Ursula k le guin leva ruka tame by Milovan Staničić

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame

Ursula Legvin, LEVA RUKA TAME Preveo Zoran @ivkovi}

Adaptirao : Petar Popovi} 1

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame

1. PARADA U ERENRANGU Iz arhiva Haina. Prepis dokumenta upu}enog ansiblom pod oznakom 0101101-934-2-Geten. Poslato stabilu na Olulu. Izve{taj Dènlija Aija, prvog mobila na Getenu/Zimi, hainski ciklus 93, ekumenske godine 1490-97. Podne}u izve{taj kao da pri~am pri~u zato {to su me na mati~nom svetu nau~ili, dok sam jo{ bio dete, da Istina predstavlja stvar ma{te. Najpouzdanija ~injenica moè da zakaè ili da odnese prevagu ve} prema stilu kojim je izloèna: sli~no onom naro~itom organskom dragulju na{ih mora, koji dobija na sjaju kada ga nosi jedna èna, dok na drugoj tamni i pretvara se u prah. înjenice nisu ni{ta ~vr{}e, skladnije, okruglije i stvarnije od bisera. Ali i ~injenice i biseri su osetljivi. Pri~a nije u potpunosti moja, niti je samo ja pri~am. U stvari, uop{te nisam siguran ~ija je ovo pri~a; vi }ete to bolje prosuditi. Ali ona je celovita, a ako povremeno bude izgledalo da se ~injenice menjaju sa promenjenim glasom, onda je na vama da odaberete one koje vam se vi{e svi|aju; pa ipak, nijedna od njih nije la`na i ovo je celovita pri~a. Ona po~inje ~etrdeset ~etvrtog dijurnala 1491. godina, koji se na planeti Zimi, u narodu Karhide, naziva odharhahad tuva; posredi je dvadeset drugi dan tre}eg meseca prole}a Prve godine. Ovde je uvek Prva godina. Svakog Prvog dana u godini menjaju se jedino datiranja pro{lih i budu}ih godina, koje se ra~unaju unazad i unapred od jedinstvenog Sada. Bilo je, dakle, prole}e Prve godine u Erenrangu, glavnom gradu Karhide, a moj ìvot se nalazio u opasnosti, ~ega nisam bio svestan. U~estvovao sam na paradi. I{ao sam odmah iza gosivora, a neposredno ispred kralja. Padala je ki{a. Ki{ni oblaci iznad tamnih kula, ki{a koja lije u duboke ulice, mra~an, kameni grad {iban olujom, kroz koji lagano krivuda jedna zlatna ìla. Najpre stupaju trgovci, velmoè i zanatlije grada Erenranga, red za redom, veli~anstveno odeveni; lako napreduju kroz ki{u, kao ribe kroz more. Lica su im bodra i spokojna. Ne mar{iraju ukorak. Ovo je parada bez vojnika, pa ~ak i bez podraàvanja vojnika. Zatim dolaze lordovi, gradona~elnici i poslanici, po jedna osoba, pet, ~etrdeset pet ili ~etiri stotine, iz svih pokrajina i potpokrajina Karhide; {iroka, ure{ena povorka koja se kre}e uz muziku metalnih rogova i {upljih, kockastih svirala od kostiju i drveta, kao i uz suve, ~iste tonove elektri~nih frula. Raznovrsne zastave velikih pokrajina me{aju se, u pometnji boja {ibanoj ki{om, sa ùtim zastavicama kojima je iski}en put, a razli~ite melodije pojedinih grupa tvore nesazvu~je, prepli}u}i se me|usobno u mno{tvu ritmova koji odjekuju dubokom, kamenom ulicom.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Potom pristiè skupina opsenara sa ugla~anim zlatnim kuglama, koje hitaju uvis, u blistave letove, zatim ih hvataju, pa ponovo bacaju, stvaraju}i sjajnu opsenu mlazeva vodoskoka. A onda, najednom, kao da su doslovce {~epale svetlost, zlatne kugle blesnu poput obasjanog kristala: sunce se probilo kroz oblake. Posle toga sledi ~etrdeset svira~a na gosivorima, svi odeveni u ùto. Gosivor, koji se svira jedino u kraljevom prisustvu, tvori neskladno, rastrojavaju}e mukanje. Kada se ~etrdeset ovih instrumenata oglasi zajedno, onda se ~oveku rastrese um, zatresu se kule Erenranga, stresu se poslednje ki{ne kapi iz olujnih oblaka. Ako je ovo kraljevska muzika, nije onda nikakvo ~udo {to su svi kraljevi Karhide ludi. Iza svira~a nastupaju redom kraljeva svita, ~uvari, gradski i dvorski slu`benici i dostojanstvenici, poslanici, senatori, ve}nici, ambasadori, lordovi kraljevstva; niko od njih ne drì korak niti ide u poretku, pa ipak svi hode veoma dostojanstveno, a me|u njima je i kralj Argaven XV, u beloj tunici, ko{ulji i ~ak{irama, sa ko`nim gle`njacima boje {afrana i {iljatom, ùtom kapom. Zlatan prsten predstavlja njegov jedini ukras i znamenje svojstva. Iza ove skupine osam kr{nih delija nosi kraljevu nosiljku, ure{enu zlatnim safirima, kojom se nijedan kralj nije provozao ve} stole}ima, svetkovinsku relikviju iz Daleke davnine. Uz nosiljku ide osam ~uvara naoruànih "napada~kim pu{kama", tako|e ostacima iz varvarskije pro{losti, koje, me|utim, nisu prazne, ve} napunjene sa~mom od mekog gvo`|a. Smrt stupa iza kralja. Iza smrti dolaze |aci zanatlijskih {kola, akademija i tehni~kih u~ili{ta, kao i podmladak kraljevog ognji{ta, duga~ki redovi dece i mladeì u belom, crvenom, zlatastom i zelenom; kona~no, izvestan broj tamnih automobila u tihoj, laganoj vo`nji zavr{ava povorku. Kraljeva svita, u kojoj sam bio i ja, okuplja se na jednoj platformi napravljenoj od sveè istesane drvene gra|e pokraj nezavr{enog luka Re~ne kapije. Prigoda parade jeste dovr{enje tog luka, ~ime se okon~ava izgradnja novog druma i Re~ne luke Erenranga, veliki poduhvat drenaìranja, zidanja i putogradnje, na {ta je utro{eno pet godina rada i po ~emu }e se kraljevanje Argavena XV isticati u letopisima Karhide. Stojimo prili~no zbijeni na platformi u na{im vla`nim i nezgrapnim ode`dama. Ki{a je prestala, sunce nas obasjava, blistavo, jarko, izdajni~ko sunce Zime. Obra}am se osobi koja stoji s moje leve strane. "Toplo je. Stvarno je toplo." Osoba s moje leve strane - jedan zdepast, crnomanjast Karhi|anin zagla|ene i te{ke kose, odeven u te{ku kabanicu od zelene koè protkane zlatom, u te{ku belu ko{ulju, u te{ke ~ak{ire i sa lancem oko vrata od te{kih srebrnih karika od kojih je svaka velika kao {aka - ta osoba, silno se znoje}i, uzvra}a mi: "Ba{ jeste." Svuda oko nas, koji stojimo zbijeni na platformi, pruàju se lica ìtelja grada, podignuta nagore, sli~na mno{tvu sme|ih, okruglih kami~aka, svetlucaju}i se hiljadama netremi~nih o~iju poput liskuna. A onda kralj po~inje da se penje brvinom od sirove drvene gra|e koja vodi od platforme do vrha luka, ~iji se jo{ nespojeni stubovi nadnose nad gomilu, gatove i reku. Dok se on uspinje, gomila se uskome{a i prozbori mnogoglasnim mrmljanjem: "Argavene!" Kralj ni{ta ne uzvra}a. Oni to i ne o~ekuju. Gosivori se oglase gromovitim,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame naskladnim hukom, a potom zamuknu. Ti{ina. Sunce obasjava grad, reku, gomilu i kralja. Zidari su dole stavili u pokret elektri~ni ~ekrk i kako se kralj penje uvis, zavr{ni kamen luka ga preti~e, vezan uàdima, a zatim biva podignut do vrha, pode{en na mesto i uglavljen gotovo be{umno, iako predstavlja veliki blok od jedne tone, u prazninu izme|u dva stuba, pretvaraju}i ih u jedan, u jedinstvenu tvorevinu, u luk. Jedan zidar sa mistrijom i vedrom ~eka kralja na vrhu skele; svi ostali radnici silaze dole lestvicama od uàdi, sli~no roju buva. Kralj i zidar spu{taju se na klena, visoko izme|u reke i sunca, na svom delu skele. Uzev{i mistriju, kralj po~inje da malteri{e duga~ke spojnice zavr{nog kamena. Ne ~ini to samo simboli~no da bi odmah vratio mistriju zidaru, ve} se prilje`no daje na posao. Za razliku od ostalih malterskih premaza, cement koji se ovde upotrebljava ruì~aste je boje; posmatraju}i pet ili deset minuta kralja zadubljenog u posao, pitam osobu s moje leve strane: "Da li se va{i zavr{ni kamenovi uvek spajaju crvenim cementom?" Ista je, naime, boja uo~ljiva oko svakog zav{nog kamena na lucima Starog mosta, koji se prelepo nadvio nad reku uzvodno od ovog novog luka. Obrisav{i znoj sa tamnog ~ela, mu{karac - moram da kaèm mu{karac, budu}i da sam za njega ve} upotrebio mu{ki rod - mu{karac mi odgovori: "U Dalekoj davnini zav{ni kamen uvek je bio spajan malterom od smrvljenih kostiju izme{anih sa krvlju. Bile su to ljudske kosti i ljudska krv. Bez tog krvnog spoja luk bi se sru{io, shvatate. Danas u tu svrhu koristimo ìvotinjsku krv." On ~esto tako govori, otvoreno, ali oprezno, sa primesom ironi~nosti, kao da stalno ima na umu da ja sagledavam i prosu|ujem stvari kao tu|in: jedinstveno stanovi{te za pripadnika jedne tako izdvojene rase i za nekoga ko je na tako visokom poloàju. On je jedan od najmo}nijih ljudi u zemlji; nisam sasvim siguran {ta bi bio pravi istorijski ekvivalent njegovog ranga: vezir, predsednik vlade ili kancelar; karhidski naziv za to glasi Kraljevo uho. On je lord jedne pokrajine i lord kraljevstva, ~ovek koji pokre}e velika zbivanja. Zove se Terem Hart rem ir Estraven. Kralj izgleda da je zavr{io malterisanje, {to me raduje; ali, pro{av{i ispod lu~nog pregiba po izukr{tanom spletu skela, on se ponovo daje na posao sa druge strane zavr{nog kamena koji, na kraju krajeva, i ima dve strane. Kod Karhi|ana je sasvim neuputno biti nestrpljiv. Oni su, dodu{e, sve drugo samo ne flegmati~an narod, ali su zato tvrdoglavi, uporni, a naro{ito vole da malterisanje obave do kraja kako valja. Gomila na keju reke Ses zadovoljna posmatra kralja kako radi, ali meni je dosadno i toplo. Nikada mi ranije nije bilo vru}ina na Zimi; niti }e mi ikada vi{e biti; pa ipak, ne uspeva mi da uìvam u ovoj povlastici. Odeven sam za ledeno doba, a ne za sun~anje, sa slojevima i slojevima ode}e, od tkanog biljnog vlakna, ve{ta~kog vlakna, krzna, koè, {to ~ini masivan {titnik od hladno}e, u kome sada venem kao list rotkvice. Da bih odvratio pa`nju od toga, posmatram gomilu i ostale u~esnike parade okupjene oko platforme; zastave njihovih pokrajina i klanova stoje opu{tene i svetle na suncu, a ja zaludno zapitkujem Estravena ~ija je ova, a ~ija ona. On zna svaku za koju ga pitam, iako ih ima na stotine, od kojih su neke iz dalekih pokrajina, ognji{ta i malih plemena Olujne krajine Pering i Kermlandije.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "I ja sam iz Kermlandije", kaè on, po{to sam izrazio divljenje prema njegovom znanju. "U svakom slu~aju, to mi je posao da poznajem pokrajine. One tvore Karhidu. Da bi se vladalo ovom zemljom, treba vladati njenim lordovima. To, dodu{e, nije uvek bilo izvodljivo. Jeste li ~uli za izreku: Karhida nije nacija, ve} porodi~na razmirica?" Priznajem da nisam i podozrevam da ju je Estaven smislio; nosi njegov za{titni znak. U tom trenutku jedan drugi ~lan kioremije, gornjeg doma ili skup{tine, kojom predsedava Estraven, uspeva da guranjem prokr~i put do ovoga i po~inje ne{to da razgovara sa njim. To je kraljev ro|ak Pemer Harge rem ir Tibe. Glas mu je veoma prigu{en dok se obra}a Estravenu, drànje pomalo nadmeno, a osmeh kao da mu ne silazi sa lica. Znoje}i se kao santa leda na suncu, Estraven ostaje ugla|en i hladan kao led, glasno odgovaraju}i na Tibeova mrmljanja, tonom ~ija uobi~ajena ljubaznost u prili~noj meri pravi od sagovornika budalu. Posmatraju}i kralja kako malteri{e, ja prislu{kujem, ali ne uspevam da razaberem ni{ta drugo izuzev neprijateljstva izme|u Tibea i Estravena. To nema veze sa mnom, u svakom slu~aju, i mene jedino zanima pona{anje ovih ljudi koji vladaju jednom nacijom, u starovremenom smislu, koji uparavljaju sudbinama dvadeset miliona drugih ljudi. Mo} je postala tako tanana i sloèna stvar u ustrojstvu koje je usvojio Ekumen, da bi njeno dejstvovanje mogao da razabere samo ~ovek veoma istan~ane pronicljivosti; ovde je, me|utim, ona jo{ ograni~ena, jo{ vidljiva. Kod Estravena se, na primer, gleda na mo} kojom on raspolaè kao na osnaènje njegovog karaktera; ne moè se dogoditi da Kraljevo uho na~ini neki bezrazloàn gest ili da kaè neku re~ koja se ne bi ~ula. On to zna i svest o tome pridaje mu znatno vi{e stvarnosti nego {to je ima ve}ina drugih ljudi: ~vrstinu bi}a, su{tastvenost, ljudsku veli~ajnost. Ni{ta nije uspe{nije od uspeha. Nemam poverenja u Estravena, ~ije mi pobude stalno ostaju nejasne; ne dopada mi se; pa ipak, ose}am i reagujem na njegov autoritet, kao {to ose}am i reagujem na toplotu sunca. Dok jo{ razmi{ljam o tome, sunce ovog sveta biva zaklonjeno oblacima koji se ponovo sakupljaju i ubrzo se du` reke spu{ta ki{a; njene prore|ene, krupne kapi razlivaju se po gomili na keju, zatamnjuju}i nebo. Dok se kralj spu{ta niz brvinu, sun~evi zraci probijaju se poslednji put, od ~ega njegova bela prilika i veliki luk za trenutak postanu istaknuti i blistavi spram ju`nog neba koje se crni olujnim oblacima. Oblaci se zatvaraju. Nalet hladnog vetra bri{u}i dolazi Ulicom luke i dvorca, reka se obliva sivilom, kro{nje drve}a du` keja ustrepere. Parada je gotova. Pola ~asa kasnije po~inje da pada sneg. Dok se kralj automobilom odvozi niz Ulicu luke i dvorca, a gomila po~inje da se razilazi poput mno{tva krupnih oblutaka koje kotrlja spora plima, Estraven se ponovo okre}e prema meni i kaè: "Da li biste obedovali sa mnom ve~eras, gospodine Ai?" Ja prihvatam, vi{e iznena|en nego zadovoljan. Estraven je u~inio mnogo za mene tokom poslednjih {est ili osam meseci, ali ja nisam o~ekivao niti èleo ovakav izraz li~ne po~asti kao {to je poziv u njegovu ku}u. Harge rem ir Tibe jo{ je stajao pored nas, {to zna~i da je ~uo ovo, a ja sam osetio da je ba{ tako i bilo zami{ljeno. Ozloje|en tim ~inom, koji je predstavljao izraz tipi~no ènske sklonosti ka spletkarenju, si{ao sam sa platforme i ume{ao se u gomilu, sluè}i se pri tom pomalo ramenima i laktovima. Moja visina ne prema{a mnogo getenjanski prosek, ali razlika naro~ito postaje upadljiva u

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame mno{tvu. To je on, pogledaj, eno izaslanika. Razume se, bio je to deo mog posla, ali deo koji mi je padao sve teè, a ne lak{e, kako je vreme prolazilo; sve ~e{}e sam ùdeo za anonimno{}u, ùdeo za tim da se ne razlikujem od drugih. êznuo sam da budem kao i svi ostali. Pro{ao sam nekoliko blokova Ulicom pivnica, a zatim sam skrenuo prema mom stani{tu; najednom, kada se gomila oko mene ve} proredila, ustanovio sam da pored mene kora~a Tibe. "Besprekorna svetkovina", re~e kraljev ro|ak, osmehnuv{i mi se. Njegovi duga~ki, ~isti, ùti zubi pojavljivali su se i nestajali na ùtom licu svom pro{aranom, iako on jo{ nije bio za{ao u godine, blagim, mekim borama." "Dobro znamenje za uspeh nove luke", rekoh." "Sasvim tako." Ponovo zubi. "Svetkovina postavljanja zavr{nog kamena najupe~atljiviji je..." "Sasvim tako. Ta svetkovina do{la je do nas iz Daleke davnine. Ali nema sumnje da vam je lord Estraven to ve} sve rastuma~io." "Lord Esrtaven je veoma predusretljiv." Poku{avao sam da govorim jednostavno, ali sve {to sam kazao Tibeu kao da je imalo dvostruko zna~enje. "Oh, veoma, doista", re~e Tibe. "Lord Estraven je uistinu znamenit po svojoj ljubaznosti prema strancima." Ponovo se osmehnuo, a svaki zub je izgledao kao da ima po jedno zna~enje, po dva, ~itavo mno{tvo, trideset dva razli~ita zna~enja. " Malo je stranaca tako strano kao {to sam to ja, lorde Tibe. Veoma sam zahvalan na predusretljivosti." "Sasvim tako, sasvim tako! A zahvalnost je otmeno, retko ose}anje, koje su pesnici ne{tedimice oven~avali slavom. Znatno re|e od svega drugog ovde u Erenrangu, nesumnjivo zato {to nema pro|u. @ivimo u grubom dobu, nezahvalnom. Stvari nisu vi{e onakve kakve su bile u vreme na{ih dedova, zar ne?" "To mi je malo poznato, ser, ali sli~ne àlopojke ~uo sam i na drugim svetovima." Tibe je nekoliko trenutaka netremice zurio u mene, kao da nastoji da ustanovi da li sam skrenuo pame}u. Zatim ponovo izloì svoje duga~ke, ùte zube. "Ah, da! Sasvim tako! Stalno gubim iz vida da vi dolazite sa druge planete. Ali, svakako, vi na to nikad ne zaboravljate. Premda, nesumnjivo, imali biste znatno sre|eniji, jednostavniji i bezbedniji ìvot ovde u Erenrangu kada biste to mogli da smetnete s uma, a? Sasvim tako! Evo mojih kola, naloìo sam da me ~ekaju ovde, po strani. Voleo bih da mogu da vas povezem do va{eg ostrva, ali mora}u da se li{im tog zadovoljstva, budu}i da uskoro treba da se pojavim u kraljevoj ku}i, a kako kaè poslovica, siroma{ni ro|aci valja da stiù na vreme, a? Sasvim tako!" re~e kraljev ro|ak, ulaze}i u mala, crna, elektri~na kola i uputiv{i mi jo{ jednu nisku zuba preko ramena, sa koprenom bora koja kao da mu je prekrivala o~i. Pe{ice sam oti{ao do mog ostrva. <Karho{, ostrvo, uobi~ajeni naziv za zgrade sa stanovima i pansionima u kojima obitava najve}i deo gradskog ìvlja Karhide. Ostrva

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame sadrè od dvadeset do dve stotine privatnih soba; ishrana je zajedni~ka; neka se vode kao hoteli, druga kao zadru`ne zajednice, dok tre}a predstavljaju me{avinu prve dve vrste. Ostrva su nesumnjivo prilago|eni gradski oblik temeljne karhidske institucije Ognji{ta, premda im, razume se, nedostaje mesna i rodoslovna postojanost ovog vida zajednice.> Po{to su se nedavno otopili i poslednji zimski snegovi, sa vrta pred ku}om nestalo je belog pokrova, a zimska vrata, na visini od deset stopa iznad tla, staja}e sada zatvorena nekoliko meseci, dok se ne vrate jesen i duboki snegovi. Iza ugla zgrade, u blatu, ledu i ranom, mekom, bujnom, proletnjem rastinju ba{te stajao je jedan mladi par i razgovarao. Dràli su se za desne ruke. Bili su u prvoj fazi kemera. Krupne, meke pahiljice igrale su oko njih dok su bosonogi stajali u ledenom blatu, prepletenih prstiju, o~iju samo jedno za drugo. Prole}e na Zimi. Uìnao sam na mom ostrvu, a kada su gongovi na Remnijevoj kuli otkucali ~etvrti ~as, bio sam u dvorcu, spreman za ve~eru. Karhi|ani imaju ~etiri glavna obroka dnevno, doru~ak, ru~ak, uìnu i ve~eru, ali i koriste svaku priliku da jo{ ne{to gricnu i prezalogaje u me|uvremenu. Na Zimi nema velikih, mesnatih ìvotinja, kao ni proizvoda dobijenih od sisara: mleka, maslaca i sira; jedine namirnice koje obiluju belan~evinama i ugljenim hidratima jesu razne vrste jaja, ribe i ko{tunjavog vo}a, kao i hainske ìtarice. Mr{ava ishrana za o{tru klimu, {to nalaè da se hrana unosi ~esto u organizam. U po~etku se u mene uvreìla navika da jedem maltene svakih nekoliko minuta. Tek kasnije te godine ustanovio sam da su Getenjani usavr{ili tehniku ne samo neprekidnog obedovanja ve} isto tako neograni~enog gladovanja. Sneg je i dalje padao, blaga proletnja vejavica, znatno prijatnija od neumoljive ki{e Otapanja koje tek {to je minulo. Stigao sam do dvorca i pro{ao kroz njega u utihloj, bledoj tami, punoj sne`nih pahuljica, samo jednom zalutav{i. Dvorac Erenranga prdstavlja, u stvari, grad u gradu, zidinama ogra|en mete` palata, kula, vrtova, dvori{ta, manastira, zasvo|enih mostova, nezasvo|enih tunelskih prolaza, {umaraka i tamnica po zamkovima - tvorevina vi{evekovne paranoje velikih razmera. Nad svim tim uzdiù se tmurni, crveni, kitnjasti zidovi kraljevske ku}e, u kojoj, iako je u neprekidnoj upotrebi, ne ìvi niko drugi do kralj. Svi ostali, posluga, osoblje, lordovi, ministri, ~lanovi skup{tine i ko ve} ne, spavaju u drugim palatama, utvr|enjima, zamkovima, barakama i ku}ama unutar zidina. Kao znak kraljeve posebne naklonosti, Estraven je obitavao u takozvanoj Ugaonoj crvenoj nastambi; bila je to ku}a sagra|ena pre ~etiri stotine ~etrdeset godina za Harmesa, omiljenog kemera Emrana III, ~ija se lepota jo{ veli~a i koga su pla}enici unutra{nje klike oteli, osakatili i na~inili maloumnikom. Emran III umro je ~etrdeset godina posle toga i dalje iskaljuju}i osvetni~ki bes na svojoj nesre}noj zemlji: Emran Zlehudi. Tragedija je tako stara da je njen uàs ve} izbledeo, a samo izvestan duh verolomstva i sete i dalje lebdi me|u kamenim zidovima i senima ku}e. Vrt je bio neveliki i ogra|en zidom; stabla serema stajala su nadvijena nad jedan mali kameni bazen. U prigu{enim prugama svetlosti koje su dopirale sa prozora ku}e mogao sam da razaberem sne`ne pahuljice i vlaknaste, bele grumuljice spora drve}a kako zajedno meko padaju na tamnu povr{inu vode. Estraven je stajao i ~ekao me, gologlav i

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame bez kaputa na studeni, posmatraju}i to maleno, tajnovito, neprekidno poniranje snega i semenja u no}. Tiho me je pozdravio i uveo u ku}u. Nije bilo drugih gostiju. To me je za~udilo, ali odmah smo seli za trpezu, a dok se obeduje, ne razgovara se o poslu; osim toga, moje ~u|enje za~as je pre{lo na posluèni obed, koji je bio izvrstan, pa je kuvar, ~iju sam ve{tinu pohvalio iz sveg srca, ~ak uspeo da naprosto preobrazi neizbe`ne hlebne jabuke. Posle ve~ere, uz vatru, ispili smo toplo pivo. Na svetu gde je uobi~ajeni deo pribora za jelo jedna alatka kojom razbijate led {to se uhvatio na pi}u izme|u dva gutljaja ~ovek i te kako ceni kada ga neko po~asti toplim pivom. Estraven je prijatno }askao za trpezom; sada, sede}i sa druge strane ognji{ta, utonuo je u }utanje. Iako sam se nalazio na Zimi ve} skoro dve godine, ni izdaleka jo{ nisam bio kadar da sagledam ìtelje ove planete njihovim vlastitim o~ima. Poku{avao sam, ali moja nastojanja bivala su osuje}ena podsvesnim zaprekama, zbog kojih sam Getenjanina video najpre kao mu{karca, pa onda kao ènu, razdvajaju}i ga na ove dve kategorije tako nebitne njegovoj prirodi, a tako su{tinske mojoj. Ba{ zato, dok sam ispijao gorko pivo koje se pu{ilo, pomislio sam kako je Estravenovo opho|enje za stolom bilo tipi~no ènsko, puno draèsnosti, takta, odsustva ozbiljnosti, pritvorno i prepredeno. Nije li mo`da upravo ta meka, podatljiva ènstvenost bila razlog {to mi se on nije dopadao i {to je izazivao nepoverenje u meni? Jer bilo je nemogu}e misliti o njemu kao o èni; o toj tamnoj, ironi~noj, mo}noj prilici koja je sedela preko puta mene u tami odagnavanoj sjajem vatre; pa ipak, kad god bih pomislio o njemu kao o mu{karcu, javio bi mi se utisak neistinosti, obmanjivanja: da li se to odnosilo na njega samog ili na moj stav prema njemu? Glas mu je bio mek i prili~no zvonak, ali ne i dubok; te{ko je mogao da pro|e kao glas mu{karca, a ni{ta lak{e ni kao glas ène... no, {ta je to govorilo? "@ao mi je", kazao je "{to sam toliko dugo morao da odga|am to zadovoljstvo da vas pozovem u svoj dom; bar mi je zbog toga milo {to me|u nama vi{e nema govora o zastupni~kom odnosu." Ovo me je malo zbunilo. On je svakako do sada bio moj zastupnik na dvoru. Misli li da me je audijencija, koju mi je za sutra priredio kod kralja, u~inila njemu ravnim? "Bojim se da vas nisam shvatio", rekoh. Ni{ta nije odmah uzvratio, o~igledno tako|e zbunjen. "Ovaj, razumete", prozborio je kona~no, "po{to ste ovde... shvatate da se, o~igledno, vi{e ne zauzimam za vas kod kralja." Kazao je to kao da se stidi mene, a ne sebe. Jasno, njegov poziv i moje prihvatanje imali su izvesno zna~enje koje mi je promaklo. Ali moja pogre{ka bila je u opho|enju, njegova u moralu. Sve {to mi je u prvi mah palo na um bilo je da s puno prava nisam od po~etka verovao Estravenu. On ne samo {to je bio prepreden i {to je bio mo}an ve} je bio i veroloman. Sve ove mesece u Erenrangu on je bio taj koji me je slu{ao, koji je odgovarao na moja pitanja, slao je lekare i inènjere da potvrde da su moj telesni sklop i moj brod tu|inske prirode, predstavljao me je ljudima s kojim je trebalo da se upoznam i postepeno me uzdizao od statusa veoma ma{tovitog ~udovi{ta, za {ta sam dràn prve godine, do sada{njeg uvaàvanja kao tajanstvenog izaslanika koga }e ~ak

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame i kralj primiti. A sada, uznev{i me do ove opasne visine, on iznenada i hladno izjavljuje da mi odri~e dalju podr{ku. "Naveli ste me da se oslonim na vas..." "Sve je to bilo pogre{no." "Ho}ete li da kaète da se, prirediv{i mi audijenciju, niste kod kralja zaloìli za moje poslanstvo kao {to ste..." Uspeo sam da se obuzdam i ne izgovorim "obe}ali". "Nisam mogao." Bio sam veoma razlju}en, ali on mi nije uzvratio ni ljutnjom ni izvinjenjem. "Da li biste mi kazali za{to?" Posle kratkog oklevanja, on re~e: "Da", a zatim ponovo zastade. U ti{ini koja je zavladala palo mi je na um da jedan ubog i neza{ti}en tu|inac ne bi trebalo da zahteva obja{njenja od predsednika vlade jednog kraljevstva, nadasve kada ne razume, a po svoj prilici nikada i ne}e razumeti temelje mo}i i dejstvovanje vlasti u tom kraljevstvu. Sve je to, nesumnjivo, bila stvar {ifgretova - ugleda, obraza, poloàja, me|usobnih odnosa ponosa, neprevodivog i svevaè}eg na~ela dru{tvene premo}i u Karhidi i svim civilizacijama Getena. Ako je odista bila stvar u tome, onda zacelo ne bih razumeo. "Da li ste ~uli {ta mi je kralj kazao danas na svetkovini?" "Nisam." Estraven se nagnuo preko ognji{ta, podigao pivski kr~ag iz toplog pepela i dolio mi u vr~. Nije rekao ni{ta vi{e, te tako ja dodah: "Kralj vam nije ni{ta kazao u mom prisustvu." "Nije ni u mom", re~e on. Kona~no mi postade jasno da sam prevideo jo{ jedan mig. Proklinju}i njegovo ènsko okoli{enje, rekoh: "Poku{avate li to da mi kaète, lorde Estravene, da vi{e niste u kraljevoj milosti?" Milsim da ga je ovo naljutilo, ali nije rekao ni{ta {to bi to pokazalo, ve} samo: "Ni{ta ne poku{avam da vam kaèm, gospodine Ai." "Tako mi Boga, voleo bih da poku{ate!" Pogledao me je radoznalo. "Dobro, onda, probajmo ovako. Postoje izvesne osobe na dvoru koje su, kako vi to kaète, u kraljevoj milosti, ali koje ne gledaju sa blagonaklono{}u na vas i na va{e poslanstvo ovde." I ti smesta hita{ da im se pridruì{, prodav{i me da bi spasao vlastitu koù, pomislio sam, ali nije bilo nikakve svrhe i re}i to. Estraven je bio dvoranin, politi~ar, a ja budala koja mu je verovala. âk i u biseksualnom dru{tvu politi~ar je veoma ~esto ne{to manje od celovitog ~oveka. To {to me je pozvao na ve~eru pokazalo je da on misli kako }u ja prihvatiti njegovu izdaju podjednako lako kao {to ju je on po~inio. O~igledno, spasavanje obraza bilo je va`nije od po{tenja. Stoga odlu~ih da kaèm: "@ao mi je {to vas je predusretljivost prema meni dovela u nepriliku." Uàreno ugljevlje. Likovao sam u varavom ose}anju moralne nadmo}nosti, ali ne zadugo; on je bio odve} nepredskaziv. Ponovo se zavalio u stolicu, tako da mu je svetlost plamena oblivala rumenilom kolena i negovane, sna`ne, male ruke, kao i srebrni vr~ koji je drào, dok mu je lice bilo povu~eno u senku: tamno lice, uvek zasen~eno gustom, poleglom kosom, te{kim ve|ama

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame i trepavicama i smrknutom bezizraàjno{}u. Moè li se doku~iti ma~ije, tuljanovo ili vidrino lice? Neki Getenjani, pomislio sam, sli~ni su tim ìvotinjama, sa svojim dubokim, svetlim o~ima ~iji se izraz nimalo ne menja dok govorite. "Sam sam sebe doveo u nepriliku", odgovori on,"jednim ~inom koji nema nikakve veze sa vama, gospodine Ai. Vi znate da su Karhida i Orgorein u sporu oko jedne grani~ne oblasti u visokom Severnom podru~ju, blizu Sasinota. Argavenov deda proglasio je Sinotsku dolinu karhidskom, ali satrpeznici nikada nisu priznali ovo pripajanje. Mnogo snega iz jednog oblaka, a i postaje sve gu{}i. Pomogao sam nekim karhidskim ratarima koji ìve u re~noj dolini da se vrate na istok, preko stare granice, smatraju}i da }e se razmirice same od sebe srediti ako se dolina jednostavno prepusti Orgotima, koji su tamo ìveli vi{e hiljada godina. Bio sam u upravi Severnog podru~ja pre nekoliko godina i tom prilikom sam upoznao neke od tih ratara. Mrska mi je bila i samo pomisao na to da mogu da stradaju u upadima ili da budu upu}eni na dobrovolja~ka dobra u Orgorein. Za{to naprosto u korenu ne sase}i uzrok spora?... Ali to nije rodoljubiva zamisao. [tavi{e, ona je kukavi~ka i ugroàva {ifgretor samog kralja." Njegova ironi~nost i cela ta zapetljavina oko grani~nog spora sa Orgoreinom uop{te me nisu zanimali. Vratio sam se na stvar koja se ticala nas dvojice. Svejedno da li imam poverenja u njega ili ne, on mi i dalje moè biti od izvesne koristi. "@ao mi je", rekoh, "ali bila bi prava {teta dopustiti da ta pote{ko}a vezana za nekoliko ratara predstavlja prepreku mom poslanstvu kod kralja. Ovde je ulog nesravnjivo ve}i od nekoliko milja dràvne granice." "Slaèm se. Znatno je ve}i. Ali mo`da }e Ekumen, izme|u ~ijih se me|a pruà stotinu svetlosnih godina, pokazati malo strpljenja prema nama." "Stabili Ekumena veoma su strpljivi ljudi, ser. Oni }e ~ekati stotinu ili pet stotina godina da Karhi|ani i ostali ìtelji Getena temeljito razmisle i odlu~e da li }e se pridruìti ostalom ~ove~anstvu. Govorim naprosto iz li~ne nade. I iz li~nog razo~aranja. Priznajem da sam pomislio da }u uz va{u podr{ku..." "I ja sam to verovao. No, gle~eri se nisu zaledili preko no}i..." Fraze su mu lako navirale sa usana, ali duhom je bio odsutan. Sedeo je zadubljen u misli. Predo~io sam u sebi njegovu priliku kako me pomera, zajedno sa ostalim pe{acima, na plo~i gde se igrala igra mo}i. "Do{li ste u moju zemlju", kazao je kona~no, "u neobi~no vreme. Stvari se menjaju; predstoji nam novi obrt. Ne, nije toliko obrt posredi, ve~ okolnost da smo predaleko odmakli putem kojim smo i{li. Mislio sam da }e nas va{e prisustvo, va{e poslanstvo, spre~iti da nastavimo pogre{nim pravcem, da }e nam pruìti potpuno novu mogu}nost. Ali u pravom trenutku... na pravom mestu. Sve je to veoma rizi~no, gospodine Ai." Nestrpljiv zbog njegove uop{tenosti, rekoh: "Nagove{tavate mi da ovo nije pravi trenutak. Da li mi savetujete da opozovem audijenciju?" Moja nespretnost ispala je jo{ gora na karhidskom jeziku, ali Estraven se nije osmehnuo, niti trgao zbog toga. "Bojim se da samo kralj uìva tu povlasticu", re~e blago. "Oh, zaboga, da. Nisam tako mislio." Za trenutak sam zagnjurio glavu me|u {ake. Vaspitavan u otvorenom, nesputanom dru{tvu Zemlje, naprosto nikada ne}u uspeti

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame da se saìvim sa protokolom, sa uzdràno{}u, {to je bilo na visokoj ceni kod Karhi|ana. Znao sam {ta je kralj, istorija na Zemlji obilovala je njima, ali mi je nedostajalo iskustveno ose}anje za povlastice, nedostajao mi je takt. Podigao sam vr~ i povukao topao i opor gutljaj. "U redu, kaza}i kralju manje nego {to sam nameravao kada sam ra~unao na va{u podr{ku." "Dobro." "Za{to dobro?" upitao sam. "Vidite, gospodine Ai, vi niste sumanut ~ovek. Ba{ kao ni ja. Ali, s druge strane, nijedan od nas dvojice nije kralj, shvatate... Pretpostavljam da ste imali nameru da razborito objasnite Argavenu da je svrha va{eg poslanstva ovde poku{aj da se sklopi savez izme|u Getena i Ekumena. On je, razume se, u to ve} upu}en, jer, kao {to vam je poznato, ja sam ga obavestio. Zaloìo sam se za vas kod njega, nastojao sam da mu pobudim zanimanje za vas. Ali r|avo sam postupio, u r|avo vreme. Budu}i i sam veoma zainteresovan, sasvim sam smetnuo s uma da je on kralj i da stvari ne sagledava razborito, ve} kraljevskim o~ima. Sve {to sam mu kazao jednostavno mu je zna~ilo da mu je mo} ugroèna, da mu kraljevstvo predstavlja samo zrnce pra{ine u svemiru, da mu je kraljevanje tek puka tri~arija za ljude u ~ijoj se vlasti nalazi stotinu svetova." "Ali Ekumen ne vlada, on usagla{uje. Njegova mo} ravna je mo}i dràva i svetova koji ga sa~injavaju. U savezu sa Ekumenom Karhida }e postati nesravnjivo bezbednija i zna~ajnija nego ikada u pro{losti." Estraven ni{ta nije odgovorio nekoliko trenutaka. Sedeo je samo, netremice zure}i u vatru, ~iji su plamenovi trepereli, odraàvali se o njegov vr~ i o veliki, svetli, srebrni lonac, znamenje poloàja, koji mu je visio preko ramena. Stara ku}a oko nas utonula je u ti{inu. U po~etku je tu bio jedan posluìtelj koji nam je izneo ve~eru, ali kako Karhi|ani nisu znali za instituciju ropstva, niti su dràli li~ne sluge, oni su iznajmljivali usluge, a ne ljude, a do sada se ve} cela posluga razi{la ku}ama. ôvek kao {to je Estraven jama~no je drào oko sebe ~uvare, budu}i da ubistvo predstavlja veoma ìvu instituciju u Karhidi, ali ja nisam ni video ni ~uo nekog od njih. Bili smo sami. Ja sam bio sam, sa jednim strancem, unutar zidina tamnog dvorca, u tu|em gradu ~ije je lice sneg izmenio, u srcu ledenog doba jednog tu|inskog sveta. Sve {to sam kazao, ve~eras i otkako sam do{ao na Zimu, najednom mi se u~inilo i glupo i neverovatno. Kako sam mogao o~ekivati da }e ovaj ili bilo koji drugi ~ovek poverovati u moje bajke o drugim svetovima, drugim rasama, o jednoj maglovitoj i blagonaklonoj vladi tamo negde u svemiru? Sve je to predstavljalo besmislicu. Pojavio sam se u Karhidi u jednom ~udnom brodu i u nekim pogledima razlikovao sam se fizi~ki od Getenjana; to je nalagalo obja{njenja. Ali moja tuma~enja bila su protivna zdravom razumu. U tom trenutku ni ja sam nisam vi{e verovao u njih. "Verujem vam", re~e stranac, tu|in koji je bio sam sa mnom, a mene je u toj meri obuzela samootu|enost da sam ga zabezeknuto pogledao. "Bojim se da vam i Argaven veruje. Ali on nema poverenja u vas. Delimi~no zbog toga {to vi{e nema poverenja u mene. Po~inio sam gre{ke, nisam bio obazriv. Ne mogu vi{e da ra~unam ni na va{e poverenje, budu}i da sam vas izloìo opasnosti. Zaboravio sam {ta je kralj,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame zaboravio sam da je kralj u vlastitim o~ima Karhida, zaboravio sam {ta je rodoljublje, kao i to da je on, nu`nim na~inom, savr{eni rodoljub. Pitao bih vas ne{to, gospodine Ai: znate li vi, na osnovu vlastitog iskustva, {ta je rodoljublje?" "Ne" rekoh, stresav{i se pred silinom te sna`ne li~nosti koja se najednom cela nadnela nada mnom. "Mislim da ne znam. Osim ako pod rodoljubljem ne podrazumevate ljubav prema otad`bini, za {ta znam." "Ne, nisam imao na umu ljubav kada sam kazao rodoljublje. Imao sam na umu strah. Strah od drugih. Izrazi koji su njemu primereni znatno su pre politi~kog nego pesni~kog karaktera: mr`nja, takma{tvo, nasilnost. Taj strah buja u nama. Narasta iz godine u godinu. Odve} smo daleko odmakli tim putem. Ali vi, koji ste do{li sa jednog sveta {to je prerastao nacije pre mnogo stole}a, koji te{ko moète da razaberete o ~emu ja to pri~am, koji nam pokazujete novi put..." Zastao je. Nekoliko trenutaka potom ponovo je progovorio, povrativ{i pribranost, hladan i ugla|en: "Upravo iz straha odbijam da se zauzmem za va{u stvar kod kralja, sada. Ali ne iz straha za samoga sebe, gospodine Ai. Ja se ne pona{am rodoljubivo. Postoje, kona~no, i druge nacije na Getenu." Nisam imao nikakvu predstavu o tome {ta smera, ali sam bio ube|en da ga ne treba doslovce shvatiti. Od svih mra~nih, opstruktivnih, zagonetnih du{a koje sam sreo u ovom turobnom gradu, on je bio najmra~nija. Ne}u prihvatiti njegovu zamr{enu igru. Ni{ta nisam uzvratio. Nedugo potom on je nastavio, prili~no uzdràno. "Ako sam vas dobro shvatio, va{ Ekumen je u su{tini posve}en op{tim interesima ~ove~anstva. Kod nas su Orgote iskusile podre|ivanje parohijskih interesa op{tim interesima, dok Karhi|ani gotovo da nisu. Satrpeznici Orgoreina uglavnom su ljudi zdrave pameti, premda nevelike inteligencije, dok je kralj Karhide ne samo sumanut nego i prili~no glup." Bilo je jasno da Estraven uop{te nije odan podanik. Uz blago ose}anje odvratnosti, rekoh: "Mora da je te{ko sluìti mu, ako je to slu~aj." "Nisam siguran da sam ikada sluìo kralju", re~e kraljev predsednik vlade. "Niti da sam to uop{te nameravao. Ja nisam ni~iji sluga. ôvek mora da baca svoju vlastitu senku..." Gongovi na Remnijevoj kuli stali su da otkucavaju {esti ~as, pono}, i ja to iskoristih kao povod da po|em. Dok sam obla~io kaput u predvorju, on re~e: "Za sada sam izgubio priliku, budu}i da pretpostavljam da }ete napustiti Erenrang", za{to li samo to pretpostavlja, "ali verujem da }e do}i dan kada }u ponovo mo}i da vam postavim neka pitanja. Naro~ito o va{em op{tenju umovima; jedva da ste poku{ali da mi to razjasnite." Njegova radoznalost izgledala je savr{eno iskrena. Odlikovala ga je drskost mo}nih. Njegova obe}anja da }e mi pomo}i tako|e su izgledala iskrena. Odgovorio sam: "da, svakako, kad god budete èleli", i to je bio svr{etak ve~eri. Otpratio me je kroz vrt povrh koga je, obasjan sjajem getenskog velikog, mutnog, zagasitog meseca, po~ivao tanak sne`ni pokrov. Zadrhtao sam kada smo izi{li, jer temperatura je bila poprili~no ispod ta~ke mr`njenja, na {ta on primeti uz ugla|enu iznena|enost: "Hladno vam je?" Za njega je to, razume se, bila blaga, proletnja no}.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Bio sam umoran i utu~en. Rekoh: "Hladno mi je od ~asa kada sam stigao na ovaj svet." "Kako ga zovete, mislim ovaj svet, na va{em jeziku?" "Geten." "Niste mu dali neko va{e ime?" "Jesmo. U~inili su to prvi istraìva~i. Nazvali su ga Zima." Zastali smo u kapiji vrta ogra|enog zidom. Napolju, plo~nici i krovovi dvoraca pomaljali su se kroz tmastu, sne`nu koprenu, pro{aranu tu i tamo, na razli~itim visinama, slaba{nim, zlatnim prorezima prozora. Stoje}i pod uskim lukom, podigao sam pogled, upitav{i se da li je i ovaj zavr{ni kamen zamalterisan kostima i krvlju. Estraven se oprostio od mene i po{ao natrag; nikada nije bio op{iran pri opra{tanjima i pozdravljanjima. Krenuo sam utihlim alejama i malim trgovima dvorca, dok su mi ~izme {kriputale u tankom sloju snega obasjanog mese~inom, a zatim kroz duboke gradske ulice prema ku}i. Proìmala me je studen i ose}ao sam se onespokojen, op~injen verolomstvom, samotno{}u i strahom. 2. MESTO U ME]AVI Iz zbirke tonskih zapisa severnokarhidskih "ognji{nih bajki" u arhivama Akademije istori~ara u Erenrangu, pripoveda~ nepoznat, snimljeno za vreme kraljevanja Argavena VIII Pre otprilike dve stotine godina u ognji{tu [at, u Olujnoj krajini Pering, ìvela su dva brata koja su se jedan drugome zavetovala na kemer. U to vreme, ba{ kao i sada, bilo je dopu{teno da ro|ena bra}a odràvaju kemer dok jedan od njih ne zanese dete, ali su se posle toga morali razdvojiti; nije im, dakle, bilo dozvoljeno da se doìvotno zavetuju na kemer. Pa ipak, oni su to u~inili. Kada je dete bilo za~eto, lord [ata im je naloìo da raskinu zavet i da se vi{e nikada ne spoje u kemeru. ûv{i za ovu naredbu, jedan od bra}e, onaj koji je nosio dete, stao je da o~ajava, nije hteo da zna ni za kakvu utehu ili savet i na kraju je, pribaviv{i otrov, izvr{io samoubistvo. Na to su se pripadnici ognji{ta podigli protiv drugog brata i proterali ga iz ognji{ta i pokrajine, baciv{i ljagu zbog samoubistva na njega. Kako ga je uz to izgnao i njegov lord, a pri~a o njemu uvek mu za korak prethodila, niko nije hteo da ga primi, ve} su ga svi, posle trodnevnog gostoprimstva, terali sa praga kao kakvog zlo~inca. I tako je on i{ao iz mesta u mesto sve dok nije uvideo da u njegovoj ro|enoj zemlji vi{e nema milosti za njega i da mu zlo~in ne}e biti opro{ten. <Njegovo ogre{enje o pravilo o rodoskvrnu}u postalo je zlo~in onog ~asa kada je bilo protuma~eno kao uzro~nik bratovljevog samoubistva.> Budu}i mlad i nevi~an, nije verovao da }e tako biti. No, kada je video da je stvarno tako, dao se ponovo na put preko cele zemlje natrag do [ata, da bi kao izgnanik stao pred kapiju spoljnjeg ognji{ta. A onda je ovako prozborio svojim saognji{tarima: "Ja sam bez lica me|u ljudima. Niko me ne vidi. Govorim, ali me niko ne ~uje. Dolazim, ali nisam dobrodo{ao. Nema mesta uz vatru za mene, nema hrane na stolu za mene, nema postelje u kojoj bih

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame otpo~inuo. Pa ipak, jo{ imam svoje ime: zovem se Geteren. Bacam to ime na ovo ognji{te kao prokletstvo, a time i moju ljagu. Sa~uvajte mi ga. A sada }u bez imena po}i da potraìm svoju smrt." Na to neki od ognji{tara poskaka{e na noge, uz dreku i mete`, hotev{i da ga ubiju, zato {to ubistvo baca lak{u senku na ku}u od samoubistva. No, on im uma~e i dade se u beg prema severu, u pravcu leda, ostaviv{i iza sebe sve gonioce. Oni se vrati{e sasvim pokunjeni u [at. Ali Geteren nije zastajao i posle dvodnevnog putovanja stigao je do Perin{kog leda. <Perin{ki led je gle~erska masa koja prekriva najseverniji deo Karhide; tokom zime, kada se Guten{ki zaliv zaledi, Perin{ki led se spaja sa Gobrinskim ledom u Orgoreinu.> Dva dana i{ao je na sever preko leda. Nije imao nimalo hrane uza se, niti ikakvu za{titu od zime do kaputa. Na ledu ni{ta nije raslo, niti su se ìvotinje kretale. Bilo je to meseca susmija i prvi veliki snegovi po~eli su da padaju tih dana i no}i. Hitao je sam kroz vejavicu. Drugog dana postalo mu je jasno da gubi snagu. Druge no}i morao je da legne i malo otpo~ine. Probudiv{i se tre}eg jutra, ustanovio je da su mu ruke promrzle, ba{ kao i stopala, premda nije bio kadar da izuje ~izme i uveri se u to, budu}i da se vi{e nije mogao koristiti {akama. Stao je da puè dalje na kolenima i laktovima. Nije imao razloga da to ~ini, jer bilo je sasvim svejedno da li }e sko~iti na jednom ili na nekom drugom mestu na ledu, ali ose}ao je da treba da ide na sever. Pro{lo je tako mnogo vremena, a onda je sneg prestao da pada oko njega i vetar da duva. Granulo je sunce. Nije mogao daleko da dosegne pogledom zato {to mu je, onako poleglom, krzno kapulja~e stalno padalo preko o~iju. Ne ose}aju}i vi{e hladno}u u nogama i rukama, kao ni na licu, pomislio je da se od mraza sasvim uko~io. Pa ipak, i dalje je mogao da se kre}e. Sneg koji je prekrivao gle~er izgledao mu je neobi~no, kao da je bio bela trava koja raste iz leda. Povijao se kada bi ga dodirnuo, a zatim ponovo ispravljao, ba{ kao vlati trave. Prestao je da puzi i seo, zabaciv{i kapulja~u kako bi mogao da gleda. Dokle mu je pogled dopirao prostirala su se polja sne`ne trave, bela i blistava. Bilo je i gajeva belog drve}a, sa belim li{}em koje je raslo po njemu. Sunce je sijalo, vetar je mirovao i sve je bilo belo. Geteren je svukao rukavice i osmotrio {ake. Bile su bele poput snega. Promrzline su, me|utim, nestale sa njih, tako da je ponovo mogao da se sluì prstima i da se podigne na noge. Nije ose}ao bol, studen, niti glad. Daleko preko leda, na severu, ugledao je jednu belu kulu, sli~nu kulama pokrajina, i nekoga ko mu je sa tog udaljenog mesta i{ao u susret. Geteren je ubrzo uspeo da razabere da je ta osoba naga, potpuno bele puti i sasvim sede kose. Nepoznati je prilazio sve bliè, dok najzad nije do{ao na doma{aj glasa. Geteren mu se prvi obrati: "Ko si ti?" Beli ~ovek re~e: "Ja sam tvoj brat i kemer, Hode." Hode je bilo ime njegovog brata koji se ubio. I Geteren tada vide da je beli ~ovek uistinu slika i prilika njegovog brata. Ali vi{e nije bilo ìvota u njegovom telu, a glas mu je zvu~ao tanu{no poput pucketanja leda. Geteren upita: "Kakvo je ovo mesto?"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Hode odgovori: "Ovo je mesto u me}avi. Mi koji smo digli ruku na sebe obitavamo ovde. Tu }emo nas dvojica odràti dati zavet." Geteren se upla{i i re~e: "Ne}u da ostanem ovde. Da si po{ao sa mnom iz na{eg ognji{ta u ju`ne zemlje, mogli smo da ostanemo zajedno i doìvotno da odrìmo na{ zavet, a da niko ne sazna za na{e sagre{enje. Ali ti si prekr{io dati zavet, odbaciv{i ga zajedno sa ìvotom, tako da sada ne moè{ izgovoriti moje ime." To je bilo ta~no. Hode je po~eo da mi~e belim usnama, ali nije bio kadar da izusti bratovljevo ime. Hitro se primakao Geterenu, ispruìv{i ruke da ga uhvati, i stegao ga za levu {aku. Geteren se otrè i dade u beg. Stao je da tr~i na jug i tako jure}i ugledao kako se pred njim uzdiè beli zid snega koji pada; u{av{i u njega, ponovo je pao na kolena; sada je opet mogao samo da puzi, a ne i da tr~i. Devetog dana po{to je utekao na led prona{li su ga ljudi iz ognji{ta Orhoh u svojoj pokrajini, koja leì severoisto~no od [ata. Nisu znali ko je, niti odakle dolazi, zatekav{i ga kako puzi po snegu, izgladneo, sa sne`nim slepilom, lica pocrnelog od sunca i mraza i u po~etku nesposobnog da govori. Pa ipak, nije imao nikakve tajne ozlede, izuzev {to mu je leva {aka promrzla i morala da bude amputirana. Neki ljudi su kazali da je on Geteren iz [ata, o kome su ~uli pri~e; drugi se nisu sloìli sa tim zato {to je taj Geteren oti{ao na led za vreme prve jesenje me}ave, tako da je jama~no skon~ao. On je sam poricao da je Geteren. Po{to se oporavio, napustio je Orhoh i Olujnu krajinu i uputio se u ju`ne zemlje, prozvav{i se Enoh. Nastanio se u nizijama Rera, a kada je ostario, sreo je jednog ~oveka iz rodnog kraja i upitao ga: "Kako je u pokrajini [at?" ôvek mu je odgovorio da u [atu stvari stoje r|avo. Ni{ta ne uspeva u ognji{tima i na oranicama, sve je zahvatila bole{tina, proletnji usevi smrzavaju se u zemlji, zrela zrnevlja su trula i tako to traje ve} godinama. Na to mu Enoh re~e: "Ja sam Geteren iz [ata", i ispri~a mu kako je oti{ao na led i {ta mu se tamo dogodilo. "Kaì im tamo, u [atu, da uzimam natrag svoje ime i senku." Nedugo potom Geteren se razboleo i umro. Putnik je preneo njegove re~i u [at i pri~a se da je pokrajina od tada ponovo po~ela da napreduje, sve je opet bilo kako treba na poljima, po ku}ama i u ognji{tima. 3. LUDI KRALJ Prili~no sam se uspavao, a potom sam ostatak jutra proveo prelistavaju}i vlastite bele{ke o dvorskoj etikeciji, kao i zapise sa zapaànjima o psihologiji i opho|enju Getenjana, potekle od mojih prethodnika, istraìva~a. Nije mi mnogo dopiralo do uma ono {to sam ~itao, ali to i nije bilo va`no, budu}i da sam sve ionako znao napamet, a ~itao sam naprosto samo zato da bih u}utkao unutra{nji glas koji nije prestajao da mi ponavlja: sve je krenulo naopako. Po{to nisam mogao da ga u}utkam, prihvatio sam raspravu sa njim, tvrde}i da sam kadar da nastavim i bez Estravena - ~ak mo`da i bolje bez njega. Na kraju krjeva, moj posao ovde bio je i predvi|en za samo jednog ~oveka. Postoji samo jedan prvi mobil. Prve vesti koje su se sa Ekumena ~ule na nekom drugom svetu uvek je izlagao samo jedan glas, jedan ~ovek koji je bio prisutan

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame neposredno, prisutan i sam. On je mogao biti ubijen, kao {to se zbilo sa Peleldòm na Taurusu IV, ili zatvoren sa ludacima, kao {to se zaredom dogodilo sa prvom trojicom mobila na Gaou; uprkos tome, ova praksa se zadràla zato {to je bila delotvorna. Jedan glas koji govori istinu predstavlja ve}u silu od flota i armija, ako mu se da vremena; mnogo vremena; a vreme je jedna od onih stvari kojima Ekumen raspolaè u izobilju... Ali ne i ti, kazao je unutra{nji glas; no, ja sam ga kona~no valjanim razlozima u}utkao i tako stigao u dvorac na audijenciju kod kralja, u drugi ~as, sasvim pribran i odlu~an. Sve je to, me|utim, i{~ilelo iz mene jo{ u predvorju, pre no {to sam uop{te video kralja. Dvorski ~uvari i sluìtelji proveli su me do predvorja kroz duga~ke dvorane i hodnike kraljeve ku}e. Jedan a|utant zamolio me je da sa~ekam i ostavio me samog u visokoj prostoriji bez prozora. I tako sam ostao da stojim tu, sav nacifran za posetu njegovom kraljevskom veli~anstvu. Prodao sam svoj ~etvrti rubin (istraìva~i su izvestili da Getenjani visoko cene ugljeni~ne dragulje, ba{ kao i Zemljani, pa sam stoga poneo sa sobom na Zimu pregr{t dragog kamenja za podmirenje `votnih rashoda) i potro{io tre}inu dobijene sume na ode}u za ju~era{nju paradu i dana{nju audijenciju: sve novo, veoma te{ko i valjano na~injeno, kako to ve} biva sa ode}om kod Karhi|ana; bela ko{ulja sa krznom, sive ~ak{ire, duga~ka kabanica sli~na vite{kom ogrta~u, takozvani hieb, od plavozelene koè, nova kapa, nove rukavice zadenute pod prikladnim uglom za labavi pojas hieba, nove ~izme... Uverenje da sam odeven kako valja poja~alo je moje ose}anje pribranosti i odlu~nosti. Pribrano i odlu~no bacio sam pogled oko sebe. Poput svih ostalih, i ova prostorija kraljeve ku}e bila je visoka, crvena, stara, gotovo bez name{taja, sa ustajalom studeni u vazduhu, kao da strujanja tu nisu dopirala iz drugih odaja, nego iz drugih stole}a. Vatra je pucketala u kaminu, ali od nje nije bilo koristi. Vatre su kod Karhi|ana zato da bi grejale duh, a ne telo. Mehani~ko-industrijsko doba izuma u Karhidi traje ve} najmanje tri hiljade godina i tokom tih trideset vekova oni su usavr{ili izvrsne i ekonomi~ne naprave za centralno grejanje koje rade na paru, elektri~nu struju i ostala na~ela; ali one se ne postavljaju po ku}ama. Da su ih postavljali, mo`da bi izgubili svoju fiziolo{ku otpornost na klimatske uslove, poput arkti~kih ptica kojima su se, posle pu{tanja iz toplih {atora gde su duè dràne, javljale promrzline na nogama. Meni, me|utim, koji sam spadao u tropske ptice, bilo je hladno; hladno na jedan na~in napolju, hladno na drugi na~in unutra, neprekidno i manje-vi{e do srì hladno. Kora~ao sam tamo-amo da bih se zagrejao. Malo je ~ega bilo u duga~kom predvorju osim mene i kamina: jedna stolica i jedan sto na kome su stajali zdela kamenova-prsta{a i starinski radio sa izrezbarenom drvenom kutijom, punom intarzija od srebra i kostiju, otmena rukotvorina ve{tog majstora. Zvuk koji je dopirao iz njega bio je sasvim prigu{en i ja ga malo poja~ah, upravo kada je dvorski bilten do{ao na mesto jednoli~nog napeva ili balade koja je prethodno emitovana. Karhi|ani po pravilu ne ~itaju mnogo, tako da vi{e vole da ~uju nego da vide vesti i knjièvna dela; knjige i televizijski ure|aji re|i su od radija, dok novine uop{te ne postoje. Propustio sam da ~ujem jutarnji bilten na mom prijemniku kod ku}e, a i sada sam slu{ao na pola uha, odsutan duhom, sve dok mi do svesti kona~no nije doprlo vi{estruko ponavljanje imena i

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame nagnalo me da prekinem da kora~am. [ta se to dogodilo sa Estravenom? Proglas je ponovo ~itan. "Terem Hart rem ir Estraven, lord Estrea u Kermlandiji, ovom naredbom biva li{en titule kraljevstva i mesta u skup{tinama kraljevstva i nalaè mu se da napusti kraljevstvo i sve pokrajine Karhide. Ukoliko ne bude napustio kraljevstvo i sve pokrajine u roku od tri dana, ili ako se za ìvota vrati u kraljevstvo, svaki ~ovek ima}e pravo da ga ubije bez daljeg su|enja. Nijedan dràvljanin Karhide ne sme da dopusti da mu se Hart rem ir Estraven obrati, kao ni da boravi u njegovoj ku}i ili na njegovom imanju, pod pretnjom kazne zatvora; isto tako, nijedan dràvljanin Karhide ne sme da da ili da pozajmi Hartu remu ir Estravenu novac ili dobra, kao ni da mu vrati neki pre|a{nji dug, pod pretnjom kazne zatvora i globe. Svim dràvljanima Karhide stavlja se do znanja da je zlo~in zbog koga je Hart rem ir Estraven izgnan zlo~in izdaje: on se, pod obrazinom odanog sluènja kralju, u skup{tini i na dvorcu privatno i javno zalagao za to da nacijadominion Karhida odbaci svoj suverenitet i odrekne se svoje mo}i, kako bi postala podre|ena i pot~injena nacija u izvesnoj Zajednici naroda, u vezi sa ~im se svima stavlja do znanja da ta i takva zajednica ne postoji, ve} da predstavlja oru|e i plod neosnovane uobrazilje izvesnih uro}enih izdajnika, ~ija je namera bila da oslabe vlast Karhide oli~enu u njenom kralju, a sve u korist stvarnih i sada{njih neprijatelja zemlje. Odguirni tuva, osmi ~as, u Erenran{kom dvorcu: ARGAVEN HARGE. Naredba je bila od{tampana i istaknuta na vi{e kapija i po stubovima u celom gradu, a emitovan proglas pro~itan je sa jednog takvog letka. Prvi poriv koji me je proèo bio je jednostavan. Isklju~io sam radio, kao da sam èleo da ga spre~im da iznese dokaze protiv mene, i pohitao prema vratima. Tamo sam se, razume se, zaustavio. Zatim sam se vratio do stola uz kamin i tu stao. Vi{e nisam bio pribran i odlu~an. Poèleo sam da otvorim ta{nu, izvadim ansibl i uputim na Hain poruku sa zahtevom za hitan savet. No, potisnuo sam i ovaj poriv, budu}i da je bio jo{ nerazumniji od prvoga. Sre}om, nisam imao vi{e vremena za nove porive. Dvostruka vrata na naspramnom kraju predvorja otvorila su se i jedan a|utant je stao u stranu da bi me propustio da pro|em, najaviv{i me kao "Dènri Ai". (Ja se zovem Dènli, ali Karhi|ani nisu u stanju da izgovore glas "l"); zatim se povukao i ostavio me u crvenoj dvorani sa kraljem Argavenom XV. Crvena dvorana kraljeve ku}e bila je ogromnra, visoka i duga~ka prostorija. Do kamina na suprotnom kraju kao da se pruàlo ~itavih pola milje. Ni{ta manje udaljena nije izgledala ni rogasta tavanica, odakle su visili crveni, pra{njavi zastori ili zastave koje su godine ve} poprili~no na~ele. Prozori su predstavljali tek proreze ili uske otvore u debelim zidovima, dok su svetiljke bile retke, visoke i prigu{ene. Moje nove ~izme stale su da proizvode ek, ek, ek, ek dok sam kora~ao dvoranom prema kralju, {to je potrajalo kao {estomese~no putovanje. Argaven je stajao ispred sredi{njeg i najve}eg od tri kamina na niskom, prostranom uzdignu}u ili platformi: onià prilika u crvenkastoj polusenci, sa prili~no nagla{enim trbuhom, veoma uspravnog drànja, tamna i li{ena bilo ~ega upadljivog u obrisima, izuzev odsjaja sa velikog prstena-pe~ata na palcu.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Zastao sam na rubu uzdignu}a i, kao {to su me uputili, nisam ni{ta u~inio ili kazao. "Popnite se, gospodine Ai. Sedite ovde." Poslu{ao sam i seo na stolicu sa desne strane uz sredi{nje ognji{te. Ceo ovaj ceremonijal pomno sam uve`bao. Argaven nije seo; stajao je na deset stopa od mene, sa pucketavim, jarkim plamenovima iza le|a, a onda mi se obratio: "Kaìte mi ono {to imate da mi kaète, gospodine Ai. ûjem da nosite neku poruku." Lice koje se okrenulo prema meni i koje su svetlost plamena i senke zarumeneli i pro{arali kraterima bilo je ravno i okrutno kao mesec, kao mutan, zagasit mesec Zime. Argaven je sada delovao manje kraljevski, manje muèvno nego {to je izgledao sa ve}e udaljenosti usred svojih dvorjana. Glas mu je bio tanak, a pomamnu, umobolni~ku glavu drào je pod izvesnim uglom ~udne osionosti. "Moj gospodaru, ono {to sam imao da kaèm i{~ilelo mi je iz glave. Tek sada sam ~uo o nemilosti u koju je pao lord Estraven." Argaven se osmehnuo na to, osmehnuo se usiljenim, uspijenim osmehom. Nasmejao se piskutavo, poput rasr|ene ène koja se pretvara da je vesela. "Proklet bio", re~e on, "ti oholi, pritvorni, krivokletni~ki izdajnik! Ve~erali ste sino} sa njim, zar ne? I on vam je pri~ao o tome kako je mo}an dasa, kako vrti kralja oko malog prsta i kako }ete lako izi}i nakraj sa mnom, budu}i da se on zaloìo za vas kod mene, a? Da li vam je to kazao, gospodine Ai?" Oklevao sam. "Re}i }u vam {ta mi je ispri~ao o vama, ako vas to zanima. Savetovao me je da vas nipo{to ne primim u audijenciju, da vas drìm u i{~ekivanju, da vas ~ak, mo`da, otpremim u Orgorein ili na Ostrva. îtavih pola meseca nije prestajao da mi puni u{i o tome, prokleta bila njegova drskost. Ali sada je on otpremljen u Orgorein, ha, ha, ha!" Ponovo piskutav, pritvoren smeh, propra}an pljeskanjem {akama. Jedan be{umni, pripravni ~uvar namah se pojavio izme|u zastora na kraju uzdignu}a. Argaven zareà na njega i ovoga odmah nestade. I dalje se kiko}u}i i reè}i, Argaven mi se pribliìo i pogledao me pravo u o~i. Tamne zenice njegovih o~iju oblivale su se blagim narandàstim prelivima. Znatno sam ga se vi{e bojao nego {to sam to o~ekivao. Nisam video nijedan bolji put kojim bih krenuo me|u svim ovim zamr{enostima do potpune otvorenosti. Rekoh: "Jedino mogu da vas pitam, ser, da li se smatra da sam i ja ume{an u Estravenov zlo~in?" "Vi? Ne." Jo{ pomnije se upiljio u mene. "Nemam pojma koji ste vi vrag, gospodine Ai, seksualna nakaza, ve{ta~ko ~udovi{te ili posetilac iz pokrajine Praznine, ali zacelo znam da niste bili izdajnik, ve} samo oru|e jednog izdajnika. Ja ne ka`njavam oru|a. Ona mogu da budu {tetna jedino u rukama r|avog radnika. Dao bih vam jedan savet." Argaven je kazao to sa neobi~nim naglaskom i zadovoljstvom, a meni je tek tada palo na um da mi niko drugi, tokom dve godine, nije dao nikakav savet. Oni su odgovarali na pitanja, ali nikada otvoreno nisu savetovali, ~ak ni Estraven onda kada je najve}ma bio od pomo}i. To mora da je stajalo u vezi sa {ifgretorom. "Nemojte vi{e dopustiti da vas bilo ko iskori{}ava, gospodine Ai", kazao je kralj. "ûvajte se raznih

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame klika. Sami kaìte svoje laì, sami po~inite nedela. I nikom ne verujte. Shvatate li? Nikome ne verujte. Proklet bio taj la`ljivi, hladnokrvni izdajnik! Verovao sam mu. Stavio sam srebrni lanac oko njegovog prokletog vrata. Sada mi je ào {to ga nisam obesio o taj lanac. Nikada mu nisam verovao. Nikada. Nikome ne verujte. Neka skapa od gladi u nu`ni~kim jamama Mi{norija, prebiraju}i po ukropini, neka mu drob istruli, nikada..." Kralj Argaven se stresao, zagrcnuo, roptavo do{ao do daha i okrenuo mi le|a. Po~eo je nogom da dàra trupla u velikoj vatri, sve dok guste varnice, koje su se razletale uvis, nisu stale da mu padaju po licu, kosi i crnoj tunici, a on ih hvatao golim {akama. Ne okrenuv{i se, prozborio je piskutavim, bolnim glasom: "Kaìte ono {to imate da kaète, gospodine Ai." "Smem li ne{to da vas upitam, ser?" "Da." Njihao se s noge na nogu, dok je stajao licem prema vatri. Morao sam da se obratim njegovim le|ima. "Verujete li da sam ono {to kaèm da jesam?" "Po Estravenovom nalogu, lekari su me prosto obasipali trakama o vama, a jo{ je vi{e pristizalo od inènjera iz radionica gde se nalazi va{e vozilo i tako dalje. Svi oni ne mogu biti laòvi, a svi tvrde da niste ljudsko bi}e. Dobro, i onda? "Onda, ser, ima i drugih kao {to sam ja. Ho}u da kaèm, ja sam predstavnik..." "One zajednice, one vlasti, da, vrlo dobro. Da li je to {to èlite da vas upitam zbog ~ega su vas uputili ovamo?" Iako je Argaven mogao da ne bude zdrave pameti niti o{trouman, on je raspolagao bogatim iskustvom u pogledu izvrdavanja, izazivanja i retori~kih tananosti koje su u rapravama koristili oni ~ije je glavno htenje u ìvotu bilo dostizanje i o~uvanje na visokom nivou odnosa koji se nazivaju {ifgretor. îtava podru~ja tog odnosa i dalje su mi bila nejasna, ali sam ne{to malo doku~io o njegovom takma~kom, presti`nom vidu, kao i o neprekidnom raspravlja~kom dvoboju koji odatle moè da proistekne. Sama je po sebi bila nesaop{tiva ~injenica da ja ne èlim da vodim dvoboj sa Argavenom, ve} da poku{avam da op{tim sa njim. "Ja to nisam drào u tajnosti, ser. Ekumen èli savez sa nacijama Getena." "Zbog ~ega?" "Zbog materijalne koristi. Uve}anja znanja. Pove}anja sloènosti i ja~ine polja razumnog ìvota. Oboga}enja saglasja i ve}e slave Boga. Radoznalosti. Pustolovine. Radosti." Nisam govorio jezikom onih koji vladaju ljudima, jezikom kraljeva, osvaja~a, diktatora, generala; na tom jeziku nije bilo odgovora na njegovo pitanje. Namrgo|en i odsutan duhom, Argaven je zurio u plamen, preme{taju}i se s noge na nogu. "Koliko je veliko to kraljevstvo tamo u Ni~emu, taj Ekumen? "Postoje osamdeset tri nastanjive planete u Ekumenskom podru~ju, a na njima oko tri hiljade naroda ili antrotipskih grupa..." "Tri hiljade? Tako. Kaìte mi sada, zbog ~ega bi mi, jedni naspram tri hiljade, trebalo da imamo bilo {ta sa svim tim narodima ~udovi{ta koji obitavaju u Praznini?" Okrenuo se i pogledao me, jer i dalje je vodio dvoboj, postavljao retori~ka pitanja,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame gotovo se {alio. Ali ta {ala nije sezala odve} duboko. Ose}ao se - kao {to me je Estraven upozorio - nelagodno, uznemireno. "Tri hiljade naroda na osamdeset tri sveta, ser; ali najbliì Getenu nalazi se na udaljenosti koju brodovi, kre}u}i se gotovo brzinom svetlosti, mogu da prevale tek za sedamnaest godina. Ako ste pomislili da Geten mogu da ugroze plja~ka{ki i napada~ki pohodi tih suseda, uzmite u obzir udaljenost na kojoj oni ìve. Nema tog plena koji bi opravdao plja~ku u svemirskim razmerama." Postojao je jak razlog {to uop{te nisam pominjao rat: za ovaj pojam ne postoji re~ na karhidskom. "Tgovina je, me|utim, unosna. U pogledu zamisli i tehnika, koje se saop{tavaju ansiblom; u pogledu dobara i artefakata, koji se {alju brodovima sa ljudskom posadom ili bez nje. Ambasadori, u~enjaci, trgovci, svi bi mogli da do|u ovde; va{i predstavnici mogli bi da odu na druge svetove. Ekumen nije kraljevstvo, ve} koordinator, stoèr trgovine i znanja; bez njega, op{tenje me|u svetovima ljudi bilo bi prepu{teno slu~aju, trgovina izloèna velikom riziku, kao {to jama~no uvi|ate. Ljudski ìvoti bili bi odve} kratki da se nose sa vremenskim skokovima izme|u svetova, da nema ove mreè i stoèrstva, kontrole i postojanosti obavljanja posla; zbog toga narodi i svetovi postaju ~lanovi Ekumena... Svi smo mi ljudi, znate, ser. Ba{ svi. Svi svetovi judi nastanjeni su, pre mnogo eona, sa jednog sveta, Haina. Razlikujemo se, ali svi smo sinovi istog ognji{ta..." Ni{ta od ovoga {to sam kazao nije pobudilo kraljevu znatièlju niti mu je ulilo spokojstvo. Oti{ao sam jo{ korak dalje, poku{av{i da mu objasnim kako }e njegov, odnosno karhidski {ifgretor biti oja~an, a ne ugroèn prisustvom Ekumena, ali ni to nije urodilo plodom. Argaven je samo stajao namrgo|en, kao stara ènka vidre u kavezu, nji{u}i se napred-nazad, sa noge na nogu, napred-nazad, stisnuv{i zube u bolni osmeh. Prekinuo sam da govorim. "Jesu li svi crni kao vi?" Getenjanu su, uglavnom, ùtosme|i ili crvenosme|i, premda sam video poprili~an broj i takvih koji su podjednako tamnoputi kao ja. "Neki su i crnji", rekoh, "ima nas svih boja." Otvorio sam ta{nu (na putu do Crvene dvorane dvorski ~uvari su je u ~etiri navrata u~tivo pretraìli) u kojoj sam drào ansibl i izvestan broj slika. Te slike filmovi, fotografije, slikarska platna, aktivi i nekoliko kocki - predstavljale su malu galeriju ôveka: prikazivale su ìtelje Haina, îfvora, Cetusa, S-a, Tere i Altere, Krajnjih, Keptejna, Olula, Taurusa IV, Rokanona, Ensboa, Cimea, Gdea, Luke [i{el... Kralj je zdrào pogled na nekoliko slika bez osobitog zanimanja. "[ta je ovo?" "Jedna osoba sa Cimea, èna." Morao sam da upotrebim re~ kojom bi Getenjani ozna~ili isklju~ivo osobu u vrhunskoj fazi kemera, budu}i da je alternativni oblik bila re~ koja se koristila samo za ènku kod ìvotinja. "Stalno?" "Da." Odloìo je kocku i ponovo stao da se nji{e s noge na nogu, gledaju}i u mene ili malo mimo mene, dok su mu odblesci plamena igrali po licu. "I svi su kao ova... kao vi?"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ovo je bila prepona koju nisam mogao da im spustim. Nije bilo druge do da, na kraju, nau~e kako da je presko~e ovakvu kakva jeste. "Tako je. Koliko nam je do sada poznato, seksualna fiziologija Getenjana jedinstvena je me|u ljudskim bi}ima." "Svi se oni, dakle, na tim drugim planetama, nalaze u stalnom kemeru? Dru{tvo nastranih? Tako je kazao lord Tibe; mislio sam da se {ali. Igleda, me|utim, da je bio u pravu, ali to je krajnje neukusna pomisao, gospodine Ai, i ja ne vidim za{to bi ljudska bi}a ovde na zemlji èlela ili dopustila da imaju bilo {ta sa stvorenjima koja su tako ~udovi{no razli~ita. A mo`da ste vi ovde da biste mi kazali kako u ovoj stvari, zapravo, nemam izbora." "[to se Karhide ti~e, izbor stoji samo do vas, ser." "A {ta ako i vas otpremim odavde?" "Onda }u oti}i. Mo`da }u u tom slu~aju poku{ati ponovo sa nekim narednim pokolenjem..." To ga je pogodilo. On odbrusi: "Zar ste besmrtni?" "Ne, uop{te nismo, ser. Ali vremenski skokovi imaju svojih prednosti. Ako sada krenem sa Getena na najbliì svet, Olul, bi}e mi potrebno sedamnaest godina planetnog vremena da stignem tamo. Vremenski skokovi predstavljaju posledicu putovanja brzinama bliskim svetlosnoj. Ako se, stigav{i tamo, jednostavno okrenem i vratim natrag, mojih nekoliko ~asova provedenih na brodu ovde }e odgovarati vrmenskom razmaku od trideset ~etiri godine; a to se moè i ponoviti." Ali zamisao o vremenskim skokovima, koja je svojim prividom besmrtnosti o~aravala sve koji su me slu{ali, od ribara sa Hordenskog ostrva pa do predsednika vlade, kralja je ostavila ravnodu{nog. On re~e svojim piskutavim, oporim glasom, pokazav{i pri tom na ansibl: "[ta je ovo?" "Ure|aj za komuniciranje, ansibl, ser." "Radio?" "Nisu posredi radio-talasi, niti bilo koji drugi oblik energije. Na~elo na kome ure|aj radi, konstanta istovremenosti, analogna je u nekim pogledima gravitaciji..." Ponovo sam smetnuo s uma da ne razgovaram sa Estravenom, koji je pro~itao sve izve{taje o meni i koji je pomno i o{troumno pratio sva moja obja{njavanja, ve} sa jednim kraljem koji se dosa|uje. "Naprava je u stanju, ser, da istovremeno proizvede poruke na bilo koje dve ta~ke. Bilo gde. Jedna ta~ka mora biti ukotvljena, na nekoj planeti sa odre|enom masom, ali drugi kraj je pokretan. To je upravo ovaj kraj. Postavio sam koordinate za vezu sa Prvim svetom, Hainom. NAFAL-brodu potrebno je {ezdeset sedam godina da prevali put izme|u Getena i Haina, ali ako otkucam poruku na ovoj tastaturi, ona }e biti primljena na Hainu istovremeno kako je ja budem ispisivao. Da li biste mo`da èleli da stupite u vezu sa stabilima na Hainu, ser?" "Ne govorim jezik Praznine" re~e kralj uz svoj tupav, zlo}udan osmeh. "Oni drè u pripravnosti jednog pomo}nika... ja sam ih obavestio... koji govori karhidski." "[ta ho}ete da kaète? Kako to?"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Pa, kao {to znate, ser, ja nisam prvi tu|in koji je do{ao na Geten. Prethodio mi je tim istraìva~a, koji nisu obznanili svoje prisustvo, ve} su se, {to su bolje umeli, izdavali za Getenjane, iskoristiv{i to da godinu dana putuju po Karhidi, Orgoreinu i Arhipelagu. Zatim su se vratili i podneli izve{taj ve}ima Ekumena, pre vi{e od ~etrdeset godina, za vreme vladavine va{eg dede. Izve{taj im je bio izuzetno povoljan. Onda sam se ja latio prou~avanja podataka koje su oni prikupili, kao i jezika koje su zabeleìli, da bih potom i sam do{ao ovde. Da li biste èleli da vidite kako ure|aj radi, ser?" "Ne volim opsenarstvo, gospodine Ai." "Ovo nije opsena, ser. Napravu su ispitali va{i nau~nici..." "Ja nisam nau~nik." "Vi ste vladar, moj gospodaru. Ljudi jednaki vama na Prvom svetu Ekumena ~ekaju da im se obratite." Uputio mi je divlja~ki pogled. Hotev{i da mu polaskam i da mu pobudim zanimanje, saterao sam ga u stupicu prestià. Sve je krenulo naopako. "Vrlo dobro. Upitajte tu va{u ma{inu {ta je to {to ~oveka ~ini izdajnikom." Polako sam po~eo da kucam po dirkama koje su bile pode{ene za karhidska slova. "Karhidski kralj Argaven pita stabile na Hainu {ta je to {to ~oveka ~ini izdajnikom." Slova zasja{e na malom ekranu, a potom nestado{e. Argaven stade da posmatra, za trenutak prekinuv{i svoje neumorno njihanje. Usledila je pauza, duga pauza. Na udaljenosti od sedamdeset dve svetlosne godine neko je nesumnjivo grozni~avo prebirao po programu za karhidski na jezi~kom ra~unaru, ako ve} ne i na ra~unaru sa filosofskim podacima. Kona~no, sjajna slova blesnu{e na ekranu, zadrà{e se malo, a zatim polako utuli{e: "Karhidskom kralju Argavenu na Getenu, pozdravi. Ne znam {ta je to {to ~oveka ~ini izdajnikom. Nijedan ~ovek ne smatra sebe izdajnikom; ova okolnost oteàva da se do|e do odgovora. S po{tovanjem, Spimole G. F. za stabile, u Saireu na Hainu, 93/1491/45." Po{to je traka snimljena, izvadio sam je i dao Argavenu. On ju je odloìo na sto, ponovo oti{ao do sredi{njeg kamina, gotovo u{ao u njega, po~eo da dàra nogama uàrena trupla i da rasteruje {akama varnice koje su skakale na sve strane. "Takav odgovor mogao sam da dobijem od svakog proroka. Odgovori nisu dovoljni, gospodine Ai. Ba{ kao ni ta kutija, ta va{a ma{ina. Ni va{e vozilo, va{ brod. Gomila opsena i jedan opsenar. @elite da vam verujem, da poverujem u va{e pri~e i poruke. Ali za{to bi trebalo da vam verujem ili da vas slu{am? Ako i postoji osamdeset hiljada svetova punih ~udovi{ta tamo gore me|u zvezdama, {ta s tim? Mi ne}emo ni{ta od njih. Izabrali smo vlastiti na~in ìvota i drìmo ga se ve} dugo. Karhida se nalazi na pragu nove epohe, novog velikog doba. Nastavi}emo da idemo svojim putem." Zastao je za~as, kao da mu se prekinula nit misli; ili to mo`da uop{te nisu bile njegove misli. Ako Estraven i nije vi{e Kraljevo uho, neko drugi jeste. "Ukoliko i postoji ne{to {to ti Ekumenjani èle od nas, oni vas ne bi poslali samog. Posredi je neka smicalica, obmana. Tu|ina bi ovde bilo na hiljade." "Ali za otvaranje jednih vrata nije potrebno hiljadu ljudi, moj gospodaru." "Mo`da i jeste, da bi ona ostala otvorena."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Ekumen }e ~ekati dok ih vi ne otvorite, ser. Ni na {ta vas ne}e siliti. Uputili su me samog i ja sam ostao ovde sam, kako me se nipo{to ne biste bojali." "Vas da se bojim?" re~e kralj, okrenuv{i lice izbrazdano senkom, cere}i se, govore}i glasno i visokim tonom. "Ali ja vas se bojim, izaslani~e. Bojim se onih koji su vas uputili. Bojim se la`ljivaca, bojim se opsenara, a najvi{e se bojim gorke istine. I tako valjano vladam svojom zemljom. Jer jedino strah vlada ljudima. Ni{ta drugo nije delotvorno. Ni{ta drugo ne traje dovoljno dugo. Vi jeste ono {to kaète da ste, ali ste i smicalica, obmana. Nema ni~eg me|u zvezdama osim praznine, uàsa i tmine, a vi ste do{li odatle sasvim sami, poku{avaju}i da me upla{ite. Ali ja sam ve} upla{en i ja sam kralj. Strah je kralj. A sada pokupite svoje zamke i opsene i odlazite, nema {ta vi{e da se kaè. Naredio sam da vam se da sloboda u Karhidi." I tako sam napustio kraljevo dru{tvo - ek, ek, ek, celim, duga~kim crvenim podom u crvenoj polutami dvorane, sve dok me kona~no dvostruka vrata nisu odvojila od njega. Nisam uspeo. Ni u ~emu nisam uspeo. Ono, me|utim, {to je po~elo da me brine dok sam napu{tao kraljevu ku}u i zapu}ivao se kroz dvorac nije bio taj neuspeh, ve} Estravenov udeo u njemu. Kako to da ga je kralj izgnao zbog zauzimanja za ekumensku stvar ({to je proisticalo iz proglasa saop{tenog preko radija), ako je (prema tvr|enju samog kralja) on ~inio upravo suprotno? Kada je to po~eo da savetuje kralja da me se kloni i za{to? Zbog ~ega je on izgnan, a ja pu{ten na slobodu? Ko je od njih vi{e lagao i zbog kog su vraga lagali? Estraven da spase svoju koù, zaklju~io sam, a kralj da spase obraz. Obja{njenje je bilo jasno kao suza. Ali da li me je Estraven uop{te lagao? Ustanovio sam da to ne znam. Prolazio sam pored Ugaone crvene nastambe. Kapije vrta stajale su otvorene. Bacio sam pogled prema kro{njama serena koje su se nadvijale nad tamni bazen, dok su staze poplo~ane ruì~astom opekom leàle puste u vedrom, sivom svetlu popodneva. Malo snega i dalje je stajalo u senci kamene gromade kraj bazena. Prisetio sam se Estravena kako me tu ~eka, dok je sneg padao pro{le no}i, i ne{to mi se steè u grudima, osetih iskrenu tugu prema ~oveku koga sam na ju~era{njoj paradi video kako se znoji i kako nadmo}no nosi svoju sve~anu odoru i mo} koja je prati, ~oveka na vrhuncu uspona, silnog i veli~anstvenog - ali sada ve} biv{eg, sru{enog, nestalog. ôveka koji hita ka granici, sa smr}u koja mu je tri dana za petama, a niko ne sme da mu se obrati. Osuda na smrt retka je u Karhidi. @ivot je teàk na Zimi i ljudi tu radije prepu{taju smrt prirodi ili gnevu, a ne zakonu. Pitao sam se kako je Estraven izabrao da ide, sa tom presudom koja ga progoni. Nije mogao da uzme auto, budu}i da su ovde svi pripadali dvorcu; da li }e mu uspeti da se preveze brodom ili kopnenim ~amcem? Ili je mo`da po{ao na put pe{ice, ponev{i sa sobom samo najnu`nije? Karhi|ani poglavito putuju pe{ice; oni nemaju tegle}u marvu ni letelice, a vremenski uslovi u prete`nom delu godine znatno usporavaju motorni saobra}aj, premda ni oni sami nisu narod koji je sklon ùrbi. Zamislio sam tog ponosnog ~oveka kako odlazi u izgnanstvo korak po korak, mala prilika koja naporno pe{a~i dugim putem na zapad, prema Zalivu. Sve mi je to pro{lo kroz glavu dok sam

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame promicao pokraj kapije Ugaone crvene nastambe, a zajedno sa tim minula su i smetena razmi{ljanja o delima i pobudama Estravena i kralja. Sa njima je bilo gotovo. Pretrpeo sam neuspeh. [ta dalje? Mogao sam da po|em u Orgorein, koji je bio sused i takmac Karhide. Ali kada jednom odem tamo, moglo se dogoditi da imam neprilika prilikom poku{aja da se vratim, a ovde su me ~ekali nezavr{eni poslovi. Nisam smeo da smetnem s uma da bi ~itav moj ìvot lako mogao biti utro{en na ispunjenje ovog poslanstva za Ekumen. Stoga nije bilo razloga za ùrbu. Nije bilo svrhe oti}i u Orgorein pre no {to podrobnije upoznam Karhidu, a osobito tvr|ave. Tokom dve godine samo sam odgovarao na pitanja, a sada je do{ao red na mene da ih i ja postavljam. Ali ne u Erenrangu. Kona~no sam shvatio da me je Estraven upozoravao; iako sam mogao da ne poverujem u njegova upozorenja, ipak nisam smeo da ih prenebregnem. Okoli{no i posredno stavljao mi je do znanja da treba da napustim grad i dvor. Ko zna zbog ~ega, na pamet mi pado{e zubi lorda Tibea... Kralj mi je podario slobodu i ja }u to iskoristiti. Kao {to kaù u Ekumenskoj {koli, kada delanje prestane da bude unosno, prikupljaj podatke; kada vi{e nije unosno ni prikupljati podatke, spavaj. Ali meni se jo{ nije spavalo. Po}i }u stoga na istok, prema tvr|avama, i mo`da }u do}i do nekih podataka od proroka. 4. DEVETNAESTI DAN Isto~nokarhidska pri~a koju je u ognji{tu Gorinhering kazivao Tobord ôrhava, a zabeleìo D`. A, 93/1492. Lord Berosti rem ir Ipe do{ao je u tvr|avu Tangering i ponudio ~etrdeset berila i polovinu godi{njeg prinosa sa svojih vo}njaka kao naknadu za jedno proro~anstvo i ta naknada bi prihva}ena. Pitanje koje je postavio tka~u Odrenu glasilo je: Koga dana }u umreti? Proroci su se sakupili i zajedno oti{li u tamu. Na kraju tame Odren je izrekao odgovor: Umre}e{ u odstret (devetnaesti dan svakog meseca). "Kog meseca? Kroz koliko godina?" povikao je Berosti, ali spoj je bio prekinut i nije bilo odgovora. On je utr~ao u krug, {~epao Odrena za gu{u, stao da ga davi i dreknuo da }e, ako ne dobije traèni odgovor, slomiti tka~u vrat. Ostali ga dograbi{e i otrgnu{e od Odrena, iako je on bio snaàn ~ovek. Otimaju}i im se, on je neprekidno vikao: "Dajte mi odgovor!" Odren mu na to re~e: "Odgovor je dat, a naknada pla}ena. Odlazi." Razgnevljen, Berosti rem ir Ipe vratio se u ârute, tre}u pokrajinu svoje porodice, ubogi kraj u severnom Osnorineru, koji je on jo{ vi{e osiroma{io ubiraju}i naknadu za proro~anstvo. Tu se zatvorio u utvr|enje, u najvi{e odaje ognji{ne kule, ne hotev{i da izi|e ni radi prijatelja ni radi neprijatelja, ni radi setve ni radi ètve, ni radi kemera ni radi plja~ka{kih upada, ceo taj mesec, a zatim naredni i jo{ jedan; tako je proteklo {est meseci, pa deset, dok se on drào svoje odaje kao kakav suànj, ~ekaju}i. U

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame oneterhad i odstret (osamnaesti i devetnaesti dan u mesecu) on ne bi okusio hranu, popio {togod ili usnio. Njegov kemer po ljubavi i zavetu bio je Herbor iz klana Geganer. Taj Herbor do{ao je meseca grendea u tvr|avu Tangering i kazao tka~u: "Traìm proro~anstvo." "[ta ima{ da ponudi{ kao naknadu?" upitao ga je Odren, po{to je video da je ~ovek slabo odeven i r|avo obuven, da su mu saonice stare, kao i da sve na njemu vapije za krpljenjem. "Da}u svoj ìvot", kazao je Herbor. "Zar nemate ni{ta drugo, moj gospodaru?" upitao ga je Odren, obrativ{i mu se najednom kao velikom plemi}u. "Ni{ta drugo {to biste dali?" "Nemam ni{ta drugo", uzvratio je Herbor. "Ali ne znam da li vam je moj ìvot od bilo kakve vrednosti ovde." "Nije", kazao je Odren, "nije nam ni od kakve vrednosti." Na to Herbor pade na kolena, skrhan stidom i ljubavlju, i povika Odrenu: "Molim vas da odgovorite na moje pitanje. Ne traìm to sebe radi!" "Nego za koga?" upita ga tka~. "Za mog lorda i kemera A{ea Berostija", re~e ~ovek i briznu u pla~. "Po{to je do{ao ovde i dobio odgovor koji to nije, vi{e nema ni ljubavi, ni radosti, niti gospodstva. Umre}e od toga." "Jama~no da ho}e: od ~ega ~ovek umire nego od svoje smrti?" re~e tka~ Odrenu. Ali Herborova strast ga je ganula i on posle izvesnog oklevanja re~e: "Potraì}u odgovor na pitanje koje si postavio, Herbore, i ne}u traìti nikakvu naknadu. Ali upamti, odre|ena naknada uvek postoji. Onaj koji pita uvek plati ono {to je duàn." Na to Herbor poloì Odrenove {ake na svoje o~i u znak zahvalnosti i tako je proricanje moglo da po~ne. Proroci su se sakupili i oti{li u tamu. Herbor je do{ao me|u njih i postavio svoje pitanje koje je glasilo: Koliko }e ìveti A{e Berosti rem ir Ipe? Herbor je ovim hteo da doku~i broj dana ili godina, te da tako uspokoji srce svog dragana pouzdanim saznanjem. Proroci stado{e da se kome{aju u tami i kona~no Orden povika u silnom bolu, kao da ga peku na vatri: Duè nego Herbor od Geganera! To nije bio odgovor kome se Herbor nadao, ali takav je odgovor dobio, a kako je imao strpljivo srce, po{ao je sa dobijenim ku}i u ârute, kroz snegove Grendea. Stigao je u pokrajinu, pa u utvr|enje, popeo se na kulu i tu zatekao svog kemera Berostija kako sedi, otupeo i poti{ten kao i ranije, uz gotovo zgaslu vatru, sa rukama poloènim na plohu jednog stola od crvenog kamena i glavom uvu~enom me|u ramena. "A{e", re~e Herbor, "bio sam u tvr|avi Tangering i dobio sam odgovor od proroka. Upitao sam ih koliko }e{ ìveti, a njihov odgovor glasio je: Berosti }e ìveti duè nego Herbor." Berosti je podigao pogled prema njemu tako polako kao da su mu sve {arke u vratu zar|ale i rekao: "Da li si ih onda upitao kada }u umreti?" "Pitao sam ih koliko }e{ ìveti." "Koliko }u ìveti? Budalo! Proroci su bili spremni da ti odgovore, a ti ih nisi pitao kada }u umreti, kog dana, meseca, godine, koliko mi je jo{ dana preostalo, nego

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame koliko }u ìveti? Oh, budalo, beslovesna budalo, duè od tebe, da, duè od tebe!" Berosti podiè veliku plohu od crvenog kamena kao da je kakav list lima i tresnu je Herboru o glavu. Herbor pade, a kamen ostade na njemu. Berosti je nekoliko trenutaka samo stajao kao sumanut. A onda podiè kamen i ugleda da je smrskao Herboru lobanju. Vratio je kamenu plohu na postolje, a zatim legao pokraj mrtvaca i obavio ruke oko njega, kao da su u kemeru i kao da je sve u najboljem redu. Kada su ìtelji ârute kona~no prodrli u kulu-odaju, zatekli su ih tako zagrljene. Berosti je posle toga poludeo i morao je da bude ~uvan pod klju~em, budu}i da je stalno hteo da se da u potragu za Herborom, za koga je mislio da je negde u pokrajini. Poìveo je tako jo{ mesec dana, a onda se obesio, u odstret, devetnaesti dan meseca terna. 5. OVLADAVANJE PREDOSE]ANJEM Moja gazdarica bio je jedan pri~ljivi ~ovek koji mi je pomogao oko putovanja na istok. "Ko ho}e da poseti tvr|ave, mora da pre|e preko Kargava. Iza planina pruà se Stara Karhida, sa Rerom, starim kraljevskim gradom. Evo {ta }u vam re}i: jedan od mojih ognji{tara vodi karavan kopnenih ~amaca preko prevoja Eskar i on mi je ju~e kazao, uz {olju or{a, da nameravaju da preduzmu prvo putovanje ovoga leta u geteni osme, zato {to je bilo veoma toplo prole}e i put je ve} prohodan do Engohara, a sne`ni plugovi sasvim }e ra{~istiti prevoj u narednih nekoliko dana. Al' ja vam ne bih ni za ìvu glavu pre{ao preko Kargava, meni je sasvim dobro u Erenrangu, gde imam krov nad glavom. No, ja sam jome{ta, neka su hvaljeni devet stotina za{titnika prestola i neka je blagosloveno mleko Me{ea, a jome{ta se moè biti svuda. Mi smo vam novajlije, shvatate, jer moj gospod Me{e ro|en je pre samo dve hiljade dve stotine dve godine, ali Stari put handare seè jo{ deset hiljada godina unazad. Mora}ete da se vratite u Staru zemlju, ako tragate za Starim putem. Ali, znajte, gospodine Ai, uvek }u imati sobu za vas na ovom ostrvu, ma kad se vratili, a verujem da ste dovoljno mudar ~ovek da malo nestanete iz Erenranga, jer svi znaju da se izdajnik na sva usta hvalio u dvorcu prijateljstvom sa vama. Sada kada je stari Tibe Kraljevo uho, stvari }e ponovo i}i glatko. Ako, dakle, po|ete dole, do nove luke, na}i }ete tamo mog ognji{tara i samo mu recite da vas ja {aljem..." I tako dalje. Kao {to sam rekao, nije zatvarao usta, a kada je ustanovio da sam bez {ifgretora, nije propustio nijednu priliku da mi da neki savet, premda ih je ~ak i on zaodevao sa "ako" i "kad bi". Bio je nastojnik na mom ostrvu, ali ja sam mislio o njemu kao o gazdarici, zato {to je imao oblu zadnjicu kojom je njihao dok je kora~ao, kao i meko, oblo lice i ~eprkavu, uhodljivu, neplemenitu, ljubaznu prirodu. Bio je dobar prema meni i pokazivao je moju sobu, dok sam bio odsutan, ljudima èljnim jeze za malu naknadu: Vidite odaju tajanstvenog izaslanika! Njegov izgled i na~in opho|enja bili su u toj meri ènski da sam ga jednom upitao koliko je dece doneo na svet. Pogledao me je natmureno. Jo{ nije rodio nijedno. Kao otac se, me|utim, iskazao ~etiri puta. Bio je to samo jedan u nizu malih potresa koji su me stalno sustizali. Kulturni {ok nije predstavljao ni{ta naro~ito u pore|enju sa biolo{kim {okom kome sam bio izloèn kao

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame mu{karac me|u ljudskim bi}ima koja su pet {estina vremena provodila kao hermafroditski srednji rod. Radio-bilteni bili su puni izve{taja o koracima koje je preduzimao novi predsednik vlade Pemer Harge rem ir Tibe. Preteàn deo novosti odnosio se na poteze vu~ene na severu, u Sinotskoj dolini. Tibe je o~igledno pohitao da sprovede u delo karhidsko polaganje prava na tu oblast; bila je to upravo ona vrsta mera koja bi, na bilo kom drugom svetu na tom stepenu civilizovanosti, neizbe`no dovela do rata. Ali na Getenu ni{ta nije vodilo do rata. ârke, umorstva, razmirice, plja~ka{ki upadi, osvete, ubistva, mu~enja i po{asti - sve je to spadalo u njihov repertoar ljudskih dostignu}a; ali rata nije bilo. Izgledalo je da im nedostaje kadrost da se mobili{u. U tom pogledu pona{ali su se kao ìvotinje; ili kao ène. Nisu se pona{ali kao mu{karci ili kao mravi. U svakom slu~aju, tako ne{to jo{ nikada nisu u~inili. Ono {to sam doznao o Orgoreinu ukazivalo je na to da je tamo{nje dru{tvo postajalo, tokom poslednjih pet ili {est stole}a, sve mobilizovanije, prava nacija-dràva. Presti` i takma{tvo, ranije prevashodno ekonomske prirode, mogli su da nagnaju Karhidu da krene stopama svog ve}eg suseda i da postane nacija umesto porodi~ne razmirice, kako je to Estraven kazao; da postane, kao {to tako|e re~e Estraven, rodoljubiva. Ako se to bude dogodilo, Getenjani }e do}i u izvrsnu priliku da steknu uslove za rat. @eleo sam da odem u Orgorein i da proverim da li su moja naga|anja o toj zemlji ta~na, ali najpre je valjalo zavr{iti sa Karhidom; i tako, prodao sam jo{ jedan rubin draguljaru sa licem punim oìljaka u ulici Eng i po{ao bez prtljaga, sa izuzetkom novca, ansibla, nekoliko ure|aja i jedne preobuke, kao putnik trgova~kim karavanom prvog dana meseca leta. Kopneni ~amci krenuli su u sam cik zore iz stovari{nog kruga {ibanog vetrom u novoj luci. Pro{li su ispod luka i skrenuli na istok, dvadeset masivnih kamiona sli~nih dereglijama, tihih motora, na guseni~nom gazu, tvore}i jednoredni niz kroz duboke ulice Erenranga opto~ene senkama svitanja. Na njima su bile natovarene kutije sa so~ivima, koturi sa magnetofonskim trakama, namotaji bakarne i plasti~ne ìce, bale tkanina od biljnog vlakna uzgajanog i istkanog u Zapadnom podru~ju, sanduci sa narescima od su{ene ribe iz Zaliva, koleta sa kugli~nim leàjima i drugim malim ma{inskim delovima, kao i deset kamionskih tovara orgotske ìtarice kardik; sve je to bilo namenjeno Olujnoj krajini Pering, najsevernijem uglu zemlje. Celokupan prevoz na Velikom kontinentu vr{i se ovim kamionima na elektri~ni pogon; kamioni se prevoze dereglijama po rekama i kanalima gde god je to mogu}e. Tokom meseci kada sneg sve zaveje, jedino prevozno sredstvo, pored skija i saonica sa ljudskom vu~om, jesu spori traktori-plugovi, motorne sanke i nepouzdani ledeni brodovi na smrznutim rekama; za vreme Otapanja nijedan vid prevoza nije izvestan; i tako, najve}i deo teretnog saobra}aja kre}e u jednom velikom talasu sa dolaskom leta. Putevi su onda zakr~eni karavanima. Saobra}aj se pomno nadzire na taj na~in {to su svako pojedina~no vozilo ili karavan obavezni da odràvaju stalnu radio-vezu sa kontrolnim postajama du` puta. Sva se ona kre}u, bez obzira na gustinu saobra}aja, uglavnom postojanom brzinom od dvadeset pet (zemaljskih) milja na sat. Getenjani mogu i brè da voze svoja kola, ali to ipak ne ~ine. Upitao sam ih za{to ne,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame na {ta su mi oni odgovorili: "A za{to da?" Ba{ kao {to i mi, Zemljani, na pitanje za{to vozimo toliko brzo, odgovaramo: "A {to da ne?" O ukusima se ne raspravlja. Zemljani ispoljavaju sklonost ka tome da hitaju napred, da hrle {to dalje. @itelji Zime, pak, koji stalno ìve u Prvoj godini, ose}aju da je napredovanje manje va`no od prisutnosti. Moj ukus bio je zemaljski, tako da me je prilikom odlaska iz Erenranga obuzelo nestrpljenje zbog metodi~no sporog kretanja karavana; ne{to me je nagonilo da izi|em napolje i potr~im; radovalo me je to {to }u ostaviti za sobom te duga~ke, kamene ulice povrh kojih se uzdiù crni, strmi krovovi i nebrojene kule, taj grad bez sunca gde su se svi moji izgledi izjalovili u strah i izdaju. Penju}i se uz obronke Kargava, karavan se kra}e, ali po~esto zaustavljao da bismo se okrepili u svrati{tima kraj puta. U pozno popodne, kada smo stigli na vrh jednog brega, pred o~ima nam se prvi put ukazao ceo prizor planinskog masiva. Ugledali smo Kostor, ~ija je visina, od podno`ja do vrha, dostizala ~etiri milje; ogromni nagib zapadnog obronka krio je sevene vrhove, od kojih su se neki uznosili i do trideset hiljada stopa. Ju`no od Kostora stajao je ~itav niz visova, beli spram bezbojnog neba; izbrojao sam ih trinaest, a poslednji je predstavljao tek nerazlu~ivu sjajnost u daljini na jugu. Voza~ mi je kazao nazive svih trinaest, a potom je stao da mi pripoveda pri~e o lavinama, o kopnenim ~amcima koje su planisnki vetrovi naprosto zbrisali sa puta, o posadama sne`nih plugova koje su nedeljama ostajale zarobljene na nedostupnim vrletima i tako dalje, sve u prijateljskom nastojanju da me uàsne. Opisao mi je kako je video kamion pred sobom koji klizi i sunovra}a se u provaliju duboku hiljadu stopa; ono {to je u svemu tome delovalo najupe~atljivije, kazao je, bila je sporost kojom je padao. Izgledalo mu je da se vozilo ~itavo popodne strmoglavljuje u bezdan i bilo mu je veoma milo kada je najzad i{~ezlo, bez ikakvog zvuka, u sne`ni nanos dubok ~etrdeset stopa na dnu. U tre}i ~as zaustavili smo se da bismo uìnali u jednom ogromnom svrati{tu, krupnom zdanju sa velikim, tutnjavim kaminima i velikim prostorijama sa gredastim tavanicama, punim stolova sa obiljem dobre hrane; ali tu nismo zano}ili. Na{ karavan bio je opremljen spavaonicom, budu}i da se ùrio (na karhidski na~in) da prvi u sezoni stigne do Olujne krajine Pering i tako pokupi kajmak sa trì{ta za svoje trgovcepreduzetnike. Akumulatori na kamionima bili su napunjeni i za volane je do{la nova smena voza~a, te smo tako nastavili. Jedan kamion u karavanu sluìo je kao spavaonica, ali samo za voza~e. Za putnike nije bilo leàjeva. No} sam proveo u hladnoj kabini na tvrdom sedi{tu, uz jedan prekid oko pono}i, kada smo ve~erali u nekom malom svrati{tu visoko u brdima. Karhida nije zemlja za udoban ìvot. Kada sam se probudio u zoru, odmah sam opazio da smo iza sebe ve} ostavili sve drugo osim stena, leda, svetlosti i uskog puta koji se neprekidno uspinjao pod na{im gusenicama. Zadrhtav{i, pomislio sam kako postoje stvari va`nije od udobnosti, ako niste starica ili ma~ka. Vi{e nije bilo svrati{ta me|u tim zastra{uju}im strminama od snega i granita. Kada bi do{lo vreme obeda, kopneni ~amci bi se be{umno zaustavljali jedan iza drugoga na nekom usponu opto~enom snegom, sa nagibom od tridesetak stepeni, a zatim bi svi izi{li iz kabina i okupili se pred spavaonicom iz koje su bile sluène zdele sa toplom

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame supom, kri{ke suvih hlebnih jabuka i kiselkasto pivo u vr~evima. Stajali bismo tako, u snegu, poskakuju}i s noge na nogu, tamanili hranu i pi}e i nastojali da stalno drìmo le|a okrenuta vetru koji je bio rezak i ispunjen svetlucavom pra{inom suvog snega. Potom bismo se vra}ali u kopnene ~amce i nastavljali put uzbrdo. U podne, na prevojima Vehota, na visini od oko ~etrnaest hiljada stopa, na suncu je bilo osamdeset dva stepena Farenhajtove lestvice, a u senci samo trinaest. Elektri~ni motori toliko su tiho radili da su se mogle ~uti lavine kako tutnje niz ogromne, plave strmine, na suprotnoj strani klanca, udaljenoj dvadeset milja. U pozno popodne pre{li smo preko vrha Eskar, visokog petnaest hiljada dve stotine stopa. Klize}i pogledom uz obronak ju`nog pro~elja Kostora, kojim smo infinitezimalno sporo napredovali ~itavog dana, uo~io sam jedno neobi~no, stenovito zdanje na oko ~etvrt milje iznad puta, izbo~inu sli~nu kakvom zamku. "Vidite li tvr|avu tamo gore?" upitao me je voza~. "Je li to neka zgrada?" "To je tvr|ava Ariskostor." "Ali niko gore ne bi mogao da ìvi." "Oh, Starci mogu. Nekada sam vozio u karavanu koji im je dostavljao hranu iz Erenranga, u pozno leto. Razume se, gore se ne moè ni unutra ni napolje deset ili jedanaest meseci godi{nje, ali oni ne mare zbog toga. Sada je tamo sedam ili osam prebivalaca." Osmotrio sam ponovo potpornje od netesanog kamena, samotne u neizmernoj samotnosti visova, i nisam poverovao voza~u; pa ipak, odagnao sam nevericu. Ako ijedan narod moè da opstane na tim smrznutim vrletima, onda su to jama~no Karhi|ani. Put koji se spu{tao i{ao je u {irokim lucima na sever i na jug, pruàju}i se ivicama provalija, budu}i da je isto~ni obronak Kargava jo{ nepristupa~niji od zapadnog; masiv ponire ka niziji velikim stepenastim spustom, ~iji je oblik nastao grubim prekidima geolo{kih slojeva pri obrazovanju planina. U suton smo ugledali lanu{nu nit ta~kica kako gamiè kroz ogromnu belu senku sedam hiljada stopa ispod: karavan kopnenih ~amaca koji je krenuo iz Erenranga dan pre nas. U smiraj narednog dana i mi smo se spustili dole i po~eli da gamièmo istom sne`nom padinom sasvim lagano, usteù}i se ~ak i da kihnemo, kako ne bismo pokrenuli lavinu. Odatle smo na~as spazili, daleko dole na istoku, nejasne, ogromne zemlje zamu}ene oblacima i senkama oblaka i pro{arane srebrnim zmijama reka: nizije Rera. U sumrak ~etvrtog dana od polaska iz Erenranga najzad smo stigli u Rer. Dva grada razdvajala je razdaljina od hiljadu sto milja, jedan zid visok nekoliko milja, kao i dvadeset ili trideset stole}a. Karavan se zaustavio ispred zapadne kapije, gde }e biti preba~en na kanalske dereglije. Nijedan kopneni ~amac ili auto ne mogu da u|u u Rer. Grad je podignut pre no {to su Karhi|ani po~eli da koriste pogonska vozila, a ona se nalaze u upotrebi ve} preko dve hiljade godina. U Reru nije bilo ulica. Postojali su pokriveni prolazi, sli~ni tunelima, kojima se leti, po volji, moglo i}i i odozgo. Ku}e, ostrva i ognji{ta nalaze se razme{teni na sve strane, bez reda, u bujnoj, golemoj pometnji koja iznenada dostiè vrhunac (kako to ve} biva sa anarhijom u Karhidi) u blistavosti:

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame velike kule nedvorca, krvavocrvene, bez prozora. Sazdane pre sedamnaest stole}a, ove kule predstavljale su stani{te kraljeva Karhide hiljadu godina, sve dok Argaven Harge, prvi u svojoj dinastiji, nije pre{ao preko Kargava i nastanio se u velikoj dolini Zapadnog podru~ja. Sva zdanja u Reru su fantasti~no masivna, sa dubokim temeljima, za{ti}ena od klime i vode. Tokom zime, vetar iz ravnica moè potpuno da razveje sneg iz grada, ali kada ovaj ipak napada i napravi smetove, ìtelji ne ~iste ulice, budu}i da ih i nemaju. Oni koriste kamene tunele ili kopaju privremene prohode u snegu. Nijedan drugi deo ku}e osim krova ne stoji tada povrh snega, a zimska vrata mogu da budu postavljena ispod strehe ili na samom krovu, poput prozora u potkrovlju. Otapanje predstavlja r|avo doba na toj ravnici sa mnogo reka. Tuneli tada postaju odvodni slivnici za bujice, a prostori izme|u zgrada kanali ili jezera, po kojima ìtelji Rera plove za svojim poslovima, odbijaju}i veslima male sante leda. Ali uvek, povrh pra{ine leta, sne`ne zbrke krovova zime ili bujice prole}a, uznose se crvene kule, to neuni{tivo, prazno srce grada. Iznajmio sam sobu u jednom ubogom, preskupom svrati{tu, koje se {}u}urilo u zavetrini kula. Probudio sam se u zoru, posle no}i pune ru`nih snova, i platio ucenjiva~u za postelju, doru~ak i neta~na uputstva o putu kojim sam hteo da po|em; i tako sam krenuo pe{ice da na|em Oterhord, drevnu tvr|avu nedaleko od Rera. Me|utim, izgubio sam se samo pedeset jardi daleko od kr~me. Nastoje}i da mi kule stalno budu za le|ima, a ogromni, beli masiv Kargava zdesna, kona~no sam ipak uspeo da izi|em iz grada; krenuo sam na jug, a dete nekog ratara, koje sam sreo uz put, kazalo mi je gde treba da skrenem za Oterhord. Stigao sam tamo u podne. U stvari, negde sam stigao u podne, ali nisam bio na~isto gde. Unaokolo se uglavnom pruàla {uma ili gusta dubrava; ali stabla su bila jo{ bri`ljivije negovana nego {to je to i ina~e u ovoj zemlji bri`ljivih {umara, a puteljak je vodio obronkom brda pravo me|u drve}e. Posle nekog vremena otkrio sam jednu drvenu kolibu tik sa desne strane staze, a onda sam uo~io i prili~no veliku drvenu zgradu ne{to podalje, sleva; odnekud je po~eo da dopire veoma privla~an miris sveè prène ribe. Lagano sam i{ao stazom, ose}aju}i se pomalo nelagodno. Nisam znao kakav je stav handarata prema turistima. U stvari, veoma sam malo znao o njima. Handara je religija bez institucija, bez sve{tenika, bez hijerarhije, bez zaveta, bez vere; jo{ nisam kadar da kaèm ima li u njoj uop{te Boga ili ne. Stalno mi izmi~e. Uvek je negde drugde. Njeno jedino postojano ispoljavanje odigrava se u tvr|avama, uto~i{tima u koje se ljudi mogu povu}i da bi tu proveli jednu no} ili ~itav vek. Ja uop{te ne bih posegao za tim neobi~no nedoku~ivim kultom do njegovih tajnih svetili{ta da nisam èleo da dobijem odgovor na pitanje koje su istraìva~i ostavili neodgovoreno: {ta su proroci i {ta oni, u stvari, rade? Sada sam ve} u Karhidi boravio duè nego istraìva~i i sumnjao sam da ima ne~eg istinitog u pri~ama o prorocima i njihovim proro~anstvima. Predanja o prorocima predstavljaju op{te mesto u celoj porodici ôveka. Bogovi govore, duhovi govore, ra~unari govore. Proro~anska dvosmislenost ili statisti~ka verovatno}a pruàju odstupnicu, a protivure~ja odagnava vera. Predanja je, me|utim, ipak valjalo ispitati. Ja, dodu{e, jo{ nisam uspeo da ubedim nijednog Karhi|anina u postojanje telepatskog

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame op{tenja; oni u to ne bi poverovali sve dok "ne vide sopstvenim o~ima". Potpuno je isto vaìlo za mene u pogledu proroka hondare. Dok sam kora~ao puteljkom, shvatio sam da se pod senovitim kro{njama ove strme {ume nalazi ra{trkano ~itavo selo ili varo{, podjednako nasumi~nog rasporeda kao i Rer, ali tajnovito, spokojno, ruralno. Povrh svakog krova i staze nadnosile su se grane hemena, najrasprostranjenijeg drveta Zime, stamenog ~etinara sa debelim iglicama bledoruì~aste boje. [i{arke hemena leàle su opale po razgranatim puteljcima, vetar je nosio miris hemenovog polena i sve ku}e su bile sagra|ene od tamnog hemenovog drveta. Kona~no sam se zaustavio, u nedoumici na koja vrata da zakucam, kada jedna prilika, zaludnog hoda, izi|e iz {ume i u~tivo me pozdravi. "Da li mo`da traìte prebivali{te?" upita me. "Do{ao sam sa pitanjem za proroke." Odlu~io sam da pustim da me, bar u prvo vreme, drè za Karhi|anina. Kao i istraìva~i, uvek sam bez pote{ko}a prolazio kao Getenjanin, ako sam to èleo; u mno{tvu krahidskih nare~ja moj naglasak ostajao je neupadljiv, dok su seksualne nepravilnosti bile skrivene te{kom ode}om. Nedostajao mi je pokrov fine, guste kose, kao i nadole zako{ene o~i tipi~nog Getenjanina, a uz to sam bio tamnoputiji i vi{i od ve}ine ìtelja Zime, ali sve to nije izlazilo izvan opsega normalnih varijacija. Bradu sam trajno depilirao pre no {to sam krenuo sa Olula (u to vreme jo{ nismo znali za "krznena" plemena Peruntera, ~iji pripadnici ne samo {to imaju bradu i brkove, nego su i maljavi po celom telu, ba{ kao beli Terani). Povremeno su me zapitkivali kako sam slomio nos. Nos mi je, naime, spljo{ten, dok su nosevi Getenjana izbo~eni i uski, sa suènim nozdrvama, dobro prilago|eni udisanju vazduha ~ija je temperatura ispod ta~ke mr`njenja. Prilika na stazi u Oterhordu osmotrila je uz blagu radoznalost moj nos i uzvratila: "Onda biste verovatno èleli da razgovarate sa tka~em? On je sada dole na proplanku, osim ako se negde nije izvezao na drvenim saonicama. Ili biste mo`da radije razgovarali najpre sa nekim od neènja." "Nisam siguran. Izuzetno sam neupu}en..." Mladi} se nasmeja i pokloni. "Po~astvovan sam!" re~e. "@ivim ovde ve} tri godine, ali jo{ nisam stekao dovoljno neupu}enosti koja bi bila vredna pomena." Veoma se razveselio, ali mu je na~in opho|enja ostao u~tiv i meni je najzad po{lo za rukom da se prisetim nekih stvari vezanih za obi~aje handare, {to mi je pomoglo da shvatim da sam umnogome istupio kao hvalisavac, kao da sam mu pristupio i rekao: "Izuzetno sam lep..." "Ho}u da kaèm, ne znam ba{ ni{ta o prorocima..." "Dostojno zavisti!" re~e mladi prebivalac. "Vidite, moramo da ukaljamo ~istotu snega otiscima vlastitih stopala da bismo nekuda oti{li. Smem li da vas povedem do proplanka? Zovem se Gos." Bilo je to ime. "Dènri", rekoh, odustav{i od slova "l". Krenuo sam za Gosom u senovitu sveìnu {ume. Uski puteljak ~esto je menjao pravac, krivudaju}i ~as uz, a ~as niz nagib; tu i tamo, pokraj njega ili ne{to podalje, me|u masivnim stablima hemena, stajale su male ku}e boje {ume. Sve je bilo crveno i sme|e, vla`no, utihlo, mirisno, polumra~no. Iz jedne od ku}a dopirala je tanana, zvi`dava umilnost karhidske frule. Gos

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame je i{ao lako i hitro, draèsno poput devojke, nekoliko kora~aja ispred mene. A onda je, najednom, njegova bela ko{ulja blesnula i ja izbih za njim iz senke na prostranu zelenu livadu obasjanu punom svetlo{}u sunca. Na dvadesetak stopa od nas stajala je jedna prilika, uspravna, nepokretna, okrenuta postrance, skerletni hleb i bela ko{ulja - ukrasni umetak od sjajne gle|i spram zelenila visoke trave. Na stotinak jardi iza njega nalazio se jo{ jedan kip, odeven u plavo i belo; ovaj se uop{te nije pomerio niti bacio pogled u na{em pravcu za sve vreme razgovora koji smo vodili sa prvim. Upra`njavali su handarsku disciplinu prisutnosti, {to predstavlja svojevrstan trans - handarate, koji sve pretvaraju u odre~nost, nazivaju to stanje netrans; disciplina se zasniva na gubljenju sebe (na uve}anju sebe?) putem izuzetne ~ulne prijem~ivosti i svesnosti. Iako je ova tehnika krajnje suprotna ve}ini tehnika misticizma, ona je verovatno ipak misti~ka disciplina, ~ija je svrha dostizanje iskustva imanencije; ali bojim se da nisam kadar da izvr{im pouzdanu kategorizaciju bilo kog upra`njavanja handarata. Gos se obratio prilici u skerletnom. Kada se ona trgla iz svoje napete nepomi~nosti, uputila nam pogled i lagano krenula prema nama, osetio sam strahopo{tovanje prema njoj. U jeku podnevne sun~eve svetlosti ona je sjala vlastitom blistavo{}u. ôvek je bio moje visine i vitak, ~istog, otvorenog i lepog lika. Kada su nam se pogledi sreli, ne{to me je iznenada nagnalo da mu se telepatski obratim, da poku{am da proniknem do njega gvorom uma kojim se nisam koristio otkako sam do{ao na Zimu i koji jo{ nije trebalo da upotrebim. Ali poriv je ovoga puta bio ja~i od zauzdavanja. Obratio sam mu se mentalnim putem. Nije bilo odgovora. Kontakt nije bio uspostavljen. On me je i dalje netremice posmatrao. Trenutak kasnije, osmehnuo se i rekao blagim, prili~no visokim glasom: "Ti si izaslanik, zar ne?" Ja promucah odgovor: "Jesam." "Zovem se Fakse. Po~astvovani smo da te primimo kod nas. Da li bi neko vreme ostao sa nama u Oterhordu?" "Rado. @eleo sam da ne{to doznam o va{em upra`njavanju proricanja. A ako postoji bilo {ta {to bih vam mogao saop{titi zauzvrat o tome {ta sam, odakle dolazim..." "[ta god bude{ hteo", re~e Fakse uz vedar sme{ak. "Lepo je od tebe {to si prevalio Svemirski okean, a zatim jo{ nekoliko hiljada milja puta, kao i masiv Kargava da bi do{ao do nas." "@eleo sam da posetim Oterhord koji je znamenit po proricanjima. "Jama~no bi onda voleo da nas vidi{ kako prori~emo. Ili mo`da i sam ima{ neko pitanje da nam uputi{?" Njegove bistre o~i naprosto su nagonile na istinu. "Ne znam", rekoh. "Nusut", uzvrati on, "nije va`no. Ako bude{ ostao malo, mo`da }e{ ustanoviti da li ima{ ne{to da pita{ ili ne... Postoje samo odre|ena razdoblja, zna{, kada su proroci kadri da se okupe, tako da }e{ u svakom slu~aju provesti kod nas nekoliko dana." Tako je i ispalo i ti dani bili su prijatni. Boravak nije bio organizovan, sa izuzetkom zajedni~kih poslova, radova u polju, obdelavanja vrtova, se~e drva i op{teg odràvnja, za {ta bi kratkokrajni posetioci, kao ja, bivali priklju~eni onoj grupi kojoj je

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame pomo} bila najpotrebnija. Izuzme li se posao, dan je mogao prote}i bez ijedne izgovorene re~i; oni sa kojima sam naj~e{}e pri~ao bili su mladi Gos i trka~ Fakse, ~iji je izuzetan karakter, jasan i nedoku~iv poput zdenca veoma bistre vode, odraàvao su{tinu kraktera samog mesta. S ve~eri bismo se okupljali u ognji{noj prostoriji neke od niskih ku}a okruènih stablima; tu bi se vodili razgovori i pilo pivo, a ponekad je bilo i svirke, bodre karhidske svirke, melodijski jednostavne, ali ritmi~ki sloène, uvek improvizovane. Jedne no}i dvojica prebivalaca su igrala, dva toliko vreme{na starca da im je kosa ve} osedela, udovi bili sveli, dok su im opu{teni nabori koè napola pokrivali tamne o~i oko spoljnih uglova. Ples im je bio lagan, odmeren, zauzdan; o~aravao je oko i um. Po~eli su da igraju tokom te}eg ~asa posle obeda. Svira~i su ih ~as pratili, a ~as pu{tali same, svi izuzev bubnjara koji jedini nije prekidao svoje tanano promenljivo dobovanje. Dvojica starih plesa~a i dalje su igrala kada je izbio {esti ~as, pono}, pet teranskih sati kasnije. Tada sam prvi put video fenomen dote - voljnu, kontrolisanu upotrebu onoga {to mi nazivamo "snaga histerije" - i posle toga postao sam pripravniji da poverujem u pri~e o Starcima handare. Bio je to povu~en na~in ìvota, samodovoljan, nepromenljiv, proèt onom jedinstvenom "neupu}eno{}u" koju su handarate veli~ale i saobraèn njihovom pravilu nedelatnosti ili neuplitanja. To pravilo (izraèno re~ju nusut, koja se najpribli`nije moè prevesti kao "nije va`no") predstavlja samo srce kulta. Ja uop{te ne smatram da sam ga doku~io, ali ipak sam po~eo bolje da razumevam Karhidu posle pola meseca provedena u Oterhordu. Ispod nacionalne politike, parada i strasti stajala je drevna tmina, nedelatna, anarhi~na, utihla, plodotvorna tmina handare. A iz te utihlosti neobja{njivo je nicao glas proroka. Mladi Gos, koji je uìvao u ulozi mog vo|e, kazao mi je da pitanje koje bih uputio prorocima moè da se odnosi na bilo {ta i da se sro~i kako mi drago. "[to je pitanje ograni~enije i suènije, i odgovor je odre|eniji", kazao je on. "Nejasnost ra|a nejasnost. Razume se, ima i takvih pitanja koja su neodgovoriva." "[ta ako postavim ba{ neko od njih?" upitao sam. Ovo ograni~enje izgledalo je domi{ljato, ali ne i nepoznato. Pa ipak, nisam o~ekivao odgovor koji mi je dao: "Tka~ }e ga odbaciti. Pitanja na koja se ne moè odgovoriti ve} su uni{tila proro~ke skupine." "Uni{tila ih?" "Znate li pri~u o lordu [orta, koji je prisilio proroke iz tvr|ave Asen da odgovore na pitanje [ta je smisao ìvota? To se zbilo pre dve hiljade godina. Proroci su ostali u tami {est dana i {est no}i. Na kraju, sve neènje postale su katatoni~ne, lude su bile mrtve, nastrani je kamenom ubio lorda [orta, a tka~... Bio je to ~ovek po imenu Me{e." "Osniva~ jome{kog kulta?" "Da", re~e Gos i nasmeja se, kao da je pri~a bila veoma sme{na, ali ja nisam uspeo da shvatim da li se {ala odnosila na jome{te ili na mene. Odlu~io sam da postavim alternativno "da ili ne" pitanje, {to bi u najmanju ruku moglo da razjasni stepen i vrstu nejasnosti ili dvosmislenosti odgovora. Fakse je potvrdio ono {to je Gos kazao, da, naime, predmet pitanja moè da bude i ne{to u {ta su

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame proroci potpuno neupu}eni. Mogao sam, na primer, da pitam da li }e ètva hulma biti bogata ove godine na severnoj polulopti S-a, i oni bi odgovorili, iako pethodno nisu imali pojma ~ak ni da postoji planeta koja se naziva S. To je celu stvar stavljalo u okvir sasvim slu~ajnog predvi|anja, istog reda kao {to je izvla~enje kra}e slamke ili okretanje nov~i}a. Ne, uzvratio je Fakse, uop{te ne, slu~aj je tu bio sasvim isklju~en. îtav postupak bio je upravo suprotan slu~aju. "Onda ~itate iz uma." "Ne", kazao je Fakse uz svoj vedar i iskren osmeh. "îtate iz uma, ali uop{te niste svesni toga, mo`da." "Kakve bi to svrhe imalo? Ako onaj ko postavlja pitanje ve} zna odgovor, on ne bi platio naknadu za njega." Izabrao sam pitanje na koje jama~no nisam znao odgovor. Samo je vreme moglo da pokaè da li je proro~anstvo ta~no ili nije, osim ako posredi nije bilo, kao {to sam podozrevao, jedno od onih zgodnih, profesionalnih predskazanja koja su se mogla primeniti na svaki ishod. Nije bilo posredi neko tri~avo pitanje; kada sam saznao da je postupak odgovaranja teàk i opasan za devetoro proroka iz Oterhorda, odustao sam od pomisli da upitam neku banalnost, kao {to je, na primer, kada }e prestati da pada ki{a. Cena je bila visoka i za onoga ko postavlja pitanje - dva moja rubina oti{la su u kasu tvr|ave - ali jo{ vi{e za odgovara~e. A {to sam bolje upoznavao Faksea, ne samo {to sam te{ko mogao poverovati u to da je on profesionalni prevarant nego mi je jo{ neverovatnije izgledalo da spada u onu drugu vrstu iskrenih, samoobmanjuju}ih varalica; njegova inteligencija bila je ~vrsta, bistra i ugla~ana poput mojih rubina. Nisam se odvaìo da mu postavim stupicu. Upitao sam ono {to sam najve}ma hteo da znam. U oneterhad, osamnaesti dan u mesecu, devetorica su se sakupila u velikoj zgradi koja je obi~no dràna zaklju~ana; posredi je bila jedna visoka dvorana, kamenog poda i hladna, slabo osvetljena kroz dva proreza-prozora i plamenom iz dubokog ognji{ta na jednom kraju. Posedali su ukrug na goli kamen, svi sa ogrta~ima i navu~enim kapulja~ama, gruba, nepomi~na obli~ja, sli~na okru`ju dolmena, i slaba{nom sjaju plamena udaljenog jardima. Gos, nekoliko drugih mladih prebivalaca i jedan lekar iz najbliè pokrajine posmatrali su u ti{ini sa sedi{ta uz ognji{te dok sam ja prolazio dvoranom i ulazio u krug. Sve je bilo veoma neslu`beno i veoma napeto. Jedna od prilika zaodenutih kapulja~om podiè pogled kada sam u{ao me|u njih i ja spazih neobi~no lice, grubih crta, te{ko, sa oholim o~ima koje su stale da me netremice promatraju. Fakse je sedeo prekr{tenih nogu, nepomi~an, ali pun naboja, pun snage {to se sabira, od ~ega mu je lak, mekan glas zapucketao poput elektri~nog pra`njenja. "Pitaj", re~e on. Zaustavio sam se u krugu i postavio pitanje. "Da li }e ovaj svet, Geten, postati ~lan Ekumena poznatih svetova kroz pet godina?" Ti{ina. Stajao sam tamo, visio u sredi{tu pau~ine ispredene od ti{ine. "Odgovorivo je", re~e tka~ tiho.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Usledilo je olak{anje. Zakukuljeni kamenovi kao da su omek{ali u kretnji; onaj koji me je onako neobi~no motrio po~eo je ne{to da {apu}e svom susedu. Izi{ao sam iz kruga i pridruìo se posmatra~ima uz ognji{te. Dvojica proroka i dalje su se dràla povu~eno, ne prozboriv{i ni re~i. Jedan od njih je s vremena na vreme podizao levu ruku, a onda bi lako i hitro potap{ao po podu deset ili dvadeset puta, da bi posle toga nastavio nepomi~no da sedi. Nijednog od njih dvojice nisam ranije video; oni su lude, rekao je Gos. Bili su pomra~enog uma. Gos ih je nazivao "podelioci vremena", {to je moglo da zna~i {izofreni~ari. Iako se karhidski psiholozi nisu koristili telepatijom, {to ih je izjedna~avalo sa slepim hirurzima, bili su ume{ni u radu drogama, hipnozom, lokalnim {okovima, krioni~kim dodirom i raznim mentalnim terapijama; upitao sam da li bi ona dvojica psihopata mogla da budu izle~ena. "Izle~ena?" iznenadio se Gos. "Da li biste izle~ili peva~a od njegovog glasa?" Petorica drugih u krugu bili su prebivaoci Oterhorda, vi~ni handarskoj disciplini prisutnosti; dok su upra`njavali proricanje, objasnio mi je Gos, morali su da budu neènje, da se uzdràvaju od op{tenja tokom razdoblja seksualne potencije. Jedan od ovih neènja morao je da bude u kemeru tokom proricanja. Mogao sam da razaberem ko je to, budu}i da sam nau~io da uo~avam tanane fizi~ke nagla{enosti, svojevrsnu blistavost, koja prati prvu fazu kemera. Uz kemera je sedeo nastrani. "On je do{ao iz Sprevea sa lekarom", kazao mi je Gos. "Neke proro~ke grupe ve{ta~ki izazivaju nastranost kod normalne osobe, ubrizgavaju}i joj ènske ili mu{ke hormone u danima pre ovog ~ina. Samo, bolje je imati prirodnog. On rado dolazi; godi mu da bude na glasu." Gos je upotrebio zamenicu koja ozna~ava mu`jaka kod ìvotinja, a ne onu za ljudsko bi}e u mu{koj ulozi pri kemeru. Izgledalo je da mu je pomalo nelagodno. Karhi|ani slobodno raspravljaju o stvarima vezanim za seks i govore o kemeru kako sa po{tovanjem, tako i sa uìvanjem, ali bi postajali }utljivi kada bi se re~ povela o nastranostima - odnosno, bar kada bih im ja bio sagovornik. Trajnija produènja razdoblja kemera, sa stalnom hormonalnom neuravnoteèno{}u u korist bilo mu{kog ili ènskog pola, dovode do onoga {to oni nazivaju nastranost; ova pojava nije retka; tri ili ~etiri postotka odraslih predstavljaju u fiziolo{kom pogledu nastrane ili abnormalne pojedince - odnosno normalne, prema na{im merilima. Oni nisu isklju~eni iz dru{tva, ve} se prema njima ispoljava izvesna prezriva popustljivost, sli~no kao {to je to sa homoseksualcima u mnogim biseksualnim dru{tvima. Izraz kojim se oni ozna~avaju na karhidskom slengu zna~i polumrtvi. Oni su jalovi. Po{to mi je uputio onaj prvi, drugi, ~udni pogled, nastrani iz skupine proroka nije vi{e obratio pa`nju ni na kog drugog do na osobu uz sebe, kemera, ~ija }e sve izraènija seksualnost i dalje rasti, da bi je kona~no neprestana, prekomerna mu{kost nastranog dovela do pune ènske seksualne sposobnosti. Nastrani je neprekidno tiho govorio, naginju}i se prema kemeru, koji je samo retko odgovarao i kao da je stalno uzmicao. Niko drugi ve} poduè nije izustio ni re~, nije bilo nikakvog drugog zvuka do {apata, do {aptavog glasa nastranog. Fakse je netremice posmatrao jednu od luda.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Nastrani najednom, hitro i blago, poloì svoju ruku na kemerovu. Kemer se trè kao oparen, uz izraz straha ili odvratnosti, i baci pogled prema Fakseu kao da od njega traì pomo}. Fakse je ostao nepomi~an. Kemer je nastavio da sedi i vi{e se nije trgnuo kada ga je nastrani ponovo dodirnuo. Jedna od luda podiè glavu i isceri se dugim, pritvornim, napevnim smehom: "Ah-ah-ah-ah..." Fakse podiè ruku. Istog trena sva lica u krugu upravi{e se prema njemu, kao da je on sakupio njihove poglede u snop, u kanuru. Bilo je popodne i padala je ki{a kada smo u{li u dvoranu. Sivo svetlo ubrzo je zgaslo sa prozorskih proreza pod strehom. Sada beli~aste pruge svetlosti pruàle su se poput zako{enih, utvarnih jedara, duga~ki trouglovi i pravougaonici, od zida do poda, preko lica devetoro proroka; prigu{eni komadi}i i krhotine sjaja meseca koji se upravo dizao povrh {ume, napolju. Vatra je odavno zgasla, tako da nije bilo nikakve druge svetlosti do tih pruga i kosina bledila koje su gamizale preko kruga, ocrtavaju}i poneko lice, ruku, nepomi~na le|a. Zakratko sam razabrao Fakseov profil, uko~en poput bledog kamena u raspr{enoj pra{ini svetlosti. Dijagonala mese~ine nastavila je da puzi i do{la je do jedine tamne gure, kemera, glave oslonjene o kolena, {aka stisnutih o pod, tela koje se treslo ravnomernim drhtajima, pra}enim tapkanjem ludinih ruku po kamenu u tmini s druge strane kruga. Bili su povezani, svi oni, poput ta~aka za koje je zaka~ena pau~ina. Osetio sam, èleo to ili ne, tu vezu, to op{tenje koje je teklo, bez re~i, nemu{to, kroz Faksea, i koje je on nastojao da ustrojava i usmerava, budu}i da je bio sredi{te, tka~. Prigu{eno svetlo se rasto~ilo i sasvim zgaslo, uspuzav{i se uz isto~ni zid. Tkanje sile, napetosti, ti{ine i dalje je raslo. Poku{ao sam da izbegnem vezu sa umovima proroka. Ose}ao sam se veoma nelagodno zbog te utihle elektri~ne napetosti, zbog ose}anja da bivam uvla~en unutra, da postajem ta~ka ili obli~je u tom ustrojstvu, u tkanju. Ali kada sam postavio zapreku, ispalo je jo{ gore; osetio sam se odse~en, zapreten u vlastiti um opsednut privi|enjima vida i dodira, vrevom mahnitih slika i predstava, nepovezanih prikaza i nadraàja, sve odreda sa seksualnim nabojem i groteskno silovitih, crvenih i crnih uskome{anosti erotske jarosti i pomame. Bio sam okruèn velikim, razjapljenim rupama krzavih ivica, vaginama, ranama, ~eljustima pakla, izgubio sam ravnoteù, stao sam da padam... Kada ne bih uspeo da odagnam taj haos, stvarno bih pao, si{ao bih s uma, a nije bilo na~ina da se on odagna. Delovanje empati~kih i paraverbalnih sila, izuzetno mo}nih i pometenih, poteklih iz seksualnih nastranosti i osuje}enja, iz pomra~enosti uma koja iskrivljuje vreme, iz zasta{uju}e discipline sveukupne usredsre|enosti i zebnje pred neposrednom stvarno{}u, stajalo je daleko izvan moje mo}i obuzdavanja ili kontrole. Pa ipak, te sile su se nalazile pod kontrolom: Fakse je i dalje predstavljao sredi{te. âsovi i sekunde su proticali, mese~ina je zasjala na pogre{nom zidu, nije bilo mese~ine ve} samo tame, a u sredi{tu svekolike tame nalazio se Fakse: tka~: èna, èna odevena u svetlost. Svetlost je bila srebro, srebro je bilo oklop, oklopljena èna sa ma~em. Svetlost je blesnula iznenada i nesnosno, svetlost du` njenih udova, plamen, i ona povika gromoglasno, u uàsu i bolu: "Da, da, da!"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ponovo otpo~e napevni smeh lude: "Ah-ah-ah-ah." Postajao je sve vi{i i vi{i, pretvaraju}i se u titraju}i krik, koji je stao da optrajava, znatno duè nego {to je ijedan glas kadar da vri{ti, krik koji ide pravo preko vremena. Ne{to se pokrenulo u tami, usledilo je kome{anje i micanje, preraspodela drevnih stole}a, izmicanje predskazanja. "Svetla, svetla", povika jedan grlati glas u krupnim slogovima, samo jednom ili bezbroj puta. "Svetla. Truplo iz vatre, ovde. Malo svetla." Bio je to lekar iz Sprevea. On u|e u krug koji se ve} sasvim raspao. Kleknuo je pored luda, najkrhkijih karika, spojnica; obe su leàle sklup~ane na podu. Kemer je leào sa glavom poloènom na Fakseova kolena, isprekidano di{u}i i jo{ drhte}i; blago i odsutno, Fakse ga je gladio po kosi. Nastrani je sedeo sam u jednom uglu, zlovoljan i utu~en. Predstava je bila zavr{ena, vreme je ponovo normalno proticalo, tkanje sila raspalo se u nedostojanstvenost i klonulost. Gde je bio moj odgovor, zagonetnost orakuluma, dvosmisleni iskaz proro~anstva? Spustio sam se na kolena pokraj Faksea. Pogledao me je svojim bistrim o~ima. Tog trenutka sam ga video kao {to sam ga ugledao u tami, kao ènu oklopljenu svetlo{}u i usplamtelu u ognju koja vi~e: "Da..." Fakseov blagi glas ra{~inio je ovu prikazu. "Je li ti odgovoreno, pita~u?" "Odgovoreno mi je, tka~u." I odista mi je bilo odgovoreno. Kroz pet godina Geten }e biti ~lan Ekumena: da. Nije bilo zagonetnosti, izvrdavanja. Jo{ tada sam postao svestan valjanosti tog odgovora, ne toliko kao proro~anstva, kliko kao opaànja. Nisam mogao da prenebregnem vlastitu uverenost da je odgovor ta~an. Posedovao je imperativnu jasno}u predose}anja. Raspolaèmo NAFAL-brodovima, trenutnim komunikacijama i mentalnim op{tenjem, ali jo{ nismo uspeli da ukrotimo i spregnemo predose}anje. Zbog toga nam je valjalo po}i na Geten. "Ja sluìm kao vlakno", re~e mi Fakse dan ili dva posle proricanja. "Energija se sakuplja i sakuplja u nama, stalno biva vra}ana natrag, pri ~emu se impuls svaki put udvostru~uje, sve dok se kona~no ne probije i svetlost ne blesne u meni, oko mene, ja postajem svetlost... Starac iz tvr|ave Arbin kazao je jednom da ako bi se tka~ postavio u vakuum u trenutku odgovaranja, godinama bi nastavio da plamti. Upravo to jome{te veruju o Me{eu: da on jasno vidi pro{lost i budu}nost, ali ne samo za tren ve} tokom ~itavog ìvota posle pitanja [orta. Te{ko je u to poverovati. Sumnjam da ~ovek to moè da izdrì. Ali nije va`no..." Nusut, sveprisutno i dvosmisleno poricanje handare. Kora~ali smo jedan pored drugoga i Fakse podiè pogled prema meni. Njegovo lice, jedno od najlep{ih ljudskih lica koje sam ikada video, izgledalo je ~vrsto i tanano kao isklesan kamen. "U tami", re~e on, "bilo nas je deset, ne devet. Nalazio se tamo i jedan stranac." "Da, nalazio se. Nisam imao zapreku protiv tebe. Ti si slu{a~, Fakse, prirodni empata; a sva je prilika i snaàn prirodni telepata. Zbog toga i jesi tka~, onaj ko je kadar da odràva napetosti i reakcije skupine u ustrojstvu koje se samo stalno poja~ava, sve dok ga silna prenapregnutost ne ra{~ini i omogu}i ti da dospe{ do odgovora."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Slu{ao je sa ozbiljnim zanimanjem. "ûdno je sagledati tajne moje discipline spolja, videti ih tvojim o~ima. Ja sam ih video jedino iznutra, kao onaj ko ih upra`njava." "Ako mi dopusti{... ako to èli{, Fakse, poku{ao bih da op{tim sa tobom govorom uma." Sada sam bio uveren da je on prirodni op{titelj; njegova saglasnost i malo ve`be doprineli bi da se ukloni nesvesna zapreka kojom se ogradio. "Ako bi to u~inio, onda bih ja ~uo {ta drugi misle?" "Ne, ne. Ne vi{e nego {to to ve} ~ini{ kao empata. Govor uma predstavlja op{tenje, dobrovoljno odaslano i primano." "Za{to onda ne govoriti naglas?" "Pa, ~ovek moè da laè kad govori." "Ali ne i kada op{ti umom?" "Ne hotimice." Fakse je nekoliko trenutaka razmi{ljao. "Ta disciplina mora da pobu|uje zanimanje kraljeva, politi~ara i poslovnih ljudi." "Poslovni ljudi po~eli su da se bore protiv kori{}enja op{tenja umom kada je ustanovljeno da ono predstavlja ume}e koje se moè nau~iti; decenijama su ga dràli izvan zakona." Fakse se osmehnu. "A kraljevi?" "Vi{e nemamo kraljeva." "Da. Shvatam... Pa, zahvaljujem ti, Dènri. Ali moj posao je neu~enje, a ne u~enje. Radije jo{ ne bih nau~io ve{tinu koja }e potpuno promeniti svet." "Perema tvom sopstvenom proro~anstvu, ovaj svet bi}e promenjen, i to kroz samo pet godina." "Onda }u se i ja promeniti s njim, Dènri. Ali nemam nikakvu èlju da ga sam menjam." Padala je ki{a, dugotrajna, blaga ki{a getenskog leta. [etali smo pod stablima hemena na obroncima iznad tvr|ave gde nije bilo staza. Kroz tamne kro{nje slivalo se sivo svetlo, bistra voda kapala je sa skerletnih iglica. Vazduh je bio prohladan, ali prijatan, ispunjen zvucima ki{e. "Fakse, reci mi ne{to. Vi, handarate, raspolaète jednom nadareno{}u za kojom ùde ljudi na svim ostalim svetovima. Vi je imate. U stanju ste da prori~ete budu}nost. Pa ipak, ìvite kao svi mi... izgleda da vam nije va`no..." "A kako bi moglo da bude va`no, Dènri?" "Pa, evo, ovako. Uzmimo, na primer, takma{tvo izme|u Karhide i Orgoreina, onu razmiricu oko Sinotske doline. Kako mi se ~ini, Karhida je prili~no izgubila obraz poslednjih nedelja. Zbog ~ega se kralj Argaven nije posavetovao sa svojim prorocima i upitao ih kakve korake da preduzme, ili kog ~lana kioremije da izabere za predsednika vlade, odnosno ne{to tome sli~no?" "Ta pitanja je te{ko postaviti." "Ne shvatam za{to. Mogao je, naprosto, da pita: 'Ko }e mi najbolje posluìti kao predsednik vlade?' To bi bilo dovoljno."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Mogao je. Ali on ne zna {ta sve moè da zna~i to: najbolje mu posluìti. Moglo bi da zna~i da bi izabrani ~ovek predao spornu dolinu Orgoreinu, oti{ao u izgnanstvo ili ubio kralja; moglo bi da zna~i mno{tvo stvari koje on ne bi o~ekivao niti prihvatio." "Morao bi, dakle, veoma ta~no da postavi pitanje." "Da. Osim toga, bilo bi premnogo pitanja, shvata{. A ~ak i kralj mora da plati naknadu." "Da li biste mu mnogo traìli?" "Veoma mnogo", re~e mirno Fakse. "Pita~ daje onoliko koliko moè da plati, kao {to zna{. No, kraljevi su, ipak, dolazili kod proroka; ne odve} ~esto, dodu{e..." "[ta ako je jedan od proroka i sam neko od mo}nih ljudi?" "Prebivaoci tvr|ave nemaju ~in ni poloàj. Ja mogu da budem poslat u Erenrang, u kioremiju; ako po|em tamo, onda dobijam natrag svoj poloàj i senku, ali moje prorokovanje je time okon~ano. Ukoliko imam neko pitanje dok sluìm u kioremiji, onda bih oti{ao u tvr|avu Orgni, platio koliko mi se propi{e i dobio odgovor. Ali mi iz handare ne èlimo odgovore. Te{ko ih je, dodu{e, izbe}i, ali nastojimo." "îni mi se da ne razumem, Fakse." "Pa, vidi{, mi dolazimo u tvr|ave poglavito zbog toga da bismo nau~ili koja pitanja da ne postavljamo." "Ali vi ste odgovara~i!" "Izgleda da ti jo{ nije jasno, Dènri, zbog ~ega mi usavr{avamo i upra`njavamo proricanje?" "Nije..." "Da bismo pokazali savr{enu beskorisnost znanja odgovora na pogre{na pitanja." Dugo sam razmi{ljao o tome dok smo i{li jedan uz drugog po ki{i, pod tamnim kro{njama Oterhordske {ume. Pod belom kapulja~om Fakseovo lice izgledalo je umorno i spokojno, a sjaj mu se pritulio. Pa ipak, on je i dalje u meni pomalo izazivao strahopo{tovanje. Kada bi me osmotrio svojim bistrim, blagim, iskrenim o~ima, taj pogled je izvirao iz tradicije stare trinaest hiljada godina: na~in mi{ljenja i na~in ìvota tako drevni, tako ukorenjeni, tako celoviti i tako skladni da su ljudskom stvoru davali nepritvornost, mo}, potpunost divlje ìvotinje, veliko, neobi~no bi}e koje vas gleda pravo u o~i iz svoje ve~ne sada{njosti... "Nepoznato", re~e Fakse blagim glasom u {umi, "nepredskazano, nedokazano, to je ono na ~emu se zasniva ìvot. Neupu}enost je temelj mi{ljenja. Nedokaz je temelj delanja. Kada bi bilo dokazano da nema Boga, ne bi bilo religije. Ne bi bilo handare, ne bi bilo jome{a, ne bi bilo ognji{nih boànstava, ne bi bilo ni~ega. Pa ~ak i ako bi bilo dokazano da Boga ima, opet ne bi bilo religije... Reci mi, Dènri, {ta se zna? [ta je izvesno, predvidljivo, neumitno: jedina pouzdana stvar koju zna{ o tvojoj i mojoj budu}nosti?" "Da }emo umreti."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Tako je. Postoji odista samo jedno pitanje na koje se moè odgovoriti, Dènri, i mi taj odgovor ve} znamo... Jedina stvar koja ìvot ~ini mogu}im jeste neprekidna, nepodno{ljiva neizvesnost: ne znati {ta }e se dogoditi." 6. JEDAN PUT U ORGOREN Probudio me je kuvar koji je uvek rano dolazio u ku}u; imam dubok san, tako da je morao da me drmusa i da mi govori na uho: "Probudite se, probudite se, lorde Estravene, do{ao je glasnik iz kraljeve ku}e!" Kona~no sam ga razumeo; pometen bunovno{}u i poùrivanjem, hitro sam ustao i po{ao prema vratima moje sobe, gde je ~ekao glasnik, da bih tako, go golcat i glup kao novoro|en~e, zapo~eo izgnanstvo. Pro~itav{i hartiju koju mi je glasnik dao, rekoh samome sebi da je to ono {to sam o~ekivao, premda ne tako brzo. Ali dok sam morao da posmatram ~oveka kako zakucava tu prokletu hartiju na ku}na vrata, ~inilo mi se kao da mi zabija ~avle pravo u o~i; okrenuo sam se na drugu stranu i ostao da stojim, otupeo i utu~en, obrvan bolom koji nisam o~ekivao. Kada me je to minulo, postarao sam se oko onoga {to je valjalo u~initi i kada su gongovi otkucali deveti ~as, ve} sam napustio dvorac. Ni{ta me vi{e nije zadràvalo. Poneo sam ono {to sam mogao poneti. [to se ti~e imetka i novca koji sam drào u banci, to nisam mogao da pretvorim u gotovinu zato {to bih time izloìo opasnosti ljude sa kojima bih obavio posao, a {to su mi oni bili bolji prijatelji, time su se nalazili u ve}oj opasnosti. Napisao sam mom starom kemeru A{eu na koji na~in moè da izvu~e korist od izvesnih stvari od vrednosti, kako bi ih sa~uvao za na{e sinove, ali sam mu i kazao da ne poku{ava da mi {alje novac, zato {to }e Tibe dràti granicu pod prismotrom. Nisam smeo da potpi{em pismo. Pozvati nekoga telefonom zna~ilo bi poslati ga u zatvor; pohitao sam sa odlaskom, pre no {to neki neoprezni prijatelj do|e da me poseti, te tako izgubi novac i slobodu kao naknadu za prijateljstvo. Krenuo sam kroz grad prema zapadu. Zastao sam na jednoj raskrsnici i pomislio: za{to ne bih po{ao na istok, preko brda i dolina do Kermlandije, pe{ice poput kakvog ubogog siromaha, natrag u Estre gde sam ro|en, u onu kamenu ku}u na surom planinskom obronku; za{to se ne vratiti starom domu? Tri ili ~etiri puta sam zastao i osvrnuo se. I svaki put sam uo~io me|u ravnodu{nim licima ulice poneko koje bi moglo da bude uhoda poslat da motri na moj odlazak iz Erenranga; tako|e sam svaki put razabrao koliko je bila budalasta pomisao da se vratim ku}i. Predstavljalo bi to ~isto samoubistvo. Ro|en sam da ìvim u izgnanstvu, tako je izgledalo, i jedini na~in da se vratim u stari dom bio je da umrem. Stoga sam krenuo na zapad i nisam se vi{e osvrtao. Za tri dana, koliko sam milo{}u dobio, sti}i }u, ako se ni{ta nepovoljno ne dogodi, najdalje do Kuzebena, u Zalivu, osamdeset pet milja odavde. Ve}ina izgnanika bivala je upozorena jednu no} pre obznanjivanja naredbe o izgnanstvu, tako da je dobijala priliku da se otisne nekim brodom niz Ses, pre no {to kapetanu zapreti ka`njavanje zbog ukazivanja pomo}i. Ovakva {irokogrudost nije, me|utim, bila svojstvena Tibeu. Nijedan brodski kapetan vi{e se ne bi usudio da me primi; u luci su me svi dobro poznavali, budu}i da sam je ja sagradio za Argavena. Nijedan voza~ kopnenih ~amaca tako|e me

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame vi{e ne bi povezao, a od Erenranga do kopnene granice ima ~etiri stotine milja. Jedino {to mi je, dakle, preostalo bilo je da se pe{ice uputim u Kuzeben. Kuvar je ovo shvatio. Smesta sam ga otpustio, ali, odlaze}i, on je svu raspoloìvu spravljenu hranu stavio u jedan zave`ljaj i tako me opskrbio za predstoje}a tri dana jurnjave. Ova uvi|avnost me je spasila, ba{ kao i moju hrabrost, jer kad god bih se uz put zaustavio da se okrepim tim vo}em i hlebom, svaki put bih pomislio: "Postoji jedan ~ovek koji me ne smatra izdajnikom; jer dao mi je ovo." Na{ao sam da je te{ko biti progla{en za izdajnika. ûdno koliko je to te{ko, budu}i da je sasvim lako prozvati nekoga izdajnikom; naziv je to koji se lepi, koji prianja, koji ube|uje. I sam sam bio napola ube|en. Stigao sam u Kuzeben u suton tre}eg dana, briàn i bolnih nogu, budu}i da sam proteklih godina u Erenrangu ìveo u bogatstvu i rasko{i, gotovo ne haju}i za pe{a~enje; pred kapijom malog grada ugledao sam A{ea kako me ~eka. Bili smo kemeri sedam godina i imali smo dva sina. Budu}i da ih je on rodio, nosili su njegovo ime, Foret rem ir Osbot, i bili su podignuti u tom klanuognji{tu. Pre tri godine on je oti{ao u tvr|avu Orgni i sada je nosio zlatni lanac neènje proroka. Nismo se videli tokom te tri godine; pa ipak, ugledav{i mu lice u sumraku, pod kamenim lukom, u~inilo mi se kao da je na{a ljubavna veza prekinuta ju~e i razabrao sam vernost u njemu koja ga je nagnala da podeli moju zlehudu sudbinu. Iskusiv{i na~as kako mnome ponovo ovladavaju minula ose}anja, naljutio sam se; jer A{eova ljubav oduvek me je silila da delam protiv srca. Pro{ao sam pored njega. Ako ve} moram da budem okrutan, nema nikakve svrhe to kriti i izigravati ljubaznost. "Tereme!" doviknuo je on i krenuo za mnom. Ubrzao sam korak niz strme ulice Kuzebena, u pravcu gatova. Sa mora je duvao ju`ni vetar, {ume}i me|u crnim kro{njama ba{tenskog drve}a, a ja sam stao da hitam kroz taj topli, olujni, letnji suton {to dalje od njega kao od kakvog ubice. No, on me je uskoro sustigao, jer noge su mi bile odve} umorne da bih brzo kora~ao. " Tereme, po}i }u sa tobom", re~e A{e. Ni{ta nisam odgovorio. "Pre deset godina, u ovom mesecu, tuvi, zakleli smo se..." "A pre tri godine ti si raskinuo zakletvu i ostavio me, {to je bila mudra odluka." "Nikada nisam raskinuo zavet koji smo jedan drugome dali, Tereme." "Ta~no. Zato {to nije bilo nikakvog zaveta koji bi se raskinuo. Bio je to la`ni zavet, drugi zavet. Ti to zna{; znao si to i onda. Jedini istinski zavet na vernost koji sam ikada dao nije bio izre~en, niti je mogao biti izre~en, a ~ovek kome sam se zakleo mrtav je i obe}anje je prekr{eno odavno. Ne duguje{ mi ni{ta, niti ja tebi. Pusti me da odem." Dok sam govorio, moja ljutnja i ogor~enost okrenule su se od A{ea na mene i na moj ìvot, koji je ostao iza mene poput prekr{enog obe}anja. Ali A{e to nije znao i o~i mu se ispuni{e suzama. On re~e: "Da li bi uzeo ovo, Tereme? Ja ti ni{ta ne dugujem, ali te veoma volim." Pruìo mi je mali zave`ljaj. "Ne. Imam novaca, A{e. Pusti me da idem. Moram sam da po|em."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Krenuo sam, a on me vi{e nije pratio. Ali za mnom je po{la senka moga brata. R|avo sam postupio {to sam govorio o njemu. Sve {to sam u~inio bilo je r|avo. U luci me ni{ta dobro nije ~ekalo. Nije bilo nikakvog broda iz Orgoreina na koji bih se ukrcao i tako napustio tle Karhide do pono}i, kao {to je trebalo da u~inim. Na gatovima je bilo malo sveta, a i ti retki ljudi hitali su domovima; jedan ~ovek kome sam se obratio, neki ribar koji je opravljao motor svoje barkice, podigao je nakratko pogled prema meni, a zatim mi bez re~i okrenuo le|a. Toga sam se i bojao. ôvek me je prepoznao; on ne bi znao za mene da nije bio upozoren. Tibe je poslao svoje najamnike da me preduhitre i da me zadrè u Karhidi sve dok ne istekne vreme koje sam dobio kao prednost. Sve do sada obrvavali su me samo bol i bes, ali ne i stah; uop{te mi nije padalo na pamet da bi nare|enje o izganstvu moglo da predstavlja puki izgovor za moje smaknu}e. Kada jednom izbije {esti ~as, ja }u postati lak plen za Tibeove ljude i niko ne}e mo}i da povi~e: "Ubistvo!" ve} samo: "Pravda je zadovoljena." Seo sam na jednu vre}u peska, koja je sluìla kao brodski balast, u vetrovitim odsevima i tami luke. More je zapljuskivalo i {umelo oko {ipova, ribarske barke su se ljuljale u svojim sidri{tima, a na kraju duga~kog mola stajala je jedna svetiljka. Sedeo sam i zurio u tu svetlost i negde mimo nje, u tamu koja je polegla po moru. Neki se pokazuju veoma dorasli neposrednoj opasnosti, ali ne i ja. Moja glavna uzdanica je promi{ljenost. Kada sam se na{ao u stisci, najednom kao da sam otupavio i, sede}i na vre}i peska, jedino sam razmi{ljao o tome da li je ~ovek u stanju da otpliva do Orgoreina. Led se povukao iz ârisunskog zaliva ve} mesec ili dva i u vodi je bilo mogu}e nakratko opstati. Do orgotske obale ima, me|utim, sto pedeset milja, a ja uop{te ne znam da plivam. Kada sam odvojio pogled od mora i ponovo ga upravio prema ulicama Kuzebena, zatekao sam samoga sebe kako gledam ne bi li se pojavio A{e u nadi da me on i dalje sledi. Upravo pri pomisli na to, stid me je trgao iz otupelosti i ponovo sam bio kadar da razborito razmi{ljam. Ako sam èleo da ne{to postignem sa onim ribarom koji je i dalje petljao oko svoje barkice, imao sam na raspolaganju dva na~ina: mito ili silu; me|utim, pokvareni motor nije opravdavao nijedno od toga dvoga. Kra|a, onda. Ali motori ribarskih la|ica stavljaju se u pogon klju~em. Spojiti dovodne ìce i tako upaliti motor, a onda izvesti brodi} iz doka pod sjajem svetiljki na molu i otisnuti se na put za Orgorein - sve je to, budu}i da jo{ nikada nisam vozio motornu barku, predstavljalo sme{an, o~ajni~ki potez. Nijednom nisam vozio la|icu, ali sam zato veslao u ~amcu po jezeru Ledene stope u Kermlandiji; i ovde se nalazio jedan ~amac na vesla, vezan na spoljnjem doku izme|u dve barke. Istog ~asa kada sam ga ugledao, re{io sam da ga ukradem. Potr~ao sam molom, pod svetiljkama koje su zurile u mene, usko~io u ~amac, odvezao vezivno uè, namestio vesla i izvezao se u valovite vode luke, gde su svetlosti klizile i zaslepljuju}e se sjajile na tamnim talasima. Kada sam dobrano odmakao, prestao sam da veslam da bih podesio dr{ku jednog vesla koje nije glatko zahvatalo po vodi; bilo je to prili~no va`no, budu}i da me je, iako sam se nadao da }e me sutra pokupiti neka orgotska patrola ili kakav ribar, ~ekalo dugo veslanje. Kada sam se nagao nad alku kojom je veslo bio pri~vr{}eno, najednom mi celo telo obuze neka slabost. U~inilo mi se da }u se

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame onesvestiti i malksalo klonuh natrag na sedi{te. Bila je to bolest kukavi~luka koja me je proèla. Ali nisam znao da mi je toliko kukavi~luka leàlo zapretano u utrobi. A onda podigoh pogled i spazih dve prilike na kraju mola, sli~ne dvema nemirnim, crnim gran~icama pri udaljenoj elektri~noj svetlosti preko vode i tog ~asa mi pade na um da moja oduzetost mo`da nije posledica uàsa, ve} nekog oru`ja na krajnjem dometu. Mogao sam da razaberem kako jedan od dvojice drì napada~ku pu{ku i da je bila pro{la pono} zacelo bi pripucao iz nje i ubio me; ali napada~ke pu{ke diù silnu buku, {to bi nalagalo poprili~na obja{njenja. Upotrebili su, dakle, soni~ni revolver. Kada je ovo oru`je bilo pode{eno da samo o{amuti `rtvu, njegovo rezonantno polje dostizalo je najvi{e stotinak stopa. Ne znam koliki mu je domet kada je pode{eno da ubije, ali ja, izvesno, nisam bio daleko izvan njega, budu}i da sam se presamitio poput kakve bebe koja ima gr~eve u stomaku. Po~eo sam oteàno da di{em, zato {to me je polje koje je izazivalo oduzetost zahvatilo po prsima. Kako }e oni svakoga ~asa krenuti motornim ~amcem da me dokraj~e, nisam imao vi{e vremena za gubljenje presami}en nad veslima i bore}i se za dah. Iza mojih le|a, a ispred ~amca, pruàla se tama i u tu tamu sam morao da veslam. Po~eo sam da pravim zaveslaje malaksalim rukama, neprestano motre}i na {ake kako bih bio siguran da drìm vesla, budu}i da to uop{te nisam ose}ao. Stigao sam tako u nemirne vode i neprozirnu tminu otvorenog zaliva. Tu sam morao da se zaustavim. Sa svakim zaveslajem uko~enost ruku mi se pove}avala. Srce mi je kucalo nepravilnim ritmom, a plu}a kao da su zaboravila kako da se domognu vazduha. Poku{ao sam ponovo da veslam, ali uop{te nisam bio siguran da li mi se ruke pokre}u. Probao sam zatim da podignem vesla u ~amac, ali ni za to nisam bio kadar. Kada me je snop reflektora sa lu~kog patrolnog broda prona{ao u no}i, poput pahuljice na polju ~a|i, nisam vi{e mogao ~ak ni da odvratim pogled od bleska. Odvojili su mi {ake od vesala, izneli me iz ~amca i poloìli kao crnu ribu izva|ene utrobe na palubu patrolnog broda. Ose}ao sam kako me posmatraju, ali nisam mogao dobro da razaberem {ta govore; izuzetak je bio jedino kapetan broda, koji se isticao po tonu; on je kazao: "Jo{ nije {esti ~as", a zatim dodao, odgovaraju}i nekome: "[ta me se to ti~e? Kralj ga je izgnao i ja }u izvr{iti samo li~no kraljevo nare|enje, a ne i nekog nièg od njega." I tako, uprkos zapovestima koje su sa obale radiom izdavali Tibeovi ljudi i uprkos ube|ivanjima svog podoficira koji se bojao odmazde, taj oficir kuzeben{ke patrole prevezao me je preko ârisunskog zaliva i bezbedno me iskrcao u orgoreinsku luku [elt. Da li je to u~inio iz {ifgretora, protiv Tibeovih ljudi koji bi ubili nenaoruànog ~oveka, ili iz milosr|a - ne znam. Nusut. "Ono {to je dostojno divljenja, ne moè se objasniti." Pridigao sam se kada se orgotska obala zasivela iz jutarnje magle, uspeo sam da pokrenem noge i nekako sam si{ao sa broda u priobalne ulice [elta, ali sam negde u njima ponovo pao. Kada sam do{ao k svesti, obreo sam se u satrpezni~koj bolnici ~etvrtog ~arisunskog obalnog kraja, u dvadeset ~etvrtom satrpezni{tvu Senetniju. Ustanovio sam to pouzdano, zato {to je bilo otisnuto, odnosno izvezeno orgotskim pismom na uzglavlju kreveta, na postolju svetiljke koja je stajala uz postelju, na metalnoj

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame {olji sa sto~i}a, na sto~i}u, na hiebima bolni~ara, na posteljini i na spava}ici koju sam ja nosio. U{ao je jedan lekar i obratio mi se: "Za{to ste se opirali doteu?" "Nisam bio u doteu", rekoh. "Bio sam u soni~nom polju." "Va{i simptomi ukazivali su na osobu koja se opirala fazi opu{tanja dotea. "Bio je to stari, iskusni lekar, koji me je na kraju nagnao da se saglasim sa mogu}no{}u da sam koristio snagu dotea da bih se suprotstavio oduzetosti dok sam veslao, ~ak i ne znaju}i da to ~inim; a onda, jutros, za vreme faze tangena, kada se mora mirovati, ja sam ustao i kora~ao, {to me je umalo stajalo glave. Po{to se moje stanje pobolj{alo u meri koja ga je zadovoljila, kazao mi je da mogu da izi|em iz bolnice kroz dan ili dva, a zatim je pre{ao do naredne postelje. Iza njega je do{ao inspektor. Iza svakog ~oveka u Orgoreinu dolazi po jedan inspektor. "Ime?" Ja ga nisam pitao za njegovo. Moram da nau~im da `ivim bez senki, kako to ~ine u Orgoreinu; da se ne vre|am; da ne vre|am beskorisno druge. Ipak mu nisam kazao puno ime, izostaviv{i ognji{no, zato {to se ono ne ti~e nikoga u Orgoreinu. "Terem Hart? To nije orgotsko ime. Iz kog ste satrpezni{tva?" "Iz Karhide." "To nije orgoreinsko satrpezni{tvo. Gde su vam ulazna viza i li~ne isprave?" Stvarno, gde li su mi isprave? Poprili~no su me ispreturali i ispretresali na ulicama [elta pre no {to me je neko dovezao u bolnicu, gde sam stigao bez isprava, li~nih stvar~ica, kaputa, cipela i gotovine. Kada mi je to re~eno, nije me obuzela ljutnja, ve} sam prasnuo u smeh; na dnu rupe nema ljutnje. Inspektora je uvredio moj smeh. "Zar ne shvatate da predstavljate ubogog stranca koji je uza sve i neregistrovan? Kako mislite da se vratite u Karhidu?" "U mrtva~kom sanduku." "Ne smete da dajete neprili~ne odgovore na slu`bena pitanja. Ako nemate nameru da se vratite u svoju zemlju, bi}ete upu}eni na dobrovolja~ko dobro gde je pravo mesto za zlo~ina~ki olo{, tu|ince i neregistrovane osobe. U Orgoreinu nema drugog mesta za uboge i podriva~e reda. Bolje izjavite da imate nameru da se kroz tri dana vratite u Karhidu, ili }u biti..." "Prognan sam iz Karhide." Lekar koji je stajao uz susednu postelju i koji se okrenuo na pomen mog imena pozvao je tog ~asa inspektora u stranu i stao sa njim ne{to da {apu}e. Inspektorovo lice postajalo je sve kiselije poput ustajalog piva; kada mi je ponovo pri{ao, obratio mi se uz prili~no oklevanja i izgovaraju}i svaku re~ preko volje: "Pretpostavljam da }ete mi izjaviti svoju nameru da podnesete molbu za odobrenje stalnog boravka u Velikom Satrpezni{tvu Orgoreinu ukoliko dobijete i zadr`ite neki koristan posao kao registrovan broj u nekom satrpezni{tvu ili okrugu?" Rekoh: "Da." Prizvuk {ale sasvim je i{~ezao pri pomeni re~i stalni, jedne od najneumitnijih koje postoje. Pet dana kasnije odobrili su mi stalni boravak dok budem registrovan kao broj u okrugu Mi{nori (za {ta sam podneo zahtev) i dobio sam privremene li~ne isprave za

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame putovanje do tog grada. Bio bih gladovao tih pet dana da me stari lekar nije zadrào u bolnici. Dopadalo mu se da ima za {ti}enika jednog karhidskog predsednika vlade, a predsednik vlade bio mu je zahvalan na tome. Odradio sam put do Mi{norija kao utovariva~ kopnenih ~amaca iz sastava jednog karavana koji je prevozio sveù ribu iz [elta. Putovanje je bilo brzo i ispunjeno ribljim mirisima, okon~av{i se na velikim tr`nicama ju`nog Mi{norija, gde sam uskoro na{ao posao u ledarama. Na takvim mestima leti uvek ima posla oko utovarivanja, pakovanja, uskladi{tavanja i prevoza lakopokvarljive robe. Poglavito sam radio oko ribe, a stanovao sam na jednom ostrvu uz tr`nice sa ostalim radnicima iz ledare; nazivali su ga Riblje ostrvo; celo je zaudaralao od nas. Ali posao mi se dopadao zato {to sam po vasceli dan mogao da ostanem u rashladnim skladi{tima. Leti je Mi{nori pravio parno kupatilo. Brdske kapije su zatvorene; reka vri; ljudi se znoje. U mesecu okreu ~itavih deset dana i no}i temperatura nije silazila ispod {ezdeset stepeni, a jednom je dostigla ~ak osamdeset osmi podeljak. Primoran da izi|em u tu usijanu pe}nicu iz mog ledenog ribljeg pribeì{ta u smiraj dana, od{etao bih nekoliko milja do kindererskog keja, gde ima drve}a i gde se moè posmatrati velika reka, premda se do nje ne moè spustiti. Tu bih dugo tumarao i tek se kasno vra}ao na Riblje ostrvo kroz vrelu, zagu{ljivu no}. U delu Mi{norija gde sam stanovao porazbijali su uli~ne svetiljke, kako bi ono {to ~ine izvodili pod pla{tom no}i. Ali inspektorska kola neprestano su se vrzmala po tom kraju i {arala snopovima svojih farova mra~ne ulice, otimaju}i od ubogog sveta jedinu intimnost koju je posedovao - no}. Novi zakon o registraciji tu|inaca donesen u mesecu kusu kao potez u okr{aju senki sa Karhidom obesnaìo je moju prethodnu registraciju i ostavio me bez posla, tako da sam narednih pola meseca morao da provedem u ~ekaonicama nebrojenih inspektora. Drugari sa posla pozajmljivali su mi novac i krali mi ribu za obroke, tako da nisam skon~ao od gladi pre no {to sam ponovo bio registrovan; ali izvukao sam valjan nauk iz toga. Dopali su mi se ti grubi, odani ljudi, premda su oni ìveli u stupici iz koje nije bilo uzmaka, a mene je ~ekao posao sa svetom koji sam manje voleo. I tako sam zapo~eo telefonske pozive koje sam odlagao tri meseca. Dok sam narednog jutra prao ko{ulju u perionici u dvori{tu Ribljeg ostrva, zajedno sa jo{ nekolicinom drugih, pri ~emu smo svi bili nagi ili polunagi, za~uo sam kroz paru, smrad prljav{tine i ribe i pljuskanje vode kako me neko doziva po ognji{nom imenu; u perionici se pojavio satrpeznik Jegej: izgledao je u dlaku isti kao i na prijemu prire|enom u ~ast postavljenja arhipela{kog ambasadora u sve~anoj dvorani erenran{kog dvorca pre sedam meseci. "Izi|ite ovamo, Estravene", re~e on visokim, grlenim, nosnim glasom mi{norskog bogata{a. "Ostavite, zaboga, tu prokletu ko{uljetinu." "Nemam nijednu drugu." "Izvadite je onda iz te sapunice i do|ite. Ovde je pakleno vru}e." Ostali ga radoznalo osmotri{e oporim pogledima, poznavaju}i ga kao imu}nika, ali nisu imali pojma da je on jedan od satrpeznika. Nije mi se dopalo to {to je li~no do{ao ovamo; trebalo je da po{alje nekoga po mene. Samo su se retke Orgote odlikovale ose}anjem mere. @eleo sam da ga {to pre izvedem odavde. Vla`na ko{ulja bila je

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame neupotrebljiva, pa sam zato kazao jednom momku bez ognji{ta, koji se muvao po dvori{tu, da je obu~e i tako mi je sa~uva dok se ne vratim. Moji dugovi i najamnina bili su pla}eni, a isprave su mi se nalazile u dèpu hieba; bez ko{ulje, oti{ao sam sa ostrva uz tr`nice i zaputio se sa Jegejem ponovo u domove imu}nih. Kao njegov "sekretar" ponovo sam bio registrovan u orgoreinskim slu`benim knjigama, ali ne vi{e u svojstvu broja, ve} kao zavisnik. Imena im nisu bila va`na, ve} su morali da imaju etikete, da kaù vrstu pre no {to vide stvar. Ali ovoga puta etiketa je bila dobra, bio sam zavisnik i ubrzo sam do{ao do toga da proklinjem svrhu koja me je dovela ovde da jedem tu|i hleb. Jer jo{ ~itavih mesec dana ni na koji na~in mi nisu stavili do znanja da sam se i za korak primakao ostvarenju te svrhe nego onda dok sam se nalazio na Ribljem ostrvu. Ki{ne ve~eri poslednjeg dana leta Jegej je poslao po mene da do|em u njegovu radnu sobu, gde sam ga zatekao u razgovoru sa satrpeznikom sekevske oblasti Obsleom, koga sam upoznao kada je jednom boravio u Erenrangu, predvode}i komisiju orgotske tgova~ke mornarice. Nizak i povijen unazad, sa malim, trouglastim o~ima i debelim, ravnim licem, predstavljao je su{tu suprotnost Jegeju koji je bio slabunjav i ko{~at. Izgledali su kao stra{ilo i kico{, ali bili su ne{to vi{e od toga. Spadali su me|u trideset trojicu koji su vladali Orgoreinom; no, i od toga su bili ne{to vi{e. Izmenjane su u~tivosti i ispijena je po ~a{ica siti{ke ìvovode, a onda je Obsle uzdahnuo i kazao mi: "Recite mi, sada, zbog ~ega ste u~inili ono {to ste u~inili u Sasinotu, Estravene, jer ako je ikada postojao ~ovek za koga sam smatrao da nije kadar da pogre{i u proceni pravog ~asa da ne{to preduzme ili u odmeravanju {ifgretora, onda ste to bili vi." "Strah je u meni odneo prevagu nad oprezom, satrpezni~e." "Od kog vraga strah? êga se to bojite, Estravene?" "Onoga {to se sada zbiva. Nastavka borbe za presti` u Sinotskoj dolini; poniènja Karhide, srd`be koja ni~e iz poniènja; iskori{}enja te srd`be koje sprovodi karhidska vlada." "Iskori{}enja? U koju svrhu?" Obsle nije bio vi~an opho|enju; Jegej, tanan i peckav, prekide ga: "Satrpezni~e, lord Estraven je moj gost i kao takav ne bi trebalo da bude podvrgnut ispitivanju..." "Lord Estraven }e odgovarati na pitanja kada i kako mu se to bude ushtelo, kao {to je to oduvek ~inio", re~e Obsle, isceriv{i se, igla skrivena u gromuljici sala. "Zna da je ovde me|u prijateljima." "Sti~em prijatelje tamo gde ih na|em, satrpezni~e, ali vi{e ne nastojim da ih dugo zadrìm." "To mi je jasno. Pa ipak, mi moèmo zajedno da vu~emo sanke, a da pri tom ne budemo kemeri, kako mi to kaèmo u Eskeveu, ha? Do sto |avola, znam zbog ~ega ste izgnani, dragovi}u moj; zato {to vi{e volite Karhidu od njenog kralja." "Mo`da pre zato {to vi{e volim kralja od njegovog ro|aka." "Ili zato {to vi{e volite Karhidu od Orgoreina", re~e Jegej. "Gre{im li, lorde Estravene?"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Ne, satrpezni~e." "Mislite li, onda", re~e Obsle, "da Tibe èli da upravlja Karhidom kao {to mi upravljamo Orgoreinom: delotvorno?" "Mislim. Smatram da Tibe moè, iskoristiv{i spor oko Sinotske doline kao podsticaj i zao{travaju}i ga prema potrebi, kroz samo godinu dana da dovede do ve}ih promena u Karhidi nego {to su se tamo zbile tokom celog poslednjeg hiljadugodi{ta. Na raspolaganju mu stoji uzor prema kome moè da dela: sarf. Osim toga, zna kako da igra na Argavenove strahove. To je lak{e nego da poku{a da u Argavenu probudi hrabrost, kao {to sam ja ~inio. Ako Tibe bude uspeo, vi }ete, gospodo, ubrzo shvatiti da ste dobili neprijatelja koji vas je dostojan." Obsle klimnu. "Odustajem od {ifgretora", re~e Jegej. "[ta imate na umu, Estravene?" "Slede}e: da li }e Veliki kontinent biti dovoljan za dva Orgoreina?" "Aj, aj, aj, ista pomisao", re~e Obsle," ista pomisao: usadili ste mi je u glavu odavno, Estravene, i ja je se vi{e nisam mogao otresti. Senka nam postaje odve} duga. Prekri}e i Karhidu. Neprijateljstvo izme|u dva klana, da; sukob izme|u dva grada, da; grani~ni spor, nekoliko zapaljenih ambara i ubistava, da; ali neprijateljstvo izme|u dva naroda; sukob u kome bi u~estvovalo pedeset miliona du{a? O, tako mi Me{eovog slatkog mleka, ta slika sasvim mi je poremetila san mnogih no}i i zbog nje sam se budio sav u znoju... Nismo bezbedni, nismo bezbedni. Ti to zna{, Jegeje; sam si to kazao na svoj na~in mnogo puta." "Do sada sam trinaest puta glasao protiv daljeg podstrekavanja spora oko Sinotske doline. Ali ~emu je to koristilo? Prevlasna klika ima uvek spremnih dvadeset glasova i svaki Tibeov potez samo poja~ava sarfovu kontrolu nad tom dvadesetoricom. On podiè ogradu preko doline, postavlja du` nje straù naoruànu napada~kim pu{kama... napada~kim pu{kama! Mislio sam da ih drè po muzejima. Tibe pruà prevlasnoj kliki izazov kad god joj je potreban." "I tako osnaùje Orgorein. Ali i Karhidu. Svaki korak kojim uzvratite na njegove provokacije, svaki potez kojim ponizite Karhidu, svaki poen koji osvojite u trci za presti` posluì}e za oja~anje Karhide, sve dok se ona ne izjedna~i sa vama, cela kontrolisana iz jednog sredi{ta, kao {to je to slu~aj sa Orgoreinom. A u Karhidi se napada~ke pu{ke ne drè po muzejima. Kraljevi ~uvari su opremljeni njima." Jegej je svima nato~io jo{ po jednu ~a{icu ìvovode. Orgotsko plemstvo pije to skupoceno, vatreno pi}e, dobavljano iz Sita, udaljenog pet hiljada milja preko maglovitih mora, kao da je posredi obi~no pivo. Obsle obrisa usta i `mirnu. "Dobro", re~e on, "sve je to uglavnom onako kao {to sam mislio i kao {to mislim. A mislim da moramo zajedno da vu~emo sanke. Ali pre no {to se spregnemo, imam jedno pitanje, Estravene. Navukli ste mi kapulja~u sasvim preko o~iju. Recite mi sada: {ta se krije iza svih onih nejasnosti, neodre|enosti i tri}arija o tobo`njem izaslaniku sa druge strane meseca?" Dènli Ai je, dakle, zatraìo dozvolu da u|e u Orgorein. "O izaslaniku? On je ono {to tvrdi da jeste."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "A to je..." "Izaslanik sa drugog sveta." "Pustite sad te va{e vra{ke, senovite, karhidske metafore, Estravene. Odustao sam od {ifgretora, odbacio sam ga. Da li biste mi odgovorili?" "To sam i u~inio." "Je li on tu|insko bi}e?" upita Obsle, a Jegej dodade: "I imao je audijenciju kod kralja Argavena?" Obojici sam potvrdno odgovorio. Za trenutak su i jedan i drugi ostali bez re~i, a onda zausti{e da govore u isti mah, ~ak i ne poku{av{i da prikriju pobu|eno zanimanje. Jegej je hteo da po|e okoli{nim putem, ali je Obsle odmah pre{ao na stvar: "Kakvo je, onda, on mesto zauzimao u va{im planovima? Izgleda da ste igrali na njega i izgubili. Zbog ~ega?" "Zato {to mi je Tibe podmetnuo nogu. Dr`ao sam o~i upravljene ka zvezdama, a nisam gledao u kal po kome hodam." "Bavili ste se astronomijom, dragovi}u moj?" "Bi}e bolje da se svi pozabavimo njome, Obsle." "Predstavlja li taj izaslanik pretnju po nas?" "Mislim da ne predstavlja. On od svog naroda donosi ponude za uspostavljanje veza, za trgovinu, pregovaranje i savez i ni{ta vi{e. Do{ao je sam, bez oru`ja i odbrane; jedino je imao ure|aj za komuniciranje i brod, koji nam je dopustio da podrobno ispitamo. Nema razloga da ga se pla{imo, mislim. Pa ipak, on donosi u svojim praznim {akama kraj kraljevstva i satrpezni{tva." "Za{to?" "Kako bi druga~ije trebalo da postupamo sa strancima, do kao sa bra}om? Kako bi Geten trebalo da se postavi prema zajednici od osamdeset svetova, do kao jedan svet?" "Osamdeset svetova?" upita Jegej i nelagodno se nasmeja. Obsle me popreko pogleda i re~e: "Do|e mi da pomislim kako ste premnogo vremena proveli sa ludakom u njegovom dvorcu, te ste tako i sami poludeli... Za ime Me{ea! Kakvo je to tru}anje o savezima sa suncima i o pregovorima sa mesecom? Kako je taj prija{ko stigao ovamo, ja{u}i na kometi ili opkora~iv{i meteor? Brod, kakav to brod plovi vazduhom? Praznim svemirom? Pa ipak, vi niste ni{ta lu|i nego {to ste ranije bili, Estravene, {to }e re}i lukavo ludi, mudro ludi. Svi Karhi|ani su si{li s uma. Samo vi i dalje vodite, moj lorde, ja vas pratim. Nastavite!" "Nemam {ta da nastavim, Obsle. Kuda bih ja to mogao da nastavim i gde da idem? Vi biste, me|utim, negde mogli da stignete. Ako biste malo pratili izaslanika, on bi vam mogao pokazati put iz Sinotske doline, iz ovog r|avog smera kojim smo se deli." "Vrlo dobro. Po~e}u da se bavim astronomijom pod stare dane. Kuda }e me to odvesti?" "Ka veli~ini, ako budete i{li mudrije nego {to sam to ja u~inio. Gospodo, ja sam bio sa izaslanikom, video sam njegov brod kojim je prevalio prazninu i pouzdano znam da je on istiniti i pravi glasnik sa nekog mesta koje nije ova zemlja. U pogledu ~asnosti

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame njegove poruke i verodostojnosti njegovog opisa tog mesta stvari nisu sasvim pouzdane; tu se jedino moè prosuditi onako kako bi se prosudio bilo koji drugi ~ovek; ukoliko bi on bio jedan od nas, ja bih ga nazvao ~asnim ~ovekom. Tako }ete mo`da i vi prosuditi. Ali jedno je izvesno: u njegovom prisustvu linije iscrtane na tlu ne predstavljaju vi{e me|e, nisu vi{e odbrana. Pred vratima Orgoreina stoji ve}i izaziva~ od Karhide. Ljudi koji prihvate taj izazov, koji prvi otvore vrata zemlje, bi}e vo|e svih nas. Svih: sva tri kontinenta: cele zemlje. Na{a nova me|a nije vi{e linija povu~ena izme|u dva brda, ve} linija koju pravi na{a planeta kruè}i oko sunca. Stra}iti {ifgretor na neki manji ulog predstavljalo bi sada sasvim budalast potez." Imao sam Jegeja, ali Obsle je sedeo utonuo u svoje salo, posmatraju}i me sitnim o~ima. "Da bi se poverovalo u to, potrebno je mesec dana", re~e on. "I da su to izrekla ma ~ija druga usta do va{a, Estravene, drào bih da je u pitanju puka obmana, mreà za na{ ponos istkana od zvezdanog sjaja. Ali poznajem va{ kruti vrat. Odve} je krut da bi se priklonio uroti o tobo`njem padu u nemilost skovanoj s namerom da nas obmanete. Ne mogu da poverujem da govorite istinu, ali i znam da biste se od laì ugu{ili... Lepo, lepo. Da li }e on razgovarati sa nama, kao {to izgleda da je razgovarao sa vama?" "Upravo to i traì: da govori, da ga saslu{aju. Tamo ili ovde. Tibe }e ga u}utkati ako ponovo bude poku{ao da na|e slu{aoce u Karhidi. Bojim se za njega, ~ini mi se da ne shvata u kakvoj se opasnosti nalazi." "Da li }ete nam kazati ono {to znate?" "Ho}u; ali postoji i neki razlog zbog koga on ne bi mogao da do|e ovde i li~no vam sve kaè?" Blago grickaju}i nokat, Jegej re~e: "Mislim da ne postoji. On je zatraìo dozvolu da u|e u Satrpezni{tvo. Karhida se ne protivi tome. Njegov zahtev uzet je u razmatranje..." 7. PITANJE SEKSA Iz radnih bele{ki Ong Tot Opong, istraìva~a iz sastava prve ekumenske ekipe koja se spustila na Geten/Zimu, ciklus 93, e.g. 1448. 1448. dan 81. Prili~no je verovatno da oni predstavljaju ishod opita. Ima ne~eg nelagodnog u ovoj pomisli. Ali sada kada postoje dokazi o tome da je i zemaljska kolonija bila opit, zasad jedne hainske Normalne grupe na svetu sa vlastitim protohominidnim domorocima, ta mogu}nost se vi{e ne moè prenebre}i. Osniva~i kolonija jama~no su upra`njavali genetsko manipulisanje na ~oveku; nikako se druga~ije ne mogu rastuma~iti hilfovi sa S-a ili degenerisani krilati hominidi sa Rokanona; postoji li neko drugo obja{njenje getenjanske seksualne fiziologije? Plod slu~aja? Mo`da. Prirodno odabiranje? Te{ko. Njihova dvopolnost ima sasvim malu ili nema nikakvu adaptivnu vrednost.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Za{to izabrati tako negostoljubiv svet kao popri{te opita? Tinibosol smatra da je kolonija osnovana tokom dugotrajnog me|uledenog razdoblja. Prvih ~etrdeset ili pedeset hiljada godina njenog postojanja uslovi su ovde mogli da budu prili~no pogodni. U vreme kada je led ponovo po~eo da se {iri, hainsko Povla~enje ve} se okon~alo i ìtelji kolonije na{li su se prepu{teni sami sebi, postav{i napu{teni opit. Razmi{ljam o poreklu getenjanske seksualne fiziologije. [ta, zapravo, znam o njoj? Otie Nimov izve{taj iz oblasti Orgoreina pomogao mi je da odbacim neke moje ranije pogre{ne pretpostavke. Prvo }u izloìti sve ono {to pouzdano znam, a potom }u izneti teorije; najpre ~injenice. Seksualni ciklus u proseku traje od dvadeset {est do dvadeset osam dana (oni o njemu obi~no govore kao o dvadeset {estodnevnom ciklusu, kako bi ga poklopili sa svojim lunarnim ciklusom). Dvadeset jedan ili dvadeset dva dana pojedinac je somer, seksualno neaktivan, pritajen. Otprilike osamnaestog dana hipofizno lu~enje stavlja u dejstvo hormonalne promene i dvadeset drugog ili dvadeset tre}eg dana pojedinac ulazi u kemer, estrus. U prvoj fazi kemera (na karhidskom: seher) osoba ostaje u potpunosti dvopolna. Rod i polna mo} ne sti~u se u izdvojenosti. Ukoliko se Getenjanin, koji je u prvoj fazi kemera, drì sam ili sa pojedincima koji nisu u kemeru, on nije sposoban za koitus. Seksualni nagon je, me|utim, strahovito jak u toj fazi i drì na uzdi ~itavu li~nost, podre|uju}i sve ostale porive tom imperativu. Kada pojedinac na|e partnera u kemeru, dolazi do daljeg podsticanja hormonalnog li~enja (poglavito dodirom; lu~enjem; mirisom?), sve dok se u jednom od partnera ne uspostavi potpuna mu{ka ili ènska hormonalna prevaga. Genitalni organi postaju tada izbo~eni ili uvu~eni, ve} prema tome koji je pol prevagnuo, predigra uzima maha i drugi partner, podstaknut ovom promenom, preuzima suprotnu seksualnu ulogu. (Bez izuzetaka? Ako izuzeci i postoje, u smislu da se u kemeru javljaju partneri istog pola, oni su toliko retki da se mogu zanemariti.) Ova druga faza kemera (na karhidskom: torharmen), koja pretpostavlja proces uzajamnog uspostavljanja seksualnosti i polne mo}i, odigrava se, kako izgleda, u rasponu od dva ~asa do dvadeset ~asova. Ako je jedan od partnera ve} u punom kemeru, ta je faza za novog partnera po pravilu sasvim krtka; ukoliko oboje zajedno ulaze u kemer, sva je prilika da }e ona potrajati ne{to duè. Normalne osobe nemaju nikakvu predodre|enost za jednu ili drugu seksualnu ulogu u kemeru; one ne znaju da li }e biti mu{karci ili ène i u tom pogledu nemaju mogu}nost izbora. (Otie Nim beleì da je u oblasti Orgoreina kori{}enje gormonskih derivata u svrhu uspostavljanja èljene vrste seksualnosti prili~no rasprostranjeno; nisam zapazila da se to ~ini u seoskoj Karhidi.) Kada se pol jednom odredi, on se vi{e ne moè menjati u toku razdoblja kemera. Kulminaciona faza kemera (na karhidskom: tokemer) traje od dva do pet dana tokom kojih su seksualni nagon i sposobnost na vrhuncu. Ona se okon~ava prili~no naglo, a u slu~aju da nije do{lo do za~e}a, osoba se vra}a u fazu somera za samo nekoliko ~asova (primedba: Otie Nim smatra da ova "~etvrta faza" odgovara menstrualnom ciklusu) i ceo ciklus po~inje ponovo. Ako je partner imao ènsku ulogu i zatrudneo, njegova hormonalna aktivnost se, razume se, nastavlja i ta osoba ostaje ènsko tokom 8,4 meseca no{enja ploda, kao i tokom razdoblja dojenja koje traje od {et do osam meseci. Za to vreme mu{ki polni

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame organi sasvim su povu~eni (kao u fazi somera), grudi se u izvesnoj meri pove}avaju, a karli~ni pojas postaje {iri. Sa prestankom dojenja èna se vra}a u somer i ponovo postaje potpuno dvopolno bi}e. Ne dolazi do uspostavljanja nikakve fiziolo{ke navike, tako da majka nekoliko dece moè da bude i otac nekoliko dece. Posmatranja dru{tvenih vidova seksualnosti: zasada veoma povr{na; bila sam previ{e u pokretu da bih mogla da preduzmem neka celovitija posmatranja dru{tvenih vidova seksualnosti. Kemer se ne upra`njava uvek u parovima. Vezivanje u parove predstavlja, dodu{e, najrasprostranjeniji obi~aj, ali u kemerskim ku}ama po varo{ima i gradovima mogu da se obrazuju skupine me|u ~ijim mu{kim i ènskim ~lanovima dolazi do promiskuitetnog polnog op{tenja. Sasvim suprotan obi~aj od ovakvog na~ina jeste takozvano kemersko zavetovanje (na karhidskom: oskiomer), koje prema svim svojstvima i svrhama predstavlja monogamni brak. Ono, dodu{e, nije ozakonjeno, ali je u dru{tvenom i eti~kom pogledu drevna i mo}na institucija. îtavo ustrojstvo karhidskih klanova-ognji{ta i pokrajina nesumnjivo se temelji na instituciji monogamnog braka. Nisam sigurna kako na~elno stoji sa pravilima vezanim za razvod; ovde, u Osnorineru, razvod postoji, ali nema ponovnog ven~anja bilo posle razvoda ili smrti partnera: na kemer se samo jednom moè zavetovati. Potomci se, razume se, na celom Getenu ra~unaju po majci, "roditelju u telu" (na karhidskom: amha). Rodoskvrnu}e je dopu{teno, uz razli~ita ograni~enja, me|u decom istih roditelja, pa ~ak i me|u decom koja poti~u od para {to se zavetovao na kemer. Deci istih roditelja nije, me|utim, dozvoljeno da se zavetuju na kemer, niti da i dalje odràvaju kemerske odnose po{to se iz njihove veze rodilo dete. Rodoskvrnu}e me|u pripadnicima razli~itih pokolenja strogo je zabranjeno (ovo vaì za Karhidu i Orgorein; ali pri~a se da je dopu{teno me|u plemenima na Perunteru, antarkti~kom kontinentu. Nije isklju~eno da je tu posredi samo kleveta). [ta sam jo{ pouzdano saznala? Izgleda da sam uglavnom ve} sve kazala. Postoji jedan vid ovog anomalnog ustrojstva koji bi mogao da ima adaptivnu vrednost. Budu}i da do koitusa dolazi samo tokom razdoblja plodnosti, izgledi za za~e}e su veliki, kao {to je to i kod svih sisara sa estrusnim ciklusom. U nepogodnim uslovima, kada je stopa smrtnosti novoro|en~adi velika, moè se odrediti prag opstanka rase. Trenutno, u civilizovanim podru~jima Getena nisu visoke ni stopa ra|anja ni stopa smrtnosti novoro|en~adi. Tinibosol procenjuje da ukupan broj ìtelja na tri kontinenta ne prelazi sto miliona i smatra da je ovaj nivo postojan ve} najmanje hiljadu godina. Obredno i eti~ko uzdràvanje, kao i upotreba sredstava protiv za~e}a izgleda da su odigrali klju~nu ulogu u o~uvanju re~ene postojanosti. Postoje vidovi getenjanske ambiseksualnosti koje smo tek povr{no ispitali ili smo ih samo naslutili i koje mo`da nikada ne}emo potpuno doku~iti. Fenomen kemera op~injava sve nas, istraìva~e, razume se. Nas op~injava, ali Getenjanima vlada, upravlja. Ustrojstvo njihovih dru{tava, vo|enje njihove industrije, poljoprivrede, trgovine, razmere njihovih naseobina, predmeti njihovih pri~a - sve je to tako sazdano

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame da bude u saglasnosti sa ciklusom somer-kemer. Svi imaju jednom mese~no odmor; niko, ma kakav poloàj zauzimao, ne moè da se obaveè ili prisili da radi dok je u kemeru. Nikome nisu zatvorena vrata kemerske ku}e, ma koliko bio siroma{an ili neobi~an. Sve drugo ustupa mesto periodi~nim patnjama i svetkovinama strasti. To lako moèmo da razumemo. Ono, me|utim, {to veoma te{ko shvatamo jeste ~injenica da ~ak ~etiri petine svog vremena ti ljudi provode bez ikakvih seksualnih podsticaja. Za seks uvek ima mesta, obilje mesta; ali to mesto uvek je negde po strani. Getenjansko du{tvo, u svom svakodnevnom dejstvovanju i u svom toku ìvljenja, sasvim je li{eno seksa. Razmislite: svako se moè svemu posvetiti. To zvu~i krajnje jednostavno, ali su zato psiholo{ke posledice ove okolnosti nesagledive. înjenica da je svako izme|u sedamnaeste i pribli`no trideset pete godine obavezan da bude (kako to kaè Nim) "vezan za ra|anje" ukazuje na to da ovde, zapravo, niko nije u toj meri "vezan" kao {to je verovatno da }e ène biti ma gde drugde, bilo u psiholo{kom ili fizi~kom smislu. Obaveze i povlastice raspore|ene su prili~no ravnomerno; svako se izlaè istom riziku i svako ima istu mogu}nost izbora. Shodno tome, ovde niko nije u toj meri slobodan kao {to su to slobodni mu{karci ma gde drugde. Razmislite: dete nema psihoseksualnih veza sa majkom ili ocem. Na Zimi ne postoji mit o Edipu. Razmislite: nema seksa bez pristanka, ne postoji silovanje. Kao {to je to kod ve}ine sisara izuzev ~oveka, do koitusa moè do}i samo obostranim pozivom i pristankom; on nikako druga~ije nije mogu}. Zavo|enje je, svakako, mogu}e, ali se mora vra{ki dobro vremenski podesiti. Razmislite: ne postoji podela ~ove~anstva na jaku i slabu polovinu, na za{titnike i za{ti}ene, na vladaju}e i pot~injene, na vlasnika i imovinu, na aktivnog i pasivnog. U stvari, svekolika te`nja ka dvojnosti koja preovla|uje ljudskim na~inom mi{ljenja na Zimi je smanjena ili izmenjena. Ovo {to sledi mora da u|e u moja zavr{na uputstva: kada sretnete nekog Getenjanina, ne moète i ne smete da u~inite ono {to biseksualci prirodno ~ine - da mu pripi{ete ulogu mu{karca ili ène, te da shodno tome zauzmete prema njemu odgovaraju}i stav, ve} u zavisnosti od onoga {to o~ekujete da bi mogli biti pretpostvljeni ili mogu}i odnosi izme|u osoba istog, odnosno suprotnog pola. Svekoliko ustrojstvo na{ih dru{tveno-seksualnih me|uodnosa ovde ne postoji. Oni ne mogu da igraju tu ulogu, zato {to jedni druge ne vide kao mu{karce ili ène. Nama je to gotovo nemogu}e da pojmimo i prihvatimo. Koje je prvo pitanje {to ga postavimo kada novoro|en~e do|e na svet? Pa ipak, za Getenjane se ne moè upotrebiti zamenica "ono". Oni ne predstavljaju srednji rod, ve} su potencijali ili integrali. Budu}i da nemam na raspolaganju karhidsku zamenicu za ljudsko bi}e, koja se koristi za ozna~avanje osoba u fazi somera, moram da pribegnem zamenici "on" iz istog razloga iz koga upotrebljavamo zamenicu mu{kog roda za transcendentnog Boga: ona je manje odre|ena, manje posebna od zamenica srednjeg ili ènskog roda. Ali sama primena ove zamenice u mojoj svesti

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame neprestano me nagoni da zaboravim na to da Karthi|anin sa kojim sam u dru{tvu nije mu{karac, ve} mu{karacèna. Ako do|e do upu}ivanja prvog mobila, valja ga upozoriti na to da }e mu ponos biti pogo|en, osim ako nije veoma samouveren ili senilan. Mu{karac èli da mu se mu{kost po{tuje, a èna da joj se ènstvenost ceni, ma koliko bili posredni i tanani ti znaci po{tovanja i cenjenja. Na Zimi to ne postoji. ôvek se po{tuje i cenu samo kao ljudsko bi}e. U pitanju je grozno iskustvo. A sada evo moje teorije. Razmi{ljaju}i o pobudama za jedan takav opit, ako je takav stvarno bio, i poku{avaju}i mo`da da iskupim na{e hainske pretke za varvarizam, za postupanje prema ìvim stvorenjima kao prema stvarima, do{la sam do nekih pretpostavki o tome {ta se dalje moglo dogoditi. Ciklus somer-kemer delovao je na nas kao poniàvaju}i povratak na estrusni ciklus niìh sisara, kao pot~injavanje ljudskih bi}a mehani~kom imperativu parenja. Mogu}e je da su oni koji su preduzeli opit èleli da ustanove da li }e ljudska bi}a li{ena stalne seksualne mo}i ostati inteligentna i kadra da razviju kulturu. Sa druge strane, vremensko ograni~enje dejstva seksualnog nagona i njegovo "izjedna~avanje" u dvopolnom bi}u mora da u velikoj meri spre~ava kako iskori{}avanja, tako i osuje}enja tog nagona. Seksualna osuje}enja zacelo i ovde postoje (iako se dru{tvo bori protiv njih {to bolje ume; sve dok je dru{tvena jedinica dovoljno velika da vi{e od jedne osobe bude u isto vreme u fazi kemera, seksualno zadovoljenje prili~no je izvesno), ali se ona bar ne nagomilavaju i ne taloè; sa njima je gotovo kada se kemer okon~a. Lepo; na ovaj na~in po{te|uju sebe mnogih tra}enja i ludila; {ta, me|utim, preostaje u someru? [ta oplemenjivati? [ta moè da postigne dru{tvo evnuha? Ali, razume se, oni nisu evnusi u fazi somera, ve} se pre mogu uporediti sa decom iz prepubertetskog razdoblja: nisu, dakle, u{kopljenici, ve} pritajeni. Jo{ jedna pretpostavka u vezi sa svrhom hipoteti~nog opita: odstranjenje rata. Nisu li drevni Hainci izloìli zamisao o tome da neprekidna seksualna mo} i organizovana dru{tvena agresivnost, koje nisu svojstvene nijednom drugom sisaru do ~oveku, predstavljaju uzrok i posledicu? Ili, nisu li smatrali, kao i Tumas Song Angot, da je rat ~isto mu{ka supstitutivna delatnost, ogromno silovanje, te su stoga u svom opitu i odstranili mu{kost koja siluje i ènskost koja biva silovana? Sam Bog zna. înjenica je da Getenjani, iako veoma skloni nadmetanju ({to potvr|uju razra|eni dru{tveni kanali za takma~ko ostvarenje prestià), ne deluju odve} ratoborno; u svakom slu~aju, oni do sada nisu imali ni{ta sli~no ratu. Umorstva me|u njima prili~no su ~esta kada su u pitanju jedna `rtva ili dve; ona sa deset ili dvadeset ìvota ve} su retka, dok smaknu}a stotina i hiljada ljudi uop{te ne postoje. Za{to? Nije isklju~eno da se ispostavi kako sve to nema nikakve veze sa psihologijom proisteklom iz njihove dvopolnosti. Getenjana, uostalom, i nema toliko mnogo. Tu je, osim toga, i klima. Vremenske prilike na Zimi toliko su nepogodne i tako blizu granice podno{ljivosti, ~ak i za njih same i pored izuzetne prilago|enosti na hladno}u, da mo`da koriste svoj borbeni duh da bi se borili protiv zime. Uzgredni narodi, rase koje tek {to ìvotare, retko su kada ratni~ki nastrojeni. Na kraju krajeva, preovla|uju}i ~inilac u

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame ìvotu Getenjana uop{te nije seks, niti bilo koja druga ljudska stvar; to je njihova prirodna sredina, njihov hladan svet. Ovde je ~ovek suo~en sa neprijateljem koji je okrutniji ~ak i od njega samog. Ja sam èna sa miroljubivog îfvora i kao takva nisam stru~njak za privla~nosti nasilja ili prirodu rata. Neko }e drugi morati da se pozabavi time. Ali meni zaista nije jasno kako bi neko mogao da likuje u izvojevanoj pobedi ili ste~enoj slavi po{to je proveo jednu zimu na Zimi i stajao licem u lice sa Ledom. 8. DRUGI PUT U ORGOREIN Leto sam proveo vi{e kao istraìva~ nego kao mobil, tumaraju}i karhidskom zemljom od mesta do mesta, od pokrajine do pokrajine, posmatraju}i i slu{aju}i - ne{to {to mobil u prvo vreme ne moè da radi, dok jo{ predstavlja ~udo i ~udovi{te, stalno se nalaze}i na pozornici i moraju}i svakog ~asa da bude spreman za predstavu. Kazivao sam svojim doma}inima po usputnim seoskim ognji{tima i varo{ima ko sam, zapravo, ja; ve}ina njih ~ula je ve} pone{to o meni preko radija i imala je izvesnu predstavu o tome ko sam. Bili su radoznali, neko manje, a neko vi{e. Retko ko me se li~no bojao ili ispoljavao ksenofobi~nu odbojnost. Neprijatelj u Karhidi nije stranac, osvaja~. Stranac koji do|e nepoznat jeste gost. Neprijatelj vam je sused. Tokom meseca kusa ìveo sam na isto~noj obali, u jednom klanu-ognji{tu pod nazivom Gorinhering, u svojevrsnoj ku}i-gradu-tvr|avi-imanju sazdanoj na jednom brdu iznad ve~nih magli Hodominskog okeana. Tu je ìvelo oko pet stotina ljudi. Pre ~etiri hiljade godina zatekao bih na ovom mestu njihove pretke u istoj vrsti obitavali{ta. Tokom ta ~etiri hiljadugodi{ta izumljeni su i uvedeni u upotrebu elektromotor, radio, mehani~ki razboj, samohodna vozila, poljoprivredne ma{ine i sve ostalo, ~ime je nastajalo ma{insko doba, postepeno, bez industrijske revolucije, bez ikakve rvolucije uop{te. Zima za trideset stole}a nije postigla ono {to je Zemlja jednom postigla za trideset desetle}a. Ali zato nije ni platila cenu koju je Zemlja platila. Zima je neprijateljski svet; onaj ko ne postupa kako treba biva ka`njen neumitno i po kratkom postupku: smrt od hladno}e ili smrt od gladi. Nema pomilovanja, niti odlaganja pogubljenja. Pojedinac jo{ i moè da se uzda u sre}u, ali ne i dru{tvo; a kulturna promena, sli~no nasumi~noj mutaciji, moè celu stvar da u~ini jo{ neizvesnijom. I tako su Getenjani napredovali sasvim lagano. U bilo kom trenutku njihove istorije neki ùrni osmatra~ zaklju~io bi da su ~itav njihov tehnolo{ki razvoj i rasprostiranje tog napretka prestali. Pa ipak, do toga nikad nije do{lo. Uporedite bujicu i gle~er. I jedno i drugo stiù tamo kuda su krenuli. Dugo sam razgovarao sa starim ljudima iz Goringheringa, kao i sa decom. Tada mi se prvi put ukazala prilika da vidim mno{tvo getenjanske dece; u Erenrangu su, naime, sva ona uglavnom zatvorena po privatnim ili javnim ognji{tima i {kolama. Izme|u jedne ~etvrtine i jedne tre}ine odraslog gradskog ìvlja isklju~ivo se bavi negovanjem i vaspitanjem dece. Ovde se, me|utim, klan brine o svom potomstvu; niko nije odgovoran i svi su odgovorni za decu. Ona ìve nesputano i raspusno, tumaraju}i po okolnim brdima obavijenim maglom i po obalama. Kada mi je po{lo za rukom da jedno

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame od njih zadrìm dovoljno dugo da popri~amo, ustanovio sam da su ona stidljiva, ponosna i neizmerno puna poverenja. Roditeljski nagon na Getenu isto je tako veoma raznolik kao i bilo gde drugde. Ne moè se re}i ni{ta uop{teno. Nikada nisam video da neki Karhi|anin udara dete, ali sam zato bio svedok veoma ljutitih pridika. Dirnula me je njihova ne`nost prema potomstvu svojom dubinom, iskreno{}u i ~injenicom da je gotovo sasvim bila li{ena posesivnosti. Ona se mo`da jedino po toj neposesivnosti razlikuje od onoga {to mi nazivamo "materinski" nagon. Uveren sam da je gotovo potpuno bespredmetno praviti razliku izme|u materinskog i o~inskog nagona; roditeljski nagon, èlja da se dete za{titi, da se zbrine, ne predstavlja osobenost koja po~iva na seksualnoj osnovi... Po~etkom hakane ~uli smo u Gorinheringu, preko dvorskog biltena punog stati~kih smetnji, da je kralj Argaven objavio da ~eka naslednika. To, me|utim, ne}e biti dete koje }e kralju roditi partner iz kemerske veze, kakvih je ve} imao sedam, ve} njegov telesni potomak, kraljev izdanak. Kralj je, naime, bio u drugom stanju. To mi je bilo sme{no, ba{ kao i pripadnicima gorinherin{kog klana, ali njima iz druga~ijih razloga. Oni su smatrali da je kralj odve} star za trudno}u, i to im je pruàlo povoda za posprdne i nepristojne opaske. Starci nisu danima prestajali da naklapaju o tome. Smejali su se kralju, ali sem toga on uglavnom nije pobu|ivao njihovo zanimanje. "Pokrajine su Karhida", kazao je Estraven, i kao {to je to bilo sa toliko drugih stvari koje mi je Estraven rekao, ta misao mi se sve ~e{}e vra}ala kako sam vi{e doznavao. Ova prividna nacija, ujedinjena stole}ima, predstavljala je klju~ali kotao nesaobraènih kneèvina, varo{i, sela, "pseudofeudalnih plemenskih ekonomskih jedinica", razmetanje i nadmudrivanje sna`nih, sposobnih, svadljivih li~nosti, preko ~ega je nepouzdano i labavo bila razapeta mreà vlasti. Nikada ni{ta, pomislio sam, ne}e biti u stanju da ujedini Karhidu kao naciju. Sveobuhvatna rasprostranjenost brzih sredstava komunikacija, za koju se smatra da gotovo neumitno mora iznedriti nacionalizam, ovde nije do toga dovela. Ekumen nije trebalo da ra~una sa ovim narodom kao sa dru{tvenom jedinicom, sa celinom koja se moè pokrenuti: znatno se pre valjalo osloniti na njihovo sna`no, premda nerazvijeno ose}anje ljudskosti, ljudske jedinice. Prili~no me je uzbudilo razmi{ljanje o tome. Razume se, nisam bio u pravu; pa ipak, nau~io sam ne{to o Getenjanima {to se na duge staze pokazalo kao korisno saznanje. Ako nisam nameravao da provedem celu godinu u Staroj Karhidi, morao sam da se vratim u Zapadno podru~je, pre no {to se zatvori Kargavski prelaz. âk i ovde, na obali, u dva navrata je, tokom poslednjeg letnjeg meseca do{lo do blagih sne`nih padavina. Prili~no nevoljno, ponovo sam krenuo put zapada i stigao u Erenrang po~etkom gora, prvog meseca jeseni. Argaven se u me|uvremenu povukao u letnji dvorac u Vareveri, naimenovav{i prethodno Pemera Hargea rem ir Tibea za namesnika tokom svog poro|ajnog odsustvovanja. Tibe je ve} uveliko ubirao plodove svog novog poloàja. Samo nekoliko ~asova po dolasku po~eo sam da uo~avam slabe ta~ke moje analize Karhide - ve} je, naime, bila zastarela - i da se ose}am nelagodno, mo`da i nesigurno, u Erenrangu.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Agaven nije bio zdrave pameti; zlokobna rastrojenost njegovog uma mra~ila je raspoloènje u prestonici; on se hranio strahom. Sve {to je bilo dobro u njegovoj kraljevini uradili su ministri i kioremija. Ali on ipak nije nanosio mnogo {tete. Njegovo rvanje sa vlastitim no}nim morama nije naudilo carstvu. Kraljev ro|ak Tibe bio je, me|utim, druga~ijeg kova; njegova sumanutost odlikovala se logi~no{}u. Tibe je znao kada da dela i kako da dela. Jedino nije znao kada da se zaustavi. Tibe je poprili~no govorio preko radija. Dok je Estraven bio na ploàju, on to nikada nije ~inio, niti je tako ne{to odgovaralo karhidskim nazorima: njihova vlada obi~no nije javno istupala, ve} je delovala neupadljivo i posredno. Tibe je, me|utim, bio ljubitelj govorancija. ûv{i mu glas preko radija, ponovo su mi pred o~i stali dugozubi sme{ak i lice opto~eno mreòm sitnih bora. Govori su mu bili dugotrajni i gromoglasni: hvaljenje Karhide, omalovaàvanje Orgoreina, klevetanje "neodanih klika", raspravljanje o "celovitosti granica kraljevstva", predavanja iz istorije, etike i ekonomije - sve to neobuzdanim, praznoslovnim, uzbu|enim tonom, koji je postajao piskutav kad god bi kudio ili se ulagivao. Mnogo je govorio o ponosu zemlje i o ljubavi prema postojbini, ali malo o {ifgretoru, li~nom ponosu ili prestiù. Da li je Karhida zaista toliko izgubila na prestiù u sporu oko Sinotkse doline da o ovom predmetu vi{e nije moglo biti re~i? Ne; jer on je ~esto govorio o Sinotskoj dolini. Zaklju~io sam da hotimice izbegava razgovor o {ifgretoru zato {to èli da pobudi ose}anja priprostije, neobuzdanije vrste. Hteo je da uzdrma ono za {ta je celokupno ustrojstvo {ifgretora bilo sublimacija i predstavljalo oplemenjeni vid. @eleo je da mu slu{aoci budu zastra{eni i rasr|eni. Teme mu uop{te nisu bile ponos i ljubav, premda je obilato koristio te re~i; kada bi ih upotrebio, onda su one zna~ile samohvalu i mr`nju. Silno je pri~ao i o Istini, budu}i da je, kako je tvrdio, "zasecao ispod lju{ture civilizacije". Posredi je trajna, sveprisutna, toboè suvisla metafora o lju{turi (ili o skrami, pliofilmu i tako dalje) ispod koje se, naravno, nahodi plemenitija stvarnost. Ova metafora kadra je da prikrije ~ak desetinu obmana odjednom. Jedna od najopasnijih je ona iz koje proishodi da je civilizacija neprirodna, budu}i da je ve{ta~ka: da je ona suprotna primitivnom... Razume se, nema nikave lju{ture, posredi je razvojni proces u sklopu koga primitivno i civilizacija predstavljaju razli~ite stepene iste stvari. Ako je ne{to ve} suprotno civilizaciji, onda je to rat. Od toga dvoga moète imati ili jedno ili drugo; nikako oboje. Stekao sam utisak, dok sam slu{ao Tibeove mra~ne, vatrene govore, da on strahom i ube|ivanjem nastoji da primora svoje podanike da preina~e jedan izbor za koji su se oni opredelili jo{ pre po~etka vlastite istorije - izbor izme|u pomenutih suprotnosti. Mo`da je za to kucnuo ~as. Iako im je materijalni i tehnolo{ki razvoj bio spor i premda nisu mnogo dràli do "napretka" radi njega samog, oni su ipak, kona~no, u poslednjih pet, deset ili petnaest stole}a, oti{li malo ispred Prirode. Vi{e nisu u potpunosti stajali izloèni na milost i nemilost nemilosrdnoj klimi svog sveta; slaba ètva vi{e ne bi pomorila gla|u ~itavu pokrajinu, niti bi ljuta zima izolovala svaki grad. Na toj osnovi materijalne postojanosti Orgorein je postepeno sazdao ujedinjenu i sve delotvorniju centralizovanu dràvu. Sada je do{ao red na Karhidu da se trgne iz

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame u~malosti i krene istim stopama; a na~in da se ona nagna na to nije bio osokoljenje njenog ponosa, unapre|enje trgovine ili pobolj{anje drumova, poljoprivrednih dobara, {kola i tome sli~no; ni{ta od toga; sve je to civilizacija, lju{tura, {to je Tibe sa prezirom odbacio. Njemu je bilo potrebno ne{to pouzdanije, jedan pouzdan, brz i trajan na~in da narod pretvori u naciju: rat. Zamisli koje je imao o ovome nisu mogle da budu odve} odre|ene, ali su zato bile veoma stamene. Jedini drugi na~in da se ljudi brzo i u potpunosti pokrenu jeste nova religija; kako mu, me|utim, nijedna takva nije stajala na raspolaganju, preostalo mu je samo da pribegne ratu. Poslao sam namesniku pisamce u kome sam mu naveo pitanje {to sam ga postavio prorocima u Oterhordu i odgovor koji sam dobio. Tibe mi ni{ta nije uzvratio. Onda sam oti{ao do orgotske ambasade i zatraìo dozvolu da u|em u Orgorein. Manje ljudi radi u uredima stabila Ekumena na Hainu nego {to je zaposleno u toj ambasadi jedne male dràve u drugoj maloj dràvi; i svi su oni odreda bili naoruàni jardima magnetofonskih traka i hrpama dokumenata. Radili su sporo i temeljito; ovde nije bilo ni pomena od nadmene povr{nosti i nenadnog okoli{avanja ~ime se odlikovala karhidska javna slu`ba. Strpljivo sam ~ekao dok su oni popunjavali svoje beskrajne obrasce. êkanje je, me|utim, postalo prili~no nelagodno. Prisustvo dvorskih ~uvara i gradske policije kao da se svakoga dana umnoàvalo na ulicama Erenranga; bili su naoruàni, pa su ~ak po~eli da se javljaju i prvi oblici uniforme. Raspoloènje u gradu postalo je sumorno, iako su poslovi i{li dobro, iako je vladalo op{te blagostanje, a i vreme bilo lepo. Niko nije èleo da ima mnogo veze sa mnom. Moja "gazdarica" vi{e nije pokazivala znatièljnicima sobu u kojoj sam obitavao, ve} se sada àlila na neprilike koje joj ~ine "ljudi iz dvorca" i ophodila se prema meni pre kao prema politi~kom podozrivcu, nego kao uvaènom "svetskom ~udu". Tibe je odrào govor o jednom upadu u Sinotsku dolinu: "hrabi harhidski ratari, istinski rodoljubi" upali su preko granice ju`no od Sasinota, napali jedno orgotsko selo, spalili ga i ubili devet me{tana, da bi potom odvukli natrag sa sobom njihove le{eve i bacili ih u reku Ej, "u grobnicu", kako je namesnik kazao, "koja ~eka sve neprijatelje na{eg naroda!" ûo sam ovu objavu u trpezariji mog ostrva. Neki ljudi oko mene imali su namrgo|en izraz lica dok su slu{ali, drugi ravnodu{an, tre}i zadovoljan, ali sve te razli~ite mimike odlikovale su se jednom zajedni~kom crtom: postojao je mali tik ili gr~ mi{i}a lica koji se ranije nije javljao, izgled zabrinutosti. Te ve~eri jedan ~ovek je do{ao u moju sobu, prva osoba koja me je posetila od kada sam se vratio u Erenrang. Bio je suvonjav, glatke koè, uzdrànog opho|enja i nosio je zlatni lanac proroka, onaj koji imaju neènje. "Ja sam prijatelj jedne osobe koja vam je bila prijatelj", re~e on ùstro, kako to ve} ~ine boja`ljivi ljudi. "Do{ao sam da vas zamolim za jednu uslugu, za njega." "Je li re~ o Fakseu...?" "Ne. O Estravenu." Bi}e da se moj predusretljivi izraz lica promenio. Usledila je kratka pauza, a onda neznanac re~e: "Estraven, izdajnik. Se}ate ga se, mo`da?"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ljutnja je do{la na mesto boja`ljivosti i on se pripravio da odigra {ifgretor sa mnom. Da sam èleo da prihvatim igru, moj potez bio bi otprilike ovakav: "Nisam siguran; recite mi ne{to pobliè o njemu." Ali nisam èleo da igram, budu}i da sam do sada ve} dobro upoznao vulkanski karakter Karhi|ana. Poku{ao sam da odagnam njegovu ljutnju, rekav{i: "Svakako da ga se se}am." "Ali ne sa prijateljskom blagonaklono{}u." Njegove tamne, nadole zako{ene o~i posmatrale su me netremice i prodorno. "Pa, mo`da pre sa zahvalno{}u i razo~arenjem. Da li vas je on poslao k meni?" "Nije." Sa~ekao sam da razjasni stvar. On re~e: "Oprostite mi. Odve} sam sebi dopustio. Dobio sam ono {to sam zasluìo." Sitna prilika, krutog drànja, krenu prema vratima, ali ja je zaustavih. "Molim vas: ja ne znam ko ste vi, niti {ta èlite. Nisam odbio, naprosto nisam pristao. Morate mi dopustiti pravo na razumnu meru opreza. Estraven je izgnan zato {to se ovde zalagao za moje poslanstvo..." "Smatrate li da ste mu zbog toga du`nik? "Da, u izvesnom smislu. Me|utim, poslanstvo zbog koga sam ovde prevazilazi sva li~na dugovanja i odanosti. "Ako je tako", re~e stranac ùstro i samouvereno, "onda je to nemoralno poslanstvo." To me je zaustavilo. Zvu~alo je kao da je te re~i izgovorio neki zastupnik Ekumena i ja sam za trenutak ostao bez odgovora. "Ne mislim tako", rekoh kona~no. "Nedostaci su u poru~iocu, a ne u poruci. Ali, molima vas, recite mi {ta je to {to èlite da u~inim." "Imam izvesnu svotu novca, neke rente i dugove koje sam uspeo da sakupim na ru{evinama nekada{njeg imetka mog prijatelja. ûv{i da se vi spremate na put za Orgorein, odlu~io sam da vas zamolim da mu odnesete taj novac i predate mu ga ako ga sretnete. Kao {to znate, izvr{enje ovog dela podleè ka`njavanju. Cela stvar tako|e moè biti uzaludna; on se mo`da nalazi u Mi{noriju, ili je na nekom od onih groznih dobrovolja~kih dobara, a mo`da je i mrtav. To nikako ne mogu da ustanovim. Nemam prijatelja u Orgoreinu, a ovde se nisam odvaìo da nekoga zamolim za ovu uslugu. Pomislio sam na vas, budu}i da ste vi iznad politike, da uìvate punu slobodu kretanja. Uop{te mi nije palo na um da i vi, razume se, imate sopstvenu politiku. Izvinjavam se zbog svoje gluposti." "Dobro, pone}u mu novac. Ali ako je on mrtav, ili se ne moè na}i, kome da ga vratim?" On se netremice zagleda u mene. Lice mu bolno promeni izraz i on jecavo udahnu vazduh. Ve}ina Karhi|ana laka je na suzama i ne stidi se vi{e od smeha. On re~e: "Hvala vam. Zovem se Foret. Ja sam prebivalac tvr|ave Orgni." "Vi ste iz Estravenovog klana?" "Nisam. Ja sam Foret rem ir Osbot: bio sam njegov kemer."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Estraven nije imao kemera otkako sam ga upoznao, ali u meni ipak nije niklo podozrenje prema ovom ~oveku. On mo`da nesvesno radi za ne~ije tu|e ciljeve, ali je iskren. Osim toga, upravo mi je pruìo jedan nauk: da se {ifgretor, naime, moè igrati u ravni etike i da }e ume{niji igra~ odneti pobedu. Saterao me je u ugao u samo dva poteza. Imao je novac uza se i dao mi je poprili~nu svotu u kraljevskim karhidskim trgova~kim kreditnim pismima, ni{ta {to bi me teretilo, te shodno tome i ni{ta {to bi me spre~ilo da ga jednostavno potro{im. "Ako ga na|ete..." po~e on, ali prekide. "Imate neku poruku?" "Ne. Samo, kada bih znao..." "Ako ga budem prona{ao, poku{a}u da vam dostavim novosti o njemu." "Hvala", re~e on i pruì mi obe ruke, {to je predstavljalo izraz naro~itog prijateljstva koji kod Karhi|ana nije ~est. "@elim vam uspeha u va{em poslanstvu, gospodine Ai. On... Estraven... verovao je da ste do{li ovamo sa ~estitim pobudama, znam to. ^vrsto je verovao u to." Za ovog ~oveka nije bilo ni~eg drugog na svetu izvan Estravena. On je spadao u one koji su ukleti da vole samo jednom. Ja ponovo rekoh: "Jeste li sigurni da nema ni~ega {to biste mu saop{tili preko mene?" "Kaìte mu da su deca dobro", re~e on, a zatim zastade na~as, pa tiho dodade: "Nusut, nije va`no", i ode. Dva dana kasnije krenuo sam na put iz Erenranga, pe{ice, ovoga puta na severozapad. Dozvola za ulazak u Orgorein stigla mi je znatno ranije nego {to su mi ~inovnici i slu`bena lica orgotske ambasade to dopustila da o~ekujem, pa ~ak i pre no {to su je i oni sami o~ekivali; kada sam oti{ao da podignem dokumenta, ophodili su se prema meni sa svojevrsnim otrovnim po{tovanjem, ogor~eni zato {to su protokol i pravila, po ne~ijem nare|enju odozgo, bili zaobi|eni u mom slu~aju. Kako Karhi|ani uop{te nemaju nikakva pravila u vezi sa izlaskom iz zemlje, odmah sam se dao na put. Tokom leta sam otkrio koliko je Karhida prijatna zemlja za putovanje pe{ice. Putevi i svrati{a prilago|eni su kako pe{a~kom, tako i motorizovanom saobra}aju, a tamo gde nema svrati{ta sasvim pouzadno se moè ra~unati na obi~aj gostoprimstva. Varo{ani iz potpokrajina, kao i seljaci, ratari ili lordovi pokrajina pruì}e putniku hranu i sme{taj, tri dana prema obi~aju, ali zapravo znatno duè; i, {to je najva`nije, uvek ste do~ekani bez gun|anja, sa dobrodo{licom, kao da su vas o~ekivali. Tumarao sam prelepim, ustalasanim predelima izme|u Sesa i Eja, bez ùrbe, oduùju}i se za sme{taj tako {to bih malo poradio tokom jutra na poljima velikih pokrajina, gde je upravo u jeku bila ètva; svaka ruka, alatka i ma{ina bila je uposlena na sakupljanju letine sa zlatnih polja pre no {to se vreme promeni. Izgledala mi je sva zlatna, beri}etna, ta nedelja pe{a~enja; a s ve~eri, pre no {ro bih oti{ao na po~inak, iza{ao bih iz mra~ne ratarske izbe ili iz osvetljene ognji{ne dvorane, gde bih se ve} smestio, i od{etao u suvu strnjiku, da bacim pogled prema zvezdama koje su blistale poput udaljenih gradova u vetrovitoj jesenjoj tami.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame U stvari, nevoljno sam napu{tao ovu zemlju, za koju sam na{ao da je, premda krajnje ravnodu{na prema izaslaniku, veoma blagonaklona i predusretljiva prema strancu. Pomalo sam se pribojavao toga {to sada sve moram da po~nem iznova, da se jo{ jednom latim izlaganja novosti koje nosim, na novom jeziku, novim slu{aocima, i da mo`da ponovo pretrpim neuspeh. I{ao sam vi{e na sever nego na zapad, pravdaju}i svoj smer radoznalo{}u da vidim podru~je Sinotske doline, popri{te suparni{tva izme|u Karhide i Orgoreina. Iako je vreme i dalje bilo lepo, ipak je po~injalo da biva hladnije i ja kona~no skrenuh na zapad pre no {to sam stigao do Sasinota, prisetiv{i se da je na tom delu granice podignuta ograda, tako da tu mo`da ne bi bilo lako izi}i iz Karhide. Ovde je granicu predstavljao Ej, uska ali brza reka, koju su, kao i sve reke na Velikom kontinentu, vodama napajali gle~eri. Vratio sam se nekoliko milja na jug da bih prona{ao neki most i kona~no sam nai{ao na jedan koji je povezivao dva mesta{ca, Paserer sa karhidske strane i Siuvensin sa orgoreinske, koja su usnulo gledala jedno u drugo preko hu~nog Eja. Karhidski straàr na mostu jedino me je upitao da li nameravam da se vratim te no}i i mahnuo mi je rukom da pro|em. Sa orgotske strane bio je pozvan jedan inspektor da proveri moj paso{ i dokumenta, za {ta mu je bio potreban pun sat - i to karhidski. Zadrào je paso{, rekav{i mi da moram da do|em po njega sutra ujutro, a u zamenu mi je dao bon za ishranu i sme{taj u satrpezni~kom domu za prolazne goste Siuvensina. Jo{ jedan sat proveo sam u kancelariji glavnog nadzornika doma za prolazne goste, dok je ovaj pro~itavao moja dokumenta i proveravao ispravnost bona, razgovaraju}i telefonom sa inspektorom iz satrpezni~ke grani~ne postaje, odakle sam upravo do{ao. Te{ko mogu da ta~no odredim zna~enje oegotske re~i ~ije sam razne oblike ovde prevodio kao "satrpezni{tvo", "satrpezni~ki", "satrpeznik". Njihov zajedni~ki koren jeste re~ koja zna~i "jesti zajedno". "Satrpezni{tvo" se koristi za sve nacionalne i vladine ustanove u Orgoreinu, po~ev od dràve kao celine, preko njene trideset tri sastavne poddràve ili oblasti, pa sve do podpoddràva, odnosno okruga, javnih dobara, rudnika, fabrika i tako dalje. U pridevskom obliku ova re~ moè se primeniti na sve {to je gore navedeno; pod "satrpeznicima" se obi~no podrazumevaju trideset trojica poglavara oblasti, koja obrazuju vladaju}e telo, izvr{no i zakonodavno, Velikog Satrpezni{tva Orgoreina, ali ista re~ moè da ozna~ava i dràvljane, odnosno same ljude. U ovom neobi~nom odsustvu razlike izme|u op{te i posebne upotrebe doti~ne re~i, u njenom kori{}enju kako za celinu tako i za deo, kako za dràvu tako i za pojedinca, u toj neta~nosti opatvoreno je njeno najta~nije zna~enje. Moja dokumenta i moje prisustvo kona~no su odobreni i u ~etvrti ~as prvi put sam, posle doru~ka, seo da ne{to pojedem; bila je to ve~era koja se sastojala iz ka{e od kadika i hladnih kri{ki hlebnih jabuka. Uprkos svoj sili slu`benih lica, Siuvensin je bio sasvim malo i jednostavno mesto, duboko utonulo u seosku ~amotinju. Satrpezni~ki dom za prolazne goste bio je manji od svog naziva. U njegovoj trpezariji nalazio se jedan sto sa pet stolica i nije bilo vatre; hrana je dono{ena iz seoske kr~me. Druga prostorija predstavljala je spavaonicu: {est postelja, mnogo pra{ine i pomalo plesni. Bio sam jedini gost u njoj. Budu}i da je izgledalo da su svi ìtelji Siuvensina oti{li na po~inak odmah

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame posle ve~ere, i ja sam tako postupio. Zaspao sam u mukloj seoskoj ti{ini od koje vam zvoni u u{ima. Spavao sam jedan ~as, kada sam se iznenada probudio usred no}ne more pune eksplozija, napada, ubistava i poàra. Bio je to naro~ito ruàn san, od one vrste u kojoj tr~ite nekom ~udnom ulicom u tami zajedno sa mno{tvom ljudi bez lica, dok ku}e pro`dire plamen iza vas, a deca odasvud vri{te. Zavr{io sam na otvorenom polju, stoje}i sred suve strnjike pored neke tamne ìvice. Mutnocrveni polumesec i nekoliko zvezda pomaljali su se kroz pokrov oblaka. Vetar je bio resko studen. Nedaleko od mene, u tami, uzdizao se veliki ambar ili ìti{te, a u daljini iza njega primetio sam male salve iskrica kako se razle}u, no{ene vetrom. Bio sam golih nogu i bos, samo u ko{ulji, bez ~ak{ira, hieba ili kaputa; ali uz mene je bila vre}a. U njoj sam drào ne samo preobuku nego i rubine, gotov novac, dokumenta, isprave i ansibl, i na njoj bih spavao kao na jastuku za vreme putovanja. O~igledno, nisam se odvajao od nje ni tokom ru`nih snova. Izvadio sam iz vre}e cipele, ~ak{ire i zimski hieb postavljen krznom i obukao se, tu u studenoj, tamnoj, seoskoj ti{ini, dok je Siuvensin buktao na pola milje iza mene. Zatim sam se dao u traènje kakvog puta i ubrzo sam na{ao jedan kojim su se kretali ljudi. Bile su to izbeglice kao i ja, ali su zato znale kuda idu. Po{ao sam za njima budu}i da sam nisam znao kuda bih se deo, izuzev {to dalje od Siuvensina, za koji sam razabrao, dok smo tako kora~ali putem, da je bio meta upada iz Paserera, sa druge strane mosta. Napada~i su banuli, potpalili vatre i odmah se povukli; uop{te nije bilo borbe. Ali odjednom iz tame pred nama blesnu{e svetla; ukloniv{i se hitro pokraj puta, ugledali smo jedan kopneni karavan od dvadeset kamiona kako velikom brzinom juri sa zapada prema Siuvensinu; promakao je pored nas u vidu dvadesetostrukog niza svetlosnih bleskova i {kripe to~kova, a potom su ponovo zavladale tama i ti{ina. Ubrzo smo stigli do sredi{ta nekog javnog dobra, gde su nas zaustavili i podvrgli ispitivanju. Poku{ao sam da se priklju~im skupini za kojom sam i{ao putem, ali nisam imao sre}e; ni oni nisu imali sre}e, ako nisu mogli da pokaù li~ne isprave. Takvi zlosre}nici i ja, kao stranac bez paso{a, bili smo izdvojeni iz gomile i dobili smo poseban sme{taj za tu no} u jednom spremi{tu-ambaru, velikom kamenom polupodrumu, bez prozora, sa jednim vratima koja su se zaklju~avala spolja. S vremena na vreme, vrata bi se otvorila i jedan policajac javnog dobra, naoruàn getenjanskim soni~nim "revolverom", ubacivao bi unutra nove izbeglice. Kada bi se vrata zatvorila, zavladao bi potpuni mrak; nije bilo nikakve rasvete. U toj gustoj tmini, pred o~ima koje ni{ta nisu mogle da vide, iznenada bi se javljao privid mno{tva uskome{anih iskrica i jarkih mrlja koje se kovitlaju. Vazduh je bio hladan i ispunjen pra{inom i mirisom ìta. Niko nije imao uza se ru~nu svetiljku; ovi ljudi su, ba{ kao i ja, izjurili napolje pravo iz postelja; nekoliko ih je bilo doslovce nago i drugi su im uz put dali prekrivke. Oni nisu imali ni{ta. Ako je ve} trebalo da ne{to imaju, onda su to bile njhove isprave. U Orgoreinu je bilo bolje biti nag nego bez isprava.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ra{trkano su sedeli u tom praznom, ogromnom, pra{njavom nevidelu. Tu i tamo poneko bi popri~ao, nakratko i prigu{enim glasom. Nije bilo ose}anja zajedni~kog zato~eni{tva. Niko se nije àlio. Negde iz tame, s leve strane, za~uo se {apat: "Video sam ga na ulici, pred mojim vratima. Glava mu je bila razneta." "Koristili su one pu{ke koje izbacuju komade metala. Napada~ke pu{ke." "Tiena kaè da nisu iz Paserera, ve} iz pokrajine Ovord i da su do{li kamionima." "Ali nema nikakvog spora izme|u Ovorda i Siuvensina..." Nisu shvatili, niti su se àlili. Nisu se bunili {to su ih zatvorili u podrum njihovi sunarodnici po{to je na njih pucano i po{to su im domovi spaljeni. Nisu poku{avali da doku~e razloge onoga {to im se dogodilo. [apati u tami, nepovezani i meki, na talasavom orgotskom jeziku, spram koga je karhidski delovao poput zve~anja oblutaka u praznoj limenki, postepeno su jenjavali. Ljude je savladavao san. Nakratko se oglasila neka beba, podalje u tami, uzvra}aju}i upla{enim pla~em na odjek sopstvenog pla~a. Kada su se vrata uz {kripu otvorila, napolju je ve} uveliko bio dan. Svetlost sunca se kao no` zarivala u o~i, blistava i zastra{uju}a. Izi{ao sam zajedno sa ostalima i mehani~ki krenuo za njima, kada ~uh kako me neko doziva po imenu. Nisam ga odmah prepoznao, zato {to je zvu~alo neobi~no: na orgotskom jeziku postoji, naime, glas "l". Neko je u razmacima ponavljao moje ime jo{ od trenutka kada su se vrata otvorila. "Molim vas, po|ite sa mnom, gospodine Ai", obratila mi se jedna ùrna osoba u crvenom i od tog trenutka ja vi{e nisam bio izbeglica. Odvojili su me od onih bezimenih sa kojima sam beào mra~nim putem i ~ije sam nemanje identiteta delio cele no}i u mra~noj prostoriji. Bio sam imenovan, prepoznat, priznat; postojao sam. Predstavljalo je to silno olak{anje. Rado sam krenuo za ~ovekom koji je do{ao po mene. Ured uprave sredi{ta mesnog satrpezni~kog dobra bio je sav u ùrbi i pometnji, ali su ipak na{li vremena da se potrude oko mene i izvinili su mi se {to sam neudobno proveo prethodnu no}. "Da samo niste odlu~ili da u|ete u Satrpezni{tvo na prelazu kod Siuvensina!" jadikovao je jedan debeli inspektor. "Da ste lepo izabrali neki od uobi~ajenih puteva!" Oni nisu znali ko sam ja, niti za{to se prema meni valja ophoditi sa osobitom pa`njom; neupu}enost im se jasno videla, ali to je bilo svejedno. Prema Dènliju Aiju, izaslaniku, trebalo je postupati kao prema izuzetno uvaènoj osobi. Tako je i bilo. Sredinom popodneva ve} sam se nalazio na putu za Mi{nori u kolima koja mi je stavila na raspolaganje uprava sredi{ta satrpezni~kog dobra isto~nog Homsvashoma, osma oblast. Imao sam novi paso{, slobodan pristup u sve domove za prolazne goste uz put i telegrafski poziv u mi{norsko obitavali{te stare{ine ulaznih puteva i luka prve satrpezni~ke oblasti, gospodina Uta [isgisa. Radio u malim kolima napajao se strujom iz motora, tako da je bio uklju~en samo kada se motor nalazio u pogonu; celo popodne, dok sam se vozio kroz velike, ravne ìtnice isto~nog Orgoreina, neogra|ene (jer ovde nije bio krda marve koja bi po~inila {tetu) i pune potoka, proveo sam slu{aju}i razne emisije. Bilo je re~i o vremenskim prilikama, usevima, stanju na putevima; radio me je upozorio na to da

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame vozim oprezno; dao mi je mno{tvo raznih novosti iz svih trideset tri oblasti, o proizvodnji u raznim fabrikama, o ukrcavanju i iskrcavanju robe u raznim morskim i re~nim lukama; svirao je neke jome{ke pesme, a onda je ponovo usledio izve{taj o vremenu. Sve je to zvu~alo veoma umereno posle gromopucatelnih govorancija koje sam slu{ao na radiju u Erenrangu. Nije bilo ni pomena o napadu na Siuvensin; orgotska vlada o~igledno je odlu~ila da sti{ava, a ne da raspiruje uzbu|enje. Kratak zvani~ni bilten, u~estalo ponavljan, jednostavno je govorio o tome da se du` isto~ne granice odràva red i da }e tako biti i ubudu}e. Dopadalo mi se to; zvu~alo je ospokojavaju}e i neizaziva~ki i posedovalo je izvesnu pritajenu istrajnost kojoj sam se uvek divio kod Getenjana: red }e biti odràn... Sada mi je ve} bilo drago {to vi{e nisam u Karhidi, neobuzdanoj zemlji koju su sunovra}ali u nasilje jedan paranoidan, trudni kralj i jedan egomanijski namesnik. Uìvao sam u spokojnoj vo`nji brzinom od dvadeset pet milja na ~as kroz prostrane ìtnice duga~kih, pravih brazdi, pod jednoli~nim, sivim nebom, u prvcu prestonice ~ija je vlada verovala u Red. Put je obilovao oznakama koje su voza~e upu}ivale na to da se priprema za zaustavljanje kod inspekcione postaje tog i tog satrpezni~kog kraja ili sreza, {to je predstavljalo su{tu suprotnost karhidskim drumovima bez ikakvih znakova, gde vam nije preostajalo ni{ta drugo do da se raspitujete ili da naga|ate o èljenom putu; na tim unutra{njim grani~nim prelazima moraju se pokazati li~ne isprave i overiti prolaz. Dokumenta koja sam imao glatko su pro{la sve provere i meni je ljubazno mahano rukom da nastavim put posle sasvim kratkog zadràvanja, kao i ljubazno saop{tavano koliko je udaljen naredni dom za prolazne goste, ako bih poèleo da obedujem ili otpo~inem. Putovanje od severnog podru~ja do Mi{norija brzinom od dvadeset pet milja na ~as poprili~no se razvu~e, tako da sam morao dve no}i da provedem na putu. Hrana u domovima za prolazne goste bila je slaba, ali zato obilna, sme{taj pristojan i jedino li{en zasebnosti. Nju je, dodu{e, u izvesnoj meri nadokna|ivala }utljivost ostalih putnika. Nisam se ni sa kim upoznao niti sam ~estito popri~ao za vreme tih zadràvanja, iako sam to poku{avao u vi{e navrata. Orgote nisu izgledale nedru{tveno nastrojene, ve} su naprosto bile neradoznale; delovale su uzdràno, povu~eno, pokorno. Dopadale su mi se. Ve} su mi dojadile plahovitosti, prekosti, strasti kojima sam bio okruèn dve godine u Karhidi. Promena je ba{ dobrodo{la. Voze}i isto~nom obalom velike reke Kunderer, stigao sam, tre}eg jutra mog boravka u Orgoreinu, u Mi{nori, najve}i grad na tom svetu. Pri slaboj sun~evoj svetlosti, izme|u jesenjih pljuskova, bio je to grad ~udnovatog izgleda: goli, kameni zidovi sa retkim, uskim prozorima sme{tenim na neprili~noj visini, odve} prostrane ulice, zbog ~ega su prolaznici izgledali nekako smanjeni, uli~ne svetiljke postavljene na sme{no visokim stubovima, strmo zako{eni krovovi poput ruku sklopljenih pri molitvi, nadstre{nice koje {tr~e iz zidova ku}a osamnaest stopa iznad tla, sli~ne kakvim velikim, nesvrhovitim policama za knjige jedan nesrazmeran, groteskan grad, pri sun~evoj svetlosti. Ali on, o~igledno, nije bio sazdan za sun~evu svetlost. Bio je podignut za zimu. Zimi kada se ove ulice ispune do visine od deset stopa nabijenim, uvaljanim snegom, kada se po rubovima strmih krovova

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame nahvataju ledeni visuljci, kada pod nadstre{nicama stoje ostavljene sanke, kada uski prozorski prorezi zra~e ùtom svetlo{}u kroz nalete susneìce - tek onda se moè doìveti prikladnost ovog grada, njegova odmerenost, lepota. Mi{nori je bio ~istiji, ve}i, svetliji od Erenranga, otvoreniji i nao~itiji. Njime su preovla|ivale velike zgrade od ù}kastobelog kamena, jednostavni, dostojanstveni blokovi, svi sazdani prema istom obrascu; tu su bili sme{teni uredi i slu`be satrpezni~ke vlade, kao i glavni hramovi jome{kog kulta, koji su satrpeznici proglasili za dràvnu religiju. Nije bilo kin|uravog gomilanja niti nagr|enosti, nije se sticao utisak da se stalno nalazite u senci ne~eg visokog i sumornog, kao u Erenrangu; sve je bilo jednostavno, velelepno zami{ljeno i sre|eno. înilo mi se kao da sam upravo izi{ao iz mra~nog doba i bilo mi je ào {to sam protra}io dve godine u Karhidi. Ovo mi je sada izgledalo kao zemlja spremna da zakora~i u ekumensko doba. Vozio sam se neko vreme po gradu, a zatim sam vratio kola u odgovaraju}u sresku upravu i pe{ice oti{ao do obitavali{ta stare{ine ulaznih puteva i luka prve satrpezni~ke oblasti. Nikada nisam uspeo da razaberem da li je taj poziv predstavljao molbu ili ljubaznu naredbu. Nusut. Do{ao sam u Orgorein da govorim u ime Ekumena i sasvim mi je bilo svejedno da li sam ovde ili negde drugde. Moje predstave o tome da su Orgote ljudi koje je te{ko uzbuditi i koji su vi~ni samoobuzdavanju obesnaìo je stare{ina [usgis, koji mi je po{ao u susret, osmehuju}i se i vi~u}i; stisnuo mi je obe ruke na na~in koji Karhi|ani ~uvaju samo za trenutke sna`nih li~nih ose}anja, a zatim stao da ih cima gore-dole, kao da poku{ava kurblom da upali motor mojih kola, i kona~no uputio gromoglasan pozdrav ambasadoru Ekumena poznatih svetova na Getenu. Bilo je to iznena|enje, zato {to nijedan od dvanaest ili ~etrnaest inspektora koji su proveravali moje isprave nije ni~im pokazalo da prepoznaje moje ime ili pojmove izaslanik ili Ekumen - o ~emu su svi Karhi|ani koje sam sreo imali bar neodre|enu predstavu. Zaklju~io sam da Karhida nikada nije dopustila da se na orgotskim stanicama emituje bilo koja vest o meni, ve} je poku{ala da me sa~uva kao nacionalnu tajnu. "Ne ambasador, gospodine [usgis. Samo izaslanik." "Budu}i ambasador, onda. Da, tako mi Me{ea." [usgis, krupan, vedar ~ovek, osmotrio me je od glave do pete i ponovo se nasmejao. "Nisam vas takvog zami{ljao, gospodine Ai! Ni izdaleka. Visok kao uli~na svetiljka, reko{e mi, vitak kao saoni~ar, ~a|avo crn i zako{enih o~iju... o~ekivao sam ledenog dìna-ljudo`dera, ~udovi{te! Ali ni pomena od svega toga. Jedino ste tamnoputiji od ve}ine nas." "Takva je boja Zemljana", rekoh. "Bili ste, dakle, u Siuvensinu one no}i kada je napadnut? Me{einih mi prsa! U kakvom to svetu ìvimo? Mogli ste da stradate dok ste prelazili most preko Eja, po{to ste prevalili toliki put kroz svemir da biste stigli ovde. Dobro! Dobro! Sada ste ovde. Mno{tvo ljudi jedva ~eka da vas vidi, ~uje i da vam najzad poèli dobrodo{licu u Orgorein.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Iz istih stopa me je smestio, ne pruìv{i mi uop{te priliku da se usprotivim, u jedan stan svoje ku}e. Visoki zvani~nik i imu}an ~ovek, on je ìveo stilom kome nije bilo ravna u Karhidi, ~ak ni me|u lordovima velikih pokrajina. [usgisova ku}a predstavljala je ~itavo ostrvo i u njoj je bilo sme{teno preko sto name{tenika, doma}e posluge, ~inovnika, tehni~kih savetnika i tako dalje, ali ne i ro|aka, ne rodbine. Sistem pro{irenih porodica - ujedinjenih u klanove - ognji{ta i pokrajina, iako se jo{ nejasno mogao razabrati u ustrojstvu satrpezni{tva, bio je pre vi{e stotina godina "nacionalizovan" u Orgoreinu. Nijedno dete starije od jedne godine nije vi{e ìvelo sa svojim roditeljem ili roditeljima; sva su ona preme{tana u satrpezni~ka ognji{ta. Nema nikakvih povlastica po poreklu. Li~ne ostav{tine nisu zakonite: ~ovek koji umre ostavlja sav svoj imetak dràvi. Svi po~inju jednaki. Ali, o~igledno, nastavak vi{e nije tako ravnopravan. [usgis je bio bogat i raskala{an u tom bogatstvu. Nisam ni slutio da na Zimi postoji takva rasko{ koju sam zatekao u mojim odajama - imao sam, na primer, tu{. Postojalo je elektri~no grejanje, kao i kamin dobro opskrbljen drvima. [usgis se nasmeja: "Kazali su mi da drìm izaslanika u toplom, jer on je sa vru}eg sveta, sa sveta koji je prava pe}nica, i te{ko podnosi na{u hladno}u. Postupaj sa njim kao da je trudan, stavi mu krzno u postelju, uvedi mu grejanje u sobu, zagrej mu vodu za pranje i drì mu prozore stalno zatvorene! Je li to dovoljno? Da li }e vam ovako biti udobno? Molim vas, recite mi, da li biste jo{ ne{to èleli da imate ovde." Udobno! Niko me nikada u Karhidi nije pitao, ni pod kakvim okolnostima, da li mi je udobno. "Gospodine [usgis", rekoh ponesen ose}anjima, "ovde se ose}am ba{ kao kod ku}e." On se nije zadovoljio sve dok nije stavio jo{ jednu prekrivku od krzna pestrija preko postelje i nekoliko trupaca u kamin. "Znam kako je to", re~e on. "Kada sam bio u drugom stanju, nikako nisam mogao da se ugrejem: noge su mi bile kao led, celu zimu proveo sam uz vatru. Bilo je to, razume se, davno, ali se jo{ ìvo se}am!" Getenjani su skloni tome da imaju decu dok su mladi; ve}ina njih posle napunjene dvadeset ~etiri godine po~inje da koristi sredstva protiv za~e}a, a plodnost u ènskoj fazi prestaje im oko ~etrdesete godine. [usgis je ve} bio u pedesetim, te otuda i to njegovo "razume se, davno", a i ina~e je bilo te{ko zamisliti ga kao mladu majku. Bio je to tvrdokoran, promu}uran, bodar politi~ar, ~ije je ispoljavanje ljubaznosti sluìlo njegovom interesu, a njegov interes bio je on sam. Ovaj tip je sveljudski. Sretao sam ga na Zemlji, na Hainu, na Olulu. O~ekujem da }u ga sresti i u paklu. "Dobro ste obave{teni o mom izgledu i ukusu, gospodine [usgis. Polaskan sam; nisam mislio da }e mi glas o meni ovde prethoditi." "Ne", re~e on, odli~no me razumev{i, "oni bi vas rado dràli zakopanog u nekom smetu, tamo u Erenrangu, a? Ali pustili su vas da odete i upravo smo tada mi ovde shvatili da vi niste jo{ jedan karhidski ludak, ve} ne{to veoma zna~ajno." "Bojim se da vas ne shvatam." "Pa, Agraven i njegovi ljudi su vas se bojali, gospodine Ai... bojali su vas se i radovalo bi ih da se vratite odakle ste do{li. Strahovali su da }e, ako vas budu zlostavljali

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame ili u}utkivali, uslediti odmazda. Napad iz svemira, ha! Stoga se nisu usudili da dirnu u vas. Ali su ipak poku{ali da vas u}utkaju. Jer boje vas se, ba{ kao i onoga {to donosite Getenu! Preterao je; a ja svakako nisam bio cenzurisan iz karhidskih vesti, bar ne dok je Estraven bio na vlasti. Ali u meni se ve} za~injalo podozrenje da iz nekog razloga o meni nije stizalo mnogo vesti u Orgorein i [usgis je potvrdio moje sumnje." "Vi se, me|utim, ne bojite onoga {to ja donosim Getenu?" "Ne, ne bojimo se, ser!" "Zato se ja ponekad bojim." Odlu~io se da se bodro nasmeje na ovaj obrt. Nisam pobliè razjasnio svoje re~i. Ja nisam prodavac, ne prodajem napredak domorocima. Moramo da se sretnemo kao ravnopravni, uz izvesno uzajamno razumevanje i otvorenost, pre no {to moje poslanstvo uop{te moè da po~ne. "Gospodine Ai, mnogo ljudi ~eka da se upozna sa vama, krupne ribe i one sitne, a me|u njima su i oni sa kojima biste vi èleli da razgovarate ovde, ljudi koji vuku poteze i donose odluke. Zatraìo sam ~ast da vas ugostim zato {to imam veliku ku}u i zato {to sam dobro poznat kao neopredeljen, ni pripadnik prevlasne klike niti slobodan trgovac, ve} obi~an stare{ina koji radi svoj posao i kod koga }ete biti po{te|eni svih ogovaranja na ra~un toga gde stanujete." On se nasmeja. "Ali to zna~i da }ete poprili~no jesti napolju, ako nemate ni{ta protiv." "Stojim vam na raspolaganju, gospodine [usgis." "Onda }emo ve~eras imati malu zakusku sa Vanekeom Sloseom." "To je satrpeznik iz Kuvere. Tre}a oblast, zar ne?" Razume se, malo sam se pripremio pre no {to sam krenuo na put. On se sav uzvrpoljio zbog tog izraza ljubaznosti - udostojenja da nau~im ne{to o njegovoj zemlji. Opho|enje se ovde svakako razlikovalo od onoga u Karhidi; tamo bi ta uzvrpoljenost ili unizila njegov sopstveni {ifgretor ili izloìla poruzi moj; nisam siguran {ta bi od toga dvoga bilo, ali jedno svakako... prakti~no, sve je vre|alo {ifgretor. Bila mi je potrebna prikladna ode}a za ve~eru-prijem, budu}i da sam izgubio sve~ano erenran{ko odelo u onoj gu`vi u Suivensinu. Uzeo sam stoga popodne vladin taksi, odvezao se do trgova~kog dela grada i pribavio orgotsku ode`du. Hieb i ko{ulja bili su prili~no sli~ni karhidskim, ali umesto letnjih ~ak{ira oni su preko cele godine nosili gle`njake koji su sezali do visine bedara, vre}asti i nezgrapni; preovla|ivale su dre~ave plave i crvene boje, a tkanina, kroj i izrada bili su prili~no r|avi. Sve je delovalo nekako konfekcijski. Ode}a mi je ukazala na to {ta nedostaje ovom upe~atljivom, zama{nom gradu: elegancija. Elegancija je bila sme{no mala cena koju je trebalo platiti za prosve}enost i ja sam je sa rado{}u platio. Vratio sam se [usgisovoj ku}i i odmah oti{ao pod topli tu{, ~iji je mlaz dopirao sa svih strana u vidu bockave magle. Pale su mi na um ledene tu~ane kade u isto~nij Karhidi u kojima sam cvokotao i drhtao proteklog leta, kao i umivaonik u mojoj erenran{koj sobi po ~ijim se rubovima stalno hvatao led. Je li to bila elegancija? @ivela udobnost! Obukao sam svoju gizdavu ode}u crvene boje i odvezao se sa [usgisom na ve~eru-prijem njegovim kolima koja je vozio privatni voza~.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame U Orgoreinu ima vi{e posluge, vi{e uslu`nih delatnosti nego u Karhidi. To je stoga {to su sve Orgote u dràvnoj slu`bi; dràva je du`na da na|e zaposlenje svim gra|anima, {to i ~ini. Takvo je, u svakom slu~aju, prihva}eno tuma~enje, premda, ako se posmatra pod odre|enim uglom, ono, kao uostalom i ve}ina ekonomskih oba{njenja, izneverava svoju teì{nu ta~ku. U ble{tavo osvetljenoj, visokoj, beloj prijemnoj odaji satrpeznika Slosea nalazilo se izme|u dvadeset i trideset gostiju, me|u njima tri satrpeznika, dok su ostali o~igledno bili razne ugledne zvanice. Ovaj skup predstavljao je ne{to vi{e od grupe Orgota radoznalih da vide "tu|ina". Ja nisam bio zanimljivost, kao {to je to bilo u Karhidi ~itavu godinu dana; nisam bio ~udo; nisam bio zagonetka. Bio sam, kako je izgledalo, klju~. Koja je vrata trebalo da otklju~am? Neki od ovih dràvnika i zvani~nika, koji su me veoma sreda~no pozdravili, imali su izvesnu predstavu o tome, ali ne i ja. To mi ne}e po}i za rukom da ustanovim za vreme ve~ere. Na celoj Zimi, ~ak i na smrznutom, varvarskom Perunteru, smatralo se za krajnju neotesanost razgovarati o poslu u toku obeda. Kako je ve~era ubrzo posluèna, ostavio sam za kasnije pitanja i prionuo na lepljivu riblju ~orbu, osmatraju}i izme|u zalogaja doma}ina i ostale goste. Slose je bio suvonjav, mla|i tip, neobi~no sjajnih, svetlih o~iju i muklog, sna`nog glasa; li~io je na idealistu, na du{u posve}enu nekom poslanstvu. Dopalo mi se njegovo opho|enje, ali ostao sam u nedoumici u pogledu poslanstva kome se posvetio. Sa moje leve strane sedeo je jo{ jedan satrpeznik, neki tip puna~kog lica po imenu Obsle. Bio je de`mekast, srda~an i ljubopitljiv. Ve} pri tre}oj ka{iki ~orbe zapitao me je da li sam, do vraga, zaista ro|en na jednom drugom svetu... kako tamo izgleda... da li je toplije nego na Getenu, kako svi kaù... i koliko to, zapravo, toplo? "Pa, na ovoj istoj geografskoj {irini na Teri sneg nikada ne pada." "Nikada ne pada sneg. Nikada ne pada sneg?" Nasmejao se iskreno i od sveg srca, kao {to se dete nasmeje na dobru la`, dav{i tako podstrek za nove uzlete ma{te. "Na{a podarkti~ka podru~ja prili~no odgovaraju va{im naseljivim oblastima; mi smo dalje od na{eg poslednjeg ledenog doba nego {to ste vi od va{eg, ali ipak jo{ nismo sasvim izi{li iz njega. U osnovi, Tera i Geten veoma su sli~ni. Takvi su svi nastanjeni svetovi. Ljudi mogu da ìve samo u uskom rasponu prirodnih sredina; Geten se nalazi na jednom kraju tog raspona..." "Onda to zna~i da postoje svetovi koji su jo{ topliji od va{eg?" "Ve}ina ih je toplija. Neki su stvarno vreli; Gde, na primer. On uglavnom predstavlja pe{~anu i kamenu pustinju. Tamo je od samog po~etka bilo toplo, a onda je jo{ i jedna nezaja`ljiva civilizacija naru{ila prirodnu ravnoteù pre pedeset ili {ezdeset hiljada godina, spaliv{i {ume kao da su to treske za potpalu. Na Gdeu jo{ ima ljudi, ali uslovi tamo sada nalikuju, ako sam dobro razumeo Slovo, jome{koj predstavi o mestu gde lopovi odlaze posle smrti." Pore|enje je nagnalo Obslea da se osmehne tihim, odobravaju}im pokretom usana, zbog ~ega sam ja namah promenio mi{ljenje o tom ~oveku.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "U nekim potkultovima pominje se mogu}nost da su ti zagrobni predeli uistinu fizi~ki sme{teni na drugim svetovima, na drugim planetama pravog svemira. Da li ste imali prilike da nai|ete na tu zamisao, gospodine Ai?" "Nisam; bio sam opisivan na najrazli~itije na~ine, ali jo{ niko nije poku{ao da me rastuma~i kao duha." Dok sam govorio, pogled mi je slu~ajno pao na desnu stranu i u ~asu kada sam izgovorio re~ "duh", ugledao sam jednoga. Tamna, u tamnoj odori, nepomi~na i senovita, sedela je pored mene, utvara na svetkovini. Obsleovu pa`nju za tenutak je privukao njegov drugi sused, a pogledi ve}ine ostalih bili su upravljeni prema Sloseu, koji je ne{to pri~ao za ~elom stola. Ja rekoh prigu{enim glasom: "Nisam o~ekivao da }u vas videti ovde, lorde Estravene." "Neo~ekivano ~ini ìvot mogu}im", uzvrati on. "Poverena mi je poruka za vas." On me pogleda ljubopitljivo. "Ona je u obliku novca... va{eg novca... koji vam {alje Foret rem ir Osbot. Ostavio sam ga u ku}i gospodina [usgisa. Pobrinu}u se oko toga da ga dobijete." Izgledao je utihao, skrhan, smanjen... prognan ~ovek koji proìvljava svoje dane u tu|ini. Imao sam utisak da nije raspoloèn za razgovor sa mnom, a i meni je bilo milo da ne razgovaram sa njim. Pa ipak, s vremena na vreme, u toku te duge, naporne, razgovorljive ve~ere-prijema, iako je sva moja pa`nja bila usredsre|ena na sloène i mo}ne Orgote, koji su imali nameru ili da se sprijatelje sa mnom ili da me iskoriste, pomno sam bio svestan njegovog prisustva: njegovog }itanja: njegovog tamnog, odvra}enog lica. I najednom mi je palo na um - iako sam odmah odbacio tu pomisao kao neosnovanu - da nisam po sopstvenoj slobodnoj volji do{ao u Mi{nori da jedem prènu crnu ribu sa satrpeznicima, niti da su me oni doveli ovde. Iza svega je stajao on. 9. ESTRAVEN IZDAJNIK Isto~nokarhidska pri~a koju je u Gorinheringu kazivao Tobord ôrhava, a zabeleìo D`. A. Pri~a je dobro poznata u razli~itim verzijama, a i jedna "haben" drama, ra|ena prema njenim motivima, nalazi se na repertoaru putuju}ih pozori{ta isto~no od Kargava. Veoma davno, jo{ pre dana kralja Argavena I, koji je Karhidu ujedinio u kraljevstvo, vodio se krvavi sukob izme|u pokrajine Stok i pokrajine Estre u Kermlandiji. Sukob je vojevan tokom tri pokolenja kako na otvorenom tako i iz zaseda, ali spor se nikako nije mogao razre{iti, zato {to mu je uzrok bila zemlja, a plodna zemlja retka je u Kermlandiji. Ponos svake pokrajine jeste duìna njenih granica, a lordovi Kermlandije ponosni su i preki ljudi koji bacaju crne senke. Zbilo se tako da je telesni potomak lorda Estrea, jedan mlad ~ovek, skijaju}i se po jezeru Ledene stope meseca irema u lovu na pestrije, nai{ao na slabiji led i upao u jezero. Iako se, koriste}i jednu skiju kao polugu sa upori{tem na ~vrstoj ivici leda, nekako izvukao iz vode, na{av{i se izvan jezera nije dospeo u mnogo povoljniji poloàj,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame jer je bio skroz mokar, a vladao je kurem <Kurem, vla`no vreme, od 0 stepeni do -20 stepeni F.> i ve} se spu{tala no}. Shvatio je da nema nade da stigne i Estre, koji je bio udaljen osam milja uzbrdo, te je stoga krenuo prema selu Ebosu na severnoj obali jezera. Kada je pala no}, sa gle~era se spustila magla i polegla po celom jezeru, tako da vi{e nije mogao da vidi put, niti kuda da stavi skije. Lagano je i{ao, iz straha od slabijeg leda, ali i ùrno, jer hladno}a mu je ve} prodrla do kostiju i uskoro vi{e ne}e biti kadar da se kre}e. Kona~no je u no}i i magli pred sobom ugledao neku svetlost. Skinuo je skije zato {to je obala jezera bila neravna i na mnogim mestima bez snega. Sve teè se drào na nogama i poslednjim naporima upirao se da stigne do svetla. Prili~no je skrenuo sa puta za Ebos. Ovo je bila neka mala, samotna ku}a u {umi torea, jednog drveta koje raste u Kermlandiji; stabla su stajala sasvim uz ku}u, poptuno je okruùju}i, ali im visina nije prema{ala krov. Zalupao je {akama o vrata i glasno pozvao; neko ih je otvorio i uveo ga u svetlost koju je bacala vatra u kaminu. U ku}i nije bilo nikog drugog do te jedne osobe. Ona je svukla sa Estravena svu ode}u, koja se sledila i postala ~vrsta poput gvo`|a, a zatim ga nagog uvila u krzna i toplotom vlastitog tela odagnala promrzlost Estravenovih stopala, {aka i lica, dav{i mu pri tom da pije vru}e pivo. Mladi} se kona~no otkravio i podigao pogled prema onome ko mu je pruìo pomo} u nevolji. Bio je to neki neznanac, tako|e veoma mlad. Pogledi im se susreto{e. Obojica su bili nao~iti, sna`ne gra|e, lepih crta, uspravnog drànja i crnomanjasti. Estraven je ugledao plam kemera kako bukti u licu njegovog spasioca. On re~e: "Ja sam Arek od Estrea." Drugi re~e: "Ja sam Terem od Stoka." Estraven se na to nasmeja, jer se jo{ ose}ao klonulo, i re~e: "Dali si me povratio u ìvot da bi me ubio, Stokvene?" Drugi uzvrati: "Nisam." On ispruì ruku i dodirnu Estravenovu, kao da èli da se uveri da je mraz otkravljen. Pri tom dodiru, iako je Estravena od faze kemera delio jo{ dan ili dva, on oseti kako se plam razbuktava i u njemu. I tako su obojica neko vreme ostala nepomi~na, sa pripijenim rukama. "Iste su", re~e Stokven i, poloìv{i svoj dlan spram Estravenovog, pokaza da je stvarno tako: duìna i oblik {aka bili su mu istovetni, prst se poklapao sa prstom, kao kada bi neko sklopio svoje dve ruke dlan uz dlan. "Nikada te ranije nisam video", re~e Stokven. "Mi smo smrtni neprijatelji." On ustade, dodade nekoliko trupaca u vatru ognji{ta, a zatim se vrati i sede pored Estravena. "Mi smo smrtni neprijatelji", re~e Estraven. "Zakleo bih se na kemer sa tobom." "I ja sa tobom", re~e drugi. Onda se oni zavetova{e na kemer jedan drugome, a u Kermlandiji, onda kao i danas, taj se zavet na vernost nije smeo prekr{iti, nije se mogao zameniti nekim drugim. Te no}i, narednog dana i slede}e no}i oni su ostali zajedno u brvnari u {umi pokraj smrznutog jezera. Idu}eg jutra do kolibe je stigla grupa ljudi iz Stoka. Jedan me|u njima poznavao je mladog Estravena iz vi|enja. Ne izgovoriv{i ni re~ i ne uputiv{i nikakvo upozorenje, on izvu~e no` i na Stokvenove o~i

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame izbode Estravena u vrat i grudi; obliven krvlju, mladi} se skljokao preko hladnog ognji{ta, mrtav. "On je bio naslednik Estrea", re~e ubica. Stokven re~e: "Stavite ga na va{e saonice i odvezite u Estre da ga sahrane." Zatim se vratio u Stok. Ljudi krenu{e sa Estravenovim telom na sankama, ali ga ostavi{e duboko u {umi torea da ga pojedu divlje zveri i s ve~eri se vrati{e u Stok. Terem istupi ispred svog roditelja u telu, lorda Hari{a rem ir Stokvena, i obrati se ljudima: "Da li ste postupili kao {to sam vam naloìo?" Oni odgovori{e: "Jesmo." Terem na to re~e: "Laète, jer da ste to u~inili, nikada se ne biste vratili ìvi iz Estrea. Ovi ljudi su se oglu{ili o moje nare|enje i la`ju su poku{ali da prikriju svoju neposlu{nost: zahtevam da budu ka`njeni proterivanjem." Lord Hari{ se sloì sa ovim zahtevom i oni bejahu stavljeni izvan ognji{ta i zakona. Ubrzo potom Terem napusti svoju pokrajinu, rekav{i da èli neko vreme da prebiva u tvr|avi Roterer, i nije se vratio u Stok ~itavih godinu dana. U me|uvremenu, u pokrajini Estre traìli su Areka po brdima i dolinama, a onda su po~eli da ga oplakuju: gorka je bila tugovanka i trajala je celo leto i jesen, zato {to je on predstavljao jedinog lordovog telesnog potomka. Ali krajem meseca terna, kada je ljuta zima okovala celu zemlju, jedan ~ovek je do{ao uz planinski obronak na skijama i predao straàru na kapiji Estrea ne{to malo umotano u krzna, rekav{i pri tom: "Ovo je Terem, sin Estreovog sina." Zatim se brzo sjurio na skijama niz planinu, poput kamena koji skaku}e po vodi, pre no {to je ikome palo na um da ga zadrì. U krznenom zamotuljku na{li su uplakano novoro|en~e. Odneli su dete lordu Sorveu i preneli mu stran~eve re~i; pun bola, stari lord prepoznao je u bebi svog izgubljenog sina Areka. Izdao je nare|enje da se dete podiè kao sin unutra{njeg ognji{ta i da se prozove Terem, premda takvo ime nikada nije bilo kori{}eno u klanu Estre. Dete je raslo, nao~ito, milo i sna`no; bilo je tamno po prirodi i }utljivo, ali su ipak svi u njemu videli neku sli~nost sa izgubljenim Arekom. Kada je odraslo, lord Sorve ga je, u zave{tanju svoje starosti, naimenovao naslednikom Estrea. Ta odluka pogodila je Sorveove kemerske sinove, sve jake ljude u naponu snage, koji su dugo ~ekali da dobiju lordstvo. Oni stoga postavi{e mladom Teremu zasedu jednom kada je sm krenuo u lov na pestrije, meseca irema. Ali mladi} je bio naoruàn i nije dopustio da ga uhvate na prepad. Ubio je dvojicu svoje bra}e po ognji{tu, u gustoj magli koja poleè po jezeru Ledene stope u doba otapanja, dok se sa tre}im uhvatio uko{tac noèvima, da bi i njega na kraju savladao, premda je pri tom i sam bio ranjen u grudi i vrat dubokim zasecima. Onda je stao nad tela svoje bra}e, u magli preko leda, i primetio da se spu{ta no}. Po~eo je da malaksava zbog gubitka krvi koja mu je isticala iz rana i pomislio je da u selu Ebosu potraì pomo}; ali u sve gu{}oj tami skrenuo je s puta i stigao do {ume torea na isto~noj obali jezera. Tu je ugledao jednu napu{tenu brvnaru i u{ao u nju; odve} slab da bi zapalio vatru, samo se skljokao na hladni kamen ognji{ta i ostao tako da leì sa ranama koje su krvarile. A onda se iz no}i pojavio jedan ~ovek, sam. Zastao je bez re~i na pragu i za~as se zagledao u ~oveka koji je leào sav u krvi preko ognji{ta. Zatim je ùrno u{ao,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame napravio postelju od krzna koje je uzeo iz jedne stare {krinje, zapalio vatru, o~istio i izvidao Teremove rane i previo ih. Kada je primetio da ga mladi} posmatra, kazao je: "Ja sam Terem od Stoka." "Ja sam Terem od Estrea." Za tenutak je me|u njima zavladala ti{ina. Onda se mladi} osmehnu i re~e: "Da li si mi izvidao rane da bi me ubio, Stokvene?" "Nisam", re~e stariji. Estraven upita: "Kako to da se ti, lord Stoka, nalazi{ ovde, sam na ovoj spornoj zemlji?" "êsto dolazim ovamo", uzvrati Stokven. Opipao je mladi}evo bilo i dodirnuo mu ruku da bi video ima li vatru; tom prilikom za tren je ploìo svoj dlan preko Estravenovog; prst se poklopio sa prstom i dve {ake su se potpuno podudarile, kao da su ruke istog ~oveka. "Mi smo smrtni neprijatelji", re~e Stokven. Estraven odgovori: "Mi smo smrtni neprijtelji. Pa ipak, ja te nikada ranije nisam video." Stokven odvrati lice u stranu. "Ja sam tebe video, jednom davno", re~e. "Voleo bih da me|u na{im ku}ama vlada mir." Estraven re~e: "Zavetova}u se na mir sa tobom." I tako se oni zavetova{e, a zatim vi{e ne prozbori{e ni re~i i ranjeni ~ovek utonu u san. Ujutro Stokvena vi{e nije bilo, ali je stigla grupa ljudi iz sela Ebosa i prebacila Estravena u Estre. Posle toga niko se vi{e nije odvaìo da se suprotstavlja oporuci starog lorda, ~ija je pravi~nost jasno bila ispisana u krvi tri ~oveka na ledu jezera. Po Sorveovoj smrti, Terem je postao lord od Estrea. Za godinu dana on je okon~ao stari sukob, dav{i polovinu sporne zemlje pokrajini Stok. Zbog toga, kao i zato {to je ubio svoju bra}u po ognji{tu, on je prozvan Estraven Izdajnik. Pa ipak, njegovo ime Terem jo{ se daje deci u toj pokrajini. 10. RAZGOVORI U MI[NORIJU Slede}eg jutra dok sam zavr{avao pozni doru~ak, koji mi je bio posluèn u mom stanu u [usgisovoj palati, ku}ni telefon blago se oglasio. Kada sam ga uklju~io, pozivalac mi se obratio na karhidskom: "Terem Hart ovde. Mogu li da do|em do vas?" "Samo izvolite." Bilo mi je milo {to }u odmah obaviti ovo suo~enje. Sasvim je bilo jasno da izme|u Estravena i mene ne moè da postoji podno{ljiv odnos. âk i ako su njegov pad u nemilost i izgnanstvo bar nominalno i{li meni na du{u, ja za njih nisam mogao da snosim nikakvu odgovornost, nisam ose}ao nikakvu razlo`nu krivicu; on mi u Erenrangu nije razjasnio ni svoja dela, niti svoje pobude i ja nisam mogao imati poverenja u tog tipa. Vi{e bi mi se dopalo da se on nije spetljao sa ovim Orgotama koji su me, kako izgleda, posvojili. Njegovo prisustvo samo je uslo`njavalo stvari, ~inilo ih nezgodnim. Jedan od mnogobrojnih ku}nih name{tenika uveo ga je u moje odaje. Zamolio sam ga da sedne na jednu stolicu, veliku i mekano postavljenu, i ponudio ga pivom koje

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame se pilo za doru~ak. On je odbio. Opho|enje mu nije bilo snebivljivo - ako je ikada znao za stidljivost, odavno ju je ostavio daleko iza sebe - ve} uzdràno: ispituju}e, obazrivo. "Prvi pravi sneg", re~e, a onda, primetiv{i da sam bacio pogled prema prozoru sa te{kim zastorima, dodade: "Jo{ niste pogledali napolje?" Pogledao sam i video gust sneg kako pada, kovitlan lakim vetrom niz ulicu, po ve} zabelelim krovovima; tokom no}i ve} je napadalo dva ili tri in~a. Bio je odarhad gor, sedamnaesti dan prvog meseca jeseni. "Jo{ je rano", rekoh op~injen na~as ~arolijom snega." "Predvi|aju ljuti zimu ove godine." Ostavio sam razmaknute zavese. Bleda, ravnomerna svetlost koja je dopirala spolja pade mu na tamno lice. Izgledao je stariji. Proìveo je te{ke dane od kada sam ga poslednji put video u Ugaonoj crvenoj nastambi dvorca u Erenragnu na njegovom vlastitom ognji{tu. "Imam ovde ono {to sam zamoljen da vam dostavim", rekoh i dadoh mu paketi} sa novcem zamotan u ko`nu foliju, koji sam izvadio i stavio na sto odmah po njegovom pozivu. On ga uze i zahvali mi ozbiljnim glasom. Nisam ponovo seo. Trenutak kasnije, i dalje drè}i paketi}, on tako|e ustade. Osetih na~as griù savesti, ali nisam dozvolio da to uzme maha. Hteo sam da ga odvratim od toga da dolazi kod mene. Okolnost da }e ga to poniziti nije se, naàlost, mogla izbe}i. Pogledao me je prodorno. Bio je niì od mene, razume se, kratkonog i zdepast, ~ak ni toliko visok kao ve}ina èna moje rase. Pa ipak, kada me je osmotrio, nije izgledalo da taj pogled dolazi odozdo. Izbegao sam da nam se o~i sretnu. Stao sam da promatram radio na stolu sa izrazom odsutnog zanimanja. "Ne moè se verovati svemu {to se ~uje preko radija ovde", re~e on vedrim glasom. "Pa ipak, ~ini mi se da }e vam ovde u Mi{noriju biti potrebna izvesna obave{tenja i saveti." "îni mi se da ima prili~no ljudi koji bi me rado opskrbili njima." "A mnoìna uvek donosi bezbednost, zar ne? Desetorica ulivaju vi{e poverenja nego jedan. Oprostite mi, nije tebalo da govorim na karhidskom, smetnuo sam s uma." Nastavio je na orgotskom jeziku: "Prognani ljudi nikada ne bi trebalo da govore na maternjem jeziku; on zvu~i gorko iz njihovih usta. A i ovaj jezik bolje pristaje izdajniku, mislim; curi sa zuba poput slatkog sirupa. Gospodine Ai, ja imam pravo da vam se zahvalim. U~inili ste uslugu kako meni, tako i mom starom prijatelju i kemeru A{eu Foretu, i u njegovo i moje ime ja traìm to pravo. Moja zahvalnost ima}e oblik saveta." Zastao je; ja nisam ni{ta rekao. Nikada ga ranije nisam ~uo da se koristi tom oporom, kitnjastom ljubazno{}u, niti sam imao pojma {ta bi to moglo da zna~i." On produì: "U Mi{noriju ste ono {to niste bili u Erenrangu. Tamo su rekli da jeste; ovde }e re}i da niste. Vi ste oru|e jedne klike. Savetujem vam da budete oprezni u tome kako }ete im dopustiti da vas koriste. Savetujem vam da ustanovite koja je neprijateljska klika, ko su oni, i da im nikad ne dozvolite da se koriste vama, jer vas ne}e koristiti dobro."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ponovo je zastao. Upravo sam se spremao da ga zamolim da bude malo odre|eniji, kada on re~e: "Do vi|enje, gospodine Ai", okrenu se i iza|e. Ostao sam bez re~i. Taj ~ovek bio je sli~an elektri~nom {oku: nema ni~eg ~vrstog za {ta biste se uhvatili, a ne znate {ta vas je protreslo. On mi je nesumnjivo pokvario raspoloènje spokojnog samozadovoljstva u kome sam obedovao doru~ak. Pri{ao sam uskom prozoru i pogledao napolje. Sneg se malo proredio. Bilo je predivno, to lepr{anje belih grumuljica i grozdova, sli~no razletanju latica vi{njinog cveta u vo}njaku mog doma kada proletnji lahor struji niz zelene obronke Borlanda, gde sam ro|en: na Zemlji, toploj Zemlji, gde se drve}e iskiti cvatovima s prole}a. I, najednom, obuzele su me poti{tenost i nostalgi~nost. Dve godine sam proveo na ovoj vra{koj planeti i ve} je po~injala tre}a zima jo{ pre prolaska jeseni meseci i meseci neumoljive hladno}e, susneìce, leda, vetra, ki{e, studeni, hladno}e unutra, hladno}e spolja, hladno}e koja prodire do kostiju, do same ko{tane srì. I sve to vreme bio sam sm samcit, otu|en i izdvojen, bez ìve du{e kojoj bi verovao. Siromah Dènli, ho}emo li da pla~emo zbog toga? Video sam Estravena kako izlazi iz ku}e na ulicu ispod mene, tamnu priliku, skra}enu zbog perspektive, u jednoli~nom, mutnom sivilu snega. Osvrnuo se, pri~vrstiv{i olabavljeni pojas hieba - nije nosio kaput. Po{ao je niz ulicu, kora~aju}i ~ilo i skladno, sa izvesnom ùstrinom u kretanjima zbog koje mi se tog trenutka u~inio kao jedino ostrvo ìvota u celom Mi{noriju. Ponovo sam se okrenuo prema toploj sobi. Njena udobnost bila je zagu{ljiva i nezgrapna; grejanje, mekano postavljene stolice, postelja sa gomilom krzna, prostirke, zastori, prekrivke, umota~i. Obukao sam zimski kaput i izi{ao u {etnju, u neprijatnom raspoloènju i u neprijatnom svetu. Trebalo je tog dana da ru~am sa satrpeznicima Obsleom, Jegejem i ostalima koje sam upoznao prethodne no}i; tako|e je bilo predvi|eno da budem predstavljen nekom sa kim se jo{ nisam upoznao. Ru~ak je obi~no posluìvan iz bifea i obedovalo se stoje}i, mo`da stoga da ~ovek ne bi imao utisak da je ceo dan proveo sede}i za stolom. Za ovu zvani~nu prigodu, me|utim, postavljen je sto, a bife je bio veoma bogat, sadràv{i osamnaest ili dvadeset toplih i hladnih jela, koja su se poglavito sastojala od jaja subea i hlebnih jabuka spravljanih na razne na~ine. Za bifeom, pre no {to je zavladao tabu razgovora, Obsle mi se obratio, pune}i pri tom svoj tanjir omletom od jaja subea: "Tip po imenu Mersen je uhoda iz Erenranga, a onaj tamo, Gaum, javni je agent sarfa, znate." Kazao je to tonom lakog razgovora, pa se ~ak i nasmejao, kao da sam mu uzvratio ne{to veselo, a zatim je pre{ao na usoljenu crnu ribu. Nisam imao nikakvu predstavu o tome {ta je to sarf. Dok su zvanice sedale za sto, u prostoriju je u{ao jedan mladi} i obratio se doma}inu, Jegeju, koji se potom okrenuo prema nama. "Novosti iz Karhide", re~e on. "Jutros se rodilo dete kralja Argavena i umrlo nepun ~as kasnije." Zavladala je ti{ina, zatim se oglasilo mrmljanje, da bi se na kraju Gaum, nao~it ~ovek, nasmejao i podigao svoj vr~ sa pivom. "Neka bi svi kraljevi Karhide ìveli toliko dugo!" uskliknu on. Neki ispi{e zdravicu sa njim, ali ve}ina to nije u~inila. "Za ime

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Me{ea, smejati se na ra~un smrti deteta", re~e jedan de`mekasti starac u jarkocrvenoj ode`di, koji je otromboljeno sedeo pored mene, sa gle`njacima koji su mu se na bedrima nabrali poput suknje i licem koje je izraàvalo odvratnost. Zapodeo se razgovor o tome koga bi od svojih kemerskih sinova Argaven mogao da naimenuje za naslednika - zato {to je kralj ve} prevalio ~etrdesetu i vi{e jama~no ne}e imati dece po telu - kao i koliko }e jo{ ostaviti Tibea u svojstvu namesnika. Neki su bili mi{ljenja da }e se namesni{tvo odmah okon~ati, dok su drugi izraàvali sumnje u tom pogledu. "[ta vi mislite, gospodine Ai?" upita ~ovek po imenu Mersen, koga je Obsle razotkrio kao karhidskog agenta, {to je po svoj prilici zna~ilo da je bio jedan od Tibeovih ljudi. "Samo {to ste stigli iz Erenranga; {ta tamo kaù o glasinama da je prepustio saonice svom ro|aku." "Pa, ~uo sam takve glasine, da." "Smatrate li da imaju bilo kakvog osnova?" "Nemam pojma", rekoh; tog trenutka doma}in se ume{a u razgovor nekom opaskom o vremenu, jer zvanice su ve} po~ele da jedu. Po{to je posluga odnela tanjire i pozama{nu gomilu ostataka pe~enja i usoljene ribe iz bifea, svi smo ponovo posedali za doru~ak za sto; tu su bile posluène male {olje èstogog likera koji su nazivali ìvovoda, kao {to to ve} ljudi obi~no ~ine; zatim su usledila pitanja. Od ispitivanja kojima su me podvrgli lekari i nau~nici u Erenrangu nisam bio suo~en sa skupinom ljudi koji su èleli da odgovaram na njihova pitanja. Retko je koji Karhi|anin, ~ak i me|u ribarima i ratarima sa kojima sam proveo prve mesece, bio voljan da utaì svoju radoznalost - ~esto veoma veliku - pukim postavljanjem pitanja. Oni su bili okoli{ni, zatvoreni u sebe, posredni; nisu voleli pitanja i odgovore. Pala mi je na pamet tvr|ava Oterhord i ono {to je tka~ Fakse kazao o odgovorima... âk su i stru~njaci ograni~ili svoja pitanja na strogo fiziolo{ke predmete, kao {to su dejstvovanje `lezda i krvotoka, po ~emu sam se najuo~ljivije razlikovao od getenjanske norme. Nikada im se nije dogodilo da pitaju, na primer, kako neprestana seksualnost moje rase uti~e na njene dru{tvene institucije, kako izlazimo nakraj sa na{im "stalnim kemerom". Oni bi slu{ali kada bih im ja govorio; psiholozi su me pomno pratili dok sam pri~ao o govoru uma; ali niko od njih nije oti{ao tako daleko da postavi dovoljno op{ta pitanja koja bi mu pomogla da stekne prikladnu sliku o teranskom ili ekumenskom dru{tvu - sa izuzetkom, mo`da, Estravena. Ovde nisu bili toliko sputani vo|enjem ra~una o li~nom prestiù i ponosu, a i pitanja, o~igledno, nisu vre|ala ni onoga ko ih postavlja, niti onoga ko odgovara na njih. Me|utim, ubrzo sam uvideo da su neki od onih koji su mi postavljali pitanja prevashodno èleli da me uhvate u klopku, da pokaù kako sam varalica. To me je nakratko izbacilo iz ravnoteè. I u Karhidi sam se, razume se, suo~io sa nevericom, ali gotovo nikad i sa sra~unatom nevericom. Tibe je priredio sloènu predstavu tobo`njeg nasedanja na obmanu na dan parade u Erenrangu, ali sada znam da je to bio deo igre sra~unate na to da se sru{i ugled Estravena i smatram da mi je Tibe, zapravo, verovao. On je video moj brod, uostalom, mali lender kojim sam se spustio na planetu; tako|e je

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame imao, kao i svako drugi, slobodan pristup izve{tajima inènjera o brodu i ansiblu. Nasuprot tome, nijedan od ovih Orgota nije video brod. Mogao sam da im pokaèm ansibl, ali on nije predstavljao odve} ubedljiv tu|inski artefakt: bio je, naime, veoma te{ko pojmljiv, tako da nije lako mogao pro}i ni kao obmana ni kao stvarnost. Stari zakon kulturnog embarga protivio se kori{}enju artefakata koji su se mogli podvr}i ispitivanju i opona{ati, u ovoj fazi, pa tako nisam imao uza se ni{ta drugo do broda i ansibla, kutije sa slikama, neporecive neobi~nosti vlastitog tela i nedokazive jedinstvenosti vlastitog uma. Slike su i{le iz ruke u ruku oko stola i bivale zagledane uz uzdràne izraze lica osobene za ljude koji posmatraju fotografije ne~ije tu|e porodice. Ispitivanje se nastavilo. [ta je Ekumen, upitao je Obsle, svet, liga svetova, mesto, vlada? "Pa, sve to i ni{ta. Ekumen je na{a teranska re~; u obi~nom govoru on se naziva "doma}instvo", na karhidskom bi to bilo ognji{te. Nisam siguran kako bi se kazalo na orgotskom, zato {to jo{ ne poznajem dobro va{ jezik. Mislim da to nije satrpezni{tvo, premda nesumnjivo ima sli~nosti izme|u satrpezni~ke vlade i Ekumena. Ali Ekumen u osnovi uop{te nije vlada. On predstavlja poku{aj da se objedine misti~no i politi~ko i kao takav, razume se, poglavito je proma{aj; ali ovaj proma{aj do sada je ljudskoj rasi u~inio vi{e dobra nego uspesi svih pre|a{njih poku{aja. To je dru{tvo i ono ima, bar u mogu}em obliku, svoju kulturu. Tako|e je vid obrazovanja; u jednom pogledu, poserdi je svojevrsna veoma velika {kola... uistinu veoma velika. Pobude za uspostavljenje veze i saradnje proishode iz same njene biti, te je stoga, u drugom pogledu, u pitanju liga ili zajednica svetova, koja u izvesnom stepenu poseduje uobi~ajeno centralizovano ustrojstvo. Ja sada predstavljam upravo ovaj vid, ligu. Kao politi~ko telo Ekumen dejstvuje putem usagla{avanja, a ne vladanja. On ne name}e zakone; odluke se donose ve}anjem i pristankom, a ne obaveznom jednoglasno{}u ili nare|ivanjem. Kao ekonomsko telo on je izuzetno delatan, nadgledaju}i veze me|u svetovima, odràvaju}i ravnoteù u trgovini izme|u osamdeset planeta. Osamdeset ~etiri ta~nije govore}i, ako Geten postane ~lan Ekumena..." "[ta ho}ete da kaète time, ne name}e svoje zakone?" upita Slose. "Ekumen uop{te nema zakone. Dràve-~lanice upravljaju se prema vlastitim zakonima; kada do|e do me|usobnog kr{enja razli~itih zakona, Ekumen posreduje, nastoje}i da sprovede pravno ili eti~ko pode{avanje, sravnjenje ili izbor. Ako do|e do toga da na kraju Ekumenu, kao ogledu na polju superorganizma, zapreti krah, on }e morati da postane sila za o~uvanje mira, da uvede policiju i tako dalje. Ali ovoga ~asa nema nikakve potrebe za sve to. Svi sredi{nji svetovi jo{ se oporavljaju posle izlaska iz nesre}nog razdoblja od pre nekoliko stole}a, oìvljavaju izgubljene ume{nosti i izgubljene zamisli, u~e}i ponovo da govore..." Kako da objasnim Doba neprijatelja i njegove posledice ljudima u ~ijem jeziku ne postoji re~ koja ozna~ava rat? "To je uistinu zapanjuju}e, gospodine Ai", re~e doma}in, satrpeznik Jegej, tanko}udan, ugla|en tip, pronicljivih o~iju i otegnutog govora. "Ali ne mogu da shvatim {ta oni èle od nas. Ho}u da kaèm, od kakve posebne koristi moè da im bude osamdeset ~etvrti svet? I to, kako mi se ~ini, ne odve} mudar svet, jer mi nemamo zvezdane brodove i te stvari, kao svi ostali."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Niko od nas to nije imao sve dok nisu stigli Hainci i Cetijanci. Osim toga, nekim svetovima to je jo{ stole}ima ostalo uskra}eno, dok Ekumen nije utvrdio kanone onoga {to vi ovde nazivate, ako se ne varam, slobodna trgovina." Na to se svuda unaokolo razlegao smeh, jer tako se nazivala Jegejeva partija ili klika u satrpezni{tvu. "Ono {to ja poku{avam da uspostavim ovde jeste upravo slobodna trgovina. Razume se, nije u pitanju trgovina samo dobrima ve} i znanjem, tehnologijom, zamislima, filozofijama, umetno{}u, medicinom, naukom, teorijom... Sumnjam da }e Geten ikada ostvariti neki ìvlji fizi~ki saobra}aj sa drugim svetovima. Sedamnaest svetlosnih godina deli nas od najblièg ekumenskog sveta Olula, planete u sistemu zvezde koju vi nazivate Asiomse; do najudaljenijeg sveta ima dve stotine pedeset svetlosnih godina i vi niste kadri ~ak ni da vidite njegovu mati~nu zvezdu. Sa ure|ajem za komuniciranje koji se naziva ansibl moète, me|utim, da razgovarate sa tim svetom kao {to biste radiom razgovarali sa susednim gradom. Ali sumnjam da }ete se ikada sresti sa tamo{njim ìteljima... Vrsta trgovine o kojoj govorim moè da bude veoma unosna, ali ona poglavito predstavlja jednostavno komuniciranje, a ne fizi~ko prebacivanje. Moj stvarni zadatak ovde jeste da ustanovim da li ste vi voljni da komunicirate sa ostalim delom ljudskog roda. "Vi", ponovi Slose, sasvim se nagnuv{i ka meni. "Zna~i li to Orgorein, ili mo`da Geten kao celina?" Oklevao sam za tenutak, zato {to to nije bilo pitanje koje sam o~ekivao. "Ovde i sada to zna~i Orgorein. Ali ugovor ne moè da bude isklju~iv. Ako Sit, ostrvski narodi ili Karhida odlu~e da pristupe Ekumenu, oni to mogu da u~ine. Posredi je svaki put stvar pojedina~nog izbora. Ono {to se naj~e{}e doga|a, na ovako razvijenoj planeti kao {to je Geten, jeste da razli~iti antrotipovi, podru~ja ili narodi obrazuju predstavni~ko telo koje dejstvuje kao usaglasitelj na planeti, odnosno u odnosima sa drgim planetama; mi to nazivamo lokalna stabilnost. Veoma se u{tedi na vremenu ako se po~ne na ovaj na~in; kao i na novcu, deobom izdataka. Ako, na primer, odlu~ite da sami sagradite zvezdani brod." "Tako mi Me{einog mleka!" uskliknu debeli Humeri pokraj mene. "Ho}ete da mi sad zapucamo put Praznine? Uf!" On zabrekta, sli~no visokim tonovima harmonike, izraziv{i time odvratnost i zabavljanje. Re~ uze Gaum: "Gde je va{ brod, gospodine Ai?" Postavio je pitanje tiho, poluosmehuju}i se, kao da je ono odve} tanano i da on èli da se ta tananost primeti. Gaum je bio najizuzetnije lepo ljudsko bi}e, po svim merilima i u okviru oba pola, tako da nisam mogao da odolim da ne gledam u njega dok sam odgovarao: istovremeno sam se ponovo zapitao {ta je to sarf. "Pa to nije nikakva tajna; bilo je o tome poprili~no re~i na karhidskom radiju. Raketa kojom sam se spustio na ostrvo Hordem sada se nalazi u radionici kraljevske livnice u zanatlijskoj {koli; najve}i njen deo, u svakom slu~aju; razni stru~njaci su, naime, izlazili iz nje iznose}i poneki komad posle ispitivanja." "Raketa?" upita Humeri, po{to sam ja upotrebio orgotsku re~ za praskalice. "Time se jezgrovito opisuje dejstvovanje pogonskog sistema broda za prizemljenje, ser."

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Humeri ponovo zabrekta. Gaum se samo osmehnu i re~e: "Onda nemate ni{ta da se vratite u... pa ve} tamo odakle ste do{li?" "Oh, imam. Mogao bih da razgovaram sa Olulom pomo}u ansibla i da zatraìm da po{alju jedan NAFAL-brod po mene. On bi stigao ovde kroz sedamnaest godina. Isto tako, mogao bih da razgovaram radiom sa zvezdanim brodom kojim sam se dovezao u va{ sun~ev sistem. On je sada na orbiti oko va{eg sunca. Njemu je potrebno samo nekoliko dana da stigne dovde." Uzbu|enje koje su izazvale moje re~i moglo se videti i ~uti, pa ~ak ni Gaum nije uspeo da prikrije iznena|enost. Ovde je postojao izvestan nesklad. To je bila najva`nija ~injenica koju nisam obznanio u Karhidi, ~ak ni Estravenu. Ako je ta~no ono {to mi je stavljeno do znanja, da Orgote, naime, znaju o meni samo ono {to su Karhi|ani izabrali da im kaù, onda je ovo trebalo da bude samo jedno me|u mnogim iznena|enjima. Ali to nije bilo tako. Posredi je bilo veliko iznena|enje. "Gde je taj brod, ser?" upita Jegej. "Na orbiti oko sunca, negde izme|u Getena i Kuhurna." "Kako ste stigli sa njega ovamo?" "Pomo}u praskalice", re~e stari Humeri. "Ba{ tako. Mi ne spu{tamo me|uzvezdani brod na nastanjenu planetu sve dok se ne uspostavi otvorena veza ili savez. Tako sam i ja do{ao u malom raketnom brodu i spustio se na Hordensko ostrvo. "I moète da stupite u vezu sa... sa tim velikim brodom samo pomo}u obi~nog radija, gospodine Ai?" Bio je to Obsle. "Da." Izbegao sam da za sada pomenem moj mali relejni satelit, postavljen na orbitu sa rakete; nisam èleo da steknu utisak da im je nebo puno mojih gvo`|urija. "Za to je potreban prili~no jak oda{ilja~, ali vi ne oskudevate u njima." "Onda bismo mogli da uspostavimo radio-vezu sa va{im brodom?" "Da, ako imate odgovaraju}i signal. Ljudi koji se nalaze na brodu trenutno su u stanju koje mi nazivamo stazis, a koje bi se na va{em jeziku moglo ozna~iti kao zamrznutost; ono im omogu}uje da ne izgube od svojih ìvota godine koje bi proveli ~ekaju}i da ja obavim svoj posao ovde dole. Prvi signal na prvoj talasnoj duìni stavio bi u pokret ma{ineriju koja bi ih izvela iz stanja stazisa; posle toga bi se posavetovali sa monom preko radija, ili pomo}u ansibla, koriste}i Olul kao relejno sredi{te." Neko nelagodno upita: "Koliko ih ima gore?" "Jedanaest." Neko kratko uzdahnu s olak{anjem na to; za~u se i smeh. Napetost je malo splasnula. "[ta ako vi nikada ne uputite signal?" upita Obsle. "Oni }e izi}i iz stanja stazisa automatski, otprilike kroz ~etiri godine." "Da li bi onda do{li za vama?" "Ne bi, ukoliko nemaju nikakve vesti od mene. Posavetovali bi se sa stabilima na Olulu i Hainu. Najverovatnije bi odlu~ili da poku{aju ponovo, tako {to bi poslali dole

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame novu osobu kao izaslanika. Drugom izaslaniku obi~no je lak{e nego prvom. On ima manje da obja{njava i izglednije je da }e mu ljudi verovati..." Obsle se isceri. Ve}ina drugih jo{ je izgledala zami{ljeno i oprezno. Gaum mi lako klimnu, kao da pljeska brzini kojom sam odgovorio: zavereni~ki mig. Slose je gledao, svetlih o~iju i napet, neku svoju unutra{nju prikazu, od koje se iznenada otrgao i obratio mi se: "Gospodine izaslani~e, vi nikada niste, zar ne, pomenuli taj drugi brod tokom dve protekle godine koje ste proveli u Karhidi?" "Kako da znamo da nije?" upita Gaum, osmehuju}i se. "Vra{ki dobro znamo da nije, gospodine Gaum", re~e Jegej, tako|e se osmehuju}i. "Nisam", uzvratih. "A evo zbog ~ega. Pomisao na taj brod, koji ~eka gore na nebu, moè da bude uznemiruju}a. îni mi se da i neki od vas ovde smatraju to. U Karhidi nikada nisam do{ao do tog stepena poverenja sa onima sa kojima sam imao posla da bih smeo da preduzmem rizik i kaèm im ne{to o brodu. Vi ste ovde imali vi{e vremena da razmi{ljate o meni; voljni ste da me saslu{ate otvoreno, javno; vama ne vlada u tolikoj meri stah. Izloìo sam se riziku jer mislim da je za to kucnuo ~as i da je Orgorein pravo mesto." "U pravu ste, gospodine Ai, u pravu ste!" re~e Slose silovitim glasom. "Kroz mesec dana posla}ete poziv da se brod spusti i njemu }e biti prire|en dobrodo{li do~ek u Orgoreinu kao vidljiv znak i ìg nove epohe. Tada }e se otvoriti o~i i onih koji sada ne vide!" Nastavili smo u tom duhu, sve dok nam nije posluèna uìna na mestima gde smo sedeli. Jeli smo, pili, a potom se razi{li ku}ama, ja ponajpre veoma iscrpljen, ali ipak sve u svemu zadovoljan tokom kojim su stvari krenule. Postojali su upozorenja i mra~ni nagove{taji, razume se. Slose je èleo da od mene na~ini religiju. Gaum je èleo da od mene na~ini varalicu. Mersen je èleo da pokaè kako on nije karhidski agent na taj na~in {to }e mene raskrinkati u toj ulozi. Ali Oblse, Jegej i jo{ neki delali su na vi{em nivou. Oni su èleli da uspostave vezu sa stabilima i da dovedu NAFAL-brod na orgotsko tle sa namerom da ubede ili prinude Satrpezni{tvo Orgorein da sklopi savez sa Ekumenom. Smatrali su da }e, ako im to po|e za rukom, Orgorein ste}i veliki i trajni presti`-pobedu nad Karhidom, kao i da }e satrpeznici koji su izvojevali tu pobedu do}i do odgovaraju}eg prestià i mo}i u svojoj vladi. Njihova klika slobodne trgovine, manjina me|u trideset trojicom, protivila se nastavljanju spora oko Sinotske doline i uop{te je predstavljala konzervativnu, neagresivnu, nenacionalisti~ku politi~ku struju. Oni ve} odavno nisu bili na vlasti i ra~unali su da bi njihovo ponovno zaposedanje mo}i moglo, uz prduzimanje izvesnog rizika, da ide putem na koji sam ja ukazao. Nije bila od velike {tete ~injenica {to oni nisu videli dalje od toga, {to je za njih moje poslanstvo bilo samo sredstvo, a ne i svrha. Kada se jednom na|u na putu, verovatno }e najzad po~eti da uvi|aju kuda ih on moè odvesti. U me|uvremenu, iako kratkovidi, oni su bar bili realisti~ni. Govore}i da bi ubedio ostale, Obsle je kazao: "Ili }e se Karhida upla{iti snage koju }emo dobiti tim savezom... a Karhida se uvek boji novih puteva i novih zamisli,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame imajte to na umu... i tako }e po~eti da zaostaje i najzad ostati iza nas. Ili }e vlada u Erenrangu ipak skupiti hrabrost, do}i ovde i zatraìti da se pridruì, posle nas, na drugom mestu. U oba slu~aja karhidski {ifgretor bi}e umanjen; isto tako, u oba slu~aja, mi }emo voziti saonice. Ako smo dovoljno promu}urni da sada iskoristimo ovu prednost, ona }e za nas ostati stalna i pouzdana!" Zatim se okrenuo prema meni i dodao: "Ali Ekumen mora biti spreman da nam pomogne, gospodine Ai. Mora}emo da imamo znatno vi{e da pokaèmo na{em narodu od vas samog, jednog ~oveka, koga ve} poznaju u Erenrangu." "Jasno mi je to, satrpezni~e. Voleli biste dobar, upadljiv dokaz i ja bih vam rado ponudio neki takav. Ali ne mogu da dovedem brod ovde sve dok njegova bezbednost i va{a neugrozivost ne budu prili~no izvesni. Potrebni su mi pristanak i jemstvo va{e vlade, {to, kako mi se ~ini, pretpostavlja celokupno ve}e satrpezunika; uz to, sve ovo valja i obnarodovati." Obsle je izgledao razo~aran, ali je rekao: "Prili~no razlo`no." Voze}i se ku}i sa [usgisom, ~iji je jedini obol popodnevnim poslovima bio bodri smeh, ja ga upitah: "Gospodine [usgis, {ta je to sarf?" "To je jedna od stalnih uprava za unutra{nje poslove. Sarf vodi ra~una o la`nim registrovanjima, neovla{}enim putovanjima, zamenama posla, stancima i tako tim stvarima... sve same tri~arije. Upravo to i zna~i sarf na uli~nom orgotskom: tri~arije; to mu je nadenut naziv." "Da li to zna~i da su inspektori agenti sarfa?" "Pa, neki jesu." "A policija, pretpostavljam da ona u izvesnom stepenu podleè pod njihovu nadle`nost?" Postavio sam pitanje oprezno i odgovoreno mi je na isti na~in. "îni mi se. Ja sam u spoljnim poslovima, razume se, tako da nisam podrobno upu}en u delokrug onih iz unutra{njih." "Tamo o~igledno ima zbunjuju}ih stvari; {ta je to, na primer, Ured za vodu?" Morao sam {to sam bolje umeo da odustanem od daljeg nju{kanja oko sarfa. Ono {to [usgis nije kazao o toj stvari moglo je da ne zna~i ni{ta nekom ~oveku sa Haina, recimo, ili sa sre}nog îfvora; ali ja sam ro|en na Zemlji. Ponekad nije sasvim r|avo imati zlo~ince me|u precima. Od dede paliku}e moè se naslediti dobar nos za otkrivanje dima i vatre. Bilo je zabavno i o~aravaju}e ustanoviti da ovde na Getenu postoje vlade veoma sli~ne onima iz drevne istorije Zemlje; monarhija i prava birokratija u punom naponu. Novi razvoj doga|aja tako|e je bio o~aravaju}i, ali manje zabavan. Izgledalo je ~udno {to se u manje primitivnom dru{tvu udara u zloslutnije note. Tako je, dakle, Gaum, koji je èleo da me prikaè kao obmanjiva~a, bio agent tajne policije Orgoreina. Da li je znao da je Obsle upu}en u to? Nesumnjivo da jeste. Da li je onda predstavljao agenta-provokatora? Da li je nominalno radio za Obsleovu kliku ili protiv nje. Koju je kliku u vladi trideset trojice kontrolisao sarf, odnosno pod ~ijom se kontrolom on nalazi? Bilo bi najbolje da odmah isteram ove stvari na ~istinu, ali to po svoj prilici ne}e biti lako. Moj smer, koji mi se za trenutak u~inio jasan i pun nade,

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame najednom se ispostavio krivudav i prepre~en mno{tvom tajni, ba{ kao {to je to bilo i u Erenrangu. Sve je i{lo kako treba, pomislio sam, dok se Estraven nije pojavio poput senke pored mene za stolim sino}. "Kakav je poloàj lorda Estravena ovde u Mi{noriju?" upitah [usgisa, koji se usnulo zavalio u ugao kola {to su glatko klizila. "Estraven? Ovde se zove Hart, znate. Mi nemamo titule u Orgoreinu. Sve smo to odbacili u novom dobu. Koliko sam shvatio, on je zavisnik satrpeznika Jegeja." "Da li ìvi kod njega?" "Verujem." Zaustio sam da kaèm kako je ~udno {to je bio kod Slosea pro{le no}i, a ne i kod Jegeja danas, kada mi je najednom postalo jasno da to i nije toliko ~udno u svetlosti na{eg kratkog jutro{njeg razgovora. Pa ipak, osetio sam se nelagodno i pri samoj pomisli na to da je on hotimice dràn po strani. "Na{li su ga", re~e [usgis, udobnije zavaliv{i svoja {iroka bedra u mekano sedi{te, "u ju`nom delu grada, u nekoj fabrici tutkala, radionici za preradu ribe ili ve} na nekom sli~nom mestu i pruìli su mu ruku da se izvu~e iz tog kala. Bili su to zacelo ljudi iz slobodne trgovine. Razume se, bio im je od koristi dok se nalazio u kioremiji u svojstvu predsednika vlade, tako da su mu se sada na{li pri ruci. Drìm da to poglavito ~ine zato da bi naudili Mersenu. Ha, ha! Mersen je Tibeov uhoda i, svakako, misli da to niko ne zna, ali svima je poznato; on ne moè da vidi o~ima Harta, zato {to smatra da je ovaj ili izdajnik ili dvostruki agent, a kako nije spreman da stavi na kocku {ifgretor, ne moè ni da ustanovi {ta je posredi od toga dvoga. Ha, ha! "[ta vi mislite da je Hart, gospodine [usgis?" "Izdajnik, gospodine Ai. îst i jednostavan. Pogazio je pravo svoje zemlje na Sinotsku dolinu kako bi spre~io Tibea da do|e na vlast, ali nije bio dovoljno ve{t pri tom. Ovde bi ga ~ekala teà kazna od izgnanstva. Tako mi Me{einih bradavica! Ako igrate protiv vlastite strane, onda ste sve izgubili. To je ono {to ne mogu da utuve u glavu ti tipovi bez ose}anja rodoljublja, koji jedino vole same sebe. Dodu{e, mislim da je Hartu svejedno gde se nalazi sve dok ima priliku da se uspinje ka nekakvoj vlasti. Kao {to vidite, prili~no se dobro sna{ao ovde u toku pet meseci." "Da, prili~no dobro." "Ni vi mu ne verujete, a?" "Ne, ne verujem mu." "Milo mi je {to to ~ujem, gospodine Ai. Ne shvatam za{to su se Jegej i Obsle toliko span|ali s tim tipom. On je osvedo~eni izdajnik, i to iz vlastitog koristoljublja; poku{a}e da se prika~i za va{e sanke, gospodine Ai, sve dok ne bude u stanju da sm ide. Ja tako vidim stvari. Sumnjam da bih ga ja besplatno povezao kada bi on do{ao i zamolio me za to!" [usgis huknu i ùstro klimnu u znak saglasnosti sa sopstvenim mi{ljenjem; zatim mi se osmehnu: bio je to osmeh jednog ~estitog ~oveka upu}en drugom ~estitom ~oveku. Kola su glatko jurila {irokim, dobro osvetljenim ulicama. Jutarnji sneg se otopio, sa izuzetkom prljavih nanosa uz odvodne slivnike; sada je lila ki{a, studena i sitna.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Velike zgrade sredi{njeg Min{orija - vladini uredi, {kole, jome{ki hramovi izgledale su veoma zamu}eno kroz pljusak, u te~nom sjaju visokih uli~nih svetiljki, {to je stvaralo utisak da se rasta~u. Ivice su im bile neodre|ene, a pro~elja prugasta, oro{ena, zamrljana. Postojalo je ne{to ìtko, nesu{tastveno u samoj zama{nosti ovog grada sazdanog od monolita, ove monolitne dràve ~iji su i deo i celina nosili isti naziv. I [usgis, moj bodri doma}in, zama{an ~ovek, su{tastven ~ovek, i sam je bio, na izvestan na~in, po uglovima i bridovima, pomalo neodre|en, mal~ice, sasvim mal~ice nestvaran. Jo{ od onog ~asa kada sam krenuo kolima na put kroz prostrana, zlatna polja Orgoreina pre ~etiri dana, zapo~ev{i svoje uspe{no napredovanje ka unutra{njim svetinjama Mi{norija, ne{to mi je stalno nedostajalo. Ali {ta? Ose}ao sam se izolovan. Odskora je prestalo da mi bude hladno. Ovde su prostorije dràne pristojno zagrejane. Tako|e odskora nisam vi{e nalazio zadovoljstva u jelu. Orgotska kuhinja bila je bezukusna. No, to nije marilo. Ali zbog ~ega su ljudi koje sam sretao, bez obzira na to da li su mi bili naklonjeni ili ne, tako|e izgledali bezukusno? Bilo je ìvopisnih li~nosti me|u njima - Obsle, Slose, lepi i odvratni Gaum - pa ipak, svima je njima nedostajalo neko svojstvo, izvesna dimenzija bi}a; osim toga, nije im polazilo za rukom da budu uverljivi. Nisu bili sasvim opipljivi. Izgledalo je, pomislio sam, kao da ne bacaju senke. Ova vrsta prili~no nesputanog razmi{ljanja predstavlja su{tinski deo mog posla. Bez izvesne kadrosti za to nikada ne bih mogao da postanem mobil; pro{ao sam kroz formalnu obuku u ovom pogledu na Hainu, gde se ta osobina po~asno naziva naga|anje. Ono za ~im se teì u naga|anju moglo bi se opisati kao intuitivan opaàj moralne celovitosti; upravo stoga se ono izraàva ne u racionalnim simbolima, ve} u metaforama. Ja, dodu{e, nikada nisam bio osobito ume{an u naga|anju, a i te no}i nisam se uzdao u vlastitu intuiciju, budu}i da sam bio veoma umoran. Kada sam se vratio u stan, potraìo sam uto~i{te pod toplim tu{em. Ali ~ak sam se i tu ose}ao nekako neodre|eno nelagodno, kao da topla voda nije bila sasvim stvarna i pouzdana i kao da se na nju nije moglo zacelo ra~unati. 11. MONOLOZI U MI[NORIJU Mi{nori. Stret susmi. Ne ispunjava me nada, premda sva zbivanja pruàju osnovu za nju. Obsle se poga|a i cenka sa ostalim satrpeznicima, Jegej im laska, Slose vrbuje nove pristalice, {to sve pove}ava snagu njihove stranke. Oni su snala`ljivi ljudi i ~vrsto drè u rukama svoju kliku. Samo su sedmorica od trideset trojice pouzdani slobodni trgovci; Obsle o~ekuje da }e ste}i jama~nu podr{ku jo{ desetorice me|u ostalima, {to bi obezbedilo minimalnu ve}inu. Jedan od ovih izgleda da se istinski zanima za izaslanika: satrpeznik Itepen iz oblasti Ejnijen, koji je ispoljavao radoznalost o tu|inskom poslanstvu jo{ od vremena kada je, rade}i za sarf, vr{io cenzuru radio-emisija koje {aljemo iz Erenranga. îni se da ga pe~e savest zbog tog cenzurisanja. Predloìo je Obsleu da trideset trojica obznane ne samo svojim sunarodnicima ve} istovremeno i Karhidi da su uputili poziv zvezdanom brodu, kao i da zatraè od Argavena da priklju~i glas Karhide tom pozivu. Di~na

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame zamisao koja, naàlost, ne}e biti sprovedena u delo. Oni nikada ne bi zatraìli od Karhide da im se pridruì ni u ~emu. Sarfovi ljudi me|u trideset trojicom protivili su se, razume se, ~ak i uzimanju u razmatranje izaslanikovog prisustva i poslanstva. [to se ti~e onih neodlu~nih i neopredeljenih, koje se Obsle nada da pridobije za svoju stvar, mislim da se oni boje izaslanika, ba{ kao {to su ga se pla{ili kralj i preteàn deo dvora; jedina je razlika u tome {to je Argaven smatrao da je izaslanik lud, kao i on sm, dok ga ovi drè za varalicu, kao {to su i oni. Boje se toga da javno nasednu na veliku obmanu, obmanu koju je Karhida ve} odbacila, obmanu koja mo`da predstavlja ba{ Karhidino maslo. Ako upute poziv i to obznane, {ta }e se dogoditi sa njihovim {ifgretorom kada se ne pojavi nikakav zvezdani brod? Odista, Dènli Ai traì od nas prekomerno poverenje. Za njega to, o~igledno, nije prekomerno. A Obsle i Jegej misle da mogu ubediti ve}inu od trideset trojice da mu poveruje. Ne znam zbog ~ega u ovom pogledu ne gajim tako velike nade; mo`da stvarno ne èlim da se Orgorein pokaè prosve}eniji od Karhide, da preduzme rizik, odnese pobedu i ostavi Karhidu u senci. Ako je ova zavist rodoljubiva, onda dolazi prekasno; ~im sam shvatio da }e me Tibe uskoro dovesti do izgnanstva, preduzeo sam sve {to je bilo u mojoj mo}i da obezbedim i izaslanikov dolazak u Orgorein, a ovde, u izgnanstvu, tako|e sam sve u~inio da ih pridobijem za njega. Zahvaljuju}i novcu koji mi je on doneo od A{ea, sada ponovo mogu da se osamostalim, da ìvim kao "jedinica", a ne kao "zavisnik". Ne idem vi{e na prijeme niti se javno vi|am sa Obsleom ili drugim pristalicama izaslanika; ~ak ni njega samog nisam video ve} vi{e od pola meseca, jo{ od njegovog drugog dana u Mi{noriju. Dao mi je A{eov novac kao {to bi neko dao naknadu pla}enom ubici. Retko sam kada bio tako besan i hotimice sam ga uvredio. Znao je da sam ljut, ali nisam siguran da je shvatio da mu je upu}ena uvreda; izgleda da je prihvatio moj savet, bez obzira na na~in na koji mu je bio dat; a kada mi se bes sti{ao, shvatio sam to i zabrinuo se. Nije isklju~eno da je sve vreme u Erenrangu on traìo moj savet, ne znaju}i pri tom kako da mi to stavi do znanja. Ako je to posredi, onda je on jama~no pogre{no razumeo polovinu, a uop{te nije razumeo ostatak onoga {to sam mu kazao uz kamin u dvorcu one no}i posle svetkovine postavljanja zavr{nog kamena. Njegov {ifgretor mora da je postojan, staloèn, trpeljiv, potpuno razli~it od na{eg; a kada se meni ~inilo da sam najotvoreniji i najiskreniji prema njemu, za njega sam mo`da bio najposredniji i najnejasniji. Njegova ograni~enost plod je neupu}enosti. Njegova nadmenost plod je neupu}enosti. On ne poznaje nas, ni mi njega. On je u beskrajnoj meri stranac, a ja budala {to sam dopustio da mi vlastita senka zapre~i svetlost nade koju nam on donosi. Ukloni}u svoju pogubnu ta{tinu. Skloni}u se sa njegovog puta: jer jasno je da je to ono {to on èli. U pravu je. Jedan izgnani karhidski izdajnik ne predstavlja zalogu njegove stvari.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame U saglasnosti sa orgotskim zakonom, prema kome svaka "jedinica" mora da ima posao, ja radim od osmog ~asa do podneva u jednoj fabrici za izradu predmeta od plasti~nih masa. Posao je lak: upravljam jednom ma{inom koja uklapa i slepljuje komade od plasti~ne mase, prave}i male, providne kutije. Ne znam ~emu te kutije sluè. Po podne, ose}aju}i se turobno i umorno, ponovo sam po~eo da upra`njavam stare discipline koje sam nau~io u Rotereru. Drago mi je {to vidim da nisam izgubio ume{nost u sakupljanju snage dote ili u ulaènju u stanje netransa; ali malo koristi sam izvukao iz netransa, a {to se ti~e ve{tina mirovanja i po{}enja, kao da ih nikada nisam ni znao, te tako moram da po~nem sve iznova, kao dete. Postio sam ovde samo jedan dan i ve} mi je stomak po~eo da zavija; traje ve} nedelju dana, mesec dana! No}i su sada sa mrazom; no}as snaàn vetar nosi ledenu ki{u. Cele ve~eri neprekidno sam mislio o Estreu i zavijanje vetra li~ilo mi je na huk koji sam tamo slu{ao. Pisao sam svom sinu no}as jedno op{irno pismo. Sve vreme mi se pri tom javljao ose}aj Arekovog prisustva, utisak da bih ga video ako bih se okrenuo. Za{to vodim ove zapise? Da bi ih moj sin pro~itao? Malo }e mu dobra oni doneti. Mo`da pi{em samo zato da bih pisao na vlastitom jeziku. Harhahad susmi. Jo{ ni{ta nije pomenuto o izaslaniku preko radija, nijedna jedina re~. Pitam se da li Dènli Ai uvi|a da se u Orgoreinu, uprkos ogromnom vidljivom aparatu vlade, ni{ta ne radi vidljivo, ni{ta ne kaè glasno. Ma{inerija prekriva sve mahinacije. Tibe ho}e da nau~i Karhi|ane da laù. To u~i iz Orgoreina, najbolje mogu}e {kole. Ali mislim da }emo imati puno nevolja dok ne nau~imo da laèmo, budu}i da smo toliko dugo upra`njavali ume}e neprestanog obilaènja istine, bez potrebe da laèmo, ali i ne dospevaju}i do nje. Ju~e je do{lo do velikog orgotskog napada preko Eja; spalili su ìti{ta Tekembera. To je upravo ono {to sarf ho}e i {to Tibe ho}e. Ali kuda sve to vodi? Primeniv{i svoj jome{ki misticizam na izaslanikove izjave, Slose je po~eo da tuma~i dolazak Ekumena na zemlju kao dolazak Me{einog carstva me|u ljude, {to je uslovilo da se izgubi iz vida na{ glavni naum. "Moramo da obustavimo to suparni{tvo sa Karhidom pre no {to stignu Novi ljudi", kaè on. "Moramo da o~istimo vlastite duhove za njihov dolazak. Moramo da odbacimo {ifgretor, da zabranimo sve osvetni~ke ~inove i da se ujedinimo svi skupa, bez zavisti i kao bra}a jednog ognji{ta." Ali kako, dok oni ne do|u. Kako prekinuti krug? Guirni susmi. Slose predsedava jednim odborom ~iji je zadatak da suzbije nepristojne komade koji se ovde prikazuju u javnim kemerskim ku}ama; mora da su sli~ni karhidskom huhutu. Slose im se suprotstavlja zato {to su ni{tavni, puni prostote, bogohulni. Suprotstaviti se ne~emu zna~i podràti ga. Ovde postoji izreka: "Svi putevi vode u Mi{nori." Razume se, ako okrenete le|a Mi{noriju i stanete da se udaljavate od njega, i dalje se nalazite na putu za Mi{nori. Da bi se suprotstavilo prostoti, mora se biti prost. Treba da po|ete negde drugde; morate imati druga~iji cilj; tek onda idete drugim putem.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Jegej u dvorani trideset trojice danas: "Neumoljivo se suprotstavljam zabrani izvoza ìta u Karhidu, kao i duhu suparni{tva koji stoji iza svega toga." Sasvim ispravno, ali on ne}e skrenuti sa puta za Mi{nori idu}i u tom pravcu. Mora da ponudi neku drugu mogu}nost. I Orgorein i Karhida moraju da odustanu od puta kojim se sada kre}u, bez obzira na smer; moraju po}i negde drugde, prekinuti krug. Jegej bi, drìm, trebalo da govori samo o izaslaniku i ni o ~emu drugom. Biti ateista zna~i podràvati Boga. U ravni dokaza, svejedno je da li je re~ o njegovom postojanju ili nepostojanju. Stoga je dokaz re~ koja se ne koristi ~esto me|u handaratama, koji su odabrali da Boga ne poimaju kao ~injenicu, podlo`nu bilo dokazivanju ili verorvanju: tako su i prekinuli krug i postali slobodni. Nau~iti na koja se pitanja ne moè odgovoriti, a ne da odgovorite na njih: ovo ume}e je najpotrebnije u vremenima potresa i tame. Tormenbod susmi. Nelagodnost raste u meni: jo{ nijedna re~ nije pomenuta o izaslaniku preko radija sredi{nje uprave. Nijedna vest o njemu od svih koje smo mi emitovali iz Erenranga ovde nikada nije pu{tena, a glasine koje poti~u od nedopu{tenog slu{anja radio-emisija sa druge strane granice, kao i od pri~a trgovaca i putnika, nikada nemaju neki ve}i domet. Sarf drì potpuniju kontrolu nad komunikacijama nego {to sam znao, ili mislio da je mogu}e. Ta mogu}nost je zastra{uju}a. U Karhidi, kralj i kioremija imaju poprili~nu kontrolu nad onim {to ljudi rade, ali veoma malu nad onim {to ~uju, a nikakvu nad onim {to govore. Ovde je vlada u stanju da drì nadzor ne samo nad onim {to se dela ve} i {to se misli. Sasvim je izvesno da niko ne bi trebalo da ima takvu mo} nad drugima. [usgis i ostali vodaju Dènlija Aija potpuno otvoreno po gradu. Pitam se da li on uvi|a da ta otvorenost prikriva ~injenicu da se on prikriva. Niko ne zna da je on ovde. Pitao sam moje kolege radnike u fabrici i oni ne znaju ni{ta; misle da govorim o kakvom {a{avom pripadniku neke jome{ke sekte. Nikakvih informacija, nikakvog zanimanja, ba{ ni~ega {to bi i{lo u prilog Aijevoj stvari ili mu za{titilo ìvot. Prava je {teta {to toliko li~i na nas. U Erenrangu ljudi su ~esto pokazivali na njega na ulici, ali zato {to su znali izvesnu istinu ili pri~u o njemu, a pre svega da je tu. Ovde, gde se njegovo prisustvo drì u tajnosti, niko ga ne prime}uje. Ljudi ga nesumnjivo vide poglavito onako kako sam ga ja prvi put video: kao neobi~no visokog, suvonjavog i tamnoputog mladi}a koji samo {to je u{ao u kemer. Prou~io sam izve{taje lekara o njemu pro{le godine. On se uveliko razlikuje od nas, ali te razlike nisu povr{inske. ôvek ga mora upoznati da bi saznao u kolikoj je meri tu|in. Zbog ~ega ga onda kriju? Za{to neko od satrpeznika ne razre{i stvar tako {to }e da progovori o njemu na nekom javnom istupanju ili preko radija? Za{to ~ak i Obsle }uti? Iz straha. Moj kralj se bojao izaslanika; ovi ovde se pla{e jedni drugih. Mislim da sam ja, stranac, jedina osoba u koju Obsle ima poverenja. On nalazi izvesno zadovoljstvo u mom dru{tvu (kao i ja u njegovom); vi{e puta je odbacio {ifgretor i iskreno mi zatraìo savet. Ali kad god ga podstaknem da otvoreno progovori, da izazove javno zanimanje kao odbranu protiv spletki me|u klikama, on me ne ~uje.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Ako o~i celog Satrpezni{tva budu upravljene na izaslanika, sarf se ne}e odvaìti da ga dodirne", kaèm ja. " kao ni tebe, Obsle." Obsle uzdahne. "Da, da, ali to ne moèmo da u~inimo, Estravene. Radio, {tampani bilteni, nau~na periodika, sve je to u rukama sarfa. [ta meni preostaje da preduzmem? Da drìm govorancije po uli~nim uglovima kao kakav fanati~ni pop?" "Pa, ljudima se moè obratiti, mogu se pustiti glasine; i sm sam morao da preduzmem ne{to sli~no pro{le godine u Erenrangu. Nagnaj ljude da postavljaju pitanja na koja ti ima{ spreman odgovor, odnosno samog izaslanika." "Samo kada bi hteo da dovede dole taj svoj vra`ji brod, kako bismo imali {ta da pokaèmo ljudima! Ali kako sada stoje stvari..." "On ne}e dovesti brod sve dok ne bude uveren da radite iz po{tenih pobuda." "Pa zar ja to ne ~inim?" uzvikne Obsle, naduv{i se pri tom kao velika ribako~i}. "Nisam li svaki ~as pro{log meseca proveo rade}i na ovoj stvari? Po{tene pobude! On o~ekuje da poverujemo u sve {to nam kaè, a onda nam ne uzvra}a odgovaraju}im poverenjem!" "Zar bi trebalo?" Obsle samo puhne i ne odgovara. Pribliìo se po{tenju vi{e od bilo kog drugog zvani~nika iz orgotske vlade koga ja poznajem. Odgeteni susmi. Da bi postao visoki oficir u sarfu, ~ovek mora, kako izgleda, da bude glup na izvestan sloèn na~in. Gaum je dobar primer u tom smislu. On vidi u meni karhidskog agenta koji poku{ava da dovede Orgorein do stra{nog gubitka prestià na taj na~in {to }e ovda{nje ljude ubediti da poveruju u obmanu sa izaslanikom Ekumena; on misli da sam se ja kao predsednik vlade prevashodno bavio pripremama te obmane. Blagi Boè, imao sam znatno pametnija posla da radim nego da igram {ifgretor sa ni{tarijama. Ali ovu jednostavnost on naprosto nije kadar da pojmi. Sada kada me je Jegej prividno odbacio, Gaum je uvrteo sebi u glavu da sam postao potkupljiv, te je odlu~io da me kupi na svoj neobi~an na~in. Posmatrao me je ili su to drugi ~inili za njegov ra~un, tako da je pouzdano saznao da }u u}i u kemer u poste ili tormenbod; pojavio se pro{le no}i u punom kemeru, neusmnjivo izazvanom hormonalnim injekcijama, spreman da me zavede. Slu~ajan susret u ulici Pijenefen. "Harte! Nisam te video ve} pola meseca, gde si se deo sve to vreme? Hajde da popijemo po vr~ piva." Izabrao je neku pivnicu u susedstvu jedne satrpezni~ke javne kemerske ku}e. Nije nam naru~io pivo, ve} ìvovodu. O~igledno nije gubio vreme. Posle prve ~a{e poloìo je svoju ruku na moju, uneo mi se u lice i pro{aputao: "Nismo se sreli slu~ajno, ~ekao sam te; èlim te za svog kemera no}as." Na kraju me je oslovio po imenu. Nisam mu odsekao jezik zato {to od odlaska iz Estrea ne nosim uza se no`. Kazao sam mu da nameravam da se uzdràvam dok sam u izgnanstvu. On je po~eo da gugu~e, da mi se umiljava, da me miluje po rukama. Veoma brzo je ulazio u punu fazu kao èna. Gaum je veoma lep u kemeru i ra~unao je na svoju lepotu i seksualnu privla~nost, znaju}i pretpostavljam - da je malo verovatno da }u ja, budu}i iz handare, koristiti droge za suzbijanje kemera, ve} da }u se samo re{eno{}u da se uzdràvam odupirati svim

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame prilikama koje mi se mogu ukazati. Smetnuo je s uma da je gnu{anje podjednako valjano kao i najbolja droga. Oslobodio sam se njegovih ruku, ~ije je milovanje, razume se, imalo izvesnog uticaja na mene, i ostavio ga, predloìv{i mu da partnera potraì u obli`njoj javnoj kemerskoj ku}i. Pogled pun mr`nje koji mi je na to uputio izazvao je saàljenje u meni; jer, ma koliko mu smer bio pritvoran, stvarno je bio u kemeru i veoma uzbu|en. Da li je uistinu mislio da }u se ja prodati za tako sitnu naknadu? Mora da smatra da sam vrlo neprijatan; a to me je, razume se, ~inilo neprijatnim. Do vraga sa tim prljavcima. Me|u njima nema nijednog ~istog ~oveka. Odsordni susmi. Ovog popodneva Dènli Ai istupio je u dvorani trideset trojice. Publika je bila isklju~ena, a radio-prenos zabranjen, ali me je kasnije Obsle pozvao k sebi i pustio mi da ~ujem magnetofonski snimak tog doga|aja koji je sam napravio. Izaslanik je govorio valjano, sa uzbu|uju}om iskreno{}u i hitnjom. Postoji izvesna bezazlenost u njemu za koju sam smatrao da predstavlja njegovu tu|insku odliku i da je budalasta; pa ipak, ima trenutaka kada se ispod te tobo`nje bezazlenosti pomalja disciplina znanja i veli~ajnost svrhe koje me odista zapanjuju. Kroz njega govori pametan i velikodu{an narod, narod koji je utkao u jedinstvenu mudrost duboko, staro, uàsno i nepojamno druga~ije iskustvo ìvota. Ali on sm je mlad: nestrpljiv, neiskusan. Stoji vi{e od nas, vidi dalje, ali njegova visina je ipak samo visina ~oveka. Sada govori bolje nego {to je to ~inio u Erenrangu, jednostavnije i tananije; nau~io je svoj posao vr{e}i ga, kao i svi mi. Njegovo izlaganje ~esto su prkidali ~lanovi prevlasne klike, traè}i od predsednika da prekine tog ludaka, da ga najuri napolje i da nastavi dnevni red. Najbu~niji je bio satrpeznik Jemenbej, a verovatno i najspontaniji. "Ne}ete, valjda, da se upecate na taj gi{i-mi{i?" dovikivao je Obsleu. Sra~unate prekide i upadice, koji su oteàvali razumevanje dela snimka, predvodio je, kako mi veli Obsle, Kaharosile. Pi{em ovo po se}anju. Al{el (predsedavaju}i):" Gospodine izaslani~e, nalazimo da su ove informacije i predlozi, koji su nam podneli gospoda Obsle, Slose, Itepen, Jegej i drugi, veoma zanimljivi... veoma podsticajni. Potrebno nam je, me|utim, jo{ malo argumenata da bismo mogli da nastavimo. (Smeh) Budu}i da je kralj Karhide uklonio va{u... va{e vozilo, kojim ste stigli, na mesto gde ga mi ne moèmo videti, da li bi bilo mogu}e, kao {to je ve} predloèno, da dovedete dole va{ zvezdani brod? Kako ga vi nazivate?2 Ai: "Moète re}i zvezdani brod, ser." Al{el: "Oh? A kako ga vi nazivate?" Ai: "Pa, tehni~ki, to je me|uzvezdana letelica cetijanskog tipa sa ljudskom posadom, model NAFAL-20." Glas: "Sigurni ste da to nisu sanke svetog Petetea?" (Smeh) Al{el: "Molim vas. Da. Pa, ako biste spustili taj brod na tle... na ~vrsto tle, moè se re}i... kako bismo na taj na~in dobili ne{to opipljivo..." Glas: "Opipljiva riblja iznutrica!"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ai: "Veoma }u rado da spustim dole brod, gospodine Al{el, kao dokaz i svedo~anstvo na{ih uzajamnih po{tenih namera. êkam samo da prethodno javno obznanite taj doga|aj." Kaharosile: "Zar vam nije jasno, satrpeznici, {ta sve ovo zna~i? Tu nije posredi samo glupa {ala. Cela stvar je sra~unata na javno ismevanje na{e naivnosti, na{e lakovernosti, na{e gluposti... smi{ljena, uz neverovatnu drskost, od strane ove spodobe koja danas stoji tu pred nama. Vi znate da on dolazi iz Karhide. Znate da je karhidski agent. Moète i sami videti da predstavlja seksualnog izopa~enika one vrste koja je u Karhidi, zahvaljuju}i uticaju mra~nog kulta, ostala neizle~ena, a ponekad se ~ak i ve{ta~ki stvara za potrebe proro~kih orgija. Pa ipak, kad on kaè "ja dolazim iz svemira", neki od vas za`mure, pomra~e razboritost i poveruju mu! Ni u snu ne bih pomislio da je tako ne{to mogu}e... i tako dalje, i tako dalje." Ako je suditi po snimku, Ai je strpljivo izdrào sve poruge i napade. Obsle kaè da se valjano drào. êkao sam ispred dvorane da bih ih video kako izlaze posle zasedanja trideset trojice. Ai je izgledao smrknuto i zami{ljeno. Imao je jake razloge za to. Moja bespomo}nost je nepodno{ljiva. Ja sam bio taj koji je pokrenuo celu ovu stvar, a sada mi ona izmi~e kontroli. [unjam se ulicama, sa navu~enom kapulja~om, samo da bih iz prikrajka osmotrio izaslanika. Za ovaj beskoristan, gmizav ìvot odbacio sam mo}, novac i prijatelje koje sam imao. Kakva si ti budala, Tereme. Za{to nikada ne mogu da veèm svoje srce za ne{to {to je izgledno, dosti`no? Odeps susmi. Ure|aj za komuniciranje, koji je Dèmli Ai stavio na raspolaganje trideset trojici, poveriv{i ga na ~uvanje Obsleu, ne}e nikoga razuveriti. Nema sumnje da naprava radi ono {to on kaè, ali ako je kraljev matemati~ar [orst rekao o njoj samo "ne razumem na~ela", onda nijedan orgotski matemati~ar ili inènjer ne}e biti uspe{niji u tom pogledu, odnosno ni{ta se ne}e ni dokazati ni opovr}i. Bio bi to izvrstan ishod da je ovaj svet jedna tvr|ava handare, ali ovako moramo nastaviti da skrnavimo mladi sneg, dokazuju}i i opovrgavaju}i, postavljaju}i pitanja i odgovaraju}i. Jo{ jednom sam predloìo Obsleu da Ai pozove radiom svoj zvezdani brod, da probudi posadu koja spava na njemu i da im naloì da razgovaraju sa satrpeznicima preko radio-veze sa dvoranom trideset trojice. Ovoga puta Obsle je imao spreman razlog da to ne u~ini. "Slu{aj, Estravene, dragovi}u. Sarf drì u rukama ceo radio, to je valjda do sada jasno. âk ni ja nemam pojma o tome koji ljudi iz komunikacija rade za sarf; jedino je izvesno da ih je ve}ina, jer pouzdano znam da upravljaju predajnicima i prijemnicima na svim nivoima, sve do tehni~ara i opravlja~a. Oni mogu i ho}e da preduprede... ili da krivotvore... svaku emisiju koju bismo primili, ako stvarno budemo primili neku. Moè{ li da zamisli{ taj prizor u dvorani? Mi, 'svemirske' `rtve vlastite obmane slu{amo zadrànog daha stati~ko pucketanje... ili ni{ta vi{e... nikakav odgovor, nikakvu poruku." "A zar nemate novca da unajmite neke odane tehni~are ili da potkupite njihove?" upitah; ali nije bilo vajde. Bojao se za vlastiti presti`. Njegovo pona{anje

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame prema meni ve} se promenilo. Ako otkaè prijem za izaslanika ve~eras, stvari su onda uzele r|av smer. Odarhad susmi. Otkazao je prijem. Jutros sam oti{ao da vidim izaslanika u pravom orgotskom stilu. Ne otvoreno, u [usgisovu ku}u, gde posluga zacelo vrvi od agenata sarfa, budu}i da je to i sm doma}in, ve} na ulici, slu~ajno, na Gaumov na~in, gmizavo i puzavo. "Gospodine Ai, da li biste me saslu{ali za trenutak?" Za~u|eno se osvrnuo, a onda me prepoznao, trgav{i se. Trenutak kasnije obatio mi se: "Kakve svrhe ima, gospodine Hart? Vi znate da se vi{e ne mogu osloniti na ono {to kaète... posle Erenranga..." To je bilo po{teno, ako ve} ne uvi|avno; pa ipak, bilo je i uvi|avno: znao je da ja ho}u da mu dam savet, a ne da traìm ne{to od njega, i kazao je to da bi mi spasao ponos. Ja rekoh: "Ovo je Mi{nori, ne Erenrang, ali nalazite se u istoj opasnosti. Ako ne moète da ubedite Obslea i Jegeja da vam dopuste da uspostavite radio-vezu sa va{im brodom, kako bi ljudi na njemu, ne izlaù}i se sami opasnosti, mogli pruìti neku potporu va{im izjavama, onda bi trebalo da upotrebite va{u vlastitu napravu, ansibl, i da smesta pozovete brod dole. Rizik sa kojim }e se on suo~iti manji je od rizika sa kojim ste vi sami sada suo~eni." "Rasprava satrpeznika o mojim porukama dràna je u tajnosti. Kako znate za moje 'izjave', gospodine Hart?' "Tako {to sam ceo ìvot posvetio znanju..." "Ali to ne spada u va{ delokrug, ovde, ser. Stvar stoji do satrpeznika Orgoreina." "Kaèm vam da vam se ìvot nalazi u opasnosti, gospodine Ai", rekoh; on ni{ta nije uzvratio na to i ja ga ostavih. Trebalo je da razgovaram sa njim pre mnogo dana. Sada je prekasno. Strah potkopava njegovo poslanstvo i moju nadu, ponovo. Ne strah od tu|eg, nezemaljskog, ne ovde. Ove Orgote nemaju dubinu i {irinu duha da bi se bojale onoga {to je istinski i neizmerno strano. Oni ~ak nisu kadri to ni da vide. Pogledi su im uprti u ~oveka sa jednog drugog sveta, ali {ta vide? Uhodu iz Karhide, nastranog, agenta, ubogu, sitnu politi~ku jedinicu poput sebe samih. Ako smesta ne pozove brod, bi}e odve} kasno; mo`da je ve} sada prekasno. To je moja gre{ka. Ni{ta nisam u~inio kako valja. 12. O VREMENU I TAMI Iz "Kazivanja Tuhulmea, velikog `reca", knjiga jome{kog kanona, sa~injena u severnom Orgoreinu pre otpilike devet stotina godina. Me{e je sredi{te vremena. Onaj trenutak njegovog ìvota, kada je sve stvari jasno sagledao, do{ao je po{to je proìveo trideset godina na zemlji, a posle toga je ìveo

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame jo{ trideset godina na zemlji, tako da je to Sagledavanje palo ta~no u sredi{te njegovog ìvota. A svekolika doba do trenutka Sagledavanja bila su podjednako duga kao {to }e biti i doba posle Sagledavanja, koje je palo ta~no u sredi{te vremena. A u sredi{tu nema vremena koje je pro{lo niti vremena koje }e do}i. Ono je u celom pro{lom vremenu. Ono je u celom budu}em vremenu. Ono nije ni bilo, niti }e tek biti. Ono jeste. Ono je sve. Ni{ta nije nesagledano. Siromah iz [eneja do|e do Me{ea i poàli mu se da nema hrane koju bi dao svome detetu po telu, nema ìta za setvu, jer zrnevlja u tlu behu istrulila od ki{e i svi ìtelji njegovog ognji{ta skapavahu od gladi. Me{e re~e na to: "Kopaj u Tuere{kom kamenjaru i na}i }e{ tamo riznicu srebra i dragog kamenja; jer vidim kralja koji to blago tu zakopava, pre deset hiljada godina, dok jedan susedni kralj vojuje protiv njega." Siromah iz [eneja kopa{e u Tuere{kim morenama sve dok ne na|e, na mestu koje Me{e be{e ozna~io, ogromnu gomilu drevnih dragulja i pred tim prizorom on uskliknu od radosti. Ali Me{e, stoje}i pokraj njega, briznu u pla~ pred istim prizorom, rekav{i: "Vidim ~oveka kako ubija svoga brata po ognji{tu zbog jednog od ovih bru{enih kamenova. To }e se zbiti kroz deset hiljada godina, a kosti ubijenog po~iva}e u ovom gradu gde sada blago leì. O, ~ove~e iz [eneja, ja tako|e znam gde se nahodi tvoj grob; vidim te kako po~iva{ u njemu." @ivot svakog ~oveka u sredi{tu je vremena, jer svi su ljudi vi|eni u Me{eovom Sagledavanju i nalaze se u njegovom oku. Mi smo zenice njegovog oka. Na{e ~injenje njegovo je Sagledavanje, na{e bi}e njegovo Saznavanje. Jedno stablo hemena, u srcu {ume Ornen, koja se pruà stotinu milja u duìnu i stotinu milja u {irinu, be{e staro i preobilno naraslo, sa stotinom grana i na svakoj grani sa po hiljadu gran~ica i na svakoj gran~ici sa po hiljadu listova. Stablo re~e u svom ukorenjenom bi}u: "Svi moji listovi su vi|eni, osim jednog, onog u tami {to je tvore svi ostali. Taj jedan list drìm u potaji za sebe. Ko }e ga videti u tami mog li{}a i ko }e ih sve izbrojati?" Me{e pro|e kroz {umu Ornen na svom hodo~a{}u i sa tog stabla otkide ba{ taj list. Nijedna ki{na kap ne pade u jesenjim pljuskovima koja je ve} ranije nekada pala, a ki{e su padale, padaju i pada}e u svim jesenima svih godina. Me{e vide svaku kap gde je pala, gde pada i gde }e pasti. U Me{eovom oku sve su zvezde i tame me|u zvezdama: i sve je to svetlo. Odgovaraju}i na pitanje lorda [orta, u trenutku Sagledavanja, Me{e vide svekoliki svod nebeski kao da je ceo jedno sunce. Iznad zemlje i ispod zemlje nebesa behu svetla kao sun~eva povr{ina i ne be{e tame. Jer on vide ne ono {to je bilo, niti ono {to }e biti, ve} ono {to jeste. Zvezde koje nestaju, odnose}i sa sobom svoju svetlost, sve behu prisutne u njegovom oku i svekolika njihova svetlost blista{e tada. <Ovo je misti~ni izraz jedne od teorija koja se koristila da bi se potkrepila hipoteza o {irenju vaseljene; zamisao je prvi put izloèna u Matemati~koj {koli iz Sita pre vi{e od ~etiri hiljade godina, a potom bila op{teprihva}ena me|u potonjim kosmolozima, iako ih meteorolo{ki uslovi na Getenu spre~avaju da prikupe dovoljno astronomskih

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame osmatra~kih nalaza. Stopa {irenja (Hablova konstanta; Rerherekova konstanta) moè se, u stvari, proceniti na osnovu osmotrene koli~ine svetlosti na no}nom nebu; su{tina stvari ovde je u tome da ako se svemir ne bi {irio, no}no nebo ne bi izgledalo tamno.> Tama je samo u smrtnom oku, koje misli da vidi, ali ne vidi. U Me{eovom vidu nema tame. Prema tome, oni koji prizivaju tamu <Handarate> budale su u o~ima Me{ea i on pljuje na njih, jer imenuju ono {to nije, nazivaju}i ga izvori{te i kraj. Nema ni izvori{ta ni kraja, jer sve stvari su u sredi{tu vremena. Kao {to sve zvezde mogu da se odraze u okrugloj kapi ki{e koja pada kroz no}: tako isto i sve zvezde odraàvaju ki{nu kap. Nema ni tame ni smrti, jer sve stvari jesu, u svetlosti Trenutka, a njihov kraj i njihov po~etak su jedno. Jedno sredi{te, jedno Sagledavanje, jedan zakon, jedna svetlost. Pogledajte sada u Me{eovo oko! 13. NA DOBRU Uznemiren Estravenovim iznenadnim ponovnim pojavljivanjem, njegovom upu}eno{}u u moje poslove i ùstrom hitnjom njegovih upozorenja, zaustavio sam taksi i odvezao se pravo na Obsleovo ostrvo, sa namerom da upitam satrpeznika kako to da Estraven zna toliko i otkud to da bane niotkuda, nagone}i me da preduzmem upravo ono {to me je Obsle koliko ju~e savetovao da ne ~inim. Satrpeznik je bio odsutan, a vratar nije znao gde se nalazi, niti kada }e se vratiti. Oti{ao sam potom do Jegejeve ku}e, ali ni tamo nisam bio bolje sre}e. Padao je gust sneg, najgu{}i ove jeseni; moj voza~ odbio je da me vozi dalje od [usgisove ku}e, budu}i da na to~kovima nije imao klinove za sneg. Te ve~eri nije mi po{lo za rukom da telefonom stupim u vezu sa Obsleom, Jegejom ili Sloseom. Za vreme uìne [usgis mi je objasnio u ~emu je stvar: u toku je bio jedan jome{ki praznik, svetkovina svetaca i za{titnika prestola, i o~ekivalo se da se u hramovima vide svi visoki zvani~nici Satrpezni{tva. Tako|e je imao obja{njenje za Estravenovo pona{anje, i to prili~no razlo`no: bio je to, navodno, slu~aj nekad mo}nog, a sada palog ~oveka, koji vreba svaku priliku da uti~e na ljude ili zbivanja - svaki put sve manje suvislo, sve o~ajni~kije, kako vreme prolazi, a on uvi|a da neumitno tone u nemo}nu bezimenost. Sloìo sam se da to mo`da predstavlja obja{njenje za Estravenov uznemiren, gotovo mahnit na~in istupanja. Ta uznemirenost nije, me|utim, ostala bez uticaja na mene. Ose}ao sam se nekako neodre|eno nelagodno sve vreme tog dugotrajnog i te{kog obeda. [usgis nije zatvarao usta od pri~e, obra}aju}i se meni, mnogobrojnim name{tenicima, pomo}nicima, ~ankolizima i ulizicama koji bi se s ve~eri okupljali oko njegovog stola; nikada ga jo{ nisam video tako op{irnog, tako neumorno bodrog. Kada se uìna okon~ala, bilo je prili~no kasno za izlazak, a i ina~e }e, kako re~e [usgis, svetkovina zadràti sve satrpeznike ~ak do posle pono}i. Odlu~io sam da propustim ve~eru i rano sam oti{ao na po~inak. Negde izme|u pono}i i svitanja probudili su me neki neznanci, izvestili me da sam uhap{en i sproveli me pod naoruànom straòm u zatvor Kunder{aden.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Kunder{aden je veoma stara gra|evina, jedna od malog broja takvih koje su preostale u Mi{noriju. êsto mi je upadala u o~i kada sam se vozio po gradu: duga~ko, prljavo zdanje sa mno{tvom kula i r|avog izgleda, koje se lako uo~avalo me|u bledim masama i gromadama satrpezni~kih zgrada. On je upravo to na {ta li~i i {to mu naziv kaè: zatvor. Nije, dakle, obrazina za ne{to drugo, pro~elje, pseudonim. Sasvim je stvaran, sasvim doslovan. ûvari, sna`na, ~vrsta bulumenta, na brzinu su me proveli kroz hodnike, ostavili me samog u jednoj sobici, veoma prljavoj i jarko osvetljenoj. Nekoliko minuta kasnije banula je nova bulumenta ~uvara kao pratnja jednom ~oveku suvonjavog lica, na kome je po~ivao izraz vladanja. On je otpustio sve osim dvojice. Upitao sam ga da li bi mi bilo dopu{teno da po{aljem poruku satrpezniku Obsleu. "Satrpeznik zna da ste uhap{eni." "Zna?" rekoh ja, prili~no glupo. "Moji pretpostavljeni, razume se, postupaju po nare|enju trideset trojice. A sada }emo vas podvr}i ispitivanju." ûvari me {~epa{e za ruke; pruìo sam im otpor, rekav{i ljutito: "Spreman sam da odgovaram na va{a pitanja, ne morate se sluìti zastra{ivanjem!" ôvek suvonjavog lica uop{te nije obratio pa`nju na moje re~i, ve} je pozvao jo{ jednog ~uvara. Trojica su me vezala za jedan sto na spu{tanje, svukla me i ubrizgala mi, kako mi se ~ini, neku od droga istine." Ne znam koliko je saslu{anje trajalo niti na {ta je bilo usredsre|eno, zato {to sam sve vreme bio u manjoj ili ve}oj meri drogiran, tako da se ni~ega ne se}am. Kada sam ponovo do{ao k sebi, nisam imao nikakvu predstavu o tome koliko su me dràli u Kinder{adenu: ~etiri ili pet dana, mo`da, sude}i po mom fizi~kom stanju, ali nisam bio siguran. Neko vreme posle toga nisam znao koji je dan u mesecu, ni koji je mesec; u stvari, veoma sam sporo postajao uop{te svestan onoga {to me je okruìvalo. Nalazio sam se u karavanskom kamionu, veoma sli~nom onome kojim sam se prevezao preko Kargava u Rer, ali u prtlja`nom delu, a ne u kabini. Bilo je tu jo{ dvadeset ili trideset drugih ljudi; te{ko se mogao ta~no proceniti njihov broj, zato {to nije bilo prozora, a svetlost je dopirala samo kroz jedan prorez na stra`njim vratima, preko koga je stajala ~etvorostruko postavljena ~eli~ne mreà. O~igledno smo ve} izvesno vreme bili na putu kada se meni povratila svest, jer svako je ve} uglavnom imao svoje odre|eno mesto, a zadah izmeta, povra}anja i znoja ve} je dostigao onu ta~ku kada se nije ni poja~avao ni smanjivao. Niko se ovde nije me|usobno poznavao. Niko nije imao pojma kuda nas vode. Malo se pri~alo. Ovo je bilo drugi put da sam zatvoren u tami sa ìteljima Orgoreina koji nisu roptali niti su se nadali. Sada sam shvatio znak koji mi je dat, moje prve no}i u ovoj zemlji. Prenebregao sam onaj mra~ni podrum i pohitao u potragu za su{tinom Orgoreina iznad tla, na dnevnoj svetlosti. Nikakvo ~udo {to mi tu ni{ta nije izgledalo stvarno. Imao sam ose}aj da kamion vozi na istok i nisam mogao da se oslobodim tog privida ~ak ni onda kada je postalo jasno da idemo na zapad, sve dublje i dublje u unutra{njost Orgoreina. Pot~ula za magnetizam i pravac sasvim se poremete na drugim

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame planetama; kada razboritost ne}e ili ne moè da uspostavi protivteù tim pogre{nim utiscima, onda dolazi do potpune smetenosti, ose}anja da je doslovce sve postalo rastrojeno. Jedan od putnika u kamionu umro je te no}i. Bio je izbatinan palicama ili izudaran nogama po stomaku i izdahnuo je, krvare}i iz ~mara i usta. Niko ni{ta nije u~inio za njega; ni{ta se i nije moglo u~initi. Pre nekoliko ~asova me|u nas je gurnut plasti~ni vr~ sa vodom, ali u njemu odavno nije vi{e bilo ni kapi. Dogodilo se da je ~ovek bio odmah uz mene, sa desne strane, i ja sam mu podmetnuo kolena pod glavu kako bih mu olak{ao disanje; tako je i umro. Svi smo bili nagi, ali sam posle toga ja imao njegovu krv, u zamenu za ode}u, svuda po nogama, bedrima i rukama: sasu{enu, skorelu, sme|u ode}u, koja nimalo nije grejala. No} je postajala sve studenija i mi smo morali da se zbijemo jedni uz druge kako bismo se zagrejali. Le{, koji u ovom pogledu nije imao {ta da d, bio je odgurnut iz skupine, isklju~en. Mi ostali stisli smo se zajedno, nji{u}i se i truckaju}i svi u istoj kretnji, ~itave no}i. Tama je bila neprozirna u na{oj ~eli~noj kutiji. Nalazili smo se na nekom poljskom putu i za nama nije i{ao nikakav kamion; ~ak i kada bi se lice sasvim priljubilo uz mreù, ni{ta se nije moglo nazreti kroz prorez na vratima izuzev pomr~ine i nejasnih obrisa napadalog snega. Sneg koji pada; novopali sneg; davnopali sneg; sneg po{to je ki{a pala po njemu; ponovo smrznuti sneg... Na orgotskom i karhidskom postoji posebna re~ za svaki od ovih snegova. Karhidski (koji znam bolje od orgotskog) ima, prema mom ra~unu, {ezdeset dve re~i za razli~ite vrste, stanja, starosti i kakvo}e snega; i to samo palog snega. Tu je, zatim, sasvim novi skup re~i za razli~ite vidove padanja snega; potom za led; pa skup od dvadeset ili vi{e re~i kojima se ozna~avaju temperaturni raspon, ja~ina vetra, kao i kakva je vrsta padavina posredi, sve zajedno. Sedeo sam i poku{avao da sastavim u glavi popise tih re~i tokom te no}i. Svaki put kada bih se setio neke nove, ponavljao sam dotada{nji niz, stavljaju}i poslednju na njeno abecedno mesto. Negde u svitanje kamion se zaustavio. Ljudi su povikali kroz prorez da se u prtlja`nom prostoru nalazi le{ i da neko treba da ga iznese napolje. Jedan za drugim, vikali smo i drali se. Po~eli smo zajedno da udaramo o bo~ne strane i vrata, nadigav{i tako silnu graju u ~eli~noj kutiji da je ni sami nismo mogli podneti. Niko nije do{ao. Kamion je ostao nepomi~an nekoliko ~asova. Kona~no se spolja za~uo zvuk glasova; kamion se zaneo, o~igledno se pokliznuv{i na nekom ledenom potezu, a zatim je ponovo krenuo. Kroz prorez se moglo razabrati da je napolju pozno sun~ano jutro i da se vozimo kroz {umovita brda. Kamion je tako nastavio jo{ tri naredna dana i no}i - ~etiri ukupno posle mog dolaènja k svesti. Nije se zaustavljao na inspekcionim ta~kama i mislim da nije pro{ao ni kroz kakvu varo{, makar i najmanju. Na{e putovanje bilo je nepravilno, neredovno, sprovedeno kri{om. Zaustavljali bismo se da promenimo voza~e i napunimo akumulatore; bilo je jo{ nekih, duìh zaustavljanja, ~iji se uzrok nije mogao doku~iti iz prtlja`nog prostora. Dva dana kamion je stajao od podneva do sutona, kao da je

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame napu{ten, da bi potom ponovo kretao na put kada bi pala no}. Jednom dnevno, oko podneva, veliki kr~ag sa vodom bio bi nam dostavljen kroz otvor na vratima. Ra~unaju}i le{, bilo nas je dvadeset {estoro, dva puta po trinaest. Getenjani ~esto misle u trinaesticama, dvadeset {esticama, pedeset dvojkama, nesumnjivo zbog dvadeset {estodnevnog lunarnog ciklusa koji tvori njihov nepromenljivi mesec i predstavlja pribli`nu duìnu njihnovog seksualnog ciklusa. Le{ je bio sme{ten sasvim uz ~eli~na vrata, koja su obrazovala stra`nji zid na{e kutije, gde }e ostati na hladnom. Mi ostali sedeli smo, leàli ili se {}u}urili, svako na svom mestu, svojoj teritoriji, svojoj pokrajini, dok se ne bi spustila no}; kako je studen tada postajala sve o{trija, mi smo se malo-pomalo zbijali zajedno i pretapali u jedno bi}e koje zauzima jedan prostor, toplo u sredini, hladno na rubovima. Tu se javljala dobrota. Ja i dvojica drugih, jedan starac i jedan ~ovek sa te{kim ka{ljem, uo~eni smo kao najneotporniji na hladno}u i svake no}i smo dobijali mesto u sredini skupine, tog bi}a dvadeset petorice, gde je bilo najtoplije. Mi se nismo upirali za toplo mesto, ve} bismo se, naprosto na{li u njemu svake no}i. To je ne{to uàsno, ta dobrota koju ljudski stvorovi ne gube. Uàsno, jer kada se kona~no na|emo nagi u tami i hladno}i, to je onda sve {to imamo. Mi koji smo tako bogati, tako puni snage, zavr{avamo sa tom maju{nom vredno{}u. Nemamo ni{ta drugo {to bismo dali. Iako smo bili zbijeni i pripijeni jedni uz druge preko no}i u kamionu, ipak smo ostali me|usobno udaljeni. Neki su otupeli od droge, drugi su mo`da od ro|enja bili mentalno i dru{tveno zaostali, ali su svi bili zlostavljani i prepla{eni; pa ipak, moè izgledati ~udno da se niko od dvadeset petorice nije obratio svima ostalima, ~ak ni da bi im uputio kakvu pogrdu. Postojali su dobrota i trpljenje, ali bez izgovorene re~i, uvek u ti{ini. Sabijeni u oporoj tami na{e zajedni~ke smrtnosti, neprekidno smo se sudarali, truckali skupa, padali jedni preko drugih, disali jedni drugima u usta, slagali tela, toplote radi, jedna na druga kao {to se trupla slaù u vatru - ali ostali stranci. Nisam saznao kako se zove nijedan od putnika u kamionu. Jednog dana, tre}eg ako se ne varam, dok je kamion stajao ve} satima, a ja se pitao da li su nas jednostavno ostavili na nekom pustom mestu da skapamo, jedan od njih mi se obratio. Stao je da mi pri~a dugu pri~u o mlinu u ju`nom Orgoreinu gde je radio i o tome kako je do{ao u sukob sa jednim nadzornikom. Nije prestajao da govori svojim mekim, jednoli~nim glasom, neprestano me dodiruju}i po ruci kao da je èleo da se uveri da li ga slu{am. Sunce se spu{talo ka zapadu i kako smo stajali okrenuti uz ivicu puta, jedan zrak svetlosti u{ao je kroz prozorski prorez; iznenada, ~ak i u stra`njem delu kutije, moglo se videti. I ja ugledah devojku, prljavu, lepu, glupu, klonulu devojku koja me gleda u lice dok govori, osmehuju}i se stidljivo i traè}i utehu. Mladi Orgota bio je u kemeru i ja sam ga privukao. Jedan jedini put da je neko od njih zatraìo ne{to od mene, a ja nisam mogao da mu to pruìm. Ustao sam i oti{ao do prozorskog proreza kao da ho}u da udahnem malo vazduha i bacim pogled napolje; pro{lo je veoma dugo pre no {to sam se vratio na svoje mesto. Te no}i kamion je najpre i{ao nekom duga~kom uzbrdicom, zatim se spu{tao, pa opet peo. S vremena na vreme neobja{njivo je zastajao. Prilikom svakog

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame zaustavljanja, sa druge strane ~eli~nih zidova na{e kutije vladala je smrznuta, neokrnjena ti{ina, ti{ina prostranih, pustih predela, velikih visova. Onaj u kemeru i dalje je bio na mestu pored moga, jo{ poseù}i da me dodirne. Ponovo sam proveo dugo vremna stoje}i, lica priljubljenog uz ~eli~nu mreù prozora i udi{u}i ~ist vazduh koji mi je sekao grlo i plu}a poput brija~a. [ake koje sam drào uz metalna vrata uko~ile su mi se. Shvatio sam kona~no da su premrzle, ili da }e to ubrzo biti. Dah mi je napravio mali ledeni most izme|u usana i mreè. Morao sam najpre da slomim prstima taj mosti}, kako bih mogao da se okrenem. Kada sam se zgurio uz ostale, po~eo sam da drhtim od studeni, i to na na~in koji nikada ranije nisam iskusio, poskakuju}i, trzaju}i se u gr~evima, kao da me je obuzela groznica. Kamion je ponovo krenuo. Buka i kretanje stvorili su privid toplote, odagnav{i onu muklu, ledenu ti{inu, ali meni je i dalje bilo odve} hladno da bih mogao zaspati te no}i. Imao sam utisak da smo preteàn deo no}i proveli na prili~no velikoj visini, ali to je bilo te{ko sa izvesno{}u prosuditi, budu}i da su, s obzirom na okolnosti, disanje, otkucaji srca i energetski nivo postali nepouzdani pokazatelji. Kako sam kasnije saznao, te no}i smo pre{li preko Sembensijenskih planina, {to zna~i da smo se na tom prevoju uspeli iznad devet hiljada stopa. Glad me vi{e nije mnogo morila. Poslednji obrok kojeg se se}am da sam pojeo bila je ona duga i te{ka uìna u [usgisovoj ku}i; mora da su me hranili i u Kurden{adenu, ali to nisam upamtio. Jedenje po svemu sude}i nije predstavljalo deo bivstvovanja u ~eli~noj kutiji, tako da nisam ~esto razmi{ljao o tome. @e| je, sa druge strane, bila jedan od stalnih uslova ìvota. Jednom dnevno, prilikom nekog zaustavljanja, podizale bi se vratnice na otvoru, koji je o~igledno bio postavljen u stra`nja vrata sa tom svrhom; neko od nas proturio bi tada napolje plasti~ni kr~ag i on bi nam ubrzo bio vra}en natrag, napunjen, zajedno sa kratkim naletom ledenog vazduha. Nije bilo na~ina da se voda ravnomerno raspodeli me|u nama. Kr~ag je i{ao iz ruke u ruku i svako bi ispio po tri ili ~etiri dobra gutljaja, dok red ne bi do{ao na slede}eg. Nijedan pojedinac ili skupina nisu na sebe uzeli ulogu delitelja ili ~uvara; niko nije vodio ra~una o tome da ostane vode i za ~oveka koji je ka{ljao, iako je on sada bio u te{koj groznici. Ja sam to jednom predloìo i oni koji su bili oko mene sloìli su se klimanjima, ali stvar nije i u~injena. Voda je deljena manje ili vi{e na jednake delove - niko nijednom nije poku{ao da dobije vi{e nego {to mu pripada - i nestalo bi je za samo nekoliko minuta. Jednom se dogodilo da poslednja trojica, koja su sedela oslonjena o prednji zid kutije, ostanu bez svog sledovanja, budu}i da je kr~ag do njih stigao ve} prazan. Narednog dana, dvojica od nih zahtevala su da budu prva u redu i tako je i bilo. Tre}i je leào sklup~an u prednjem uglu, ne mi~u}i se, i niko se nije postarao o tome da i on dobije svoj deo. Zbog ~ega ja to nisam poku{ao? Ne znam. Bio je to ~etvrti dan u kamionu. Da sam i sm bio presko~en, nisam siguran da li bih se potrudio da do|em do onoga {to mi pripada. Bio sam svestan njegove è|i i njegovih patnji, ba{ kao i bolesnikovih i ostalih ljudi, ni{ta manje nego {to sam bio svestan vlastitih. Ali nisam mogao da u~inim ni{ta {to bi ublaìlo sve te patnje, te sam ih stoga prihvatao, kao i oni, krotko.

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Znam da se ljudi mogu pona{ati veoma razli~ito u istim okolnostima. Ovo su bile Orgote, narod navikavan od ro|enja na disciplinu saradnje, poslu{nost, pot~injavanja zajedni~koj svrsi naloènoj odozgo. Svojstva nezavisnosti i samostalnog odlu~ivanja bila su zakr`ljala u njima. Nisu bili odve} sposobni za ljutnju. Oni su obrazovali celinu, a ja sam bio me|u njima; svi su je ose}ali i ona je predstavljala pribeì{te i pravu udobnost preko no}i, ta celina zbijene grupe u kojoj se svako napajao ìvotom od drugih. Ali ova celina nije imala prvaka, bila je bezglava, pasivna. Ljudi ~ija je volja ~vr{}e prekaljena mogli su da se organizuju znatno bolje; da vi{e razgovaraju, da pravi~nije dele sledovanje vode, da vi{e pomaù bolesnicima i da se me|usobno podsti~u i hrabre. Ne znam. Jedino znam kako je izgledalo u prostoru za prtljag tog kamiona. Petog jutra, ukoliko je moja ra~unica ta~na, od dana kada sam se osvestio u kamionu, on se zaustavio. Za~uli smo spolja razgovor i nekakvo dovikivanje. êli~na stra`nja vrata otklju~ana su sa spoljne strane i {irom otvorena. Jedan za drugim, vukli smo se prema tom otvorenom kraju ~eli~ne kutije, neki na rukama i kolenima, a zatim smo iskakali ili naprosto ispadali napolje. Dvadeset ~etvorica su to u~inila. Dvojica mrtvih, onaj stari i jedan novi le{, le{ ~oveka koji dva dana nije dobio svoje sledovanje vode, bili su izvu~eni za nama. Napolju je bilo hladno; studen i ble{tavost bele sun~eve svetlosti na belom sne`nom pokrovu bili su toliko nesnosni, da je najednom postalo veoma te{ko napustiti smrdljivo okrilje kamiona i neki su briznuli u pla~. Sakupili smo se pored velikog kamiona, svi nagi i grozno zaudaraju}i, na{a mala celina, na{e no}no bi}e izloèno blistavom, okrutnom dnevnom svetlu. Razvrstali su nas, postrojili u vrstu i poveli prema jednoj zgradi nekoliko stotina jardi odatle. Metalni zidovi i snegom pokriven krov zgrade, sne`na ravnica svuda unaokolo, veliki planinski lanac koji se pruào pod suncem {to se ra|alo, ogroman nebeski svod - sve je izgledalo kao da podrhtava i iskri~i se blistavom prekomerno{}u svetlosti. Svrstali su nas u red da bismo se oprali u velikom valovu koji se nalazio u jednoj drvenjari i svi su najpre prionuli da se napiju vode predvi|ene za pranje. Posle smo odvedeni u glavnu zgradu, gde su nam date potko{ulje, sive ko{ulje od klobu~ine, ~ak{ire, gle`njaci i ~izme, tako|e od klobu~ine. Jedan ~uvar proverio je na{a imena prema spisku, dok smo u redu ulazili u obedovaonicu, gde smo, zajedno sa stotinak ili vi{e drugih ljudi u sivom, posedali za stolove pri~vr{}ene za pod, da bismo tu dobili doru~ak: ìtnu ka{u i pivo. Posle toga smo svi zajedno, novi zatvorenici i stari, bili podeljeni u ~ete od po dvanaest ljudi. Moja ~eta odvedena je u jednu pilanu, nekoliko stotina jardi iza glavne zgrade, unutar ograde. Sa spoljne strane ograde, nedaleko od nje, po~injala je {uma koja se pruàla na sever preko talalsastih brda dokle god je pogled dopirao. Pod nadzorom ~uvara nosili smo i slagali ise~ene daske iz pilane u jedno veliko spremi{te gde je drvena gra|a ostavljana preko zime. Nije bilo lako kora~ati, saginjati se i dizati teret posle svih onih dana provedenih u kamionu. Nisu nam dozvoljavali da besposli~imo, ali nisu nas ni nagonili na besomu~an rad. Oko podneva dobili smo po {olju neprovrelog ìtnog napitka, or{a;

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame pre no {to je sunce za{lo, odveli su nas natrag u barake gde su nam dali uìnu, ka{u sa malo povr}a i pivo. Kad je pala no}, zaklju~ali su nas u spavaonicu, u kojoj se svetlo nije gasilo sve do jutra. Spavali smo na svojevrsnim policama dubokim pet stopa, koje su se pruàle celom duìnom zidova, na dva nivoa. Stari zatvorenici grabili su se za gornji nivo, koji je bio poèljniji, zato {to se topliji vazduh peo uvis. Svako je kao posteljinu dobio, na vratima, po jednu vre}u za spavanje. Bile su to grube, te{ke vre}e, koje su zaudarale na znoj pre|a{njih korisnika, ali valjano izolovane i tople. Ono {to im je, po mene, predstavljalo nedostatak bila je kratko}a. Getenjanin prose~ne visine lako je u nju mogao zavu}i ~ak i glavu, ali meni to nije polazilo za rukom; isto tako, nikada nisam uspeo da se sasvim opruìm na policama za spavanje. Mesto na kome smo bili nosilo je naziv Tre}e dobrovolja~ko dobro i zavod za preobuku satrpezni{tva Pulefen. Pulefen, trideseta oblast, nalazi se na krajnjem severozapadu nastanjive zone Orgoreina, ome|en Sembensijenskim planinama, rekom Esagel i obalom. Kraj je retko naseljen, bez velikih gradova. Nama najblià varo{ zvala se Turuf i leàla je nekoliko milja na jugozapad; nikada je nisam video. Dobro se nalazilo na rubu velikog, nenastanjenog {umskog sreza Tarenpeta. [uma se pruàla odve} na sever za ve}a drveta, kao {to su hemen, serem ili crni vate, tako da se u celosti sastojala samo od jedne vrste stabala, ~vornovatog, kr`ljavog zimzelenog drve}a, visokog izme|u deset i dvanaest stopa, sa sivim iglicama, zvanog tore. Premda je broj doma}ih vrsta, kako biljnih tako i ìvotinjskih, na Zimi neuobi~ajeno mali, brojnost svake vrste veoma je velika; u ovoj {umi nije bilo gotovo ni~eg drugog do hiljade kavadratnih milja drve}a tore. Ovde je ~ak i divljina bri`ljivo obdelavana: iako se se~a {ume obavljala ve} stole}ima, u njoj nije bilo goleti, panjevitih kr~evina, erozijom nagriènih padina. Sticao se utisak da se o svakom pojedina~nom stablu vodi ra~una, kao i da nijedna iverka piljevine iz na{e pilane nije ostajala neiskori{}ena. Na dobru se nalazila mala radionica; kada vremenske prilike ne bi dozvoljavale da radne skupine odu u {umu, posla je uvek bilo u pilani ili radionici, gde smo obra|ivali i sabijali strugotinu, koru od drveta i piljevinu u razli~ite oblike ili crpli iz sasu{enih iglica torea jednu vrstu smole koja je sluìla za izradu plastike. Radilo se, dodu{e, punom parom, ali nas nisu iscrpljivali preko mere. Da su nam davali malo vi{e hrane i bolju ode}u, posao bi jo{ bio prijatan, ali kako smo najve}i deo vremena bili gladni i promrzli, nije moglo da bude govora ni o kakvom zadovoljstvu. ûvari su samo retko bivali grubi, ali nikada okrutni. Nastojali su da budu neosetljivi, namarni, natmureni i, bar u mojim o~ima, feminizirani - ali ne u smislu ne`nosti, tananosti i sli~no, ve} upravo obrnuto; obla i zama{na telesnost, glomaznost bez izbo~ina i o{trih pregiba. I me|u mojim sadruzima zatvorenicima, tako|e prvi put na Zimi, javilo mi se ose}anje da sam jedini mu{karac u ènskom dru{tvu, ili u dru{tvu evnuha. Zatvorenici su se odlikovali istom mlohavo{}u i krupno{}u. Bilo ih je te{ko razlikovati jednog od drugog; njihovi emocionalni naboji izgledali su uvek niski, a razgovori bezna~ajni. U po~etku sam tuma~io tu beìvotnost i otupelost kao posledicu uskra}ivanja hrane, toplote i slobode, ali sam ubrzo ustanovio da je posredi ne{to znatno

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame osobenije: bio je to ishod delovanja droga koje su davane zatvorenicima u svrhu sputavanja kemera. Znao sam da postoje droge koje mogu da smanje ili potpuno odstrane fazu potentnosti getenjanskog seksualnog ciklusa; njima se pribegavalo kad bi li~no naho|enje, medicinski razlozi ili moralnost nalagali uzdràvanje. Jedan ili vi{e kemera mogli su na ovaj na~in da budu presko~eni bez {tetnih posledica. Dobrovoljno uzimanje ovih droga bilo je rasprostranjeno i prihva}eno. Uop{te mi nije palo na pamet da se one mogu propisivati i osobama koje nisu bile spremne da ih dobrovoljno prime. Za to su postojali dobri razlozi. Zatvorenik u kemeru predstavljao bi razdornog pojedinca u svojoj radnoj ~eti. Ako se po{tedi od posla, {ta onda u~initi s njim? Naro~ito ako niko drugi tada nije bio u kemeru, {to je bilo sasvim mogu}e, budu}i da nas je bilo samo sto pedesetak? Za jednog Getenjanina prili~no je te{ko da pro|e kroz kemer bez partnera; zar nije onda bolje preduprediti tu neprijatnu okolnost i u{tedeti na radnom vremenu tako {to }e se kemer naprosto izbe}i? I tako je seksualnost odstranjena. Zatvorenici koji su se tu nalazili nekoliko godina ve} su bili psiholo{ki, a verujem i u izvesnoj meri fizi~ki prilago|eni ovom hemijskom u{kopljenju. Nalikovali su na bespolne junce. Oni nisu znali za stid i èlju, ba{ kao an|eli. Ali nije ljudski biti bez stida i èlje. Budu}i da je priroda veoma strogo odre|ivala i ograni~avala seksualni nagon Getenjana, dru{tvo ga, u stvari, i nije mnogo sputavalo: tu je bilo znatno manje pot~injavanja seksa propisima, njegovog suzbijanja, potiskivanja nego u bilo kom biseksualnom dru{tvu za koje znam. Uzdràvanje predstavlja u potpunosti dobrovoljan izbor; zadovoljavanje nagona sasvim je prihva}eno. Seksualni strah i seksualna osuje}enost izuzetno su retki. Hemijsko u{kopljenje na dobru bio je prvi sli~aj koji sam video da se dru{tvena svrha kosi sa polnim nagonom. Budu}i da je ovde bilo posredi ugu{enje, a ne puko potiskivanje, ni ishod nije bio osuje}enje; ve} ne{to {to je, na duge staze, bilo mo`da pogubnije: pasivnost. Na Zimi ne postoje dru{tveni insekti. Getenjani, za razliku od Zemljana, ne dele svoj svet sa tim drevnijim dru{tvima, tim nebrojenim gradovima malih, bespolnih radnika, koji poseduju jedino nagon za poslu{no{}u skupini, celini. Kada bi na Zimi bilo mrava, Getenjani bi verovatno odavno poku{ali da ih opona{aju. Reìm na dobrovolja~kom dobru sasvim je skora{njeg datuma, ograni~en samo na jednu dràvu planete i doslovce nepoznat izvan nje. Ali to je ipak zlokobni znak pravca kojim moè da krene dru{tvo ljudi koji su u toj meri podlo`ni seksualnoj kontroli. Kao {to sam rekao, na pulefenskom dobru nismo bili dovoljno hranjeni za posao koji smo obavljali, a i na{a ode}a, a osobito obu}a bile su potpuno neprili~ne zimskoj klimi. Ni ~uvari, od kojih je ve}ina predstavljala uslovno pu{tene zatvorenike, nisu bili u mnogo boljem poloàju. Svrha ovog mesta i ovog reìma bila je ka`njavanje, ali ne i satiranje, i ja mislim da bi sve jo{ izgledalo sno{ljivo da nije bilo drogiranja i ispitivanja. Neki zatvorenici bili su podvrgavani ispitivanju u skupinama od dvanaest; oni bi jednostavno odrecitovali svojevrsno ispovedanje i katehizam, dobili injekciju protiv

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame kemera i bili pu{teni na posao. Drugi, politi~ki zatvorenici, svakog petog dana odvo|eni su na saslu{anje pod dejstvom droga. Ne znam koje su droge koristili. Ne znam ni svrhu ispitivanja. Nemam nikavu predstavu o tome koja su mi pitanja postavljali. Osvestio bih se u spavaonici posle nekoliko ~asova, ostavljen na policama za spavanje sa {estoricom ili sedmoricom drugih, od kojih su neki dolazili k sebi kao i ja, dok su ostali i dalje leàli omlitaveli i bez svesti pod dejstvom droge. Kada bismo najzad svi poustajali, ~uvari bi nas odveli do radionice na posao; ali posle tre}eg ili ~etvrtog takvog ispitivanja ja vi{e nisam bio kadar da ustanem. Pustili su me da leìm i nardnog dana ponovo sam bio u stanju da odem na rad sa svojom ~etom, premda sam se ose}ao malaksalo. Posle narednog ispitivanja ostao sam bespomo}an dva dana. O~igledno je bilo da su ili hormoni protiv kemera ili droge istine imali toksi~an uticaj na moj negetenjanski nervni sistem, pri ~emu su se posledice stalno pogor{avale. Se}am se kako sam nameravao da, kada me budu poveli na naredno ispitivanje, zamolim inspektora da me po{tedi. Zamislio sam da po~nem tako {to bih obe}ao da }u iskreno odgovarati na sve {to me bude pitao, bez primene droga; posle toga bih mu rekao: "Ser, zar ne uvi|ate kako je beskorisno znati odgovore na pogre{na pitanja?" Inspektor bi se tada pretvorio u Faksea, sa zlatnim lancem proroka oko vrata, i ja bih sa Fakseom vodio duge razgovore, veoma prijatne, dok bih istovremeno nadgledao kapanje kiseline iz jedne cevi u ba~vu punu pra{inaste strugotine. Razume se, kada sam do{ao u sobicu gde su nas ispitivali, inspektorov pomo}nik smesta mi je posuvratio okovratnik i ubrizgao mi injekciju pre no {to sam stigao da bilo {ta kaèm i jedino ~ega se se}am sa te seanse, ili sam to mo`da upamtio na nekoj drugoj, jeste inspektor, jedan mladi Orgota umornog izgleda i prljavih noktiju, koji mi se obratio smrknutim glasom: "Mora{ da odgovara{ na moja pitanja na orgotskom, ne sme{ da govori{ nijedan drugi jezik. Mora{ da govori{ na orgotskom." Ambulante nije bilo. Na~elo dobra glasilo je: radi ili umri; ali u praksi postojalo je milosr|e - svojevrstan predah izme|u rada i smrti, koji su pruàli ~uvari. Kao {to sam kazao, oni nisu bili okrutni; dodu{e, nisu bili ni blagi. Izgledali su nehajno i nisu se mnogo brinuli ni o ~emu, sve dok su mogli da tako sebe po{tede nevolja. Pustili su da ja i jedan drugi zatvorenik ostanemo u spavaonici, naprosto su nas ostavili u na{im vre}ama za spavanje, zato {to je bilo jasno da nismo kadri da ustanemo na noge, pretvaraju}i se da nas nisu videli. Ose}ao sam se izuzeto lo{e posle poslednjeg ispitivanja; onaj drugi, jedan sredove~ni Orgota, imao je nekakav poreme}aj ili bolest bubrega i nalazio se na samrti. Kako nije mogao da umre napre~ac, za to mu je dopu{teno neko vreme na policama za spavanje. Njega se se}am ìvlje od bilo ~ega drugog sa pulefenskog dobra. U fizi~kom pogledu bio je tipi~an Getenjanin sa Velikog kontinenta, zdepastog stasa, kratkonog i kratkoruk, sa pozama{nim slojem potko`nog sala koje mu je ~ak i usred bolesti davalo glatku oblost tela. Imao je sitna stopla i {ake, prili~no {iroke bokove i upali grudni ko{, sa prsima koja tek ako su ne{to malo bila ve}a nego kod pripadnika mu{kog pola moje rase. Put mu je bila tamna, zapravo ri|emrka, a crna kosa fina i poput krzna. Imao je

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame {iroko lice, kratkih, sna`nih crta, sa nagla{enim jagodicama. Ovaj tip prili~no je sli~an raznim izdvojenim populacionim skupinama na Zemlji koje nastanjuju veoma velike visine ili arkti~ke oblasti. Ime mu je bilo Asra; po zanimanju je bio drvose~a. Razgovarali smo. Asra nije bio, kako mi se ~ini, nevoljan da umre, ali se bojao smrti; nastojao je da na neki na~in skrene pa`nju sa tog straha. Malo smo {ta drugo imali zajedni~ko osim {to smo se obojica nalazili pred dverima smrti, ali to je bila poslednja stvar o kojoj smo èleli da pri~amo; tako se dogodilo da se najve}i deo vremena me|usobno nismo valjano razumeli. To njemu nije bilo mnogo va`no. Ja, pak, koji sam bio mla|i i sumnji~aviji, vi{e sam polagao na razumevanje, shvatanje, razja{njenje. Ali nije bilo nikakvog razja{njenja. Razgovarali smo. Preko no}i spavaoni~na baraka bila je ble{tavo osvetljena, prenatrpana i bu~na. Za dana, me|utim, svetla su se gasila i velika prostorija postajala je polumra~na, prazna, utihla. Leàli smo tik jedan uz drugoga na policama za spavanje i pri~ali prigu{enim glasom. Asra je najvi{e voleo da pri~a duge, preop{irne pri~e o danima svoje mladosti na jednom satrpezni~kom dobru u dolini Kunderera, onoj prostranoj, sjajnoj ravnici kroz koju sam se ja prevezao na putu od granice do Mi{norija. Nare~je mu je bilo te{ko i pominjao je mnoga imena ljudi, kao i nazive mesta, obi~aja, oru|a ~ije zna~enje ja nisam znao, tako da se ~esto doga|alo da tek tu i tamo razaberem ne{to u tim njegovim prise}anjima. Kada bismo se osetili najlak{e, {to je obi~no bivalo oko podneva, zamolio buh ga da mi ispri~a neki mit ili predanje. Ve}ina Getenjana je u ovom pogledu dobro upu}ena. Njihova knjièvnost, iako postoji i u pisanom obliku, predstavlja, zapravo, ìvo usmeno predanje, tako da su svi ìtelji Zime u izvesnom smislu knjièvnici. Asra je poznavao glavninu orgotske tradicije, kratke skaske o Me{eu, pri~u o Parsidu, delove velikih epova i sagu Pomorski trgovci u obliku romana. Ovo, kao i odlomke lokalnog folklora iz kraja gde je proveo detinjstvo, on bi pri~ao svojim mekim, ne odve} razgovetnim nare~jem, a onda, kada bi se umorio, zamolio bi me da mu ne{to zauzvrat ispri~am. "Kakve su pri~e iz Karhide?" upitao bi me, otrev{i noge jednu o drugu, od ~ega bi ga proèo bol i jako probadanje, a zatim bi okrenuo prema meni svoje lice sa stidljivim, prepredenim, strpljivim osmehom. Ja jednom rekoh: "Znam pri~u o ljudima koji ìve na jednom drugom svetu." "Kakav je to svet?" "Uglavnom sli~an ovome; ali on se ne okre}e oko sunca, ve} oko zvezde koju vi zovete Selemi. To je ùta zvezda kao i sunce i na tom svetu, pod tim suncem, ìve drugi ljudi." To je iz Sanovijevog u~enja, to o drugim svetovima. Postojao je neki stari Sanovi, ludi raspop koji je navra}ao u moje ognji{te kad sam bio mali i pri~ao nama, deci, sve o tome, o mestu gde la`ljivci odlaze posle smrti, i gde odlaze samoubice, i gde lopovi odlaze... i mi }emo, nas dvojica, oti}i na jedno od takvih mesta, a?"

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Ne, ovo o ~emu ti pri~am nije svet duhova. To je stvarni svet. Ljudi koji ìve na njemu stvarni su ljudi, ìvi, ba{ kao ovde. Ali u dalekoj davnini oni su nau~ili da lete." Asra se isceri. "Razume se, ne lete ma{u}i rukama. Oni to ~ine u ma{inama sli~nim kolima." Bilo je vra{ki te{ko izraziti se na orgotskom, koji nije imao re~ kojom bi se ta~no ozna~ilo "letenje"; najpribli`nije zna~enje bilo je sadràno u re~i "klizanje". "Vidi{, ovako: oni su nau~ili da prave ma{ine koje idu kroz vazduh, kao {to sanke idu snegom. Ubrzo su stekli ve{tinu da ih voze sve dalje i brè, da bi one na kraju poletele sa zemlje, poput kamena izba~enog iz pra}ke, prohujale kroz oblake i izi{le iz vazduha, a zatim stigle pravo do drugog sveta, oko jednog drugog sunca. A kad su ve} do{li na novi svet, {ta su tamo drugo zatekli do ljude..." "Kako klize vazduhom?" "Mo`da, a mo`da ne... Kada su stigli do moga sveta, mi smo ve} znali kako da se vozimo po vazduhu. Ali oni su nas nau~ili kako da idemo sa sveta na svet, jer mi jo{ nismo imali ma{ine za to." Asru je zbunilo ovo uplitanje pripoveda~a u pri~u. Ja sam bio u groznici, a mu~ile su me i rane koje su mi droge izazvale po grudima i rukama, tako da sam na~as sasvim smeo s uma kako sam nameravao da istkam pri~u. "Nastavi", re~e on, poku{avaju}i da doku~i u ~emu je stvar. "[ta su oni jo{ ~inili osim {to su i{li po vazduhu?" "Oh, pa mnoge stvari koje ljudi i ovde rade. Ali oni se svi nalaze neprestano u kemeru." On se zakikota. Razume se, u ìvotu koji sam ovde vodio nije bilo izgleda za prikrivanje nekih ~injenica i moj nadimak me|u zatvorenicima i ~uvarima neizbe`no je bio "Nastrani". Ali tamo gde nema èlje niti stida, niko, ma koliko neobi~an bio, ne {tr~i; mislim da ni Asra nije doveo u vezu ovo {to sam mu rekao sa mojom posebno{}u. On je to naprosto shvatio kao varijaciju jedne stare teme i tako se samo malo zakikotao i kazao: "Svi neprestano u kemeru... Pa to je onda neko mesto za nagra|ivanje? Ili za ka`njavanje?" "Ne znam, Asra. Za {ta je ovaj svet?" "Ni za jedno od toga dvoga, mali. Ovo je naprosto svet, takav kakav jeste. Rodi{ se na njemu i... stvari su takve kakve su..." "Ja nisam ro|en ovde. Do{ao sam na ovaj svet. Izabrao sam ga." Ti{ina i senke po~ivale su oko nas. Sa druge strane zidova barake, u utihlosti pustog predela, mir je remetio samo jedan tanu{an zvuk, pilenje ru~ne testere; ni{ta drugo se nije ~ulo. "De, de... dobro", promrmlja Asra i uzdahnu; protrljao je noge, ispustiv{i pri tom kratki jecaj koga ni sam nije bio svestan. "Niko od nas ne bira", re~e na kraju. No} ili dve posle toga pao je u komu i ubrzo izdahnuo. Nisam saznao zbog ~ega je poslat na dobrovolja~ko dobro, niti kakav su zlo~in, gre{ka ili nepravilnost bili upisani

100

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame u njegovim ispravama; jedino sam razabrao da je na pulefenskom dobru proveo ne{to manje od godinu dana. Dan posle Asrine smrti pozvali su me na saslu{anje; ovoga puta morali su da me odnesu i posle toga se ni~ega vi{e ne se}am. 14. BEKSTVO Kada su i Obsle i Jegej napustili grad, a Sloseov vratar odbio da me pusti unutra, shvatio sam da je kucnuo ~as da se okrenem neprijateljima, jer me od prijatelja vi{e nije ~ekalo nikakvo dobro. Oti{ao sam do stare{ine [usgi{a i ucenio ga. Nedostajalo mi je dovoljno gotovine kojom bih ga potkupio, pa sam tako morao da prodam svoj ugled. Me|u prevrtljivim svetom sm naziv izdajnika predstavlja imetak. Kazao sam mu da se nalazim u Orgoreinu kao agent klike plemenitih iz Karhide, koja se urotila da smakne Tibea, i da je on odre|en za moju vezu sa sarfom; ako bude odbio da mi da obave{tenje koje mi je potrebno, kaza}u mojim prijateljima u Erenrangu da je on dvostruki agent, koji radi za kliku slobodne trgovine, a vest o tome }e se, razume se, vratiti u Mi{nori i sti}i }e na kraju do sarfa; ta prokleta budala mi je poverovala. Prili~no brzo mi je otkrio ono {to sam hteo da saznam; ~ak me je upitao da li se slaèm sa tim. Nisam bio u neposrednoj opasnosti od mojih prijatelja Obslea, Jegeja i ostalih. Oni su osigurali sopstvenu bezbednost `rtvuju}i izaslanika i uzdali su se da sa moje strane ne}e biti nevolja ni njima, a ni meni samom. Dok nisam oti{ao do [usgisa, niko u sarfu izuzev Gauma nije me smatrao vrednim pa`nje, ali sada }e mi biti tik za petama. Moram privesti kraju svoj posao, a onda nestati sa vidika. Nemaju}i nikakav na~in da uspostavim neposrednu vezu sa bilo kim u Karhidi, budu}i da bi pisma bila otvarana i ~itana, a poruke preko telefona ili radija prislu{kivane, re{io sam da prvi put odem u kraljevsku ambasadu. Tu je kao ~lan osoblja radio Sardon rem ir ênevi~, koga sam dobro poznavao sa dvora. Odmah se sloìo da prenese Argavenu poruku o tome {ta se dogodilo sa izaslanikom i gde se nalazi zatvoren. Mogao sam da se pouzdam u ênevi~a, bistrog i po{tenog ~oveka, da }e uspeti bez pote{ko}a da dostavi poruku, ali zato nisam bio u stanju ~ak ni da pretpostavim kako }e je Argaven primiti ili {ta }e sa njom u~initi. Hteo sam da Argaven raspolaè tim obave{tenjem, za slu~aj da Aijev zvezdani brod iznenada po~ne da se spu{ta iz oblaka; jer u to vreme jo{ sam gajio izvesnu nadu da je on uputio signal brodu pre no {to ga je sarf uhapsio. Sada sam i ja bio u opasnosti, a ako sam vi|en kako ulazim u ambasadu, ta opasnost je bila neposredna. Pravo odatle oti{ao sam do karavanske luke u ju`nom delu grada i pre no {to je otkucalo podne tog dana, odstret susmija, napustio sam Mi{nori u istom svojstvu u kome sam i do{ao u njega, kao utovariva~ kamiona. Imao sam uz sebe stare dozvole, malo prepravljene, dodu{e, da bi prili~ile novom poslu. Krivotvorenje isprava predstavlja rizi~an korak u Orgoreinu, gde se one podvrgavaju pregledu pedeset dva puta dnevno, ali taj ~in uop{te nije redak zbog ove rizi~nosti, a moji stari drugari sa Ribljeg ostrva uputili su me u nekoliko korisnih trikova za ovu svrhu. Vre|alo me je posedovanje tu|eg imena, ali me ni{ta drugo ne bi izbavilo niti bez pote{ko}a prevelo preko celog Orgoreina do obale Zapadnog mora.

101

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Sve moje misli bile su upravljene prema zapadu, dok je karavan bu~no prelazio preko kundererskog mosta i izlazio iz Mi{norija. Jesen je sada ve} prelazila u zimu, tako da moram da stignem na odredi{te pre no {to putevi postanu neprohodni za brz saobra}aj i dok jo{ ima neke svrhe sti}i tamo. Video sam jedno dobrovolja~ko dobro u Komsva{omu dok sam bio u sinotskoj upravi i tom prilikom razgovarao sam sa biv{im zatvorenicima. Ono {to sam tada video i ~uo sada me je veoma ti{talo. Izaslanik, tako neotporan na hladno}u da nije skidao kaput ni kad se temperatura pela iznad tridesetog podeljka, ne}e biti kadar da preìvi zimu u Pulefenu. Ova okolnost nagonila je na hitnju, ali karavan je i{ao sporo, vijugaju}i od grada do grada severno i ju`no od pravog puta, ukrcavaju}i i iskrcavaju}i robu, tako da mi je bilo potrebno pola meseca da stignem do Etvena, na u{}u reke Esagel. U Etvenu sam bio sre}ne ruke. Razgovaraju}i sa ljudima u domu za prolazne goste, ~uo sam o trgovini krznom uz reku, o tome kako ovla{}eni lovci prate tok reke na sankama ili u ledenim ~amcima kroz Tarenpetsku {umu gotovo do samog Leda. Njihov razgovor o zamkama naveo me je na pomisao da se i sm dam u postavljanje zamki. Belokrzni pestriji postoje kako u Kermlandiji, tako i ovde, u Gobrinskom zale|u; ove ìvotinje vole mesta koja leè ispod daha gle~era. Lovio sam ih kada sam bio mlad po {umama torea u Kermlandiji, pa za{to onda ne bih i sada po{ao u lov na njih po {umama torea u Pulefenu? U taj krajnji severozapad Orgoreina, u nepregledno divlje prostranstvo zapadno od Sembensijena, ljudi dolaze i odlaze uglavnom kako im se to ushte, budu}i da tu nije bilo dovoljno insprektora koji bi o njima vodili evidenciju. U tom kraju je izvestan prisenak stare slobode preìveo novo doba. Etven je siva luka podignuta na sivim stenama zaliva Esagel; ulicama duva ki{oviti morski vetar, a ìtelji su natmurerni pomorci, koji govore ono {to misle. Sa prijatno{}u se se}am Etvena, gde je sre}a po~ela da mi se osmehuje. Kupio sam skije, krplje, zamke i sledovanje namirnica, pribavio lova~ku dozvolu, ovla{}enje, isprave i tako dalje iz satrpezni~ke uprave i dao se na put pe{ice uz Esagel sa skupinom lovaca koju je predvodio jedan starac po imenu Mavriva. Reka jo{ nije bila zamrznuta; i dalje se moglo putovati vozilima na to~kove, jer je na ovim priobalnim obroncima ~ak i sada, u poslednjem mesecu godine, vi{e padala ki{a nego sneg. Mnogi lovci ~ekali su da po~ne prava zima i meseca terna kretali bi uz Esagel u ledenim ~amcima, ali Mavriva je imao nameru da {to ranije stigne na krajnji sever i pripremi zamke pestrijima ~im zapo~nu seobu u {umske predele. Mavriva je poznavao Zale|e, severni Sembensijen i Plamene bregove mo`da bolje od bilo kog drugog i u danima provedenim na putu uz reku nau~io sam od njega mnogo toga {to mi je kasnije koristilo. Kod varo{i koja se nazivala Turuf odvojio sam se od skupine, pretvaraju}i se da sam se razboleo. Oni su nastavili na sever, dok sam ja skrenuo sam prema severoistoku, u visoka podno`ja Sembensijena. Utro{io sam nekoliko dana na upoznavanje tog kraja, a zatim sam se, sakriv{i prethodno gotovo sve {to sam nosio u jednu zabitu dolinu dvanaest ili trinaest milja udaljenu od Turufa, vratio do varo{i, ponovo joj se pribliìv{i

102

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame sa juga; ovoga puta u{ao sam u nju i svratio u dom za prolazne goste. Hotev{i da stvorim utisak da se spremam u lov, ponovo sam kupio skije, krplje i namirnice, krznenu vre}u i zimsku ode}u; nabavio sam tako|e ~abe-pe}, {ator od vi{eslojne koè i jedne lake saonice na koje sam sve to natovario. Posle toga mi ni{ta drugo nije preostalo do da sa~ekam da se ki{a pretvori u sneg, a kaljuga u led: to nije moglo trajati dugo, budu}i da sam proveo vi{e od mesec dana na putu od Mi{norija do Turufa. U arhad tern zima je najzad sve okovala ledom i sneg, koji sam ~ekao, po~eo je da veje. Pro{ao sam pokraj elektri~ne ograde pulefenskog dobra u rano popodne, a krupne sne`ne pahilje uskoro su zamele sve tragove za mnom. Ostavio sam sanke u jednom poto~nom jarku duboko u {umi isto~no od dobra i, nose}i samo ranac, vratio sam se na krpljama do puta; ne kriju}i se vi{e, do{ao sam njime do glavne kapije dobra. Tu sam pokazao isprave koje sam ponovo krivotvorio dok sam ~ekao u Turufu. Bila su to sada dokumenta sa "plavim pe~atom", koja su me predstavljala kao Tenera Benta, uslovno pu{tenog osu|enika, a uz njih je stajalo prika~eno nare|enje da se javim najkasnije u eps tern tre}em dobrovolja~kom dobru u satrpezni{tvu Pulefen, gde je trebalo da provedem dve godine na du`nosti ~uvara. Nekom podozrivom inspektoru verovatno bi delovali sumnjivo ti izgu`vani papiri, ali tu je bilo malo podozrivih osoba. Ni{ta lak{e nego u}i u zatvor. Uzdao sam se da }e izlaènje iz njega pro}i isto tako. Deùrni zapovednik ~uvara prekorio me je {to sam stigao dan kasnije nego {to mi je u objavi naloèno i poslao me u barake. Uìna je pro{la i na svu sre}u bilo je kasno da bi mi se dodelile propisana obu}a i uniforma, a oduzela moja ode}a koja je bila znatno bolja. Nisu mi dali oru`je, ali sam lako do{ao do jednog revolvera dok sam se muvao po kuhinji, laskaju}i kuvaru da bi mi dao ne{to da pojedem. Kuvar je drào svoj revolver obe{en na jednom klinu iza pe}nica za hleb. Ukrao sam ga. Nije se mogao podesiti za ubijanje; isto je verovatno bilo i sa revolverima ostalih ~uvara. Na dobrima nije bilo smaknu}a: ~in pogubljenja prepu{tan je hladno}i, gladi i o~ajanju. Na dobru je bilo izme|u trideset i ~etrdeset tamni~ara i sto pedeset ili sto {ezdeset zatvorenika, od kojih niko nije bio u dobrom stanju; ve}ina je ve} uveliko spavala, iako tek {to je pro{ao ~etvrti ~as. Nagovorio sam jednog mladog ~uvara da me povede u obilazak logora i pokaè mi zatvorenike na spavanju. Zatekao sam ih pri ble{tavoj rasveti jedne velike prostorije u kojoj su provodili no} i zbog toga umalo da nisam izgubio svaku nadu da jo{ iste no}i pristupim izvr{enju mog nauma, pre no {to po~nem da izazivam podozrenje. Svi su bili skriveni na duga~kim leàjima, u svojim vre}ama za spavanje, poput beba u maj~inoj utobi, nevidljivi, neraspoznatljivi... svi, izuzev jednog: njemu duìna nije dozvoljavala da se sakrije, tamno lice mu je bilo poput lobanje, o~i zaklopljene i upale, a duga~ka, vlaknasta kosa li~ila mu je na rogozinu. Sre}a koja se preokrenula u Etvenu sada je sa sobom okretala i svet pod mojom rukom. Oduvek sam posedovao samo jednu nadarenost - da pogodim kada }e se veliki to~ak zaustaviti na mom broju, da pogodim to, a onda da delam. Mislio sam da sam izgubio tu mo} naslu}ivanja pro{le godine u Erenrangu i da je vi{e nikada ne}u ste}i. Predstavljalo je pravo ushi}enje iskusiti staru pouzdanost ponovo, znati da mogu da

103

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame kormanim vlastitom sre}om i sre}om sveta kao velikim saonicama koje jure niz sunovratan, opasan ~as. Kako sam i dalje cunjao i zavirivao unaokolo, igraju}i svoju ulogu neumorno radoznalog, priglupog momka, odredili su me za poslednju straàrsku smenu; u pono} svi su ve} spavali osim mene i jo{ jednog straàra koji je bio kod vrata. Nisam prestajao da se smeteno muvam unaokolo, kao i da s vremena na vreme prilazim duga~kim leàjima. Plan je ve} bio skovan i po~eo sam da pripremam volju i telo da u|e u dote, jer moja vlastita snaga nikada za to ne bi bila dovoljna bez pomo}i snage iz Tame. Ne{to malo pre svitanja jo{ jednom sam svratio u spavaonicu i kuvarevim revolverom o{amutio Dènlija Aija soni~nim {okom koji je trajao stotinku sekunde, a zatim ga podigao zajedno sa vre}om, prebacio ga preko ramena i poneo u ~uvarnicu. "[ta se doga|a?" upitao me je pospano drugi ~uvar. Kuda si se deo sa njim?" "Mrtav je." "Ponovo mrtvac? Tako mi Me{eine utrobe pa jo{ prava zima ~estito nije ni po~ela." Izvio je glavu postrance da bi osmotrio izaslanikovo lice koje je mlitavo visilo na mojim le|ima. "Pa ovo je Nastrani? Tako mi oka, nisam verovao u ono {to pri~aju o Karhi|anima sve dok nisam video ovog tipa. Grozne li nakaze! Proveo je celu nedelju jecaju}i i stenju}i na duga~kom leàju, ali nisam mislio da }e tako naprasno odapeti. Dobro, nosi ga sada napolje i ostavi ga tamo negde do jutra; {ta si se ukipio tu k'o utovariva~ kamiona sa vre}om balege na le|ima..." Idu}i niz hodnik, zastao sam kod inspekcionog ureda; budu}i da sam bio ~uvar, ni{ta me nije spre~avalo da slobodno u|em; lako sam na{ao zidnu tablu na kojoj su stajali prekida~i za uzbunu i strujna kola. Nijedan nije bio sa natpisom, ali ~uvari su zagrebali slova pored svakog prekida~a da bi se brè sna{li u slu~aju ùrbe; pretpostaviv{i da se oznaka "O" odnosi na "Ogradu", okrenuo sam prekida~ uz nju kako bih isklju~io struju iz spoljne odbrane dobra, a zatim produìo dalje; sada sam vukao Aija za sobom, drè}i ga ispod mi{ki. Stigao sam tako do ~uvara koji je bio na du`nosti u straàrnici pored vrata. Odglumio sam da s velikim naporom teglim mrtav teret, budu}i da je snaga dote ve} bila u punoma naponu u meni, a nisam smeo da dozvolim da se vidi kako, u stvari, bez po muke mogu da vu~em ili nosim ~oveka koji je teì od mene. Rekoh: "Mrtav zatvorenik; kaza{e mi da ga iznesem iz spavaonice. Gde }u sa njim?" "Otkud znam. Odnesi ga negde napolje. Stavi ga pod neku nadstre{nicu kako ga sneg ne bi zavejao, pa da ga otkrijemo tek na prole}e, kada po~ne otapanje, ve} uveliko raspadnutog. Pada peditia." Imao je na umu ono {to mi zovemo sove-sneg, gustu, vla`nu vejavicu; za mene nije bilo bolje novosti. "U redu, u redu", rekoh i iznesoh napolje moj teret, a zatim skrenuh iza ugla barake i izgubih mu se sa vidika. Ponovo sam podigao Aija na ramena, prevalio nekoliko stotina jardi u pravcu severoistoka, uspeo se uz ogradu iz koje je bila isklju~ena struja, spustio dole u sneg teret koji sam nosio, zatim i sm sko~io, jo{ jednom podigao Aija i {to sam brè mogao pohitao prema reci. Nisam daleko odmakao od ograde, kada je po~ela da zavija sirena, a reflektori se upalili. Zavesa snega bila je dovoljno gusta da me pokrije, ali ne i da zaveje moje tragove za samo nekoliko minuta. Pa ipak, kada sam najzad stigao do reke, oni mi jo{ nisu bili na tragu.

104

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Krenuo sam na sever, na ~istinu pod drve}em, ili kroz vodu, kada ne bi bilo ~istine; reka, brza, mala pritoka Esagela, jo{ nije bila smrznuta. Kako je ve} svitalo, obrisi predmeta po~eli su polako da se pomaljaju i razaznaju i ja sam ubrzao korak. U punom naponu dote, izaslanik mi se nije ~inio teàk, ali ga je zbog duìne bilo prili~no nezgodno nositi. Prate}i tok re~ice kroz {umu, kona~no sam stigao do jaruge gde sam ostavio sanke; odmah sam na njih poloìo izaslanika, a zatim sam oko i preko njega razmestio stvari koje sam imao, dobro ga sakriv{i na taj na~in, da bih na kraju sve prekrio jednom ciradom; onda sam se presvukao i pojeo ne{to hrane iz ranca, zato {to je ve} po~ela da me mori velika glad koja se javlja prilikom dugotrajnije dote. Kona~no sam krenuo u pravcu severa glavnim {umskim putem. Nedugo potom, sustigla su me dvojica skija{a. Sada sam bio odeven i opremljen kao lovac i objasnio sam im da poku{avam da se priklju~im Mavrivinoj skupini, koja je krenula na sever poslednjih dana grendea. Oni su poznavali Mavrivu i poverovali su u moju pri~u po{to su mi proverili lova~ku dozvolu. Nisu o~ekivali da }e na}i begunce kako idu na sever, budu}i da severno od Pulefena nije bilo ni~eg drugog osim {ume i Leda; mo`da im uop{te nije bilo odve} stalo da uhvate begunce. A i za{to bi? Pohitali su ispred mene i tek jedan sat kasnije ponovo smo se sreli kada su se vra}ali na dobro. Jedan od njih bio je onaj momak sa kojim sam sino} delio poslednju straàrsku smenu. On me nijednom nije pogledao u lice, iako sam mu bio pred o~ima pola no}i. Kada su poprili~no odmakli, skrenuo sam sa puta i ceo taj dan i{ao u duga~kom luku natrag, kroz {ume i podno`ja brda isto~no od dobra; kona~no sam stigao, dolaze}i kroz divljinu sa istoka, do onog skrivenog dola iznad Turufa gde sam sklonio svu ranije nabavljenu opremu. Bilo je te{ko kretati se sa sankama kroz taj predeo pun uvala i prevoja, vuku}i pri tom teret koji je prema{ao moju teìnu, ali sneg je bio debeo i ve} se zgu{njavao, a ja sam bio u stanju dote. Morao sam jo{ da ostanem u tom stanju, jer kad se jednom otpusti snaga dote, ~ovek posle toga nije ni za {ta. Nikada ranije nisam bio u doti duè od jednog ~asa, ali sam znao da su neki Starci u stanju da je odrè ~itav dan i no}, pa i preko toga, tako da je moja trenutna potreba do{la kao izvrsna dopuna neredovnom ve`banju. ôveka u doti uglavnom ne more nikakve brige, ali ja sam ipak bio malo zabrinut zbog izaslanika, koji je ve} poodavno tebalo da do|e k sebi iz lakog soni~nog {oka kojim sam ga o{amutio. On se uop{te nije micao, a ja nisam imao vremena da se postaram o njemu. Da li mu se telo, mo`da, toliko razlikuje od na{eg, da ono {to za nas predstavlja samo kratkotrajnu obuzetost za njega zna~i smrt? Kada se to~ak okre}e pod va{om rukom, morate strogo voditi ra~una o onome {to govorite: u dva navrata proglasio sam ga za mrtvog, a i nosio sam ga kao {to se mrtvaci nose. Onda bi mi se javila pomisao da je ovaj koga sam vukao preko brda i dolina uistinu mrtav, da sam posle svega ostao bez sre}e, a on bez ìvota. Na to bi me oblio znoj i po~eo bih da kunem, a snaga dote najednom kao da je po~ela da isti~e iz mene kao voda iz razbijenog kr~aga. Ali nastavljao sam dalje i snaga me nije izdala sve dok nisam stigao do skrovi{ta u podno`ju brda, podigao {ator i pobrinuo se koliko sam mogao za Aija. Otvorio sam jednu kutiju sa kockama hiperhrane; ve}inu sam sm prosto potamanio, a manjim delom sam nahranio njega, sipaju}i mu ~orbasti obrok u usta, budu}i da je izgledao gotovo na

105

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame samrti od gladi. Ruke i grudi bile su mu pune gnojnih rana, koje su bile otvorene zbog grube i prljave vre}e za spavanje u kojoj je leào. Kada sam mu ih o~istio i utoplio ga u krznenu vre}u, dobio je najbolju za{titu koja mu se u zimi i divljini mogla pruìti i za njega se vi{e ni{ta nije moglo u~initi. Spu{tala se no}, ali je jo{ gu{}a tama padala na moja ple}a, danak hotimi~nom prizivanju pune telesne snage; nije mi preostalo ni{ta drugo do da sebe i njega poverim okrilju tame. Spavali smo. Sneg je padao. îtavu no}, naredni dan i jo{ jednu no}, koje sam proveo u tangen-snu, padao je sneg, ne vi{e obi~na vejavica, ve} prvi pravi veliki zimski sneg. Kada sam se najzad probudio i prikupio snagu da se pridignem i pogledam unaokolo, {ator je bio dopola zavejan. Svetlost sunca i plave senke jasno su se ocrtavale po sne`nom pokrovu. Daleko i visoko na istoku jedan pramen sivila remetio je blistavost nebeskog svoda: dim iz Udenu{rekea, nama najblièg Plamenog brega. Oko male kupe {atora pruàli su se snegovi, uzvi{ice, brda{ca, izbre{ci, padine, svi beli, neobesve}eni. Budu}i da sam se jo{ nalazio u razdoblju oporavljanja, ose}ao sam se veoma iznureno i pospano, ali kad god mi je polazilo za rukom da se pridignem, uvek sam pomalo hranio Aija ~orbom; i uve~e tog dana on je najzad oìveo, premda jo{ nije do{ao k svesti. Poku{ao je da se uspravi i sedne, zajecav{i pri tom, kao da ga je obuzeo neki grozan uàs. Kada sam klekao pored njega, on je stao da se otima, kao da èli da pobegne od mene; kako je ovaj napor prema{ivao njegove mogu}nosti, ponovo se onesvestio. Te no}i buncao je mnogo u snu, ali ni na jednom od jezika koje ja znam. Bilo je neobi~no, u toj tamnoj utihlosti divljine, slu{ati ga kako mrmlja re~i na jeziku koji je nau~io na nekom stranom svetu. Naredni dan bio je teàk, jer kad god sam poku{ao da se pobrinem o njemu, on se uàsnut trzao, misle}i valjda da sam jedan od ~uvara na dobru i da ho}u da mu dam neku drogu. Tada bi po~eo da vapije na nekoj àlosnoj me{avini orgotskog i karhidskog da to ne ~inim, pruàju}i mi otpor snagom panike. To se stalno ponavljalo, a kako mi je moje stanje tangena oslabilo udove i volju, izgledalo je da uop{te nisam kadar da mu pomognem. Tog dana sam pomislio da ga oni nisu samo drogirali, ve} da su ga i podvrgli menjanju uma, pretvoriv{i ga u ludaka ili maloumnika. Onda sam poèleo da je umro na sankama u {umi torea, ili da se meni sre}a uop{te nije nasme{ila, ve} da su me uhapsili na izlasku iz Mi{norija i poslali na neko dobro da u radu utopim vlastito prokletstvo. Probudio sam se iz sna i on me je posmatrao. "Estravene?", upita on slaba{nim, za~u|enim {apatom. Srce mi brè zakuca. Uspeo sam da ga uspokojim i da se pobrinem za njegove potrebe; te no}i smo obojica dobro spavali. Narednog dana ose}ao se mnogo bolje i seo je da bi jeo. Rane po telu su mu zaceljivale. Upitao sam ga od ~ega su one. "Ne znam. Mislim da su ih prouzrokovale droge; stalno su me boli injekcijama..." "Da bi spre~ili kemer?" ûo sam o tome od ljudi koji su pobegli ili bili pu{teni iz dobrovolja~kog dobra.

106

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Da. Ali ubrizgavali su mi i druge stvari; ne znam {ta je to bilo, nekakve droge istine, u svakom slu~aju. Od njih mi je bilo r|avo, ali oni nisu prestajali da mi ih daju. [ta su samo poku{avali da saznaju, {ta sam to ja mogao da im kaèm?" "Mo`da vas nisu toliko ispitivali, koliko pripitomljavali." "Pripitomljavali?" "înili vas pokornim putem prisilnog navikavanja na uzimanje nekog od derivata orgrevija. Taj postupak nije nepoznat ni u Karhidi. Ili su, mo`da, na vama i ostalima vr{ili nekakav opit. ûo sam o ispitivanju droga i tehnika za menjanje uma na zatvorenicima po dobrima. Nisam tada poverovao u tako ne{to, ali sada verujem." "Imate li i vi takva dobra u Karhidi?" "U Karhidi?", upitah. "Nemamo." Zlovoljno je prevukao rukom preko ~ela. "Pretpostavljam da i u Mi{noriju kaù kako takvih mesta nema u Orgoreinu." "Naprotiv. Oni se di~e njima i pokazuju vam trake i fotografije sa dobrovolja~kih dobara, gde su rehabilitovani oni koji su do{li u sukob sa zakonom, a ostaci plemenskih skupina na{li uto~i{te. Mogu ~ak da vas povedu u posetu dobrovolja~kom dobru prve oblasti u neposrednoj blizini Mi{norija, koje je u svakom pogledu uzorno mesto. Ako verujete da i mi imamo takva dobra u Karhidi, gospodine Ai, onda nas ozbiljno precenjujete. Nismo mi toliko prefinjen svet." Dugo je leào zure}i u usijanu ~abe-pe}, koju sam podesio na najja~e, kako bi nas grejala toliko da se skuvamo od toplote. Zatim je skrenuo pogled na mene. "Kazali ste mi to jutros, znam, ali ~ini mi se da mi glava tada jo{ nije bila dovoljno bistra. Gde smo to mi, kako smo stigli ovde?" Ispri~ao sam mu ponovo. "Ho}ete da kaète da ste tek tako... izi{li napolje sa mnom na le|ima?" "Gospodine Ai, bilo ko od vas zatvorenika, ili svi zajedno mogli ste da izi|ete odande, ma koje no}i. Samo da niste bili izgladneli, iscrpljeni, malodu{ni i drogirani; i da ste imali zimsku ode}u; kao i da ste imali kuda da odete... U tome je za~koljica. Kuda biste po{li? U neki grad? Bez ikakvih isprava? Odmah biste bili gotovi. U divljinu? Bez ikakvog pribeì{ta? Tako|e odmah gotovi. Pretpostavljam da leti ima vi{e ~uvara na pulefenskom dobru. Preko zime, samu zimu koriste kao najboljeg ~uvara." Gotovo da me nije slu{ao. "Ne biste mogli da me nosite na le|ima ni stotinu stopa, Estravene. âk ako ostavimo po strani beànje, prevaliti sa mnom kao sa teretom nekoliko milja, kroz kr{evitu divljinu, u tami..." "Bio sam u doti." Za tenutak je oklevao. "Hotimice izazvanoj?" "Da." "Pa vi ste onda... jedan od handarata?" "Vaspitavan sam u duhu handare, a dve godine sam bio prebivalac u tvr|avi Roterer. U Kermlandiji, ve}ina ljudi iz unutra{njih ognji{ta su handarate." "Mislio sam da posle razdoblja dote ogromno iscrpljenje ~ovekovih energetskih zaliha dovodi do svojevrsnog kolapsa..."

107

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Tako je; to se naziva tangen: tamni san. On traje znatno duè od razdoblja dote i kada se jednom u|e u fazu oporavka, veoma je opasno remetiti je. Ja sam prespavao dve cele no}i i jedan dan. Jo{ se nalazim u tangenu; ne bih mogao da pre|em preko brda. Glad je tako|e sastavni deo toga; do sada sam pojeo gotovo sve zalihe koje sam planirao da mi traju celu nedelju." "U redu", re~e on uz zlovoljnu hitnju. "Jasno mi je, verujem vam... {ta mi drugo preostaje do da vam verujem. Evo me ovde, evo i vas ovde... Ali ne shvatam. Ne mogu da shvatim zbog ~ega ste sve to u~inili." Bes je buknuo u meni i morao sam da skrenem pogled na no` za led koji mi je leào pri ruci, da ne bih gledao u njega i da mu ne bih odgovorio sve dok ne sti{am srd`bu. Sre}om, u mom srcu jo{ nije bilo premnogo plamena i hitrine i ponovio sam u sebi da pred sobom imam neupu}enog ~oveka, stranca, zlostavljanog i prestra{enog. Nisam smeo da budem nepravedan prema njemu i zato najzad rekoh: "Ose}am da je delimi~no moja gre{ka {to ste do{li u Orgorein, pa tako stigli i do pulefenskog dobra. Nastojim da ispravim vlastitu gre{ku." "Vi nemate veze sa mojim dolaskom u Orgorein." "Gospodine Ai, nas dvojica gledamo na iste doga|aje razli~itim o~ima; ranije sam pogre{no smatrao da ih jednako vidimo. Vratimo se za~as na pro{lo prole}e. Po~eo sam da podsti~em kralja Argavena da ~eka, da ne prenagljuje sa dono{enjem odluke o vama ili va{em poslanstvu, otprilike pola meseca pre svetkovine postavljanja zavr{nog kamena. Va{a audijencija je ve} bila predvi|ena i izgledalo je najbolje da se ona obavi, ne o~ekuju}i pri tom nikakve ishode od nje. Mislio sam da sve to razumete, ali prevario sam se. Previ{e sam uzeo stvari zdravo za gotovo; nisam èleo da vas uvredim, da vam dam savet; ~inilo mi se da shvatate opasnost iznenadnog dolaska na ~elo kioremije Pemera Hargea rem ir Tibea. Da je Tibe znao za bilo koji valjan razlog da vas se boji, on bi vas optuìo da radite za neku kliku i Argaven, koji je u strahu vrlo prek, verovatno bi vas pogubio. Vi{e sam voleo da vas povu~em dole, a da ostanete zdravi i ~itavi, dok je Tibe gore i mo}an. Dogodilo se, me|utim, da i ja odem dole sa vama. Znao sam da mi predstoji pad, premda nisam pretpostavljao da }e do njega do}i iste one no}i kada smo nas dvojica razgovarali; ali niko nije dugo Argavenov predsednik vlade. Po{to sam primio naredbu o izgnanstvu, nisam vi{e moga da stupim u vezu sa vama, zato {to bih tako i vas doveo u nemilost, te time samo pove}ao opasnost u kojoj ste se nalazili. Do{ao sam ovde u Orgorein. Poku{ao sam da vam ukaèm na to da bi i vi trebalo da do|ete u Orgorein. Nagovorio sam ljude u koje najmanje nisam imao nepoverenja me|u trideset trojicom satrpeznika da vam omogu}e pristup ovamo; nikada ne biste u{li u zemlju bez njihove pomo}i. U vama su videli, a i ja sam ih na to podstakao, put ka mo}i, put koji je vodio iz sve lju}eg suparni{tva sa Karhidom u pravcu oìvljenja slobodne trgovine, a mo`da i priliku da se raskinu stege sarfa. Ali to su prekomerno oprezni ljudi koji zaziru od delanja. Umesto da obznane vest o vama, oni su vas sakrili i tako izgubili sve izglede, prodav{i vas na kraju sarfu da bi spasili vlastitu koù. Odve} sam se oslonio na njih, te je stoga gre{ka moja.

108

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Ali sa kakvom svrhom, ~emu sve to spletkarenje, prikrivanje, posezanje za vla{}u i uop{te mra~ne radnje, Estravene? [ta leì iza svega toga?" "@eleo sam isto ono {to i vi èlite: savez mog sveta sa va{im svetovima. A {ta ste vi mislili?" Zurili smo jedan u drugoga preko sjajne pe}i kao dve drvene lutke. "Ho}ete da kaète da vam je svejedno ~ak i da je Orgorein bio taj koji je sklopio savez...?" "âk i da je to bio Orgorein. Karhida bi ubrzo krenula njegovim stopama. Zar mislite da bih igrao {ifgretor kada je ulog toliko veliki za sve nas, za sve ìtelje mog sveta? Zar mari koja }e se zemlja prva probuditi, kada ve} do|e do bu|enja?" "Kako, do vraga, mogu da poverujem u bilo {ta {to ste kazali!" prasnu on. Zbog telesne slabosti njegov gnev zazvu~ao je pla~no i jecavo. "Ako je sve to ta~no, onda ste ne{to mogli i ranije da mi razjasnite, jo{ pro{log prole}a, i da nas obojicu po{tedite puta u Pulefen. Va{i napori za moje poslanstvo..." "...su se izjalovili. Osim toga, izloìli su vas bolu, sramoti i opasnosti. Znam. Ali da sam poku{ao da se oko vas uhvatim uko{tac sa Tibeom, sada uop{te ne biste bili ovde, ve} u nekom grobu u Erenrangu. Preostalo je jo{ nekoliko ljudi u Karhidi i tako|e nekoliko u Orgoreinu koji veruju u va{u pri~u, zato {to su me poslu{ali. Oni bi mogli da vam budu od koristi. Moja najve}a gre{ka bila je, kao {to sami kaète, to {to nisam pred vama nastupio potpuno otvoreno. Ali ja nisam navikao da to ~inim. Nisam navikao da dajem ili primam bilo savete ili prekore." "Ne mislim da budem nepravi~an, Estravene..." "Pa ipak jeste. ûdno je to. Ja sam jedini ~ovek na celom Getenu koji vam je potpuno verovao, ali istovremeno i jedini ~ovek na Getenu kome ste vi odbili da poverujete." Izaslanik je stavio glavu me|u {ake. Najzad, posle duèg oklevanja, re~e: "@ao mi je, Estravene." Bilo je to u isti mah izvinjenje i priznanje. "înjnica je", rekoh "da ste vi nesposobni, ili nevoljni, da poverujete u to da vam ja verujem." Ustadoh, jer su mi se noge uko~ile, i primetih kako drhtim od ljutnje i slabosti. "Nau~ite me va{em govoru uma" rekoh, nastoje}i da mu se obra}am pribrodno i bez srd`be, "va{em jeziku u kome nema laì. Nau~ite me njemu, a onda me upitajte zbog ~ega sam u~inio ono {to sam u~inio." "Voleo bih da to u~inim, Estravene." 15. KA LEDU Probudio sam se. Sve do sada bilo je ~udno, neverovatno, probuditi se u zamra~enoj kupi toplote i ~uti kako mi vlastiti razum govori da je to {ator, da ja leìm u njemu, ìv, da nisam vi{e na pulefenskom dobru. Ovoga puta bu|enje nije propra}eno ~u|enjem, ve} prijatnim ose}anjem spokoja. Uspraviv{i se, zevnio sam i poku{ao da provu~em prste unazad kroz sasvim ulepljenu i zamr{enu kosu. Bacio sam pogled na Estravena, koji je spavao opruèn na svojoj krznenoj vre}i nekoliko stopa od mene. Na sebi nije imao ni{ta drugo do ~ak{ire; bilo mu je toplo. Tamno, tajnovito lice po~ivalo je

109

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame izloèno svetlosti i mom pogledu. Dok je spavao, Estraven je izgledao pomalo tupavo, kao uostalom i svi koji spavaju; okruglo, sna`no lice, opu{teno i daleko, sa sitnim kapljama znoja na gornjoj usni i iznad gustih ve|a. Prisetio sam se kako ga je oblivao znoj na paradnom postolju u Erenrangu, odevenog u sve~anu ode`du njegovog ranga i obasjanog suncem. A sada je preda mnom, bespomo}an i polunag, pri hladnijoj svetlosti; i najednom sam ga video onakvog kakav, u stvari, jeste. Probudio se kasno i prili~no polako. Kona~no se pridigao, tako|e zevaju}i, navukao ko{ulju, pomolio glavu napolje da osmotri kakvo je vreme, a onda me upitao da li bih hteo {olju or{a. Kada je video da sam se ja ve} pobrinuo za to i da sam skuvao puno lon~e, od vode koju je on no}as stavio u obliku leda u jednu posudu na pe}, posluìo se jednom {oljom, kruto mi zahvalio i seo da ispije pi}e. "Kuda }emo sada, Estravene?" "Zavisi od toga kuda èlite da idete, gospodine Ai. Kao i koje ste putovanje u stanju da izdrìte." "Kako najbrè moèmo da izi|emo iz Orgoreina?" "Ako idemo na zapad, prema obali. Tridesetak milja. "A onda?" "Luke se zale|uju ili su ve} zale|ene ovde. U svakom slu~aju, brodovi zimi ne isplovljavaju daleko. Morali bismo, dakle, da se negde sakrijemo i sa~ekamo do slede}eg prole}a, kada }e velike trgova~ke la|e krenuti u pravcu Sita i Peruntera. Ako i dalje bude na snazi zabrana trgovine, ne}e biti nikakvog saobra}aja sa Karhidom. Morali bismo da odradimo na{ put na nekoj trgova~koj la|i, zato {to, naàlost, nemam vi{e novca." "Postoji li bilo koja druga mogu}nost." "Karhida, kopnom." "Koliko je to daleko... hiljadu milja?" "Da, ali putem. Me|utim, mi ne bismo mogli da se koristimo putevima. Ne bismo pro{li ni prvog inspektora. Jedini na~in jeste da krenemo na sever kroz planine, zatim na istok preko Gobrina, pa nadole prema granici kod Guten{kog zaliva." "Preko Gobrina... ho}ete da kaète, preko ledenog prostranstva?" On klimnu. "Zimi to nije mogu}e, zar ne?" "Mislim da jeste; ako nas posluì sre}a, {to je va`no kod svih zimskih putovanja. U jednom pogledu zimi je bolje pre}i preko gle~ara. Znate, lepo vreme obi~no se zadràva na velikim gle~erima, gde led odbija sun~evu toplotu; oluje bivaju potisnute ka rubovima. Otuda i poti~u predanja o mestu u me}avi. To bi nam i{lo naruku, ali i gotovo ni{ta vi{e." "Onda ozbiljno mislite..." "Da nisam ozbiljno mislio, ne bi bilo nikave svrhe izbaviti vas sa pulefenskog dobra." I dalje je bio krut, povre|en, sumoran. Sino}ni razgovor obojicu nas je uzdrmao.

110

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Pretpostavljam, dakle, da smatrate da je prelazak preko Leda skop~an sa manjim opasnostima nego sa~ekati prole}e i pre}i preko mora?" On klimnu. "Samotnost", objasnio je lakonski. Razmi{ljao sam malo o tome. "Nadam se da ste uzeli u obzir moju neprilago|enost ovda{njim uslovima. Ja ni izdaleka nisam tako otporan na hladno}u kao vi. Nisam ni ve{t u skijanju. Osim toga, nisam ni u najboljem stanju... premda se ose}am znato bolje nego pre nekoliko dana." On ponovo klimnu. "Mislim da bismo mogli uspeti", re~e onom krajnjom jednostavno{}u koju sam ja dugo smatrao za ironi~nost. "U redu." Bacio je brz pogled prema meni, a zatim ispio do kraja {olju ~aja. To pi}e slobodno se moglo zvati i ~aj; spavljan od prènog zrnevlja perma, or{ predstavlja sme|, slatkokiselkast napitak, bogat vitaminima A i C, kao i {e}erom, a deluje kao prijatan okrepljiva~ srodan lobelinu. Gde na Zimi nema piva, ima or{a; a tamo gde nema ni piva ni or{a, nema ni ljudi. "Bi}e te{ko", re~e on, odloìv{i {olju. "Veoma te{ko. Ne}emo uspeti ako ne budemo imali sre}e." "Radije }u umreti na Ledu, nego u onoj ukropinskoj jami iz koje ste me izbavili." Odsekao je komad hlebne jabuke i ponudio mi jednu kri{ku, a zatim zami{ljeno po~eo da `va}e. "Bi}e nam potrebno jo{ hrane", re~e. "[ta }e se dogoditi ako nam uspe da stignemo do Karhide... mislim, {ta }e biti sa vama? I dalje ste izgnanik." Podigao je svoj tamni, vidrasti pogled prema meni. "Tako je. Mislim da }u ostati na ovoj strani." "A kada ustanove da ste pomogli njihovom zarobljeniku da utekne...?" "Ne moraju da ustanove." Sumorno se osmehnuo i dodao: "Najpre treba da pre|emo preko Leda." Meni se ote: "Slu{ajte, Estravene, ho}ete li mi oprostiti ono {to sam vam kazao ju~e..." "Nusut." On ustade, i dalje `va}u}i, obu~e hieb i kaput, obu ~izme i skliznu napolje poput vidre kroz vrata koja su se sama hermeti~ki zatvarala. Zatim proturi glavu natrag, unutra i re~e: "Mo`da }u se kasno vratiti ili biti odsutan cele no}i. Moète li sami da se pobrinete o sebi?" "Mogu." "U redu." Rekav{i to, on ode. Nikada nisam upoznao nijednu osobu koja je reagovala tako potpuno i brzo na izmenjene okolnosti kao Estraven. Oporavljao sam se i bio voljan da {to pre krenemo; on je izi{ao iz tangena; istog ~asa kada je sve to postalo izvesno, on je ve} oti{ao. Nikada ne bi prenaglio ili se odve} ùrio, ali uvek je bio spreman. U tome se, nema sumnje, krila tajna njegove izuzetne politi~ke karijere koju je, mene radi, odbacio; bilo je to tako|e obja{njenje njegovog verovanja u mene i njegove

111

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame posve}enosti mome poslanstvu. Kada sam do{ao, on je bio spreman. Niko to drugi na Zimi nije bio osim njega. Pa ipak, on je samoga sebe smatrao za sporog ~oveka, koji se nije snalazio kada bi dospeo u stisku. Jednom mi je objasnio da je, budu}i tako spor u razmi{ljanju, morao da se u delanju oslanja na op{tu intuiciju o tome kojim putem ide njegova "sre}a", kao i da ga je ta intuicija retko kad izneverila. Kazao je to ozbiljno; mo`da je i bilo ta~no. Proroci iz tvr|ava nisu jedini ljudi na Zimi koji su u stanju da vide napred. Oni su krotili i uve`bavali predose}anje, ali mu nisu pove}ali izvesnost. U ovom pogledu jome{te su tako|e bile u pravu; mo`da uop{te nije posredi samo ili jednostavno nadarenost za proricanje ve} radije mo} da se vidi (makar i u jednom blesku) sve odjednom: da se vidi sveukupnost. Drào sam malu grejalicu-pe} pode{enu na najja~e dok je Estraven bio odsutan i tako se najzad prvi put po{teno zagrejao od... od kad ono be{e? Pretpostavljao sam da je ve} morao da bude tern, prvi mesec zime i nove Prve godine, ali sam ta~an ra~un izgubio u Pulefenu. Pe} je predstavljala jednu od onih izvrsnih i izda{nih spravica koju su Getenjani usavr{ili tokom svojih hiljadugodi{njih napora da nadmudre hladno}u. Ona se mogla pobolj{ati jo{ jedino primenom fuzione }elije kao izvora energije. Njena baterija na bioni~ki pogon bila je predvi|ena za ~etrnaestomese~nu neprekidnu upotrebu, odliv toplote bio je snaàn, sluìla je kao pe}, grejalica i svetiljka zajedno i teìla je samo oko ~etiri funte. Bez nje ne bismo prevalili ni pedeset milja. Estraven mora da je za nju dao dobar deo onog novca koji sam mu tako prezrivo predao u Mi{noriju. [ator, koji je bio napravljen od plastike posebno obra|ene da bude otporna na vremenske nepogode i koji je tako projektovan da bar delimi~no ne bude podloàn najve}oj opasnosti koja preti {atoru pri hladnom vremenu - unutra{njem kondenzovanju vode; vre}e za spavanje od krzna pestrija; zatim ode}a, skije, sanke, zalihe hrane - sve je to skupa bilo prvorazredne izrade i kakvo}e, lako za no{enje, trajno i skupo. Ako je Estraven sada oti{ao po dodatne koli~ine hrane, ~ime li namerava da plati? Nije se vratio sve do sumraka narednog dana. Ja sam u me|uvremenu nekoliko puta izlazio napolje u krpljama, prikupljaju}i snagu i ve`baju}i tako {to sam tr~karao po obroncima sne`ne doline u kojoj se nalazio skriven na{ {ator. Bio sam ve{t na skijama, ali ne tako dobar u krpljama. Nisam se usu|ivao da se udaljim preko vrhova okolnih brda, kako ne bih izgubio sopstveni trag i zalutao; bio je to divlji kraj, strm, pun potoka i gudura, koji se brzo uzdizao prema istoku, preta~u}i se u planinski masiv ~ije su vrhove stalno pohodili oblaci. Imao sam obilje vremena na raspolaganju da razmi{ljam o tome {ta mi valja ~initi u ovoj pusto{i ako se Estraven ne vrati. Sjurio se sa mra~nog brda - bio je veli~anstven skija{ - i zaustavio se pored mene, prljav, umoran i te{ko natovaren. Nosio je na le|ima ogromnu, ~a|avu vre}u prepunu raznih zave`ljaja: Boì}-bata, koji se spu{ta niz dimnjake drevne Zemlje. U zamotuljcima su se nalazili zrnevlje kadika, suve hlebne jabuke, ~aj i plo~e tvrdog,

112

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame crvenog {e}era sa zemljastim ukusom, koji su Getenjani prire|ivali iz jedne od svojih vrsta krompira. "Kako ste do{li do svega toga?" "Ukrao sam", uzvrati nekada{nji predsednik vlade Karhide, drè}i ruke iznad pe}i, ~iju ja~inu jo{ nije smanjio; ~ak je i njemu bilo hladno! "U Turufu. Za dlaku sam se izvukao." Bilo je to sve {to sam uspeo da saznam. Nije se di~io svojim podvigom, niti je bio kadar da mu se nasmeje. Kra|a je sraman zlo~in na Zimi; u stvari, jedini ~ovek prezreniji od lopova jeste samoubica. "Poje{}emo najpre ovu hranu", re~e on, dok sam ja stavljao posudu sa snegom na pe} da bih dobio vodu. "Te{ka je." Gotovo sve namirnice koje je prethodno nabavio bili su obroci "hiperhrane", kocke oja~ane, dehidrirane, koncentrisane, me{ane, visokoenergetske hrane, koja se na orgotskom naziva gi{i-mi{i, te smo je tako i mi zvali, premda smo, razume se, me|usobno govorili karhidski. Imali smo dovoljno da nam potraje {ezdeset dana pri minimalnim uobi~ajenim obrocima: jedna funta dnevno po osobi. Po{to se oprao i obedovao, Estraven je dugo ostao da sedi pokraj pe}i te no}i, ta~no utvr|uju}i {ta posedujemo, kao i prave}i raspored kako i kada to moramo koristiti. Nismo imali vagu, tako da je on morao pribli`no da procenjuje, koriste}i kao meru praznu kutiju koja je zapremala jednu funtu gi{i-mi{ija. Kao i ve}ina Getenjana, i on je bio dobro upu}en u kalori~nu i hranljivu vrednost svake vrste hrane; poznavao je, zatim, vlastite potrebe pod razli~itim okolnostima, a umeo je prili~no ta~no da odredi i moje. Ovakva znanja bila su od izuzetne va`nosti za opstanak na Zimi. Kada mu je kona~no po{lo za rukom da isplanira na{a sledovanja, prebacio se na svoju vre}u i utonuo u san. Preko no}i ~uo sam ga kako u snu mrmlja brojeve: teìne, dane, razdaljine... Grubo procenjeno, ~ekalo nas je putovanje dugo osam stotina milja. Prvih sto imalo je smer na sever ili severoistok kroz {umu i najsevernije ogranke Sembensijenskog venca do velikog gle~era, ledenog prostranstva koje se pruà sa obe strane Velikog kontinenta posvuda iznad ~etrdeset petog uprednika, a mestimi~no ume da se spusti sve do tideset petog. Jedno od ovakvih izduènja u pravcu juga nalazi se u oblasti Plamenih bregova, poslednjih vrhova Sembensijena, i upravo nas je tu najpre vodio put. Tamo, me|u planinama, pretpostavljao je Estraven, trebalo je da budemo kadri da stignemo do povr{ine ledenog prostranstva ili tako {to }emo se spustiti ka njemu sa nekog planinskog obronka, ili pak tako {to }emo se uspeti sa jednog ivi~nog gle~era. Posle toga }emo putovati po samom Ledu, na istok, otprilike {est stotina milja. Tamo gde njegov rub ponovo po~ne da skre}e prema severu, nedaleko od Guten{kog zaliva, si}i }emo na njega i prese}i na jugoistok poslednjih pedeset ili stotinu milja preko [en{ejskih mo~vara, koje }e tada prekrivati sne`ni nanos dubok izme|u deset i dvadeset stopa, i najzad sti}i do karhidske granice. Ovaj put je od po~etka do kraja i{ao mimo naseljenih podru~ja. Na njemu ne}emo sresti nijednog inspektora. To je nesumnjivo bilo od prvorazredne va`nosti. Ja nisam imao nikakve isprave, a Estraven je kazao da njegove ne bi izdràle vi{e nikakve prepravke. U svakom slu~aju, iako sam ja mogao da pro|em kao Getenjanin ako se ni{ta

113

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame drugo ne o~ekuje, ne bih izmakao nijednom oku koje me traì. U tom pogledu je, dakle, put koji je Estraven predloìo bio veoma prakti~an. Me|utim, u svemu ostalom on je izgledao krajnje bezuman. Zadrào sam, me|utim, svoje mi{ljenje za sebe, jer bio sam potpuno iskren kada sam kazao da vi{e volim da umrem u begu, ako ve} do|e do izbora mesta za umiranje. Estraven je, me|utim, i dalje razmatrao ostale mogu}nosti. Slede}eg dana, koji smo proveli u veoma pa`ljivom utovarivanju i pakovanju stvari na samke, on re~e: "Ukoliko biste pozvali zvezdani brod, koliko bi mu bilo potrebno da stigne?" "Negde izme|u osam dana i pola meseca, ve} u zavisnosti od toga gde se nalazi na solarnoj orbiti u odnosu na Geten. Moè se, naime, dogoditi da je sasvim sa druge strane sunca." "Ne brè?" "Ne brè. Pogon NAFAL neupotrebljiv je unutar granica sun~evog sistema. Brod moè da do|e ovamo jedino na raketni pogon, a za to mu je potrebno najmanje osam dana. Za{to?" On zateè jedno uè i veza ga pre no {to je odgovorio. "Razmi{ljao sam o tome koliko je mudro poku{ati da se zatraì pomo} sa va{eg sveta, budu}i da moj, kako izgleda, nije od velike pomo}i. Postoji radio-far u Turufu." "Koje snage?" "Ne velike. Najbliì veliki oda{ilja~ nalazi se u Kuhumeju, oko ~etiri stotine milja ju`no odavde." "Kuhumej je veliki grad, zar ne?" "Ima ~etvrt miliona stanovnika." "Morali bismo najpre da se nekako domognemo radio-oda{ilja~a, a zatim da se krijemo osam dana, sa sarfom koji bi nas vrebao svuda... Nije ba{ izgledno." On klimnu. Izneo sam poslednju vre}u zrnevlja kadika iz {atora i poloìo je na njeno mesto na tovarnim sankama; zatim rekoh: "Da sam pozvao brod one no}i u Mi{noriju... no}i kada ste mi kazali da to u~inim... no}i kada su me uhapsili... Ali moj ansibl bio je kod Obslea; i dalje je kod njega, pretpostavljam." "Moè li on da ga upotrebi?" "Ne moè. âk ni slu~ajno, nasumce pipkaju}i po njemu. Postavljanje koordinata izuzetno je sloèno. Ali da sam ga samo ja upotrebio!" "A da sam ja samo znao da je igra ve} tada bila zavr{ena", re~e on i osmehnu se; nije li~ilo na njega da se kaje. "Znali ste, mislim. Ali ja vama nisam verovao." Kada smo natovarili sanke, Estraven je odredio da ostatak dana provedemo ne rade}i ni{ta, prikupljaju}i snagu. Leào je u {atoru i pisao u mali bele`nicu, svojim sitnim, hitrim, uspravno-kurzivnim, karhidskim rukopisom; sadrìna tog pisanja bilo je ono {to ste pro~itali u prethodnom poglavlju. Nije bio u prilici da vodi dnevnik tokom proteklog meseca, i to ga je ozloje|ivalo; bio je prili~no metodi~an u pogledu vo|enja dnevnika. Sam ~in pisanja za njega je predstavljao, kako mi se ~ini, u isto vreme

114

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame obavezu prema porodici i vezu sa njom, sa ognji{tem Estre. To sam, me|utim, doku~io tek kasnije; u to vreme nisam znao o ~emu pi{e i dok je on to radio ja sam podmazivao voskom skije ili naprosto dokoli~io. Zvi`dukao sam neku melodiju za igru, ali sam iznenada prekinuo na pola. Imali smo samo jedan {ator i ako budemo morali da ga delimo, a da pri tom ne oteramo u ludilo jedan drugoga, onda se o~igledno zahtevala izvesna koli~ina samoobuzdavanja, pristojnog opho|enja... Estraven je podigao pogled kada sam po~eo da zvi`dim, u redu, ali ne ljutito. Pre me je odmerio sanjivo, rekav{i pri tom: "[teta {to nisam znao za va{ brod pro{le godine... Za{to su vas samog poslali na ovaj svet?" "Prvi izaslanik na novi svet uvek dolazi sam. Jedan tu|in izaziva ljubopitsto, dvojica predstavljaju invaziju." "@ivot prvog izaslanika se ba{ ne ceni mnogo." "Ne; Ekumen veoma ceni svaki ìvot. Stoga i smatra da je bolje izloìti opasnosti ìvot samo jednog ~oveka, nego dvojice ili dvadesetorice. Tako|e je veoma skupo i dugotrajno, znate, upu}ivati ljude na velike skokove. U svakom slu~aju, ja sam bio taj koji je traìo ovaj posao. "U opasnosti je po~ast", re~e on; bila je to, o~igledno, poslovica, jer onda dodade blagim tonom: "Bi}emo obasuti po~astima kada stignemo u Karhidu..." Kada je kazao to, najednom i sam poverovah da }emo odista sti}i u Karhidu, preko osam stotina milja planina, gudura, raspuklina, vulkana, gle~era, ledenih prostranstava, smrznute mo~vare ili smrznutog zaliva - preko te pusto{i, bez ikakvog skloni{ta i ìvota, kroz oluje u jeku zime i usred ledenog doba. On je sedeo i pisao dnevnik sa istom tvrdoglavom, strpljivom prilje`no{}u koju sam video kod ludog kralja, dok je, stoje}i na skelama, temeljito malterisao spojnicu na novom mostu. U istom duhu kazao je ono: "Kada stignemo u Karhidu..." To kada nije vi{e zvu~alo kao puka nada, izvan stvarnog vremena. On je predvideo da stignemo u Karhidu ta~no ~etvrtog dana ~etvrtog meseca zime, arhada anera. Trebalo je da krenemo sutra, trinaestog dana prvog meseca, tormenboda terna. Na{e zalihe, koliko je bio kadar da proceni, mogle su da potraju najvi{e tri getenjanska meseca, odnosno sedamdeset osam dana; valjalo nam je, dakle, da prevaljujemo po dvanaest milja dnevno sedamdeset dana kako bismo stigli u Karhidu u arhad aner. Sve je to bilo razra|eno do tan~ina. Sada nam je jo{ nedostajao dobar, dug san. Po{li smo na put u zoru, na krpljama, pri retkom snegu koji je padao pravo zato {to nije bilo vetra. Povr{ina brda bila je besa, mekana i jo{ nenabijena; mislim da to skija{i na Zemlji nazivaju "divlji"sneg. Sanke su bile te{ko natovarene; Estraven je procenio da je ukupna vu~na teìna ne{to preko tri stotine funti. Bilo ih je te{ko vu}i po paperjastom snegu, premda se njima lako moglo upravljati kao ume{no napravljenom la|icom; kliza~i su bili ~udesni, obloèni nekim polimerom koji je gotovo potirao svaki otpor, ali to, razume se, nije bilo od velike koristi kada bi se cela zaprega nasukala u neki smet. Na takvoj povr{ini i uz stalno spu{tanje i uspinjanje po obroncima i udolinama na{li smo da je najbolje ako se jedan upregne da vu~e napred, a drugi da gura pozadi. Blagi, meki sneg nije prestajao da pada ~itavog dana. Dva puta smo se zaustavili da se

115

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame ne~im na brzinu zaloìmo. U celom tom ogromnom, brdovitom kraju nije bilo nikakvog zvuka. Nastavili smo put i nekako najednom po~elo je da se smrkava. Zaustavili smo se u jednoj dolini, veoma sli~noj onoj iz koje smo po{li tog jutra, u dolu okruènom brdima nalik na bele grbe. Gotovo sam posrtao od umora, pa ipak nikako nisam mogao da poverujem da se dan ve} okon~ao. Mera~ na sankama pokazao je da smo prevalili gotovo petnaest milja. Ako napredujemo tom brzinom po mekanom snegu, pod punim teretom i kroz neravan predeo, ~iji su nam se breùljci i doline stalno ispre~avali na putu, onda nema nikakve sumnje da }emo putovati znatno uspe{nije po Ledu, uz ~vrst sneg, ravno tle i sve lak{i teret. Moje povrenje u Estravena ranije je bilo pre voljno nego spontano; sada sam mu, me|utim, potpuno verovao. Sti}i }emo u Karhidu za sedamdeset dana. "Jeste li ve} putovali ovako?" upitah ga. "Sa sankama? êsto." "Na duge ture?" "Jedne jeseni, pre mnogo godina, prevalio sam dve stotine milja po ledu Kermlandije." Donji kraj Kermlandije, planinskog poluostrva na krajnjem jugu karhidskog polukontinenta, bio je, kao i severni predeo, prekriven gle~erom. @itelji Velikog kontinenta Getena ìve na pojasu zemlje izme|u dva bela zida. Dalje smanjenje od osam postotaka sun~evog zra~enja, prora~unali su, i zidovi }e dopuziti jedan do drugog; onda vi{e ne bi bilo ni ljudi ni zemlje, ve} jedino leda. "Zbog ~ega? "Iz radoznalosti, èlje za pustolovinom." Zastao je i blago se osmehnuo. "Pove}anje sloènosti i ja~ine polja razumnog ìvota", re~e on, navode}i jedan od mojih ekumenskih navoda. "Ah: vi ste hotimice pro{irivali evolucionu te`nju svojstvenu Bi}u, ~iji je jedan od vidova ispoljavanja istraìvanje." Bili smo obojica prili~no vedrog raspoloènja, sede}i u toplom {atoru, pijuckaju}i vru} ~aj i ~ekaju}i da provri ka{a od zrnevlja kadika. "Tako je", re~e on . "Bilo nas je {estorica. Svi veoma mladi. Moj brat i ja iz Estrea i ~etvorica na{ih prijatelja iz Stoka. Putovanje nije imalo nikakvu svrhu. Hteli smo jedino da vidimo Teremander, planinu koja se uzdiè iz leda, tamo dole. Nije je mnogo ljudi videlo sa kopna." Ka{a, koja je u me|uvremenu bila gotova, sasvim se razlikovala od spla~ina koje su nosile isti naziv na pulefenskom dobru. Imala je ukus pe~enih kestenova sa Zemlje i veoma prijatno je peckala usta. Ose}aju}i kako mi se utrobom {iri blaèna toplota, rekoh: "Najbolju hranu na Getenu uvek sam obedovao u va{em dru{tvu, Estravene." "To svakako nije bilo na onom banketu u Mi{noriju." "U pravu ste. Nije... Vi mrzite Orgorein, zar ne?" "Nema mnogo Orgota koji znaju da kuvaju. Da li mrzim Orgorein? Ne, a i za{to bih? Kako se uop{te neka zemlja moè mrzeti ili voleti? Tibe razglaba o tome; ja to naprosto ne umem. Poznajem ljude, poznajem gradove, dobra, brda, reke i stene, znam

116

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame kako sunce zahodi za jesenjih ve~eri iza nekih bregova prekrivenih oranicama; ali kakav je smisao staviti me|u svemu tome, dati mu naziv i prestati voleti tamo gde to ime vi{e ne vaì? [ta je ljubav prema vlastitoj zemlji; da li to mo`da zna~i mr`nju prema onome {to vi{e nije ta zemlja? Ako je tako, onda ne valja. Da li je posredi, jednostavno, samoljublje? To je ve} bolje, ali od toga se mora u~initi vrlina, ili zvanje... Isto kao {to volim ìvot, tako volim i breùljke pokrajine Estre, ali ova vrsta ljubavi nije ome|ena linijom mr`nje. Izvan toga sam neupu}en, nadam se." Neupu}en, u smislu handare; ne upu{tati se u apstraktnosti, ~vrto se dràti ~injenica. Postojalo je u tom stavu ne{to tipi~no ènsko, poricanje apstraktnog, idealnog, predanost neposredno datom, {to mi se nije odve} dopadalo. Pa ipak, on uvi|avno dodade: "Budala je ~ovek koji se ne gnu{a r|ave vlade. A kada bi ikada na svetu postojala neka dobra vlada, bila bi prava radost sluìti joj." Tu smo se razumeli. "Iskusio sam tu vrstu radosti", rekoh. "Da; tako sam i mislio." Oprao sam toplom vodom posu|e iz koga smo obedovali, a zatim sam prosuo vodu napolje, otvoriv{i za~as hermeti~ka vrata {atora. Napolju je bilo potpuno mra~no; padao je paperjast, redak sneg, jedva vidljiv u ovalnom, zatamnjenom snopu svetlosti koja je dopirala iznutra. Ponovo za~ahureni u suvoj toploti {atora, stali smo da rasprostiremo vre}e. On mi pri tom re~e ne{to, nekakvu opasku, kao: "Dodajte mi te zdele, gospodine Ai", na {ta ja uzvratih: "Ho}emo li ostati na tom 'gospodine' preko celog Gobrinskog leda?" On podiè pogled i nasmeja se. "Ne znam kako da vas zovem." "Ime mi je Dènli Ai." "Znam. Vi se meni obra}ate ognji{nim imenom." "Ni ja ne znam kako da vas zovem." "Hart." "Onda }u ja biti Ai. Ko se kod vas zove po imenu?" "Bra}a po ognji{tu ili prijatelji", re~e on na na~in koji ga je u~inio dalekim od mene, nedostupnim, iako su nas razdvajale samo dve stope u {atoru promera osam stopa. Na to se nije moglo odgovoriti. [ta je oholije od po{tenja? Osetiv{i, najednom, kako me proìma jeza, smestih se u krznenu vre}u. "Laku no}, Ai", re~e jedan tu|in, a drugi uzvrati: "Laku no}, Harte." Prijatelj. [ta je prijatelj na svetu gde svaki prijatelj moè da bude ljubavnica ili ljubavnik u narednoj mese~evoj ~etvrti? To svakako nisam bio ja, za~ahuren u vlastitu mu{kost; nisam mogao biti prijatelj Teremu Hartu niti bilo kom drugom pripadniku njegove rase. Ni mu{karci ni ène, nijedno od toga, a oboje, cikli~ni, lunarni, podlo`ni preobraàju pod pukim dodirom ruke, podmetnuta deca u ljudskoj kolevci, oni nisu bili moga tela, nisu mi bili prijatelji; me|u nama nije mogla postojati ljubav. Zaspali smo. Probudio sam se jednom i pri~uo kako gust i mekan sneg pada po {atoru. Estraven je ustao u zoru da pripremi doru~ak. Svanuo je vedar i svetao dan. Natovarili smo stvari na sanke i ve} krenuli kada je sunce pozlatilo vr{ke zakr`ljalog

117

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame rastinja koje je oivi~avalo malu dolinu; Estraven je vukao napred, a ja sam gurao i krmanio pozadi. Na povr{ini sne`nog pokrova po~ela je da se hvata kora, niz obronke koji su bili bez prepreka spu{tali smo se poput pse}e zaprege, tr~e}i. Tog dana najpre smo i{li du` ivice {ume koja se pruàla do pulefenskog dobra, a potom u{li u nju; bila je to {uma patuljastog, gusto zbijenog, ~vornovatog torea, punog ledenih visuljaka. Nismo se odvaìli da po|emo glavnim severnim putem, ve} smo se samo povremeno i nakratko koristili sporednim puteljcima; dobro smo napredovali jedino kada u {umi nije bilo mnogo palog drve}a i {ikare. Tek kada smo stigli do Tarenpeta, gudure i strmi grebeni su se proredili. Mera~ na sankama pokazivao je uve~e da smo toga dana prevalili dvadeset milja, a bili smo odmorniji nego prethodne no}i. Jedna od olak{avaju}ih okolnosti zime na Zimi ogleda se u ~injenici da dani ostaju svetli. Planeta je nagnuta samo nekoliko stepeni u odnosu na ravan ekliptike, {to nije dovoljno da do|e do primetnijih razlika me|u godi{njim dobima na niìm geografskim {irinama. Doba ne predstavljaju hemisfernu, ve} globalnu pojavu, ishod elipsoidne orbite. U blizini najudaljenije i najsporije ta~ke orbite, prilikom pribliàvanja i udaljavanja od afela, dolazi do taman tolikog gubitka sun~evog zra~enja da se poremete ve} ionako r|ave vremenske prilike, da se ohladi ono {to je i ina~e hladno, da se vla`no, sivo leto pretvori u belu ljutu zimu. Suvlja od ostalih godi{njih doba, zima bi jo{ mogla da bude prijatnija od njih da nije hladno}e. Sunce, kada ga vidite, sija visoko; ne postoji polagano pretapanje svetlosti u tamu, kako se to doga|a na polarnim obroncima na Zemlji, gde hladno}a i no} dolaze zajedno. Geten ima svetlu zimu; ljutu, uàsnu i svetlu. Tri dana smo se probijali kroz Tarenpetsku {umu. Poslednjeg, Estraven se rano zaustavio i podigao bivak, kako bi postavio zamke. Hteo je da uhvati nekoliko pestrija. To je jedna od najkrupnijih kopnenih ìvotinja na Zimi, velika otprilike kao lisica, biljojed koji nosi jaja, sa izvrsnim omota~em od sivog ili belog krzna. Estraven je èleo meso pestrija, koje je prili~no ukusno. @ivotinje su se upravo u velikom broju selile na jug; veoma su hitre i ìve samotno, tako da smo ih videli svega dve ili tri dok smo vukli saonice, ali sneg je na svakom proplanku {ume torea bio gusto pro{aran malim krepljastim tragovima, koji su svi i{li prema jugu. Estravenove zamke bile su pune za ciglih ~as ili dva. O~istio je i izrezao {est ìvotinja, oka~io ne{to mesa da se smrzne, a jedan deo stavio da se gotovi za ve~eru. Getenjani nisu lova~ki narod, zato {to malo {ta ima da se lovi - nema velikih biljojeda, pa, dakle, ni velikih mesojeda, osim u morima koja kipte od ìvota. Oni se bave ribarstvom i zemljoradnjom. Nikada ranije nisam video nijednog Getenjanina sa okrvavljenim rukama. Estraven osmotri bela krzna. "Od ovoga jedan lovac na pestrije moè nedelju dana da ima za stan i hranu", re~e. "[teta {to }e da propadne." Pruìo mi je jedno da dodirnem. Krzno je bilo tako mekano i duboko da niste mogli pouzdano odrediti kada ste po~eli da ga dodirujete. Na{e vre}e za spavanje, kaputi i kapulja~e bili su postavljeni upravo tim krznom - nenadma{nim izolatorom od hladno}e, koje je, uz to, jo{ i veoma lepo. "Prava je {teta loviti ih za hranu", rekoh.

118

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Estraven me prostreli svojim kratkim, tamnim pogledom i uzvrati: "Potrebni su nam proteini." Zavitlao je podalje krzna, gde }e ih preko no}i rusiji, okrutni, mali pacovi-zmije pro`drati, zajedno sa iznutricama i kostima, pa ~ak i polizati krvav sneg. Bio je u pravu; poglavito je bio u pravu. Jedan pestri imao je funtu ili dve jestivog mesa. Pojeo sam moju polovinu obroka od pestrija te no}i, koji je bio toliko ukusan da sam, i ne primetiv{i, mogao da slistim i njegovu. Slede}eg jutra, kada smo krenuli u planine, dvostruko sam sna`nije gurao sanke nego ranije. Toga dana smo stalno i{li uzbrdo. Blage, sne`ne padavine i krokset - vreme bez vetra sa temperaturom izme|u 0 stepeni F i 20 stepeni F - koji su nas pratili kroz Tarenpet i pomogli nam da zametnemo trag verovatnoj poteri sada su se, naàlost, pretvorili u pravo jesenje sivilo sa temperaturama iznad ta~ke mr`njenja i ki{ama. Po~injalo je da mi biva jasno zbog ~ega se Getenjani àle kada zimi do|e do porasta temperature i za{to se vesele kad ona padne. U gradu ki{a predstavlja neprijatnu okolnost; za putnika ona je ravna propasti. Celoga jutra vukli smo sanke uz pobr|a Sembesijena, tu~eni ka{astim naletima susneìce. Po podne na strmim obroncima snega gotovo vi{e nije bilo. Bujice ki{e, milje i milje blati{ta i kamenjara. Skinuli smo kliza~e, stavili to~kove na saonice i nastavili da se uspinjemo. Kao vozilo na to~kovima, one su se uzjogunile, po~ev{i svaki ~as da se zaglibljuju i prevr}u. No} je pala pre no {to nam je po{lo za rukom da na|emo zaklon pod nekom stenom ili pe}inu u kojoj bismo podigli {ator, tako da su nam se, uprkos svim nastojanjima, stvari ovlaìle. Estraven je kazao da je {ator kakav smo mi imali u stanju da nam pruì prili~no udobno uto~i{te pri bilo kakvom vremenu, sve dok ga iznutra sa~uvamo suvog. "Kad ti se jednom vre}e nakvase, po~inje{ da gubi{ previ{e telesne toplote preko no}i i vi{e ne spava{ dobro. Na{e zalihe hrane su odve} male da bismo sebi mogli da dopustimo tako ne{to. Kako ne moèmo da ra~unamo na sunce koje bi nam isu{ilo stvari, ne smemo dozvoliti da nam se ovlaè." Poslu{ao sam ga i bio sam ni{ta manje priljeàn od njega kada je trebalo ~uvati {ator od snega i vlage, tako da je na kraju preostala samo ona neizbe`na vla`nost koja je nastajala prilikom kuvanja i na{eg disanja na plu}a i pore. Ali te no}i sve se skroz ovlaìlo pre no {to smo uspeli da podignemo {ator. Pu{e}i se, zbili smo se uz ~abe-pe}i i ubrzo smo zgotovili obrok od mesa pestrija, topao i izda{an, koji je gotovo predstavljao naknadu za sve drugo. Ne obaziru}i se uop{te na besomu~no teglenje ~ije smo `rtve bili celog dana, mera~ na sankama pokazao je da smo pre{li samo devet milja. "Prvi dan da smo postigli manje od zadatog dela", rekoh. Estraven klimnu i prelomi jednu no`nu kost da bi isisao sr`. Svukao je svoju vla`nu spoljnu ode}u i ostao da sedi u ko{ulji i ~ak{irama, bosonog, sa otkop~anim okovratnikom. Meni je jo{ bilo prehladno da bih svukao kaput i hieb i izuo ~izme. Estraven je strpljivo, natenane, postojano krckao kosti, dok mu se sa glatke, krznaste kose cedila voda kao sa pti~jih pera: kapala mu je na ramena, kao {to kaplje sa ku}ne strehe, ali on to uop{te nije prime}ivao. Nije bio obeshrabren. Pripadao je ovde. Od prvih obroka mesa osetio sam slabe gr~eve u stomaku, ali ove no}i oni su postali sna`niji. Od njih nisam mogao da spavam i leào sam budan u vla`noj tami punoj zvukova ki{e.

119

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Za doru~kom, Estraven re~e: "R|avo si spavao." "Otkud zna{?" On je spavao ~vrstim snom, gotovo se ne pomeraju}i, ~ak ni kad sam izlazio iz {atora. Ponovo me je prostrelio onim svojim pogledom. "[ta ti je?" "Proliv." On zatrepta i re~e ljutito: "To je od mesa." "Pretpostavljam." "Moja gre{ka. Tebalo je..." "Sve je u redu." "Moè{ li da putuje{?" "Mogu." Ki{a nije prestajala da lije. Zapadni vetar sa mora nije dozvolio da temperatura padne ispod tridesetog podeoka, ~ak i ovde, na visini od tri hiljade ili ~ak ~etiri hiljade stopa. Nikada nismo videli dalje od ~etvrt milje kroz sivu maglu i masivnu ki{nu zavesu. Nijednom nisam podigao pogled da osmotrim strmine koje su se uznosile pred nama: ni{ta se nije moglo videti osim ki{e koja je lila. Kretali smo se pomo}u busole, drè}i se severnog pravca u onoj meri u kojoj su nam to dopu{tali useci i kosine velikih obronaka. Gle~er se nekada prostirao preko ovih planinskih padina; tokom stotina hiljada godina led se naizmenice {irio i povla~io severom. Postojali su tragovi urezani du` granitnih strmina, duga~ki i pravi, kao da su use~eni nekim ogromnim dletom. Ponekad smo mogli da vu~emo sanke tim usecima kao da ih vu~emo ravnim drumom. Najvi{e mi je odgovaralo da vu~em sanke; mogao sam da se oslonim o ham, a rad me je grejao. Kada smo oko podneva zastali da ne{to pojedemo, bilo mi je muka i hladno i nisam mogao ni{ta da okusim. Zatim smo nastavili uspinjanje. Ki{a je lila, lila, lila. Estraven nas je kona~no zaustavio ispod velikog ispusta koji je pravila jedna crna stena, negde sredinom popodneva. Uspeo je da postavi {ator gotovo pre no {to sam se ja ispregao iz hama. Naloìo mi je, gotovo zapovedni~kim glasom, da smesta u|em unutra i legnem. "Dobro mi je", rekoh. "Nije ti dobro", re~e on. "Ulazi." Poslu{ao sam, ali me je pogodio njegov ton. Kada je u{ao u {ator, nose}i stvari koje }e nam biti potrebne preko no}i, podigao sam se da bih zgotovio ve~eru, zato {to je na mene bio red. On mi je ponovo kazao onim istim bespogovornim tonom da se ne dièm. "Ne mora{ mi nare|ivati", rekoh. "Izvini", re~e on bez mnogo uvi|avnosti, ne okrenuv{i se. "Nisam bolestan, zna{." "Ne, ne znam. Ako mi to sam iskreno ne kaè{, mora}u da se drìm onoga {to mi govori tvoj izgled. Jo{ nisi povratio snagu, a putovanje je bilo naporno. Ne mogu da odredim gde su tvoje granice izdr`ljivosti." "Ja }u ti sam re}i kada stignem do njih."

120

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Njegov za{titni~ki, pokroviteljski stav me je razljutio. Bio je za glavu niì od mene, gra|en pre kao èna nego kao mu{karac, vi{e debeo nego mr{av; kada bismo vukli skupa, morao sam da skra}ujem korak prema njegovom, da sapinjem vlastitu snagu kako ga ne bih prevukao: pastuv u istoj zapregi sa mazgom... "Dakle, vi{e nisi bolestan?" "Nisam. Razume se, umoran sam. Kao i ti." "I te kako", re~e on. "Brinuo sam se za tebe. êka nas jo{ dug put." Nije imao nameru da se postavi pokroviteljski. Mislio je da sam bolestan, a oni koji su bolesni primaju nare|enja. Bio je iskren i o~ekivao je da mu uzvratim odgovaraju}om iskreno{}u, za {ta ja mo`da nisam bio kadar. On, uostalom, nije raspolagao merilima muèvnosti, mu{kosti, kojima bi samo opteretio vlastiti ponos. Sa druge strane, ako je on ve} mogao sasvim da odbaci merila svog {ifgretora, {to sam razabrao da je u~inio u opho|enju sa mnom, mo`da sam i ja zauzvrat mogao da se odreknem nekih odve} takma~kih crta sopstvenog mu{kog samopo{tovanja, koje je on jama~no isto tako malo shvatao kao i ja njegov {ifgretor... "Koliko smo danas prevalili?" On se osvrnu i osmehnu se kraji~kom usne, blago. "[est milja", re~e. Sutradan, pre{li smo sedam milja, prekosutra dvanaest, a naksutra smo kona~no izi{li iz ki{e, iz oblaka i izvan podru~ja ljudskog roda. Bio je to deveti dan na{eg putovanja. Nalazili smo se ve} na pet ili {est hiljada stopa nadmorske visine, na jednoj visokoj visoravni punoj svedo~anstava o skora{njem obrazovanju planina i vulkanskim aktivnostima; stigli smo do Plamenih bregova Sembensijenskog venca. Visoravan se postepeno suàvala u dolinu, a dolina u prolaz izme|u duga~kih grebenova. Kako smo se pribliàvali kraju tog prolaza, ki{ni oblaci sve vi{e su se prore|ivali i cepali u provedrice. Hladan severni vetar kona~no ih je sasvim raspr{io, skinuv{i tako koprenu sa visova povrh grebena levo i desno od nas - bazalt i sneg, pro{arani i krpeàsti prepleti crnog i belog, blistavi pod iznenadnim suncem spram zasenjuju}eg neba. Ispred nas, isti veliki zamasi vetra obznanjivali su pogledu i otkrivali vijugave doline, pune leda i stena, stotinama stopa ispod. Na suprotnom kraju tih dolina uzdizao se veliki zid, zid leda; idu}i pogledom uz njega, nagore, na rubu smo kona~no spazili sam Led, Gobrinski gle~er, zaslepljuju}i i bez ikakvog obzorja do najdaljeg severa, belinu, tako silnu belinu da se pogled morao odvratiti od nje. Tu i tamo, iz dolina punih lomljenika, kao i iz litica, krasa i kamenih masiva na ivicama ogromnog ledenog polja, uzdizali su se crni grebenovi; jedna zama{na kupa uznosila se povrh visoravni, dostiù}i po visini vrhove vratnica me|u kojima smo stajali, dok joj je sa boka nicala gusta, milju duga~ka pruga dima. U daljini ih je bilo jo{ nekoliko: vr{ci, {iljci, crne, ~a|ave kupe na gle~eru. Dim je kuljao iz ognjenih `drela koja su zjapila iz leda. Estraven je zastao, upregnut u ham pored mene, netremice zure}i u tu veli~anstvenu i neizrecivu pusto{. "Radujem se {to sam doìveo da to vidim", re~e on. I mene je proèlo isto ose}anje. Dobro je ako se putovanje upravi ka nekakvom kraju; ali, na kraju, jedino je va`no samo putovanje.

121

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Ovde, na ovim obroncima koji gledaju prema severu, ki{e vi{e nisu padale. Po~ev od prolaza, dolinama morena pruàla su se samo sne`na polja. Skinuli smo to~kove sa saonica, uklonili navlake sa kliza~a, stavili skije i krenuli - nadole, prema severu, napred, kroz to utihlo prostranstvo plamena i leda koje je mo}no ispisivalo ogromnim crnim i belim slovima: SMRT, {irom celog kontinenta. Saonice su jurile lako kao pero, a mi smo se smejali, ispunjeni rado{}u. 16. IZME\U DRUMNERA I DREMEGOLEA Odirni tern. Ai me pita iz svoje vre}e za spavanje. "[ta to pi{e{, Harte?" "Dnevnik." On se malo nasmeje. "Trebalo bi i ja da vodim dnevnik za ekumensku arhivu; ali to mi se nikako ne da bez bele`nika glasa." Obja{njavam da su zapisi koje beleìm namenjeni mojim sunarodnicima iz Estrea, koji }e ih uneti, kako ve} budu na{li za shodno, u letopise pokrajine; ovo mi je skrenulo misli na ognji{te i mog sina, tako da sam odmah poku{ao da ih upravim na ne{to drugo; pitam ga: "Tvoj roditelj... odnosno tvoji roditelji... jesu li oni ìvi?" "Nisu", kaè Ai. "Mrtvi su ve} sedamdeset godina." To me je za~udilo. Aiju jo{ nije bilo ni trideset godina. "Va{e godine su razli~ite duìne od na{ih?" "Nisu. Oh, da, jasno mi je {ta te je zbunilo. Pravio sam vremenske skokove. Dvadeset godina od Zemlje do Haina-Davenanta, odatle pedeset do Olula, od Olula dovde sedamnaest. @iveo sam izvan Zemlje samo sedam godina, ali ro|en sam na njoj pre ~itavih sto dvadeset." Davno, u Erenrangu, objasnio mi je kako dolazi do saìmanja skra}enja vremena unutar svemirskog broda koji se kre}e gotovo podjednako brzo kao i zvezdana svetlost izme|u zvezda, ali ja nikada nisam tim ar{inom merio duìnu ljudskog ìvota, odnosno onih ìvota koje putnik ostavlja za sobom na mati~nom svetu. Dok on proìvi svega nekoliko ~asova na nekom od tih nezamislivih brodova, voze}i se od jedne do druge planete, svi koji su ostali na mestu odakle je po{ao u me|uvremenu su ostareli i umrli, njihova deca su ostarela... Kona~no rekoh: "A mislio sam da sam ja izgnanik." "Ti si zbog mene, a ja zbog tebe", re~e on i ponovo se nasmeja: blag, veseo zvuk u mukloj ti{ini. Tokom poslednja tri dana, od kada smo se spustili sa prolaza, po{teno smo se nadirindìli, ali su plodovi tih napora bili prili~no mr{avi; dodu{e, Ai vi{e nije utu~en i poti{ten, ali ni prekomerno ispunjen nadom; osim toga, po~eo je da pokazuje vi{e strpljenja u opho|enju sa mnom. Mo`da su droge najzad izi{le na znoj iz njega. A mo`da smo nau~ili da vu~emo zajedno. Protekli dan proveli smo u spu{tanju sa bazaltnog bedema, na koji smo se ju~e uspinjali. Iz doline je izgledalo da nas do Leda ~eka srazmerno lak komad puta uzbrdo, ali {to smo se vi{e peli, povr{ina stenovitog tla postajala je sve glatkija, punija osulina i svaki ~as za stepen strmija, tako da na kraju vi{e nismo bili kadri da se uspinjemo ~ak ni

122

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame bez sanki. Ve~eras smo se vratili do podno`ja, u morensko podru~je: dolinu stena. Ovde ni{ta ne raste. Sve je to go kamen, gomila {ljunka, kras, ilova~a, kaljuga. Jedan rukavac gle~era povukao se sa ovih obronaka tokom poslednjih pedeset ili sto godina, ostaviv{i za sobom gole kosti planete izloène vazduhu; nije bilo ni traga mesu zemlje, travi. Mestimi~no je iz vulkanskih grotla izbijala te{ka, ù}kasta magla koja je polegala po tlu, gamiù}i sasvim nisko. Vazduh je zaudarao na sumpor. Dvanaest je stepeni, sve je tiho, natu{teno. Nadam se da ne}e po~eti vejavice dok ne pre|emo preko tog zlog predela i stignemo do gle~era koji vidimo na udaljenosti od nekoliko milja zapadno od grebena. Izgledalo je kao da to neka {iroka ledena reka te~e sa visoravni, izme|u dve vulkanske planine, obe okrunjene parom i dimom. Ukoliko bismo mogli da do|emo do nje sa obronka blièg vulkana, onda bismo tim putem lako nastavili do ledene visoravni. Sa na{e isto~ne strane jedan manji gle~er spu{ta se do nekog zamrznutog jezera, ali njegov tok je vijugav i ~ak se odavde moè videti da je pun velikih raspuklina; s obzirom na opremu kojom rasplaèmo, za nas tu nema prolaza. Saglasili smo se da oku{amo sre}u sa gle~erom izme|u vulkana, premda }emo, zbog njegovog skretanja prema zapadu, izugbiti najmanje dvodnevnu miljaù koju u proseku savla|ujemo prema odredi{tu, od ~ega polovinu prilikom udaljavanja na zapad, a polovinu za vreme vra}anja na pravac. Oposte tern. Pada neserem. <Neserem: fini sneg pri slabom vetru; laka me}ava.> Putovanje je neizvodljivo. Obojica smo spavali ~itav dan. Vu~emo sanke ve} gotovo pola meseca neprekidno, tako da nam je ovaj nepredvi|en odmor dobro do{ao. Otormenbod tern. Pada neserem. Po{teno smo se naspavali. Ai me je nau~io jednu zemaljsku igru koja se igra na kvadrati}ima sa oblucima, nazvanu go; izuzetna je i te{ka. Primetio je da ovde ima sasvim dovoljno oblutaka i kamen~i}a za igranje goa. Prili~no dobro podnosi hladno}u i samo kada bi imao dovoljno hrabrosti, ose}ao bi se na studeni kao sne`ni crv. Neobi~no je videti ga obavijenog u heib i ogrta~ i sa navu~enom kapulja~om, kada je temperatura iznad nule; ali kada vu~emo sanke, ako sunce nije iza oblaka i ako vetar nije preo{tar, on ubrzo skida kaput i znoji se kao i mi. Moramo da usaglasimo èlje oko grejanja u {atoru. On bi hteo da bude toplo, ja hladno, tako da bi udobnost za bilo koga od nas dvojice zna~ila upalu plu}a za onog drugog. Prona{li smo srednje re{enje, pa on sada drhti u vre}i za spavanje, dok se ja kupam u znoju izvan moje; ali ako se uzme u obzir sa kolikih smo udaljenosti do{li da podelimo nakratko ovaj {ator, onda stvari uop{te ne stoje lo{e. Geteni tanern. Razvedrilo se posle me}ave, vetar je stao, temperatura je oko petnaest stepeni celoga dana. Podigi smo bivak na nièm zapadnom obronku blièg vulkana; na karti Orgoreina pi{e da se planina zove Dremegole. Njegov parnjak sa druge strane ledene reke nosi ime Drumner. Karta je prili~no r|avo napravljena; na zapadu se vidi jedan veliki vrh koji na njoj uop{te nije ucrtan, a razmere su sasvim neprili~ne. O~igledno je da Orgote ne zalaze ~esto me|u svoje Plamene bregove. U stvari, i nema mnogo razloga da se dolazi ovamo, osim zbog veli~anstvenosti predela. Danas smo prevalili jedanaest milja; vu~enje je bilo prili~no te{ko zato {to je teren bio potpuno kr{evit. Ai je ve} zaspao. Prignje~io sam tetivu na peti zato {to sam kao neka budala

123

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame trgnuo nogu kada mi se zaglavila i jednom procepu; celo po podne sam hramao. Preko no}i, dok budem mirovao, trebalo bi da zaceli. Sutra }emo se spustiti na gle~er. Na{e zalihe hrane kao da su se uznemiruju}e smanjivale, ali to je stoga {to smo do sada jeli poglavito krupnije stvari. Imali smo izme|u devedeset i sto funti sirove hrane, od ~ega je polovina predstavljala robu ukradenu u Turufu; za petnaest dana putovanja potro{ili smo {ezdeset funti. Po~eo sam sa jednom funtom gi{i-mi{ija dnevno, ostaviv{i dve vre}e zrnevlja kadika, ne{to {e}era i kutiju suvih ribljih kola~a da kasnije ishranu u~inimo malo raznovrsnijom. Drago mi je {to sam se otarasio onih te{kih namirnica iz Turufa. Sanke se sada lak{e vuku. Sordni tenern. Dvadeset je stepeni; pada ledena ki{a, a vetar huji niz ledenu reku kao sna`na vazdu{na struja kroz tunel. Podigli smo bivak na ~etvrt milje od vrha, na jednom duga~kom, ravnom potezu prekrivenom zrnastim snegom. Spu{tanje sa Dremegolea bilo je naporno zbog velikog nagiba, golih stena i kr{evitog tla; rub gle~era obiluje raspuklinama, a iz leda je {tr~alo mno{tvo oblutaka i kamenih gromada, tako da smo poku{ali da vozimo sanke i na to~kove. Pre no {to smo, me|utim, tako prevalili jedva stotinu jardi, jedan to~ak se zaglavio i osovina se savila. Odatle smo nastavili na kliza~ima. Danas smo pre{li samo ~etiri milje, i dalje u pogre{nom pravcu. Prito~ni gle~er izgleda da se {irokim lukom prema zapadu uspinje ka Gobrinskoj visoravni. Ovde, izme|u vulkana, njegova {irina dostiè oko ~etiri milje i ne bi trebalo da imamo pote{ko}a sa daljim napredovanjem prema sredi{tu, premda je povr{ina znatno ispucalija nego {to sam se nadao, a i raspukline su mnogobrojne. Drumner je u razdoblju erupcije. Susneìca koja se nahvata na usne ima ukus dima i sumpora. îtavog dana na zapadu je stajala gusta, tamna masa, koja se mogla razabrati ~ak i pod ki{nim oblacima. S vremena na vreme, sve oko nas, oblaci, ledena ki{a, led, vazduh oblilo bi se mrkocrvenim prelivom, da bi potom postepeno ponovo utonulo u sivilo. Gle~er se blago trese pod na{im nogama. Eski~ve rem ir Her izloìo je pretpostavku prema kojoj se vulkanske aktivnosti u severozapadnom Orgoreinu i Arhipelagu nalaze u stalnom poja~anju tokom poslednjih deset ili dvadeset hiljadugodi{ta, na osnovu ~ega dalje predvi|a kraj Leda, ili u najmanju ruku njegovo povla~enje i jedno me|uledeno doba. Ugljen-dioksid, koji vulkanske erupcije osloba|aju u atmosferu, posluì}e s vremenom kao svojevrsni izolator, zadràvaju}i dugotalasno toplotno energetsko zra~enje koje se odbija od zemlje i dopu{taju}i u isto vreme neumanjen prodor neposredne sun~eve toplote. Prose~na temperatura na svetu, prema njegovoj proceni, na kraju }e porasti oko trideset stepeni, dostigav{i tako maksimum od 72 stepena. Milo mi je {to to ne}u doìveti. Ai mi kaè da su sli~ne teorije izneli i nau~nici na Teri kako bi rastuma~ili jo{ nepotpuno povla~enje svog poslednjeg ledenog doba. Sve te pretpostavke, me|utim, poglavito ostaju kako nepobitne tako i nedokazane; niko pouzdano ne zna zbog ~ega se led {iri i za{to povla~i. Sneg neupu}enosti ostaje neizgaèn. Povrh Drumnera sada u tami plamti velika ploha prigu{enog ognja. Eps tanern. Mera~ pokazuje da smo danas vukli {esnaest milja, ali nas od no}a{njeg bivaka ne deli vi{e od osam milja u pravoj liniji. I dalje se nalazimo na

124

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame ledenom prolazu izme|u dva vulkana. Drumner je jo{ u razdoblju erupcije. Ognjeni crvi gamiù niz njegove crne padine i mogu se videti kada vetar razveje gustu ~a| oblaka pepela, dima i bele pare. Neprekidno, bez zastoja, piskutav zvuk ispunjava vazduh, tako visok i otegnut da se ne moè ~uti ako ~ovek ne zastane i oslu{ne; pa ipak, on ispunjava sve pukotina ~ovekovog bi}a. Gle~er neprekidno podrhtava, pucketa i krcka, trese se pod na{im nogama. Svi sne`ni mostovi koje je me}ava mo`da podigla preko raspuklina sada su nestali, otreseni, razru{eni pri ovom dobovanju i poskakivanju leda i zemlje pod ledom. Idemo napred-nazad, poku{avaju}i da na|emo kraj nekog useka u ledu ~ija je {irina tolika da bi u njega upale cele sanke, zatim se to ponavlja sa narednim, i tako, iako stalno nastojimo da idemo na sever, osobenosti tla nas nagone na zapad ili istok. Iznad nas, Dremegole po~inje da tutnji i da izbacuje kuàn dim, o~igledno iz saose}anja prema Drumnerovim naporima. Aijevo lice bilo je te{ko promrzlo ovog jutra, nos, u{i, brada - sve je izgledalo mrtva~ki sivo kada mi se pogled slu~ajno zadrào na njemu. Trljanjem sam mu povratio prirodnu boju, tako da nikakve trajne posledice nisu ostale, ali }emo ubudu}e morati da budemo oprezniji. Vetar koji duva sa leda u doslovnom smislu je poguban; a vuku}i sanke, mi idemo pravo uz njega. Bi}e mi drago da najzad zavr{imo sa ovim usekom i naboranim ledenim rukavcem izme|u dva ~udovi{ta koja ri~u. Planine treba da se vide, a ne ~uju. Arhad tanern. Pada redak sove-sneg, a temperatura je izme|u petnaest i dvadeset stepeni. Danas smo prevalili dvanaest milja, od ~ega samo pet u korisnom pravcu, ali ivica Gobrina ve} je postala primetnije blià, na severu iznad nas. Sada vidimo da je ledena reka {iroka miljama: rukavac izme|u Drumnera i Dremegolea ne opravdava svoj koren, budu}i da posredi nije nikakva "ruka", ve} samo jedan prst, i mi se sada nalazimo na nadlanici. Ako se okrenemo i bacimo pogled nadole sa mesta gde smo podigli bivak, vidimo kako crni vrhovi koji se pu{e mo}no cepaju, razdvajaju, raspolu}uju i uzburkavaju tok gle~era, mrse}i mu tako ra~une. Pogleda li se, pak, napred, vidi se kako se on {iri, uspinje i lagano zakrivljuje, ~ine}i pri tom da tamni grebeni zemlje izgledaju patuljasto i stapaju}i se sa ledenim zidom daleko gore pod koprenom oblaka, dima i snega. â| i pepeo sada padaju zajedno sa snegom, a led je izme{an sa o~vrslom lavom koja izbija na povr{inu ili je zapretena u njemu: to je dobar teren za pe{a~enje, ali prili~no nepogodan za vu~u sanki, tako da }e uskoro biti potrebno da ponovo obloìmo kliza~e. Dva ili tri puta vulkanski hici pali su na led sasvim blizu nas. Njihov let pratio je prodoran pisak, a prilikom pada progore rupu u ledu. @eravice cvr~e, poniru}i kroz sneg. Gamièmo beskrajno sporo prema severu kroz prljavu uzavrelost jednog sveta koji se upravo nalazi u jeku nastajanja. Hvala neka je nezavr{enom Postanju! Neterhad tanern. Sneg ne pada od jutros; natu{teno je i vetrovito, a temperatura iznosi petnaest stepeni. Veliki vi{estruki gle~er na kome se nalazimo spu{ta se u dolinu sa zapada, dok smo mi trenutno na njegovoj krajnjoj isto~noj ivici. Dremegole i Drumner sada su ve} poprili~no iza nas, premda se jedan o{tar greben Dremegolea i dalje uzdiè na istoku, gotovo u ravni vida. Uspuzali smo se i dogamizali do ta~ke kada

125

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame je trebalo odlu~iti da li }emo nastaviti gle~erom, koji je pravio duga~ak luk prema zapadu, i tako postepeno sti}i na ledenu visoravan, ili }emo se uspeti uz ledene litice koje se nalaze na oko milju od na{eg no}a{njeg bivaka, te tako u{tedeti dvadeset ili trideset milja vu~enja, po cenu rizika. Ai je za rizik. Postoji izvesna krhkost u njemu. On je sasvim neza{ti}en, izloèn opasnostima, ranjiv; toga nije po{te|en ~ak ni njegov polni organ koji on uvek mora da drì izvan sebe; ali zato je jak, neverovatno jak. Nisam siguran da li je u stanju da vu~e sanke duè od mene, ali je u svakom slu~aju kadar da to ~ini sna`nije i brè nego ja - ~ak dvostruko sna`nije. Moè, na primer, da podigne sanke sa prednjeg ili stra`njeg kraja kako bi ih prebacio preko neke prepreke. Ja nisam sposoban da podignem i drìm tu teìnu, osim kada sam u stanju dote. Sasvim u skladu sa tom krhko{}u i snagom, njegov duh je, s jedne strane, lako podloàn o~aju, a s, druge, hitar na prkosu: ùstra, nestrpljiva hrabrost. Ovaj spori, mukotrpni, gamiù}i rad koji traje ve} danima iscrpljuje mu telo i volju, tako da kada bi on bio pripadnik moje rase, smatrao bih ga za kukavicu; ali Ai je sve drugo samo ne to; on se odlikuje juna{tvom koje ja nikada ranije nisam video. Spreman je, ~ak rad, da stavi ìvot na kocku i da ide ivicom provalije. "Vatra i strah su dobre sluge, ali r|avi gospodari." On tera strah da mu sluì. A ja bih, me|utim, dopustio da strah dugo upravlja mnome. Hrabrost i razum su uz njega. Uostalom, kakve svrhe ima traìti bezbedan smer na jednom ovakvom putovanju? Postoje samo besmisleni smerovi koje treba da izbegnem, ali nijedan bezbedan. Stret tanern. Nemamo sre}e. Ne postoji na~in da uspnemo sanke gore, premda smo na to utro{ili ~itav dan. Naleti vetra raznose sove-sneg zajedno sa gustim pepelom. Ceo dan bilo je mra~no, zato {to je vetar, koji je ponovo po~eo da se kovitla sa zapada, nanosio na nas pokrove dima sa Drumnera. Ovde gore led manje podrhtava, ali doìveli smo veliki potres dok smo poku{avali da se popnemo uz jednu izbo~enu liticu; od toga su se otka~ile sanke sa mesta gde smo ih pri~vrstili, a ja sam bio odba~en dole, da bih se posle pet ili {est stopa uz trzaj zaustavio, zahvaljuju}i tome {to se Ai ~vrsto drào; njegova snaga sve nas je spasla da se ne sunovratimo u podno`je litice visoke dvadeset ili vi{e stopa. Ako bi se dogodilo da neko od nas slomi nogu ili rame prilikom ovakvih poduhvata, to bi verovatno zna~ilo kraj putovanja za obojicu; u tome se upravo i ogleda rizik; i to prili~no veliki, kada se stvari pobliè razmotre. Donja dolina gle~era iza nas beli se od pare: tamo dole lava dopire do leda. Tu nam vi{e nema uzmaka. Sutra }emo poku{ati novi uspon dalje na zapadu. Berni tanern. Nemamo sre}e. Moramo jo{ dalje na zapad. Celog dana vlada tama kao u pozni sumrak. Plu}a su nam sva bolna, ali ne od hladno}e (uz ovaj zapadni vetar temperatura ~ak i preko no}i ostaje dobrano iznad nule), ve} od udisanja pepela i gasova izba~enih prilikom erupcija. Krajem ovog drugog dana uzaludnih napora, stra}enih na mu~no i tegobno savla|ivanje blokova sabijenih pod pritiskom ili ledenih litica, da bi nas na kraju osujetili glatka, uspravna pro~elja ili ispusti, posle ~ega smo ponovo poku{avali na nekom drugom mestu i ponovo nemo}no odustajali. Ai je postao

126

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame razdraèn i iscrpljen. Mislim da on smatra da je plakanje ili r|avo, ili sramno. âk i kada se ose}ao veoma lo{e i slabo, prvih dana na{eg bekstva, on bi krio lice od mene kada bi mu potekle suze. Da li su posredi li~ni, rasni, dru{tveni ili seksualni razlozi koji su Aija spre~avali da pla~e - to ne znam. Pa ipak, njegovo ime ozna~ava uzvik bola. To me je i navelo da ga prvi put potraìm, u Erenrangu, pre - kako sada izgleda - mnogo vremena; ~uv{i govorkanja o "tu|inu", upitao sam za njegovo ime, da bih kao odgovor dobio uzvik bola iz ljudskog grla koji se razleè kroz no}. Sada spava. Ruke mu se tresu i gr~e, mi{i}i su mu umorni. Svet oko nas, led i stena, pepeo i sneg, oganj i tama, trese se i gr~i, tutnji. Baciv{i pogled napolje pre minut, ugledao sam sjaj vulkana poput tamnocrvenog cveta na trbuhu velikih oblaka koji se nadnose nad tminom. Orni tanern. Nemamo sre}e. Ovo je dvadeset drugi dan putovanja, a od desetog dana uop{te nismo napredovali prema istoku - {tavi{e, izgubili smo izme|u dvadeset i dvadeset pet milja kre}u}i se u pravcu zapada; od osamnaestog dana svako napredovanje je prestalo, tako da smo to vreme lepo mogli i da provedemo sede}i. Ako se ikada budemo uspeli na Led, da li }emo imati dovoljno hrane da pre|emo preko njega? Te{ko je osloboditi se pomisli na to. Magla i pomr~ina od erupcija sasvim su suzile vidljivost, tako da vi{e nismo u prilici valjano da izaberemo put. Ai se zale}e na svaki uspon, ma koliko strmen bio, samo da nije potpuno uspravan. Moja obazrivost ~ini ga nestrpljivim. Moramo, me|utim, da se obuzdavamo. Kroz dan ili dva bi}u u kemeru, a to }e samo pove}ati napetosti. U me|uvremenu, i dalje udaramo glavama o ledene litice u hladnoj polutami punoj pepela. Ako bih pisao novi jome{ki kanon, ovamo bih poslao lopove posle smrti. Lopove koji no}u kradu vre}e sa hranom u Turufu. Lopove koji ~oveku ukradu ognji{te i ime i posramljenog ga po{alju u izgnanstvo. U glavi mi je pometnja, moram jo{ jednom da preberem po svemu onome kasnije, sada sam odve} umoran da bih ponovo ~itao. Harhahad tanern. Na Gobrinu. Dvadeset tre}i dan putovanja. Nalazimo se na Gobrinskom ledu. îm smo po{li ovog jutra, ugledali smo, na samo nekoliko stotina jardi ispred poslednjeg no}nog bivaka, otvoreni put do leda, veliki, zavojit prolaz zastrt ~a|avim pokrovom, koji vodi od gromada i provalija gle~era pravo kroz ledene litice. Popeli smo se njime, kao da {etamo kejom Sesa. Na ledu smo. Ponovo kre}emo na istok, u pravcu odredi{ta. I na mene je uticalo Aijevo prostodu{no radovanje ostvarenom podvigu. Me|utim, ako se stvar trezveno sagleda, ovde nam nije ni{ta bolje nego dole. Nalazimo se na ivici visoravni. Raspukline - od kojih su neke toliko {iroke da bi u njih mogla da upadnu cela sela, ne ku}a po ku}a, ve} ~itavo naselje odjednom - pruàju se prema unutra{njosti, ka severu, gube}i se u daljini sa vidika. Ve}ina njih preseca nam put, tako da i mi moramo da idemo na sever, umesto na istok. Povr{ina je r|ava. Povode}i se levo i desno, vijugamo sankama me|u velikim grumenima i krhotinama leda, ogromnim komadima koje je izbacilo na povr{inu napinjanje velikog, gipkog pokrova leda spram Plamenih bregova ili izme|u njih. Razvaljeni grebenovi, nastali pod pritiskom, zadobili su ~udnovate oblike: preokrenute kule, dìnovi bez nogu, katapulti. Milju debeo u po~etku, led ovde narasta i postaje deblji, kao da poku{ava da preplavi planine i u}utka

127

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame vatrena `drela. Nekoliko milja prema severu iz leda se uzdiè jedan vrh, o{tra, skladna, ogoljena kupa mladog vulkana, hiljadama godina mla|eg od ledenog pokrova koji drobi i gura sve pred sobom du` {est hiljada stopa niìh obronaka koji se odavde ne mogu videti, razmrskavaju}i uz put materijal i sabijaju}i ga u blokove i grebene. Tokom dana, osvr}u}i se, prime}ivali smo kako dim Drumnerove erupcije lebdi iza nas poput sivosme|eg produètka povr{ine Leda. Postojani vetar duva u ravni tla, sa severoistoka, pro~i{}avaju}i vazduh pun gareì i smrada iz utroblja planete, koji smo udisali danima, i razastiru}i dim iza nas, koji tako prekriva, poput kakvog tamnog poklopca, gle~ere, niè planine, kamene doline i svu ostalu zemlju. Nema ni~ega, kaè Led, osim Leda. Ali mladi vulkan, tamo na severu, ne misli tako. Sneg ne pada, oblaci su tanki i visoki. U sumrak je temperatura na visoravni - 4 stepena. Me{avina zrnastog, novog leda i starog leda pod nogama. Novi led je varljiv; klizava, plavi~asta tvar koju pokriva bela ostaklica. Obojica smo poprili~no padali. Otklizao sam dobrih petnaest stopa na stomaku preko jedne takve klizavice. Upregnut u ham, Ai se presamitio od smeha. Izvinio se i objasnio da je sebe smatrao za jedinu osobu na Getenu koja se ikada okliznula na ledu. Trinaest milja danas; ali ako budemo poku{ali da odrìmo taj ritam me|u ovim use~enim, nabranim, raspuklim grebenima, nastalim pod pritiskom, sasvim }emo se iznuriti ili }emo doìveti mnogo gore neprilike od klizanja po trbuhu. Narastao mesec stoji nisko, tamnocrven poput zgru{ane krvi; okruùje ga sme|kast oreol koji se preliva. Guirni tanern. Pada redak sneg, vetar postaje sna`niji, a temperatura je u padu. Danas ponovo trinaest milja, {to na{u udaljenost od mesta gde smo podigli prvi bivak pove}ava na ukupno dve stotine pedeset ~etiri milje. Dnevno smo u proseku prelazili do deset i po milja, odnosno jedanest i po, ako se ne ra~unaju dva dana koja smo proveli ~ekaju}i da se me}ava okon~a. Izme|u sedamdeset pet i sto milja od ukupno pre|enih uop{te nismo i{li u pravcu odredi{ta. Sada nismo ne{to osobito bliì Karhidi nego {to smo bili na po~etku. Ali, prispev{i dovde, imamo, kako mi se ~ini, bolje izglede da stignemo tamo. Od kada smo izi{li iz vulkanske tmine, duh nam vi{e nije zaokupljen samo radom i brigama, tako da ponovo razgovaramo u {atoru posle ve~ere. Budu}i da sam u kemeru, bilo bi mi lak{e da prenebregavam Aijevo prisustvo, ali to je te{ko izvodljivo u {atoru za dve osobe. Nevolja je, razume se, u tome {to je i on, na svoj ~udan na~in, isto tako u kemeru: uvek u kemeru. @elja koja ne i{~ezava nijednog dana preko cele godine i u kojoj ne postoji iskustvo izbora pola zacelo je neobi~no male ja~ine, ali ipak postoji; a postojim i ja. No}as sam te{ko mogao da zanemarim da sam izuzetno svestan njegove fizi~ke prisutnosti, a odve} sam bio umoran da bih tu svest preobrazio u netrans ili bilo koji drugi kanal moje discipline. Kona~no me je upitao da li me je uvredio. Obrazloìo sam mu svoje }utanje, ne bez nelagodnosti. Bojao sam se da }e me ismejati. Uostalom, on nije ni{ta ve}a neobi~nost, seksualna nakaza, nego {to sam ja: ovde gore, na Ledu, obojica smo usamljeni, izdvojeni, ja odse~en od ostalih sli~nih meni, od mog dru{tva i njegovih pravila, a on od svojih. Nema vi{e sveta punog ostalih Getenjana koji bi

128

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame predstavljali obja{njenje i potkrepu mog postojanja. Mi smo najzad jednaki, ravnopravni, tu|i, sami. Razume se, on se nije nasmejao. Umesto toga, obratio mi se uz blagost za koju nisam znao da po~iva u njemu. Ubrzo potom, i sam je stao da govori o izdvojenosti i samotnosti. "Va{a rasa je zastra{uju}e sama na svom svetu. Ovde nema drugih sisara. Nema drugih ambiseksualnih vrsta. âk nema ni dovoljno razumnih ìvotinja koje bi se mogle pripitomiti kao ku}ni mezimci. Ta jedinstvenost mora da ostavlja traga na va{ na~in mi{ljenja. Nemam na umu samo nau~no mi{ljenje, premda ste vi izuzetni teoreti~ari: zapanjuju}e je da ste uop{te do{li do predstave o evoluciji, s obzirom na to da ste suo~eni sa tim nepremostivim jazom izme|u vas i niìh ìvotinjskih vrsta. Ve} filosofsko, emocionalno poimanje sveta: biti tako usamljen na jednom negostoljubivom svetu, to mora da veoma, mo`da odsudno uti~e na va{ svekoliki nazor." "Jome{te bi kazale da je ~ovekova jedinstvenost ujedno i njegova boànskost." "Gospodari Zemlje, da. Drugi kultovi na drugim svetovima do{li su do istovetnog zaklju~ka. To su po pravilu kultovi dinami~nih, agresivnih kultura koje naru{avaju ekolo{ko ustrojstvo. Orgorein se uklapa u tu sliku, na svoj na~in; u svakom slu~aju, oni su skloni menjanju poretka stvari... [ta handarate kaù o tome?" "Pa, u handari... kao {to zna{, nema teorije, nema dogme... Mo`da su oni manje svesni jaza izme|u ljudi i ìvotinja, budu}i da su zaokupljeni sli~nostima, sponama, celinom ~iji su samo jedan deo ìve stvari." Ceo dan mi se vrzmala po glavi Tormerova balada i ja kazah njene re~i: Svetlost je leva ruka tame, a tama desna ruka svetlosti. Dvoje su jedno, ìvot i smrt, {to leè zajedno kao ljubavnici u kemeru, kao {ake {to su spojene, kao meta i put. Glas mi je podrhtavao dok sam izgovarao stihove, jer sam se spomenuo, dok sam ih kazivao, da je u pismu koje mi je brat uputio pred smrt i on naveo iste re~i. Ai je utonuo u misli, a onda, posle nekog vremena, re~e: "Vi ste izdvojeni i nepodvojeni. Verovatno ste u istoj meri opsednuti celo{}u kao i mi dvojno{}u." "I mi smo dualisti. Dvojstvo je su{tastveno, zar ne? Sve dok postojimo ja i drugi." "Ja i ti", re~e on. "Da, to na kraju krajeva nadilazi dosege polnosti..." "Reci mi, u ~emu se drugi pol tvoje rase razlikuje od tvoga?" Pogledao me je za~u|eno, pa je ~ak i mene samoga za~udilo vlastito pitanje; kemer izaziva ovakve spontanosti. Obojici nam je bilo nelagodno. "Nikada nisam razmi{ljao o tome", re~e on. "Nikada nisi video ènu?" Upotrebio je re~ iz zemaljskog jezika koju sam ja poznavao.

129

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Video sam ih na tvojim slikama. @ene li~e na trudne Getenjane, ali imaju ve}e grudi. Da li se mnogo razlikuju od tvoga pola u svesnom pona{anju? Da li su kao neka razli~ita vrsta?" "Ne. Da. Ne, razume se da ne, ne ba{ sasvim. Ali ta razlika je veoma va`na. Rekao bih da je najzna~ajnija stvar, najpresudniji pojedina~ni ~inilac u ìvotu jedinke to da li je ro|ena kao mu{ko ili ènsko. U ve}ini dru{tva to odre|uje o~ekivanja, delanja, nazore, etiku, opho|enja pojedinaca, gotovo sve. Re~nik. Upotrebu semiotike. Odevanje. âk i hranu. @ene... ène su sklone da manje jedu... Izuzetno je te{ko razlu~iti uro|ene od ste~enih razlika. âk i tamo gde ène imaju ravnopravan udeo sa mu{karcima u dru{tvu, na njih ipak pada sav teret dovo|enja deteta na svet i njegovog podizanja..." "Ravnopravnost nije, dakle, op{te pravilo? Da li su one duhovno podre|ene?" "Ne znam. Izgleda da im ba{ ne idu od ruke matematika, komponovanje muzike, pronalaza{tvo ili apstaktno mi{ljenje. Ali to ne zna~i i da su glupe. U fizi~kom pogledu, one su manje mi{i}ave, ali zato malo dugove~nije od mu{karaca. Psiholo{ki..." Ostao je dugo da zuri u uàrenu pe}, da bi na kraju zatresao glavom. "Hatre", re~e, "ne umem da ti kaèm kakve su ène. Nikada o tome nisam apstraktno razmi{ljao, a do sada sam ih, blagi Boè, prakti~no zaboravio. Ve} dve godine sam ovde... Ne zna{ to. U izvesnom smislu, ène su mi vi{e tu|e nego {to si ti. Sa tobom bar delim jedan pol..." Odvratio je pogled i nasmejao se, àlosno i nelagodno. I moja ose}anja bila su uzburkana, tako da smo odustali od daljeg razgovora o tome. Irni tanern. Osamnnaest milja danas, na skijama, u pravcu istok-severoistok, odre|enom pomo}u busole. Posle samo jedan sat vu~enja izi{li smo iz podru~ja grebena nastalih pod pritiskom i raspuklina. Obojica upregnuti u ham, najpre ja napred, da bih isprobao teren, ali nema vi{e potrebe za to: debljina sloja zrnastog snega prelazi dve stope iznad ~vrstog leda, a preko njega ima jo{ nekoliko in~a novog snega, od poslednjeg padanja, ~ija je povr{ina dobra. Ni mi ni sanke ne propadamo kroz taj sloj, a vu~a sanki sada je toliko laka da je te{ko poverovati da se na njima jo{ nalazi oko dvesta funti tereta. U toku popodneva pre{li smo na naizmeni~no vu~enje saonica, zato {to to jedna osoba moè da obavlja bez po muke na ovoj izvrsnoj povr{ini. Prava je {teta {to nas je celo ono tegljenje uzbrdo i preko stena ~ekalo dok je tovar bio najteì. Sada idemo lako. Odve} lako: ~esto hvatam sebe kako mislim o hrani. Ai kaè da jedemo preslabo. Ceo dan smo lako i brzo napredovali preko ravne ledene plo~e, samrtno bele pod sivoplavim nebom, ni~im nenaru{ene sa izuzetkom nekoliko nunatak-vrhova, koji su sada daleko iza nas, i jedne mrlje tame, Drumnerovog daha, koja je jo{ dalje od njih. Nema ni~eg drugog: samo sunce opto~eno koprenom i led. 17. JEDAN ORGOTSKI MIT O POSTANJU Poreklo ovog mita je preistorijsko; on je zabeleèn u mnogim oblicima. Ova veoma primitivna verzija poti~e iz jednog prejome{kog pisanog teksta prona|enog u isenpetskom pe}inskom svetili{tu u Gobrinskom zale|u.

130

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame U po~etku ne be{e ni{ta do leda i sunca. Za mnogo i mnogo godina, sunce svojim sjajem toplja{e jednu veliku raspuklinu u ledu. Na stranama ove raspukline stajahu ogromna ledena obli~ja, a ona ne ima{e dna. Kapi vode otapahu se sa strana provalije i padahu sve dublje i dublje. Prvo od ledenih obli~ja re~e: "Ja krvarim." Drugo ledeno obli~je re~e: "Ja pla~em." Tre}e re~e: "Ja se znojim." Ledena obli~ja uspe{e se iz ponora i stado{e na ledenu plohu. Onaj koji be{e kazao: "Ja krvarim", posegnu u sunce i izvadi pregr{t ukropine iz sun~eve utrobe i tom balegom na~ini gore i dolje zemlje. Onaj koji be{e kazao: "Ja pla~em", dahnu na led i, otopiv{i ga, u~ini mora i reke. Onaj koji be{e kazao: "Ja se znojim", izme{a tlo i morsku vodu i od njih u~ini drve}e, bilje, trave i poljsko zrnevlje, zverinje i ljude. Bilje rastija{e u tlu i moru, zveri juri{e po zemlji i plivahu u moru, jedino se ljudi ne razbudi{e. Njih be{e trideset devetorica. Spavahu i dalje na ledu, ne pokre}u}i se. Onda se tri ledena obli~ja spusti{e, poseda{e sa privu~enim kolenima i pusti{e da ih sunce istopi. U mleko se istopi{e i mleko pote~e u usta usnulih i usnuli se probudi{e. To mleko pije samo porod ~ovekov i bez njega se on ne bi probudio u ìvot. Prvi koji se probudi be{e Edondurat. On be{e tako visok kad ustade da glavom raspoluti nebo i sneg po~e da pada. Zatim vide ostale kako se me{kolje i razbu|uju i njihove ga kretnje upla{i{e, te on stade da ih mori jednog za drugim udarcem svoje pesti. Tako ubi trideset {estoricu. Ali naredni, pretposlednji ute~e. Ime mu be{e Haharat. Daleko beà{e preko ledene plohe i preko zemnog {ara. Edondurat juri{e za njim i na kraju ga sustiè i smlavi. Haharat izdahnu. Onda se Edondurat vrati na svoje rodno mesto na Gobrinskom ledu gde leàhu tela ostalih, ali poslenjeg od njih tu vi{e ne zate~e: on be{e pobegao dok Edondurat juri{e za Haharatom. Edondurat podiè ku}u od smrznutih telesa svoje sabra}e i stade da ~eka u toj ku}i da se poslednji vrati. Svakoga dana, jedno od telesa bi progovorilo, rekav{i: "Gori li? Gori li?" Sva ostala telesa onda odgovarahu smrznutim jezicima: "Ne, ne." A onda Edondurat pade u kemer dok spava{e i stade da se mi~e i uzvikuje u snu, a kada se probudi sva telesa prozbori{e u glas: "Gori! Gori!" ûv{i njihove re~i, poslednji brat, najmla|i od svih, do|e u ku}u od telesa i tu se spari sa Edonduratom. Njih dvojica izrodi{e narode roda ljudskoga, iz Edonduratovog tela, iz Edonduratove utrobe. Ime onog drugog, mla|eg brata, oca, njegovo ime ostade nepoznato. Svako dete koje im se rodi ima{e komad tame koji i|a{e za njim ma kuda po{ao po danu. Edondurat re~e: "Za{to moje sinove tako sledi tama?" Njegov kemer re~e: "Jer se rodi{e u ku}i od mesa, zato im smrt kro~i za petama. Oni su usred vremena. U po~etku behu sunce i led i ne be{e senke. Na kraju, kad nas vi{e ne bude, sunce }e pro`drati samo sebe, a senka }e progutati svetlost i ni{ta ne}e preostati do leda i tame." 18. NA LEDU Ponekad, dok tonem u san, u tamnoj, utihloj prostoriji, javlja mi se za trenutak veliki, dragoceni privid pro{losti. Zid {atora stoji nagnut iznad mog lica, nevidljiv ali ~ujan, isko{ena ravan slaba{nog zvuka: {u{tavo navejavanje snega. Ni{ta se ne moè videti. Izvor svetlosti i ~abe-pe}i je isklju~en i ona sada postoji jedino kao kugla toplote,

131

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame srce vreline. Slaba{na vla`nost i prisno prianjanje moje vre}e za spavanje; zvuk snega; gotovo ne~ujno Estravenovo disanje dok spava; tama. Ni{ta drugo. Mi smo unutra, nas dvojica, u skloni{tu, pri po~inku, u sredi{tu svih stvari. Napolju, kao i uvek, prostire se velika tama, hladno}a, samrtna samotnost. U takvim sre}nim trenucima dok tonem u san poimam izvan svake sumnje {ta je pravo sredi{te mog ìvota, ono vreme koje je pro{lo i izgubljeno, a ipak postojan, trajan ~as, srce vreline. Ne poku{avam da kaèm da sam bio sre}an, tokom proteklih nedelja dok smo vukli sanke preko ledenog pokrova, u samrtnoj zimi. Bio sam gladan, prenapregnut, ~esto briàn i sve se to pogor{avalo {to smo dalje i{li. U svakom slu~aju, sre}an nisam bio. Sre}a mora da bude u vezi sa razumon i jedino je razum moè ste}i. Ono {to je meni bilo dato, to se ne moè ste}i, ne moè zadràti, a ~esto ni prepoznati u ~asu kad je tu; imam na umu radost. Uvek sam ustajao prvi, obi~no pre svitanja. Stopa mog metabolizma ne{to je iznad getenjanskih normi, kao i moja visina i teìna. Estraven je uzeo u obzir ove razlike prilikom planiranja raspodele hrane, na svoj pedantan na~in, koji se mogao shvatiti ili kao doma}inki ili kao nau~ni~ki, i ja sam od samog po~etka dobijao dnevno nekoliko unci hrane vi{e od njega. Protivljenja zbog ove nepravednosti ustuknula su pred o~iglednom pravedno{}u te nejednake podele. No, ma kako raspodeljeno, sledovanje je bilo malo. Ja sam bio gladan, neprekidno gladan, iz dana u dan sve gladniji. No}ima sam se budio od gladi. Ako bi jo{ bio mrak, upalo bih svetlo ~abe-pe}i i stavio na nju posudu punu leda, zahva}enog prethodne no}i i ve} rastopljenog, da provri. U me|uvremenu, Estraven bi vodio svoju uobi~ajenu plahovitu i be{umnu borbu sa snom, kao da se uhvatio uko{tac sa kakvim an|elom. Pobediv{i, on bi se uspravio, pogledao me mutnim o~ima, zatresao glavom i rasanio se. Doru~ak bi ve} bio gotov kada bismo se obukli, obuli ~izme i smotali vre}e: vr~ klju~alog or{a i kocka gi{i-mi{ija, rastvorena u vreloj vodi u retku, testastu masu. @vakali smo polako, sve~ano, sakupljaju}i sve pale mrvice. Pe} se hladila dok smo obedovali. Spakovali bismo je sa posudom za vodu i vr~evima, zatim obukli ogrta~e sa kapulja~ama i rukavice na jedan prst i izvukli se napolje. Spoljni vazduh uvek bi nas zapahnuo svojom neverovatnom studeno{}u. Naàlost, nije mi preostajalo ni{ta drugo nego da svakog jutra poverujem u nju. Ako bi neko od nas dvojice ve} izlazio napolje, silom nu`de, naredni izlazak uvek bi mu padao teè. Ponekad je padao sneg; a ponekad su se isko{eni zraci dana koji se ra|a prostirali, ~udesno zlatasti i plavi, preko ledenog prostranstva; no, naj~e{}e bi nas do~ekalo sivilo. No}u bismo unosili termometar sa nama u {ator, a kada bismo ga ujutro izneli napolje, bilo je zanimljivo posmatrati kako kazaljka juri nadesno (getenjanski broj~anici i{li su u suprotnom smeru od kretanja kazaljki na satu) tolikom brzinom da se gotovo nije mogla pratiti, beleè}i pad temperature za dvadeset, pedeset, osamdeset stepeni, da bi se na kraju zaustavila negde izme|u nule i minus {ezdeset.

132

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Jedan od nas dvojice oborio bi {ator i skupio ga, dok bi drugi tovario pe}, vre}e i ostalo na sanke; {ator je bivao rasprostrt preko cele zaprege i mi smo bili spremni za skije i ham. Remenje i vu~na oprema bili su gotovo bez metala, ali su hamovi imali spojnice od aluminijumske legure, koje su bile odve} sitne da bi se pri~vrstile rukama u rukavicama i koje su na toj hladno}i podjednako pekle kao da su usijane. Morao sam da bivam veoma obazriv sa prstima kada bi temperatura pala ispod dvadeset stepeni, pogotovo ako je bilo vetrovito, zato {to sam zapanjuju}e brzo mogao da zaradim promrzline. Sa nogama uop{te nisam imao nevolja - {to je ~inilac od prvorazrednog zna~aja prilikom zimskih putovanja kada je jedno~asovno izlaganje hladno}i dovoljno da ~oveka obogalji bilo za jednu nedelju ili za ceo ìvot. Estraven je bio primoran da naga|a moju veli~inu i ~izme za sneg koje mi je pribavio bile su stoga ne{to ve}e, ali je dodatni par ~arapa popunio prazninu. Stavili bismo skije i navukli ham {to smo brè mogli, a zatim trzali, cimali i pridizali sanke da bismo oslobodili kliza~e ukoliko su se zaledili, i kona~no kretali na put. Onih jutara kada bi preko no}i sneg obilato napadao morali smo neko vreme da posvetimo razgrtanju {atora i sanki pre no {to bismo po{li. Nije bilo te{ko uklanjati novi sneg, iako je on pravio velike, upe~atljive smetove unaokolo; pa ipak, jedina prava uo~ljivost, jedina stvar koja je {tr~ala iznad leda na stotinama milja ukrug bili smo sami mi. Vukli bismo u smeru istoka, koji smo odredili pomo}u busole. Uobi~ajeni pravac vetra bio je sa severa na jug, odnosno sa gle~era. Iz dana u dan, neprekidno nam je duvao sa leve strane. Kapulja~a nije bila dovoljna za{tita od vetra i ja sam stoga stavljao masku za lice da bih pokrio nos i levi obraz. âk i tako, levo oko mi se jednog dana od promrzlosti zatvorilo i ve} sam pomislio da je izgubljeno; i onda kada ga je Estraven otkravio i otvorio toplim dahom i jezikom, nisam mogao da vidim na njega neko vreme, {to je zna~ilo da se nisu smrzle samo trepavice. Kada bi sijalo sunce, obojica smo nisili getenjanske {titnike za o~i sa prorezima, tako da nijedan nije doìveo sne`no slepilo. Uostalom, za to je bilo malo izgleda. Kao {to je Estraven kazao, Led ispoljava te`nju da odràva polje visokog atmosferskog pritiska iznad svog sredi{njeg podru~ja, gde hiljade kvadratnih milja beline odbijaju sun~evu svetlost. Mi se, me|utim, nismo nalazili u tom sredi{njem podru~ju, ve} u najbojem slu~aju na njegovom rubu, odnosno izme|u njega i oblasti kovitlavih, odvra}enih oluja koje obiluju padavinama i neprekidno se sru~uju na podgle~erski pojas. Vetar sa severa donosio je suvo, vedro vreme, ali sa severoistoka ili severozapada donosio je sneg ili je uskovitlavao suvi, ve} pali sneg u zaslepljuju}e, reske oblake, sli~ne pe{~anim ili pra{inastim olujama, odnosno gotovo sasvim polegao uz tlo, vuku}i se u vijugavim prugama po povr{ini i ispunjavaju}i nebo i vazduh belinom, od koje se nisu mogli videti ni sunce ni senke: a i sam sneg, Led, nestajao bi tada ispod na{ih nogu. Sredinom dana bismo se zaustavili, a zatim isekli i postavili nekoliko blokova leda kao za{titni zid, ukoliko bi vetar bio snaàn. Zagrevali bismo vodu da zgotovimo kocku gi{i-mi{ija, a potom ispijali toplu te~nost, u kojoj bismo ponekad rastopili komadi} {e}era; onda bismo ponovo stavljali hamove i nastavljali put.

133

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Retko smo razgovarali dok smo hodali ili ru~avali zato {to su nam usne bile ranjave, a i kada se usta otvaraju, hladno}a prodire unutra, ozle|uje zube, grlo i plu}a; bilo je nu`no dràti usta zatvorena i disati kroz nos, bar onda kada je temperatura vazduha iznosila izme|u ~etrdeset i pedeset stepeni ispod ta~ke mr`njenja. Kada bi se ona spustila jo{ niè, ceo tok disanja bio bi oteàn i zbog ~injenice da je dolazilo do munjevitog smrzavanja izdahnutog vazduha; ako niste vodili ra~una, nozdrve bi vam se sledile i zapu{ile i tada, da se ne biste ugu{ili, morali biste da udi{ete puna plu}a britkih britvi. Pod izvesnim uslovima, trenutno smrzavanje na{eg daha proizvodilo je jedva ~ujan, pucketav zvuk, sli~an udaljenim praskalicama, pri ~emu smo raspr{ivali mno{tvo kristal~i}a: svaki izdah vazduha predstavljao je si}u{nu sne`nu oluju. Vukli smo dok se ne bismo umorili ili dok ne bi po~eo da se spu{ta mrak; zatim bismo se zaustavljali, podizali {ator, pri~vr{}ivali klinovima sanke ukoliko je u izgledu bio snaàn vetar i pripremali se za no}enje. Obi~nim danima vukli bismo jedanaest ili dvanaest ~asova, prelaze}i pri tom izme|u dvanaest i osamnaest milja. To nije bila ba{ osobita brzina napredovanja, ali ni uslovi nisu bili najpogodniji. Sne`na pokorica retko je kad pogodovala i skijama i kliza~ima na sankama. Ukoliko je bila tanka i sveà, sanke su vi{e i{le kroz nju, nego po njoj; ako je, pak, bila delimi~no o~vrsla, sanke bi ~esto zapinjale, ali ne i mi na skijama, {to je za posledicu imalo to da ~esto bivamo uz cimaj povu~eni unazad; a kada je bila sasvim ~vrsta, neretko je zadobijala grbinast oblik, sli~an duga~kim talasima koje podiè vetar, takozvanim sastrugima, koji su na nekim mestima dostizali visinu od ~etiri stope. Morali smo da prevla~imo sanke preko svake od tih grbina, sa ivicima o{trim kao no` ili sa fantasti~nim ispustima, a zatim da ih spu{tamo dole, pa ponovo uspinjemo: izgledalo je, naime, da one uop{te ne idu uporedo sa na{im smerom kretanja. Zami{ljao sam da je Gobrinski led potpuno ravan kao smrznuto jezerce, ali ispostavilo se da na stotine milja ove povr{ine vi{e li~i na iznenada smrznuto uzburkano more. Rad oko podizanja bivaka, obezbe|ivanja svih stvari, otresanja nahvatalog snega sa spoljnih delova ode}e i tako dalje - sve je to bilo iscrpljuju}e. Ponekad se ~inilo da ti napori nisu vredni truda. Bivalo je veoma kasno, veoma hladno, a ose}ali smo se veoma umorni, tako da je izgledalo znatno lak{e naprosto polegati u vre}e za spavanje u zavetrinu sanki i ne baktati se oko {atora. Se}am se kako mi se ta pomisao ~inila primamljiva izvesnih ve~eri i kako me je ozloje|ivalo metodi~no, tiransko navaljivanje mog sadruga da uradimo ba{ sve, i to valjano i temljito. Tada sam ose}ao prema njemu mr`nju koja je nicala pravo iz smrti {to po~iva duboko u mom duhu. Mrzeo sam te stroge, sloène, neumoljive zahteve koje mi je postavljao u ime ìvota. Tek kada bi sve bilo ura|eno, ulazili smo u {ator i gotovo istog trena osetili kako nas vrelina ~abe-pe}i opta~e svojim prisnim, za{titni~kim okriljem. Obavijala nas je jedna ~udesna stvar: toplota. Smrt i studen vi{e nisu bili tu, ve} negde drugde, napolju. Mr`nja je isto tako ostajala napolju. Jeli bismo i pili. Posle obeda bismo razgovarali. Kada bi hladno}a bila veoma velika, ~ak ni izvrsna izolacija {atora nije vi{e pomagala i mi bismo polegali u vre}e, primakav{i se pe}i {to je bliè bilo mogu}e.

134

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Tanka skrama mraza nakupila bi se tada po unutra{njoj povr{ini {atora. Ako bi se otvorila hermeti~ka vrata, onda bi unutra uleteo talas studeni, koji bi se smesta zgusnuo, ispunjavaju}i {ator vrtloàstom maglom finog snega. Kada bi se podigla me}ava, iglice smrznutog vazduha prodirale bi kroz otvore za provetravanje, iako su oni bili krajnje pomno za{ti}eni, i vazduh bi postajao zamagljen neopipljivom pra{inom sne`nih trun~ica. Za takvih no}i oluja bi stvarala neverovatnu buku, tako da nismo bili kadri da razgovaramo normalnim glasom, ve} samo da se dovikujemo, primakav{i istovremeno glavu uz glavu. Drugih no}i, pak, vladao je mir, takav nemi spokoj za kakav se samo zami{lja da je postojao pre no {to su zvezde stale da se obrazuju ili po{to je sve i{~ezlo. Jedan ~as posle ve~ernjeg obeda, Estraven bi pritulio pe}, ako su to uslovi dozvoljavali, i isklju~io izvor svetlosti na njoj. îne}i to, on bi mrmljao jednu kratku i draàesnu molitvu, jedne obredne re~i handare koje sam ikada ~uo: "Hvala neka je tami i nezavr{enom Postanju", kazao bi on i zavladala bi tama. Onda bismo zaspali. Sutra je sve valjalo ponovo po~eti. I tako ve} mesec dana. Estraven je i dalje vodio dnevnik, premda je tokom nedelja provedenih na ledu retko kad zapisao ne{to vi{e od pribele{ke o vremenu i razdaljini koju smo toga dana prevalili. U tim bele{kama on je povremeno navodio vlastita razmi{ljanja ili delove na{eg op{tenja, ali nije bilo nikakvog pomena o onim dubljim razgovorima koji su nam ispunjavali trenutke odmora izme|u ve~ere i sna mnogih no}i tokom prvog meseca na Ledu, dok smo jo{ imali snage za pri~u, kao i nekih dana kada nas je oluja primoravala da ostanemo u {atoru. Kazao sam mu da mi nije zabranjeno, ali da se i ne o~ekuje da koristim paraverbalni govor na planetama koje ne pripadaju Ligi i zamolio ga da ono {to je nau~io od mene ne otkrije svojim sunarodnicima, bar dok ja ne razmotrim sa kolegama na brodu to {to sam u~inio. Pristao je i odrào re~. Nikada nije rekao niti napisao nijedno slovce o na{im be{umnim razgovorima. Op{tenje umom bila je jedina stvar koju sam mogao dati Estravenu, iz cele moje civilizacije, moje tu|inske stvarnosti za koju se on tako duboko zanimao. Mogao sam unedogled da pri~am i opisujem; ali to je bilo sve {to sam bio u prilici da dam. U stvari, mo`da je to ujedno i jedina va`na stvar koju imamo da damo Zimi. Ali ne mogu re}i da je zahvalnost bila moja pobuda da prekr{im zakon kulturnog embarga. Nisam pla}ao svoj dug njemu. Takvi dugovi ostaju neispla}eni. Estraven i ja smo, naprosto, do{li do one ta~ke kada smo delili sve {to smo imali, a {to je bilo vredno deobe. Pretpostavljam da }e se ispostaviti da je mogu} seksualni odnos izme|u getenjanskih dvopolnih i hainskih jednopolnih ljudskih bi}a, premda }e takva veza neumitno ostati jalova. Preostaje da se vidi; Estraven i ja u tom pogledu nismo ostvarili nikakav doprinos, sem mo`da na jednoj tananijoj ravni. Na{e seksualne èlje dovele su nas najbliè krizi jedne no}i na po~etku na{eg putovanja - druge no}i provedene na Ledu. Ceo dan smo proveli u napornom krivudanju po podru~ju punom useka i raspuklina isto~no od Plamenih bregova. Bili smo umorni te ve~eri, ali puni poleta, uvereni da }e se uskoro otvoriti pred nama ~ist put. Posle ve~ere, me|utim, Estraven je najednom postao }utljiv i po~eo je da me osorno prekida u razgovoru. Kada se jednom

135

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame otvoreno obrecnuo, ja rekoh: "Harte, ponovo sam kazao ne{to {to nije trebalo; molim te, reci mi {ta je to." On ni{ta nije odgovorio. "Napravio sam neku gre{ku u {ifgretoru. @ao mi je; nikad nisam razumeo ~ak ni pravo zna~enje te re~i." "[ifgretor? Poti~e od jedne stare re~i za senku." Obojica smo neko vreme }utali, a onda mi on uputi otvoren, neàn pogled. Njegovo lice u crvenkastoj svetlosti izgledalo je meko, ranjivo, daleko poput lica ène koja te posmatra iz dubina vlastitih misli i ni{ta ne govori. I tada shvatih ponovo, ovoga puta bespogovorno, ono {to sam se uvek bojao da shvatim, {to sam se pretvarao da ne vidim u njemu: da je on èna isto kao {to je i mu{karac. Svaka potreba da se razjasne izvori tog straha i{~ezavla je sa samim strahom; ono {to mi je preostalo bilo je da ga, kona~no, prihvatim takvog kakav jeste. Sve do tada ja sam ga poricao, odbacivao mu njegovu vlastitu stvarnost. Bio je sasvim u pravu kada je kazao da je on, jedina osoba na Getenu koja mi je verovala, predstavljao jedinog Getenjanina kome ja nisam verovao. Jer samo me je on u potpunosti prihvatio kao ljudsko bi}e: jedino je on prema meni gajio naklonost i pruào mi celokupnu li~nu odanost: to mu je i dalo prava da traì od mene da mu uzvratim istom merom uvaàvanja i prihvatanja. Ali ja nisam bio voljan da mu to pruìm. Bojao sam se da mu to pruìm. Nisam hteo da poklonim poverenje, prijateljstvo, jednom mu{karcu koji je bio i èna, i jednoj èni koja je bila i mu{karac. Objasnio mi je, kruto i jednostavno, da se nalazi u kemeru i da je poku{ao da me izbegava, u meri u kojoj nam je to bilo izvodljivo. "Ne smem da te dodirnem", re~e on uz izuzetno obuzdavanje; kazav{i to, on odvrati pogled od mene. Ja rekoh: "Razumem. Potpuno se slaèm." Jer tog ~asa mi se u~inilo, a mislim i njemu, da je upravo iz te seksualne napetosti me|u nama, sada priznate i shva}ene, ali ne i utaène, nikla velika i iznenadna zaloga na{eg prijateljstva: prijateljstva koje nam je obojici toliko bilo potrebno u zajedni~kom izgnanstvu i koje se ve} tako mo}no osvedo~ilo tokom dana i no}i na{eg tegobnog putivanja, da je bez ikakvog ustezanja, sada kao i kasnije, moglo da se nazove ljubav. Ali ta ljubav je potekla iz razlika me|u nama, iz razlika, a ne iz srodnosti i sli~nosti: i upravo je ona predstavljala most, jedini most, preko onoga {to nas je delilo. Ako bi do{lo do seksualnog sretanja izme|u nas, onda bismo se ponovo susreli kao tu|ini. Dodirnuli smo se na jedini na~in na koji je taj dodir bio mogu}. I ostali smo pri tome. Ne znam da li smo bili u pravu. Jo{ neko vreme smo razgovarali te no}i i se}am se da mi je bilo veoma te{ko da mu suvislo odgovorim kada me je upitao kakve su ène. Obojica smo bili prili~no kruti i obazrivi u me|usobnom opho|enju narednih nekoliko dana. Duboka ljubav izme|u dva bi}a stvara, uostalom, mogu}nost i izglede da se nanese dubok bol. Uop{te mi nije palo na pamet pre te no}i da bih mogao da povredim Hatra. Sada, kada su sve zapreke bile sru{ene, postala su mi nesnosna dalja sputavanja (iz mog ugla vi|enja) na{eg op{tenja i razumevanja. Ubrzo potom, svega dve ili tri no}i

136

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame kasnije, rekoh svom sadrugu kada smo zavr{ili ve~eru - gotovo sve~anu, budu}i da smo imali za{e}erenu ka{u od kadika u ~ast prevaljenih dvadeset milja: "Proletos, one no}i u Ugaonoj crvenoj nastambi, kazao si mi da bi èleo da te podrobnije uputim u paraverbalni govor." "Da, kazao sam." "Ho}e{ li da vidi{ mogu li da te nau~im da se koristi{ njime?" On se nasmeja. "Ho}e{ da me uhvati{ u laì." "Ako si me ikada lagao, onda je to bilo davno i u jednoj drugoj zemlji." Bio je po{tena osoba, ali retko kad neposredna. To ga je zagolicalo i on re~e: "U drugoj zemlji mogu ti re}i druge laì. Ali mislio sam da ti je zabranjeno da podu~ava{... domroce va{em mentalnom op{tenju dok se ne pridruìmo Ekumenu." "Nije zabranjeno, ali ni uobi~ajeno. Ipak, u~ini}u to ako ti èli{. I ako budem kadar. Ja nisam u~itelj." "Postoje li naro~iti podu~avaoci te ve{tine?" "Da. Ne, me|utim, na Alteri, gde postoji visok postotak prirodno obdarenih pojedinaca i gde, kako sami tvrde, majke mogu da op{te umom sa svojim jo{ nero|enim bebama. Ne znam {ta bebe odgovaraju, ali ve}ina nas mora da bude upu}ena, kao kada bismo u~ili kakav strani jezik. Ili mo`da pre kao kada bismo u~ili na{ maternji jezik, ali veoma kasno. Mislim da je on razumeo moje pobude kada sam ponudio da ga nau~im toj ve{tini i pokazao je veliku èlju da se uputi u njene tajne. I tako smo se dali na posao. Prisetio sam se {to sam bolje umeo na~ina na koji su mene podu~avali, kada mi je bilo dvanaest godina. Kazao sam mu da i{~isti svoj um, da pusti da ga prekrije tama. On je to, nesumnjivo, u~inio znatno hitrije i potpunije nego {to je meni ikada po{lo za rukom: uostalom, bio je majstor handare. Onda sam mu se obratio umom {to sam jasnije mogao. Bez uspeha. Poku{ali smo ponovo. Kako on nikoga nije mogao osloviti ako prethodno nije bio oslovjen, ako mu jasan prijem tog oslovljavanja nije stavio do znanja da poseduje telepatski potencijal, ja sam morao da na~inim prvi korak. Upinjao sam se pola ~asa, sve dok mi se um nije umorio. On je izgledao obeshrabren. "Mislio sam da }e mi i}i lako", priznao je. Obojica smo bili iznureni i odustali smo od daljih poku{aja te no}i. Ni slede}a nastojanja nisu bila uspe{nija. Poku{ao sam da se mentalno obratim Estravenu dok je spavao, prisetiv{i se onoga {to mi je u~itelj kazao o pojavi "poruka u snu" me|u pretelepatskim narodima, ali nije i{lo. "Mo`da mojoj vrsti nedostaje ta sposobnost", re~e on. "Postojalo je dovoljno glasina i nagove{taja da bi se skovala re~ za tu mo}, ali ja ne znam ni za jedan dokazani slu~aj telepatije me|u nama." "Tako je bilo i sa mojim narodom hiljadama godina. Nekoliko prirodno obdarenih pojedinaca koji nisu shvatili vlastitu nadarenost, niti su imali bilo koga kome bi slali ili od koga bi primali poruke. Svi ostali su u najboljem slu~aju bili pritajene telepate. Se}a{ se da sam ti kazao da je, osim kada su posredi prirodno obdareni, ta sposobnost, premda ima fiziolo{ku osnovu, u su{tini psiholo{ka, prizvod kulture, uzgredna posledica kori{}enja uma. Sasvim mala deca, mentalno zaostale osobe i

137

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame pripadnici nerazvijenih ili nazadnih dru{tava nisu kadri za op{tenje umom. Mozak najpre mora da bude na odre|enom stepenu sloènosti. Ne mogu se sazdati aminokiseline iz vodonikovih atoma; prethodno mora da do|e do prili~nog uslo`njavanja: ovde je ista stvar posredi. Apstraktno mi{ljenje, raznovrsna dru{tvena me|udejstva, prepletena kulturna saobraàvanja, estetsko i eti~ko opaànje: sve to skupa mora da do|e do odre|enog stepena pre no {to se veze mogu uspostaviti, pre no {to se sm potencijal uop{te moè otkraviti. "Mo`da mi, Getenjani, nismo stigli do tog stepena." "Daleko ste iznad njega. Ali u celu stvar je upletena i sre}a. Ba{ kao i kod stvaranja aminokiselina... Ili uzmimo analogije u ravni kulture: to su, dodu{e, samo analogije, ali pomaù da se stvar bolje predo~i; nau~ni metod, na primer, kori{}enje neposrednih, opitnih tehnika u nauci. Ima naroda u sastavu Ekumena koji poseduju visoku kulturu, sloèn oblik dru{tva, filosofiju, umetnost, etiku, veliki stil i zna~ajna dostignu}a na svim tim poljima; pa ipak, oni nikada nisu nau~ili kako ta~no da izmere teìnu nekog kamena. Razume se, to mogu da nau~e, ali ni za pola miliona godina to nisu u~inili... Postoje i narodi koji uop{te nemaju vi{u matematiku, ni{ta sloènije od najprostije primenjene aritmetike. Svi su oni sposobni da shavte ra~un, ali to niko ne ~ini, niti je ikada ~inio. [tavi{e, i moji sunarodnici, Terani, sve do pre tri hiljade godina uop{te se nisu sluìli nulom." Estraven je samo zatreptao na to. "[to se Getena ti~e, zanima me da li }e se ispostaviti da smo i mi ostali tako|e sposobni za prorokovanje pod uslovom da je i to deo evolucije uma, ako nas budete uputili u va{e tehnike." "Misli{ li da je to korisna stvar?" "Ta~no proricanje? Pa svakako..." "Mo`da }ete, da biste ga upra`njavali, morati da poverujete da je beskorisno." "Va{a me handara op~injava, Harte, ali povremeno se zapitam nije li tu posredi naprosto paradoks koji se razvio u na~in ìvota..." Ponovo smo poku{ali op{tenje umom. Nikada jo{ nisam neprekidno slao jednom potpunom neprima~u. To iskustvo bilo je prili~no neprijatno. Polako sam po~injao da se ose}am kao bezbo`nik koji se moli. Kona~no, Estraven zevnu i re~e: "Gluv sam, gluv kao stena. Po|imo bolje na po~inak." Sloìo sam se. On ugasi svetlo i promrmlja svoju kratku hvalu tami; zavukli smo se u vre}e i posle samo minut ili dva on je utonuo u san kao {to pliva~ utone u tamnu vodu. Osetio sam njegov san kao da je bio moj sopstveni: empati~ki spoj bio je uspostavljen i ja mu se jo{ jednom obratih, sneno, pozvav{i ga po imenu: "Tereme!" Mora da se munjevito pridigao, zato {to mu se glas resko razlegao i tami iznad mene. "Are~e, jesi li to ti?" "Ne; Dènli Ai; ja ti se obra}am umum." On zadrà dah. Ti{ina. Potraìo je pipaju}i ~abe-pe}, uklju~io svetlo i zabuljio se u mene svojim tamnim o~ima punim straha. "Sanjao sam", re~e, "pri~inilo mi se da sam kod ku}e..." "ûo si mene kako ti se obra}am umum." "Ti si me pozvao... Bio je to moj brat. ûo sam njegov glas. On je umro. Nazvao si me... oslovio si me sa 'Tereme'? Ja... Uàsnije je nego {to sam mislio."

138

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Zatresao je glavom, kao ~ovek koji poku{ava da otrese od sebe no}nu moru, i zagnjurio lice u {ake. "Harte, veoma mi je ào... "Ne, zovi me po imenu. Ako si u stanju da govori{ u mojoj lobanji glasom mrtvog ~oveka, onda me moè{ oslovljavati po imenu! Zar bi me on zvao 'Harte'? Oh, sada mi je jasno za{to u op{tenju umom nema laganja. To je uàsna stvar... U redu. U redu, obrati mi se ponovo." "Stani." "Ne. Nastavi." Dok su njegove plahovite, zastra{ene o~i bile uprte u mene, ja mu se obratih umom: "Tereme, prijatelju moj, nema razloga za strah me|u nama." On je i dalje zurio u mene, tako da sam pomislio da me nije doku~io; ali nisam bio u pravu. "Ah, i te kako ima", re~e on. Posle nekoliko trenutaka, ponovo ovladav{i sobom, on dodade pribrano: "Govorio si mojim jezikom." "Pa ti ne zna{ moj." "Kazao si da }e biti re~i, znam... Pa ipak, zami{ljao sam to kao... neposredno razumevanje..." "Empatija je ne{to drugo, premda je povezana s ovim. Ona nam je i omogu}ila da uspostavimo vezu no}as. Ali u pravom op{tenju umom uklju~ena su mo`dana sredi{ta za govor, ba{ kao i..." "Ne, ne, ne. To }e{ mi objasniti kasnije. Za{to mi se obra}a{ glasom moga brata?" Glas mu je bio napet. "To ti ne mogu odgovoriti. Ne znam. Kaì mi ne{to o njemu." "Nusut... Moj brat po telu, Arek Hart rem ir Estraven. Bio je godinu dana stariji od mene. Trebalo je da postane lord od Estrea. Mi... napustio sam dom, zna{, njega radi. Mrtav je ve} ~etrnaest godina." Obojica smo }utali neko vreme. Nisam imao pojma niti sam mogao da pitam {ta stoji iza tih re~i: ve} i ovo malo {to je kazao bilo je re~eno uz veliki napor. Ja kona~no rekoh: "Obrati mi se umom, Tereme. Oslovi me po imenu." Znao sam da je u stanju da to u~ini: veza je postojala, ili, kako bi to stru~njaci kazali, faze su bile saobrazne; dodu{e, on jo{ nije znao kako da voljno ukloni prepreku. Da sam bio slu{a~, mogao bih da ga ~ujem kako misli." "Ne", re~e on. "Nikada. Jo{ ne..." Ali nikakav {ok, prestra{enost, uàs, ma koliko bili sna`ni, nisu bili kadri da dugo zauzdavaju taj neutaìv, nemiran um. Kada je ponovo ugasio svetlo, ja iznenada za~uh u sebi kako me je mucavo pozvao: "Dènri..." âk ni u op{tenju umom nije bio u stanju da izgovori "l" kako treba. Odmah sam mu uzvratio. U tami, njemu se ote nemu{ti uzvik straha u kome je postojao izvestan prizvuk zadovoljstva. "Nemoj vi{e. Nemoj vi{e", re~e on glasno. Ubrzo potom, mi kona~no zaspasmo.

139

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame To mu nikada nije i{lo lako. Nije bio u pitanju nedostatak nadarenosti, niti nesposobnost da se usavr{i ve{tina, ve} je stvar bila u tome {to ga je to duboko uznemiravalo i {to nije mogao da ga otvoreno prihvati. Brzo je nau~io da postavlja prepreke, ali nisam siguran da je ose}ao da se moè osloniti na njih. Mo`da je i sa svima nama bilo isto, kada su prvi u~itelji do{li pre mnogo vekova sa Rokanonovog sveta da nas upute u "Poslednje ume}e". Mo`da je Getenjanin, budu}i pojedina~no celovit, primao telepatski govor kao nasilje nad tom celovito{}u, kao naru{avanje tog jedinstva, {to je te{ko mogao da podnese. A mo`da je u pitanju bio samo Estravenov poseban karakter, u kome su kako otvorenost tako i zatvorenost bile veoma jake: svaka re~ koju bi on izgovorio nicala je iz jo{ dublje ti{ine. ûo je moj glas kojim sam mu se obratio umom kao glas mrtvog ~oveka, kao glas njegovog brata. Nisam znao {ta, osim ljubavi i smrti, leì izme|u njega i tog brata, ali znao sam da bi se on, kad god bih ga oslovio umom, trgao kao da sam mu dodirnuo ìvu ranu. I tako, ta prisnost umova koju smo uspostavili predstavljala je, dodu{e, vezu me|u nama, ali nejasnu i {krtu, odnosno takvu koja nije dopu{tala ja~e osvetljavanje (kako sam o~ekivao), nego je samo pokazivala pravi opseg tame. Iz dana u dan mileli smo prema istoku preko ledene ravnice. Kada je protekla polovina prdvi|enog vremena na{eg putovanja, trideset peti dan, odorni tanern, bili smo jo{ poprili~no daleko od mesta koje je predstavljalo polovinu puta do odredi{ta. Mera~ na sankama pokazivao je, dodu{e, da smo prevalili oko ~etiri stotine milja, ali verovatno je samo tri ~etvrtine od toga bilo pravo napredovanje, tako da smo samo veoma grubo mogli da procenimo koliko nam je jo{ preostalo. Utro{ili smo premnogo dana, milja i zaliha u dugotrajnim upiranjima da se uspnemo na Led. Estravena nisu toliko zabrinjavale kao mene stotine milja koje su se jo{ pruàle pred nama. "Sanke su lak{e", re~e on. "[to se vi{e budemo pribliàvali kraju puta, one }e postajati sve lak{e; a ako bude neophodno, uvek moèmo i da smanjimo obroke. Do sada smo veoma dobro jeli, zna{." U~inilo mi se da je ironi~an, ali trebalo je da ga ozbiljno shvatim. êtrdesetog, kao i dva naredna dana bili smo zavejani u me}avi. Tokom tih dugih ~asova mirovanja u {atoru Estraven je gotovo bez prekida spavao i nije ni{ta jeo, premda je u vreme obeda pio or{ ili za{e}erenu vodu. Navaljivao je da ja jedem, iako samo polovinu uobi~ajenog sledovanja. "Nema{ iskustva u gladovanju", re~e. Ovo me je ponizilo. "A koliko ti ima{... lorde jedne pokrajine i predsedni~e vlade...?" "Dènri, mi se ve`bamo u li{avanju sve dok mu ne postanemo veoma vi~ni. Kao dete, u~io sam da gladujem kod ku}e u Estreu, kao i kod handarata u tvr|avi Roterer. Ta~no je, dodu{e, da sam izgubio vi~nost u Erenrangu, ali zato sam po~eo da se pripravljam i Mi{noriju... Molim te, u~ini kako ti kaèm, prijatelju; znam {ta radim." Stvarno je znao i ja ga poslu{ah. Nastavili smo jo{ ~etiri dana, po veoma velikoj hladno}i, nikada iznad minus dvadest pet stepeni, a onda nam je ponovo olujni vetar doneo me}avu u lice, sa istoka. Tokom dva minuta prvog sna`nog naleta sneg je zasipao tako gusto da od njega nisam

140

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame bio u stanju da vidim Estravena na ciglih {est stopa od mene. Okrenuo sam le|a njemu, sankama, lepljivom, zaslepljuju}em, zagu{uju}em snegu, kako bih mogao da di{em, a kada sam se samo minut kasnije okrenuo, njega je nestalo. Nestalo je i sanki. Ni~ega nije bilo. Napravio sam nekoliko koraka prema mestu gde su se nalazili i osvrnuo se unaokolo. Povikao sam, ali ni sam nisam ~uo vlastiti glas. Bio sam gluv i potpuno sam na jednom svetu gusto ispunjenom probadaju}im, sivim iglicama. Obuzela me je panika i po~eo sam da se teturam napred, mahnito dozivaju}i umom: "Tereme!" Tik ispod moje ruke, spu{ten na kolena, on mi re~e: "Hodi, pomozi mi oko {atora." U~inio sam to i nikada mu nisam pomenuo onaj tren panike. Nije ni bilo potrebe za to. Me}ava je potrjala dva dana; izgubili smo ukupno pet dana, a bi}e ih jo{. Nimer i aner su meseci velikih oluja. "Prili~no smo utanjili, zar ne?" rekoh jedne no}i, po{to sam izmerio sledovanje gi{i-mi{ija i stavio ga da se rastopi u klju~aloj vodi. On mi uputi pogled. Njegovo ~vrsto, {iroko lice odraàvalo je gubitak teìne po dubokim senkama ispod jagodica, o~i su mu bile upale, a usne popucale i smeùrane. Sam Bog zna na {ta sam ja li~io, kad je on tako izgledao. Nasme{io mi se: "Ako budemo imali sre}e, uspe}emo, ako je ne budemo imali, ne}emo." Iste re~i govorio je od samog po~etka. Uz svu moju bri`nost, uz svu spremnost da se hvatam za poslednju, o~ajni~ku slamku i tako dalje, nikada nisam bio dovoljno ralisti~an da mu poverujem. âk sam i sad mislio: Kada se ve} toliko upiremo, jama~no }emo... Ali Led nije uzimao u obzir na{e upiranje. A i za{to bi? Razmere se o~uvane. "Kako stoji sa tvojom sre}om, Tereme?" rekoh najzad. Na to se nije osmehnuo. Niti je odgovorio. Pro{lo je neko vreme pre no {to je rekao: "Razmi{ljao sam o svima njima dole." Dole je za nas zna~ilo: jug, svet ispod ledene plohe, oblast zemlje, ljudi, puteva, gradova, svega onoga {to je sada bilo te{ko zamisliti kao ne{to {to stvarno postoji. "Zna{ da sam kralju poslao glas o tebi onog dana kada sam oti{ao iz Mi{norija. Preneo sam mu ono {to sam saznao od [usgisa, da }e{ biti poslat na pulefensko dobro. U tom trenutku nisam imao neki odre|en naum, ve} sam delao prema trenutnom porivu. Kasnije sam porazmislio o preduzetom koraku. Stvari bi mogle da imaju ovakav tok: kralj }e u svemu videti priliku da odigra {ifgretor. Tibe }e ga odvra}ati, ali Argaven }e se u me|uvremenu ve} pomalo zasititi Tibea i ne}e poslu{ati njegov savet. Sprove{}e istragu. Gde je izaslanik, gost Karhide? Mi{nori }e lagati: umro je od groznice horm ove jeseni, veoma saàljevamo slu~aj. A kako onda da nam je stiglo obave{tenje od na{e ambasade da se on nalazi na pulefenskom dobru? Ne, nije tamo, moète se i sami uveriti. Ali ne, nipo{to, ni govora, dovoljna nam je re~ satrpeznika Orgoreina... Me|utim, nekoliko nedelja posle ovih razmena poruka izaslanik se pojavljuje u severnoj Karhidi, po{to je pobegao sa pulefenskog dobra. Zaprepa{}enost u Mi{noriju, ozloje|enosti u Erenrangu. Gubitak obraza za satrpeznike, uhva}ene u laì. Predstavlja}e{ pravo blago, davno izgubljenog brata po ognji{tu, za kralja Argavena, Dènri. Ali ne zadugo. Odmah mora{ da po{alje{ poziv zvezdanom brodu ~im ulu~i{ prvu priliku; da dovede{ svoje ljude u Karhidu i izvr{i{ poslanstvo, smesta, pre no {to

141

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Argaven bude imao vremena da u tebi vidi neprijatelja, pre no {to ga Tibe ili neki drugi savetnik ponovo ne upla{i, igraju}i na njegovo ludilo. Ako sklopi pogodbu sa tobom, osta}e pri tome. Prekr{iti je, zna~ilo bi prekr{iti i vlastiti {ifgretor. Kraljevi iz dinastije Harge ispunjavaju svoja obe}anja. Ali mora{ hitro da dela{ i odmah da dovede{ brod." "Ho}u, ukoliko dobijem i najmanji znak dobrodo{lice." "Ne; oprosti mi {to te savetujem, ali ne sme{ ~ekati na dobrodo{licu. Do~eka}e te dobrodo{licom, mislim. Isto kao i brod. Karhida je sramno bila poniàvana ovih proteklih pola godine. Pruì}e{ Argavenu priliku da okrene nov list. Mislim da }e je on iskoristiti." "Vrlo dobro. Ali ti, u me|uvremenu..." "Ja sam Estraven Izdajnik. Ja nemam nikakve veze s tobom." "U po~etku." "U po~etku", sloì se on. "Da li }e{ mo}i za to vreme da se sakrije{, ako bude opasno?" "Oh, da, svakako." Hrana nam je bila gotova i mi prekidosmo razgovor. Jedenje je postalo toliko va`na i zaokupljuju}a stvar, da jednom kada bismo po~eli da obedujemo, vi{e nije bilo pri~e; tabu je sada bio u punom vaènju, verovatno u svom izvornom obliku: ne progovoriti ni re~ dok se ne pojede i poslednja mrvica. Kad je to obavljeno, on re~e: "Pa, nadam se da su moje pretpostavke ispravne. Ti }e{ mi... ti mi opra{ta{..." "[to si mi dao otvoren savet?" upitah, po{to mi je kona~no po{lo za rukom da shvatim neke stvari. "Svakako da ho}u, Tereme. Odista, kako uop{te moè{ da sumnja{ u to? Ti zna{ da ja nemam {ifgretor koji bih odbacio." To mu se dopalo, ali je i dalje izgledao zami{ljen. "Za{to", re~e on najzad, "za{to si do{ao sam... zbog ~ega su te samog poslali? Pa sve zavisi od dolaska tog broda. Za{to su tako oteàli posao i tebi i nama?" Takav je uobi~ajeni postupak Ekumena i za to ima razloga. Premda, istini za volju, po~injem da se pitam da li sam ikada stvarno razumeo te razloge. Mislio sam da je to va{eg dobra radi {to dolazim sam; tako o~igledno sm i tako bezopasan ne mogu da predstavljam pretnju, da naru{avam ravnoteù. Umesto invazije, dolazi obi~an glasnik. Ali nije sve samo u tome. Sm ja nisam kadar da promenim va{ svet. Ali zato on mene moè da promeni. Sm, ja moram i da slu{am, a ne samo da govorim. Sm, odnos koji kona~no uspostavim, ako do toga uop{te do|e, nije bezli~an i ne samo politi~ki: on je pojedina~an, on je li~an, on je i vi{e i manje od politi~kog. Ne Mi i Oni; ne Ja i Oni; ve} Ja i Ti. Ne politi~ki, ne pragmatski, ve} misti~ki. U izvesnom smislu, Ekumen nije politi~ko, ve} misti~ko telo. On smatra da su po~eci izuzetno va`ni. Po~eci i sredstva. Njegovo u~enje sasvim je suprotno u~enju da svrha opravdava sredstva. On stoga ide tananim putevima, sporim, neobi~nim i rizi~nim; sli~no kao {to ide i evolucija, koja je u izvesnom smislu njegov uzor... I tako sam poslat sm, va{eg dobra radi? Ili mog? Ne znam. Ta~no je da su stvari ovako oteàne. Ali ja bih sa istim pravom mogao da te pitam zbog ~ega vi nikada niste na{li za shodno da izmislite vazduhoplovna vozila? Jedan mali, ukradeni avion mogao je da nas po{tedi mnogih te{ko}a!"

142

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame "Kako bi ikada ~oveku zdravog razuma moglo da padne na pamet da je u stanju da leti?" uzvrati Estraven ozbiljno. Bio je to po{ten odgovor na svetu gde nijedan ìvi stvor nema krila i gde ~ak ni sami an|eli iz jome{kog ustrojstva svetosti ne lete, ve} se samo bez krila spu{taju na zemlju poput paperjastog snega, poput vetrom no{enog polena ovog sveta bez cve}a. Sredinom nimera, posle silnog vetra i ljute studeni, lepo vreme nas je pratilo mnogo dana. Ako je i bilo oluja, one su besnele ju`no od nas, dole, dok smo mi, unutar me}ave, imali veoma obla~no vreme, ali gotovo bez vetra. Sloj oblaka u po~etku je bio tanak, tako da je vazduh mutno obasjavala ravnomerna sun~eva svetlost bez vidljivog izvora, koja se odbijala kako od oblaka, tako i od snega, odozgo i odozdo. Preko no}i, sloj je postao deblji. Sve sjajnosti je nestalo i ni{ta nije preostalo. Izi{li smo iz {atora u ni{ta. Sanke i {ator su bili tu, Estraven je stajao pokraj mene, ali ni on ni ja nismo bacali senku. Prigu{ena svetlost prostirala se svuda unaokolo. Kada smo krenuli po prhkom snegu, otisci na{ih stopala nisu se mogli videti po senci. Nismo ostavljali nikakav trag. Sanke, {ator, on, ja: ni~eg drugog nije bilo. Nije postojalo sunce, nebo, obzorje, svet. Samo beli~asto-siva praznina u kojoj se ~inilo kao da lebdimo. Taj privid bio je tako uverljiv da mi je te{ko polazilo za rukom da odrìm ravnoteù. Moje srednje uho bilo je naviklo da od o~iju dobija potvrdu o tome kako stojim; ali te potvrde nije vi{e bilo; kao da sam najednom oslepeo. Sve je jo{ izgledalo dobro dok smo pakovali stvari, ali kada smo stali da vu~emo, postalo je - bez i~ega ispred, bez i~ega u {ta bi se gledalo, bez i~ega na ~emu bi se oko zadràlo - najpre neprijatno, a onda iscrpljuju}e. Trebalo je da nam ide kao po loju. Ali napredovali smo sve sporije, tumaraju}i kao u mraku kroz potpuno nezapre~enu ravnicu i bio je potreban veliki napor volje da bi se brzina pove}ala do prose~nog tempa. Svaka, i najmanja promena na povr{ini dolazila je kao iznena|enje, sli~no neo~ekivanom basamku, ili o~ekivanom ali nepostoje}em prilikom penjanja uz stepeni{te, jer ispred se ni{ta nije videlo: nije bilo senki koje bi ukazale na prepreku. Skijali smo slepi {irom otvorenih o~iju. Iz dana u dan prilike se nisu menjale i po~eli smo da skra}ujemo dnevne deonice, zato {to bismo se ve} sredinom popodneva znojili i tresli od napora i umora. Po~eo sam da ~eznem za snegom, za me}avom, za bilo ~ime; ali iz jutra u jutro izlazili smo iz {atora u prazninu, belo vreme, u ono {to je Estraven zvao nesenka. Jednog dana oko podneva, odorni nimera, {ezdeset prvog dana na{eg putovanja, to blago, slepo ni{tavilo oko nas po~elo je da se rasta~e i da se mre{ka. Pomislio sam da me o~i varaju, {to se ~esto doga|alo, i gotovo da nisam obratio pa`nju na tu tananu, bezna~ajnu promenu vazduha, sve dok iznenada nisam opazio, malo, bledo, mrtvo sunce iznad glave. I spustiv{i pogled sa sunca, spazio sam pravo pred sobom glomazno, tamno obli~je kako se pomalja iz praznine prema nama. Crni pipci povijali su se nagore, opipavaju}i oko sebe. Zastao sam kao ukopan, cimnuv{i Estravena tako da se okrenuo na skijama, jer smo se obojica nalazili u hamu i vukli. "[ta je to?" Pogledao je u tamni, ~udovi{ni oblik skriven u magli i najzad progovorio: "Hridine... Mora da su to E{erhotske hridine." Nastavili smo da vu~emo. Nalazili smo se miljama daleko od te stvari, za koju mi se u~inilo da je gotovo nadohvat ruke. Kada se

143

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame belo vreme preobratilo u gustu, poleglu maglu, a zatim sasvim razvedrilo, jasno smo ugledali hridine pred sam zalazak sunca: nunataci, veliki, izbrazdani, ogoljeni kameni {iljci koji {tr~e iz leda, ne pomaljaju}i se pri tom vi{e no {to ledeni breg viri iznad morske povr{ine: studen je uronila planine, koje su bile mrtve ve} eonima. One su nam pokazale da se nalazimo ne{to severnije od najkra}eg puta, ako se moglo verovati r|avo nacrtanoj karti koja je bila sve {to smo imali. Narednog dana prvi put smo skrenuli malo na jug od isto~nog smera. 19. POVRATAK Po tamnom, vetrovitom vremenu pohrlili smo napred, obodreni prizorom E{erhotskih hridina, prve stvari osim leda, snega i neba koju smo videli posle sedam nedelja. Prema karti je izgledalo da nisu daleko od [en{ejskih mo~vara na jugu, odnosno od Guten{kog zaliva na istoku. Ali to nije bila verodostojna karta Gobrinskog kraja. A i mi smo postajali sve umorniji. Nalazili smo se bliè ju`noj ivici Gobrinskog gle~era nego {to je karta pokazivala, budu}i da smo po~eli, drugog dana po{to smo krenuli prema jugu, da nailazimo na led sabijen pod pritiskom i na raspukline. Led nije izgledao toliko grbovit i ispucao kao u predelu Plamenih bregova, ali je zato bio krt. Postojala su ulegla udubljenja koja su se prostirala na mnogo jutara, po svoj prilici jezera preko leta; la`na sne`na patosja koja su uz gromki huk mogla da propadnu svuda unaokolo, u vazdu{ni dèp dubok ~itavu stopu; ro{ave i sitaste povr{ine pune sitnih rupa i pukotina; a sve ~e{}e su se javljale i velike raspukline, stari kanjoni u Ledu, me|u kojima su neke bile {iroke kao planinske klisure, dok je raspon drugih iznosio dve ili tri stope, ali su zato bile duboke. U odirni nimeru (prema Estravenovom dnevniku, zato {to ga ja nisam vodio), sijalo je jarko sunce i duvao je snaàn severni vetar. Dok smo prelazili sa sankama preko sne`nih mostova iznad uskih raspuklina, bacali bismo poglede levo i desno u plava okna i provalije u koje su komadi}i leda, {to su ih kliza~i odvaljivali, padali uz sveproìmaju}u, tihu i ne`nu muziku, kao kada bi srebrne strune pri padu dodirivale tanke kristalne ravni. Se}am se poletnog, snenog, opojnog zadovoljstva koje nas je proìmalo tog jutra dok smo vukli sanke preko suncem obasjanih bezdana. Ali nebo je po~elo da beli, a vazduh da se zgu{njava; senke su izbledele, a plavetnilo je iskopnelo sa neba i snega. Nismo bili pripravni na opasnost belog vremena na ovakvoj povr{ini. Kako je led postao veoma neravan, ja sam gurao, dok je Estraven vukao; pogled mi je bio upravljen na sanke i potpuno sam se udubio u {to pomnije guranje, kada mi najednom {ipka za koju sam se drào umalo ne izelte iz ruku, po{to su sanke, uz nagli cimaj, neo~ekivano pojurile napred. Nagonski sam zadrào {ipku i doviknuo Estravenu da uspori, pomisliv{i da je to on ubrzao na nekom glatkom delu puta. Ali sanke su se potpuno zaustavile, nagnute prednjim delom nadole, a od Estravena nije bilo ni traga. Gotovo sam pustio {ipku da bih oti{ao da vidim {ta je sa njim. Puka je sre}a {to to nisam u~inio. I dalje sam je ~vrsto drào, dok sam se glupo osvrtao unaokolo, kada opazih rub raspukline, koji se mogao videti zahvaljuju}i odvaljivanju i drobljenju naspramnog dela sru{enog sne`nog mosta. Estraven je u uspravnom poloàju propao

144

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame pravo dole i jedino je moja teìna zadràla sanke da se ne sunovrate za njim; na ~vrstom ledu, iznad provalije, stajala je jo{ samo stra`nja tre}ina kliza~a. Sanke su i dalje polako klizile nadole, vu~ene teìnom njegovog tela koje je visilo u jami, oka~eno o ham. Nalegao sam se svom teìnom na stra`nju {ipku i po~eo da vu~em, ljuljam i klackam sanke kako bih ih {to vi{e udaljio od ruba raspukline. Nije i{lo lako. Ali upro sam iz sve snage na {ipku i vukao sve dok ih na jedvite jade nisam pokrenuo, a onda uz trzaj odmakao od ponora. Estraven se uhvatio rukama za ivicu, tako da je teret oslobodio svoje teìne. Stao je da se uspinje, potpomognut hamom koji ga je vukao, i kona~no se prevalio preko ivice, spustiv{i se licem na led. Klekao sam pored njega poku{avaju}i da mu skinem ham, uznemiren zbog na~ina na koji se opruìo po tlu, potpuno nepokretan, izuzev dahtavog, te{kog podizanja i spu{tanja grudnog ko{a. Usne su mu bile modre, a jedna strana lica u modricama i izgrebana. Nesigurno se podigao i prozborio piskutavim {apatom: "Plavo... sve je plavo... Kule u ponorima..." "[ta? "U raspuklini. Sve je plavo... puno svetlosti." "Da li ti je dobro?" On po~e ponovo da stavlja ham. "Po|i ti napred... vezan za uè... sa {tapom", prodahta Estraven. "Biraj kuda ide{." Satima je jedan od nas sam vukao, dok je drugi predvodio, veoma obazriva koraka kao da hoda po jajima, ispituju}i najpre {tapom svaki korak puta. Pri belom vremenu nije se mogla videti raspuklina sve dok se ne bi pogledalo u njen ponor... {to je moglo biti prekasno, budu}i da su ivice stajale izbo~ene nad bezdanom i da nisu uvek bile ~vrste. Svako spu{tanje stopala na tlo donosilo je iznena|enje, propadanje ili trzaj. Nije bilo senki. Samo jednoli~na, bela, be{umna kugla: kretali smo se u unutra{njosti jedne ogromne lopte od smrznutog stakla. U kugli nije bilo ni~ega, ba{ kao ni izvan nje. Ali u samom staklu postojale su naprsline. Provera pa korak, provera pa korak. Provera nevidljivih napuklina kroz koje se moglo ispasti iz bele staklene lopte i padati, padati, padati... Napetost koja nije popu{tala polako je po~ela da mi obuzima sve mi{i}e. Postalo je izvanredno te{ko na~initi svaki novi korak. "[ta se dogodilo, Dènri?" Stajao sam kao okamenjen posred ni~ega. Suze su mi tekle, zamrzavaju}i mi o~ne kapke. Ja rekoh: "Bojim se da ne padnem." "Ali vezan si uètom", re~e on. A onda, pri{av{i i uveriv{i se da se nigde oko mene ne vidi nikakva raspuklina, postalo mu je jasno {ta je posredi i zato re~e: "Podignimo bivak ovde." "Jo{ nije vreme, treba da idemo dalje." On je ve} skidao {ator sa sanki. Kasnije, po{to smo obedovali, on re~e: "Bilo je vreme da se zaustavimo. Mislim da dalje ne moèmo ovako. Kako izgleda, Led ve} po~inje polako da se spu{ta i od sada

145

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame }e neprestano biti krt i pun raspuklina. Kada bismo mogli da vidimo, jo{ bi nekako i i{lo: ali neizvodljivo je pri nesenci." "Ali kako onda da se spustimo do [en{ejskih mo~vara?" "Pa, ako ponovo po|emo na istok umesto da nastavimo na jug, bi}emo na dobrom ledu sve do Guten{kog zaliva. Video sam jednom u leto Led iz broda u zalivu. Pruà se do bedema Crvenih bregova, a u zaliv stiè u vidu ledenih reka. Ako se spustimo jednim od tih gle~era, mogli bismo da nastavimo pravo na jug, preko smrznutog mora, do Karhide i tako da u|emo u nju sa obale, a ne preko granice, {to je mo`da jo{ i bolje. To }e nam, dodu{e, malo oduìti put... negde izme|u dvadeset i pedeset milja. [ta ti misli{ o tome, Dènri?" "Mislim da vi{e ne mogu da pre|em ni ciglih dvadeset stopa dok traje ovo belo vreme." "Ali ako bismo napustili podru~je pukotina..." "Oh, ako bismo napustili podru~je pukotina, onda bi sve bilo u redu. A ukoliko se jo{ i sunce ikada ponovo pojavi, slobodno uska~i u sanke i ima}e{ besplatan prevoz sve do Karhide." Bio je to tipi~an poku{aj da budemo duhoviti, u sada{njem delu putovanja; ovakve {ale bile su veoma glupe, ali bi se onaj drugi ponekad osmehnuo na njih. "Sve ostalo je u redu sa mnom", nastavih ja, "osim {to me mori silan hroni~ni strah." "Strah je veoma koristan. Kao i tama; kao senke." Estravenov osmeh bio je ruàn prorez na ispucaloj, sme|oj obrazini koja se lju{ti, prekrivenoj crnim krznom i dvema mrljama od crnog kamena. "ûdno je da nam dnevna setlost nije dovoljna. Da bismo mogli da idemo, potrebne su nam senke." "Daj mi tvoju bele`nicu za trenutak." Upravo je zavr{io zapis o na{em dana{njem putovanju i obavio neke prora~une vezane za miljaù i zalihe. Pruìo mi je oko ~abe-pe}i notes i olovku. Na ~istom listu zalepljenom na unutra{njem delu stra`njih crnih korica nacrtao sam krug sa dvostruko zakrivljenom linijom u njemu, zacrnio jinovu polovinu simbola i vratio bele`nicu mom sadrugu. "Poznaje{ li ovaj znak?" Dugo ga je posmatrao neobi~nim pogledom, ali ipak re~e: "Ne." "Prona|en je na Zemlji, Hain-Davenantu i îfvoru. Predstavlja jin i jang. Svetlost je leva ruka tame... kako ono be{e? Svetlo, tamno. Strah, hrabrost. Hladno}a, toplota. @ensko, mu{ko. To si ti, Tereme. Oba i jedno. Senka na snegu." Narednog dana s naporom smo krenuli prema severoistoku kroz belo odsustvo svega, dok vi{e nije bilo nijedne napukline na patosju ni~ega: dan ispunjen tegljenjem. Uzimali smo samo po dve tre}ine sledovanja, nadaju}i se da nam zbog duèg puta ne}e pre vremena ponestati hrane. înilo mi se da bi ~ak i u tom slu~aju bilo svejedno, zato {to je razlika izme|u malo i ni{ta bila gotovo zanemarljiva. Estraven je, me|utim, i dalje i{ao za svojom sre}om slede}i ono {to je izgledalo kao predose}anje ili intuicija, premda je moglo da bude i primenjeno iskustvo i razmi{ljanje. êtiri dana smo i{li na istok, ~etiri najduà vu~na dana na celom putu, prevaljuju}i dnevno od osamnaest do dvadeset milja, a onda se be{umno, nulto vreme razbilo, oti{lo u komadi}e, pretvorilo u

146

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame vrtloènje, vrtloènje, vrtloènje si}u{nih sne`nih ~estica ispred nas, iza, s bokova, pravo u o~i, oluja koja po~inje sa zamiranjem svetlosti. Tri dana smo proveli u {atoru dok je me}ava zavijala na nas: tri duga dana nemu{tog, mr`njom ispunjenog zavijanja koje je dopiralo iz plu}a {to ne di{u. "Nagna}e me da i ja po~nem da urlam na nju", rekoh Estravenu govorom uma, na {ta mi je on uzvratio, uz formalno oklevanje koje je predstavljalo obele`je njegovog mentalnog op{tenja: "Nema svrhe. Ne}e te slu{ati." Spavali smo satima, malo jeli, vidali promrzline, upale i modrice, op{tili umom, pa ponovo spavali. Trodnevno urlikanje preto~ilo se u mumlanje, zatim u jecanje i na kraju u ti{inu. Razdanilo se. Kroz otvorena {atorska vrata zasijala je blistavost neba. Ona je obasjavala srce, premda smo bili odve} iscrpljeni da bismo mogli da ispoljimo olak{anje koje nas je obuzelo u ìvahnosti ili radosti kretanja. Pokupili smo bivak - za {ta su nam bila potrebna gotovo dva ~asa, zato {to smo se vukli kao dva starca - i uputili se dalje. Put je vodio nizbrdo, sada ve} sasvim izvesnim blagim nagibom; povr{inska kora savr{eno je pogodovala skijama. Sunce je blistalo. Termometar je sredinom jutra pokazivao -10 stepeni. Izgledalo je da nam se od kretanja vra}a snaga, tako da smo i{li brzo i lako. Napredovali smo tog dana sve dok se nebo nije osulo zvezdama. Za ve~eru, Estraven je posluìo puna sledovanja. Pri ovoj koli~ini, hranu smo imali jo{ samo za sedam dana. "To~ak se okre}e", re~e on vedro. "Da bismo dobro putovali, moramo dobro i da jedemo." "Jesti, piti i biti veseo", rekoh ja. Hrana me je osokolila. Sam sam se neobuzdano nasmejao vlastitim re~ima. "Sve ujedno: jedenje - pijenje - veseljenje. Ne moè se biti veseo bez jela, zar ne?" To mi se u~inilo kao tajna sasvim ravna onoj iz kruga jina i janga, ali nije potrajalo. Odagnalo ju je ne{to u Estravenovom izrazu lica. Onda sam poèleo da briznem u pla~, ali uspeo sam da se obuzdam. Estraven nije bio tako jak kao ja i to ne bi bilo po{teno, zato {to bi se na to i on rasplakao. Ve} je spavao: utonuo je u san sede}i, sa zdelom u krilu. Nije li~ilo na njega da bude tako nehajan. Ali ni sama pomisao o spavanju nije bila r|ava. Probudili smo se prili~no kasno narednog jutra, pojeli dvostruko sledovanje doru~ka, a zatim se upregli u ham i stali da vu~emo lake sanke pravo prema rubu sveta. Ispod ruba sveta, koji je, pri bledom podnevnom svetlu, predstavljao strmi, kr{eviti obronak belog i crvenog, pruàlo se smrznuto more: Guten{ki zaliv, zale|en od obale do obale i od Karhide sve do severnog pola. Bili su nam potrebni to popodne i ceo naredni dan da se spustimo do morskog leda kroz razvaljene ivice, izbo~ine i useke Leda gusto zbijene me|u Crvenim bregovima. Tog drugog dana rastali smo se od sanki. Na~inili smo ran~eve: u prvom je glavni tovar bio {ator, dok su u drugi stale vre}e; hranu smo ravnomerno raspodelili; ukupna teìna pojedina~nog tereta nije dostizala ni dvadeset pet funti; ja sam mom tovaru dodao jo{ i ~abe-pe}, ali on opet nije prema{io trideset funti. Bilo je dobro {to smo se otarasili onog ve~nog vu~enja i guranja, tegljenja i potiskivanja sanki, i ja to rekoh Estravenu kad smo se ponovo dali na put. On se osvrnu i baci pogled na sanke:

147

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame otpadak u bezmernom rasulu leda i crvenkastog kamenjara. "Dobro su nam posluìle", re~e on. Njegova privrènost produàvala se bez neskladnosti i na stvari, strpljive, svojeglave, pouzdane stvari koje smo koristili i na koje smo se navikli, stvari od kojih nam je zavisio ìvot. Bilo mu je ào sanki. Te ve~eri, sedamdeset pete po redu na na{em putovanju, pedeset prvog dana na visoravni, harhahad anera, spustili smo se sa Gobrinskog leda na smrznutu morsku povr{inu Guten{kog zaliva. Ponovo smo putovali dugo i pozno, sve dok mrak nije pao. Vazduh je bio veoma hladan, ali bistar i miran, a ~ista ledena ploha, bez sanki koje bismo morali da vu~emo, prosto je mamila na{e skije. Kada smo podigli bivak te no}i, bilo je ~udno pomisliti, po{to smo polegali na po~inak, da se pod nama vi{e ne proteè ~itava milja leda, ve} samo nekoliko stopa, a onda slana voda. Ali nije bilo mnogo vremena za razmi{ljanje. Obedovali smo i zaspali. Ponovo je osvanuo vedar dan, ali bilo je uàsno hladno; temperatura je u zoru iznosila -40 stepeni. Bistar vazduh omogu}io nam je da na jugu vidimo liniju obale, mestimi~no izbo~enu {tr~avim jezicima gle~era, kako se pruà prema jugu u gotovo pravoj crti. Najpre smo se dràli nje, i{av{i rubom zale|enog mora. Severni vetar pomogao nam je da se brè kre}emo na skijama, sve dok nismo stigli naporedo sa ulazom u jednu dolinu izme|u dva visoka, narandàsta brda; iz tog klanca dopirao je tako silovit orkan, da nas je naprosto oborio s nogu. Oteturali smo se prema istoku, {to dalje od ravne morske povr{ine, gde smo bar ponovo mogli da se uspravimo i da nastavimo put." Gobrinski Led izbljuvao nas je iz svog `drela", rekoh. Narednog dana, linija obale, koja je u luku i{la prema istoku, jasno se mogla videti pravo pred nama. Sa na{e desne strane bio je Orgorein, ali je zato ta plavi~asta kriva ispred predstavljala Karhidu. Tog dana potro{ili smo poslednje trun~ice or{a i poslednje unce zrnevlja kadika; sada su nam preostale jo{ samo po dve unce gi{i-mi{ija i {est unci {e}era. Nisam u stanju da valjano opi{em te poslednje dane na{eg putovanja zato {to ne mogu da ih se celovito setim. Glad je kadra da izo{tri mo} opaànja, ali ne i onda kada je prepletena sa izuzetnim zamorom; pretpostavljam da su sva moja ~ula bila veoma otupela. Se}am se da sam imao gr~eve od gladi, ali se ne se}am da sam patio zbog njih. Sve to vreme sam valjda jedino ose}ao, neodre|eno i maglovito, da sam oslobo|en, da sam ne{to savladao, ose}ao sam radost; isto mi se tako, neprestano, uàsno spavalo. Stigli smo do kopna dvanaestog, posle anera, s mukom pre{li preko smrznute obale i zaputili se u stenovitu sne`nu pusto{ guten{kog priobalja. Bili smo u Karhidi. Postigli smo svoj naum. Malo je nedostajalo da ceo poduhvat propadne, jer su nam se zalihe sasvim istro{ile. Za gozbu kojom smo proslavili dolazak imali smo na trpezi samo toplu vodu. Po{to smo ustali narednog jutra, odmah smo se dali u traganje za nekakvim putem, nekakvom naseobinom. To je pusta oblast i nismo imali njenu kartu. Ako je ovde i bilo puteva, oni su se nalazili ispod sne`nog pokrova debelog izme|u pet i deset stopa, tako da smo mogli da pre|emo preko vi{e njih, uop{te ne znaju}i za to. Nije bilo nikakvih znakova obra|ivanja tla. Tog dana smo

148

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame tumarali na jug i zapad, kao i narednog, a predve~e drugog dana, kada smo ugledali neku svetlost kako sija na obronku jednog udaljenog brda kroz sumrak i koprenu retke susneìce, nijedan od nas dvojice nije bio u stanju izvesno vreme da prozbori ni re~i. Samo smo stajali i zurili. Najzad, moj sadrug do|e do daha i promrmlja: "Je li to svetlost?" Suton je davno minuo kada smo se doteturali do karhidskog sela; satojalo se samo od jedne ulice izme|u tamnih ku}a sa visokim krovovima i sa snegom koji je bio nabijen i nagomilan do visine zimskih vrata. Zaustavili smo se kod kr~me, kroz ~ije je uske prozorske kapke dopirala, u provalama, zracima i strelama, ùta svetlost koju smo videli sa naspramnih, zimom opto~enih brda. Otvorili smo vrata i u{li unutra. Bio je odsordni aner, osamdeset prvi dan na{eg putovanja; jedanaest dana smo prekora~ili rok koji je Estraven predvideo. Ali zato je on ta~no procenio zalihe hrane: sedamdeset osam dana, najvi{e... Mera~ na sankama pokazao je da smo prevalili osam stotina ~etrdeset milja, ~emu bi jo{ trebalo dodati izvesnu razdaljinu koju smo pre{li poslednjih nekoliko dana. Veliki deo ovih milja otpao je na vijuganja i skretanja sa pravog puta; da je odista trebalo prevaliti osam stotina milja, to nam nikada ne bi po{lo za rukom; kada smo dobili ta~nu kartu, ustanovili smo da pulefensko dobro i ovo selo deli udaljenost manja od sedam stotina trideset milja. Sve te milje i dani vodili su preko nenastanjene, nemu{te pusto{i: ~itavih osamdeset jedan dan nismo imali nikog drugog do same sebe. U{li smo u veliku, prekomerno zagrejanu, sjajno osvetljenu prostoriju, punu hrane i mirisa hrane, ljudi i glasova ljudi. Uhvatio sam se za Estravenovo rame. Strana lica okrenula su se prema nama, strane o~i. Sasvim sam izgubio iz vida da postoji i neko ko ne li~i na Estravena. Bio sam uàsnut. U stvari, prostorija je bila prili~no mala, a gomila stranaca u njoj jedva ako je brojala sedam-osam ljudi, koji su, nesumnjivo, bili zakratko isto tako pometeni kao i ja. Niko, naime, ne dolazi u pokrajinu Kurkurast usred zime, sa severa, no}u. Me{tani su samo zurili i piljili, a svi glasovi su zamukli. Estraven prvi progovri jedva ~ujnim {apatom. "Molimo za gostoprimstvo pokrajine." Buka, galama, mete`, uzvrpoljenost, dobrodo{lica. "Do{li smo preko Gobrinskog leda." Nova buka, novi glasovi, pitanja; sjatili su se oko nas. "Da li biste se pobrinuli za mog prijatelja?" Mislio sam da sam to ja rekao, ali ipak je to u~inio Estraven. Neko me je smestio da sednem. Izneli su nam hranu; po~eli su da se brinu o nama, da nam uga|aju, da nam izraàvaju dobrodo{licu ku}i. Zaostale, svadljive, strasne, priglupe du{e, seljani sa siroma{ne zemlje - njihova velikodu{nost omogu}ila je da se na{e tegobno putovanje otmeno okon~a. Davali su i kapom i {akom. Nisu {krti~ili, niti zara~unavali. I tako je Estraven prihvatio ono {to su nam dali, kao lord me|u lordovima ili kao prosjak me|u prosjacima, ~ovek koji je ponovo me|u svojima.

149

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Za ove ribare-seljane, koji ìve na rubu ruba, na krajnjoj nastanjivoj me|i jednog gotovo nenastanjivog kontinenta, po{tenje je od isto tako su{tinske va`nosti kao i hrana. Oni moraju da budu po{teni jedni prema drugima; ni izdaleka nema dovoljno da bi se varalo. Estraven je to znao i zato je, kada su dan ili dva kasnije oni stali da se raspituju, okoli{no i posredno, uz duàn obzir prema {ifgretoru, zbog ~ega smo izabrali da provedemo zimu u tumaranju po Gobrinskom ledu, smesta odgovorio: "]utanje nije ono za {ta mi valja da se opredelim, ali mi ipak vi{e pogoduje od laì." "Dobro je poznato da se moè dogoditi da ~asni ljudi budu stavljeni izvan zakona, ali im se zato senka ne smanjuje", re~e kuvar iz kr~me, koji je po va`nosti bio odmah iza stare{ine sela i ~ije je svrati{te zimi predstavljalo svojevrsnu dnevnu sobu cele pokrajine. "Jedna osoba moè biti stavljena izvan zakona u Karhidi, a druga u Orgoreinu", re~e Estraven. "Tako je; a i jedna od strane sopstvenog klana, a druga od strane kralja u Erenrangu." "Kralj ne skra}uje ni~iju senku, premda moè da poku{a", primeti Estraven; kuvar je ovim bio zadovoljan. Da je Estravena prognao njegov vlastiti klan, on bi onda bio ~ovek koji izaziva podozrenje, ali kraljeva strogost nije bila va`na. [to se mene ti~e, ja sam o~igledno bio stranac, {to zna~i i osoba stavljena van zakona u Orgoreinu, a to mi je samo i{lo u korist. Doma}inima u Kurkurastu nikada nismo otkrili kako se zovemo. Estraven je bio veoma nevoljan da se koristi tu|im imenima, a na{a sopstvena nismo smeli pominjati. Uostalom, zlo~in je bio i samo razgovarati sa Estravenom, a pogotovo nahraniti ga, obu}i ga i dati mu krov nad glavom, kao {to su to oni u~inili. âk i najzabitnije selo guten{kog priobalja ima radio, tako da nisu mogli da se brane neupu}eno{}u i neobave{teno{}u o naredbi o izgnanstvu, izvesno opravdanje moglo je da im pruì jedino potpuno nepoznavanje identiteta njihovih gostiju. Pre no {to je meni to uop{te palo na um, Estraven je ve} po~eo da vodi ra~una o opasnosti kojoj su oni bili izloèni. Tre}e no}i on je do{ao u moju sobu da razmotrimo na{ slede}i korak. Karhidsko selo li~i na stari zemaljski zamak po tome {to ima tek poneku (ili uop{te nema) zasebnu, izdvojenu nastambu. Pa ipak, po visokim, tro{nim, starim zdanjima ognji{ta, trgovine, potpokrajine (nije postojao lord Kurkurasta) i spoljne ku}e svaki od pet stotina seljana mogao je da na|e zasebnu, ~ak usamljeni~ku izdvojenost u nekoj od prostorija du` drevnih hodnika, ~iji su zidovi bili debeli ~itave tri stope. Sedeo sam u jednoj od takvih soba, uz kamin u kome je pucketala mala, topla vatra, te{kog mirisa, podloèna tresetom iz [en{ejskih mo~vara, kada je Estraven u{ao. On re~e: "Moramo {to pre odavde, Dènri." Jo{ ga i sad vidim kako stoji u senkama plamenom obasjane sobe, bosonog i bez i~eg drugog na sebi osim raspojasanih krznenih ~ak{ira, koje je dobio od stare{ine. U okrilju vlastitog doma, odnosno pri temperaturi na kojoj su oni smatrali da je toplo, Karhi|ani su ~esto i{li poluodeveni ili nagi. Tokom na{eg putovanja Estraven je izgubio svu onu gipku, nabijenu ~vrstinu koja predstavlja obele`je fizi~kog ustrojstva Getenjana;

150

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame bio je usukan, pun oìljaka, a hladno}a mu je opalila lice gotovo isto tako kao i vatra. Njegova tamna, ~vrsta prilika izgledala je nedoku~iva pri brzom, neumornom svetlu. "Kuda?" "Na jug ili na zapad, mislim. Prema granici. Sada je nejpre~e prona}i dovoljno snaàn radio-oda{ilja~ kojim moè{ da stupi{ u vezu sa brodom. Posle toga, preostaje mi da na|em neko skrovi{te ili da se nakratko vratim u Orgorein, kako ne bih natovario nevolju na vrat onima koji su nam ovde pomogli." "Kako }e{ se vratiti u Orgorein?" "Kao {to sam i ranije u~inio: pre}i }u preko granice. Orgote nemaju ni{ta protiv mene." "Gde }emo na}i oda{ilja~?" "Najbliì je u Sasinotu." Zatreptao sam. On se kiselo osmehnu. "Zar nema nijedan bliì?" "Nema. Donde nas deli oko sto pedeset milja; prevaljivali smo i ve}e razdaljine po lo{ijem terenu; ovde nas ~ekaju drumovi celim putem; ljudi }e nas prihvatiti; mo`da }emo ~ak na}i nekoga da nas preveze na motornim sankama." Pristao sam, ali me je onespokojila ~injenica da nam predstoji jo{ jedna deonica na{eg zimskog pute{estvija, i to takva koja ne vodi prema uto~i{tu, ve} natrag ka onoj prokletoj granici, gde bi Estraven mogao da se vrati u izgnanstvo i da me ostavi samog. Razmi{ljao sam neko vreme o tome i kona~no rekoh: "Postoja}e jedan uslov koji }e Karhida morati da ispuni ako èli da pristupi Ekumenu. Argaven }e morati da opozove tvoje progonstvo." On ni{ta nije odgovorio, ve} je samo zurio u plamen. "Ozbiljno mislim", nastavio sam. "To pre svega drugog." "Zahvaljujem ti, Dènri", re~e on. Kada bi govorio veoma tiho kao sada, boja glasa bi mu postajala ènska, mukla i nezvu~na. Pogledao me je blago, ne sme{e}i se. "Ali ve} dugo ne o~ekujem da ponovo vidim svoj dom. Odande sam izgnan jo{ pre dvadeset godina, zna{. Sada{nje progonstvo ne razlikuje se mnogo od toga. Vodi}u ra~una o sebi; a ti se brini za sebe i za svoj Ekumen. Bi}e{ prepu{ten samom sebi. Ali o tom potom. Naloì brodu da se spusti! Kada to bude obavljeno, bi}e vremena da porazmislim o onome posle." Zadràli smo se jo{ dva dana u Kurkurastu, obilato se hrane}i i odmaraju}i, u o~ekivanju nabija~a puteva koji je trebalo da do|e sa juga i da nas poveze u povratku. Na{i doma}ini nagovorili su Estravena da im izloì celu pri~u o tome kako smo pre{li preko Leda. On ju je ispri~ao onako kako bi to u~inio samo jedan prenosilac usmenog predanja, tako da je ona postala saga, puna tradicionalnih op{tih mesta, pa ~ak i umetaka, ali ipak u osnovi verodostojna i ìva, po~ev od sumpornih ognjeva i tame prolaza izme|u Drumnera i Dremegolea, pa sve do urlaju}ih naleta orkana iz planinskog klanca koji bri{e Guten{kim zalivom; Estraven nije propustio da je za~ini komi~nim me|uzbivanjima, kao {to je njegov pad u raspuklinu, odnosno misti~nim, kao {to su

151

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame zapaànja o zvukovima i ti{inama Leda, o vremenu bez senki, o tami no}i. Slu{aju}i ga, bio sam op~injen kao i svi ostali i nisam skidao pogled sa tamnog lica mog prijatelja. Krenuli smo iz Kurkurasta tesno zbijeni u kabini nabija~a puteva, velikog motornog vozila koje valja i nabija sneg na karhidskim drumovima; ovo je jedini na~in da se putevi odràvaju prohodni zimi, budu}i da bi na njihovo potpuno ra{~i{}avanje oti{la polovina vremena i novca kraljevstva, a to nije neophodno, jer se za celi zimski saobra}aj ionako koriste kliza~i. Nabija~ je mileo brzinom od dve milje na ~as, tako da smo stigli u naredno selo ju`no od Kurkurasta davno posle sumraka; tu smo, kao i uvek, bili lepo do~ekani, ugo{}eni i dobili preno}i{te. Slede}eg dana nastavili smo put pe{ice. Sada smo se kretali prema unutra{njosti kopna od priobalnih brda koja su zaustavljala nalete severnog vetra iz Guten{kog zaliva; bilo je to gu{}e nastanjeno podru~je, tako da vi{e nismo i{li od bivaka do bivaka, ve} od ognji{ta do ognji{ta. U nekoliko navrata povezli smo se motornim sankama, jednom prilikom ~itavih trideset milja. Drumovi su bili dobro nabijeni i valjano ozna~eni, iako je ~esto padao gust sneg. Ranci su nam uvek bili puni hrane, za {ta bi se pobrinuo doma}in na{eg poslednjeg kona~i{ta; na kraju svakog dnevnog puta o~ekivali bi nas krov nad glavom i vatra u ognji{tu. Pa ipak, tih osam ili deset dana lagodne vo`nje i skijanja kroz gostoljubivi kraj bili su najteì i najsumorniji deo celog na{eg putovanja, gori ~ak i od uspona na gle~er, tegobniji od poslednjih dana gladi. Saga je bila zavr{ena, pripadala je Ledu. Bili smo veoma umorni. I{li smo pogre{nim pravcem. Vi{e nismo ose}ali radost. "Ponekad mora{ da ide{ nasuprot okretanju to~ka", rekao je Estraven. Bio je postojan kao i uvek, ali u njegovom hodu, glasu i drànju ~vrstinu je zamenila strpljivost, a sigurnost tvrdoglava re{enost. Bio je veoma }utljiv, pa ~ak nije ni mnogo mario da umom op{ti sa mnom. Stigli smo do Sasinota, grada od nekoliko hiljada stanovnika, ustoli~enog na brdima iznad zamrznutog Eja: beli krovovi, sivi zidovi, padine brda pro{arane crnim {umama i izniklim stenama, bela polja i reka; a s druge strane reke Sinotksa dolina, predmet spora, tako|e sva bela... Stigli smo tu sasvim praznih {aka. Najve}i deo onoga {to nam je preostalo od putne opreme razdelili smo raznim prdusretljivim doma}inima, tako da nam na kraju nije ostalo ni{ta drugo do ~abe-pe}, skije i ode}a koju smo imali na sebi. I tako smo, bez ikakvog tovara, i{li naprd, u nekoliko navrata raspitav{i se za pravac puta, ali ne za grad, ve} za jedno obli`nje dobro. Bilo je to ubogo mesto, koje nije pripadalo pokrajini, ve} je potpadalo pod nadle{tvo uprave Sinotske doline. U vreme kada je Estraven radio kao mladi sekretar u tom nadle{tvu, bio je prijatelj vlasnika dobra, pa ga je ~ak i kupio za njega, pre godinu ili dve, kada je jo{ pomagao da se ljudi ponovo nasele isto~no od Eja, u nadi da }e tako preduprediti spor oko prava na vlasni{tvo nad Sinotskom dolinom. Vrata nam je otvorio sam ratar, zdepast ~ovek prigu{enog glasa, otprilike Estravenovih godina, po imenu Tesi~er. Estraven je i{ao kroz ovo podru~je sa potpuno navu~enom kapulja~om kako bi prikrio lice. Pla{io se da }e ga ovde neko prepoznati. Ali nije bilo mesta toj bojazni; bilo je potrebno i te kako pronicljivo oko da bi se u mr{avoj skitnici koju su surove

152

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame vremenske prilike olinjale video Hart rem ir Estraven. Tesi~er se sumnji~avo upiljio u njega, nesposoban da poveruje da je ovaj odista osoba za koju se izdavao. Tesi~er nas je primio u ku}u i gostoprimstvo koje nam je pruìo nije zaostajalo za pre|a{njim, iako su mu mogu}nosti bile sku~ene. Ali nije se ugodno ose}ao s nama i videlo se da bi mu se vi{e dopadalo da nismo tu. To se moglo razumeti; pruìv{i nam okrilje, izloìo se opasnosti da mu bude zaplenjena celokupna imovina. No, kako je tu istu imovinu dugovao Estravenu i budu}i da bi, da mu se Estraven nije na{ao u nevolji, po svoj prilici do sada bio isto tako ubogi siromah kao i mi, nije izgledalo nepravedno zahtevati od njega da se zauzvrat izloì izvesnoj opasnosti. Moj prijatelj je, me|utim, zatraìo pomo} od njega ne u vidu povra}aja duga, ve} kao izraz prijateljstva, ra~unaju}i pri tom ne na Tesi~erovu obavezu, ve} na njegovu naklonost. I odista, kada je prvi strah minuo, Tesi~er se otkravio i, u skladu sa karhidskom prevrtljivo{}u, najednom postao otvoren i nostalgi~an, tako da se do pola no}i, sa Estavenom koji je sedeo uz kamin, prise}ao starih dana i starih poznanstava. Kada ga je Estraven upitao da li zna za neko skrovito mesto, za neko napu{teno ili izdvojeno dobro, gde bi prognanik mogao da se pritaji mesec ili dva, u nadi da }e njegovo izgnanstvo biti opozvano, Tesi~er je bez oklevanja predloìo: "Ostani kod mene." Estravenove o~i zasija{e na te re~i, ali on ipak odbi ponudu; sloìv{i se da mo`da stvarno ne bi bio bezbedan tako blizu Sasinota, Tesi~er mu obe}a da }e mu prona}i neko skrovi{te. Ako bi Estraven uzeo la`no ime i zaposlio se kao kuvar ili pomo}nik na dobru, kazao je on, to bi jo{ bilo ponajbolje; takvi poslovi nisu, dodu{e, ba{ najprijatniji, ali zato svakako predstavljaju prihvatljivije re{enje nego povratak u Orgorein. "[ta bi, kog vraga, radio u Orgoreinu? Od ~ega bi tamo ìveo, a?" "Od Satrpezni{tva", re~e moj prijatelj uz prisenak svog vidrinog osmeha. "Tamo obezbe|uju posao svim jedinicama, zna{. Ne bi bilo pote{ko}a. Ali radije bih ipak ostao u Karhidi... ako stvarno misli{ da se stvar d srediti..." Zadràli smo ~abe-pe}, jedinu stvar od vrednosti koja nam je preostala. Sluìla nam je, na ovaj ili onaj na~in, sve do samog kraja na{eg putovanja. Prvog jutra po{to smo do{li na Tesi~erovo dobro uprtio sam pe} na le|a i odskijao do grada. Estraven, razume se, nije po{ao sa mnom, ali mi je zato objasnio {ta mi valja ~initi i sve je i{lo kao po loju. Prodao sam pe} u gradskoj trgovini, a zatim se popeo, sa lepom svoticom novca koju sam dobio, na obli`nje brdo gde se nalazilo malo tehni~ko u~ili{te, u kome je bila sme{tena radio-stanica, i zakupio deset minuta "privatnog oda{iljanja privatnom prijemu". Sve stanice su imale odre|eno razdoblje u programu tokom dana koje je bilo namenjeno ovakvim kratkotalasnim emisijama; kako su ve}inu njih koristili trgovci za slanje poruka svojim prekomorskim predstavnicima ili mu{terijama u Arhipelagu, Situ ili Perunteru, cena im je bila prili~no visoka, ali ne i prekomerna. U svakom slu~aju manja od sume koja se mogla dobiti za polovnu ~abe-pe}. Mojih deset minuta padali su na po~etak tre}eg ~asa, dakle u pozno popodne. Kako nisam hteo da ceo dan stra}im na skijanje izme|u Tesi~erovog dobra i grada, pro{etao sam se malo po Sasinotu i pojeo obilat, dobar, jevtin ru~ak u jednoj kr~mi. Nema nikakve sumnje u to da je karhidska

153

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame kuhinja bolja od orgotske. Dok sam obedovao, setio sam se Estravenove opaske o tome kada sam ga upitao da li mrzi Orgorein; isto mi je tako pao na um njegov glas od pro{le no}i kada je kazao neizmerno blagim tonom: "Radije bih ipak ostao u Karhidi..." I tada se zapitah, svakako ne prvi put, {ta je, u stvari, rodoljublje, iz ~ega se sastoji ljubav prema zemlji, kako ni~e ta ~e`njiva privrènost od koje je glas moga prijatelja zadrhtao: i kako jedna tako stvarna ljubav moè, tako|e ~esto, da postane budalasta i podla zaslepljenost? Kako objasniti tu prelomnu ta~ku. Posle ru~ka nastavio sam da tumaram Sasinotom. Gradska vreva, prodavnice, trìnice i ulice, pune ìvota uprkos vejavici i temperaturi koja je pala na nulu, li~ile su mi na kakvu igru, nestvarnu i zbunjuju}u. Jo{ se nisam sasvim odvikao od samotnosti Leda. Ose}ao sam se nelagodno me|u neznancima i neprekidno mi je nedostajalo Estravenovo prisustvo. Kada je po~eo da se hvata mrak, popeo sam se strmom ulicom, prekrivenom utabanim snegom, do u~ili{ta, gde su me primili i uputili me u to kako se rukuje oda{ilja~em za javnu upotrebu. U zakazani ~as poslao sam signal za bu|enje relejnom satelitu koji se nalazio na stacionarnoj orbiti oko tri stotine milja iznad ju`ne Karhide. Taj relej predvi|en je upravo za ovakvu priliku, kada vi{e nisam u posedu ansibla, tako da ne mogu da naloìm Olulu da po{alje signal brodu, i kada nemam ili vremena ili opremu da uspostavim neposrednu vezu sa brodom na solarnoj orbiti. Sasinotski oda{ilja~ bio je vi{e nego pogodan, ali kako program satelita nije predvi|ao nikakav odgovor, ve} samo prosle|enje mog signala do broda, preostalo mi je jedino da ga po{aljem i da stvari prepustim svom toku. Nije bilo na~ina da saznam da li je moja poruka primljena i prenesena brodu. âk nisam znao ni da li sam uop{te dobro postupio time {to sam je poslao. No, ve} sam se navikao da takve neizvesnosti prihvatam mirne du{e. Kako je vejavica postajala sve gu{}a, bio sam primoran da no} provedem u gradu, budu}i da nisam u dovoljnoj meri poznavao puteve da bih se odvaìo da se otisnem u sneg i tamu. Preostalo mi je ne{to novca i po~eo sam da se raspitujem za neko svrati{te, na {ta su svi navalili da preno}im u u~ili{tu; ve~erao sam sa ~itavom mnoìnom veselih u~enika i oti{ao na po~inak u jednu od spavaonica. Utonuo sam u san sa prijatnim ose}anjem bezbednosti koje mi je ulivala karhidska izuzetna i neizostavna ljubaznost prema strancu. Iz prve sam se spustio u pravu zemlju i sada sam se vratio u nju. I tako sam zaspao; ali ustao sam veoma rano i jo{ pre doru~ka krenuo na Tesi~erovo dobro, ostaviv{i za sobom nelagodnu no} punu snova i bu|enja. Sunce koje se ra|alo, malo i hladno na svetlom nebu, bacalo je senku u pravcu zapada sa svake naprsline ili izbo~ine u snegu. îtav put bio je i{aran tamnim i svetlim prugrama. Nije bilo nikakvog pokreta na sne`nim poljima; ali tamo daleko niz drum jedna mala prilika i{la je ka meni uzletnim, kliskim korakom skija{a. Znatno pre no {to sam bio u stanju da razaberem crte lica, shvatio sam da je to Estraven. "[ta se dogodilo, Tereme?" "Moram da se dokopam granice", re~e on, ~ak se i ne zaustaviv{i kad smo se sreli. Bio je sav zadihan. Ja se okrenuh i obojica nastavismo na zapad; jedva sam

154

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame uspevao da odrìm korak sa njim. Na mestu gde je put skretao prema Sasinotu on si|e sa njega i po|e preko neogra|enih polja. Pre{li smo preko zale|enog Eja na oko jednu milju severno od grada. Obale su bile strme, tako da smo morali da zastanemo i da predahnemo kada smo se uspeli na drugu stranu. Nismo imali snage za ovakvu jurnjavu. "[ta se dogodilo? Tesi{er...?" "Da. ûo sam ga kako {alje poruku preko radija. U svitanje." Estravenov grudni ko{ zadihano se dizao i spu{tao, ba{ kao i onda kada je leào na ledu pokraj plave raspukline. "Tibe mora da je raspisao nagradu za moju glavu." "Prokleti, nezahvalni izdajnik!" procedih kroz zube, ne misle}i pri tom na Tibea, ve} na Tesi~era koji je prodao prijatelja. "Da, to je", re~e Estraven, "ali i ja sam traìo premnogo od njega, svalio sam prevelik teret na njegovu sitnu du{u. Slu{aj, Dènri. Vrati se u Sasinot." "Ne, pre nego {to vidim da si pre{ao granicu, Tereme." "Tamo mo`da vrebaju orgotske straè." "Osta}u na ovoj strani. Za ime Boga..." Osmehnuo se. I dalje veoma te{ko dolaze}i do daha, on se podiè i nastavi put, a ja krenuh sa njim. I{li smo na skijama kroz smrznute {umarke i preko uzvi{ica i polja sporne doline. Nije bilo nikakvog skrovi{ta gde bismo se pritajili. Nebo je blistalo, svet se beleo, a na{e izduène senke preletale su njime. Neravno tle skrivalo je granicu od nas, sve dok joj se nismo primakli na manje od osmine milje: a onda je iznenada jasno ugledasmo, obeleènu ogradom, ~iji su stubovi, sa crveno obojenim vrhovima, {tr~ali jedva dve stope iznad snega. Na orgotskoj strani nije se prime}ivao nijedan ~uvar. Sa na{e strane videli su se tragovi skija, a na jugu se kretalo nekoliko si}u{nih prilika. "ûvari sa na{e strane. Mora}e{ da sa~eka{ da padne mrak, Tereme." "Tibeovi inspektori", uzdahnu on ogor~eno i skrenu u stranu. Skliznusmo iza male uzvi{ice, na ~ijem smo vrhu upravo stajali i sakrismo se iza najblièg zaklona. Tu smo proveli ceo dugi dan, u dolu me|u gustim rastinjem hemena, ~ije su se crvenkaste grane nisko povijale oko nas pod teretom snega. Razmotrili smo mno{to planova o tome da krenemo severno ili ju`no naporedo sa granicom, kako bismo se izbavili iz ovog posebno nepovoljnog podru~ja, da poku{amo da se domognemo brda isto~no od Sasinota, pa ~ak i da se vratimo na sever u pusto{an predeo, ali svi su oni morali da budu odba~eni. Estravenovo prisustvo bilo je obznanjeno i mi vi{e nismo mogli neskriveno da putujemo Karhidom kao do sada. Isto tako vi{e nismo bili u stanju ni da kri{om prevalimo i najmanju razdaljinu: nedostajali su nam {atori, hrana i snaga. Preostalo nam je samo da pravo jurnemo preko granice, budu}i da nikakvog drugog puta nije bilo. Zbili smo se u tamnom udubljenju pod tamnim stablima, u snegu. Leàli smo priljubljeni jedan uz drugog da bismo se grejali. Oko podneva, Estraven je malo otpo~inuo, ali ja sam bio odve} gladan i promrzao da bih mogao da spavam; leào sam pokraj prijatelja, proèt izvesnom otupelo{}u, i poku{avao da se prisetim re~i koje mi je on jednom naveo: Dvoje su jedno, ìvot i smrt, {to leè zajedno... To mi je nakratko

155

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame stvorilo privid da smo ponovo u {atoru na Ledu, samo sada bez zaklona, bez hrane, bez po~inka: ni{ta drugo nije preostalo do na{e drugovanje, a i njega je uskoro ~ekao kraj. Nebo se prevuklo skramom izmaglice tokom popodneva i temperatura je po~ela da pada. âk i u zavetrini udubljenja postalo je odve} hladno da bi se nepomi~no sedelo. Morali smo da se razmrdavamo, ali i pored toga mene je u sumrak po~ela da obuzima drhtavica, sli~na onoj koju sam iskusio u zatvorskom kamionu na putu kroz Orgorein. Izgledalo je da }e pro}i ve~nost pre no {to padne no}. U pozni plavi~asti suton napustili smo dol u kome smo se krili i uspuzali se izme|u stabala i grmlja uz brda{ce, odakle smo mogli da razaberemo liniju grani~ne ograde, nekoliko tamnih ta~kica spram bledog snega. Nije bilo nikakvog svetla, ni{ta se nije micalo, ni{ta se nije ~ulo. U daljini, prema jugozapadu, sjajilo je ù}kasto treperenje neke varo{ice, odnosno nekog malog satrpezni~kog sela Orgoreina, gde je Estraven mogao da ode sa svojim neupotrebljivim ispravama i da ra~una u najmanju ruku na obezbe|eno preno}i{te u satrpezni~kom zatvoru ili mo`da na najblièm satrpezni~kom dobrovolja~kom dobru. A onda, odjednom - tek tog poslednjeg ~asa, ne ranije - ja shvatih ono {to su moja sebi~nost i Estravenovo }utanje tajili od mene, kuda on to zapravo ide i u {ta se upu{ta. "Tereme... ~ekaj..." rekoh. Ali on je ve} krenuo niz brda{ce: veli~anstveno brz skija{ koji vi{e nije morao da usporava zbog mene. Stu{tio se u duga~kom, strmom, zavojitom spustu me|u senkama poleglim po snegu. Odjurio je od mene, ali pravo pred pu{ke grani~ara. Mislim da su mu doviknuli ne{to u znak upozorenja, mo`da nare|enje da stane, i odnekud blesnu svetlost, ali nisam siguran u to; no, on se nije zaustavio, ve} je nastavio da strelovito hita prema ogradi. Oborili su ga pre no {to je stigao do nje. Nisu upotrebili soni~ni o{amu}iva~ ve} napada~ke pu{ke, starisnko oru`je, koje ispaljuju snop metalnih komadi}a u jednom plotunu. Pucali su da bi ga ubili. Bio je na izdisaju kada sam do{ao do njega; leào je opruèn i ~udno izvijen, a skije su mu malo dalje {tr~ale iz snega. Paljba mu je raznela polovinu grudnog ko{a. Uzeo sam mu glavu u naru~je i pozvao ga, ali mi on nije odgovorio; jedino je na izvestan na~in uzvratio na moju ljubav prema njemu, procvilev{i kroz be{umno slamanje i rastakanje svog uma, dok mu se svest gasila, samo jednom, jasno, na bezglasnom jeziku: "Are~e!" Ni~eg vi{e nije bilo. Drào sam ga, ~u~e}i u snegu, dok nije izdahnuo. Dopustili su da to u~inim. A onda su me pridigli i poveli - mene na jednu stranu, a njega na drugu, mene u zatvor, a njega u tamu. 20. UZALUDNI POHOD Negde u svojim zabele{kama Estraven je napisao, tokom na{eg pohoda preko Gobrinskog leda, da se ~udi za{to se njegov sadrug stidi da pla~e. Jo{ onda sam mogao da mu kaèm da tu nije toliko bio u pitanju stid koliko strah. Sada sam i{ao kroz Sinotsku dolinu, kroz ve~e njegove smrti, u hladnu zemlju koja se pruà s one strane straha. Tu sam shvatio da se moè plakati do mile volje, ali da nema nikakve koristi od toga. Odveli su me natrag u Sasinot i bacili u tamnicu zato {to sam bio u dru{tvu osobe koja je stavljena izvan zakona, a mo`da i stoga {to naprosto nisu znali {ta bi

156

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame u~inili sa mnom. Jo{ od samog po~etka, ~ak i pre no {to im je to zvani~no nrare|eno iz Erenranga, postupali su prema meni dobro. Moj karhidski zatvor predstavljao je name{tenu sobu u kuli izbornih lordova u Sasinotu; tu sam imao kamin, radio, pet obilnih obroka dnevno. Nedostajala je, dodu{e, udobnost. Postelja je bila tvrda, pokriva~i tanki, pod nezastrt, vazduh studen... kao i u svakoj drugog prostoriji u Karhidi. Ali poslali su mi lekara, u ~ijim je rukama i glasu po~ivala znatno postojanija, znatno probita~nija udobnost od svih koje sam dobio u Orgoreinu. Od kada je on do{ao, mislim da su vrata ostavljena nezaklju~ana. Se}am se kako su jednom stajala otvorena, a ja silno èleo da se zatvore, zato {to je iz predvorja dopirala prohladna promaja. Ali nedostajalo mi je snage, hrabrosti, da ustanem iz postelje i zatvorim svoja zatvorska vrata. Lekar, ozbiljna, materinski blaga, mlada osoba, obratio mi se sa izrazom spokojne pouzdanosti: "Pet ili {est meseci sasvim ste se nedovoljno hranili, a u isto vreme veoma naporno radili. Premnogo ste se istro{ili. A sad vi{e nemate {ta da tro{ite. Lezite tu i okrepljujte se. Lezite, kao {to leè zamrznute reke po dolinama preko zime. Mirujte i ~ekajte." Ali kada bih usnio, uvek bih se nalazio u kamionu, na gomili sa ostalima, koji su, kao i ja, zaudarali, drhtali, bili nagi, sasvim pripijeni, da bi se zagrejali, svi osim jednoga. Taj jedan je sam leào uz vrata sa re{etkama, ve} ohla|en, sa ustima punim zgru{ane krvi. On je bio izdajnik. Hteo je da bude sm, napustio je nas, napustio je mene. Probudio bih se ispunjen besom, nemo}nim, drhtavim besom, koji bi se pretvarao u nemo}ne suze. Mora da sam bio prili~no bolestan, budu}i da se se}am nekih znakova visoke groznice, a i lekar je proveo pored mene jednu no} ili mo`da vi{e. Ne mogu da prizovem u se}anje te no}i, ali pamtim da sam mu jednom kazao svadljivim, srditim glasom: "Mogao je da se zaustavi. Video je ~uvare. Jurnuo je pravo na cev pu{aka." Mladi lekar je }utao neko vreme. "Ho}ete li da kaète da se on to namerno izloìo plotunu?" "Mo`da..." "Tu`no je to re}i za prijatelja. I ja to ne}u da poverujem o Hartu remi ir Estravenu." Kada sam ono kazao, izgubio sam iz vida da ovi ljudi ose}aju prezir prema samoubistvu. Za njih to nije, kao {to je za nas, stvar slobodnog izbora. To je, naprotiv, odustajanje od slobodnog izbora, ~in vlastitog izneveravanja. Ako bi neki Karhi|anin pro~itao na{u svetu knjigu, on bi Judin zlo~in video ne u izdajstvu Hrista, ve} u ~inu koji, predstavljaju}i krajnji izraz o~ajanja, odri~e mogu}nost iskupljenja, promene, ìvota: ~inu samoubistva. "Onda on za vas nije Estraven Izdajnik?" "Nije nikada ni bio. Mnogo je onih koji se nikada nisu obazirali na optu`be protiv njega, gospodine Ai." Ali ja nisam bio kadar da u tome vidim bilo kakvu utehu, ve} sam samo uzviknuo, pone{en pre|a{njim razdiranjima: "A za{to su ga onda ubili? Za{to je sad mrtav?"

157

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Na ovo od njega nisam dobio odgovor zato {to ga nije ni bilo. Nisam bio podvrgnut nikakvom formalnom saslu{anju. Pitali su me samo kako sam se izbavio sa pulefenskog dobra i kako sam stigao u Karhidu, odnosno raspitivali su se za odredi{te i sadràj {ifrovane poruke koju sam poslao njihovim radiom. Kazao sam im sve. Ove informacije odmah su prosle|ene u Erenrang, kralju. Postojanje broda naizgled je bilo sa~uvano u tajnosti, ali je zato na{iroko izve{tavano i raspravljano o mom bekstvu iz orgotskog zatvora, putovanju preko leda usred zime i boravku u Sasinotu. Estravenov udeo u svemu tome nije bio pomenut preko radija, ba{ kao ni njegova smrt. Tajnost je u Karhidi u izuzetnoj meri stvar uvi|avnosti, slo`nog, prihva}enog }utanja - izbegavanje da se postavljaju pitanja, ali ne i da se daju odgovori. U biltenima je bilo re~i samo o izaslaniku gospodinu Aiju, ali su svi dobro znali da me je Hart rem ir Esraven izbavio iz ruku Orgota i da je sa mnom do{ao preko leda u Karhidu, razotkriv{i time neistinitost satrpezni~ke pri~e o mojoj iznenadnoj smrti od goznice horm, jesenas u Mi{noriju... Estraven je prili~no ta~no predvideo posledice mog povratka; jedino je pogre{io {to ih je potcenio. Zbog jednog tu|ina, koji je leào u bolesni~koj postelji, ne preduzimaju}i ni{ta niti haju}i, u jednoj sobi u Sasinotu, za samo deset dana pale su dve vlade. Re}i za orgotsku vladu da je pala, zna~i, razume se, samo to da je jedna grupa satrpeznika zamenila drugu grupu satrpeznika u klju~nim nadle{tvima trideset trojice. Neke senke su se skratile, a neke izduìle, kako to kaù u Karhidi. Klika sarfa, koja me je poslala u Pulefen, odràla se, uprkos sramote, koja joj i ranije nije bila strana, {to je uhva}ena u laì, sve dok Argaven nije javno obznanio neposredno predstoje}i dolazak zvezdanog broda u Karhidu. Istog dana, Obsleova partija, klika slobodnih trgovaca, preuzela je upravna nadle{tva trideset trojice. I tako, na kraju sam im ipak bio od neke koristi. U Karhidi pad vlade ponajpre zna~i padanje u nemilost i zamenu predsednika vlade, {to prati prestrojavanje u kioremiji; dodu{e, ne retke alternative su i ubistva, ostavke sa poloàja i ustanci. Tibe nije ni{ta preduzeo da bi se odrào. Moja trenutna vrednost u igri me|unarodnog {ifgretora, kao i ~injenica da sam (posredno) skinuo ljagu sa Estravenovog imena, obezbedili su mi presti` koji je znatno nadma{io njegov, tako da se on odrekao svog znanja, kako sam kasnije saznao, jo{ pre no {to je do vlade u Erenrangu stigla vest da sam poslao radio-poruku mom brodu. Odmah po Tesi~erovoj dostavi preduzeo je neophodne korake i samo je sa~ekao da mu potvrde da je Estraven mrtav, a onda je odmah podneo ostavku. Ujedno je doìveo i poraz i osvetu. îm je Argaven podrobno obave{ten o svemu, poslao mi je poziv, odnosno zahtev da smesta do|em u Erenrang, kao i potvrdu da }e kraljeva blagajna snositi sve tro{kove koje uz put budem imao. Grad Sasinot ispoljio je podjednaku {irokogrudost, poslav{i sa mnom mladog lekara, budu}i da moje zdravstveno stanje jo{ nije bilo zadovoljavaju}e. Putovali smo motornim sankama. Samo se delimi~no se}am tog putovanja; teklo je glatko i bez ùrbe, sa dugim zadràvanjima dok smo ~ekali da nabija~i u~ine put prohodan i sa dugim no}ima provedenim u svrati{tima. Ono je po svoj prilici trajalo samo dva ili tri dana, ali meni je izgledalo znatno duè i gotovo ga uop{te

158

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame ne pamtim sve do trenutka kada smo u{li na severne kapije Erenranga i zaputili se dubokim ulicama punim snega i senki. Osetio sam tada da mi je srce donekle o~vrslo, a um se razbistrio. Prethodno sam sav bio u delovima, ra{~lanjen. Sada, me|utim, iako me je lako putovanje zamorilo, na{ao sam u sebi neke neokrnjene zalihe snage. Snagu navike, ponajpre, jer ovo je najzad bilo mesto koje poznajem, grad u kome sam ìveo i radio preko godinu dana. Znao sam ulice, kule, mra~ne trgove, kao i puteve i pro~elja dvorca. Znao sam svoj posao ovde. I tada mi je prvi put jasno sinulo da, po{to mi je prijatelj mrtav, na meni leì da privedem kraju stvar za koju je on umro. Moram da postavim zavr{ni kamen u luk. Na kapiji dvorca ~ekalo me je nare|enje da produìm do jedne od gostinskih ku}a unutar zidina. Bila je to Nastamba okrugle kule, {to je ukazivalo na visok stepen {ifgretora u dvoru, ali ne u smislu kraljeve naklonosti, ve} pre uvaàvanja odranije ste~enog visokog poloàja. Tu su obi~no odsedali ambasadori prijateljskih sila. Bio je to dobar predznak. Na putu donde morali smo, me|utim, da pro|emo pored Ugaone crvene nastambe, i ja bacih pogled kroz mali zasvo|en ulaz na ogoljeno drvo iznad bazena, koji se siveo ledom, i na ku}u koja je i dalje dràna prazna. Na vratima Okrugle kule ~ekala me je jedna osoba u belom hiebu i jarkocrvenoj ko{ulji, sa srebrnim lancem preko ramena: bio je to Fakse, prorok iz tvr|ave Oterhord. Pred prizorom njegovog milog i lepog lica, prvog poznatog lica koje sam video posle mnogo dana, plima olak{anja ublaìla je moje raspoloènje napregnute re{enosti. Kada mi je Fakse stisnuo ruke, u retkom gestu karhidskog pozdravljanja, i poèleo mi dobrodo{licu kao prijatelju, smogao sam snage da mu uzvratim istom merom na tu toplinu. Bio je poslat u kioremiju iz svoje oblasti, ju`nog Rera, po~etkom jeseni. Nije bilo neobi~no da se za ~lana saveta biraju prebivaoci tvr|ava handare; bilo je, me|utim, neobi~no da se jedan tka~ prihvati te du`nosti i ja sam ube|en da bi je Fakse odbio da ga Tibeovo upravljanje i smer u kome je vodio zemlju nisu ozbiljno zabrinjavali. I tako je on skinuo zlatni lanac tka~a i na njegovo mesto stavio srebrni koji nose savetnici; nije mu bilo potrebno mnogo vremena da do|e do uticaja; jo{ je u ternu postao ~lan heskioremije ili unutra{njeg saveta, koji je sluìo kao protivteà predsedniku vlade; li~no ga je kralj postavio na taj poloàj. Sva je prilika da se nalazio na putu do one visine sa koje je Estraven, pre manje od godinu dana, pao. Politi~ka karijera u Karhidi nagla je i burna. U okrugloj kuli, hladnoj, rasko{noj ku}ici, Fakse i ja smo proveli u razgovoru neko vreme; tek posle toga bio sam pripravan da se sretnem i sa drugima, odnosno da dam neku formalnu izjavu ili da se javno pojavim. Posmatraju}i me svojim bistrim pogledom, on me upita: "Brod, dakle, dolazi dole, spu{ta se na zemlju: znatno ve}i od onoga u kome si ti aterirao na Hordensko ostrvo pre tri godine. Je li to ta~no?" "Jeste. Odnosno, poslao sam poruku koja bi trebalo da ga pripremi za dolazak." "Kada se o~ekuje spu{tanje?" Kada mi je tog ~asa postalo jasno da uop{te ne znam koji je dan u mesecu, po~eo sam da uvi|am u koliko sam lo{em stanju, u stvari, bio u poslednje vreme. Morao sam da ra~unam unazad sve do dana uo~i Estreavenove smrti. A kada sam uz to

159

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame ustanovio da je brod, ukolko se tada nalazio na najmanjoj udaljenosti, ve} na planetnoj orbiti i da ~eka dalja uputstva od mene, doìvo sam jo{ jedan stres. "Moram da stupim u vezu sa brodom. Bi}e im potrebna uputstva. Gde kralj èli da se spuste? To bi moralo da bude neko nenastanjeno podru~je i to prili~no prostrano. Moram {to pre do oda{ilja~a..." Sve je bilo sre|eno brzo i lako. Beskrajne trzavice i osuje}enja, koji su pratili moje ranije sobra}anje sa vladom u Erenrangu, sada su se istopili poput sante leda u nabujaloj reci. To~ak se okretao... Audijencija kod kralja zakazana mi je za slede}i dan." Estraven je utro{io {est meseci da uprili~i moju prvu audijenciju. Za ovu drugu bio mi je potreban ~itav preostali ìvot. Bio sam odve} umoran da bih se pla{io, ovoga puta, a i na umu sam imao stvari koje su moju snebivljivost potiskivale u zasenak. Krenuo sam duga~kom crvenom dvoranom ispod pra{njavih zastava i zaustavio se ispred uzdignu}a sa tri velika ognji{ta, u kojima su tri sjajne vatre pucketale i iskri~ile se. Kralj je sedeo pored sredi{njeg kamina, pogrbljen na izrezbarenom stolcu uz sto. "Sedite, gospodine Ai." Sedoh naspram Argavena sa druge strane ognji{ta i osmotrih njegovo lice u svetlosti plamenova. Izgledalo je nezdravo i oronulo. Li~io je na ènu koja je izgubila dete, na mu{karca koji je izgubio sina. "No, gospodine Ai, va{ brod }e se, dakle, spustiti." "Prizemi}e se u Aten Fenu, kao {to ste naloìli, ser. Sletanje je predvi|eno za ve~eras, po~etkom tre}eg sata." "[ta ako proma{e to mesto? Da li }e mo`da sve spaliti?" "Upravlja}e se prema radio-snopu koji }e im biti vodi~; sve je ve} sre|eno. Ne}e proma{iti." "Koliko ono njih ima na brodu... jedanaest? Je li to ta~no?" "Jeste. Odve} ih je malo da bi ulivali strah, ser." Argavenove ruke se izvi{e u nezavr{enu kretnju. "Vi{e vas se ne bojim, gospodine Ai." "Drago mi je {to to ~ujem." "Dobro ste mi sluìli." "Ali ja nisam va{ sluga." "Znam", re~e on ravnodu{no. Zurio je u plamen, grickaju}i unutra{nju stranu usne. "Moj primopredajnik-ansib nalazi se u rukama sarfa u Mi{noriju, po svoj prilici. Me|utim, kada se brod spusti, na njemu }e se sigurno na}i jo{ jedan takav ure|aj. Preko ansibla }u biti postavljen, ukoliko se vi sa tim slaète, za opunomo}enog izaslanika Ekumena i bi}u ovla{}en da povedem pregovore i potpi{em ugovor o sklapanju saveza sa Karhidom. Sve }e to mo}i da bude opravosnaèno sa Haina i sa raznih drugih stabilnosti putem ansibla. "Vrlo dobro."

160

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Nisam nastavio zato {to je on prestao da mi poklanja punu pa`nju. Pro{arao je vrhom ~izme jedan trupac u vatri, od ~ega se pucketavo razletelo nekoliko iskrica. "Zbog kog me je vraga prevario?" upita on svojim visokim, kre{tavim glasom i prvi put me pogleda pravo u o~i. "Ko?" rekoh ja, uzvrativ{i mu pogled. "Estraven." "Vodio je ra~una da vi sami sebe ne prevarite. Uklonio me je sa popri{ta zbivanja kada ste po~eli da ispoljavate naklonost prema kliki neprijateljski nastrojenoj prema meni. Vratio me je k vama kada je sm moj povratak bio dovoljan da vas ubedi da prihvatite poslanstvo Ekumena i da sami poberete sve lovorike. "Zbog ~ega mi nikada nijednom re~i nije pomenuo taj ve}i brod?" "Zato {to nije znao za njega: nikoga nisam upoznao sa njegovim prisustvom sve dok nisam oti{ao u Orgorein." "I ba{ ste lepo dru{tvo na{li tamo da mu se poverite, vas dvojica. Poku{ao je da pridobije Orgote da prime va{e poslanstvo. Sve vreme je {urovao sa njihovim slobodnim trgovcima. I vi kaète da to nije izdajstvo?" "I nije. On je znao da }e, bez obzira na to koji narod prvi sklopi savez sa Ekumenom, drugi ubrzo po}i istim stopama, kao {to }e se stvarno i dogoditi: Sit, Perunter i Arhipelag tako|e }e se pridruìti i na kraju }ete se svi ujediniti. Iskrenom ljubavlju voleo je svoju zemlju, ser, ali nije sluìo ni nju ni vas. Sluìo je gospodaru kome i ja sluìm. "Ekumenu?" upita Argaven za~u|eno. "Ne. ôve~anstu." Kazav{i ovo, nisam znao da li je istinito. Delimi~no je svakako bilo; bio je to jedan vid istine o njemu. Ne bi, me|utim, bilo manje istinito re}i da je ono {to je Estraven ~inio niklo iz ~iste li~ne odanosti, iz ose}anja odgovornosti i prijateljstva prema jednom jedinom ljudskom bi}u, meni. No i to ne bi bila potpuna istina. Kralj nije ni{ta odgovorio. Njegovo mra~no, mlohavo, izborano lice ponovo je bilo okrenuto prema vatri. "Zbog ~ega ste pozvali taj va{ brod pre no {to ste me obavestili da ste se vratili u Karhidu?" "Da bih vas stavio pred svr{en ~in, ser. Poruka upu}ena vama tako|e je do{la u ruke lorda Tibea, koji bi me mo`da izru~io Orgotama. Ili bi me ubio, kao {to je smaknuo i mog prijatelja." Kralj ni{ta nije rekao. "Sam moj ìvot uop{te nije mnogo vaàn, ali ja imam i imao sam tada du`nost prema Getenu i Ekumenu, zadatak koji treba izvr{iti. Pozvao sam najpre brod da bih obezbedio izvesne izglede da taj zadatak sprovedem u delo. Bio je to Estravenov savet i pokazao se valjan." "Da... nije bio r|av. U svakom slu~aju, oni }e se spustiti ovde; mi }emo biti prvi... I svi su oni kao vi, a? Svi nastrani, svi neprekidno u kemeru? Ko bi rekao da }emo se nadmetati za po~ast da primimo jednu tako nastranu druìnu... Recite lordu Gor~ernu,

161

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame komorniku, kako oni o~ekuju da budu primljeni. Postarajte se o tome da ne bude nikakvih uvreda ili propusta. Odse{}e u dvorcu, tamo gde budete smatrali da je to najprikladnije. @elim da im ukaèm po~ast. U~inili ste mi nekoliko korisnih usluga, gospodine Ai. Najpre ste od satrpeznika napravili laòve, a onda i budale." "A sada i saveznike, ser." "Znam!" uzvrati on piskutavo. "Ali najpre Karhida... najpre Karhida!" Ja klimnuh. ]utao je nekoliko trenutaka, a onda dodao: "To va{e vu~enje preko Leda... kako je izgledalo?" "Nije bilo lako." "Estraven je zacelo bio dobar sadrug za vu~enje, na jednom tako ludom pute{estviju. Bio je ~vrst kao èlezo. Nikada nije gubio prisebnost. @ao mi je {to je poginuo." Nisam znao {ta bih odgovorio. "Primi}u va{e... sunarodnike u audijenciju sutra po podne, u drugi ~as. Treba li sada jo{ ne{to re}i?" "Ser, da li }ete opozvati naredbu o izgnanstvu, da biste skinuli ljagu sa Estravenovog imena?" "Ne jo{, gospodine Ai. Ne poùrujte stvar. Imate li jo{ ne{to?" "Nemam." "Po|ite, onda." âk sam ga i ja izneverio. Obe}ao sam mu da ne}u dovesti brod na Geten dok se njegovo progonstvo ne okon~a, a ljaga spere sa imena. Ali nisam mogao da ugrozim ono za {ta je umro, drè}i po svaku cenu do tog uslova. To ga vi{e ne bi vratilo iz izgnanstva. Ostatak dana proveo sam u pripremama za prijem i sme{taj posade broda, zajedno sa Gor~ernom i drugim dvoranima. U drugi ~as odvezli smo se motornim sankama do Aten Fena, na tridesetak milja severoisto~no od Erenranga. Sleti{te se nalazilo na blièm kraju prostranog, pustog predela, treseti{ta koje je bilo odve} podlokano i neplodno da bi se moglo obdelavati ili naseljavati; sada, sredinom irema, bila je to ravna, smrznuta pustara, prekrivena debelim sne`nim pokrovo. Radio-far stajao je uklju~en celog dana i sa broda je primljen potvrdni signal. Spu{taju}i se, posada je na ekranu u brodu jama~no videla liniju koja razdvaja dnevnu i no}nu poluloptu, kako se pruà preko Velikog kontinenta, du` granice, od Guten{kog do ârisunskog zaliva, kao i vrhove Kargava i dalje obasjane suncem, sli~ne niski zvezda; jer bio je ve} sumrak kada smo, podigav{i poglede, spazili jednu zvezdu kako pada. Spustila se u grmljavini slave, a tako|e grme}i podigla se i bela para kada su joj stabilizatori uronili u veliko jezero vode i blata stvoreno dejstvom stra`njih ispusnika; ispod sloja treseti{ta po~ivao je ve~ni led, ~vrst poput granita, na kome se brod kona~no zaustavio u potpuno ravnote`nom poloàju; po~eo je odmah da se hladi povrh jezera

162

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame koje se brzo ponovo smrazavalo: velika, tanana riba koja balansira na vlastitom repu, tamno srebro u sumraku Zime. Fakse iz Oterhorda, koji je stajao uz mene, prvi je naru{io ti{inu koja je nastala po{to je zamukla grmljavina blistavog prizemljenja broda. "Radujem se {to sam doìveo da to vidim", re~e on. Iste re~i kazao je i Estraven pred prvim prizorom Leda, prizorom smrti; verovatno bi to isto izgovorio i ove no}i. Da bih odagnao setne primisli koje su po~ele da me obuzimaju, stao sam da kora~am napred, preko snega, u pravcu broda. Unutra{nji hladnjaci ve} su smrzli njegov trup; dok sam se pribliàvao, visoka vrata su se be{umno otvorila i po~eo je da se spu{ta izlazni most: gipka kriva je hrlila u susret ledu. Prva je iza{la Long Heo Hju, nepromenjena, razume se, u dlaku ista kao onda kada sam je poslednji put video, pre tri godine u mom ìvotu, odnosno pre nekoliko nedelja u njenom. Pogledala je najpre mene, zatim Faksea, pa pratnju koja nas je sledila, a onda zastala kod podno`ja rampe. Sve~ano je izgovorila na karhidskom: "Do{la sam u prijateljstvu." Svi smo joj izgledali kao tu|ini. Pustio sam da se Fakse prvi pozdravi sa njom. On joj je pokazao na mene, na {ta mi je ona pri{la i stisla mi desnu ruku na na~in koji je uobi~ajen me|u mojim sunarodnicima; zagledav{i mi se u lice, devojka re~e: "Oh, Dènli, nisam te prepoznala!" Bilo je neobi~no ~uti ènski glas posle toliko vremena. I ostali su izi{li iz broda, shodno mom savetu: ispoljiti bilo koji oblik nepoverenja u ovom ~asu ponizilo bi karhidsku pratnju, izvrglo ruglu njihov {ifgretor. Izi{li su, dakle, i pri{li Karhi|anima uz vi{e nego prikladnu ljubaznost. Ali svi su mi izgledali strano, mu{karci i ène, iako sam ih sve dobro poznavao. Njihovi glasovi zvu~ali su mi strano: odve} duboki, odve} kre{tavi. Li~ili su mi na krdo velikih, ~udnih ìvotinja dve razli~ite vrste; krupni majmuni sa pametnim o~ima, svi uspaljeni, u kemeru... Oni su mi stiskali ruku, dodirivali me, dràli. Nekako sam uspeo da se savladam i da, dok smo se vozili motornim sankama natrag u Erenrang, sop{tim Heo Hju i Tulijeu ono {to im je nejpre~e valjalo znati o prilikama sa kojima su se suo~avali. Kad smo, me|utim, stigli u dvorac, smesta sam morao da se povu~em u svoje odaje. Za mnom je ubrzo stigao lekar iz Sasinota. Njegov spokojan glas i njegovo lice, mlado, ozbiljno lice, ne lice mu`karca niti lice ène, ve} ljudsko lice, zna~ili su za mene olak{anje, bili su mi bliski, pravi... Ali, po{to mi je naloìo da po|em u postelju i dao mi neka blaga sredstva za umirenje, on re~e: "Video sam ve{e kolege-izaslanike. Taj dolazak ljudi sa zvezda predstavlja ne{to ~udesno. I to se zbilo za mog ìvota!" Bilo je u tom iskazu odu{evljenja, hrabrosti, tih najdivnijih odli~ja karhidskog duha - odnosno ljudskog duha; iako ja ovog ~asa nisam delio ta ose}anja sa njim, predstavljalo bi neprikladan ~in dovoditi ih u sumnju. Stoga rekoh, bez iskrenosti, ali ne{to {to je bilo bespogovorna istina: "I za njih je ovo isto tako ~udesno, da do|u na novi svet, da se susretnu sa novim ljudskim sojem." U pozno prole}e, krajem meseca tuve, kada su ve} stale da jenjavaju bujice Otapanja, a putovanje ponovo postalo mogu}e, uzeo sam odmor u mojoj maloj ambasadi

163

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame u Erenrangu i zaputio se prema istoku. Moji sunarodnici do sada su se razmileli po celoj planeti. Budu}i da nam je dozvoljeno da koristimo vazduhoplove, Heo Hju je sa jo{ trojicom sela u jedan i odletela u Sit i Arhipelag, zemlje polulopte mora, koje sam ja potpuno prenebregao. Drugi su bili u Orgoreinu, a dvojica su, nevoljno, oti{la u Perunter, gde Otapanje uop{te ne po~inje do tuve, da bi se sve ponovo smrzlo (kako kaù) samo nedelju dana kasnije. Tulije i Ke'sta veoma su se dobro sna{li u Erenrangu i bili su kadri da tu stvari potpuno drè u svojim rukama. Ni{ta nije nagonilo na ùrbu. Uostalom, brod koji bi upravo sada krenuo sa planete u sastavu Ekumena najbliè novom ~lanu ovog saveza, Zimi, ne bi mogao da stigne ovamo pre no {to protekne ~itavih sedamnaest godina, mereno lokalnim vremenom. Posredi je sasvim zabit svet, na samom rubu ni~ega. S onu stranu njega, u pravcu ju`nog Orionovog kraka, nije prona|ena nijedna planeta na kojoj ìve ljudi. Dalek je put i od Zime do mati~nih svetova Ekumena, ognji{nih svetova na{e rase: pedeset godina do Haina-Devenanta, a ~itav ljudski vek do Zemlje. Uistinu nije bilo hitnje. Po{ao sam preko Kargava, ovoga puta koriste}i niè prevoje, putem koji vijuga povrh obale ju`nog mora. Svratio sam u prvo selo u kome sam se obreo pre tri godine, kada su me ribari doveli sa Hordenskog ostrva; ìtelji tamo{njeg ognji{ta primili su me ba{ kao i onda, bez i najmanjeg iznena|enja. Proveo sam zatim nedelju dana u velikom lu~kom gradu Tateru, na u{}u reke En~, da bih se potom, po~etkom leta, pe{ice uputio u Kermlandiju. I{ao sam na istok i jug, kroz vrletan i sumoran kraj pun stenovitih masiva, zelenih brda, velikih reka i usamljenih ku}a, dok nisam stigao do jezera Ledene stope. Podigav{i pogled sa obale jezera u pravcu juga, prema brdima, ugledao sam dobro mi znanu svetlost: svetlucanje, beli obliv neba, blistavost gle~era koji je stajao visoko, van dosega o~iju. Bio je to Led. Estre je bilo veoma staro mesto. Njegovo ognji{te i sporedne zgrade sazdane su od sivog kamena, odvaljenog sa strmog planinskog obronka, na kome je mesto po~ivalo. Bilo je turobno i puno zvukova vetra. Ja zakucah i vrata se otvori{e. "Molim za gostoprimstvo pokrajine", rekoh. "Bio sam prijatelj Terema od Estrea." Suvonjav mladi} ozbiljnog izgleda, od svojih devetnaest ili dvadeset godina, koji mi je otvorio vrata, prihvatio je moje re~i u ti{ini i tako|e me tiho poveo do ognji{ta. Najpre me je uputio u ku}u za pranje, potom u odevaonicu, pa u veliku kuhinju, a kada se uverio da je stranac ~ist, odeven i nahranjen, ostavio me je samog u jednoj spava}oj sobi, ~iji su duboki prorezi-prozori gledali na sivo jezero i sive {ume torea, {to su leàli izme|u Estrea i Stoka. Bio je to turoban kraj, turobna ku}a. Plamen je pucketao u dubokom ognji{tu, pruàju}i kao i uvek vi{e toplote oku i duhu nego telu, budu}i da su kameni pod i zidovi, kao i vetar spolja koji je duvao sa planina i Leda, razvejavali najve}i deo kalorija iz ognja. Ali meni vi{e nije bilo hladno, kao {to mi je to stalno bivalo tokom prve dve godine provedene na Zimi; sada sam ve} postao starosedelac ove studene zemlje.

164

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Kroz otprilike jedan ~as do{ao je onaj mladi} (~iji su izgled i kretnje odavali hitru tananost devojke, premda nema te devojke koja bi bila tako }utljiva kao on) i kazao mi da }e me lord Estrea primiti ako sam rad da po|em. Krenuo sam za njim nadole, duga~kim hodnicima, gde je upravo bila u toku svojevrsna igra `murke. Deca su protr~avala pored nas i motala nam se oko nogu, mali{ani koji su klicali od uzbu|enja, mla|arija koja je poput senki proletala od vrata do vrata drè}i ruke na ustima da bi obuzdala kikotav smeh. Jedan debeljuca, kome nije bilo vi{e od {est godina, nalete na moje noge, zatim odsko~i i zgrabi za ruku mog pratioca, od koga je o~ekivao za{titu. "Sorve!" ciknu on, netremice me posmatraju}i {irom otvorenih o~iju. "Sorve, idem da se sakrijem u pivski podrum...!" [mugnuo je poput oblutka izba~enog iz pra}ke. Mladi} po imenu Sorve, nimalo pometen ovim doga|ajem, nastavio je da me vodi i tako smo stigli do unutra{njeg ognji{ta, gde me je ~ekao lord Estrea. Esvans Hart rem ir Estraven bio je starac koji je ve} prevalio sedamdesetu i patio od kostoboljnog zapaljenja bedara. Nepogureno je sedeo na stolici sa to~kovima uz vatru. Imao je {iroko lice koje je vreme otupelo i izjelo, kao {to to bujica u~ini sa kamenom: spokojno lice, uàsno spokojno. "Vi ste izaslanik, Dènri Ai?" "Jesam." Osmotrio me je, a i ja njega. Terem je bio sin, dete po telu, ovog starog lorda. Terem, mla|i sin; Arek, stariji - brat ~iji je glas za~uo moj prijatelj kada sam mu se prvi put obratio umom; sada su obojica bili mrtvi. Nisam mogao da prepoznam ni{ta od Terema u ovom sasu{enom, spokojnom, ogrubelom licu kada su nam se pogledi sreli. Ni{ta - izuzev izvesnosti, neumitnosti Teremove smrti. Krenuo sam u uzaludan pohod u Estre, uzdaju}i se da }u tu prona}i utehu. Ali utehe nije bilo; a i za{to bi poho|enje mesta gde je moj prijatelj proveo detinjstvo predstavljalo neku razliku, povratilo ne~ije prisustvo, uspokojilio ne~iju savest? Sada se vi{e ni{ta nije moglo promeniti. Moj dolazak u Estre imao je, me|utim, jo{ jednu svrhu, koja je bila ostvariva. "Proveo sam sa va{im sinom mesece pre njegove smrti, bio sam uz njega kada je izdahnuo. Doneo sam vam dnevnik koji je vodio. Ako postoji bilo {ta {to bih vam mogao re}i o tim danima..." Na star~evom licu nije se pojavio nikakav poseban izraz. Uvreènu spokojnost ni{ta nije moglo promeniti. Ali, uz iznenadnu kretnju, mladi} koji me je doveo izi|e iz senki na svetlost izme|u prozora i plamena, sumornu, nestalnu svetlost, i prozbori oporim glasom: "U Erenrangu ga i dalje zovu Estraven Izdajnik". Stari lord pogleda najpre mladi}a, a zatim mene. "Ovo je Sorve Hart", re~e on, "naslednik Estrea, sin mojih sinova." Ne postoji ovde zabrana rodoskvrnu}a, znao sam to sasvim dobro. Pa ipak, neobi~nost tog ~ina, za mene Teranina, kao i neobi~nost {to pred sobom vidim telo duha mog prijatelja u ovom namrgo|enom, plahovitom, seoskom mladi}u, ostavile su me za trenutak bez re~i. Kada sam najzad ponovo progovorio, glas mi je postao nesiguran. "Kralj }e to opozvati. Terem nije bio izdajnik. [ta mari kako ga budale zovu?"

165

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Stari lord klimnu polako, ravnomerno: "Mari", re~e. "Pre{li ste zajedno preko Gobrinskog leda", upita Sorve, "vi i on?" "Jesmo." "Voleo bih da ~ujem pri~u o tome, moj lorde izaslani~e", re~e stari Esvans, veoma spokojno. Ali mladi}, Teremov sin, dodade odmah, pomalo mucavim glasom: "Da li biste nam ispri~ali kako je umro? Da li biste nam kazali ne{to o drugim svetovima gore me|u zvezdama... o drugim vrstama ljudi, drugim ìvotima?" GETENJANSKI KALENDAR I ÂSOVNIK Godina Razdoblje kruènja Getena iznosi 8.401 zemaljski standardni ~as, ili 0,96 zemaljskih standardnih godina. Razdoblje okretanja iznosi 23,08 zemaljskih stndardnih ~asova: getenska godina ima 364 dana. U Karhidi/Orgoreinu godine se ne ra~unaju dodavanjem od nekog proizvoljno odre|enog po~etka prema sada{njosti; taj po~etak uvek pada u teku}u godinu. Svakog prvog dana u godini (geteni terna) upravo protekla godina postaje "prva pro{la godina", odnosno svi raniji datumi sledbeno se pomeraju za jedno mesto. Na sli~an na~in ra~una se i budu}nost, u smislu da je slede}a godina "prva naredna godina", koja }e, kada na nju do|e red, postati Prva godina. Nepogodnost ovog sistema pri vo|enju letopisa ublaèna je raznim na~inima, na primer posredstvom odnosa na neke dobro poznate doga|aje, kraljevanja, dinastije, lokalne lordove i sli~no. Jome{te ra~unaju u ciklusima od po 144 godine, po~ev od ro|enja Me{ea (pre 2202 godine u ekumenskoj godini 1492) i odràvaju obredne svetkovine svake dvanaeste godine; ali ovaj sistem je strogo kultne prirode i ne koristi se zvani~no ~ak ni od strane vlade Orgoreina, koja je pokrovitelj jome{ke religije. Mesec Razdoblje kruènja Getenovog prirodnog satelita iznosi 26 getenskih dana; okretanje ovog meseca poklapa se sa okretanjem planete, tako da je on uvek istom stranom okrenut prema njoj. Godina se sastoji iz 14 meseci, a kako se solarni i lunarni kalendar gotovo poklapaju, pode{avanja su potrebna tek jednom na svakih dve stotine godina, tako da dani i meseci ostaju nepromenljivi, ba{ kao i datiranja pojedinih ~etvrti meseca. Evo izvornih, karhidskih naziva za mesece: zima: 1. tern 2. tanern 3. nimer 4. aner

166

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame prole}e: 5. irem 6. mot 7. tuva leto: 8. osme 9. okre 10. kus 11. hakana jesen: 12. gor 13. susmi 14. grende Dvadeset{estodnevni mesec podeljen je na dva trinaestodnevna polumeseca. Dan Dan (23,08 zemaljskih standardnih ~asova) podeljen je na 10 ~asova (vidi ispod); budu}i nepromenljivi, dani meseca obi~no se nazivaju po imenu, kao na{i dani nedelje, a ne po broju. (Mnoga imena dana odnose se na mese~evu ~etvrt, na primer, geteni, "tama", arhad, "mlad mesec" i tako dalje. Prefiks od koji se koristi u drugom polumesecu daje odre~no zna~enje, tako da bi se, na primer, odgeteni moglo prevesti kao "netama".) Evo karhidskih naziva za dane meseca: 1. geteni 14. odgeteni 2. sordni 15. odsordni 3. eps 16. odeps 4. arhad 17. odarhad 5. neterhad 18. odneterhad 6. stret 19. odstret 7. berni 20. oberni 8. orni 21. odorni 9. harhahad 22. odharhahad 10. guirni 23. odguirni 11. irni 24. odirni 12. poste 25. oposte 13. tormenbod 26. otormenbod ^as

167

Ursula Legvin………………………………………….…..Leva ruka tame Decimalni ~asovnik, koji se koristi u svim getenjanskim kulturama, mogao bi se, sasvim pribli`no, ovako prera~unati u zemljaski ~asovnik sa dvostrukim ciklusom od po dvanaest ~asova (Primedba: ovo je samo provizorno upu}ivanje u merenje vremena dana getenjanskim "~asovima"; nisam preduzeo ta~no prera~unavanje koje nala`e okolnost da se getenski dan sastoji iz 23,08 zemaljskih standardnih ~asova): prvi ~as: od podneva do 14.30 drugi ~as: od 14.30 do 17.00 tre}i ~as: od 17.00 do 19.00 ~etvrti ~as: od 19.00 do 21.30 peti ~as: od 21.30 do pono}i {esti ~as: od pono}i do 02.30 sedmi ~as: od 02.30 do 05.00 osmi ~as: od 05.00 do 07.00 deveti ~as: od 07.00 do 09.30 deseti ~as: od 09.30 do podneva

168