana. Takva voda se jednostavno baci u prirodu; vertikalne farme bi smanjile koli~inu otpadnih voda i reciklirale razne elemente.
Po uzoru sa Marsa Vi{e od stotinu vrsta vo}a i povr}a mogu se uzgajati u zgradama, uklju~u-
Pozitivne strane vertikalnih farmi: • celogodi{nja proizvodnja vo}a i povr}a u kontrolisanim uslovima • svi produkti su organski, prirodni, bez upotrebe pesticida • nema zaga|ivanje okoline otpadnim vodama • hrana je proizvedena lokalno, bez potrebe za transportom • sada{nje farme se mogu vratiti prirodi Negative strane: • zgrade su sada skupe za proizvodnju • najam prostora u gradu je skup. 52
52
farme 34 2str.qxd
27.4.2009
4:35
Page 2
ishrana za nau~nike koji tamo provode zime. Postoje razni dizajni za vertikalne farme; ve}ina ih ima solarne plo~e na krovu ili po celoj ju`noj strani zgrade, tako da mogu upotrebljavati sun~evu energiju. Tako|e, imaju vetrenja~e na vrhu da bi koristile i snagu vetra. Biljni otpad bi se koristio kao biogorivo za proizvodnju energije u vertikalnim farmama, podupiru}i solarni izvor energije iz solarnih plo~a postavljenih na vrhu zgrada. Metan proizveden fermentacijom otpada koristio bi se za proizvodnju struje. Krov bi skupljao ki{nicu za navodnjavanje. Unutar zgrade, povr}e bi raslo hidroponski, na nagnutim spratovima koji bi olak{ali tok vode kroz celi sistem. Biljke bi se gajile i aeroponski. Aeroponsko gajenje podrazumeva da biljke vise u vazduhu koji sadr`i vlagu i hranjive sastojke koje biljke upijaju. Takva tehnologija se ve} koristi u staklenicima {irom sveta. Ventilacijom bi se omogu}ilo strujanje vazduha sa vodenom parom i hranom za aeroponsko povr}e.
{e tradicionalne farme, i to sa 15 puta vi{e roda po istoj jedinici povr{ine! Ova prva komercijalna vertikalna farma VertiCrop omogu}i}e nov na~in povrtarstva u urbanim centrima sa obnovljivim izvorima energije. Teoretski, vertikalne farme su mogu}e, sve {to im sada treba je finansijska podr{ka kako bi postale ekonomski isplative.
Mi}o Tatalovi}
Skupo samo na po~etku Eko-grad Dongtan u Kini ju}i jagode, borovnice i banane. Vertikalne farme bi koristile metod hidroponike, gde se biljke gaje u mineralnim rastvorima, bez prisustva zemlje. NASA ve} ima listu biljaka koje se mogu gajiti hidroponski jer se taj na~in predvi|a za eventualne kolonije na Marsu i drugim planetima gde nema zemlje. Osim zasada u zgradama namenjenim farmama, zgrade za kancelarije i stanove bi tako|e mogle sadr`avati farme npr. unutar duplih prozora, povr}e bi moglo rasti na transportnoj vrpci. Takvo povr}e pru`alo bi hladovinu u zgradi umesto zavesa i roletni, sni`avaju}i temperaturu tokom leta i smanjuju}i potrebu za klima ure|ajima. Poljoprivreda je najve}i zaga|iva~ zemlje, vode i vazduha. Osim toga, zbog sve ve}e proizvodnje, kr~i se sve vi{e {uma. Gajenjem vo}a i povr}a u vertikalnim farmama, oslobodio bi se ogroman prostor za po{umljvanje ~ime bi se smanjio procenat ugljen-dioksida koji sada zagrejava Zemlju uzrokuju}i globalne klimatske promene i nepogode. Zaga|ivanje bi se ve}im delom zaustavilo jer bi hidroponske farme reciklirale vodu, ne bi koristile zemlju i upotrebljavale bi obnovljive izvore energije.
Aeroponske biljke Tehnologija vertikalnih farmi se zasniva na tehnologiji staklenika. Dobro dizajniran staklenik mo`e proizvoditi vo}e i povr}e bilo gde i bilo kada, navodi se u ~asopisu Science. Me|u takvim staklenicima je i onaj na Ju`nom polu
Kontrolisan rast povr}a i vo}a u zatvorenom prostoru bi smanjio i broj biljnih bolesti koje na otvorenom ~esto uni{te veliku koli~inu biljaka. To zna~i da bi se usevi mogli odr`avati organski, bez insekticida, herbicida i fertilizatora. U mnogim delovima planete, nepranje povr}a koje je raslo sa prirodnim fertilizatorima kao {to je ljudski izmet, doprinosi bolestima koje haraju zemljama tre}eg sveta. Sa|enjem povr}a u ~istoj okolini vertikalnih farmi smanjio bi se i taj rizik. Globalne klimatske promene }e pove}ati broj neo~ekivanih i neuobi~ajenih oluja, su{a, potopa... U vertikalnim farmama, vetar, padavine, mraz i sl. ne bi uticali na useve i ne bi bilo potrebe da se pla}a za uni{teno. Despomie ka`e da kada bi mu dali samo 0,25% od ukupne vladine pomo}i poljoprivrednicima u poslednjih 10 godina, tj. 500 miliona dolara, vertikalne farme bi brzo postale stvarnost. S obzirom da se radi o sasvim novom na~inu gra|enja sa druga~ijom svrhom, prve vertikalne farme bi mogle ko{tati milione dolara. Ipak, Despomie je optimista i ka`e da }emo prve prototipove videti za 5 do 10 godina. Jedan manji prototip ve} postoji u Njujorku gde se gaje paradajz, krastavci i zelena salata bez ispu{tanja ugljen-dioksida i drugih {tetnih gasova i materija. Voda se uzima iz ki{nice i reke, a povr}e koristi 7 puta manje prostora i 4 puta manje vode nego ono koje je tradicionalno gajeno. Sli~an projekat postoji u El Pasu, u Teksasu, gde fabrika Valcent zavr{ava svoju prvu vertikalnu farmu koja koristi samo 5% vode od onoliko koliko tro53
53