Aleksandar Sanja Ilić
author
Constantinus Magnus
Александар Сања Илић
аутор
М Ба уз Ба лка ич Н ле ни ко а т 1. род , Хо ка и -сц ју но р е с л г п и О оли нс 20 TH 13 озо рке сти ки Ba E . С ри ст сп ш ар Ba lka MU а ек ва та N lle nik SI у та at t, C Бе Ц 1 st ion Ch a an AL кл е н огр JU al oru d s -ST та ад LY Th s a olo A у р e G 20 atr nd ists E SP 13 e i O EC SA n B rch TA VA elg est ra r CL a CE de of E N th TE e R
Креативни тим / Creative Team Александар Сања Илић - аутор, продуцент и композитор / Aleksandar Sanja Ilić – author, producer and composer Едвард Клуг - кореограф / Edward Clug - choreographer Славица Кезуновић – костимограф / Slavica Kezunović – costume designer Драгослав Ивковић – сценограф / Dragoslav Ivković – designer Александар Седлар – диригент и оркестарска транскрипција / Aleksandar Sedlar – conductor, orchestral transcriptions Константин Костјуков – асистент кореографа / Konstantin Kostjukov – assistant choreographer Ана Халас – директор пројекта / Ana Halas – project director Бобана Радојевић – координатор пројекта / Bobana Radojević – project coordinator Зоран Цулић – видео аниматор / Zoran Culić – video animator Милош Милошевић – видео аниматор / Miloš Milošević – video animator Горан Балабан – мапирање пројекција / Goran Balaban – мapping projection Милош Ромић – инжињер тона / Miloš Romić – sound engineer Јовица Симић – инжињер расвете / Jovica Simić – light engineer Урош Раичевић – препев на латински / Uroš Raičević – Latin adaption Александар Михајловић - графички дизајн / Aleksandar Mihajlović - graphic design Горан Латиновић - 3Д графика за плакат и програм / Goran Latinović - 3D graphics for poster and program Јелена Вукашиновић - текст приказа Мотуса у програму / Jelena Vukašinović - Motus text in program Драгољуб Илић – музички директор / Dragoljub Ilić – music director Андреј Илић – режија видео анимација / Andrej Ilić – video animation director Ирфан Менсур - уметнички директор / Irfan Mensur – art director Борис Бота Миљковић – редитељ концерта / Boris Bota Miljković – director Саша Стаменковић - продуцент / Sasa Stamenkovic - producent
Солисти / Soloists Александар Сања Илић – пиано (мотус 6, мотус 13) / Aleksandar Sanja Ilić – piano (motus 6, motus 13) Сузана Шуваковић Савић – сопран (мотус 9, мотус 15) / Suzana Šuvaković Savić – soprano (motus 9, motus 15) Саша Боровић – виолина (мотус 8, мотус 16) / Saša Borović – violin (motus 8, motus 16) Тамара Савић – виолончело, електрично виолончело (мотус 04, 07 и 16) / Tamara Savić – cello, electric cello (motus 04, 07 i 16) Снежана Спасић – вокал (мотус 11) / Snežana Spasić – vocal (motus 11) Даница Крстић – вокал (мотус 12) / Danica Krstić – vocal (motus 12) Невена Париповић – вокал (мотус 7) / Nevena Paripović – vocal (motus 7) Марија Бјелановић – вокал (мотус 10) / Marija Bjelanović – vocal (motus 10) Владимир Алексић – саз (мотус 10) / Vladimir Aleksić – saz (motus 10)
Солисти балета / Ballet soloists Дејан Коларов – Константин Велики / Dejan Kolarov – Constantine the Great Игор Пастор – Максенције / Igor Pastor – Maxentius Сања Нинковић – Фауста / Sanja Ninković – Fausta Ивана Савић – Мајка Хелена / Ivana Savić – Mother Helena
Увод / Introduction
МОТУС 01 / MOTUS 01
Овом су земљом ходили, први су дах са ње узели и први сан су овде уснили. Седамнаест императора Римског Царства, роди се на територији данашње Србије. Један је највећи. Константин Први Велики. Роди се у Наисусу, данашњем Нишу, 27. фебруара 272. године. Онај који је пробудио умове, онај који је Христову љубав ослободио у срцима верујућих, онај који је донео од Бога дато, истину да свако има право да се моли и да воли Бога својега, који један поста. Доношењем Миланског едикта, о којем ова прича јесте, Константин Први Велики, остави свету оно што и данас оста најважније од свега, идеје слободе и толеранције које од непријатеља праве пријатеље, а од пријатеља чине браћу. They had walked this earth, taken the first breath on it and dreamt the first dream here. Seventeen emperors of the Roman Empire were born on the territory of present-day Serbia. One of them is the greatest: Constantine I the Great. He was born in Naissus, present-day Niš, on 27 February 272. The one who awoke minds, the one who released Christ’s love into the hearts of believers, the one who brought what God had given, the truth that everyone had the right to pray and to love their God, he who became one. The passing of the Edict of Milan, what this story is about, Constantine I the Great left to the world what to this day remains the most important legacy of all, the ideas of freedom and tolerance that make friends out of enemies, and brothers out of friends.
Одар / Catafalque
МОТУС 02 / MOTUS 02
Константин је на умору, поздравља се са визијама осликаним вечним бојама славе коју спусти међу смртнике. Видео је он Господа онога дана када је победио себе, данас иде Њему и нема суза које лије и нема веће среће од тога, да коначно на путу своме сретне милог и драгог Бога. Његово крштење, на самрти доноси нови живот. Греси су опроштени, пут је отворен, душа је спремна да крене ка себи. На самрти Константин пређе из паганске у хришћанску веру, а велико Римско царство неколико година касније прихвати хрићанство као главну државну религију. Constantine is dying, saying goodbye to the visions painted in colours of glory descended upon mortals. He had seen the Lord on the day he triumphed over himself, now he goes unto Him and no tears are shed and there is no joy greater than this, to finally meet his merciful and dear God on his path. His baptism on his deathbed brings new life. Sins are forgiven, the road is open, his soul ready to move towards itself. On his deathbed Constantine changed his faith from pagan to Christian, and a few years later the great Roman Empire accepted Christianity as the main state religion.
МОТУС 03 / MOTUS 03
Градска пијаца / City Market
Наисус је некада био што и данас јесте, велики град, великих људи који га направише царским. И он заиста постаде један од три царска града, а као и сваки други, имаше своје улице, тргове, пијаце. Трговци, накупци, купци, робови, лопови сви на истом месту и свако својим послом, као галерија ликова једног далеког времена, која подсећа на то да људи јесу људи, ма какву одећу носили и ма када живели. Да радости и сузе, љубави и преваре, дарови и крађе јесу две стране истога, непролазнога људскога постојања. Naissus used to be exactly what it still is, a great city of great people that made it imperial. And it actually became one of the three imperial cities and, like any other city, it had its streets, squares and markets. Traders, middlemen, buyers, slaves, thieves, all in the same place and each minding his own work, like a gallery of characters of a distant time, which reminds us that people are people, regardless of what kind of clothes they wear and when they live. That joy and tears, love and deception, gifts and theft are two sides of the same intransient human existence.
МОТУС 04 / MOTUS 04
Родитељски дом / Parental Home
Констанције Први Клор одлази за Јорк. Константин га са својом будућом женом Фаустом и мајком му Јеленом испраћа из врта палате у Наисусу. Место на којем снови постају визије, а жеље путеви којима исписујемо своје године, родитељски дом. Constantius I Chlorus leaves for York. Constantine, with his future wife Fausta and mother Helena sends him off from the garden of the palace in Naissus. The place where dreams become visions, and desires paths with which we draw our years, the parental home.
Паганство / Paganism
МОТУС 05 / MOTUS 05
Богови силни велики и моћни, Богиње драге рата и лепоте, да ли су икада постојали они или су били само илузије зла и доброте. Паганство је религија Царства и оно однесе многе животе, најлепше деве и дарове света, само да зиме благе буду, а суше да заобиђу дуга лета. И цар велики Константин Први, Аполону, Богу сунца се клања, са надом да ће од њега помоћ стићи, да уздигне царство пуно превирања. Mighty Gods, great and powerful, beloved Goddesses of war and beauty, had they ever existed or were they merely illusions of good and evil? Paganism is a religion of the Empire and it took a lot of lives, the most beautiful camels and gifts to the world, just for the winters to be mild and long summers without drought. Even the Great Emperor, Constantine I, worships Apollo, the Sun God, hoping that he will provide assistance, to raise the kingdom full of turmoil.
Јорк / York
МОТУС 06 / MOTUS 06
Година 306. 25. јули. Констанције Први Клор, отац и владар, после најтеже и последње битке испусти у Јорку душу своју. Константин беше поред њега, са војском славном оца свога и мало затим од сина поста Август, један од четири господара Царства великога. The year is 306 AD, July 25. Constantius I Chlorus, the father and ruler, after the most difficult and final battle passed away in York. Constantine was by his side, amid the army of the celebrated father, and soon, the son became Augustus, one of the four great rulers of the Empire.
МОТУС 07 / MOTUS 07
Константинов табор / Constantine’s Camp
Ко тражи помоћ, Господ и даје, да би га имали славити људи, те Исус посла небески знак и рече Константину у сну пред битку: - In hoc signo vinces (под овим знаком ћеш победити), миран буди. А војска јача са друге стране, чека победу Максенција, господара свога, па иако јачи беху, нису могли победити Бога. Константин исприча Лактанцију привиђење своје, христограм који на небу виде претходне ноћи и овај рече: - Стави тај знак на штитове војске, нека се не боје ни твоји ратници пагани, победа ће уз Божју помоћ доћи. The Lord shall provide help to those who ask for it, so that people would celebrate him; thus Jesus sent the heavenly sign and said to Constantine in his sleep before the battle: - In hoc signo vinces (By this sign thou shalt conquer), be quiet. The stronger army on the other side, waiting for the victory of Maxentius, its commander, though stronger, could not win against God. Constantine told Lactantius of his apparition, a christogram that he had seen in the sky the previous night and he said: - Put the sign on the shields of the troops, tell your pagan warriors not to fear, victory will come with God’s help.
МОТУС 08 / MOTUS 08
Милвијски мост / Milvian Bridge
Година 312. 28. октобар. Борба је почела, страх је и тама. Максенције има план којим мисли да ће успети. Пресећи ће ужад на мосту, који ће пасти када Константинова војска покуша проћи. Максенције битку губи, са војском прелази мост у нади да ће спас на другој страни доћи, али ко другоме жели лоше, сам ће проћи на начин исти. Тибар је хладан и ноћ је дошла, да испрати војнике који су пали, Максениције гине и већина западне римске војске нестаде у реци. The year is 312, October 28. The battle has begun, there is fear and darkness. Maxentius has a plan that he believes will work. He will cut the ropes on the bridge, which would fall when Constantine’s army attempts to cross over. Maxentius loses the battle and attempts to cross the bridge with his own army hoping for salvation on the other side, but he who wishes evil to another will suffer the same fate. Tiber is cold and the night has come to escort the fallen soldiers, Maxentius is killed and the majority of western Roman troops disappear into the river.
МОТУС 09 / MOTUS 09
Улазак у Рим / Marching into Rome
Венци и сузе, срећа и радост победом овенчана, уз Константина, данас стижу у град. Фауста поносна супруга славна, са својом свитом свечано улази у град. Константина сенат проглашава Императором јер је донео славу Риму после победе над тиранином. Почиње успон највеће империје коју свет познаје. Да сведочи томе славолук оста до дана данашњег, у срцу Рима, царског града. На њему војници - варвари, најзаслужнији за победу над Максенцијем. Wreaths and tears, happiness and joy crowned with victory now come with Constantine to the city. Fausta, the proud and illustrious wife, solemnly enters the city with her entourage. Constantine is proclaimed Emperor by the Senate because he brought fame to Rome after his victory over the tyrant. The ascent of the largest empire that the world has known begins. The Triumphal Arch that to this day survives in the heart of Rome, the imperial city, testifies to that fact. On it, the barbarian soldiers, credited with the victory over Maxentius.
МОТУС 10 / MOTUS 10
Медиоланум / Mediolanum
313. година нове ере. Милано. Медиоланум. Константин Први Велики доноси најважнији акт о толеранцији и поштовању религија. Милански едикт пише срце које је у ноћи победе славне, видело Господа и чуло речи: “Под овим знаком ћеш победити, сада ти ослободи прогнане!“. Тако и беше, хроничари кажу. Уз речи, да свако на свога Бога право има, Константин прогласи Милански едикт и даде слободу вере хришћанима. Од тога дана престаде прогон и хришћанин је могао бити свако ко Исуса у срцу носи. The year is 313 AD. Milan. Mediolanum. Constantine I the Great passes the most important act of religious tolerance and respect. The Edict of Milan is written by the heart that saw the light of the Lord on the night of the glorious victory and heard the words: “By this sign thou shalt conquer, now release the persecuted”. And so it was, the chroniclers say. With the words that everyone has the right to have his own God, Constantine declared the Edict of Milan, and gave freedom of religion to Christians. From that day, the persecution of Christians stopped and anyone who keeps Jesus in his heart could become one.
Растанак / Separation
МОТУС 11 / MOTUS 11
Царица Јелена, мајка великога цара Константина Првог, хришћанка права, са својом љубави и вером у Бога, полако и стрпљиво учише сина, да само је један Господ који на земљу посла Исуса, сина свога. На часном крсту разапет беше, за спас људи, једини који знао јесте да само Господ Бог може да суди. Константин посла мајку своју, у Свету земљу, да нађе оно што после Христа оста, пресвети часни крст, да га сачува од заборава за векове и покољења која долазе. Empress Helena, the mother of Constantine I the Great, a true Christian, with her love and faith in God, taught her son slowly and patiently that only the God who had sent Jesus, his son, to this earth existed. He was crucified at the Holy Cross for the salvation of mankind, the only one who knew that only the Lord can judge. Constantine sent his mother to the Holy Land to find what remains there after Christ, the most holy cross, to preserve it from oblivion for centuries and generations to come.
Света земља / Holy Land
МОТУС 12 / MOTUS 12
Јерусалим, Света земља и мајка Јелена са задатком светим. Око ње поворка дуга, ходочасници и просјаци, болесни и верујући, стари и млади, сви у потрази, сви у жељи да пронађу спас. Да досегну оно чему душа од искона тежи, мир у вери, љубави и нади. Јелена налази три крста, од којих само један прави јесте. Један је часни, Исусов. Који? Знала је она да онај свети исцелити може свако биће. И би тако. Излечен је старац, чудо се деси, када га једном крсту принесе. Гласник носи вест Константину! Болесни су оздравили! Часни крст је пронађен! Jerusalem, the Holy Land and mother Helena with the sacred task. Around her, a long procession, pilgrims and beggars, the sick and the faithful, the old and the young, all searching, all wanting to find salvation. To reach what the soul strives for since times of yore, peace in faith, love and hope. Helena finds three crosses, only one of which is the true one. Only one is holy and of Jesus. Which one? She knew that the holy one can heal every being. And so it was. An old man was cured, a miracle happened when they brought him to the cross. A messenger carries the news to Constantine! The sick were healed! The Holy Cross is found!
МОТУС 13 / MOTUS 13
Константинопољ / Constantinopolis
Град који је више од хиљаду година носио име великог цара, велики сјајни, Константинополис, изрони из мора која га красе. Константин и Фауста, овенчани љубављу граде историју. На темељима старог грчког града Бизанта, нова престоница света се рађа. Од палата, цркава и грађевина монументалних, које Константин подиже на обали Босфора, на судару ветрова, на раскрсници светова, ново царство ће бити створено – Византија. A city that carried the name of the great Emperor for more than a thousand years, the great and marvellous Constantinople, emerging from the seas which adorn it. Constantine and Fausta, crowned with love, make history. On the foundations of the old Greek city of Byzantium, the new capital of the world is born. Out of palaces, churches and monumental buildings that Constantine erected on the Bosphorus coast, where winds collide, at the intersection of worlds, a new empire is created - Byzantium.
Епилог / Epilogue
МОТУС 14 / MOTUS 14
337. година. 22. мај. Императорова палата. Константинополис. Душа на пут вечни одлази. Уз жал за Светом земљом, где хтеде да оде на крштење, Константин позива никомедијског свештеника Евсевија, на самртној постељи да га покрсти и да прими последњу причест. Јер само један има пут, за душе чисте од страха људи, да са проласком кроз тунел вечни, душа почиње да се буди. Опростио је и опроштено му је. Радио јесте најбоље што је знао, сада му душа пронађе мир. Племићи су ту око њега. Свако би волео да ода пошту императору и хришћанину. Човеку који беше најбољи од добрих, највећи од великих и најзаслужнији од заслужних у свету хришћанском, који захваљујући њему и настаде. The year is 337, May 22. The Emperor’s palace in Constantinople. The soul departs on the everlasting journey. With a longing for the Holy Land, where he wished to be baptised, Constantine calls for Eusebius, a priest from Nicomedia, on his deathbed, to be baptized and receive the last communion. Because there is only one way for the souls free of human fear, with the passage through the eternal tunnel the soul begins to awaken. He forgave and was forgiven. He did the best he could; now his soul will find peace. The noblemen are gathered around him. Everyone wants to pay respect to the Emperor and Christian. To the man who was the best of the good, the greatest of the great and the most deserving of the deserving in the Christian world, and thanks to him the Christianity came to be.
Финале / Finale
МОТУС 15 / MOTUS 15
Константин и његова мајка Јелена канонизовани су и проглашени за свеце. Историја памти велике, а црква слави верујуће, који су у славу царства и покољења, храбро и упорно славили и бранили Бога, те их народ слави 3. јуна према грегоријанском календару. Због тога свако ко беше данас овде у име њихове вечне славе, нека дође на свом путу до љубави, вере и наде. Нека понесе кући истину већу од васионе да у своме срцу носи духовне гене Константина Великог и Јелене мајке његове, која га на тлу данашње Србије роди, одакле ова прича крену, да свету пренесе идеју мира, толеранције и слободе и врати људима љубав, веру и наду. Constantine the Great and his mother Helena were canonized and declared saints. History remembers the great, and church celebrates true believers, who bravely and persistently defended and praised the God, in honour of the empire and future generations, which is why people celebrate them on 3rd June, according to Gregorian calendar. Therefore, everyone who is here today to celebrate their eternal glory should find their own way to love, faith and hope. They should bring home the truth greater than the universe and carry in their hearts spiritual genes of Constantine the Great and his mother Helena, who gave birth to him on the territory of today’s Serbia, the place from which this story originated, with the aim to spread the idea of peace, tolerance and freedom throughout the world and enable people to regain love, faith and hope.
КРАЈ / THE END www.constantinusmagnus.org
ПОКРОВИТЕЉИ / sponsors
Телеком Србија / Telekom Serbia
НИС Газпром нефт / NIS Gazprom Neft
Карић Фонфација / Karić Fondation
Роланд Планет / Roland Planet
Накси Радио / Naxi Radio
Мона, Београд / Mona Belgrade
Макс Фактор / Max Factor
Телевизија Пинк / Pink Television
Радио-телевизија Србије / Radio Television of Serbia
Ласта / Lasta
Универзитет Сингидунум / Singidunum University
П
д о
о
ви
м
зн o
h
c 31
ти т к ди ди ја бе е би о ки р п нс , С а n 13 е ш ил 0 i la a ћ М 3-2 M bi vinces м o of er 31 ct , S ко di 013 а E sign 2 3In
www.constantinusmagnus.org