Yoga i sport

Page 1


BIBLIOTEKA

SAZNANJA

MOTO: Snage uma su kao zraci svetlosti koja se rasipa; kada se usredsrede onda prosvetljuju. To je naš jedini način saznanja. Vivekananda


SELVARADŽAN J E S U D IJAN I ELIZABET H O J Č

JOGA I SPORT Kako steći i očuvati dobro zdravlje

BEOGRAD

1982


Delo »Joga i sport« objavljeno je do sada u p r e k o dva miliona primeraka u sledećim zemljama: Mađarska, Švajcarska, Nemačka, Francuska, Holandija, Jtalija, Engleska, SAD, Argentina, Španija, Izrael, Norveška, Finska, Tur,ska, Japan i Jugoslavija. U pripremi: Rumunija i Čehoslovačka

Naslov

originala:

»SPORT UND YOGA« von S elvarajan Yesudian und Elisabeth Haich All Rights Reserved. Corpyright by the Author.

Autorizovan prevod i sva prava za Jugoslaviju: LJ. VULETIĆ, DipL PhiL, P. VULETIĆ, DipL PhiL i A. POPOVIĆ

Redaktor: N. PETROV, Dipl. PhiL Korektori: J. J U R I Ć , DipL PhiL i S. ALEKSIĆ Teh. uređenje: S. CUCUREVIĆ

Štampa: „Napredak", Aranđelovac


S A D R Ž A J Pregled ilustraoija — — — — — — — — Predgovor D r D . B. Desaja — — — — — Perdgovor a u t o r a — — — — — — — —

7 9 11

DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU 1. I s t i n i t a p r i č a o j e d n o m bolesnom 2 . š t a j e H a t h a Jbga? _ _ _ 3. Svaka bolest i m a m e n t a l n e uzroke 4. N aša najveća greška: m i n e z n a m o 5 . Štaje "Prana"? _ _ _ _ 6. P o t p u n o disanje — — — — 7. Plivanje kao sredstvo za savršenu sanja — — — — — — — 8. Civilizovani a p e t i t — — — — 9. Kundalini i sedam čakri — — DEO DRUGI

dečaku — _ _ _ — — — da dišemo! _ _ _ — — — regulaciju — — — — — — — — —

— _ — — _ — di— — —

17 22 30 49 54 59

— — — — — — — — — _ — — — — — — — —

103 109 116 119 119 121 121 121 124 125 126 127 127 128 129 129 130 130

73 83 96

PRAKTIČNA HATHA JOGA 10. 11. 12. 13.

Stvaralačka snaga svesti — — — — Lekovito dejstvo drevnih a s a n a — — P r a n a j a m a i asane — t a j n a dugoga života Vežbe disanja p r a n a j a m a — — — — T r b u š n o disnje — — — — — — — Srednje disanje — — — — — — Gornje disanje — — — — — — 1. P o t p u n o jogi disanje — — — — 2. K u m b h a k a — — — — — — — 3 . Udždžaji _ _ _ _ _ _ _ _ 4. K a p a l a b h a t i — — — — — — — 5. Sukh Purvak — Ugodna p r a n a j a m a — 6. Bhastrika — — — — — — — 7. Pročišćavajuće disanje — — — — 8. Disanje za jačanje nerava — — — 9. »Ha« disanje u stojećem stavu — — 10. »Ha« disanje u ležećem položaju — 11. Sedam m a l i h vežbi p r a n a j a m e — —

— — — — — — — — — _ — — — — — — — —


14. Asane — stavovi tela — — — — — — 134 1. Padmasana — stav lotosa — — — — — 134 2. Sidhasana — stav za meditaciju — — — 136 3. Joga-Mudra — — — — — — — — 136 4. Supta-Vadžrasana — — — — — — — 138 5. Ardha-Matsjendrasana — — — — — 138 6. Vakrasana I i II — stav uvijanja — — — 142 7. Matsjasana — stav ribe — — — — — 142 8. Pasčimotana — — — — — — — — 144 9. Padahastasana — stav rode — — — — 145 10. Uddijana-Bandha — uvlačenje stomaka — — 145 11. Nauli — 147 13. — stav kobre — — 151 12. Bhudžangasana Trikonasana — stav trougla — — — — — — 149 14. Ardha-Bhudžangasana — — — — — -— 152 15. Salabhasana — stav skakavca — — — — 154 16. Ardha-Salabhasana — — — — — 156 17. Dhanurasana — stav luka — — — — — 156 18. Majurasana — stav pauna — — — — — 157 19. Sarvangasana — asana celog tela ili stav sveće 159 20. Viparita-Karani _______ 163 21. Siršasana — stoj na glavi — — — — — 164 22. Halasana — stav pluga — — — — — — 172 23. Bru-Madja-Drišti (Fiksiranje korena nosa) — Nasagra-Drišti (Fiksiranje vrha nosa) —Po-kretanje — 175 očiju — Kolutanje očima — — 24. Simhasana — stav lava — — — — — 177 25. Savasana — stav potpunog mira — — — 178 15. Čudotvorno dejstvo vežbi sporih pokreta — — 190 16. Ništa bez svesti — — — — — — — — 202 17. Korisni saveti za učenike Joge — ----— 205 18. Plan praktičnih vežbi _______ 210 Objašnjenje sanskrtskih reči i izraza — — — 219 Literatura — — — — — — — — — — 221


PREGLED ILUSTRACIJA

Sl br.

Naziv

Str.

1. Selvaradžan Jesudijan u svojoj 16. godini posle jednogodišnjeg upražnjavanja pranajame i asana — — — — — — — 20 la. Kundalini i sedam čakri — — — — — 98 2.,3. Potpuno jogi disanje: 2. Trbušno disanje i 4. (prva faza); 3. Srednje disanje (druga faza) i 4. Gornje disanje (treća faza) — — — 120 5. Padmasana — — — — — — — — 135 6. Padmasana, varijanta — — — — — — 135 7. Joga-Mudra _ _ _ _ _ _ _ _ 137 8. Joga-Mudra, nastavak — — — — — 137 9. Joga-Mudra, varijanta — — — — — 137 10. Supta-Vadžrasana — — — — — — 139 11. Supta-Vadžrasana, varijanta — — — — 139 12. Ardha-Matsjendrasana — — — — — 140 13. Ardha-Matsjendrasana, druga faza — — — 140 14. Vakrasana, sledeća varijanta — — — — 143 15. Vakrasana, I. Način — — — — — — 143 16. Matsjasana — — — — — — — — 143 17. Pasčimotana — — — — — — — — 143 18. Padahastasana — — — — — — — 146 20. Uddiiana-Bandha _ _ — _ — — _ 146 21. Uddijana-Bandha u sedećem stavu — — 146 22. Uddijana-Bandha u sedećem stavu — — 146 23. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 148 24. Nauli _ _ _ _ _ _ _ _ _ 148 25. Dakšina-Nauli _ _ _ _ _ _ _ 148 26. Vaman-Nauli _ __ _ _ __ 148 27. Trikonasana _ _ _ _ _ _ _ _ 150 28. Bhudžangasana __ _ __ __ 150 29. Ardha-Bhudžangasana — — — — — 153 30. Ardha-Bhudžangasana, varijanta — — — 153 31. Salabhasana — — — — — — — 155 32. Ardha-Salabhasana — — — — — — 155 33. Dhanurasana — — — — — — — — 155 34. Majurasana, početni stav — — — — — 158


Sl. br. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52.-53. 54.—57. 58.—61. 62.—63. 64. 65. 66. 67. 68. 69. 70. 71.

Naziv Majurasana, konačni stav — — — — Sarvangasana — — — — — — Sarvangasana, varijanta — — — — Viparita-Karani — — — — — _ Siršasana, početni stav (I faza) — — Siršasana, nastavak (II faza) — — — Siršasana, nastavak (III faza) — Siršasana,- završetak (izgled s boka) — Siršasana, završetak (izgled spreda) — Siršasana, varijanta I — — — — Siršasana, varijanta II — — — — Halasana, prva faza — _______ — Halasana, druga faza — — __ — ____ Halasana, treća faza (konačni stav) — Pravilno i nepravilno držanje tela — — Savasana __-_ _ — — — — — 179 Vežbe za naprednije učenike — — — Vežbe za naprednije učenike — — — Vežbe za naprednije učenike — — — Vežbe za naprednije učenike — — — Vežbe za naprednije učenike — — — Bacanje koplja — — — — __ __ Gađanje lukom i strelom — — — — Bacanje kugle — — _______ Trčanje — — — — — — — — Penjanje uz uže — — — — — — Izvlačenje vode iz bunara — — — — Potezanje užcta — — — — — Rvanje — — _______

Str. — 158 160 — 160 — 159 — 165 — 165 __ 165 — 165 — 169 — 169 — 171 — 173 173 — 173 — 176 — 179 — 181 — 183 — 186 — 188 — 198 — 195 — 195 — 195 — 195 — 198 — 198 — 198


PREDGOVOR Dr D. B. Desaja, izvanrednog i opunomoćenog ambasado-ra Indije u Švajcarskoj U Evropi su već vladala mnoga pogrešna shvatanja o Jogi. To je pojam koji su povremeno koristili oni, koje je privlačila orijentalna mistika i koji su se zanosili misti-cizmom i spiritizmom. Samo mali broj ljudi shvatao je pravi smisao Joge. Joga je usko povezana sa drevnim mudracima Indije; oni su je razvili. To je jedna metoda, čijom primenom čovek može da postigne potpuno vladanje nad svojim duhom i telom, uz uverenje da će mu biti na kraju mo-guće da postigne potpunu harmoniju u životu. To je jedan od puteva da se postigne potpuno oslobođenj'e. Za ostvarenje ovog cilja mora se razviti sposobnost koncen-tracije do najvećeg stepena, što je jedino moguće uz pot-puno vladanje mislima. Međutim. vladanje mislima mogu-će je samo onome, koji poseduje punu kontrolu nad svo-jim telom. Potpuno ovladavanje svojim telom pretstavlja stoga prvi korak na ovom putu. Radi toga mora telo da bude sasvim razvijeno i školovano, što se može posti-ći samo putem čitavog niza vežbi. Ove vežbe se nazivaju Hatha Joga. Hatha Joga je, dakle, jedna metoda čijom primenom čovek može da ostvari vladanje nad svojim telom. Pri lom treba naglasiti, da prvi korak ka tom cilju predstav-lja pravilno disanje. Posle toga, prelazi se na niz »asana« (stavova tela), koje treba da usavrše pojedine organe i njihove funkcije. To je jedna nauka, i to potpuna. U naj-manju ruku pomaže stvaranju zdravog tela, koje sa svo-


je strane doprinosi postizanju zdravog duha. Nema nikakvih skrivenih tajni; Hatha Jogu mogu upražnjavati ljudi i na Istoku i na Zapadu, bez obzira na društveni položaj, uverenje i pogled na svet. Potrebna je samo želja da se poseduje zdravo telo, a za ispunjenje ove želje mora čovek biti spreman da učini izvesne napore. Joga je samo utoliko mistična, što su se njome bavili u našoj drevnoj zemlji, još od nezapamćenih vremena, između ostalih, i mističari. Međutim, u svojoj praktičnoj primeni ona je jedna nauka isto tako savremena, kao i svaka nauka za fizičko obrazovanje. Ja pozdravljam ovu knjigu, zato što će odagnati mnoge pogrešne pojmove koji su do sada postojali o Jogi i njenoj primeni. Svakako će biti od koristi svima onima, koji budu imali strpljenja da je prouče. Raduje me što su ovu knjigu objavile dve osobe, koje su za to pozvane. One su posvetile mnogo godina ovom radu i time postigle u Mađarskoj uspeh vredan pažnje. U Mađarskoj je objavljena slična knjiga, koja je naišla na ogroman prijem. Siguran sam, da će ova knjiga i u Švajcarskoj naići na brojnu čitalačku publiku; neka zdravi narod Švajcarske i dalje usavršava svoje zdravlje. Dr D. B. Desaj


PREDGOVOR AUTORA Potstican nekim unutarnjim nagonom, kome nisam mogao da se oduprem, napustio sam Indiju i došao u Evropu. Postupio sam kao oruđe u rukama sudbine i kao sud u koji se sipa voda primio sve sto mi je ona dala. Nisam mogao naći mira sve dok nisam dobio odgovor na svoje najveće, svoje jedino pitanje — čovek; jer sada znam: Man, thou art thy secret alone! Who can ope thy gates but thee? And none to enter in but thee!* čovek je tajanstveno čudo, koje se kreće između dva smrtonosna činioca vremena i prostora. Činjenica da su mu dani izbrojani zahteva od njega da se trgne iz sanjive učmalosti i spozna stvaralačku snagu svoga bića i neograničenost svoje suštine. U svom srcu čovek oseća svitanje uzvišene sreće u njenoj blistavoj slavi i besmrtnom veličanstvu i budi se radi spoznaje, da njegova prava priroda nije ništa drugo nego sreća. Prateći ovaj unutarnji glas, odlučio sam Ja napišem sve ono što sam video i naučio, u nadi da će moja iskustva moći da posluže kao koristan vodič onima koji se bave istim traženjem. Nemam nameru da propagiram orijentalizam ili bilo kakav kult. Međutim, prava i trajna sreća može se postiči samo sa zdravim telom. Iz tog razloga, ovde navodim davno ustanovljena pravila i propise koji mogu *) čoveče, ti si jedina tvoja tajna! Ko može otvoriti tvoja vrata osim tebe? I niko ne može da u d e osim tebe! 11


koristiti u postizanju uspeha. Oni su izloženi na način koji odgovora potrebama onih Ijudi na Zapadu*) koji su voljni da od svoje često slepe i besciljne prezaposlenosti odvoje nekoliko minuta dnevno i posvete ih svome razvoju. Borba za zdravlje je teška, a pobednik mora da zavlada i telom i duhom. Tajne čekaju da budu otkrivene kada se i ova tajna o čoveku, poput pupoljka koji se razvija u cvet, reši i veličanstvenost čovekovog pravog bića postane očevidna. Ali za to je potrebno vreme i strpljiv rad. Poput vrtara, čovek može da nađe svoj put do uspe šnog ostvarenja jedino ako su mu telo i duh vaspitani da se u skladu pokoravaju nalozima neograničenog uma koji počiva u njemu. Sa razvojem mozga, koji liči na otvaranje nežnih latica, i razvojem tela ka fizičkoj savršenosti, prava suština čovekova dolazi do izražaja u obliku savršenog zdravlja, spoznaje i znanja. Budite svesni kao celina i vi ćete postići ovaj cilj. Svetu današnjice zdravlje je potrebnije od bilo čega drugog što bogatstvo može da pruži. Sprečiti uzroke bolesti i patnji je upravo istp toliko uzvišen zadatak, kao što je i omogućavanje ozdravljenja za kojim milioni tako očajnički žude. Pocnite, stoga, sa odlukom, da nećete podnositi nikakve negativne uticaje — bilo mentalne, bilo fizičke, jer bolest je pomanjkanje pozitivne životne snage, praznina u konstituciji, koja se može završiti kolabiranjem čitavog organizma. Drevna nauka o Jogi je isto toliko potpuna, koliko je i tačna, jer ukazuje na one mudre i pametne korake, koje treba preduzeti, radi postizanja telesnog i duhovnog savršenstva. U mom radu mi je predano i nesebično pomagala Elizabet Hojč (Elisabeth Haich), koja nije samo moja koleginica u našoj školi Joge, nego i usoba koja mi je takođe pomogla, da protumačim prave potrebe Zapada. Ovu knjigu napisali smo zajedno na osnovu iskustava stečenih tokom niza godina marljivog rada i bogate žetve ohrabrujućih rezultata. Ove stranice napisane su za one, koji nemaju mogućnosti da pohađaju neku školu Joge ili »aš*) „Zapad" — ovdc pojam sa Sirim značenjem: Evropa, Severna i Južna Amerika, Australija itd., za razliku od Indije, „Istoka". — p. p.

12


ram«*) i koji nemaju sreće da naiđu na ličnog učitelja. Iskreno se nadamo, da će ova knjiga omogućiti marljivom istraživaču da upražnjava vežbe i korača svesnom putanjom Hatha Joge. To see, open then thine eyes, And behold below the veil of blindness,'that mortal flesh covereth... MAN the DIVINE Selvarajan Yesudian**)

*) „Ašram" (hindi: ashrama) — obitavalište učitelja i učenika Joge. — p. p. **) Da bi video otvori_onda svoje oči, I pogledaj ispod vela slepila, Da trošno telo pokriva. .. VELIČANSTVENOG COVEKA. Selvaradžan Jesudijan

13


DEO PRVI UVOD U HATHA JOGU


1. ISTINITA PRICA O JEDNOM BOLESNOM DEČAKU Jednom u sunčanoj Indiji, u gradu Madrasu, živeo je jedan mršav i bolešljiv dečak. D o svoje petnaeste godine bolovao je gotovo od svake velike bolesti — šarlaha, dizenterije, tifusa, kolere i drugih zaraznih bolesti koje su tako česte u tropskim predelima. Bilo je skoro čudo da je ostao u životu. Istina, preživeo je, ali u kakvom žalosnom stanju! Bio je sama kost i koža. Njegovo malo lice je pobledelo, oči upale i uvele, dok su mu grudi bile uske i ravne. A ipak, taj dečak nije nikada živeo u bedi. Naprotiv, otac mu je bio čuven i bogat lekar kome su bolesnici hrlili u neprekidnom nizu. Mati mu je bila najmilija, najnežinija. majka na svetu. I pored toga, ta kuća u Madrasu, sa svojim velikim, senovitim dvorištem, nije znala za sreću. Stalna briga i tuga bili su sudbina njenih stanovnika, jer pažljivo čuvani i razneženi mališan ličio je više na senku, nego li na dečaka. Njegov otac pokušao je svako sredstvo poznato u medicini, ali jedva je uspevao da održava svoga sina u životu. Jednoga dana dečak je pošao i u školu. Sada više nije morao ležati satima kao ranije. Od tog trenutka mogao je da živi kao i ostala deca njegovih godina. Naravno, bio je oslobođen gimnastike, a kod kuće su ga štitili, kao i do tada, i od najmanjeg povetarca. Kada mu je bilo četrnaest godina, dobio je zapaljenje pluća, ali, opet, kao nekim čudom, uspeo je da se izvuče. Beskrajne brige i nevolje počeše iznova. Nakon pola godine osećao se opet dosta dobro, ali bi se prehlađivao i pri najmanjoj promaji. Teško se može rečima opisati, koliko je ovaj jadni dečak zavideo svojim sretnim školskim drugovima 17


na njihovom dobrom zdravlju. Na časovima gimnastike u engleskoj gimnaziji povlačio bi se u ugao dvorišta, odakle bi ojađena srca žudnim pogledom pratio živahne pokrete drugih dečaka. Kad bi se čas završio, on bi i dalje ostajao u dvorištu i, čim bi ustanovio da ga neko ne posmatra, počeo bi da trči i skače unaokolo, da razmahuje rukama, upravo onako, kao što je video da su i drugi činili. U petnaestoj godini osećao se nešto bolje. Sada prehlade nisu nailazile tako često, ali neredovno i potajno vršene gimnastičke vežbe izazivale bi mu glavobolju i lupanje srca. Uprkos telesnoj slabosti, njegov preduzimljiv duh bio je nesalomiv. Često bi odlazio od kuće, tumarajući po šumama i poljima u potrazi za obitavalištima jogija*), tzv. ašramima, na udaljenim brdima. N o napori mu behu besplodni, te se tako zadovoljavao posmatranjem putujućih fakira, koji su pored puta pokazivali svoje veštine. Dok je ove fakire malo cenio, bio je pun divljenja za prave jogije. Zahvaljujući urodenom instinktu, veoma ga je privlačila mistična nauka drevne Indije. Pročitao je svaku knjigu, koju je o tome predmetu mogao naći u očevoj biblioteci. Poznavao je i divio se teoriji psihičkih nauka: učenjima Radža Joge, Džnana Joge i Karma Joge, koje otkrivaju ushićujuće duhovne visine i svojim učenicima daruju zadovoljstvo, pouzdanje i snagu duha. Naišao je i na mnoge knjige o Hatha Jogi, koje su sadržavale tajanstvena pravila, jednostavna, iako mnogo hiljada godina stara, za sticanje fizičkog blagostanja, snage i zdravlja. Može se lako zamisliti oduševljenje deteta sa tako slabašnim telom. Gotovo u jednom nezadrživom naletu, od ranog popodneva pa do kasno u noć i onda opet sve do zore, progutao je sadržinu novootkrivenih knjiga. Klicao je od radosti dok je čitao o »asanama«, stavovima tela u Hatha Jogi, i vežbama disanja, koje donose snagu i zdravlje. N a licu mesta uspravio bi se u postelji, ukrstivši noge na način opisan u prvoj vežbi. Zatim bi pokušao da ponovi, jedan za drugim, sve važnije stavove, s rezultatom da je zamalo iščašio noge. U međuvremenu, *) Jogi (sanskrt: Yogi) — osoba koja se bavi proučavanjem i upražnjavanjem Joge. — p. p.

18


pročitavši da je duboko disanje od posebne važnosti u čovekovom životu, pokušao je vežbe disanja pranajama. Ispunivši svoja slabašna pluća, zadržavao je dah dok mu gotovo ne bi pukla. Onda bi dubio na glavi i uvijao noge i ruke, dok ne bi, na kraju krajeva, pao sa kreveta, dobro lupio glavom i probudio celu kuću iz dubokog sna. Posle dugih časova takvih prenaprezanja, njegova uzburkana pluća bila su gotova da prsnu. Sledećeg dana osećao se slabo i mizerno; svaki ga je zglob boleo. Posle napora tokom jedne sedmice odrinuo je knjige od sebe, lijući gorke suze. Pomisao, da je čak i ova poslednja mogućnost da se domogne fizičke snage propala, činila ga je neutešnim. Izgubio je nadu, smatrajući da nikada neće biti zdrav, da nikada neće moći da se slobodno igra i porve sa svojim drugovima... da nikada neće moći da uživa u sreći koju donosi zdrava, bezbrižna mladost. Od toga dana postao je ćutljiv. Prezirao je telo i zanimao se samo stvarima uma. Ali samo učenje lekcija i dugo čitanje nije ga moglo zadovoljiti. Pažnju su mu sve više i više privlačili problemi suviše ozbiljni i duboki za njegove godine. Jedne sparne jesenje večeri ponovo je otišao od kuće. U jednoj mango šumici, na nekoliko milja od grada, naišao je — najzad! — na dugo traženog učitelja Hatha Joge! Jogi je bio okružen grupom mladih ljudi koji su slulali njegovo izlaganje. Za vreme predavanja dečak je ostao u svom skrovištu, posmatrajući skup iz daljine. Zapazio je da mladići imaju divna tela sa izvanrednim mišićma i da vrše neke čude vežbe. Takođe je zapazio da su blistali od zdravlja. Kad se skup razišao, dečak, je prišao učitelju i skromno ga zamolio da ga primi za učenika. DVA meseca kasnije madraski lekar jedva je prepoznao svoga sina. Sada je dečak koračao prav kao strela. Grudi su mu se povećale, a ramena se širila svaki dan. Posle godinu dana grudi su mu se proširile za 10 cm., a ruke i noge skoro udvostručile svoj obim. Od tada više nikada nije bolovao. U školi, iako nikada nije pohađao ča19


sove engleske gimnastike, postao je najokretniji — preko noći! Kada mu je bilo dvadeset godina, posle smrti svoga oca, otputovao je ponovo u jedan daleki grad da poseti svog uÄ?itelja, kome je dobrim delom dugovao zdravlje, 20


snagu, pa čak i sam život. Rekao je svome učitelju, da je osetio neki unutarnji poziv da preduzme dugo putovavanje u Evropu. Nakon dirljivog oproštaja, učitelj mu je rekao: »Idi, mladiću moj, i upoznaj Zapad. Uporedi ljude Zapada sa ljudima Istoka — način života Zapada sa onim na Istoku — i vidi gde se ta dva puta sastaju. Nauči od ljudi na Zapadu ono o čemu su oni ispred nas i upoznaj ih sa stvarima u kojima je Istok već postigao cilj. Idi i doprinosi u svom životu ujedinjenju ta dva puta. Ali na Zapadu ćeš shvatiti, da nauka o Hatha Jogi nije samo put ka zdravlju, nego i jedini metod fizičke kulture na svetu zasnovan na uskoj vezi između tela i psihe. Iako je to nauka o izgrađivanju tela, ipak je ona zasnovana na umnim i duhovnim snagama.« Mladić je pogledao svoga učitelja blistavim očima i, sklopivši ruke, poklonio se. — »Učitelju, znao sam to još odavno kada sam nastojao da izgradim svoje telo. Kada sam upravljao svoju pažnju na razne delove tela... mišiće, nervne centre, zapazio sam da su se u meni razvile psihičke snage dotada meni nepoznate i to do te mere, da sam postao gospodar svoga tela, dok se snaga moje volje povećavala. Ti si me vratio u život; ti si uzeo jednog bolešljivog, kržljavog dečka i pretvorio ga u atletu. Ti si me izvukao iz fizičke oronulosti i vratio me samom sebi! Obećavam ti...« »Ništa ne obećavaj, dragi mladiću!... N a Zapadu je previranje i izgleda da Zapad ima malo vremena da se bavi Istokom. Ali pođi i vrši svoju dužnost. Sejač retko žanje. Ali ako uspeš da preneseš Jogu tela makar i nekolicini svojih prijatelja, onda si izvršio svoju dužnost prema svojoj braći na Zapadu. U svakom slučaju, ovo učenjc će slediti samo oni, čiji je um slobodan i čiji je misaoni svet otvoren za lepši i uzvišeniji stepen života... Ali zapamti, ovo je tvoja najsvetija dužnost: kada primiš moju poruku preko mora, znaćeš da je kucnuo tvoj čas da dođeš d o m a . . . da te tvoja rodna gruda zove... Pođi, mladiču moj, i neka te sreća prati!...« Eto, tako sam došao u Evropu...

21


2. ŠTA JE HATHA JOGA Najveće č u d o n a zemlji je čovek. Njegovo telo, koje se sastoji od kostiju, mesa i krvi, skriva tajne koje je on hiljadama godina pokušavao da otkrije, u potrazi za rešenjem velike enigme, velike misterije, velike sfinge. Mnogi su pokušavali da reše ovu tajnu koja se zove čovek, ali je samo m a l o njih uspelo da n a t e r a sfingu da progovori. S a m o o n i najređi m e đ u istraživačima, koji su n e u m o r n o sve dublje i dublje zalazili u svoje JA, konačn o su uspeli da shvate najveću tajnu koja postoji: sebe same. U Indiji ljudi su proučavali tajne ljudske psihe još od n e z a p a m ć e n i h v r e m e n a i mnogi su posvetili ceo svoj život t o m cilju da bi doznali: šta je čovek — i kakva je njegova sudbina ovde na zemlji? Povukli su se iz vreve ovoga sveta i usredsredili sve svoje misli i želje n a j e d n o jedino pitanje: ko sam JA? Njihova n e u m o r n a u p o r n o s t , čelična izdržljivost i žudnja sa kojom su tragali za istinom urodila je p l o d o m : um im je p o s t a o prosvećen i raširena pred njema ležala je cela tajna POSTOJANJA. Oni su shvatili ŽIVOT. Mogli su da vide najdublje, najskrivenije uzroke, a p r e d sobom videli su otvoren P U T , koji je vodio iz patnje, naviše p r e m a slobodi, sreći, zadovoljstvu... Znali su da ovakvo stanje može da postigne svako ljudsko biće i pošto su tako postali prosvećeni, iz sažaljenja p r e m a čovečanstvu u patnjama, počeli su da ukazuju Ijudima n a p u t izbavljenja i oslobođenja. Različiti putevi vode n a vrh. Mnogi će poći u d o b n o m , lakom, krivudavom stazom uzbrdo, jer im fizički sastav nije prilagođen za s t r m o penjanje. — Drugi će poći p r e

22


čicom, penjući se p o d strmijim uglom. — I k o n a č n o , ima takvih koji odabiraju najkraći p u t , penjući se preko stenja da bi brže dostigli svoj cilj. Slično t o m e , čovek može da d o đ e i do svog velikog u n u t a r n j e g cilja različitim putevima, već p r e m a svojim psihičkim i fizičkim sposobnostima. Veliki učitelji izradili su nekoliko sistema kako bi omogučili svakome da postign e cilj koji je sebi postavio. Ovi sistemi skraćuju p u t i oni, koji ih p r i m e n e , brže i lakše dolaze do svog postavljenog cilja. Zajedničko i m e za ove sisteme je — Joga. Veliki učitelji i poznavaoci, koji su postigli svoj cilj idući p u t e m Joge, zovu se Jogi. Razni sistemi Joge razlikuju se s a m o u svom početku. Njihova je suština i svrha uvek ista: savršeno samopoznavanje. M e đ u t i m , ovaj cilj se može postići s a m o p u t e m bezuslovne samodiscipline. O t u d a n a s pojedini sistemi Joge prvo u č e vladanju n a d samim sobom. M e đ u t i m , postoje sistemi Joge, koji počinju sa ovladavanjem n a d u m o m ; ima sistema koji počinju sa vladanjem n a d osećanjima, a postoje i drugi, koji uzimaju telo za polaznu tačku itd., već p r e m a p r i r o d n i m sklonostima i sposobnostima učenika. P r e m a različitim putevima, kojima se može ići, pojedine Joge imaju i različite nazive. Ali, preporu čljivo je, da se p o č n e sa o n o m Jogom koja omogućuje vladanje nad sopstvenim telom. To je p u t savršenog zdravlja i on se zove — HATHA JOGA. Naziv H a t h a Joga potiče od istine n a kojoj se ovaj sistem zasniva. Život našeg tela počiva n a pozitivnim i negativnim strujanjima i k a d a su ova strujanja u potpunoj ravnoteži — m i uživamo savršeno zdravlje. N a drevn o m jeziku Istoka, pozitivno strujanje je označeno slovom »HA«, što zapravo znači »SUNCE«. N egativno stru janje se zove »THA«, što znači »MESEC«. S a m a reč JOGA i m a dvostruko značenje. S jedne s t r a n e , o n a znači »spajanje«, dok joj je drugo značenje »jaram«*). Tako, »HATHA JOGA« znači savršeno poznavanje ovih dveju


energija, pozitivne energije Sunca i negativne energije Meseca, njihovo spajanje u savršenom skladu i potpunoj ravnoteži i sposobnost potpunog vladanja ovim energijama, tj. njihovo stavljanje pod jaram našega »JA«. Ovaj sistem jedinstven je u celom svetu, jer se njime svesno usavršava telo, ispravlja svaki telesni poremećaj, a telo puni obilnom životnom snagom. Hatha Joga nas vraća prirodi, upoznaje nas sa isceljujućim snagama koje počivaju u bilju, drveću i korenju, uči nas o našem sopstvenom telu i silama koje deluju u njemu, i vodi nas ka čvrstoj harmoniji tela i psihe. Telo reaguje i na najmanji impuls psihe, a na stanje psihe moćno utiče stanje tela. Ovaj uzajamni odnos koristi Hatha Joga, tako da se i psiha i telo održavaju u zdravlju. Put koji treba slediti sastoji se u tome, da svoje telo i sve njegove funkcije učinimo svesnim. Čak i simpatični nervni sistem i svi oni organi, čije funkcionisanje obično ne zavisi od moje svesti, mogu se potčiniti mojoj volji. N eprocenjiva vrednost ovoga je u tome, što se svaki poremećaj može sprečiti, a telo se može poštedeti od bolesti, koje potiču iz funkcionalnih uzroka. N a primer, ja mogu da kontrolišem rad svog srca i da sprečim njegovo lupanje koje može da nastane zbog nekog spoljnjeg nadražaja, kao što su strah, loše vesti, ili iznenadna radost. N a taj način, ja mogu da zaštitim svoje srce od proširenja, degeneracije srčanog mišića i drugih obolenja. Ili, ako mogu da kontrolišem lučenje svog žlezdanog sistema, pnda mogu da vladam funkcijama gotovo svih organa svog tela, te na taj način i da regulišem svoje fizičko stanje. H a t h a jogi, koji je dostigao najviši stepen, ima potpunu i apsolutnu kontrolu nad svojim telom. On može po volji da reguliše rad svog srca, svojih probavnih organa, kao i funkcionisanje bilo kog drugog organa u svom telu. Mnogobrojni putnici sa Zapada, koji su, posle velikih poteškoća, imali tu sreću da naiđu na pravog Hatha jogija tokom svoje posete Indiji, potvrdili su činjenicu, da jogi od 80 ili 90 godina daju utisak da im je 30 ili 40 godina, kao i da — prema zapadnim merilima — žive do neverovatno duboke starosti, jer mogu, po volji, da obnavljaju svoje telo novim životnim snagama. 24


Međutim, samo produžavanje života nije cilj jogija. Hatha Joga nije sama sebi cilj, već je pre priprema za višu, psihičku Jogu. U bolesnom telu veoma je teško razviti samosvest i uzdići um na jedan viši stupanj. Iz tog razloga, prvo treba da upoznamo sile koje dejstvuju u našem telu, kako bismo ih kasnije mogli korisno upotrebiti i njima vladati. Onda naše telo neće više pretstavljati prepreku našem usponu ka višem umnom i duhovnom razvitku. Neke osobe se zadovoljavaju sticanjem mađioničarskih sposobnosti pomoču kojih mogu da izvode stvari, koje neki nazivaju čudima. Takvi ljudi se nasuču na pola puta ka cilju i ne mogu dalje napredovati. Cilj,kome mi moramo težiti, može da bude samo ovaj: oslobođenje uma od diktata tela. Stoga, nemojmo zameniti cilj sa sredstvom. Poznavanje našeg tela i njegovih skrivenih moći, bez obzira na veliku važnost, još uvek je samo sredstvo ka cilju. Otuda, pravi Hatha jogi neće nikada prikazivati svoje znanje i sposobnost da bi tek zadovoljio nečiju puku radoznalost. Svaki koji bi to činio nije pravi H a t h a jogi. Pravi Hatha jogi koristi svoje sposobnosti samo onda, kada može da pomogne drugima njihovom upotrebom. Moj učitelj, na primer, nikada nije rekao nama, učenicima, kakvim sve moćima raspolaže. Jednom je sedeo u svojoj maloj kolibi duboko u šumi. Mi, učenici, bili smo na jednom proplanku ispred kolibe zabavljeni razgovorom. Odjednom jedan mungos izađe iz čestara. Polumrtvo, jadno malo stvorenje vuklo se po zemlji i kada nam se približilo, videli smo da ga je ujela zmija. Njegov instinkt ga je gonio prema kolibi našeg učitelja. Jedva je uspeo da se dovuče do vrata, gde se zaustavio,~previjajući se u samrtnoj borbi. Naš učitelj položi svoju desnu ruku na životinjicu i pade u trans. Izvesno vreme ostao je u tom stanju. Iznenada mungos zadrhta, strese se i pobeže, zdrav i ojačan. Tada smo videli kakvim moćima je raspolagao naš učitelj. U poslednje vreme je medicinska nauka na Zapadu ozbiljno obratila pažnju na Hatha Jogu, a oni koji poznaju tajne Hatha Joge, tj. jogi, pružaju dragoceno znanje medicini za njene potrebe i ciljeve.


Niži stepen H a t h a Joge je toliko zanimljiv i koristan, da je vredno t r u d a u p o z n a t i se s njim i posvetiti m u pažnju. Čak i najveći učitelji morali su o t p o č e t i svoje učenje sa ovim s t e p e n o m , jer bez alfabeta n e m a n i čitanja. Prvi stepen H a t h a Joge uči n a s u m e t n o s t i d a b u d e m o zdravi! Prvo i p r e svega m o r a m o u p o z n a t i svoje telo, ali n e teoretski, kao p r i proučavanju a n a t o m i j e . Anatomija n a s uči šta i m a u ljudskom telu i gde se nalazi. Stvarno poznavanje svog tela znači n e š t o sasvim drugo. Z n a č i ustvari, p o d p r e t p o s t a v k o m , n a p r i m e r , d a z n a m gde m i je srce, da mogu t a k o đ e da siđem sa svojom svešću u svoje srce, da mogu da osetim njegov oblik, k o m o r e , pretkomore, i zaliske — i to sve tako jasno i sigurno, da se to stanje m o ž d a najbolje može izraziti ovako: »Ja sam — moje srce.« T a k o đ e m o r a m biti u stanju da učinim isto sa svojim želucem, crevima, j e t r o m , bubrezima, kao i sa svakim delićem svog tela. K o nije nikada u r a d i o n i jednu vežbu Joge, u najboljem slučaju može do ovog stepena da poznaje svoje nepce i u n u t r a š n j o s t u s n e duplje. Međ u t i m , ko želi d a p o s t a n e H a t h a jogi, m o r a t a k o dugo vežbati dok n e b u d e u stanju da upravi svoju svest i u najmanji delić svoga tela. K a d a se dostigne ovaj s t u p a n j , sledeći korak se sastoji u upućivanju svoje svesti, ujedinjen e sa snagom volje, do najsićušnijih čestica svoga tela. D a se vratimo p r e t h o d n o m p r i m e r u : više nije dovoljno p r o d r e t i sa svešću u srce, već ga m o r a m potčinit svojoj volji. Moje srce se m o r a potčiniti mojoj volji, t a k o da može p u m p a t i krv brže ili sporije, o n a k o k a k o n a đ e m za p o t r e b n o . Ovo nije n e m o g u ć e ! Upravo kao što svako može naučiti da po volji pokreće svoj jezik, p r s t e ili m n o ge druge delove svoga tela, tako isto svako može naučiti sistematskim vežbanjem, da upravlja svakim delom svog tela. Čak i kod običnih ljudi postoje velike razlike u stepenu, do kojeg su njihova tela svesna. T a k o đ e postoje razlike i s obzirom n a zanimanje. Prsti jednog pijaniste mnogo su svesniji i nezavisniji od prstiju neke osobe koja nije nikada svirala klavir. Zašto? Z a t o što je pijanista stalnim vežbanjem učinio svoje p r s t e svesnijim. U č e n i k H a t h a Joge t a k o đ e vežba n e p r e s t a n o , iz dana u dan, iz

26


godine u godinu, sa strpljivošću i istrajnošću. Ali on vež ba, kako da odvede svoju svest u svaki deo tela. Vredi li to raditi? Vredi! J e r rezultat je vredan divljenja. O n otkriva skrivene snage u sebi kojima, malo po malo, nauči da vlada. On saznaje, da postoje dva životna strujanja, koja deluju u njegovom telu, i da p o t p u n a ravnoteža ovih dveju sila znači savršeno zdravlje. I s t o v r e m e n o sa širenjem svoje svesti, učenik dolazi do spoznaje, da sve što živi u vremenu i p r o s t o r u je živo zato što nosi u sebi polaritet i r i t a m . On počinje da uviđa tajne stvaranja. U o n o m t r e n u t k u , kada stvaralački princip n a p u s t i a p s o l u t n o i razdvoji se n a dva dela, stvara se negativan i pozitivan pol, tj. polaritet. I z m e đ u njih nastaje pulzirajuća veza, r a đ a se r i t a m , i počinje da se javlja Život. Čak i kod kristala m o ž e m o otkriti postojanje pozitivnog i negativnog pola, a susrećemo ih i na svim stupnjevima manifestacije života. Polaritet i r i t a m daju život čitavom univerzumu. Kretanje neizmernih nebeskih tela u beskrajnom svemiru, sa njihovim p l a n e t a m a i satelitima — uključujući i sunčeve pege — pulizirajući r a d srca živih bića, te naše disanje i postojanje, sve se to odigrava u j e d n o m r i t m u , koji potiče iz polariteta. Pozitivna i negativna strujanja smenjuju se ritmički, stvarajući pozitivna i negativna stanja u p o t p u n o j ravnoteži. U indiskoj mitologiji, r i t a m koji deluje kroz ceo univerzum, simboliše figura boga Šive koji igra. Igra je oblik ispoljavanja r i t m a . N aša planeta Zemlja ima takođe dva pola i mi, ljudi n a njoj, koji smo deca njene prirode, takođe nosimo u sebi polaritet u obliku negativnog i pozitivnog pola. Pozitivni pol se nalazi n a vrhu glave, n a m e s t u gde kosa l o r m i r a spiralu. Ta t a č k a se lako pronalazi n a glavi deteta. Negativni pol je u najnižem kičmenom pršljenu. Između ova dva pola postoji strujanje krajnje visoke učestalosti i kratke talasne dužine. Ovaj napon je Život! Nosilac života je kičmeni stub. Kada Život p o s t a n e svestan samoga sebe i to stanje svesti preko r a z u m a vrati u svoje sopstveno Ja, o n d a se takvo stanje naziva Samosvest. 27


Naše Ja deluje u telu i pomoću nervnog sistema zrači samo sebe, odnosno 2ivot u svaki delić tela, ispunjavajući ga savršenom ravnotežom i skladnošću. N a taj način funkcionisanje tela je pravilno, odnosno zdravo. Čovek nosi u sebi osobine svoga bića, koje predaju pozitivno i, istovremeno, primaju negativno i pružaju otpor. Unutar svoje ličnosti, koja je izatkana od suprotnosti, on mora da održi potpunu ravnotežu, da spoji suprotnosti, međusobno ih dopunjavajući, te da ih u sebi izmiri. Tek onda i samo onda je on savršen. Tek onda je on potpun i zdrav i sposoban da ostvari svoj zadatak u životu, upravo kao što se komplementarne boje dopunjuju u sunčevoj svetlosti: crveno i zeleno — Ijubičasto i žuto — plavo i narandažsto. Ove boje su prave suprotnosti, a ipak, sa tog istog razloga idu zajedno. Rezultat njihovog jedinstva je savršenostvo. Zakoni duha i tela nalaze se u istoj direktnoj suprotnosti. Zakon duha je nesebičnost, dok je zakon tela sebičnosti. A ipak, čovek mora naučiti kako de spojiti ove dve suprotnosti u potpunoj harmoniji i u sebi ispoljiti. Ovoj istini učili su filozofi i veliki učitelji celoga sveta, jer su poznavali tajnu bitisanja: napon između pozitivnog i negativnog pola. Svest prosećnog čoveka je još uvek na veoma niskom stepenu razvitka. Iz tog razloga, zračenje životnog strujanja u njegovom telu je u veoma maloj meri svesno; u vedini slučajeva nesvesno, automatsko. Telo čoveka na nižem stepenu svesnosti nije ni izdaleka toliko prožeto životom, kao onog na višem stepenu. Ovaj drugi ima više moždanih vijuga, nervni sistem mu je mnogo gušće izatkan, odnosno svesniji je, prožetiji životom, a usled toga, njegovo telo je daleko voljniji i elastičniji istrument njegovog JA. Telesni pokreti samosvesne osobe, sa telom prožetim životom, razlikuju se od pokreta osobe na nižem stepenu razvitka svesti. Pokrete svesnije osobe označavamo kao »graciozne«, »fine« i »lepe«, dok »nezgrapanim« i »nespretnim« nazivamo onoga u čijem telu ispoljavanje života stoji na nižem stupnju. Uvek ćemo tamo naći nešto lepo i očaravajuće, gde se život zrelije razvio, odno28


sno gde prepoznajemo i nalazimo sveobuhvatno biće, naše sopstveno J a ! Jedina sreća koja postoji jeste: naći samoga sebe! To je ono što tražimo u svakoj radosti, u svakom osećanju sreće. Ako se naše Ja nalazi u tom stanju, ako počiva u sebi samom, onda postoji potpuna ravnoteža u životnim silama kojima zračimo. U tom slučaju, i naša psiha i naše telo su zdravi. Kod osoba na nižem stepenu razvitka, ravnoteža se može lako poremetiti usled neznanja, ili kao rezultat nedovoljne samosvesnosti. Takve osobe »ispadnu« iz svoga JA, zato što je nesvesni deo njihovog bića veći od svesnog. Ovo narušavanje njihove ravnoteže odražava se i u njihovom načinu mišljenja, kao i u duhovnom životu. Rezultat je poremećena ravnoteža između pozitivnih i negativnih strujanja. Međutim, ako ne postoji savršena ravnoteža između dveju životnih energija, kojima zračimo, nastaje stanje koje nazivamo — bolest Glavni preduslov za zdravlje je, prema tome, postepeno povećavanje samosvesti i njeno uvođenje u sve delove tela. N a taj način možemo izbeći narušavanje reda i sprečiti bolest. A ako je bolest već tu, onda ćemo svesno i namerno ponovo uspostaviti stanje reda. E t o čemu nas uči nauka i umetnost poznata pod imenom — HATHA JOGA.


3. SVAKA BOLEST IMA MENTALNE UZROKE N aše pravo biće u svojoj suštini je blistavo, savršeno i čisto. Činjenica da zavisi od v r e m e n a i materije ograničila m u je samosvest i bili su p o t r e b n i milioni godin a razvoja da bi telo postalo ponovo samosvesno. Čak n i d a n a s ovaj razvitak nije još završen, jer samosvest prosečnog čoveka još uvek je daleko od toga da se proširi i sjedini sa njegovom pravom, uzvišenom suštinom. Čovečanstvo, p o p u t nekog velikog tela, išlo je ovim p u t e m razvoja, te t a k o svako istorisko razdoblje pokazuje izvestan stepen n a p r e t k a . M e đ u t i m , uvek i m a pojedinaca koji su ispod prosečnog nivoa razvitka, k a o i onih, koji stoje iznad njega. N e postoje dva čoveka čiji bi stepen svesnosti bio p o t p u n o jednak. S a m o ljudi, koji su dostigli savršenstvo, mogu biti jednaki; s a m o oni, čija je samosvest dostigla i sjedinila se sa njihovim pravim bićem. S a m o takve osobe misle p o t p u n o isto. I p a k i o n e nose još uvek pečat svog ličnog filtera, svog tela. S a m o su u biti, u psihi, jedno. Mnogobrojni događaji t o k o m života, beskrajno preplitanje ljudskih sudbina uzrokuje različita iskustva i uticaje. S h o d n o t o m e razvija se i ljudska samosvest n a različite n a č i n e . K o d j e d n e osobe ta iskustva i utisci delovaće jače n a razvitak samosvesti u p r a v o u o n o m delu, gde ee kod druge neke osobe d o p r i n e t i n j e n o m opadanju. Ali takođe je moguće, da je u n e k o m d r u g o m pravcu razvitka prva od ove dve osobe nazadovala, d o k je druga učinila značajan n a p r e d a k . Ove beskrajne varijacije u stepenu postignute svesti uzrok su činjenici, da koliko i m a ljudi, toliko ima i individualnosti.

30


Naša prava suštna, taj večiti izvor Života, ravnomerno zrači životnu energiju u telo u potpunoj ravnoteži i savršenoj harmoniji. Ako je samosvest jednog čoveka razvijena ravnomerno u svakom pravcu — čak iako je na nižem stepenu — onda će životna energija ravnomerno priticati u njegovo telo. Pozitivna i negativna strujanja funkcionišu uravnoteženo i telo će biti zdravo. Stanje svesti kod čoveka deluje kao neki filter, koji raspodeljuje izračenu životnu energiju u razne umne i nervne centre, koje indiski jogi nazivaju čakre. K a d a svest iz bilo kog razloga skrene sa puta ravnomernog, uravnoteženog razvoja, bilo zbog j e d n o s t r a n o g razvoja u j e d n o m pravcu, ili zbog nazadovanja u n e k o m drugom pravcu, onda i kod istrujavanja životne energije dolazi do poremećaja i opšta ravnoteža prestaje. Međutim, zračenje čovekove uzvišene suštine, sa svojom savršenom uravnoteženošću, uvek teži da ispravi nepravilnosti i sa ogromnom snagom probija sebi put kroz nepravilno raspoređenu energiju. Ovo ispravljanje, ova borba za ponovno uspostavljanje reda, je stanje, koje nazivamo — bolest. Z a telo zdravlje je preduslov održanja i p r i r o d n o stanje. Životna snaga u čoveku n e deluje s a m o p u t e m svesne volje za životom, nego i u zavisnosti od toga, kao potsvesni nagon za životom. Nagon za životom ispoljava se dvojako: k a o nagon za samodržanjem i nagon za održanjem vrste. Oba n a g o n a pretstavljaju m o ć n e , praiskonske sile koje p o k r e ć u svet. N agon za održanjem vrste obezbeđuje kontinuitet, k a d a se telo, kao sredstvo za ispoljavanje istroši; on se b r i n e za obnavljanje kroz stvaranje potomstva. M e đ u t i m , nagon za samodržanjem nastoji da održi život jedinke u što je moguće duže neoštećenotn stanju. P r i r o d a bezuslovno nastoji da postojeće zdravlje održi i a k o se n e ogrešimo o njene zakone, m o ž e m o svoje zdravlje n e o m e t a n o sačuvati sve do same s m r t i . »Priroda n i k a d a nije htela, da se čovek odvoji od svog tela p r e duboke starosti,« — kaže čuveni Jogi R a m a č a r a k a — »i kada bi se s a m o svako pridržavao zakona p r i r o d e još od svog detinjstva, u m e s t o što stalno radi protiv njih, smrt uslcd bolesti u mladosti ili zrelom dobu bila bi isto tako retka, kao i smrt nastala nesretnim slučajem.« 31


Životna sila je neprestano aktivna u nama, ona obezbeđuje ravnotežu, ona ispravlja nepravilnosti i čuva naše zdravlje uprkos činjenici, da čovek bezobzirno gazi zlatna pravila zdravog življenja iz dana u dan. Nagon za samodržanjem ima samo jednu svrhu — i o tome ne može biti spora — on hoće život po svaku cenu, on hoce ŽIVOT i ZDRAVLJE! Ovaj nagon je toliko jak, da u trenucima opasnosti i najkrotkijeg čoveka pretvara u divlju zver. Mnogo puta smo čitali, kako su se ljudi, na brodu koji tone, gušali i jedan drugog gazili da bi ušli u čamac za spasavanje, dok su samo oni sa visoko razvijenim duhovnim životom, koji su već dostigli stepen nesebičnosti, imali snage da suzbiju nagon za samoodržanjem. Ova moćna sila neumorno radi u nama iz dana u dan, da bi nam sačuvala zdravlje i ispravila greške koje činimo. Ona nas čak često načini i bolesnim, kako bismo posle toga bili još zdraviji. Ona stavlja u pokret veliki proces čišćenja, da bi naš organizam oslobodila otrovnih otpadaka, koji su se nataložili usled naše nemarnosti. Životna sila stavlja nagon samoodržanja u službu našega zdravlja. Veliki Jogi Ramačarka o njoj kaže: »Ona deluje u nama nezavisno od naše volje, poput igle na kompasu, koja, bez obzira koliko mi pomerali instrument iz njegovog prirodnog položaja, uvek pokazuje prema severu, prema zdravlju.« Uzalud je mi ne slušamo, uzalud se okrećemo od nje, ona i pored toga živi u nama i dejstvuje bez prekida. Ista sila izvlači nežnu klicu iz semenke i često je tera kroz sloj zemlje, koji je i hiljadu puta tvrđi od nje, kako bi nežni izdanak dospeo do sunčeve svetlosti. Ista sila tera mladu biljku da raste naviše, prema nebu, a da joj se korenje širi u zemlju. Ako je otvorena rana naneta našem telu, životna sila će je isceliti sa zapanjujućom tačnošću i savršenstvom, koje čovek nikada neće dostići. Medicus curat, natura sanat,*) s pravom su govorili naši preci. Hirurg operiše nožem, zašiva ranu i stvara preduslove za ozdravljenje. Ostalo se prepušta prirodi. Ako čovek slomi nogu, lekar mu namešta kosti, ali sam proces izlečenja obezbeđuje životna sila. Ukoliko ne 32


može da razvije svoju punu snagu dejstva u našem interesu, ona je još uvek daleko od toga da napusti borbu. Naprotiv, prilagođava se okolnostima da bi mogla da nam pomogne u onom trenutku i na onom mestu, gde to ponovo postane moguće. Ako životnoj sili damo odrešene ruke, ona će nas održavati u savršenom zdravlju. čak i ako je sprečavamo glupim i neprirodnim načinom života, ona ne prestaje da dela u našu korist. Ona uvek nastoji da nam pomogne, čak i pod nepovoljnim uslovima, uprkos našoj nezahvalnosti i neznanju. Sve do smrti životna sila se bori da očuva zdravlje našeg tela. Njena sposobnost prilagođavanja je gotovo neograničena. Seme pada u usku pukotinu u steni, ali ipak kamen puca na dva dela; ili, ako je stena suviše jaka, izdanak se penje iz uske pukotine ka svetlosti. Život mora pobediti u svim okolnostima. Živ organizam se neće razboleti sve dok živi prema praiskonskim zakonima prirode. Zdravlje i nije ništa drugo do život pod prirodnim uslovima. S druge strane, bolest je posledica neprirodnog življenja. N a našu nesreću, moderna civilizacija nagoni nas na neprirodan način života, tako da životna sila može da štiti naše zdravlje samo u ograničenoj meri, jer mi niti jedemo, niti pijemo, niti spavamo, niti dišemo, niti se oblačimo pravilno i prirodno. Hatha Joga nas uči zakonitostima zdravlja radi što potpunijeg prikupljanja, povećanja i korišćenja slobodnog istrujavanja životne sile. Ko se bude pridržavao pravila Hatha Joge nikada neće biti bolestan i uživaće u potpunom zdravlju do duboke starosti. Ali jedan od najvažnijih preduslova je upoznati sve manifestacije životne sile i naučiti kako se one mogu razvijati i uobličavati; jednom rečju: kako možemo ove sile staviti u službu naše samosvesti. Čovek je um u telu. U njemu se odražavaju zakoni i duha i tela. Strujanje životne snage ispoljava se kod čoveka na svakoj ravni — od neograničenog uma, pa sve do materijalne ravni. do tela. Energija, koja se ispoljava na psihičkoj ravni najbližoj umu, pozitivna je. Energija najudaljenija od njega, koja oživljava telo, negativna je. Pozitivna energija daje život, dok negativna energij pri


m a i održava život. Sve dok su ove dve energije u ravnoteži, čovek je d u h o v n o i telesno zdrav; ali čim upravi svoju samosvest j e d n o s t r a n o bilo duhovnoj, bilo telesnoj ravni, otvorio je vrata raznim poremećajima. Z n a m o iz iskustva za ljude, koji stalno i isključivo u m n o rade, da su uvek dosta slabog i nežnog fizičkog sastava. Pozitivne energije bujaju n a r a č u n negativnih i o n d a takvo telo raspolaže m a l o m o t p o r n o š ć u . M e đ u t i m , ako takva osoba, svesno vršeći vežbe H a t h a Joge, upravi svoju svest, b a r n a nekoliko m i n u t a dnevno, n a o n e nervne c e n t r e , koji su pozvani da telo snabdevaju životnom silom, ravnoteža će se ponovo uspostaviti, telo će ojačati, a o t p o r n o s t organizma će se povećati. Isto je t a k o nezdravo stanje, koje povećava prijemčivost p r e m a mnogim vrstama bolesti, ako se ode u drugu krajnost i samosvest upravlja p r e t e ž n o ka materijalnoj ravni, ispoljavajući interes samo za obilnim jelom i pićem. Prevaga fizičke s t r a n e , debljina i d u h o v n a t r o m o s t posledica su takvog poremećaja ravnoteže. Ovo su jednostavni p r i m e r i koji pokazuju j e d n o s t r a n o p o m e r a n j e samosvesti iz jedne u drugu krajnost. U ovim slučajevima čovek pom e r a pojedine ravni iz njihovog o d r e đ e n o g m e đ u s o b n o g odnosa — od d u h o v n e ka materijalnoj ravni i o b r n u t o . Međ u t i m , isto t a k o se može p o r e m e t i t i ovaj pravilni odnos, ako se svaka ravan, uzeta po sebi, odvojeno p o s m a t r a . Čovek može da ispoljava stvaralačku snagu pojedin a č n o , u svakom stepenu, od duhovne do materijalne ravni, kao pozitivnu i negativnu energiju. On je uravnotežen, ako svoje snage pravilno primenjuje: u n u t r a negativnu a spolja pozitivnu. Takvog čoveka nazvaćemo, p r e m a njegovom spoljnjem izražaju, pozitivnim čovekom. Ove vodeće ličnosti, stvaraoci, koji su u stanju da iz ničega stvore nešto, oko kojih se širi život i plodotvornost, takve osobe koriste duhovne pozitivne i negativne energije u pravilnoj srazmeri i o d n o s u : u n u t r a , u pravcu životvornog istrujavanja, o n i su negativni, dakle primaju. Prihvataju intuiciju, veruju u sebe, imaju poverenja u sopstveno JA. Spolja, oni su pozitivni: oni daju, stvaraju, prozivode. T a k o đ e n a osećajnoj i psihičkoj ravni oni su uravnoteženi, zdravi: zrače radost, vedrinu, poverenje; daju Ijubav, d o b r o t u , top34


linu; dakle, ispoljavaju se pozitivno, ali n a pravom mestu i negativno, jer prihvataju ljubav koja zrači p r e m a njim a . Takvi ljudi su i fizički zdravi, jer njihova životna energija — sagorevanje u telu — nalazi se u ravnoteži sa o t p o r o m , sa m a t e r i j o m koja sačinjava telo. K o svoje snage koristi n a s u p r o t a n n a č i n imaće ranije ili kasnije obolelo telo. Ljudi počinju da greše već n a duhovnoj ravni. N e veruju u svoje pravo, uzvišeno JA, koje daje život njihovoj ličnosti. U mesto da otvore nepresušne izvore snage, koji počivaju u njima, o n i ih zatvaraju svojom malodušnošću, odvajaju se od svog sopstven o g pravog bića i p a t e od n e d o s t a t k a samopouzdanja. Takav čovek uvek očekuje p o m o ć n a nekoj drugoj strani, bez snage je i b e s p o m o ć a n , plaši se svega i vidi zlo u svemu. U mesto da zrači stvaralačkom snagom i da razvije stvaralačku delatnost, on svojom nevericom upropašćuje ceo svoj život. On p r o p a d a gde drugi uspevaju Ova vrsta ljudi je kao bezvazdušni p r o s t o r , kao vakuum, u koji sve p r o p a d a i nestaje. T o je negativna osoba! M r a č n a provalija, beznadni p o n o r u koji p r o p a d a svaKo bolje ljudsko stremljenje, negativna sila, koja svaku pozitivnu snagu upija i bez traga guta. B u d i m o uvek n a oprezu p r e m a takvoj sudbini! — G reška počinje već sa r e č i m a : »Ništa m i n e polazi za rukom!« Teško n a m a , ako ikada izgovorimo ove reči! Time podižemo zid p r e d sopstvenim izvorima snage, koji se ponovo m o ž e ukloniti s a m o sa najvećom m u k o m . N ikada n e s m e m o biti negativni. K a d a n e k o hoće da p r e d u z m e neku korisnu i d o b r u stvar, pazimo dobro da ga nikada n e o b e s h r a b r i m o , govoreći: »To i o n a k o neće uspeti!« N aprotiv, uspeće, ako verujemo u pothvat i ako pravilno p r i đ e m o njegovom ostvarenju, ako i m a m o dovoljn o samopouzdanja da ć e m o savladati teškoće. Uzdajmo se u svoje JA, koje je izgradilo naše telo nezavisno od naše svesti, taj čudesni i n s t r u m e n t , to divno o r u đ e koje odgovara svakoj svrsi; verujemo u to, da još uvek u d u b i n a m a našeg bića počiva ta raskošna stvaralačka snaga. A zašto da nc?! Pa mi živimo, dakle ona je tu, a kada joj svojom verom otvorimo vrata, ona nam pomaže da i svoju sudbinu izvajamo isto tako veličanstveno i svrsishodno, kao

35


i svoje telo; o n a n a m t a k o đ e p o m a ž e da i p r o m a š e n e stvari popravimo. N egativna osoba očekuje p o m o ć spolja, a n e iznutra. Sebična je i n e m a razumevanja n i za sebe, n i za druge. Zlovoljna je, m a l o d u š n a , o s o r n a i stalno se žali. Z a druge n e m a ljubavi, ali očekuje o d drugih da je vole; č a k je i u ovome negativna. N e zna šta je prava ljubav, zna samo za strasti. Ono, što s m a t r a d a je Ijubav, nije n i š t a drugo do žudnja za nečim ili n e k i m . Tako n a o p a k o korišćene snage narušavaju joj psihičku ravnotežu. K r o z kolo nervnog sistema u m n e p o s r e d n o utiče n a telo. N arušavanje misaone ravnoteže prouzrokuje t a k o jake p o t r e s e i kolebanja, da dolazi do nervnog rastrojstva. A kako r a d o m pojedinih o r g a n a upravljaju nervi, ispoljava se ovo š t e t n o dejstvo po zdravlje svih organa u telu. Svako zna iz sopstvenog iskustva za usku vezu izmeđ u funkcionisanja svog organizma i emocionalnih p r o m e n a . Čak i najzdraviji čovek može bolno da doživi odr e đ e n e telesne p r o m e n e posle prijema loših vesti, iako ga niko n i p r s t o m t a k n u o nije. G u b i apetit, boli ga glava, ili se pojavljuju drugi nepoželjni s i m p t o m i . Od s t r a h a može da prebledi, da m u se krv povuče iz glave, m o ž e da n a s t u p i nesvestica. S t r a h razvija, k a o stanje svesti, jedan negativan višak strujanja, čime se r e m e t i r e d u telesnim strujanjima i ishod je negativno stanje. Ako se čovek naljuti, krv m u j u r n e u glavu i on dobija lupanje srca. Ovo je upravo s u p r o t n o n a p r e d opisanom stanju; k a d a pozitivn a strujanja preovladaju — nastaje pozitivno stanje. Svaki slični p o r e m e ć a j povezan je sa n e p r i j a t n i m simptomim a , ali ipak uspeva p r i r o d n a samozaštita u čoveku da, uglavnom, u b r z o o p e t uspostavi red. Ali a k o se loši uticaji ponavljaju u k r a t k i m r a z m a c i m a , ili a k o su stalni, o n d a dolazi ranije ili kasnije do ozbiljnog p o r e m e ć a j a u p o r e t k u strujanja i posledica toga je: BOLEST! J e d n o s t r a n i razvitak samosvesti, ili zastoj u razvitku, t a k o đ e m o ž e d a b u d e uzrok m n o g i m ozbiljnim obolenjima, nervnim poremećajima, pa čak i duševnim obolenjima. N aše telo i d u h su zdravi, k a d a se pozitivno strujanje životne sile, koje se ispoljava n a materijalnoj ravn i - - u n a š e m telu — nalazi u savršenoj ravnoteži sa ne36


gativnom silom: sa silom o t p o r a samoga tela. P r e m a tome, j e d n a drugoj su suprotstavljene: životna sila i, kao njen nosilac s a m o telo. Kod osobe n a nižem s t u p n j u svesti nizak je i n a p o n životne sile koja struji u telu, a njen nervni sistem je podešen d a p r u ž a o t p o r koji odgovara t o m n a p o n u . Sa proširenjem svesti povećava se i n a p o n životne sile, te s h o d n o t o m e m o r a se povećati i stepen o t p o r n o s t i nervnog sistema. Ako se ovo odvija postepeno, u p o t p u n o j ravnoteži, o n d a nervni sistem i m a v r e m e n a da, držeći k o r a k sa životnim strujanjima većeg n a p o n a , ojača i razvije odgovarajući stepen o t p o r n o s t i . M e đ u t i m , ako se ovaj razvoj odvija nasumice, skokovito i n a mahove, o n d a će nervni sistem oboleti zbog jakih strujanja i naglih p r o m e n a , koje nisu p r e m a n j e m u podešene, jer n e raspolaže p o t r e b n i m s t e p e n o m o t p o r n o s t i . T o je slično uključenju nekog provodnika u struju previsokog napon a ; posledica je — pregoreli o t p o r n i k ! O t p o r životnom strujanju je nervni sistem koji može da oboli od iznenadne, prejake s t r u j e . D o l a z i d o funkcionalnih poremećaja, zapalenja, a moguće su čak i p o t p u n e paralize. Poremećaji nastali u svesti prouzrokuju r a z n a duševna obolenja. Svrha je Joge, da n a š u ljudsku svest dovede u zavisnost o d n a š e volje, d a je sistematski, svesno, p o s t e p e n o proširuje, a isto t a k o i o t p o r n o s t nosioca životne energije, koja se stalno povećava, tj. nervnog sistema, da postepeno povećava i učvršćuje. S h o d n o t o m e , krajnji cilj je: do potpunosti razvijena savršena samosvest i njeno potpuno ispoljavanje u telu — Savršen Čovek! Ljude koji su dostigli ovaj stepen savršenstva I n d u s i nazivaju »Dživan Mukti«. T o je smisao i svrha našeg života. S u d b i n a čovekova, sa svim svojim nevoljama i đoživljavanjima, isto je tako uzrok stalnog širenja samosvesti. I p a k , p l a ć a m o , uvek pipajući p o m r a k u , za n a š e neznanje, jer n e j e d n a k a raspodela snaga omogućuje mnogim bolestima d a n a s r n u n a nas.

P o š t o bolesti uvek nastaju iz činjenice, da j e d n o od dva životna strujanja p o s t a n e jače n a r a č u n drugoga, t o i njih delimo na dve glavne grupe: na pozitivne i negativne bolesti. 37


Ako p r e n a p r e g n e m o životnu silu u telu, bilo preteranim polnim opštenjem, bilo prevelikim u m n i m r a d o m , p r o uzrokovaćemo t i m e povećano sagorevanje. Telo će se iscrpeti i pasti u negativno stanje. Njegova o t p o r n o s t postaće suviše m a l a . Takve negativne bolesti su, n a p r i m e r : tuberkuloza, h r o n i č n a zapaljenja, alergična obolenja, čirevi n a želucu i crevima itd. Rekonvalescencija, neurastenija i depresija t a k o đ e su negativna stanja. S u p r o t n o se dešava k a d a se životna energija, iz bilo kog razloga, smanji ili povlači, t a k o da ćelije u telu, u n e d o s t a t k u sile koja ih objedinjuje, počinju da divljaju, obrazujući t u m o r e i k a n c e r o z n e izrasline. Posledica toga je, isto tako, j e d n o negativno stanje tela, ali uzrok t r e b a tražiti n a s u p r o t n o j strani, n e kao u slučaju tuberkuloze ili izazivača bolesti n a bazi alergije. Ovo je, takođe, razlog, zašto su osobe naklonjene alergijama r e t k o predisponirane za rak. Pozitivne bolesti su, u glavnom, o n a a k u t n a obolenja, povezana sa jakom groznicom, dakle upale, kao što su: zapalenje pluća, krajnika, bubrega ili živaca, kao i o n e vrste infektivnih obolenja, koja su isto t a k o povezan a sa jakom groznicom, kao što su tifus i šarlah. Postoje i mešovite bolesti u kojima se pozitivna i negativna stanja smenjuju, kao n a p r i m e r kod malarije ili prisustva gnoja u organizmu, k a d a se t e m p e r a t u r a u groznici od 40°C smenjuje sa t e m p e r a t u r o m ispod n o r m a l e . Organizam stalno teži da uspostavi ravnotežu. Ako, n a p r i m e r , naše telo z a p a d n e u negativno stanje usled jake prehlade i postane bespomoćno prema bakterijama, organizam počinje o d m a h d a razvija pozitivna strujanja u velikim količinama u cilju samozaštite i u telu nastaje pozitivno stanje: i m a m o visoku t e m p e r a t u r u . N agla prevaga pozitivnih strujanja izaziva navalu krvi i zapalenja, koja, sa svoje s t r a n e , uništavaju bacile, koji su se nakupili t o k o m trajanja negativnog stanja, i ravnoteža se ; m a l o p o m a l o , ponovo uspostavlja. Tokom obolenja sa jakim u p a l a m a , p o š t o su bakterije u n i š t e n e i stvaranje pozitivnih strujanja u prevelikim količinama p o s t a n e n e p o t r e b n o , dolazi do nagle prom e n e ka negativnom stanju, t e m p e r a t u r a se spušta ispod

38


n o r m a l e i bolesnik, m a d a je samu bolest p r e b r o d i o , dospeva u j e d n o k r i t i č n o stanje, usled nagle p r o m e n e strujanja. U takvim slučajevima izazivamo pozitivno stanje veštačkim sredstvima: bolesniku dajemo c r n u kafu ili neko drugo p o d r a ž a j n o sredstvo. Posle pozitivnih bolesti n o r m a l n o nastaje j e d n o blago negativno stanje — period oporavka. P o š t o je napravilo veliki otklon n a desno, klatn o sada pravi isti z a m a h n a levo i tek, m a l o po m a l o , vraća se n o r m a l n o m njihanju, koje odgovara njegovoj dužini: svom sopstvenom ritmu. Ovo p o d j e d n a k o važi i za ljude. Ako čovek p r i m i suviše m a kakve energije, više nego što odgovara njegovoj ličnosti, o n d a dolazi do jake reakcije i ravnoteža se tek postepeno uspostavlja. M e đ u t i m , ako svesno sprečimo prvi nepravilni otklon klatna, do bolesti uopšte neće ni doći. U z m i m o j e d a n p r i m e r : pretpostavimo da se moje telo iznenada i neočekivano prehladi. Ako se slepim zakonim a p r i r o d e d o p u s t i da nesvesno deluju u meni, posledica će biti negativno stanje u telu; bakterije se množe, prir o d a se b r a n i od njih i razvija više pozitivne snage, nastupa groznica i bolest se razvija svojim p r i r o d n i m tokom ... Ali, ako ja, k a d a h l a d n o ć a prvi p u t zahvati moje telo, istovremeno svesno razvijem p o t r e b a n višak pozitivn e snage i ovu snagu sprovedem u svoje telo, ravnoteža se o d m a h uspostavlja, bakterije se n e povećavaju i, stoga groznica nije n i p o t r e b n a . Ja sam sprečio bolest! To je Joga! Već s m o videli kakve fizičke p r o m e n e može da prouzrokuje običan s t r a h , ako bilo koja od dveju sila preovlada n a d d r u g o m , m a k a r samo i n a k r a ć e vreme. Bez obzira da li prevaga bilo koje sile proizilazi iz neke trajn e duševne smetnje, ili stalnog duševnog stanja, o n a izaziva ozbiljne telesne p r o m e n e i teška obolenja. Ovu činjenicu već su potvrdila i istraživanja psihijatara n a Zapadu. Ljutnja, s t r a h , duševna bol, tuga, briga, ljubomora, malodušnost, pesimizam i slični negativni potsticaji potkopavaju zdravlje, razaraju nervni sistem i smanjuju otporrnost celog organizma; čine ga podložnijim bolestima i usporavaju proces ozdravljenja. 39


Već 1879 g. objavio je američki profesor medicine, D r Gejts (Gates), rezultate svojih istraživanja n a ovom polju. Sprovodeći d a h svog pacijenta kroz j e d n u cev, hlađ e n u ledom, izazvao je taloženje njegovih sastojaka. P r i n o r m a l n o m disanju, »rodopsin jodidi« nisu izazivali lučenje bilo kakvog p o m e n a vrednog taloga. M e đ u t i m , nakon p e t m i n u t a , k a d a je pacijent bio iritiran, nastala je n e k a m r k a naslaga u cevi, koja je ukazivala n a prisustvo izvesnog hemiskog proizvoda u d a h u pacijenta, posle burn o ustalasanih osećanja. Ako bi se ova s u p s t a n c a izdvojila i ubrizgala čoveku ili životinji, izazvala bi veliko uzbuđenje. D uboka bol, prouzrokovana, n a p r i m e r , gubitkom voljenog d e t e t a , stvarala je sivu naslagu. »Tokom svojih opita i iskustava došao sam do uverenja,« piše D r G ejts, »da e m o c i o n a l n a stanja, kao ozlojeđenost, Ijutnja i malodušnost, stvaraju škodljive, otrovn e proizvode u organizmu, dok d o b r a osećanja — zadovoljstvo, sreća, veselost, d o b r o raspoloženje, ljubav — i dobre misli uopšte, mobilišu isceljujuće snage organizm a . Od negativnih osećanja, s t r a h i očajanje su, možda, najrazorniji za nervni sistem.« P r e m a H oraciju Flečeru ( H orace Fletcher) s t r a h n a s ispunjava o p a s n i m ugljen-dioksidom i truje n a m atmosferu. On uzrokuje duhovno, u m n o i m o r a l n o gušenje, a veoma često i sporo umiranje. ^ U stvari, medicinska n a u k a beleži m n o g e slučajeve ljudi sa osetljivim nervnim sistemom, koji su u m r l i od smrtnog straha, kao d a ih je grom oborio. Jed a n veoma i n t e r e s a n t a n izveštaj o t o m e daje j e d a n profesor m e d i c i n e iz Australije: »Najveća opasnost, koja može da zapreti d e t e t u u njegovom razvoju, jeste prenošenje nervoznih strahovanja njegove majke. Nervozne m l a d e majke pokušavaju da zaštite svoju decu od najmanjeg p o v e t a r c a i zabranjuju im sve, što m o ž e da ih n a u č i h r a b r o s t i , izdržljivosti i samopouzdanju; o n e ulevaju svojoj deci o t r o v usporenog dejstva, pričinjavajući im doživotno zlo. Svoju decu t r e b a da podižemo tako, da n e znaju za s t r a h . T o je najlepše, najdragocenije nasledstvo koje m o ž e m o d a im ostavimo...«

40


U mesto toga, deci u t e r u j u s t r a h sa bau-bau i đavolom. U svakom jeziku postoji za to odgovarajući izraz. U svim delovima sveta decu plaše njihovi roditelji i učitelji da n e čine ovo ili o n o . Razaranje psihe, čiji je osnovni e l e m e n t sugestija, koju ljudi n a Z a p a d u v e o m a malo poznaju i m n o g o potcenjuju, zadaje d e t e t u za čitav život u d a r a c i k a d a o d r a s t e pritiskivaće ga s t r a h , briga, kompleksi m a n j e vrednosti i bezbroj m o r a l n i h , seksualnih i profesionalnih smetnji. Osamdeset p o s t o Ijudi živi u s t r a h u . S t r a h od bolesti, siromaštva, nesreće; s t r a h od gubitka svojih najdražih, s t r a h o d s m r t i , i k o n a č n o , strah o d samog s t r a h a . Koliko ljudi u p r o p a s t i svoje živote i živote svojih najbližih, zbog s t r a h a p r e d sutrašnjicom i što zbog tog strah a se n e u s u đ u j u da p r u ž e o d m o r a svom telu i d u h u . Boje se gladnih godina, koje će, možda, j e d n o m doći, Većina ljudi stalno se p r i p r e m a za zlo i prikuplja i štedi p o p u t vrednih m r a v a . Njihova deca m o r a j u d a oskudevaju i p a t e kao i oni, s a m o da bi jednog d a n a , posle trideset ili četrdeset godina, »mali porodični krug« bio u svom dom u n a o k u p u . N ezdrav način života i n e d o s t a t a k duhovn o g i telesnog oporavka, koji traju decenijama, jednog d a n a n e m i l o s r d n o se svete. Sa nekim obolenjem stomaka, arteriosklerozom ili s r č a n o m m a n o m , čoveku o n d a malo vredi njegova vila i ušteda u banci. Z a suzbijanje s t r a h a imaju vežbe H a t h a Joge upravo čudesno dejstvo. One obezbeđuju osnov za telesno samosavlađivanje. M o r a m o z n a t i da telo odgovara n a svaki misaoni potsticaj. Prvenstveno to važi za nervni sistem i sist e m žlezda sa u n u t r a š n j i m lućenjem, koji je veoma važan za održavanje života i, sa stanovišta nervnog sistema i obezbeđenja životnih funkcija, i m a odlučujuću važnost. D r L o r a n (Lorand) i D r Sažu (Sajous) dokazali su da r a z n e vegetativne funkcije prvenstveno zavise od stanja žlezda sa u n u t r a š n j i m lučenjem, koje n e m a j u nikakvih odvoda i svoje lučevme izlivaju n e p o s r e d n o u krv. Ako se njihovo delovanje smanji, ishod je bolest, p r e r a n a starost i, konačno, s m r t . P r e m a t o m e , b u r n a osećanja i strasti, zbog svog r a z o r n o g dejstva n a e n d o k r i n e žlezde, naj ucmilosrdniji su neprijatelj našega zdravlja. 41


Najvažnije žlezde sa u n u t r a š n j i m lučenjem su štitnjača (tiroidna žlezda), šišarčasta žlezda (epifiza), moždani d o d a t a k (hipofiza), n a d b u b r e ž n e i polne žlezde. Nagla uzbuđenja utiću n a povećanje krvnog pritiska prek'o organa za njegovu regulaciiu — n a d b u b r e ž n e ž1ezde. Time se i objašnjava činjenica, da osobe plahovite prirode p a t e od p r e r a n e arterioskleroze i čestih poremećaja u krvotoku. P r e m a nalazima I n s t i t u t a za ispitivanje Joge u Lonavli, Indija, kao i medicinske n a u k e n a Zapadu, stalna potištenost i melanholija u tolikom stepenu deluju n a štitnjaču, d a može d a n a s t a n e miksedem, bolest slična egzoftalmičnoj gušavosti (Bazedovljevoj bolesti). Tiroidne žlezde u vratu su zaštitni organi prvoga reda, koje je p r i r o d a tu postavila r a d i zaštite od raznih trovanja. P o r e m e ć e n e tiroidne žlezde izazivaju m n o g a obolenja, p r e r a n u starost i s m r t . S druge s t r a n e , ako tiroidne žlezde funkcionišu pravilno, a čovek je uvek u d o b r o m raspoloženju, moguće je očuvati telo b o d r i m i gipkim do duboke starosti! Duševna stanja najjače deluju n a hipofizu mozga i epifizu, Kao što je to eksperimentalno dokazao Dr Sažu. Profesor Pel (Pel) uspeo je da ustanovi slučajeve akromegalije ( n e n o r m a l n o g rasta), kao posledicu prejakih duševnih uzbuđenja. Sistem žlezda sa u n u t r a š n j i m lučenjem igra naročito važnu ulogu u Jogi, pošto su ove žlezde sedišta izvesnih c e n t a r a sveti, koje jogi zovu »čakre«. Ove čakre su spon a između psihe i tela. AKO z n a m o ulogu koju ove ćakre igraju u raspodeli snage i stvaranju rezervi, o n d a znamo i vrst'u reakcije, koiu će održavanje izvesnog psihičkog stanja prouzrokovati u telu delovanjerm n a žlezde sa unutrašnjim lučenjem. N a taj način, m o ž e m o se u p o z n a t i sa bližim o d n o s o m koji vlada između raznih psihičkih stanja i pojedinih organa tela i tako steći vlast n a d svojim sopstvenim telom. Evo nekoliko p r i m e r a : Iskustvo i psihološka istraživanja pokazali su da stvaranju kalkulusa, kamena u žuči, bubrezima itd., obično p r e t h o d i d u g period brige i tuge. Nagli s t r a h izaziva diareu (proliv), a s t r a h i briga, koji duže traju, uzrokuju hronični k a t a r u crevima. Česta uzbuđenja u t i r u p u t srčanim m a n a m a i proširenim venama. N eispunjene n a d e i neza42


dovoljene težnje uzrok su p r e k o m e r n o m lučenju želudač n e kiseline i čine n a s podložnim čiru u s t o m a k u . Duži s t r a h od s m r t i p o t p u n o obustavlja r a d polnih žlezda. Z a ovo je k a r a k t e r i s t i č n a činjenica, da su za vreme progon a Jevreja — p r e m a ličnom iskustvu mojih učenica — Jevrejke p o t p u n o prestale da dobijaju menstruaciju. Verovalo se, da je to posledica potajnog stavljanja nekog sredstva sa sterilizirajućim dejstvom u njihovu h r a n u . Docnije, za vreme dugih o p s a d a mnogih gradova, hrišćanke, koje su t a d a živele u s a m r t n o m s t r a h u , imale su iste simp t o m e . Tako je s t r a h o d s m r t i delovao s a m o kao m u d r i ventil sigurnosti p r i r o d e . P r i r o d a n e želi razmnožavanje sve dok traju veoma nepovoljni uslovi za život. Kod muškaraca, isti uzroci izazivali su impotenciju, ili veliko opadanje polnog nagona. P r e m a našem iskustvu, ovi opšti s i m p t o m i su nestali s p r e s t a n k o m s t r a h a od s m r t i . Kod m u š k a r a c a , posle toga, k l a t n o je otišlo u drugu krajnost. — N a taj način, p r i r o d a uspostavlja ravnotežu kako za pojedince, t a k o i za celu vrstu. P r e t e r a n a seksulanost pogoduje tuberkulozi. Zbog toga je podložnost tuberkulozi najveća u doba p u b e r t e t a . P r e n a d r a ž e n o stanje polnih žlezda prelazi n a ostale žlezde s u n u t r a š n j i m lučenjem, sa kojima o n e zajednički deluju, a zatim i n a sve ostale žlezde, kao i do hilusnih limfnih čvorova u plućima, čije n a d r a ž e n o stanje čini pluća preosetljivim i izaziva k a t a r . N a t a j način, o t p o r n o s t pluća je jako smanjena, tako da n e može suzbiti infekciju. D a bi se zaštitio, organizam potstiče žlezdani sistem n a još veću aktivnost, čovek postaje erotički još uzbuđeniji i njegovo se stanje dalje pogoršava. U školama H a t h a Joge došlo se do sledećeg iskustva: a k o pacijentu uspe d a ovlada svojim mislima, o n d a može i da bez prisilnog suzdržavanja istraje duže vreme u p o t p u n o j uzdržanosti, istovremeno sa lečenjem, i tako dolazi do p o t p u n o g izlečenja u mnogim, n a izgled beznadežnim i teškim slučajevima. — Lekari n a Z a p a d u takođe su potvrdili postojanje veze između tuberkuloze i povećane seksulanosti. M e đ u t i m , oni p ret p o st avljaju da je e r o t i č n o stanje posledica tuberkuloze, d o k je, u stvari, s u p r o t n o — t a č n o . Tako su p r e t e r a n o senzualni Ijudi na-

43


klonjeniji tuberkulozi. — Ako bi lekari na Zapadu napravili statistiku duševnih stanja, koja su prethodila raznim obolenjima, ubrzo bi uvideli istinu, o kojoj uči Hatha Joga, da sva obolenja, čak i infektivne bolesti, su posledica psihičkih uzroka! Lekari na Zapadu često vrte glavom i pozivaju se na bakterije. Još pre 6000 godina znali su Hatha jogi u Indiji, da su bakterije neposredni uzrok raznim obolenjima. Valja primetiti, nisu imali mikroskop, ali su dobro znali šta su bakterije i da mogu uspešno napasti samo one, čija je otpornost smanjena, ili su naklonjeni dotičnoj bolesti. Međutim, oba ova stanja posledica su nepravilnog mentalnog stava. Hatha jogi, koji se pre mnogo hiljada godina stvorili indijsku medicinsku nauku, poznatu pod imenom Ajurveda, pisali su na osušenim, naročito za to pripremljenim listovima palme: »... Izazivači bolesti su bezbrojna, sitna i nevidljiva stvorenja, koja zajedno ne sačinjavaju ništa drugo, do telo zlog duha. Ona mogu napasti samo onoga, koji im sam napravi prolaz u svojoj duši.« — Zanimljivo je, da je veliki evropski naučnik Paracelzus učio nečemu veoma sličnom: »Najbolja zaštita protiv svake bolesti je plemenita duša.« — Osnovna misao je ista. Veoma sam bio iznenađen sledećim saznanjem: dok priznati internisti smatraju smešnim tvrđenje ljudi sa Istoka, da i infektivna obolenja imaju psihičke uzročnike, ili da se poremećaji u menstruaciji mogu dovesti u red psihičkim lečenjem, a ne injekcijama hormona, postoji, na drugoj strani, grupa lekara na Zapadu koji isto tako nastoje da dokažu, da su telo i psiha, usko povezani i da je stanje psihe od odlučujuće važnosti po zdravlje. To su psiholozi. U knjigama psihologa čuvenih širom sveta, naišao sam na shvatanja, koja se potpuno slažu sa shvatanjem Jogija. Navodim odlomak iz knjige pod nazivom: »Psiha je sve« u svetu poznatog specijaliste za nerve i hipnozu, D r Franca Velđešija (Dr Franz Volgvesi): »šezdeset i osam slučajeva proučavanja hipnoze, koje su sakupili D r Robert Hajlih (Dr Robert Heilig) i Hans Holf (Hans Holff), dokazuju, da se pomoću psihičkog uticaja u unutrašnjosti organizma mogu izazvati serološke, 44


samozaceljujuće i druge promene, koje pacijent ne može svesno »simulirati«, jer njihov tok i kontrola zahtevaju najveće stručno znanje i primenu instrumenata. Rezultati svih autora dokazuju zajedno, da svaka reakcija organizma, koji teži samozaštiti, dakle i spremnost za ovu samozaštitu prema bacilima i nosiocima infekcije, zavisi, koliko se može dokazati, od psihičke konstelacije. Kod ljudi, koji su patili od duševne potištenosti, a i kod svih ostalih koji su bili zdravi, ali koji su post-hipnotičkom sugestijom dovedeni u stanje duševne potištenosti, sposobnost krvi za samozaštitu (aglutinacija), protiv bacila tifusa, bila je vidno umanjena; ali isto tako se promenila i kod tzv. opsonin indeksa, kod kolibacila, streptokoka i stafilokoka. Posle davanja sugestija za vedro raspoloženje, kontrolni opiti su isto tako pokazali svuda povećane mogućnosti za samozaštitu. Drugim rečima: uticaji psihe, u okviru izvesnih Ijudskih granica, jači su od medicinskih, hemijskih i toksičnih delovanja.« Može li biti jačeg dokaza tvrđenju jogija sa Istoka? I na Zapadu je primećeno, da ima ljudi koji nisu podložni bolestima. Oni su imuni. To znači, da su kod tih osoba pozitivna i negativna strujanja u potpunoj ravnoteži i da je njihova otpornost dorasla svakom napadu. Ilatha jogi ne pobeđuju bakterije hemijskim sredstvima. Oni znaju da je beskorisno uništavati bakterije, ako otpornost organizma ostaje i dalje umanjena, jer bakterije će se ponovo namnožiti ili će se čak pojaviti neki drugi prenosnik obolenja i napasti organizam. Sve dok ovo traje bolest nikako ne prestaje. Jogi sprečavaju bolest održavajući ravnotežu između strujanja, ili, ako je ista narušena i bolest je već tu, oni ponovo uspostavljaju ravnotežu između dva strujanja. N a taj način, organizam savlađuje protivnika, koji je u njega prodro, svojom sopstvenom snagom, postaje ponovo zdrav i to zdravlje je trajno. Ravnoteža između dva strujanja je potpuna, kada je i naša psihička ravnoteža potpuna. Prema tome, sa stvaranjem reda moramo otpoćeti u sopstvenoj psihi. Ako zagrizem u tvrdu koricu hleba i slomim zub, da li i to ima svoj duhovni uzrok? — I m a ! — Preko nervnog sistema psiha deluje u telu. Nervni sistem neposredno uti45


če n a žlezdani sistem. O t u d a lučenje h o r m o n a u sistemu žlezda sa u n u t r a š n j i m lučenjem upravo zavisi od duševnog stanja pojedinca. Vrlo d o b r o n a m je p o z n a t o , da sadržaj kalcijuma i vezivnog tkiva u našim kostima — a p r e m a t o m e i tvrdoća i elastičnost naših zuba — zavisi od količine i kvaliteta h o r m o n a koji kruže u našoj krvi. Ako je, o n d a , zub o r o n u o i postao krt, t o , takođe, i m a svojih duhovnih u z r o k a ! A nesrećni slučajevi? — Ako n e k o p a d n e niz stepenice i zaustavi se n a kraju izubijan i sa m o d r i c a m a , da li i to i m a duhovne uzroke? — I m a ! M e đ u t i m , ovi uzroci leže d u b o k o u potsvesti. Svaki nesrećni slučaj je j e d n o samokažnjavanje. Svaka odluka, svaki čin, svaki p o k r e t i m a svoju polaznu tačku u n a m a . Ako neko koji je po s t o t i n u p u t a silazio i penjao se tim stepenicama, upravo tog puta napravi nes p r e t a n p o k r e t i oklizne se, tu o n d a deluju u n u t r a š n j i uzroci. J e d n a sila suprotstavljena našoj n a m e r i , koja počiva u psihi, p u t e m nervnog sistema izaziva jedan nespret a n , refleksan p o k r e t i — dolazi do nesreće. Samokažnjavanje! K o p o s t a n e svestan toga, da je svaki n e s r e t n i slučaj ili nezgoda j e d n a vrsta samokažnjavanja, zapitaće se, kada u d a r i lakat ili se ugrize za jezik: »Zašto se ovo desilo?« — i o d m a h će č u t i odgovor iz d u b i n a svoje svesti... I m a ljudi koji se stalno sudaraju sa pojedinim predm e t i m a , sapliću se gotovo n a svakom koraku i naleću n a uglove svakog o r m a r a . Temeljno ispitivanje psihe takve osobe otkriva uzroke i kada u psihi uspostavimo red, dob r o zdravstveno stanje se vraća i nezgode prestaju da se događaju. N e zaboravimo da m i vršimo svaki svoj p o k r e t ; m i — i niko drugi — pravimo svaki svoj korak. — Ako stavim svoju nogu p o r e d stepenika, u m e s t o n a njega, ako podignem svoju nogu više ili niže nego obično, ili, ako čineći neki pokret, zanesem se jače ili o d e m više u levo ili desno — sve to i m a svoje uzroke koji počivaju u m e n i . Može da se dogodi, da p r o đ e dosta v r e m e n a između uzroka i posledice. Moguće je, da sam p r e više godina uradio ili rekao nešto loše, što je ostalo sačuvano u mojoj

46


svesti, čekajući priliku da se ispolji kao neželjen, negativarajućem t r e n u t k u . Ono kažnjava kroz n a s same. Koristi našu neopreznost ili t r e n u t a k opasnosti, kada n e m a m o vrem e n a za razmišljanje i m o r a m o da p o s t u p a m o instinktivn o . Zapete, sebične, izolirajuće sile svete n a m se u takvim t r e n u c i m a ; o n e n e čine onaj pokret koji bi n a m koristio, nego onaj koji će n a m n a u d i t i . Još je primitivni čovek znao za ove odnose; ali nije znao, da on sam sebi sudi i da sam čini potez koji će ga kazniti, nego je d r h t a o pred pojavom n e p o z n a t e sile i govorio: »Božja kazna«! — N asuprot t o m e , jogi je svestan samoga sebe — jer tajna njegovog Ja leži razastrta pred njim — i zna da je dejstvovao jedan moćni zakon, koji počiva u d u b i n a m a našeg sopstvenog bića. I savrem e n a psihologija n a Z a p a d u počela je da otkriva svet koji se nalazi iza svesnog, koji, dakle, počiva u nesvesn o m , kao i da analizira njegove zakonitosti. Zakon naše'i Ja, koje deluje u n a m a , n e znači samo da ja lično izazivam sve svoje bolesti i n e s r e t n e slučajeve, nego u sebi sadrži i o h r a b r u j u ć u , utešnu i veličanstvenu činjenicu, da — ukoliko svoje snage pravilno p r i m e n i m — svaki m o j potez i odluka biće n a moje najveće dobro. Osoba sa u r a v n o t e ž e n o m psihom uvek će t a č n o povući onaj potez, koji je za nju najprikladniji, najbolji. Ona neće dozvoliti negativnim mislima i delima da stvore pregradni zid između njene ličnosti i njenog pravog Ja, a u t r e n u c i m a opasnosti moći će da se uzdigne na najvišu ravan. Uvo joj je b u d n o za u n u t a r n j a n a d a h n u ć a i, kao onaj koji je sveznajući ili prosvetljen, iskoristiće jedinu raspoloživu mogućnost, koja će ga izbaviti iz opasnosti. Šta p o d r a z u m e v a m o pod »pravilnom p r i m e n o m svojih snaga»? Kada su moja dela rukovođena bezličnom, nesebičnom ljubavlju, koja počiva na sveopštem Ja, moja psiha će biti m i r n a , uravnotežena i zdrava. Medutim, ovo je preduslov, takode, da bih i telesno bio zdrav. 47


Sprečavanje i lečenje bolesti m o r a , p r e m a t o m e , početi u psihi. I ovde počinje važna uloga uzajamnog delovanja između psihe i tela. H a t h a Joga zasniva n a ovome svoj sistem i razvija paralelno psihičke sposobnosti i zdravlje tela. N a s a m o m p o č e t k u ovaj sistem otklanja grešku, u koju je u najvećem stepenu zapala medicinska n a u k a n a Zap a d u , d a leči bolesti u m e s t o bolesnika! H a t h a Joga uči: pošto s m o svoje bolesti sami prouzrokovali, m o r a m o t a k o đ e sami i izlečiti svoje zloupotrebljeno t e l o ! Učitelj — koga indiski jogi zovu »Guru« — pomaže n a m d a p r o n a đ e m o uzrok, ali m i sami m o r a m o post a t i zdravi. H a t h a Joga n a s uči kako t r e b a održavati red m e đ u silama, koje drže n a š e telo u životu i — u slučaju da smo se ogrešili o svoje zdravlje n e p r i r o d n i m n a č i n o m života — kako m o ž e m o povratiti svoje zdravlje. Bolestan čovek je t e r e t i sebi i svojim bližnjima i stoga je osnovn a postavka H a t h a Joge: D U Ž N O S T JE B I T I ZD RAV!

48


4. NAŠA NAJVEĆA GREŠKA: MI NE ZNAMO DA DIŠEMO! Sedmog d a n a m o g boravka u Š u m i Č i t u r i saznao sam za najveću istinu H a t h a Joge. M e đ u t i m , k a d a sam sedam godina kasnije p o s m a t r a o n a č i n života moje evropske sabraće, zapazio sam da im se disanje sastoji s a m o o d lakih, površnih udisaja, koji odgovaraju najnižem stepenu življenja. Vedanta filozofija govori n a m o istoj stvari, kada kaže: »Bez disanja n e m a života n a Zemlji.« Život znači r i t a m ! — Sa svojim prvim d a h o m , novor o đ e n č e ulazi u r i t a m života i počinje sa udisanjem i izdisanjem da doživljava strujanje života u njegovoj naizm e n i č n o pozitivnoj i negativnoj fazi, koje u n a m a pulzira kao naizmenična struja. Život je taj n e p r e k i d n i ritmički lanac udisaja i izdisaja, sve dok čovek svojim poslednjim d a h o m n e zatvori i poslednji beočug u lancu. N aše telo nosi u sebi najrazličitije pojavne oblike — agregatna stanja. T o m e odgovara i n a š a ishrana. N aši preci izrazili su to ovako: »Nastali smo od zemlje i zato j e d e m o čvrstu h r a n u ; u m e š e n i smo bili s vodom, zato pijemo tečnosti; duša daje smisao beživotnoj m a s i i stoga dišemo; a d u h oživljava ceo ovaj sastav, da bi mogao p o s t a t i čovekom.« D o k bez h r a n e m o ž e m o živeti nekoliko sedmica, a bez vode nekoliko d a n a , život bez vazduha moguć je s a m o nekoliko m i n u t a . T o znači da je veza izm e đ u života i disanja najbliža i da je disanje, p r e m a tom e , najvažnija biološka funkcija organizma. Sva ostala aktivnost tela je t e s n o povezana sa disanjem. Disanje je od najveće važnosti za n a š e zdravstveno stanje i i m a odlučujući uticaj n a naše psihičko stanje, a čak i n a dužinu našeg života. 49


P r e m a indiskoj filozofiji, čovek ponese p r i svakoj reinkarnaciji jedan o d r e đ e n b r o j udisaja i izdisaja. Ko diše brzo i u ž u r b a n o , u m i r e ranije, jer n e može uzeti vise udisaja od propisanog broja. S druge s t r a n e , onaj koji živi m i r n o i diše polako, štedi svoju zalihu zdravlja i imaće d u g život n a zemlji. Ljudi n a I s t o k u n e uzbuđuju se lako, jer žele — što je veoma m u d r o — iskoristiti svoj život n a zemlji za duhovni n a p r e d a k . Oni vrte glavama kada vide svoju sabraću n a Z a p a d u , kako skraćuju božanski d a r života grozničavim r a d o m i brzim, površnim disanjem, koje iz toga n u ž n o sledi. Civilizovani čovek ne zna da diše! Naši n e p r i r o d n i životni uslovi u stanovima m o d e r n i h gradova, kao i r a d n i uslovi u p r e n a t r p a n i m farbrikama i kancelarijama, učinili su da zaboravimo r i t a m praiskonskog, p r i r o d n o g disanja. N aš prigušeni duhovni život, stalno kolebanje izm e đ u strasti i s t r a h a , steže n a m grlo i, u pravom smislu te reči, m i se n e u s u đ u j e m o da d u b o k o dišemo. Način na koji deca dvadesetog veka dišu jedva je dovoljan za puko životarenje. Njihovo d a h t a n j e jedva je dovoljno da ih održava u životu. Kako bi se sve ovo brzo izmenilo, kada bi ljudi shvatili drevnu istinu: samo svesnim regulisanjem svog načina disanja možemo postići otpornost, koja nam obezbeđuje d u g život bez bolesti. N e m a r n o i p o v r e m e n o disanje skraćuje n a m život, umanjuje n a m životnu snagu i čini n a s podložnim najblažoj od svih bolesti — običnoj kijavici. Primitivni čovek, koji je živeo u p r i r o d n i m uslovima, nije m o r a o da se uči disanju. Lov, ribolov, borba s prir o d o m , i vremenskim nepogodama, te stalno kretanje n a čistom vazduhu, pružali su m u dovoljno mogućnosti za p r i r o d n o telesno vežbanje i nagnali ga da instinktivno d o b r o diše. K a d a bismo živeli n o r m a l n i m , p r i r o d n i m životom, naše telo i pluća bi ispoljili istu reakciju p r e m a spoljnim uticajima, kao što je bio slučaj sa primitivnim čovekom ili afričkim u r o đ e n i c i m a . Dovoljno je navesti s a m o jedan p r i m e r o d nekoliko hiljada. Leti, kada se u k l o n i m o od žege skočivši u vodu, ili kada n a s iznenadi neočekivani pljusak n a izletu, kak50


va je prva reakcija našega tela n a spoljne nadražaje? Nagonski, čak i p r o t i v svoje volje, počinjemo disati d u b o k o ! Ili, s t a n i m o p o d t u š u svom kupatilu r a n o u j u t r u ! Voda n e m o r a biti h l a d n a , dovoljno je d a b u d e mlaka. Sta će se o d m a h dogoditi? N aše grudi, kao da se pokoravaju nekoj praiskonskoj zapovesti prirode, počinju naglo da se dižu i spuštaju, sve d o k spoljni n a d r a ž a j deluje n a našu kožu. M u d r a c i Indije spoznali su još p r e nekoliko hiljada godina postavku savremene medicine, da je koža jedn a vrsta drugih pluća, jer bez disanja kroz kožu n e m a života. Svaki spoljni nadražaj, koji deluje na našu kožu, kao što su hladnoća, toplota, mehanički dodir itd., automatski utiče na ritam našeg disanja plućima. N a taj n a č i n velika P r i r o d a vodi r a č u n a d a p r i m o r a čoveka nekoliko p u t a n a d a n n a d u b o k o disanje sa zadrškom, koje je n e o p h o d n o sa gledišta očuvanja zdravlja i vitalnosti. Ali, n a žalost, za civilizovanog čoveka, koji je otsečen od prirodnog načina života, postoji samo jedan način da ga priroda primora da misli na svoje zdravlje, a to je — bolest. Civilizovani čovek zatvara disajne p o r e svoje kože teškom i n e p o t r e b n o m o d e ć o m , sprečavajući t i m e snažniju aktivnost kože i, u vezi sa plućima, blagotvorno dejstvo spoljnih nadražaja n a vegetativni nervn i sistem. Pošto se čovek n a Zapadu, n a taj n a č i n , sve vreme oglušivao o o p o m e n e m u d r e P r i r o d e u pogledu zdravlja, snage i dugog života, za njega preostaje s a m o jedan način da n e p o s r e d n o utiče n a svoja pluća, a to je sport. Kakvo je stanje n a Z a p a d u u pogledu s p o r t a i zdravlja? Stanovnik grada u XX veku p r i m o r a n je da živi neprirodnim, takoreći zatvorskim životom. Čak i k a d a n a p u s t i svoju kancelariju uveče, u m o r a n od dnevnog posla, i p o p n e se u t r a m v a j ili a u t o b u s da bi brže stigao svojima kući, on više n e m a n i v r e m e n a n i volje za nekim telesnim vežbanjem. Verovatno je taj isti čovek, d o k je živeo blisko prirodi, u svom detinjstvu ili mladosti t r č a o , plivao ili igrao za neki školski t i m sa velikim zadovoljstvom. Možda je čak i m a o i m n o g o u s p e h a u j e d n o m ili drugom sportu. M e đ u t i m , u zrelim godinama s a m o se veoma mali broj Evropljana i Amerikanaca sistematski bavi spor51


t o m . U pravo u godinama, kada t r e b a posvetiti najveću pažnju svom zdravlju i gipkosti mišića, 90% od nas nisu gospodari svog zdravlja, već robovi svog poziva. N ačin života sa dugotrajnim sedenjem ili stajanjem, koje dovodi i do ravnih t a b a n a , ili naginjanje n a d stolom, n a t e r a o je čoveka današnjice d a zaboravi kako t r e b a pravilno sedeti, stajati, hodati i disati. Posledice su upale grudi, uska r a m e n a , a s t m a , poremećaji u krvotoku, arterioskleroza, šećerna bolest i tuberkuloza, a j e d n o jedino pokolenje, koje bi pravilno disalo, bilo bi dovoljno da prep o r o d i celu ljudsku vrstu! J e d n a s t a r a indiska poslovica kaže: »Nije svejedno, da li su počišćeni svi uglovi sobe ili s a m o sredina.« M e đ u t i m , da čovek današnjice »čisti s a m o sredinu svojih pluća« potvrđuje i sledeći p r i m e r : P r e m a nalazima medicinske n a u k e n a Z a p a d u , čovek koji sedi m i r n o i obavlja svoj posao, obično u d a h n e oko 15 p u t a u m i n u t u . I p a k , p r i svakom udisaju i izdisaju u p l u ć i m a se izmeni s a m o pola litra vazduha. P r i nešto dubljem disanju izmeni se 1,5 litar tzv. »dodatnog vazduha«, a p r i još dubljem disanju još 1,5 litar »rezervnog vazduha«. Pluća odraslog čoveka imaju, p r e m a t o m e , oko 3,5 litara »žive zapremine«, što potvrđuje i činjenica da je u plućima p r e m i n u l i h n a đ e n o još 1,5 litar »preostalog vazduha«. Š t a sve ovo skupa t r e b a d a znači? N i manje, n i više, već da čovek n a Z a p a d u , koji vodi sedeći način života, koristi s a m o deseti d e o k a p a c i t e t a svojih pluća, koji iznosi u k u p n o 5 litara. U laganoj šetnji ova količina se povećava na 2,5 kapaciteta pluća, u planinarenju skače n a 10, da bi se u plivanju popela i do 20 puta. M u d r a c i Indije i Istoka znali su p r e nekoliko milenij u m a za č u d o t v o r n o dejstvo regulisanog disanja u održavanju d o b r o g zdravlja i otklanjanju bolesti. Radi toga su meditativne stavove tela, povezane sa d u b o k i m disanjem, uzdigli t a k o reći do religioznih ceremonija, k a k o bi ih o g r o m n e m a s e upražnjavale svakodnevno i obavezno. D a n a s je, m e đ u t i m , i H a t h a Joga u Indiji izašla iz začaranog kruga misticizma. U gradu Lonavli, u Puni,zahvaljujući materijalnoj p o m o ć i Sir N a t a w a r s i n h a d ž i Bahad u r M a h a r a d ž e i R a n a Sahiba od P o r b a n d a r a podignut je 52


velelepni i n s t i t u t za n a u č n a istraživanja, gde se telesne Joga vežbe kontrolišu najmodernijim n a u č n i m sredstvima i potvrđuju zapanjujući rezultati sa medicinskog stanovišta. P r e nego što se d o t a k n e m o pitanja, u č e m u se, zapravo, sastoji m e t o d disanja po Jogi, hteli bismo objasniti, zašto je pravilno disanje od toliko velike važnosti i tako prelazimo na pitanje:

53


5. ŠTA JE »PRANA«? N ekoliko hiljada godina stara n a u k a prosvetljenih mud r a c a I s t o k a uči, d a svaka snaga, svaka energija koja deluje u svemiru, i m a neki u n u t a r n j i uzrok, jezgro, klicu — jedno p r a s t a n j e iz kojeg proizilazi sav život, svaki p o k r e t i svaka aktivnost. Ova potencijalna snaga, u svom prvobitnom stanju, zove se: p r a n a . P r a n a počiva, pre poč e t k a ciklusa stvaranja, u a p s o l u t n o m kao um ili kao zamisao svih energija. Početak stvaranja znači, da se p r a n a »budi«, da počinje delovati i da iz nje proizilaze sve vrste energija. Isto tako i sva m a t e r i j a se razvija iz prvobitne supstance. U svom potencijalnom, l a t e n t n o m stanju ova p r a m a t e r i j a je ideja ili d u h materije. U istočnjačkoj filozofiji o n a se naziva »akaša«. U p o č e t k u stvaranja, p r a n a počinje delovati n a akašu, počinje da modelira i uobličava i tako nastaju bezbrojne vrste energije i materije. U svakom obliku života p r a n a je p r i s u t n a kao životna sila i pomaže životu da se razvije n a materijalnoj ravni. Svaka sila počiva n a p r a n i : sila zemljine teže, privlačenja ili odbijanja, elektriciteta, radioaktivnosti — bez p r a n e n e m a života, jer je p r a n a suština svake sile, svake energije. Ovaj p r a p r i n c i p nalazi se svuda n a svetu. On je u vazduhu, ali nije vazduh; on je u h r a n i , ali nije hran a : on je snaga vitamina; t a k o đ e je i u vodi sadržan, ali ipak nije identičan sa hemiskim sastojcima vode — o n i su s a m o nosioci p r a n e . Vazduh je ispunjen slobodnom pran o m i ljudski organizam je može najlakše upijati iz svežeg vazduha kroz proces disanja. P r i n o r m a l n o m disanju uvlačimo i p r a n u u n o r m a l n i m količinama, ali pri dukom disanju, a još više regulisanim Joga disanjem, sa-

54


kuplja se, osim ovih, još jedna velika količina rezervne prane u našem mozgu i nervnim centrima, koju m o ž e m o koristiti u slučaju p o t r e b e . Osobe, koje neki nepredviđeni telesni ili u m n i n a p o r izbaci iz koloseka n o r m a l n o g života i koje u p r k o s t o m e n e pokleknu, nego ostvare zadivljuće rezultate, poseduju, a da nisu svesne, sposobnost akumuliranja p r a n e . Z a njih se o n d a kaže, da poseduju »veliku vitalnost«. Ta »vitalnost« nije ništa drugo, nego dod a t n a količina p r a n e . Što se tiče teorije o p r a n i , dovoljno je da n a ovom m e s t u kažemo samo još to, da o n a n e stoji u s u p r o t n o s t i sa shvatanjima p r i r o d n i h n a u k a n a Z a p a d u . Savremena n a u k a n a Z a p a d u t a k o đ e s m a t r a , da je ceo svemir ispunjen »eterom«. M e đ u t i m , iz čega se taj e t e r sastoji — koji, u stvari, odgovara p r a n i — n a to o n a n e daje zadovoljavajući odgovor. S e t i m o se samo kosmičkih zračenja i zraka, koji do n a s dopiru sa udaljenosti od m n o g o svetlosnih godina i n e p r e s t a n o struje ka našoj Zemlji. U njihovom sjaju beskrajno m a l e talasne dužine, koji daje život, živimo m i i razvijamo se p o p u t zelenog izdanka n a prolećnom suncu. N aše telo, koje se sastoji iz mnoštva molekula i atoma, t a k o đ e je prožeto ovim e t e r o m — p r a n o m . Gdegod postoji život ili kretanje u svemiru, od najnižih životinja, pa do najvećih p l a n e t a r n i h sistema, sve bi to bez p r a n e pretstavljalo samo beživotnu materiju. Ovaj čudesni princip života je majka i izvor svake duhovne, hemijske i fizičke snage. P r e m a Vedanta filozofiji, p r a n a je najdublji smisao »prirodnih sila« i njihovog oblika ispoIjavanja. Nevidljiva, nemerljiva, neuništiva — kao svaka energija — a ipak nije isto, što i sila molekularnog privlačenja, već je m n o g o tananija od nje. P r a n a je kosmička snaga života, čije delovanje utiče n a svaki titraj na zemlji. Sićušna semenka klija u proleće; u molekulima ćelija, u protoplazmi, počinje život. M e đ u t i m , u živoj ćeliji ne ispoljava se s a m o životna snaga, nego i inteligencija. P r e m a Jogi, postoji duhovni afinitet između p r a n e i u m a , o d n o s sličan o n o m e između konja i jahača. Živi organizam, u stvari, nije ništa drugo, nego izraženi oblik u m n e snage, njen m e h a n i z a m . U m koji h o ć e da se mani-


festuje n a materijalnoj ravni, razvija odgovarajuće organe p o m o ć u p r a n e i gradi živ organizam koji odgovara njegovoj svrsi n a zemlji. P r a n a je, dakle, životna vibracija koja ispunjava svemir. O d celokupne p r a n e što ispunjava svemir, najbliža n a m je p r a n a koja deluje u našoj psihi, mozgu i telu. M i sam o o n d a dolazimo u h r a m o n i j u sa o k e a n o m p r a n e što ispunjava svemir, k a d a s m o u stanju upravljati talasom p r a n e , koji daje život našem telu, i potčiniti ga svojoj volji. Usmerivač i neograničeni gospodar p r a n e ie misao! Misao ie kliuč koiim m o ž e m o pred sobom otvoriti i zatvoriti vrata Života. Ako smo p u t e m stvaranja pogrešnih misli sebe doveli u bolesno stanje, o n d a m o ž e m o ponovo ozdraviti p o m o ć u svesno stvorenih ispravnih misli. (Vidi t a k o đ e poglavlje: »Stvaralačka snaga svesti«.) N a izgled čudesni rezultati hipnoze postaju lako razumljivi, ako shvatimo vezu između misli i p r a n e . Hipnotizer sakuplja i usmerava p r a n u u m e d i j u m u snagom izgovorenih misli. Ali indiski jogi u o p š t e n e koriste ovu m o ć , koju poseduju, jer smatraju, da niko nema prava da se meša u ličnost i slobodu delovanja druge osobe. Isto tako, o n i n e koriste h i p n o t i z a m u svrhu lečenja, jer rezultati nisu t r a j n e vrednosti. Ustraje li osoba, koju je neko drugi izlečio, n a svojim m e n t a l n i m greškama, kao i p r e i nastavi da misli n a pogrešan način, bolest će ponovo izbiti sa obnovljenom snagom. H a t h a j o g i uče svoje ućenike, kako se prana usmerava i sakupija sopstvenom snagom — uče ih ; dakle. autosugestiji," kako n e bi zavisili od t u đ e p o m o ć i već naprotiv. da mogu pružiti o t p o r svakom s t r a n o m uticaju. Cilj Joge je da u svakom ljudskom biću p o b u d i i razvije njegove sopstvene vrednosti, da bi se oslobodile i aktivirale m o ć n e u m n e i duhovne sposobnosti, koje su svojstvene svakom ljudskom biću, ali koje su p o t i s n u t e nepravilnim vaspitanjem, pogrešnim shvatanjima, malodušnošću i n e d o s t a t k o m samopouzdanja i o p t e r e ć e n e psihičkim s m e t n j a m a i osećanjem s t r a h a ; n a taj n a č i n , svako ljudsko biće postiglo bi psihičko olakšanje, poverenje u sebe samog i njihovu sigurnu posledicu: zdravlje svoga tela. Pravo ozdravljenje može se postići s a m o ako se n e 56


i

p r e p u s t i jedino m e d i k a m e n t i m a i t u đ i m uticajima, nego ako se u samom bolesniku p r o b u d e isceljujuće snage! Ako h o ć e m o d a b u d e m o zdravi, m o r a m o p r e svega verovati u svoje zdravlje. Ako u n e š t o verujemo, o n d a se za to i b o r i m o ! Zamislimo sebe p o t p u n o zdravim! negativna osoba sa bolesnom psihom uvek je h i p o h o n d a r i čini upravo s u p r o t n o . Stalno veruje i uobražava da je bolesna. Nije nikakvo č u d o , što se javljaju n a stotine poremećaja, sve d o k se, k o n a č n o , stvarno n e razboli. — Bor i m o se za svoje zdravlje! P o t r u d i m o se da u č i n i m o nešt o za njega. U pravo k a o što n a đ e m o v r e m e n a da se umij e m o svakog j u t r a , t r e b a d a n a đ e m o m a l o vremena, desetak m i n u t a ili pola sata, d a bi svome telu pružili o n o , što m u je bezuslovno p o t r e b n o d a bi n e s m e t a n o moglo nastaviti svoj težak posao. Zajedno sa dnevnim o b r o k o m hrane, p r u ž i m o svome telu dnevni o b r o k snage, da bi moglo probaviti t u h r a n u . T a snaga ie p r a n a ! N ajupadljivije ispoljavanje p r a n e u ljudskom telu je u t o m e , što n a s p r i m o r a v a da dišemo. Posledica toga je pokretanje naših pluća. Ako želimo da bolje u p o z n a m o p r a n u i n a u č i m o da svesno sakupljamo više p r a n e u svojim nervnim c e n t r i m a , o n d a je n a š prvi z a d a t a k da ovlad a m o kretanjem svojih pluća, tj. svojim disanjem. To znači da p r e s t a n e m o disati nasumice, neredovno i nesvesno i da n a u č i m o svakl udisaj i izdisaj vršiti svesno. s koncentracijom misli, t e d a upijenu p r a n u u s m e r a v a m o u nervne c e n t r e . koii služe kao spremnici p r a n e . Svesno upražnjavanje ovladavanja p r a n o m , p u t e m regulisanog disanja i koncentracije misli, nazivamo — p r a n a j a m a . Pranajarna ie najvažniji deo i osnova sistema H a t h a Joge. P r a n a je pogonsko sredstvo za pluća i ceo ljudski organizam. Ako telo p o s t a n e nesposobno za unošenje p r a n e , usled neke povrede ili obolenja, koje je nastalo neprirodnim n a č i n o m života, m o ć n a struja života se o n d a isključuje upravo k a o što i struja radio-stanice prestaje da deluje u pokvarenom radio-prijemniku. Ona je još uvek p r i s u t n a svuda u svemiru, ali se više n e može ispoljavati.

57


N a osnovu gore iznetog, m o ž e m o s p u n i m pravom reći, čak i u evropskom smislu reči, da bez p r a n e — nazvali je m i e t e r o m , kosmičkim zračenjem ili drugim imen o m — n e može biti života n a zemlji. Bolesti m o ž e m o najlakše obuzdati, kao i svoju životn u snagu povećati i u odgovarajućoj m e r i sačuvati, ako svom organizmu p r u ž i m o veće i svežije količine p r a n e put e m jogi disanja. H a t h a Joga zaslužuje s p u n i m pravom, da Evropa n e s m a t r a p r a n a j a m u , koja dolazi sa Istoka, za nekakvu teoriju zakukuljenu u mistične tričarije, nego da joj ozbiljno posvete pažnju i lekari n a Z a p a d u .

58


6. POTPUNO DISANJE Prvo i najvažnije pravilo za ispravno disanje glasi: »Dišite kroz nos!« Zapanjuje činjenica, da civilizovani čovek, koji provede polovinu života učeći, n e zna za ovo najosnovnije pravilo zdravlja. K a d bi s a m o znao, kakvim sve o p a s n o s t i m a može da izbegne disanjem kroz nos, n e bi se tako n e m a r n o odnosio p r e m a ovom pitanju. P r e m a m o m ličnom saznanju, većina ljudi n a Z a p a d u diše n a usta, n a r o č i t o p r i govoru. T a k o đ e se n i malo n e t r u d e da pri spavanju dišu sa zatvorenim ustima. Ja sažaljevam malu dečicu k a d a ih vidim kako dišu n a usta, dok se njihovi inače inteligentni i obrazovni roditelji n i m a l o n e t r u d e , da odviknu svoju decu od ove loše navike. Posledica je pogoršanje funkcionisanja tiroidne žlezde. Dalje posledice su usporavanje duhovnog razvoja, a p r e t i i opasnost od slaboumnosti. Istovremeno, detetu rastu krajnici i po sistemu n a Z a p a d u otstranjuju se operacijom. Sa pravilnim disanjem sve bi se ovo moglo izbeći. Dete n e diše n a u s t a zbog uvećanih krajnika, nego m u krajnici rastu zato što diše n a usta. Ako n a u č i m o d e t e da diše pravilno i, istovremeno, vrši jogi vežbe, povećani krajnici se mogu vratiti n a n o r m a l n u veličinu. Ulaz vazduha u disajne organe je kroz nos! P r i r o d a ga je opremila svim p o t r e b n i m o d b r a m b e n i m organima, tako da n i nečistoća, n i suviše h l a d a n vazduh, n i otrovn a isparenja n e mogu ući u organizam. N a ulazu nosa jedan mali zastor o d dlačica zatvara p u t prašini, sitnim insektima i svemu o n o m e , što bi moglo ozlediti pluća. Zatim dolazi jedan vijugavi prolaz, postavljen sluzavom pokožicom, gde se suviše h l a d a n vazduh zagreva i ostaju i o n e najfinije čestice prašine, koje su uspele da p r o đ u

59


kroz zastor od dlačica. Ta prašina se može lako otkloniti snažnim izduvavanjem vazduha kroz nos, što n a s o d m a h oslobađa i od mnoštva bacila. Z a t i m , u u n u t r a š n j o s t i nosa i m a m o drugu grupu čuvara. Žlezde otstranjuju i poslednje bacile, koji su p r o d r l i t a k o d u b o k o , a u t o m e im pomaže i organ mirisa, onaj važni organ vredan divljenja, koji o d m a h zvoni n a uzbunu, ako materije u stanju vrenja ili trulenja ugrožavaju naše zdravlje svojim otrovnim isparenjima. Najvažniji z a d a t a k našeg organa mirisa — ovo je p o t p u n o n e p o z n a l o n a Zapadu - - jeste upjjanje p r a n e iz vazduha. Organi mirisa i mirisna površina nisu s a m o signalni uređaji za prijatne i n e p r i j a t n e mirise, nego su i a p a r a t za usisavanje p r a n e . Ako n e k o sumnja u tačnost ove tvrdnje, o n d a m u se preporučuje da izvrši sledeću probu, koju svako može sam izvršiti. K a d a h o d a m o po planini ili p o r e d neke velike vodene površine, gde p r a n e i m a u izobilju (obično se t a d a kaže, da je vazduh bogat »ozonom«), u d a h n i m o d u b o k o i o d m a h ć e m o osetiti neki veoma osvežavajući uticaj, koji n a m povećava snagu. Zatim, n a p r a v i m o isto takav d u b o k udisaj n a usta i osvežavajućeg dejstva n e ć e biti. Vazduh u d a h n u t kroz u s t a je bez snage i ukusa — upravo m u nedostaje miris ozona, odnosno p r a n a , iako smo u d a h n u l i jedan te isti vazduh. Kada i m a m o jaku kijavicu i n e m o ž e m o disati kroz nos, kako brzo gubimo snagu i koliko n a m m n o g o nedostaje o n a količina p r a n e koju n o r m a l n o upijamo kroz nos! Mnoge osobe p a t e od slabosti srca k a d a imaju jaku kijavicu. Razlog je pomanjkanje p r a n e . U u s t i m a n e postoji organ za upijanje p r a n e . Unose se s a m o hemiski sastojci vazduha. Očigledno je, da će osobi, koja duže vreme diše n a usta, ozbiljno nedostajati p r a n a ; o n a gubi snagu, žlezde n e funkcionišu pravilno, životni procesi opadaju, celo telo dolazi u j e d n o negativn o stanje, a o t p o r n o s t toliko o p a d n e , d a je b e s p o m o ć n a pred bolestima svake vrste. Pored toga, dišući n a usta n e koristi filter za bacile, koji se nalazi u nosu, te se tako p o t p u n o izlaže infektivnim obolenjima, čiji izazivači dospevaju u pluća iz vazduha. Nos nas štiti od bacila u vazduhu. 60


U u s t i m a n e m a o d b r a m b e n i h organa kao u nosu. Zad a t a k ustiju delimično se sastoji u zaštiti tela od drugih vrsta bakterija, ali njihov glavni z a d a t a k je d a štite jednjak, da n a s opominju, da zadrže i izbace koštice, riblje kosti i otrovne materije n e p r i j a t n o g ukusa, d a n e bi dospele u želudac. Ali z a d a t a k pročišćavanja vazduha prip a d a nosu. Svakako, u s t a su t a k o đ e sposobna d a u n e s u hemijske sastojke vazduha. M e đ u t i m , ova m u d r a m e r a opreznosti p r i r o d e je s a m o r a d i n a š e zaštite, u slučaju d a se otvori n a n o s u zapuše usled bolesti ili n e s r e t n o g slučaja, kako bi život m o g a o i dalje da teče bez p r e k i d a za vreme lečenja. N os t a k o đ e m o ž e d a delimično p r e u z m e funkciju usta; k a d a je t o n e o p h o d n o , pacijent se može h r a n i t i kroz nos. Ali zdravoj osobi n i k a d a n e ć e pasti n a p a m e t , d a gura h r a n u kroz nos. A zašto, o n d a , diše n a usta? . Svaki organ t r e b a d a služi svrsi kojoj je n a m e n j e n . Osnovni uslov da sačuvamo svoje zdravlje je da svaki organ n a v i k n e m o da svoj zadatak izvršava savršeno. Dišimo kroz n o s — uvek! To će n a m pružiti najbolju zaštitu protiv infektivnih obolenja i obilno unošenje p r a n e kroz nos i pluća, potpuno će snabdeti naš organizam pot r e b n o m energijom. Prvenstveno, t o će ojačati naše srce, koje p u m p a krv i šalje p r a n u p r e k o krvotoka u najmanje krvn e sudove. N a taj n a č i n , disanje kroz n o s utiče n a r a d našeg mozga. T i m e smo, t a k o đ e , zaštićeni od bolesti, jer se o t p o r n o s t sluzokože i žlezda poboljšava povećanim unošenjem p r a n e . Ovo objašnjava i slučaj bezbrojnih pacijenata, koji p a t e od o p š t e slabosti organizma; čim se naviknu n a stalno disanje kroz nos, povrati im se snaga golovo n a čudotvoran način, p o č n u više uživati u životu i brzo se izleče od svoje h r o n i č n e nemoći i iscrpljenosti. K a d bi decu u školi učili da dišu n a nos, mogla bi se stvoriti nova, j a č a i inteligentnija generacija! Osnova i p o č e t a k svih vežbi disanja je tzv. p o t p u n o jogi disanje. O n o se sastoji od t r i n a č i n a disanja: 1. donjeg ili a b d o m i n a l n o g disanja, 2. srednjeg disanja i 3. gornjeg. disanja. D a bismo razumeli p o t p u n o jogi disanje, inoraino se p r e t h o d n o u p o z n a t i sa njegova t r i sastavna dela. 61


R a z m o t r i m o n a j p r e gornje ili plitko disanje, koje se n a Z a p a d u naziva klavikulamo disanje. Oko 90% svih žena u Evropi diše n a ovaj način. U skoro ć e m o videti zašto. P r i ovoj vrsti disanja, gde se p o k r e ć u s a m o rebra, r a m e n a i ključnjače, koristi se s a m o gornji deo pluća; obzirom da je to i najmanji deo pluća, dospeva samo veoma mala količina vazduha u njih. Pošto je dijafragma podign u t a , pluća se n e mogu širiti nadole. Najosnovnije znanje iz a n a t o m i j e dovoljno je da ubedi svakoga, da gornje disanje troši najviše energije, a daje najmanje rezult a t e . Većina obolenja organa za disanje i glasnih žica posledica su nepotpunog, manjkavog disanja. Ovo disa nje pretstavlja najlakši način da se nazebe ili p o p r i m i navika disanja n a usta. Činjenica da većina žena nesvesno diše plitko — a da, često, o t o m e n e m a pojma čitavog života — nije posledica neke a n a t o m s k e razlike između m u š k a r c a i žene u građ i grudnog koša. Pravi uzrok je u t o m e , što se žene, da bi bile vitkije, utežu raznim steznicima, m i d e r i m a i pojasevima, koji su veoma štetni, jer sprečavaju donje, abdom i n a l n o disanje, o m e t a j u cirkulaciju krvi i sokova i rad trbušnih organa. Ovo stanje se dalje pogoršava neprirodnim n a č i n o m života žena i činjenicom, da ih njihov način r a d a , tj. šivenje, r u č n i rad, igranje bridža, a da n e p o m i n j e m o kucanje n a mašini, prisiljava da r a d e u pogrbljenom položaju. Ako o s t a n e m o pognuti n a d pisaćom m a š i n o m , ili svojim r u č n i m r a d o m jedan ili dva časa, u o p š t e n e ć e m o m o ć i disati nekim drugim n a č i n o m , osim gornjim disanjem. Donja rebra su p r i t i s n u t a u o š t r o m uglu iznad dijafragme i sprečavaju p r o d o r vazduha nadole. Ali n e dišu s a m o žene nepravilno. M e đ u pevačima, advokatima, sveštenicima i govornicima nalaze se mnogi, čije je disanje skroz pogrešno. Uzrok nije s a m o u civilizovanom n a č i n u života, nego i u jednoj biološkoj zakonitosti po kojoj svaki stanovnik grada, koji živi neprirodnim n a č i n o m života, o d m a h počinje ponovo disati površno čim njegov poziv postavi veće zahteve njegovim plućima. Ako posle svega gore iznetog n e k o još gaji i najmanju sumnju u štetnost i nekorisnost gornjeg disanja, mo-

62


gu m u dati ovaj savet: stojeći uspravno, kao u stavu m i r n o sa r u k a m a priljubljenim uz telo, n e k a podigne ram e n a i u d a h n e d u b o k o . Z a t i m , neka zabaci glavu unazad i opusti r a m e n a i o d m a h će uvideti, da može udahnuti još vazduha, b a r onoliko, koliko i prvi p u t . Druga p r o b a : sednimo za sto u p o g n u t o m položaju, upravo kao što sedimo pri r a d u . Disanje će n a m opet biti površno, b u d u ć i da su n a m r a m e n a u n e p r i r o d n o visokom položaju! Sada m o ž e m o r a z u m e t i zašto Ijudi, koji žive u velikim gradovima, sve više prelaze sa donjeg n a gornje disanje. R a z m o t r i m o sada drugi n e p r i r o d n i način disanja n a Z a p a d u , tzv. srednje disanje, ili, kako ga evropski lekari nazivaju, i n t e r k o s t a l n o (= između rebara) disanje. Većina ljudi, koji n e vode sedeći način života, dišu n a ovaj način. Srednje disanje je za jedan stepen bolje od gornjeg disanja, jer obuhvata b a r jedan mali deo i donjeg disanja, dok se u m e s t o s a m o gornjih delova ispunjavaju vazduhom i srednji delovi pluća. Ovim n a č i n o m diše većina m u š k a r a c a kada sede ili stoje, n a r o č i t o u nekoj prostoriji sa lošim vazduhom, u bioskopu, pozorištu ili nekoj sobi sa zatvorenim prozorima. P r i r o d a n a m instinktivno n e dozvoljava da duboko udišemo ustajali vazduh i m i pribegavamo u b r z a n o m , i n t e r k o s t a l n o m disanju. Pos m a t r a j m o sami sebe idući p u t kada se nalazimo u bioskopu. P r i r o d a nikada p o t p u n o n e n a p u š t a d u b o k o disanje. Čak i čovek, koji živi najneprirodnijim n a č i n o m života U gradu, često u d a h n e duboko, i to naglo i grčevito, naročitd kada se n a đ e n a čistom vazduhu. To je oćajnički, refleksni trzaj, sličan zevanju, prigušenih pluća koja vapiju za vazduhom. Trbušno ili a b d o m i n a l n o disanje naziva se i duboko, donje ili dijafragmatično disanje. Većina m u š k a r a c a diše ovim n a č i n o m kada leži ili se o d m a r a . To je način disanja koji zastupaju američki i evropski pobornici zdravl|ja, dok je o n o , u stvari, s a m o jedan deo p o t p u n o g jogi disanja. Trbušnim i dijafragmatičnim disanjem koriste se jaki Evropljani i Amerikanci, koji su d o b r o građeni i imaju zdrav poziv. Većina m u š k a r a c a može disati abdo61


m i n a l n o , jer n e nose steznike i sličnu odeću, t a k o da konvencionalnosti civilizovanog života m a n j e zloupotrebljavaju njihova pluća. P o t r e b n o je, m e đ u t i m , naglasiti, d a se najčistiji tip t r b u š n o g disanja može n a ć i s a m o kod jakih, zdravih m u š k a r a c a , vojnika, atleta, zemljoradnika i planinskih čobana. Postaje n a m o d m a h jasno, zašto se ovaj n a č i n disanja naziva a b d o m i n a l n i m ili d ijafragm at ičn im , a k o pogled a m o položaj dijafragme. I n a č e , dijafragma igra jednu veoma važnu ulogu u p r a n a j a m i jogija i biće konjsno da u p o z n a m o njenu funkciju. Dijafragma ili prečaga je jedn a jaka mišićna o p n a , koja deli grudni koš o d s t o m a k a . U stanju mirovanja ispupčena je nagore, p r e m a g r u d n o m košu. U r a d u se sve više izravnjava, pritiskujući p r o b a v n e organe nadole, te n a taj način izaziva ispupčenje stomaka. P r i površnom, gornjem disanju ispunjava se vazduh o m samo gornji deo pluća; p r i srednjem disanju, sam o srednji i m a l i deo gornjeg dela pluća; a p r i d u b o k o m , a b d o m i n a l n o m disanju — ceo donji i srednji deo pluća. O t u d a je ovaj n a č i n disanja bolji od p r e t h o d n a dva, koje smo upravo razmotrili. Očigledno je iz gore iznetog, da je najsavršeniji način disanja o n a j , koji p o d j e d n a k o p u n i v a z d u h o m donji, srednji i gornji deo pluća, dajući organizmu najveću moguću količinu kiseonika i p r a n e . Taj n a č i n je drevno Joga disanje, koje ć e m o sada detaljno opisati. P o t p u n o savršeno Joga disanje sadrži sve d o b r e osobine donjeg, srednjeg i gornjeg disanja, a nijednu od njihovih loših osobina. O n o nagoni n a intenzivan r a d sve organe za disanje, svaku ćeliju pluća i sve mišiće za disanje. G r u d n o m košu je, k o n a č n o , m o g u ć e da se širi sve do svoje n o r m a l n e , p r i r o d n e zapremine, a sam u č i n a k pluća se može, šta više, i povećati snažnijim korišćenjem zan e m a r e n i h kostalnih ili p o r e b a r n i h mišića. Dijafragma r a d i t a k o đ e pravilno i obezbeđuje izvanr e d n o povoljno biološko dejstvo nežnim m a s i r a n j e m svih organa u t r b u š n o j duplji. Ovo ć e m o p o t p u n i j e r a z m o t r i t i u j e d n o m od n a r e d n i h poglavlja.

64


P o t p u n o jogi disanje je najjednostavnija i najneophodnija osnova za svako jogi disanje. Nije p o t r e b n o posebno naglašavati. da m o r a m o početi sa strpljivošću i postepenošću, izbegavajuci svako naprezanje. Sve sto je pret e r a n o veoma je o p a s n o P O zdravlie. a to važi i za nesist e m a t s k o i neredovno u p r a ž j i a v a n i e p r a n a j a m e . Čitalac će se setiti m o g ličnog iskustva, kada sam u biblioteci svoga oca p r o č i t a o prvu knjigu o H a t h a Jogi u p r e t e r a n o m oduševljenju počeo s a t i m a n e p r e k i d n o izvoditi vežbe. »Neka učenik ide svojim p u t e m strpljivo« — kaže j e d n a indiska poslovica — »inače će p o d njim p r o p a s t i temelj, a p r e b r z o sagrađena zgrada srušiće se n a d njim.« Osnovna vežba p o t p u n o g jogi disanja izvodi se n a sledeći način: Stoieći uspravno. u n o r m a l n o m . p r i r o d n o m stavu (Sl. 2, 3, 4 i 49), n a p r a v i m n snažan izdisaj. a zatim polako udiširno vazduh kroz sledeće tri. m e d u s o b n o povezane faze: 1. Ispupčimo polako stomak, čime stavljamo u pok,ret i dijafragmu, t.j. m i i s t u r a m o s t o m a k n a p r e d . a da p r i t o m svesno n e u d i š e m o . Zapazićemo s iznenađenjem, da vazduh, samo isturanjem stomaka, sam od sebe ulazi u donje delove pluća. P rep o ru čljivo je p r e s a m e vežbe, b a r d o k ste još početnik, staviti oba d l a n a n a stomak, d a bi kontrolisali njegovo p o k r e t a n j e . Z a m u š k a r c e , ova prva faza jogi disanja, tj. donje ili a b d o m i n a l n o disanje, nije teška, jer svaki zdravi m u š k a r a c koristi ovo disanje. Međ u t i m , sa čuđenjem sam zapazio, d a najmanje polovina Evropljanki, koje se n e bave s p o r t o m i vežbanjem, uopšte n e može disati t r b u h o m (dijafragmom). Posebno molim svoje čitateljke, da n e idu dalje sa vežbanjem sve dok n e n a u č e , angažujući svu svoju volju i m o ć koncentracije, da dišu a b d o m i n a l n o ( t r b u h o m ) bez n a p o r a i nekih poteškoća. M e đ u svojim učenicima u Indiji i Evropi zapazio sam, da od tih 50% žena, koje mogu disati samo gornjim delovima pluća, te usled toga n e mogu obavljati i t r b u š n o disanje p r i prvom pokušaju, gotovo skoro bez izuzetaka, p a t e od poremećaja organa za probavu, s t o m a č n i h bolesti, h r o n i č n o g zatvora i raznih ginekoloških poremećaja. T r b u h im je p o t p u n o beživotan, 65


tako n e p o k r e t a n , kao da je neki strani p r e d m e t , a n e deo njihovog tela. 2. U drugoj fazi ovog disanja širimo donja r e b r a i srednji d e o grudnog koša, tako da vazduh p o s t e p e n o stru ji u srednji d e o pluća. Ova faza odgovara srednjem disanju. 3 Treća faza udisanja sastoji se u p o t p u n o m širenju i ispupčavanju grudnog koša. Pri tome uvlačimo onoliko vazduha. koliko naša proširena pluća mogu p r i m i t i . U ' ovoj poslednjoj fazi uvlačimo t r b u h , koji sada služi kao p o t p o r a plućima. a gornjim delovima pluća je istovrem e n o o m o g u ć e n o da se p o t p u n o ispune vazduhom. Prem a tome, poslednja faza pretstavlja p o t p u n o izvedeno gornje disanje. N a prvi pogled izgleda kao da se jogi disanje sastoji od tri ritmička pokreta. Međutim, to je samo teoretski tačno, j e r pri vršenju ovog disanja j e d a n p o k r e t treba da se preliva u drugi bez prekida ili zastoja. Posmatran o sa bočne s t r a n e , savršeno p o t p u n o jogi disanje izgleda kao neko lagano talasasto kretanje od a b d o m e n a naviše. Sa malo više vežbe m o ć i ć e m o uvlačiti vazduh ravnomern o u glatkim prelazima iz jedne u drugu fazu. A sada poćinjemo polako izdisati kroz n o s tako, da vazduh izlazi istim redosledom k o j i m je i ulazio. Prvo uvlačirno prednji zid stomaka, zatim skupljamo donja r e b r a i. k o n a č n o , s p u š t a m o ključnjače i r a m e n a . P r i izdisanju skupljamo t r b u š n e i p o r e b a r n e mišiće do tog stepena. da ostane što jc moguče manja količina vazduha u plućima. Naravno, ovo ne s m e m o raditi forsirano. N a pola časa pre svakog od tri glavna o b r o k a treba da upražnjavamo ovaj najjednostavniji oblik p r a n a j a m e , i to najmanje jedan m i n u t prvog dana. Od drugog dana, tokom sledećih pet d a n a , svakodnevno treba vežbu produžavati za po jedan m i n u t . Tek nakon pet d a n a vežbanja možemo početi sa drugim vrstama jogi disanja, jer opisana osnovna vežba pretstavlja temelj za dalji napredak. Ispitajmo sada delovanje p o t p u n o g jogi disanja — prednosti savršeno spojenih faza donjeg, srednjeg i gor-

66


njeg disanja — p r e m a učenjima m u d r a c a Indije i nalazima I n s t i t u t a za istraživanje indiske Joge u Lonavli. P r e m a učenjima Joge, svakodnevno upražnjavanje najjednostavnijeg oblika jogi-pranajame čini čoveka gotovo i m u n i m p r e m a tuberkulozi i ostalim plućnim bolestima. Ko sistematski upražnjava jogi disanje neće dobitl ni kijavicu, n i bronhijalni k a t a r . Jer šta je, uopšte, tuberkuloza? — S m a n j e n a vitalnost nastala usled nestašice vazd u h a , dakle usled nepravilnog disanja. S m a n j e n a životna snaga izaziva i slabljenje o t p o r n o s t i organizma i stvaranje povoljne sredine za razvoj zaraznih klica. Jaka, zdrava plućna tkiva mogu se o d u p r e t i bakterijama. A zdrava pluća m o ž e m o i m a t i jedino p u t e m njihove pravilne upotrebe. Tuberkulozne osobe su uglavnom uskih grudi. U većini slučajeva, n e p o t p u n o razviće grudnog koša posledica je nepravilnog m e n t a l n o g stava. Ljudi sa kompleksima s t r a h a i manje vrednosti povlače svoja r a m e n a prema napred i naviše, stešnjavajući time svoj grudni koš. Ova loša navika može se ćesto zapaziti i kod dece. Posledica toga je da stešnjena pluća jedva mogu disati. Kako grudn i koš n e može pravilno da se širi, t a k o n i pluća n e mogu da se pravilno razviju. Priliv vazduha je nedovoljan, što izaziva t r a j n u nestašicu kiseonika i p r a n e u krvi. A vcć n a m je p o z n a t o , da je oslabljeno telo, koje je zapalo u negativno stanje, prava topla leja za bacile tuberkuloze. Pored toga, t r e b a imati n a u m u i ovo: ljudi koji p a t e _ o d kompleksa niže vrednosti. nesrećni su i obićno tražc u t e h u u seksu. D o b r o je poznato, da deca, koju i njihovi b r a ć a i sestre tlače i koja osećaju da ih njihovi roditelji dovoljne ne vole, pribegavaju o p a s n o j navici samozadovoljavanja. A p r e t e r a n a seksualnost prenadražuje celokupni žlezdanl sistem, dakle i plućne žlezde — hiluse; u plučima se stvara k a t a r i bacilima tuberkuloze je otvoren p u t . — Vidimo, dakle, kakva je opasna l a n č a n a reakcija može da se izazove jednim negativnim m e n t a l n i m stavom i manjkavim disanjem. U mnogim slučajevima može se postići p o t p u n o ozdravljenje za k r a t k o vreme, ako se pacijent odvikne od površnog disanja i počne disati duboko i p o t p u n o . D u 67


boko disanje m u menja i m e n t a l n i stav, jer kako može biti plašljiv čovek sa širokim, d o b r o razvijenim grudima, koji diše polako i duboko? Pluća, koja se d o b r o p u n e vazduhom daju telu više p r a n e i kiseonika. cirkulaciia krvi postajc snažnija, celo telo oživi, ojača i bolest iščezava. U plućima, koja su p o t p u n o prožeta vazduhom i krvlju, tuberkuloza n e može napredovati. (Vidi takođe 3. poglavlje). P r e m a učenju Joge kvalitet krvi zavisi najvećim delom od p r a n e i kiseonika, koje su pluća upila. Ako sadrži s a m o m a l o p r a n e i kiseonika njen kvalitet je slab. Tada se zasićuje o t p a d n i m m a t e r i j a m a i toksinima, koji se n e p o t p u n o otstranjuju, i celo telo se p u n i otrovnim tvarima. Slab kvalitet krvi n e utiče s a m o n a organizam, već i n a svaki pojedini organ. S t o m a k i probavni organi uglavnom jako stradaju usled nedovoljnog disanja. H r a n a izvlači iz krvi kiseonik, jer p r e probave i upijanja (asimilacije) h r a n e , p o t r e b n o je d a p r e t h o d n o d o đ e d o procesa oksidacije. Ali ako asimilacija nije n o r m a l n a , organizam ne dobija dovoljno h r a n e , telesna snaga o p a d a i naša energija i vitalnost se smanjuju. Sva se ova zla mogu sprečiti pravilnim disanjem. Nepravilno disanje n e utiče samo n a s t o m a k i pluća, nego n a ceo nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu, nervn e c e n t r e , čak i n a same nerve, jer n e dobijaju dovoljno prane i svežeg kiseonika. Dijafragma, koja se p r i r o d n o pokreće pri jogi disanju, vrši blag pritisak n a jetru, t r b u h i njegove organe, a ovaj pritisak, u kombinaciji sa ritmičkim p o k r e t i m a pluća, pretvara se u j e d n u nežnu masažu, koja poboljšava p r i r o d n o funkcionisanje u n u t a r n j i h organa. Usled toga, svaki pojedini udisaj p o s r e d n o povoljno utiče n a trbušne organe, potstičući u n j i m a krvotok i povećavajući metabolizam. Ova blagotvorna u n u t r a š n j a masaža izostaje kada dišemo s a m o gornjim ili srednjim delovima pluća. Oduševljeni pobornici sistema fizičkog vaspitanja n a Zapadu n e t r e b a da zaborave, da vežbanje spoljnih mišića nije sve. U n u t r a š n j i m organima je t a k o đ e p o t r e b n o vežbanje. P r i r o d a se za ovo pobrinula p r e k o pravilnog di68


sanja. G imnastika, rvanje, mačevanje i slični sportovi obezbeđuju povoljnije uslove u n u t r a š n j i m organima, nego što ih imaju u j e d n o m mlitavom telu; ali bez vežbi disanja sportovi n i k a d a n e mogu i m a t i tako povoljno dejstvo n a organizam, kao p r i r o d n a masaža usklađene ritmičke pranajame. Sada bi n e k o mogao da se zapita, zbog čega je duboko disanje toliko važno u životu. Zašto da vršimo vežbe disanja, kada isti rezultat m o ž e m o postići baveći se sport o m ? K a d a t r č i m o , veslamo, igramo tenis, ili se mačujem o , pluća n a m r a d e p u n o m snagom; a u t o m a t s k i smo primorani da dišemo duboko i, na taj način, posredno dolazimo do blagotvornog dejstva jogi disanja! M e đ u t i m , to nije t a k o . Kod n a p o r n i h sportova, pluca, zaista, r a d e p u n i m k a p a c i t e t o m , ali nesistematski u grčevitim i naglim p o k r e t i m a mišića. U isto vreme, organizam razvija veliku energiju i povećano unošenje kiseonika u pluća o d m a h se troši usled stalnog gubitka energije. Bez r i t m a n e m a ž i v o t a ! O d kretanja a t o m a , pa do izlaska sunca, ili kucanja srca, sve n a ovom svetu potčinjava se r i t m u . Ovo objašnjava zašto istrajno r i t m i č k o upražnjavanje jogi disanja, bilo kada telo miruje, ili se sam o malo kreće, i m a neuporedivo veće i blagotvornije dejstvo n a sve naše organe, nego bavljenje nekim sportom l'art pour l'art.*) Treba još d o d a t i , da su sportovi n a Z a p a d u dinamični, aktivni, dok su telesne vežbe H a t h a Joge pasivne. Kod aktivnih sportova trošimo snagu i o n d a m o r a m o u m o r n i da o d e m o da se o d m a r a m o . A u pasivnosti Joga vežbi m i skupljamo o g r o m n u energiju i a k u m u l i r a m o je u sebi. T o je slično građenju neke b r a n e preko r e k e . Moćna_energija se gomila, a u tome pociva jedna neizmerna rezerva snage. P o m o ć u vežbi H a t h a Joge podižemo u svojoj pasivnosti jednu b r a n u p r e k o reke života i sakupljamo ukroćenu snagu. U pravo zbog toga, bez obzira koliko se umor*) L'art p o u r l'art (lar p u r lar) — francuski: ,,Umetnost radi u m e t nosti" U p r c n o s n o m značenju: baviti se nečim r a d i njega samoga, bez cilja, tj. u ovom slučaju, baviti se s p o r t o m , radi samoga sporta

69


n i vratili sa H a t h a Joge, zirom da su se p r i m e t n o radio, zna to

posla, u stanju s m o da lako r a d i m o vežbe jer n e izazivaju nikakav d o d a t n i u m o r , s obpasivne vežbe. Šta više, posle njih osećamo osveženim. — Onaj, koji ih je m a k a r j e d n o m dobro!

Č u d e s n o dejstvo zadržavanje daha može se, takođe, delimično objasniti na taj način. Čitalac će zapaziti, da p r i upražnjavanju vežbi disanja p r a n a j a m a , koje su opisane u »Praktičnom delu« ove knjige, I n d u s i istovremeno vrše i zadržavanje daha na kraće ili duže vreme. To je svojevrsna regulacija disanja, koja ima izvanredno biološko dejstvo na organizam. J o š u detinjstvu m o ž d a je svako od n a s pokušao, iz radoznalosti ili zabave radi, da zadrži dah, m o ž d a r a d i takmičenja sa ostalim dečacima, da bi se ustanovilo ko može najduže da izdrži. Ali kada odraste, čovek n a Z a p a d u nagonski se boji takvih stvari, s obzir o m da je uveren, da m u takvi »besmisleni i nepotrebni« eksperimenti mogu samo naškoditi. K o zna, m o ž d a će m u pući neki krvni sud u plućima, ili će doživeti šok, zat o što n e m a više vazduha. Kako je ovo shvatanje zaista detinjasto! Dovoljno je da se s a m o setimo primitivnih Ijudi i divljih plemena, koja žive p o d vedrim n e b o m u prirodi. N e uzimajući za m o m e n a t u obzir p r i r o d n o disanje kroz kožu, koje s m o ranije p o m e n u l i , p r i kojem svaki spoljni n a d r a ž a j izaziva pluća da refleksno reaguju dubokim udisajem i grčevitim, naglim zadržavanjem daha, p o s m a t r a j m o sada jednog sportistu ili čoveka koji radi teške telesne vežbe. Tokom tih vežbi on n e može da diše n e p r e k i d n o , iako m u se grudni koš, usled r a d a mišića, snažno širi i skuplja. Z a vreme n a p o r n o g fizićkog r a d a organizam zahteva veće količine kiseonika i više energije iz p r a n e i da bi organizam imao dovoijno vremena za upijanje i raspodelu povećanih kolićina kiseonika i energije iz prane, Majka P r i r o d a se p o b r i n u l a sama. za to, da telo, koje intenzivno r a d i i troši energiju, a u t o m a t s k i , p r e m a potrebi, pravi prekide u disanju. P o s m a t r a j m o bacača koplja, diska, ili mačevaoca, tenisera, i zapazićemo kako on, n e p o s r e d n o p r e izvođenja svog glavnog pokreta, zadrži d a h i često napravi još či-

70


tav niz drugih p o k r e t a p r e nego što izdahne vazduh. Što je veći r a d mišića ili n a p o r , koji treba učiniti, to će d n b lji biti udisaj pre njega i duže će trajati zadržavanje daha. U trci n a 100 m . trkač jedva ako u d a h n e nekoliko p u t a do cilja. Kod t r k a č a n a duge staze važi pravilo, da samo onaj može r a č u n a t i n a uspeh, koji »ume da ekonomiše sa disanjem«. — Jogi su znali za ovu istinu još p r e nekoliko milenijuma i spoznali su činjenicu, da pranajama sa zadržavanjem d a h a sakuplja velike kolićine p r a n e i da je zbog toga o d izvanredno povoijnog dejstva n e samo n a organe za disanje i probavu. nego i n a krv i celokupni nervni sistem. Koliko se mnogo više sakupi p r a n e u organizmu vežbama disanja, koje se r a d e u stanju mirovanja, ili veoma u m e r e n o g pokretanja tela, nego kad telo obavlja težak rad, pri kojem se dobijena energija o d m a h potroši! Kod jednostavnih vežbi jogi disanja. sakupljena energija prane n e jača i osvežava s a m o telo, kao kod sporta, nego ispoljava i terapeutsko delovanje n a organizam. — Međutjm, regulisano disanje i m a izvanredno dejstvo n e s a m o zato, što svesno štedimo kiseonik i p r a n u , nego i z a t o a _ š t o . n e k e od ovih vežbi disanja regulišu, uspostavljaju red i ravnotežu između pozitivnih i negativnih strujanja koje vitaliziraju naše telo. Samo disanje je stalna izmena pozitivnog i negativnog stanja. Kada udišemo, nalazimo se u negativnom stanju; tada p r i m a m o , uvlačimo životvorni element. K a d a izdišemo, m i smo pozitivni: t a d a raspodeljujemo snagu, koju smo u d a h n u l i , u s v e delove tela - — t a d a dajemo, zračim o Ko misli l o g i č n o već shvata, da ako svesno kontrolišemo R a v n o m e r n o s t svog disanja, o n d a to samo po sebi U spostavlja ravnotežu između p o z i t i v n i h i negativnih sila u nama. Zadržavanje d a h a primorava čoveka, da svoju svest usmeri u središte svoga Ja - - makar i na izvesno vreme i da sjedini ove dve sile. Usled toga on dospeva u stanje p o t p u n e psihićke i telesne ravnoteže. To je isto, kao kada biste zaustavili zaljuljanu vagu u trenutku kada je kazaljka u središtu, tj. kada je vaga u potpunoj ravnoteži.-Ako uzmem jednog bolesnika, koji je

izgubio ravnotežu, i na sličan način mu povratim izgubljenu ravnotežu, onda je mnogo učinjeno za njegovo oz-


dravljenje. Vežbe naizmeničnog disanja, kao što je, na primer, »bhastrika«, tj. naizmenično disanje kroz levu i desnu nozdrvu, omogućavaju da čovek u još većem step e n u dovede svoje telo u sklad sa ravnotežom između pozitivnih i negativnih sila. N a taj način održava telo svoje zdravlje; ali, ako je obolelo usled nepravilne raspodele ovih sila, ovim n a č i n o m m u se ponovo uspostavlja ravnoteža i dolazi do ozdravljenja. U ovome je sadržana celokupna tajna metoda pranajame. Fiksirajući stanje ravnoteže, odposno zadržavajući svoje disanje, m i u p o t p u n o s t i pročišćavamo i najmanje vazdušne mehuriće u plućima (alveole) i potstičemo ih na još bolji rad. Tako se o t p a d n e materije i toksini, koji se ^zadržavaju u krvi, veoma brzo izbacuju napolje. Zadržavanje d a h a i m a slično dejstvo n a pluća i krv, kao što neko sredstvo za pročišćavanje i m a n a probavne organ e . Zbog toga, o n i koji redovno upražnjavaju jogi disanje n e p a t e n i k a d a od obolenja pluća, stomaka, jetre, žuči ili srca, niti m e đ u njima i m a obolelih od a s t m e ili skleroze. K o m e je posle svega izloženog jasna suština pranaj a m e , uvideće, da je sa gledišta biologije i medicine n e samo n a Istoku, nego i n a Zapadu, od životne važnosti za svakog da upražnjava p r a n a j a m u , ako želi da očuva svoje zdravlje i životnu snagu. Stvar je t a k o jednostavna, da je mnogi ljudi i n e uzimaju ozbiljno, nego, šta više, troše čitava bogatstva n a komplikovana lečenja i m e d i k a m e n t e . Zdravlje kuca n a njihova vrata, ali oni neće da ih otvore. Oni čine neoprostivu grešku, neprihvatajući p r i z n a t u istinu.

72


7. PLIVANJE KAO SREDS TVO ZA SAVRŠENU REGULACIJU DISANJA Zaista, plivanje je jedini sport čiji se počeci gube u magli preistorijskih v r e m e n a i koje se, čak i danas, još uvek s m a t r a za najprirodnije i najsavršenije telesno vežbanje od svih drugih vrsta starih i m o d e r n i h sportova. Nijedan drugi sport nije toliko koristan po zdravlje. Odm a h ćemo saznati i razloge zbog čega. P r e svega, plivanje nije neko izveštačeno, nego prir o d n o telesno vežbanje. Drugo, čak i danas, to je jedin i s p o r t n a svetu, koji n a s svojim savršeno r i t m i č k i m pok r e t i m a i regulacijom disanja, primorava da dišemo duboko po metodi pranajame. Zahvaljujući ovim svojim osobinama, plivanje je izvanr e d n o k o r i s f n o po zdravlje kada se upražnjava redovno i umer e n o . D a bi ovo delovanje bilo p o t p u n o , p o t r e b n o je da celokupnu tehniku svog disanja saobrazimo pravilima pranajame. Oni koji upražnjavaju jogi disanje svakodnevno i savesno rade drevne asane (stavove tela) opisane u »Prakt i č n o m delu« ove knjige, mogu dostići najviši stepen zdravIja i životne snage; nikada neće biti bolesni i, p r e m a Hatha- Jogi- P radipiki*), »senka njihovog života produžiće se kao zraci sunca, koje polako zalazi«. Takvi jogi nemaju potrebe za nekim posebnim sportom. To, što plivanju, i pored toga, posvećujem posebnu pažnju, ima, p o r e d n a p r e d izloženog, i jedan naročit razlog. I z iskustva m i je poznato, da većina osoba, koje vežbaju p r a n a j a m u , žele da postignu brz uspeh sa vežbama disanja i često nemaju dovoljno strpljenja, da marljivo *) Hatha-Joga-Pradipika (sanskrt: Hatha-yoga-pradipika) — Čuveni klasični udžbenik H a t h a Jogc kojeg je napisao Svatmarama. — p. p.

73


vežbaju b a r dva meseca neprekidno. A p r e r a n o p r e k i n u t e vežbe p r a n a j a m e nisu niodkakve trajne koristi. Druga česta greška početnika u Evropi je zanemarivanje vežbi, nakon što je prvi nalet oduševljenja prošao, zato što m u n a p o r n o disanje zaista z a m a r a pluća u prvim d a n i m a vežbanja, ili m u , jednostavno, dosade, jer traju suviše dugo. Ali čovek m o r a i m a t i jaku volju, da n e bi ponovo stekao lošu naviku površnog disanja. Plivanju sam posvetio toliku pažnju iz • razloga, što je to jedina vrsta prirodnog, praiskonskog kretanja tela, koje svakog primorava na regulisanje svog disanja. Čovek je prisiljen da izvesno vreme zadrži svoj dah, ako n e želi da se napije vode. N a taj način, n e m a r n i učenik jogi disanja i skeptični početnik mogu se navesti p o m o ć u plivanja da dišu n a jedan način sličan p r a n a j a m i . Ko bude upražnjavao jednostavne vežbe plivanja, najmanje dva meseca u z a s t o p n o , prema pravilima Hatha Joge, postićiće iste rezultate kao i sa pranajamom! Ako n e k o želi brze rezultate, a nije dovoljno jake volje da se od samog početka t a č n o pridržava pravila disanja, n e k a pliva mesec ili dva po pravilima Joge. U M a d r a s u sam i m a o jednu učenicu H a t h a Joge, koja je bila Engleskinja, j e d n a jako gojazna službenica, skoro četrdeset godina stara, i koja se uvek žalila kako n e može oslabiti. D o svoje dvadesete godine bavila se s p o r t o m , plivanjem i veslanjem, ali je prestala k a d a se udala i došla u Indiju. U Indiji je bila toliko zaposlena, da uopšte nije imala v r e m e n a za bilo kakvo telesno vežbanje, osim za k r a t k e šetnje. Od t a d a je pokušavala sve moguće. Uzimala je o r g a n o t e r a p e u t s k e p r e p a r a t e i biljne čajeve za pročišćavanje, pokušala je sa raznim sportovima, čak i sa boksom, da bi oslabila, ali je sve bilo uzalud. Nije mogla oslabiti n i jedan jedini kilogram. Ćim bi malo izgubila n a težini, o d m a h je to brzo n a d o k n a d i l a . Čak i kure mršavljenja nisu mogle d a t i povoljne rezultate. Pokušao sam s njom vežbe p r a n a j a m e , ali njena pluća i snaga volje bili su t a k o slabi, da je posle t r i p u n a udisaja ostala bez d a h a i bila je sita svega. T a k o đ e n i sa zadržavanjem d a h a nije nikako išlo, što je ukazivalo n a izvanredno mali kapacitet pluća.

74


Pošto sam uvideo da je beskorisno propisivati joj vežbe disanja, koje ionako nije radila kod kuće, pribegao sam metodi, koju je m o j stari učitelj M o h a n Singh koristio za zaostale učenike. Zapitao sam gospođu P o t e r ( P o t t e r ) , da li zna plivati, jer je od toga sve zavisilo. Odgovorila m i je, da je bila d o b r a plivačica u svojim m l a đ i m godinama i da, iako još uvek zna da pliva, n e vidi nikakvu n a d u u plivanju, obzirom da je i t o j e d n o m pokušala bez uspeha. U p r k o s činjenici, da je opšte uverenje da se plivanjem slabi, njen o iskustvo s plivanjem bilo je s u p r o t n o . Tog popodneva, u b r z o n a k o n zalaska sunca, otišli smo zajedno n a obalu m o r a . U M a d r a s u t e m p e r a t u r a se p r e k o d a n a kreće između 35° i 40°C, tako da ljudi ne idu na plažu sve dok ugodna, blaga toplina n e z a m e n i u b i t a č n u žegu. Odveo sam gospođu P o t e r n a jedan m a n j e bučan deo plaže, zaštićen od n a l e t a talasa. N a drugoj strani valobrana »jahači n a talasima« iz M a d r a s a uživali su u svojim igrama. Sa usklicima zdovoljstva otrčali bi u vodu sve dok im n e bi doprla do glave, pričekali bi sledeći veliki talas, legli bi n a njega i pustili ih da ih nosi ka obali brzinom ekspresa. Moja je učenica žalosno d a h t a l a — već se kupala u znoju. K a d a smo došli do m i r n e vode, počeo je n a š prvi »čas mršavljenja«. »Draga gospođo Poter«, rekao sam joj, »uđite, molim Vas, sada u vodu i pokažite m i kako plivate.« N isam m o r a o d a je zamolim dvaput. Još dok smo bili u a u t u , skinula je svoju haljinu za plažu i završila vožnju u kupaćem kostimu. Bućnula je u vodu p o p u t tuljana, kao da je h t e l a da se pohvali, da i pored svojih 80 kg nije zaboravila s t a r t n i skok u vodu. Dostigla je do o d r e đ e n o g cilja, d o k sam ja sa divljenjem p o s m a t r a o savršenu pravilnost njenog prsnog plivanja. »Sada će već biti u redu«, pomislio sam. »Gospodine Jesudijane (Yesudian)«, uskliknu ona dahćući, »ako uspete sa Vašom Jogom da dokažete Arhimedov zakon, o n d a ću r a d o p o s t a t i jedan od najrevnosnijih fakira!« »Kako to mislite?« — zapitao sam zapanjeno, jer nisam razumeo o čemu se radi.

75


»Pa, stari m o m a k je tvrdio, da svako telo izgubi onoliko od svoje težine, koliko vode i s t i s n e . . . i žao m i je da kažem, da se u vodi n e osećam n i za gram lakša, nego n a obali!« »Odlično!«, pomislio sam. »Gospođa P o t e r i m a svakako smisla za h u m o r i zna da ga koristi.« P r i fizičkom vežbanju d o b r o raspoloženje je od neocenjive koristi. »Ja Vam garantujem, m y dear Lady«,*) — doviknuo sam joj, »da iako sada ne gubite onoliko težine, koliko istisnete vode, u roku od dva meseca bićete b a r 10 kg lakši. A sada p o č n i m o upravo onako, kao da uopšte nem a t e pojma o plivanju. Vi plivate sasvim dobro, ali sada t r e b a da i m a t e n a u m u da plivate radi svog zdravlja. Vi želite oslabiti, a to možete postići jedino kontrolisanim disanjem, o d n o s n o terapeutskim plivanjem.« Mrs. P o t t e r je bila toliko iznenađena, da je n a tren u t a k potonula, da bi o d m a h ponovo izronila dahćući i duvajući. »Ali, valjda, m e n e s m a t r a t e budalom?!« »Pazite sada, Mrs. Potter«, nastavio sam, dok sam joj prilazio sa s t r a n e u toploj vodi, »treba da znate, da mršavljenje ili gojenje zavisi od izvesnih organa sa unutrašnjim lučenjem. Ako ovi organi nisu u ravnoteži iz bilo kog razLoga, ili su se sokovi i stanje krvotoka promenili iz bilo kog razloga, o n d a i štitnjača ne funkcioniše više pravilno i gubi svoju sposobnost regulacije. Ako ste suviše mršavi, ili n e p r i r o d n o debeli, te ako naglo gubite ili dobijate n a težini, o n d a je to posledica nekog poremećaja. Takvo stanje se n e može izlečiti k u r a m a za gojenje, odnosno mršavljenje, tj. čajevima, a r s e n o m ili medikament i m a . P r e p a r a t i organoterapije deluju s a m o o d d a n a s d o sutra. Vaš organizam, Mrs. P o t t e r , m o r a p o s t a t i zdrav; t o je jedini način da se ponovo uspostavi izgubljena ravnoteža. Ako ste sa težinom iznad n o r m a l e , m o r a t e se vratiti n a n o r m a l u , a ako ste ispod, dobijate u p r a v o onoliko, koliko Vam t r e b a . . . « »I Vi verujete da će m e plivanje izlečiti? P r e godinu d a n a plivala sam redovno i posle dva meseca popravila sam se za dva kilograma!« *) ,,My dear Lady", engleski: „Draga moja gospođo". — p. p.

76


»Neće Vam plivanje povratiti zdravlje«, odgovorio sam, »već vežbe disanja, koje ćete nesvesno vršiti dok plivate. Pošto n e mogu da Vas n a g n a m da radite vežbe pranajame, ja ću Vam dokazati jogi plivanjem da ćete izgubiti nekoliko kilograma za mesec d a n a . Z a ljude, koji n e m a j u strpljenja da upražnjavaju p r a n a j a m u , jogi plivanje je jedini sport, koji može da normalizuje rad njihovih organa. Kao p r i r o d n a posledica p o t p u n o uspostavljene ravnoteže, gojazna osoba mršavi, a mršava osoba se goji...« »Volela bih to da vidim!« »Onda počnimo, Mrs. P o t t e r ! Z a sada ć e m o ostati pri p r s n o m plivanju, kao najprirodnijem načinu plivanja. Niko n e može postati d o b a r i p o t p u n plivač, ako n e nauči da pravilno štedi svoj d a h . Izdržljivi plivači nesvesno primenjuju jogi plivanje. Ređe udišu, a izbacuju vazduh iz pluća još dok im se lice nalazi u vodi. Time sam sve rekao. Vidite, nije tako teško kao što izgleda!... K a d a pliva prsnim stilom, čovek n e može disati kako m u se sviđa, već je p r i m o r a n da p o s t u p a ovako: tokom prvog zam a h a , u d a h n i t e d u b o k o kroz n o s i o d m a h zagnjurite lice u vodu, upravo kao što to čine takmičari kada plivaju p r s n i m stilom n a t r k a m a . Ali n e m o j t e toliko žuriti! Cela tajna jogi plivanja sastoji se u povezanom, lakom, ritmičkom plivanju bez n a p o r a . . . Tako, pošto u d a h n e t e , spustite glavu u vodu. Time ste p r i m o r a n i da zadržite svoj d a h . . . Dobro, to ste sasvim lepo uradili!« »Na tako nešto nisam nikada pri plivanju pomišljala.« — reče gospođa Poter, izdignuvši glavu iz vode. »Uvek sam se više brinula za svoju frizuru...« »Da, d a m e imaju, n a žalost, tu lošu naviku. Sada, dok Vam je lice u vodi, napravite r u k a m a dva povezana, lagana zaveslaja, a kada Vam ruke d o đ u ponovo ispred grudi, radi drugog zaveslaja, počnite polako da pod vodom izdišete vazduh kroz nos, tako da pri kraju drugog zaveslaja, kada Vam se glava izdigne iz vode, o s t a t a k vazd u h a bude t a m a n dovoljan da preostale vodene kapljice izduva iz n o s a . . . U istom t r e n u t k u u d a h n i t e brzo i duboko, zaronite lice ponovo u vodu i napravite sledeća dva zaveslaja n a isti n a č i n . . . P o m o ć u ovakvog ritmičkog, kom o t n o g plivanja, koje u stvari nije ništa drugo do jedno-

77


stavna vežba p r a n a j a m e u vodi, postaćete p o t p u n o zdravi, pod uslovom da vežbate sistematski i svakodnevno...« N esum n jivo, u početku je išlo m a l o teže. Mrs. P o t t e r se nekoliko p u t a napila vode i često je m o r a l a zastati n a t r e n u t a k da povrati d a h . Ali redovno, iz d a n a u d a n , odlazila je do svog m i r n o g zaliva i n e u m o r n o plivala p r e m a mojim uputstvima. Za mesec i po dana oslabila je 5 kg, a do kraja drugog meseca, još za 4 kg. Tako sam izgubio opkladu samo za 1 kg. M e đ u t i m , gospođi P o t e r služi n a čast, što m i to nije zamerila. NaprotiT, od t a d a je postala j e d n a od mojih najrevnosnijih učenica; r a n o je dolazila, p r e početka mojih predavanja, da bi vežbala p r a n a j a m u . . . Preporučujem ovaj m e t o d svakome ko može da pliva, a nije dovoljno jake volje da redovno upražnjava propisane vežbe disanja. Posle mesec ili dva svakodnevnog jogi plivanja telom će početi da struji neko čudesno dobro osećanje, a čovek će se osećati uvek svežim i zdravim; r a d n i elan će m u porasti, a ako »propusti« jogi plivanje tri-četiri d a n a , njegova pluća će sama zahtevati plivanje, kao što pušač traži svoju cigaretu. T o je t r e n u t a k , kada učenik treba postepeno da p r e đ e sa jogi plivanja n a redovne vežbe p r a n a j a m e u svojoj sobi, ili, još bolje, u prirodi. Ovaj divni sistem primenio je n a m e n i m o j stari učitelj, jer m i je svakodnevno vežbanje disanja u početku teško padalo. Takođe je i izvestan broj mojih drugova prilično zaostao u početku učenja. Tada n a s je M o h a n Singh sve odveo n a plažu i počeo učiti jogi plivanju. N akon mesec d a n a mogli smo disati bolje od ostalih u č e s n i k a . . . Zaista, plivanje samo po sebe je najbolji sport za regulaciju disanja. Leti t r e b a otići n a m o r e , neko jezero ili reku i plivati po m e t o d u Joge što više, tj. koliko n a m vrem e d o p u š t a ; a n i zimi n e treba zanemarivati jogi plivanje. Ovaj drevni sport istovremeno jača našu kožu i usled spoljnih nadražaja nagoni nam pluća na tako snažan rad, da naprezanje volje nije uopšte potrebno; dovoljno je, da se ritam naših pokreta prenese na nerve. Još jedno jedino pravilo treba imati n a u m u kod jogi plivanja: u dane, 78


kada idemo n a jogi plivanje, nikada n e ostati duže od pola časa u vodi, i t a d a izostaviti vežbe p r a n a j a m e kod kuće. Zadržavanje d a h a tokom dva zaveslaja r u k a m a u prsn o m plivanju može se produžiti n a više zaveslaja posle nekoliko meseci. Ako se z a m o r i m o , n e treba prestati, nego se treba jednostavno o d m a r a t i , ležeći n a vodi i dišući duboko. N ajstarija, a istovremeno još uvek i najmodernija vrsta plivanja je kraul, koju je havajski princ K a h a n a m o k u p r e n e o n a Z a p a d p o č e t k o m ovog veka. Plivanje kraulom je izrazito povezano sa jogi disanjem. Snažno d u b o k o udisanje, zatim t o k o m četiri z a m a h a k u m b h a k a (zadržavanje d a h a ) u vodi i izdisanje, p o p u t mehova, kroz nos, počinjući još dok je lice u v o d i . . . N e m a ničeg novog pod s u n c e m ! Ako p r o u č i m o pravila održanja zdravlja, počev od najranijih vremena, pa do najsavremenije higijene, m o r a m o priznati, da pravila naših p r e d a k a još uvek važe u mnogim oblastima, čak i danas, i da ovo naše tvrđenje ne retko prevazilazi i naše najsmelije pretpostavke. U vezi sa plivanjem m o r a m opisati još jedan neobičan slučaj, koji je isto toliko iznenadio m e n e , koliko i Mr. J o h n Kennedy (g. Džona Kenedija), trgovačkog putnika F i r m e »Ford« u Kalkuti. On je bio mlad čovek, visok 1,80 m i neobično mršav. Svakog leta provodio je nekoliko sedmica kod svojih rođaka u Madrasu. Upoznao sam ga n a plaži. P r i m e t i o sam, da je i pored svog mišićavog, iako veoma mršavog tela, provodio čitave sate u svom šatoru i odlazio u vodu tek posle zalaska sunca n a četiri ili pet m i n u t a , da bi zatim, o d m a h izašao napolje. To je bilo celokupno kretanje koje je vršio i pored činjenice da je bio odličan plivač! Moglo se primetiti, da se u vodi oseća kao kod kuće. Ronio bi, plivao leđno, p r s n o , kraul, a zatim bi izletao iz vode kao da ga je nešto ujelo. K a d a sam ga zapitao za razlog njegovog č u d n o g ponašanja, dobio sam ovaj zapanjujući odgovor: »Dragi prijatelju, to je moja najveća nevolja! U mladosti sam bio pasionirani plivač i nije bilo d a n a da se Džon E. Kenedi nije mogao videti na bazenu za plivanje u N juerku (N evvark)... Ali ova trka za z a r a d o m , dragi 79


gospodine, t r k a ! Speed!*) D a li znate šta to t a m o preko, u SAD, znači? Pošto sam m o r a o da z a r a đ u j e m , bio sam p r i m o r a n d a n a p u s t i m sport. Deset godina je prošlo kako se n e bavim s p o r t o m . U svakodnevnoj jurnjavi i životnoj borbi toliko sam izmršavio, da bih se mogao rasplakati kad god se pogledam u odgledalo. N ekada sam imao 76 kg, a sada sam spao na 60 kg! M a koliko jeo — moja telesna težina ostaje n e p r o m e n j e n a . . . « »Zašto se n e bavite sportom?«, zapitao sam začuđen o . »Kao što vidim i m a t e dovoljno vremena, b u d u ć i da ovde provedete svake godine po nekoliko meseci. Danim a sam Vas p o s m a t r a o kako plivate s a m o n a nekoliko t r e n u t a k a , a sve ostalo vreme provodite u svom šatoru. Predveče jedva ako plivate t r i m i n u t a , a zatim o d m a h iskačete iz vode!« »Upravo je u t o m e problem!« u z d a h n u on sa gorčin o m . »Svaki delić moga tela vapije za vodom, ali se n e usuđujem plivati onoliko, koliko bih želeo, jer se bojim da ću još više izgubiti u težini. Kažu, da je plivanje jedin a stvar n a svetu, koja smanjuje težinu brže od p a r n o g kupatila.« Ovo naivno mišljenje n a t e r a l o m e je da se osmehn e m . Odlučio sam da stvar u z m e m u svoje ruke i da svog prijatelja izvedem iz zablude. J a d a n čovek, provodi d a n e n a plaži, a željan je vode! Tu nešto, stvarno, nije u redu, jer upravo plivanjem mogao bi da popravi svoje stanje. Oprezno sam počeo da m u govorim o vežbama Joge i zapitao ga, da li je ikada čuo za p r a n a j a m u . Odgovorio je, da nije, ali k a d a sam m u p o d r o b n o objasnio u č e m u je stvar, nasmejao se pokroviteljski i u p i t a o : »Dragi gospodine, šta to sebi uobražavate? Zar mislite da me ugojite vazduhom? D o n ' t pull m y leg, boy!«**) N a to sam m u p o t a n k o objasnio p r e d n o s t i jogi plivanja, uveravajući ga, da će dobiti n a težini, ako vežba pola časa dnevno po mojim u p u t s t v i m a . Nije h t e o n i da m e sasluša, sumnjičav kao i mnogi ljudi n a Z a p a d u . Mesec d a n a kasnije još uvek je ležao n a plaži po ceo d a n , *) Speed (spi:d), engleski: brzina, žurba, hitnja. — p. p. **) ,,Don't pull my leg, boy!" — engleski: ,,Prestanite se šegačiti sa m n o m , čoveče!" — p. p.

80


a u vodu bi išao t e k p r e d veče, i to s a m o za t r e n u t a k , kao k a d a F i n c i j u r n u iz svojih s a u n a i skoče n a čas u hladnu vodu. U s e p t e m b r u sledeće godine opet sam video D ž o n a E . Kenedija n a plaži. N a moje veliko iznenađenje, ovog puta nije toliko ležao n a pesku, nego se nalazio u grupi m l a d i h I n d u s a od šesnaest ili s e d a m n a e s t godina, koji su jahali n a talasima. Posle nekoliko sedmica toliko se izvežbao, da je m o g a o zaći u vodu sve do grla, z a t i m da o k r e n e leđa talasu koji je nailazio, d a se opruži n a vodi i p r e p u s t i talasu da ga ponese ka obali strelovitom brzin o m . K a d a bi dospeo u plićak, vratio bi se b u č n o j skupini veselih mladića. K a d a sam ga p i t a o za njegovu novu zabavu, sa osm e h o m m e je uveravao, d a je p r o n a š a o n a č i n k a k o ć e i on uživati u vodi, jer jahanje n a talasima nije »zahtevalo napor«. Nije m o r a o u o p š t e plivati; dovoljno je bilo d a polako ode u vodu, pričeka prvi veliki talas, legne n a njega i da ga ovaj ponese kao dasku p r e m a obali. »Oh, boy, it's great fun!«*) uzviknuo je oduševljeno. »Divna zabava! Već sam p o s t a o vešt kao n e k i K a n a k n a Vajkiki Biču (Waikiki Beach). Svakako, ovo je daleko zanimljivije od mrzovoljnog izležavanja u š a t o r u . T a k o đ e n e t r e b a d a se plašim daljeg gubitka težine, jer u o p š t e n e m o r a m d a plivam...« Ubrzo posle ovog razgovora m o r a o sam otići iz Madrasa n a mesec d a n a . K a d a sam se vratio, otišao sam n a plažu jednog s p a r n o g oktobarskog d a n a . K e n e d i se i dalje zabavljao sa mladićima. Tek što m e je ugledao, počeo je divlje gestikulirati, izletevši iz vode pravo k meni. »Za ime sveta!« uzviknuo je gotovo bez d a h a . »Dogodilo se č u d o ! Svuda sam Vas t r a ž i o . . . J u č e sam se izmerio u h o t e l u . . . n a k o n dva meseca i, sada se d r ž ' t e d o b r o , — okruglo četiri kilograma sam dobio!... Samo n e z n a m , k a k vim čudom se to dogodilo.« Ovaj događaj je izazvao m o j najživlji interes. »Ovde n e š t o nije u redu.« rekao sam u sebi. »Ovaj čovek ne pliva, n e čini n i jedan jedini p o k r e t ; jednostavno d o p u š t a *) ,,Oh, boy, no! . — p. p. 6 Joga i sport

it's great fun!" — engleski:

,,Ah, kako je to zabav-

81


da ga voda nosi i — goji se...« Odmah sam otišao sa njim da bih učestvovao u jahanju na talasima i sledećeg dana — rešio sam zagonetku: Očekujući talas, plivač duboko udahne, a zatim legne na vodu licem okrenutim u napred. Sve dok ga talas nosi ne može disati jedno kraće vreme i pored najbolje volje. Zatim ponovo udahne, ali je posle toga opet prinuđen da zadrži dah. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok ne dospe u plićak. Najmanje 30—40 sekundi primoran je zadržati svoj dah. Džon E. Kenedi nije uopšte plivao, a ipak je vršio potpunu vežbu pranajame pola časa dnevno tokom čitavog jednog meseca. Kada sam mu objasnio uzrok »čudesnog« dobitka u težini i biološko dejstvo vežbi disanja na regulisanje zdravlja, odmah je promenio svoje mišljenje o indiskoj Pranajami. »Jer disanje je život«, kaže jedna poslovica na sanskrtu,*) »i ako dobro dišeš, poživećeš dugo na zemlji.«

*) Sanskrt — (sanskrtski: samskrta), klasični jezik I n d u s a ili Brahm a n a , izumro kao n a r o d n i jezik u VI veku p. n . e., ali naučnici u Indiji i d a n a s njime govore i pišu. — p. p.

82


8. CIVILIZOVANI APETIT Čovek je spoj materije i psihe. Njegov visoko razvijeni mozak omogućuje mu da svoje Ja ispolji i na materijalnoj ravni, a zato mu je potreban materijalan oblik, tj. telo, koje pripada materijalnom svetu, a njime vladaju prirodni zakoni. Životinje su oruđe prirode, koje žive u zatvorenom krugu prirodnih sila i, shodno tome, ne mogu grešiti protiv prirode. One ispoljavaju prirodne zakone potpuno automatski i neposredno; one nisu u stanju da primenjuju ove zakone po volji, pošto nemaju visoko razvijenu svest kao čovek. Znači, stalno žive u uravnoteženom, prirodnom stanju i iz njega ne mogu »ispasti«. Nasuprot tome, čovek je u mogućnosti, zahvaljujući upravo svom razumu, da upozna ove zakone. Sve dok zakone prirode samo upoznaje i zna, ustaljeni poredak se ne narušava i one može u prirodi da i dalje sretno živi. Međutim, on ne sme da poznavanje prirodnih zakona koristi tako, da ono samom sebi bude cilj. — Priroda vlada našim telom putem dve prirodne sile koje pokreću svet: pomoću nagona za samoodržanje i nagona za održanje vrste. Međutim, veliko iskušenje, odnosno mogućnost uvek postoji, da se ovi nagoni koriste kao cilj za sebe. Jer, ako čovek stavi svoj razum u službu svojih nagona, on odmah ispada iz svog prirodnog stanja i postaje nesrećan. Sve dok nije svestan svoje prave suštine, on koristi u stvari svoj razum za to, da od prirodnih zakona načini izvore zadovoljstva. Prirodni je zakon, da telo mora nadoknaditi utrošenu snagu; znači, potrebna mu je hrana. Priroda deluje u našem telu i, kada organizmu treba hrana, javlja nam se 83


ova p o t r e b a kroz osećaj, koji nazivamo glad. P o š t o glad znači da nečega nema, naša je dužnost, svakako, da podm i r i m o t a j n e d o s t a t a k jelom. A kako u svojoj svesti ponovo uspostavljanje r e d a delovanjem p r i r o d e doživljavamo kao zadovoljstvo, isto je t a k o p r i r o d n o , d a osećaj zadovoljstva p r a t i zadovoljavanje osećaja gladi. Osetivši ovo zadovoljstvo, čovek je od njega n a p r a v i o cilj za sebe, o d n o s n o sredstvo za uživanje; znači, počeo je da uživa u plodovima svog saznanja. O n n e uzima više h r a n u r a d i održavanja tela u životu, nego jelo s m a t r a za izvor zadovoljstva! Čovek je srozao svoj r a z u m , koji t r e b a da vlada telom i m a t e r i j o m , i potčinio se telu, načinivši od sebe slugu i r o b a svog sopstvenog tela. Nije m u bilo dovoljno da zadovolji zdravu glad, nego je otišao dalje, pronalazeći sve moguće n a č i n e da bi u jelu još dugo uživao, nakon što je već zadovoljio p o t r e b e svog tela! Kulminaciju takvog pogrešnog stava nalazimo u izopačenosti rimskih patricija, koji su paunovim p e r o m izazivali povraćanje i sa t a k o ispražnjenim s t o m a k o m nastavljali svoju gozbu. Čovekovo n e p c e izgubilo je svoje p r i r o d n e reakcije; o n o više n e javlja mozgu d a je h r a n a p o t r e b n a s a m o za i s h r a n u tela. P r e n a d r a ž e n o stanje n e p c a nagnalo je čoveka da traži zadovoljstvo u h r a n i čak i o n d a , k a d a uopšte nije gladan. Tako je stvoren civilizovan apetit, sladokustvo i oblapornost, čovekova stalna želja za h r a n o m i pićem. Glad je p r i r o d n a : o n a je nagoveštaj p r i r o d e , d a je telu p o t r e b n a h r a n a . Apetit je n e p r i r o d a n , jer o n pretstavlja s a m o želju za zadovoljenjem p r e n a d r a ž e n o g nepca, a kako ova želja n e proizilazi iz zdrave p o t r e b e za h r a n o m , m i p r e o p t e r e ć u j e m o svoje organe i dovodimo svoje telo u bolesno stanje. Ako pogledamo koliko ljudi greše p r e m a svome telu, stvarajući od jela i pića sredstvo za upropašćivanje svog zdravlja, o n d a n e t r e b a uopšte da se č u d i m o , što n a svetu i m a toliko nesrećnih i bolesnih ljudi. Civilizovani čovek se već toliko privikao n a ovaj n e p r i r o d a n način jedenja i pijenja, o n m u je postao drugom p r i r o d o m , d a m u 84


n e n o r m a l n o izgleda kao n o r m a l n o i on više u o p š t e i n e primećuje, gde i koliko greši p r e m a p r i r o d i i svom zdravlju. K a d a u p o r e d i m o svoj n a č i n i s h r a n e sa i s h r a n o m životinja, koje još uvek žive p o p r i r o d n i m zakonima, o d m a h p r i m e ć u j e m o zastrašujuću razliku između p r i r o d n o g jedenja i pijenja i »civilizovanog n a č i n a ishrane«, koji, u stvari, i nije ništa drugo do stalna želja za zadovoljstvom. K o je ikada video ž e d n u životinju da pije pivo, vino ili zaslađene sokove rastvorene i zasićene ugljen-dioksidom? P o z n a t c n a m je iz sopstvenog iskustva da posle fizičkog r a d a i d o b r o g znojenja, jedino čista voda m o ž e n a m p o t p u n o ugasiti žeđ i u takvim prilikama nju jedin o h o ć e m o i t r e b a da pijemo. Ali k a d a gasimo ovu prir o d n u žeđ, voda koju pijemo i m a neki poseban, divan u k u s — n e k u davno zaboravljenu a r o m u , što se p o t p u n o razlikuje od čovekovog traženja čistog uživanja, k a d a iz puste navike sedi sa prijateljima u kafani, r e s t o r a n u ili baru, da bi ćaskao i p u n i o s t o m a k kojekakvim za njegovo n e p c e u k u s n i m pićima, koja u o p š t e nisu p o t r e b n a njegovom telu. Od svih pića, piva, viskija, likera, konjaka i svih mogućih vrsta aperitiva, nijedno od njih ne prija tako, kao sveža voda posle višečasovnog r a d a u polju, penjanja n a neki planinski vrh ili nekog drugog zdravog sporta. I s t o t a k o je i sa jelom. Koliko velika razlika postoji između jednostavne i p r i r o d n e h r a n e , koju j e d e m o posle telesnog n a p o r a da b i s m o utolili zdravu glad i prefinjeno začinjenih »specijaliteta«, koje savremeni čovek s a m o zato jede, d a bi zadovoljio p r e n a d r a ž e n i civilizovani apetit. Deca i p l e m e n a , koja žive p r i r o d n i m n a č i n o m života, i nalaze se n a nižem stepenu razvitka, još uvek jedu da bi utolili zdravu, p r i r o d n u glad. Plemena, koja žive u prirodi, p r i p r e m a j u svoju h r a n u veoma jednostavno. Takođe i voće jedu u sirovom stanju. M e đ u t i m , d e t e kvari njegova okolina još n a p o č e t k u njegovog života. Roditelji i ostali r o đ a c i žele da zadobiju njegovu ljubav i daju m u slatkiše i čokoladu. T i m e kvare svoje d e t e telesno i d u h o v n o kroz pogrešno ispoljenu ljubav. Telesno, što se ubija zdravi nagon d e t e t a , jer se navikava da jede k a d a nije gladno iz čiste već pro8S


b u đ e n e želje za uživanjem u h r a n i . Duhovno, što se u d e t e t u već r a n o razvija nagon sebičnosti, kroz stalno očekivanje i traženje poklona i iskorišćavanje ljubavi svoje okoline. N e r a z u m n i civilizovani čovek kvari i životinje koje žive sa njim. Siroti psi, mačke, ptice i ostale životinje, koje su imale nesreću da p o s t a n u ljubimci ljudi koji žive n e p r i r o d n o , izgubili su svoje u r o đ e n e n a g o n e i dobile žeIju za slatkišima i prefinjenom h r a n o m , koju jedu po ceo d a n bez osećaja gladi, upravo kao što to čine njihovi gospodari. P r i t o m , njihovi gospodari, da bi ih zadovoljili, daju im slaitkiše, koji im potkopavaju zdravlje i skraćuju život, kao i njihovim gospodarima. Celu ovu stvar će izvanderno ilustrovati sledeća anegd o t a o jednoj staroj usedelici i njenoj pudlici: J e d n a s t a r a usedelica odvela je svoju pudlicu veterin a r u . Pudlica je bila debela kao prase i d o b r a gospođica se žalila, kako njena ljubimica p a t i od n e d o s t a t k a apetita. »Dugo v r e m e n a je jela samo teletinu, kolače i pavlaku«, rekla je veterinaru, »ali sada neće da jede upravo nista.« Veterinar ju je tešio: »Ostavite je samo ovde. Ja Vam garantujem, da ću je za dve sedmice tako izlečiti od gubitka apetita, da će sa velikim zadovoljstvom jesti oskoruše.« G ospođica p r o s t o n e može da poveruje, ali ipak poverava svoju Ijubimicu veterinaru i odlazi svojoj kući vrteći glavom. N akon dve sedmice došla je ponovo sva uzbuđena da odvede kučence. K a d a je veterinar doveo njenu ljubimicu, jedva ju je prepoznala: postala je vitka, živahna i po kretljiva. Veterinar joj baci dve oskoruše; o n a se o d m a h baci n a njih i halapljivo ih pojede. »Doktore«, uzviknu gospođica blistajući, »kako ste napravili ovo čudo?« — »Veoma jednostavno«, odgovori veterinar, »te dve oskoruše su joj prva h r a n a , koju je dobila o t k a k o ste je doveli ovamo!« Zdravim postom pas je povratio svoju p r i r o d n u glad. Njegovi probavni organi su se povratili od preoptereće nja, srce i krvotok su se rasteretili i pojačali zahvaljujući mršavljenju, a u celom njegovom telu došla je priroda ponovo do izražaja. 86


Želja civilizovanog čoveka za zadovoljstvom n e ispoljava se s a m o za vreme obeda, nego i u vozu, pozorištu, na, koncertu, u bioskopu. Ljudi stalno n e š t o žvaću ili grickaju. Uvek im je u džepu neka čokolada i u svakoj prilici u z m u p o k o m a d i ć . K a k o o n d a može d a im probava funkcioniše pravilno? Ovo n a s dovodi do j e d n e od najvećih pogrešaka civilizovanog čoveka, koja mu veoma šteti, a odnosi se na temperaturu h r a n e i pića! Frižider! — Prava blagodet kada se pravilno koristi, ali ljudi su od njega napravili — zlo. K a d a se upotrebljava za čuvanje lako pokvarljive hrane, frižider je blagodet, a kada se zloupotrebljava kao mogućnost za služenje jela i pića h l a d n i h kao led, o n d a je zlo. Ledeno h l a d n a jela i pića š t e t n o deluju čim dospeju u usta. Z u b n a pokosnica p u c a i gubi sposobnost odb r a n e od bakterija, koje se nalaze u u s n o j duplji. Posledica toga je krvarenje zuba. Sluzokoža jezika t a k o đ e s t r a d a : njena prefinjena osetljivost opada, a da m i to i n e o p a ž a m o . Jezik i m a veoma važan zadatak i da raspozna najtananije razlike u ukusu, kako bismo mogli sprečiti unošenje bilo kakve pokvarene i otrovne h r a n e . M e đ u t i m , neosetljiv jezik n e m o ž e obavljati ovu dužnost kako treba! Sluzokoža u grlu i želucu t a k o đ e oboleva, dok su žuč i j e t r a ozbiljno ugroženi. Nije nikakvo čudo, što zastrasujuće veliki p o s t o t a k ljudi u civilizovanom svetu p a t i od suviška želudačne kiseline, čira n a želucu, upale žučn e kesice, k a m e n a u žuči i poremećaja j e t r e i gušterače. Ali najopasnije je ledeno h l a d n o voće. Tečnosti se brže zagreju do telesne t e m p e r a t u r e od p a r č a d i h l a d n o g voća, n a r o c i t o ako nisu d o b r o sažvakana. Takvi k o m a d i loše sažvakanog, h l a d n o g voća leže dugo u želucu i n e rashlađuju s a m o sluzokožu želuca, nego i sve susedne organe. Skoro isto se može reći i za vrelu h r a n u i pića. D a li sluzokožu n a p a d a toplota ili hladnoća — n e čini neku bitnu razliku. U svakom slučaju iskustvo je pokazalo, da otstupanje od n o r m a l n e t e m p e r a t u r e jela i pića u t i r e put pojavi raka u grlu, s t o m a k u , jetri i gušterači. U z m i m o jedan p r i m e r iz životinjskog carstva! — Jeste li ikada videli m a č k u da pije suviše h l a d n o ili vruće mle-

87


ko. U m n o g i m jezicima poslovični izraz za oklevanje je: »Obilazi kao m a č a k oko vrele kaše.« Čak i k a d a joj njen nepromišljeni gospodar d a takvu h r a n u , m a č k a ć e m u d r o sačekati, m a kako bila gladna, d o k se h r a n a n e ohladi, ili, ako je suviše h l a d n a , d o k se m a l o n e zagreje. Tek o n d a ć e početi d a je j e d e . Često m o r a m o sa užasom p o s m a t r a t i , kako dobronam e r n e , ali n e u p u ć e n e majke daju svojoj deci čitave kom a d i ć e leda da ih progutaju. Takve majke se, o n d a , izn e n a d e , kad deca p o č n u da im povraćaju i dobiju proliv. Kroz ceo svoj život, ta deca mogu da p a t e od hroničn i h obolenja s t o m a k a i k a t a r a u crevima. Joga — to znači da živimo i delamo saglasno prlrodi, a n e protiv prirode. P r i r o d o m m o ž e m o zagospodariti s a m o o n d a , k a d a njene zakone n e samo u p o z n a m o , nego i priznamo. Vodeničar p r i m o r a v a o g r o m n u snagu reke d a m u okreće točkove i kola vodenice. Ali on može zauzdati i koristiti t u snagu s a m o ako napravi vodenička kola po zak o n i m a hidraulike, o d n o s n o saobrazno sili p r i r o d e . Moglo bi se navesti j o š dosta takvih p r i m e r a . Vratimo se prirodi! Živimo, dišimo, jedimo i pijmo p r i r o d n o , o n d a ć e m o biti uvek zdravi. Ako smo već načeli svoje zdravlje, vraćanje p r i r o d i pomoćiće n a m čak i u prividno beznadežnim slučajevima. Z a vreme Drugog svetskog r a t a i m a o sam prilike d a vidim posle oslobođenja jednog velegrada, kako su ljudi, koji su ranije provodili po čitav d a n sedeći u svojim loše p r o v e t r e n i m kancelarijama, m o r a l i da uklanjaju ruševine, nose grede, da vuku kolica, pa čak i da zidaju, ako su hteli da imaju krov n a d glavom. Često su m o r a l i kil o m e t r i m a d a p u t u j u d a bi nabavili h r a n u . Posledica toga je bila, da su č a k i oni, koji su do t a d a vodili život p u n patnji i bola, usled obolenja probavnih organa, čira u stomaku, h r o n i č n i h obolenja želuca, ili k a t a r a u crevim a , obolenja žuči i drugih bolesti, te koji su mogli živeti samo n a strogoj dijeti, iznenada mogli da jedu najtežu h r a n u — pasulj, grašak i k u p u s — i da tu h r a n u odlično probavljuju. 88


Bili su p o t p u n o lzlečem od svojih p a t n j i ! Izgubih su svoj civilizovani a p e t i t i povratili su svoju p r i r o d n u glad. N e čekajmo d a n a s sudbina n a t e r a d a živimo prirodn o ; p o č n i m o svesno, od svoje volje, s dovođenjem svojih životnih funkcija u p r i r o d n o stanje. Jogi pobeđuje a p e t i t i otvara p u t razvitku p r i r o d n e gladi. On jede s a m o o n d a , k a d a je stvarno gladan i žvaće svaki zalogaj deset p u t a duže od čoveka n a Z a p a d u , sve d o k se p o t p u n o n e n a t o p i salivom (pljuvačkom) i progutaće ga tek o n d a , kada se pretvori u kašu sličnu mleku, što je sa gledišta strujanja p r a n e o d izvanredne važnosti. P o učenju Joge, sva h r a n a , a n a r o č i t o p r e s n o zeleno povrće, voće, mleko, m l e č n i proizvodi i m e d , ispunjeni su p r a n o m , koja je n e o p h o d n a za održavanje života, snage i zdravlja. U pravo kao što je n o s n a m e n j e n upijanju pran e iz vazduha za p o t r e b e zdravlja t a k o su i u s t a organ za upijanje p r a n e iz h r a n e . Svaki a t o m h r a n e sadrži veliku količinu p r a n e i p r a n u , oslobodenu temeljnim žvakanjem, koja p r o d i r e u meso i kosti, upiće organizam, da bi je rasporedio u n e r v n e c e n t r e i t a m o sačuvao da m u stoji n a raspolaganju. Čitalac n a Z a p a d u m o ž e s pravom da se zapita, zašto čoveku t r e b a p r a n a iz h r a n e i zašto p r a n a iz vazduha, koja sve ispunjava i koju udišemo, nije dovoljna? P o ovom pitanju Joga kaže, d a upravo kao što elektricitet i m a razne oblike, koji n a čoveka različito deluju, t a k o i p r a n a u vazduhu, h r a n i i vodi — iako je u biti ista — pokreće razne funkcije u organizmu. U pogledu teorije p r a n e , n a u k a o Jogi ispunila je m n o g o knjiga, a s obzirom n a opseg ove knjige, nisam u mogućnosti da ovde dublje zalazim u ovu oblast. Prihvatimo, stoga, da h r a n a sadrži p r a n u , kao što t o uči drevna n a u k a Indije, i d a se t a p r a n a oslobađa pažljivim žvakanjem. I n a Z a p a d u je živeo, u d o b a antike, j e d a n veliki m u d r a c — Epikur*). »Morate osetiti u k u s i najmanjeg delića svakog zalogaja, ako želite da Vam stvarno koristi.« — učio je on, jer je sigurno znao, da prava vrednost h r a n e n e leži s a m o u nje*) Epikur — (grčki: Epikuros), starogrčki filozof, tvorac epikureizm a , živeo 341 — 270 g. p. n. e. — p. p.

89


noj hranljivosti, nego i u onoj p r i m a r n o j energiji, koja počiva u njoj. U k u s je p r a n a . Primitivni čovek dolazio je do h r a n e veoma neredovno, u znoju lica svog i po cenu velikih opasnosti. Pošto je do nje dolazio t a k o retko, on je uživao i naslađivaose svojom h r a n o m , držeći je dugo u u s t i m a . To je i zakon prirode, jer p r e m a postavkama medicine n a Z a p a d u , hran a m o r a p r e t h o d n o biti d o b r o natopljena pljuvačkom, d a bi želudac m o g a o lako da je probavi. Stanovnici gradova n a Z a p a d u naklonjeni su raznim s t o m a č n i m obolenjima, jer jedu u žurbi i n e dozvoljavaju sebi dovoljno vremena za žvakanje, t a k o da im se želudac n e može boriti sa nedovoljno usitnjenom i ž u r a o p r o g u t a n o m h r a n o m . Usta su predvorje želuca i p r i r o d a je o p r e m i l a ovaj organ sa najdivnijim u r e đ a j i m a za mlevanje — zubima. Ako ne koristimo ovaj uređaj za mlevenje hrane, kako možemo očekivati od želuca sa mekim zidovima da se bori sa tvrdom hranom? On je primoran da poveća svoje hemisko delovanje i da stvara probavne sokove i više želudačne kiseline. P r e t e r a n o lučenje želudačnog soka i čirevi, koji usled toga nastaju, imaju svoj uzrok u našoj nestrpljivosti i loše sažvakanoj h r a n i ! A sada nešto o zubima. K a o posledica velike prilagodljivosti p r i r o d e , ovaj organ, ako se n e koristi shodno svojoj n a m e n i , degeneriše se i p r o p a d a . D a bismo svoje zube snabdeli dovoljnom količinom krvi, m o r a m o ih upotrebljavati onako, kako to najbolje odgovara njihovoj n a m e n i . Kada snažno žvaćemo, naši zubi dobijaju obilan priliv krvi oko svojih korenova. N e bi bilo krtih zuba, kada bi deca još u r a n i m godinama naučila da dobro žvaću. Kod životinja n e m a pokvarenih zuba i stomačnih obolenja, osim kod onih, koje je pokvarila čovekova kuvana i beživotna h r a n a , jer nisu bile u mogućnosti da koriste svoje zube p r e m a njihovoj n a m e n i . P o t p u n o sažvakati h r a n u je važno iz više razloga. N a Zapadu takode ima pobornika ove istine. U svojoj čuvenoj knjizi Horacije Flečer n a m govori, da svaki zalogaj treba žvakati trideset p u t a , p r e nego što ga p r o g u t a m o , i to podeljeno n a levoj i desnoj strani. To odlično deluje n a probavu. Stalno upražnjavanje ovog m e t o d a zaštitiće n a s od brojnih s t o m a č n i h i crevnih obolenja, ili n a s od 90


njih p o t p u n o izlečiti, ako smo već oboleli. Flečer se zalaže za pravilan m e t o d žvakanja, a da i n e shvata, da obilna salivacija ( n a t a p a n j e pljuvačkom) h r a n e istovremen o povećava upijanje p r a n e . G o d i n a m a sam proučavao dela medicinske n a u k e n a Zapadu i najnovije pravce razvoja terapeutike, da bih uporedio, koliko se razlikuju od načela H a t h a Joge. Sa iznenađenjem sam p r i m e t i o , da se najnovija otkrića najsavremenijih evropskih i američkih istraživača — svesno ili nesvesno — sve više približavaju pravilima drevne H a t h a Joge. U pogledu uzimanja i žvakanja h r a n e , najnoviji pravci u savremenoj ishrani pokiapaju se gotovo p o t p u n o u svim t a č k a m a sa drevnim indiskim učenjem. Od švajcarskog lekara, D r Birher-Benera ( D r Bircher-Benner), pa do istaknutih medicinskih stručnjaka širom sveta, m o ž e m o naći sve sama pravila Joge u njihovim objavljenim delima. Kada smo naučili šta znači pravilno žvakanje, samo od sebe se postavlja pitanje: »Kakvog jelovnika treba da se pridržava učenik H a t h a Joge?« Pisci knjiga o savremenoj ishrani p u n e čitave tomove raspravama o sirovoj h r a n i , vegetarijanstvu, vitaminima. Želeo bih da Ijudima n a Zapadu, koji hoće da se bave Jogom iz zdravstvenih razloga, ali joj se još nisu p o t p u n o posvetili, d a m sledeći savet: 1. Neka Vam h r a n a bude p r i r o d n a i jednostavna. L' početku možete jesti mešanu h r a n u . Indisko uzdržavanje od mesa nije opšte pravilo, jer potreba za mesom zavisi od klimatskih uslova. U tropskim predelima u p o t r e b a m e sa je opasna, štetna i p o t p u n o n e p o t r e b n a . Što je hladnija klima u kojoj živimo, to ima više opravdanja za ish r a n u mesom. Z a n a r o d e koji žive u t r o p i m a , zabrana ishrane mesom postala je verski propis zato, sto je trebalo zaštititi ljude, koji nisu imali pojma o higijeni, od štetnosti ishrane m e s o m . A šta bi se dogodilo Eskimu, koji bi odlučio da se iz verskog ubeđenja o d r e k n e mesa? Jednostavno bi u m r o od gladi! N a dalekom Severu n e m a kokosovih o r a h a , b a n a n a i ananasa, da sa svojom velikom hranijivom vrednošću z a m e n e meso. Eskim je p r i m o r a n da pije fokino ulje, da bi održao odgovarajuću temperat u r u svog tela n a o k r u t n o j arktićkoj hladnoći. Z a čoveka, 91


koji živi u žarkim predelima, i s a m a p o m i s a o n a fokino ulje bila bi užasna. Ali, da kojim slučajem dospe n a Arktik, uskoro bi osetio istu p o t r e b u i jubrzo bi s r k u t a o fokino ulje sa istim uživanjem kao i Eskim. P r e m a t o m e , ako bi neki Eskim odlučio da p o s t a n e vegetarijanac — a u mnogim knjigama o vegetarijanstvu sam p r o č i t a o , da samo »biljojedi« mogu očekivati da će stići n a n e b o — on bi o n d a m o r a o jednostavno emigrirati u toplije predele, gde uspeva voće i zeleno povrće. I z r a z »mešana hrana« u H a t h a Jogi znači, da meso n e t r e b a da b u d e osnovn a h r a n a , nego s a m o začin u svakodnevnoj ishrani. Pretežno t r e b a jesti voće, povrće, p r e s n e salate, mleko, maslac, med. K o m o ž e da obezbedi ovu h r a n u učiniće najbolje ako u o p š t e n e jede meso. A n a višim, n a p r e d n i j i m stupnjevima Joge, to je čak i zahtev. M e đ u t i m , učenik Joge n a Z a p a d u , koji živi n o n n a l n o i nalazi se n a početku, može jesti meso, ali r e đ e . Takođe t r e b a jesti više koštunjavih plodova, kao i d a t i počasno m e s t o c r n o m i belom luku u svom jelovniku. P r e m a drevnim učenjima Tibetanaca i I n d u s a , beli luk je najbolja zaštita od raka. Stanovnik grada n a Z a p a d u često n e pojede n i j e d a n češanj ovog zdravog povrća u celom svom životu, iako se pravilna ish r a n a n e d a zamisliti bez njega! R a d i toga p r e p o r u č u j e m , da se beli luk fino istuca i pomeša sa limunovim sokom, ako se neko plaši, da će ga okolina osuditi što jede beli luk. Takođe m o r a m još s p o m e n u t i , da trljanje desni i zuba belim lukom, ili griženje belog i c r n o g luka, t a k o da njihovi sokovi p r o d r u do samih zubnih korenova, predstavlja odličnu zaštitu protiv obolenja desni, kao što su krvarenje ili povlačenje (recesija) desni. U Indiji b r a h m a n i u č e svoje učenike: »Ako želite dostići m u d r o s t , jedite više luka«. U p o t r e b a belog luka se p r e p o r u č u j e i za sprečavanje p r e v r e m e n o g starenja. K o n a č n o m o r a m s p o m e n u t i još j e d n o univerzalno sredstvo: limun. Svako t r e b a d a pojede b a r j e d a n l i m u n dnevn o , leti i zimi. Najbolji specijalisti za r e u m a t i z a m prepisuju sok od dva do t r i l i m u n a da se popije, a zatim d a se pojede j e d n a samlevena iimunova k o r a p o m e š a n a sa šoljicom m e d a . N a žalost, limun koji se m o ž e dobiti u severnim zemljama obično je u b r a n p r e dozrevanja, 92


o p o r je i njegova vitaminska i t e r a p e u t s k a vrednost n e može se u p o r e d i t i sa v a n r e d n o ukusnim, p o t p u n o razvijenim l i m u n o m , koji je sazreo n a drvetu. Z a t o je d o b r o p o m e š a t i limunov sok sa m e d o m , d a n a m suviše jaka kiselina n e bi škodila. 2. Količina h r a n e m o r a biti u skladu sa p o t r e b a m a organizma. N e p o t r e b n o je ponavljati o n o , što sam već istakao; n a i m e , da se m o r a m o prilagoditi klimatskim i ličn i m uslovima. Svakome je p o t r e b n a njegova posebna hran a : o n o m e ko r a d i telesno i o n o m e ko r a d i u m n o . Takođ e nije svejedno, da li čovek r a d i napolju ili u n u t r a , kao što postoji i razlika između jogija p o č e t n i k a i starijeg, naprednijeg jogija. 3. Obroke t r e b a jesti polako, s pažnjom i usredsređ e n o n a h r a n u . Ako d o đ e m o kući u m o r n i , t r e b a d a se o d m o r i m o b a r deset m i n u t a ili četvrt časa, jer je u umorn o m telu u m o r a n i želudac, koji n e može pravilno da probavljuje. Šta više, n e s m e t n i m o s u m a , d a h r a n a daje snagu i da n i k a d a n e t r e b a jesti kada smo ljuti, ili k a d a je n a m a ovladalo n e k o drugo negativno osećanje. Ako jed e m o u takvom, lošem raspoloženju, snaga koju daje hran a upotrebiće se za pojačanje ljutnje i naših nižih n a g o n a . N a s u p r o t t o m e , t r e b a uvek jesti sa lepim i vedrim mislima, ispunjenim s k r o m n o š ć u i zahvalnošću p r e m a životu od koga dobijamo h r a n u ; n a taj način će se pojačati naše psihičke snage i p l e m e n i t e osobine. Indijci se m o r a j u p r e o b e d a o k u p a t i i brižljivo o p r a t i noge i ruke, a t a k o đ e je propis, da isperu i usta. Z a njih je t o verski propis, ali lekari znaju, d a je zasnovan n a higijeni i p r e p o r u č u j u ga i oni za očuvanje zdravlja. Sav r e m e n a n a u k a o ishrani n a Z a p a d u slaže se gotovo po svim pitanjima sa drevnim n a č i n o m i s h r a n e u Indiji. Naravno, učenici Joge n a višem stupnju obavezani su strogim pravilima. Oni žive kod svog učitelja i on ih podučava svim p o t r e b n i m pravilima. Z a revnosne učenike Joge n a Z a p a d u sasvim je dovoljno da slede o n a pravila, koja pozivaju n a u m e r e n o s t . Čovek n a Z a p a d u , kako sam lično zapazio, čini grešku, što jede suviše m n o g o i brzo. Svaki m e h a n i č a r zna, da p r e t e r a n o zagrevanje i suviše goriva p r e v r e m e n a istroše 93


mašinu i ostavljaju teške posledice. Nečistoće, koje se n a k u p e u telu usled nepravilne ishrane, otstranjuju se s vremena n a v r e m e kroz razne bolesti. Tipična bolest za pročišćavanje je epidemija poznata u Evropi p o d i m e n o m influenca (gripa). Odvelo bi n a s daleko i prešlo okvire ove knjige, ako bih detaljno naveo, koje sve procese pokreće influenca. Činjenica je da prir o d a p u t e m jake groznice sagori štetne materije, koje su se nakupile u organizmu, ali t a m o n e pripadaju, i izbacuje ih iz organizma delimično uz stvaranje sekreta i upalu sluzokože. Ta se bolest ovde naziva influenca (gripa) i njoj su naklonjeni s a m o o n i ljudi, koji suviše mnogo jedu i to p r e t e ž n o jela, koja stvaraju o t p a d n e materije, kao što je meso. K a r a k t e r i s t i č n o je da u tzv. »dobrim vremenima«, kada su stanovnici Evrope imali d o b r u ishranu, epidemije gripe su h a r a l e gotovo n e p r e k i d n o , da bi za vreme gladnih godina t o k o m i posle r a t a skoro p o t p u n o iščezle. U to vreme živeo sam u j e d n o j zemlji, gde je glad dostigla široke r a z m e r e i trajala je dugo. Sudeći p r e m a zdravom r a z u m u , moglo se očekivati izbijanje velikih epidemija tokom jeseni i zime kod iznurenog stanovništva. U mesto toga, influenca je gotovo sasvim prestala. Ljudi nisu trovali svoju krv mesom i p r e t e r a n o m i s h r a n o m , t a k o da njihova probava i otstranjenje o t p a d n i h tvari iz organizm a nisu prevazilazili snage orgainzma. I a k o je skoro čitavo stanovništvo — s m a l o izuzetaka — provelo maglovitu, kišovitu i vetrovitu jesen i h l a d n u zimu sa 12—15° ispod nule u nezagrejanim s o b a m a i kancelarijama, influence ipak nije bilo! P r e m a t o m e , nedovoljna ishrana je manjb opasna od prekomerne ishrane! Ljudski organizam zadovoljava se sa zapanjujuće malom količinom h r a n e i, kada je neizbežno, zamenjuje ned o s t a t a k h r a n e vodom i vazduhom. Sa p r e k o m e r n o m hranom organizam ne može izaći na kraj i zato nastoji da suviške ponovo izbaci iz sebe, te je p r i n u đ e n da p u t e m groznice i zapalenja izvrši čišćenje. P r e m a jednoj indiskoj m u h a m e d a n s k o j legendi, Alah o d m e r i svakom čoveku pri rođenju izvesnu količinu hra94


ne da mu traje do kraja života. Ako tu hranu troši suviše brzo, pre će umreti. A što štedljivije jede, duže će živeti. U preporučivanju umerenosti i razumne suzdržanosti slažu se muhamedanska legenda, hrišćanska Biblija, lame Tibeta, drevna učenja indijskih maharišija*) i savremena nauka...

*) Mahariši (sanskritski maha — veliki, m o ć a n , plemenit; rshi n a d a h n u t i mudrac, filozof)-- najveći filozofi i m u d r a c i Indije - p. p


9. KUNDALINI I SEDAM ČAKRI U prvom poglavlju smo već spomenuli, da je naša kičma, uključujući gornje pršljenove i lobanju, nosilac života. U najvišem svodu lobanje je pozitivan pol, dok je najniži pršljen sedište negativnog pola. N a p o n između njih je o n o , što zovemo Život. Joga filozofija, s t a r a nekoliko hiljada godina, p r e m a indijskoj mitologiji, naziva pozitivan pol sedištem boga Višnu, dakle duha; negativni pol, m e đ u t i m , je sedište Kundalini, simbolički personificirane boginje p r i r o d e . Višnu je p l a m e n koji zrači i njegov sjaj stalno privlači Kundalini, koja, uvijena kao zmija u najnižem pršljenu, čeka n a t r e n u t a k , k a d a će m o ć i da se uzdigne kroz kičmeni stub i sjedini sa svojim gosp o d a r e m Višnu. I m e Kundalini znači »uvijena«. Ovo je pesnički i simbolički opis j e d n e fiziološke činjenice. Jezikom savremene n a u k e to bi, možda, mogli izraziti ovako: I z m e đ u pozitivnog pola stacioniranog u glavi i negativn o g pola, koji se nalazi u najnižem pršljenu, n e p r e k i d n o pulzira struja veoma visoke napetosti. Može se dogoditi, da se negativni pol oslobodi iz najnižeg k i č m e n o g pršljena da dospe do pozitivnog pola i da se sa njim sjedini. Bilo da se izražavamo simbolično ili jezikom n a u k e , ostaje činjenica, da ovo stanje u ljudskoj svesti označava najviše ispunjenje i povezano je sa najpotpunijim osećanjem sreće. Večita žudnja, koja postoji između polova, u t o m tren u t k u dolazi do najvišeg ispunjenja. Čovek doživljava u sebi najviši stepen savršenstva. Ovo stanje p o z n a t o je mističarima celog sveta; n a Zap a d u su ga zvali »mistično venčanje» ili »unio mystica«. Vežbe Joge sa p r a n a j a m o m , koje vode stvaranju savrše96


n e ravnoteže, k a d a se vrše zajedno sa o d r e đ e n i m a s a n a m a , koje su u s m e r e n e ka b u đ e n j u negativnog pola, pospešuju »spajanje Kundalini sa Višnu«. Kundalini i Višnu imaju svoja sedišta u po j e d n o m važnom n e r v n o m c e n t r u i izm e đ u njih nalazi se još nekoliko glavnih sličnih nervnih c e n t a r a , koji su u s p u t n e stanice za K u n d a l i n i koja teži nagore. K a d a ova energija, nazvana Kundalini, dospe d o ovih čakri, o n d a t o uvek označava jedan novi stepen svest i n a p u t u ka samospoznaji dotične osobe. Ove č a k r e su p r o s t o t r a n s f o r m a t o r i , baterije i a k u m u l a t o r i za skupljanje i čuvanje energije, o d n o s n o p r a n e . Većina ovih akumulacionih c e n t a r a nalazi se kod prosečnih ljudi u neprob u đ e n o m ( l a t e n t n o m ) stanju. Usmeravanje svesti b u d i ove c e n t r e strujanja — n a s a n s k r t u »čakre« — od jednog do drugog stepena, da n e bi bili p r e o p t e r e ć e n i u t r e n u t k u ispunjenja, jer bi moglo doći do oštećenja nervnog sistema. Ponekad, kod ljudi koji nisu n i čuli za K u n d a l i n i i čakre i koji žive n a veoma niskom stupnju svesti, neki spoljni potsticaj, n a s t a o usled kakvog u d a r a ili n e s r e t n o g slučaja, može da oslobodi Kundalini i da je neočekivano izazove da pojuri u z kičmeni stub. Pošto svest prosečnog čoveka nije dovoljno razvijena za t o , on dospeva u besvesno stanje. U medicini se to naziva »katalepsija«. — Ko ovo stanje postigne svesno, p o m o č u vežbi Joge, u zanosu će doživeti najviši stepen svesti. Z a p o s m a t r a č a sa s t r a n e izgledaće kao da je u nesvesti, pošto m u se svest pomerila n a drugu ravan; ali on lično doživljava p r i t o m savršeno i p o t p u n o b u d n o stanje svesnosti. Ovo je j e d n a fiziološka i fizička činjenica. O n a n e označava n i š t a bolesno, već čovekovo savršeno stanje. Postoji sedam glavnih čakri i pet m a n j i h c e n t a r a , što u k u p n o čini dvanaest. M e đ u t i m , uglavnom se navode sam o sedam glavnih čakri. Čakre se još nazivaju i p a d m e ( p a d m a = lotos). Sedam glavnih čakri p o r e đ a n o je u sledećem p o r e t k u , jedna iznad druge: Sedište Kundalini je u t r t i č n o j kosti, u najnižem pršljenu, i zove se: 7 Joga i sport

97


Muladhara Ovo je lotos sa četiri lista. Iznad ove č a k r e se nalazi Svadhišthana u nervnom c e n t r u iznad polnih organa. Ovo je lotos sa šest listova. Z a t i m dolazi Manipura u nervnom c e n t r u u predelu p u p k a . — Lotos sa deset listova. Sahasrara Adžna

Višuda

Anahata

Manipura

Svadhišthana Muladhara Sl.1a Anahata Č a k r a srca. — Lotos sa dvanaest listova. Višuddha Č a k r a u blizini štitnjače. — Lotos sa šesnaest listova. Adžna u sredini čela, između obrva. Lotos sa dva lista. Sahasrara Višnu — sedište pozitivnog pola na vrhu glave. Lotos sa hiljadu cvetova.


Duž kičmenog stuba pružaju se tri glavna kanala, koja se n a sanskrtu zovu »Nadi«. N a levoj s t r a n i — negativni: »Ida-Nadi«. N a desnoj s t r a n i je pozitivni: »PingalaNadi«; u sredini, u kičmenoj moždini: »Sušum n a- N adi«. Ovaj poslednji kanal je p u t za Kundalini. U najnižem pršljenu Kundalini počiva u jednoj trouglastoj čakri; jogi je vodi k o n c e n t r i s a n i m vežbama iz jed n e u drugu čakru, sve više, dok n e dospe u S a h a s r a r u . Svaku novu čakru, koju dostigne, jogi doživljava kao daIje i nove stupnjeve svesnosti. On stiče sposobnost vidovitosti, veštinu čitanja misli, vizija višeg reda, sposobnost pregleda prošlosti, sadašnjosti i b u d u ć n o s t i i druge psihičke sposobnosti, a p r e m a čakri koju je aktivirao, sve dok ne dostigne stanje potpune prosvetljenosti, kada se Kundalini spoji sa Višnu. T o je v r h u n a c , s t u p a n j svesti o stapanju sa svojim pravim Ja, sa praprincipom. Osnova svake religije je tajna koja leži sakrivena u kičmenom stubu čoveka i n e počiva n a imaginaciji, nego je i sama najsavršenija istina. Ovo ispunjenje jogi zovu S a m a d h i . I a k o ovo već spada u Radža Jogu, krajnji cilj psihičke Joge, ipak je bilo p o t r e b n o da se ovde p o m e n e , jer stanje prosvetljenosti nije s a m o psihička, nego i fiziološka činjenica. Dovođenje čakri do svesti, njihovo buđenje iz l a t e n t n o g stanja, takođe je svrha vežbi H a t h a Joge. Ako neko vežbe za č a k r e radi pogrešno, o n d a to može biti jako o p a s n o ; stoga, njihovo izvođenje bez odgovarajućeg stručnog učitelja nije dozvoljeno. M e đ u t i m , o ovome n e ć e m o dalje govoriti, jer to je već stvar starijih učenika Joge, koji se zovu »čele«. Razni putevi Joge n e mogu se odvojiti jedan od drugog oštrom granicom, kao n i psiha od tela. Telo je građevina, o m o t a č , okvir i nosilac psihe: njegovo p o t p u n o poznavanje vodi n a s ka psihi, a o n a ka našoj suštini, našem J a . Očigledno je, iz n a p r e d izloženog, da je dejstvo vežbi H a t h a Joge toliko m n o g o s t r a n o i o b u h v a t n o , da je korisn o za svakoga, ko želi napredovati, da posveti p u n u pažnju H a t h a Jogi — bilo da se radi isključivo o zdravstvenim razlozima, bilo o postizanju psihičkih sposobnosti višeg reda — jer se ne kaže uzalud: »U zdravom telu — zdrav duh!« 99


DRUGI DEO PRAKTIČNA HATHA JOGA


10. STVARALAČKA SNAGA SVESTI Vežbe H a t h a Joge sastoje se iz tri dela: usmeravanje svesti (meditacija), regulisanje disanja ( p r a n a j a m a ) i stavovi tela (asane). Sva tri dela m o r a j u se vežbati zajedno, jer se n i jedan n e da zamisliti bez druga dva. Usmeravanje svesti n e može se upražnjavati bez određenog stava tela (asane) i disanja, a isto tako n e m o ž e m o disati, ili držati telo u nekom položaju, a da svest nije upravljena b a r u glavu, ako n e u drugi neki deo tela. Vežbe H a t h a Joge t a č n o propisuju, kako t r e b a spojiti ova t r i dela, ako želim postići, da moj razvoj b u d e pravilan i sve uspešniji. Vežbe su s h o d n o t o m e grupisane i svaka nosi naziv p r e m a delu koji je prvenstveno naglašen između pomenuta tri dela. N aš glavni cilj je usmeravanje samosvesti ravn o m e r n o u sve delove tela, ili, drugim rečima, p o t p u n o »oživljavanje« našeg tela. To n a m daje ključ u r u k e za vladanje n a d pozitivnim i negativnim snagama u n a m a . Kroz vežbanje ć e m o u p o z n a t i m o ć samosvesti. Dospećemo t a k o daleko, da ć e m o moći svesno stvarati strujanje snage n a bilo kom delu našega tela jednostavnom koncentracijom misli. Stalno sedište naše samosvesti je siva m o ž d a n a kora. Bilo bi dugotrajno i van okvira ove knjige da razmatram o , u čemu se sve ćelije sive m o ž d a n e kore razlikuju od ostalih ćelija. To spada u stručne knjige o medicini. Bitna činjenica, od važnosti za nas, jeste, da su se usled stalnog uticaja našeg Ja ćelije sive moždane kore razvile u savršen instrument kakav je on upravo danas. N aše Ja je ušlo u m o ž d a n e ćelije, počelo je uticati n a njih i razvilo ih u poslušno o r u đ e . Ako upravimo svoju svest sna103


gom svoje volje u druge nervne ćelije, o n d a i o n e počinju da se razvijaju i mogu t a k o đ e p o s t a t i p o t p u n i nosioci svesti kao i najviše ćelije m o ž d a n e kore. Šta m e o n d a sprečava, da svoje Ja, svoju svest, uvedem u bilo koji deo tela, ako su t a m o nervne ćelije sa istim osobinama, kao i u kori mozga? Može se dokazati bezbrojnim p r i m e r i m a , da funkcije jednog važnog nerva, ukoliko b u d e u n i š t e n nekim n e s r e t n i m slučajem, može d a p r e u z m e drugi nerv. Sposobnost prilagođavanja i elastičnost n e r a v a često se potvrđuje n a takav način, koji se graniči sa č u d o t v o r n i m ; H a t h a Joga s a m o koristi ove mogućnosti. Svest može dugim vežbanjem razviti svaku n e r v n u ćeliju do višeg stepena sposobnosti i da je učini provodnikom strujanja višeg r e d a . D a bi se to postiglo, p o t r e b n o je, svakako, vreme. K o i m a d a r koncentracije m o ž e sam postići gore navedene rezultate; čim u s m e r i svoju svest u nervne ćelije jednog dela tela, o d m a h će izazvati određenu reakciju. N aravno, ova reakcija n e m o ž e još biti tako velika, da bi se dotični nervni splet mogao koristiti i za mišljenje; za prvo vreme m o r a m o se zadovoljiti da nervi d o đ u s a m o u stanje nadraženosti, kada u njih usmerim o viša strujanja, i da reaguju kroz naše peckutavo osećanje razvijanja toplote i priliva krvi. M e đ u t i m , ako nekom n e v r n o m spletu svakodnevno, n e p r e s t a n o i godinama, u p u ć u j e m o svoju svest, u njemu počinje jedan p o s t e p e n i razvoj i on se osposobljava za prenos viših manifestacija našega Ja, koje se povećavaju od jednog do drugog stupnja. Tako, deo po deo, m o ž e m o oživeti svaki deo svoga tela i učiniti ga svesnim... Jogi n a višem stepenu razvitka u stanju su da po volji ubrzaju ili p o t p u n o zaustave proces svoje probave ili r a d srca. U svetskoj literaturi nalazimo m n o g e p r i m e r e fakira, koji su dozvolili da ih žive zakopaju n a nekoliko sedmica. Čuven je i slučaj onog jogija, koji se u čisto n a u č n e svrhe podvrgao j e d n o m o p a s n o m e k s p e r i m e n t u , p o d najstrožom lekarskom k o n t r o l o m , n a medicinskom fakultetu u Madrasu. On je p r o g u t a o j e d n u veliku dozu cijankalijuma i sproveo je taj o t r o v n e t a k n u t kroz svoje probavne organe, a 104


da njegov organizam nije upio n i najmanji delić otrova. Zatim je otrov izašao iz njegovog tela n a p r i r o d a n n a č i n . Buđenje svesti, p o r e d svoje ogromne važnosti za zdravlje, ima i jednu drugu veliku prednost. Pomaže n a m da se uverimo u činjenicu, da svest postoji i nezavisno od mozga. Vežbe Joge omogućuju čoveku da doživi potpunu sreću, jer se kroz njih upoznaje sa gospodarem tela — svojim pravim, neuništivim Ja. Veliki deo čovečanstva muči svesni ili nesvesni strah od smrti. Koliko zdravih ljudi h r o n i č n o parališe ova pomisao, koja uvek vreba u zasedi u d u b i n a m a svesti: »Kakva je korist od svega ovoga, ako n a kraju postoji samo neizbežna propast i — s m r t ? . . . « — Joga n a s p o t p u n o leči od ovog straha. Onima, koji zahtevaju opipljiv dokaz, p r e p o r u č u j e m o da se p o t r u d e i da vrše opite. Ako, n a p r i m e r , neko n e može dubiti n a glavi, može lično da se uveri, da drugi, koji su jači i bolje vladaju svojom ravnotežom, mogu lako izvesti tu vežbu. Međutim, unutarnja doživljavanja zbivaju se u dubinama psihe i nevidljiva su za druge. N aše Ja je nevidljivo i n e m a i n s t r u m e n a t a n a svetu kojim bi se njegovo postojanje dokazalo. Samo po njegovom spoljnjem delovanju možemo osetiti Ja neke druge osobe. A svoje sopstveno Ja upoznaćemo, kada razvijamo samosvest i postanemo svesni svoga Ja. Naše Ja, nevidljivo za svakog drugog, može se doživeti jedino u s a m o m sebi. Jogi sedi n e p o m i č n o dok doživljava više postavljena stanja svesti. Ako želimo saznati njegova dostignuća, koja je ostvario k o n c e n t r a c i j o m , onda moramo sami isto to doživeti. Jogi može učiniti samo jedno, da bi dokazao svoju istinu: on pokazuje put. Svakome, ko n e veruje u čudotvorno dejstvo svesti n a telo, preporučujem da pokuša sledeći jednostavni opit: neka opruži desnu ruku sa stisnutom pesnicom i opruženim kažiprstom. Z a t i m , neka usmeri svoju svest u kažiprst, o d n o s n o neka sa p u n o m koncentracijom misli n a vrh ispruženog p r s t a i pri t o m e n e k a i m a osećaj, kao d a odlazi u vrh svoga p r s t a . Posle kraćeg v r e m e n a osetiće jako peckanje i stvaranje toplote. Malo po malo kroz prst će početi da struji toplota i, ako m u je koncentra105


cija dovoljno jaka, o n d a će se ta toplota povećati do pulzirajuće vreline. M e đ u t i m , posledica nije samo toplota, nego i priliv krvi, jer će prst postepeno pocrveneti. Ko marljivim vežbanjem postane gospodar u usmera vanju svesti, taj će iz toga veoma brzo imati velike koristi. Tako se, n a primer, može sprečiti prehlada, ako se jako k o n c e n t r i š e m o n a svoja stopala pri kišovitom i vetrovitom vremenu. N a taj način može se stvoriti pozitivna energija, toplota, i sprečiti da n a m se stopala toliko ohlade, da bacili mogu nadvladati. Isto tako, ako n a m je hladno po leđima i na njih se koncentrišemo, a leđni mišići su n a m već svesni, o n d a se skupljanjem mišića potpomaže razvijanju toplote i t a k o sprečava eventualno zapalenje pluća... S velikim zadovoljstvom sam p r i m e t i o , da su moji učenici u Evropi veoma zainteresovani za usmeravanje svesti. U mnogobrojnim slučajevima, ovim veoma jednostavnim m e t o d o m , postizali su p o t p u n o ozdravljenje, čak i u ozbiljnim slučajevima smrzavanja, s m e t n j a m a u krvotoku i probavi, pa čak i u, na izgled, neizlečivim slučajevima paralize. Živac, koji je dugotrajno zapalenje gotovo razorilo, više nije u stanju da prenosi životno strujanje i dotični deo tela postaje beživotan ili paralisan. Ali samosvest je najjača pobuđujuća i oživljavajuća snaga. Ona više vredi od elektriziranja i masaže. On probija izolaciju, ako je koncentracija dovoljno jaka, i nerv ponovo stiče sposobnost f u n k c i o n i s a n j a — nastaje iscelenje. Ko shvata smisao upravljanja svešću, takođe će shvatiti i prednosti, koje nastaju, ako može u bilo k o m delu svog tela prouzrokovati pojačan, svestan priliv krvi. Ako neko pati od lenosti probavnih organa, neka se koncentriše na svoje probavne organe i neka oseća, kao da je istovetan sa njima. Već s a m o ovo je dovoljno da izazove pojačan dovod krvi i da se funkcionisanje probavnih organa stavi u pokret. Ovo se može još više pojačati, ako čovek sebi zamišlja, da je on sam utroba i da se pokreće. Svako, ko je ovo m a k a r i j e d a n p u t pokušao, mogao je osetiti, da je njegovo telo o d m a h poslušalo i da se prilagodilo o n o m e , što je on zamislio (imaginatio). Ko n e može ovladati usmeravanjem svesti pri prvom pokušaju, ne treba 106


da će će Ja

klone. Ponovljeni pokušaji doneće svoje plodove, što imati za posledicu jačanje poverenja i volje. Nema veradosti od pobede nad samim sobom, od pobede našeg nad našim telom. Paralelno sa usmeravanjem svesti od velike su pomoći u buđenju i osvešćivanju tela i vežbe p r a n a j a m e , kao i razni stavovi tela (na sanskrtu: asane). Važnost regulacije disanja, s fiziološke tačke gledišta, r a z m o t r e n a je još u prvom delu ove knjige. Z a usmeravanje svesti je regulisanje disanja t a k o đ e od velikog značaja. Kod udisanja m o r a m o se n a to koncentrisati, da u sebi p r i k u p i m o što više p r a n e , dok pri izdisanju moram o misliti n a to, da svesno vodimo tu količinu sveže pran e i da je, r a v n o m e r n o raspoređenu, u s m e r i m o u sve delove tela ili t a m o , kuda se u dotičnoj vežbi preporučuje. Tako se, n a p r i m e r , u vežbi Viparita-Karani koncentrišem o n a štitastu žlezdu. T o znači, da m i svoje Ja stalno šaljemo u štitastu žlezdu — neprekidno misleći na nju — i, istovremeno, pri svakom izdisaju, šaljemo u d a h n u t u količinu p r a n e u štitastu žlezdu, tako reći kao da je t a m o »upumpavamo«. I s t o tako m o ž e m o slati p r a n u u bilo koji željeni deo tela s čvrstom rešenošću da ga osnažimo ili izlečimo. Pran a se skuplja t a m o , gde se svest koncentriše. G de sija svetlo, noćni leptiri se sakupljaju! P r i r o d n o , najjači će biti onaj deo tela i najbolje će funkcionisati, n a koji smo usredsredili svoju svest i koji n a taj način p r i m a najviše p r a n e . N aučnik najviše zadržava svoju svest u mozgu i najveći deo p r a n e skupljaće se t a m o , te će se njegov mozak sve više razvijati i postati najsposobniji. Rvač ili bokser stalno usredsređuju svoju pažnju, tj. svoju svest, n a zahvat svojih ruku o d n o s n o n a u d a r a c svoje pesnice. P r i r o d n o , njihovi mišići će m o ć n o nabujati i narasti od p r a n e koja se t a m o sakupila. Isto to važi i za životinje u zavisnosti od stepena njihove svesti. Zec se uvek plašio n a p a d a jačih životinja i zato je uvek osluškivao i ćulio svoje uši na svaki zvuk. Posledica toga je, da je njegova pažnja, usredsređena n a u š i , . u njim a i sakupila najviše p r a n e , a kako je p r a n a stvaralačka snaga, njegove uši i organ sluha, tokom miliona godina, 107


n e s z r a z m e m o su izrasle u postale beskrajno fini instrument. P o sličnim zakonima razvija se sve, životinja, biljka, pa i sam čovek i sve što živi. P r a n a izgrađuje gde je svest pošalje, t a m o , gde se koncentriše pažnja. Tako se razvija surla kod slona, vrat kod žirafe, noge kod noja i bezbrojn e druge razlike u životinjskom carstvu, a t a k o se razvio i čovek u biće kakav je danas. M e đ u t i m , čovek nije još postigao savršenstvo. On u sebi nosi još beskrajno velike i mnoge mogućnosti. P r a n a sledi a u t o m a t s k i svest; koliko bismo mogli više postići, ako bismo ovaj zakon prirode koristili n a odgovarajući način i svesno i sistematski upražnjavali usmeravanje p r a n e ! Ako n e poznajemo tajne i zakonitosti našeg bića, o n d a n a m uvek p r e t i opasnost da zbog neznanja počinimo greške i da svoje telo, taj čudesni i n s t r u m e n t , g u r n e m o u bolest. Z a t o m o r a m o proučiti zakone usmeravanja p r a n e , a svoje telo ozračiti svojom svešću! O n d a d r ž i m o u ruci ključ savršenog zdravlja i dugog života. Ko od svog disanja stvori jednu svesnu r a d n j u i prati kretanje vazduha u plućima, razviće, korak po korak, svoju prijemljivost i sposobnost opažanja; m a l o po m a l o moći će da oseti fino strujanje p r a n e . Z a t i m će se upozn a t i sa glavnim nervnim spletovima koji dalje sprovode p r a n u u c e n t r e za sakupljanje, raspodelu, pretvaranje i transformaciju — u čakre. Z a n a s više nije tajna, da čakre imaju svoja sedišta u glavnim nervnim c e n t r i m a i u najvažnijim žlezdama sa u n u t a r n j i m lučenjem. Ako u njih dospe n e k o nedovoljno, pogrešno strujanje, o n d a će oni ranije ili kasnije oboleti. A kako n o r m a l n o funkcionisanje ostalih organa zavisi od ovih c e n t a r a , mogu bilo kakve smetnje da n a m navuku najrazličitije bolesti. Shodn o t o m e , od najveće je važnosti sačuvati ili povratiti zdravlje ovih glavnih c e n t a r a .

108


11. LEKOVITO DEJSTVO DREVNIH ASANA P o s t a n a k jogi stavova tela, nazvanih »asane«, gubi se u magli staroindiskih legendi. P r e m a tim legendama, Šiva je isprobao 84000 n a č i n a sedenja i stavova tela, da bi ustanovio, koje su telesne vežbe pogodne za održavanje ljudskog zdravlja ili za razvijanje jednog višeg stepena samopoznavanja. Od ovih stavova d a n a s su u u p o t r e b i 84, dok broj asana, koje služe za očuvanje ili vraćanje zdravlja, iznosi 20 do 30. Čak i da nisu postale od Šive, ove asane su razvili veliki m u d r a c i Indije — riši i m a h a r i š i — jogi višeg reda, koji su vladali čudesnim fiziološkim, fizičkim i takozvanim »natprirodnim« n a u k a m a , a kroz milenijume do današnjeg iskristaliziranog oblika. P r e sedamdeset, pa čak i p r e pedeset godina, naučnici n a Z a p a d u s m a t r a l i su ovu seriju asana za sujeverje. D a n a s , međutim, kako sam lično zapazio, i n ajn epoverljiviji Evropljanin, koji je zainteresovan za svoje telesno zdravlje, priznaje izvanrednu važnost ovih stavova n a r o č i t o o t k a k o su najpoznatiji pretstavnici medicinske nauke na Zapadu potvrdili e k s p e r i m e n t i m a njihovo dejstvo. Osim nekoliko stavova tela za razmišljanje, tzv. sedećih jogi stavova, koji se prvenstveno koriste za ugodho upražnjavanje p r a n a j a m e i za mudre (vežbe izdržljivosti i koncentracije), takozvane asane za vežbanje tela imaju veoma blagotvorno delovanje n a ceo organizam. Nijedna hvala nije p r e t e r a n a , ako treba da opišemo gotovo čudot v o r n o dejstvo stavova tela na ljudski organizam i njihovu ulogu u očuvanju životne snage i poboljšanju zdravlja. Tek nedavno rešili su tajnu indiskih asana istraživači Joge, n a medicinskoj osnovi, uz saradnju najpoznatijih evropskih n a u č n i k a iz oblasti medicine. 109


S t a r a je teza fiziologije, da zdravstveno stanje ljudskog tela zavisi od stanja ćelija i kvaliteta ćelijičnog tkiva. D a bi tkiva bila zdrava, p o t r e b n i su sledeći preduslovi: 1. Redovno unošenje hrane i savršen rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem ( endokrinih žlezda); 2. Brzo i potpuno otstranjivanje otpadnih materija iz organizma. 3. Zdravo i savršeno funkcionisanje nervnog sistema. Jasno je, prema tome, da probavni sistem i krvotok moraju biti u savršenom zdravstvenom stanju, da bi mogli ispravno snabdevati tkiva p r o t e i n i m a , šećerima, mastima, solima i drugim važnim sastojcima. Ispitajmo sada, kako asane deluju n a probavne organe i organe krvotoka. P o s m a t r a j m o , najpre, dejstvo asana na probavni sistem. Probavni organi, želudac, t a n k a .creva, gušterača, jetra itd., nalaze se u trbušnoj duplji, koju odozdo drži karlica, a sa svih ostalih s t r a n a jaki mišići. Majka P r i r o d a se pobrinula za ove organe da imaju redovnu i nežnu masažu kroz dizanje i spuštanje prečage (dijafragme), što poboljšava njihov rad. U jednom m i n u t u probavni organi prime 14 do 15 a u t o m a t s k i h masaža, što je za održanje zdravlja n e o p h o d n o . Kao što smo već izložili u poglavlju o regulisanju disanja, n e p r i r o d a n , civilizovan čovek, sa svojim gradskim životom, n e zna disati pravilno. To znači da m u se disanje degenerisalo, a trbušni mišići toliko zakržljali, da nedovoljna masaža probavnih organa izaziva pomanjkanje želudačne kiseline, poremećaja u probavi i veoma često teške bolove u s t o m a k u . S a m o upražnjavanje p r a n a j a m e nije dovoljno kod osobe sa lošim disanjem i degenerisanim s t o m a č n i m mišićima: o n a m o r a pribeći a s a n a m a , da bi u p o t p u n o s t i povratila zdravlje svojih probavnih organa. Asane n e obezbeđuju ovim organima s a m o spoljašnju masažu, već im omogućavaju i jedinstvenu unutrašnju »gimnastiku«, koju n e može zameniti nikakav drugi sistem sporta n a svetu, nikakvo drugo telesno vežbanje. Priznata je postavka medicine, da rnišići mogu sačuvati svoju snagu i gipkost, samo ako su p r i m o r a n i da vrše pokrete skupljanja i opružanja. Od asana, Bhudžan110


gasana, Salabhasana, Dhanurasana spadaju u najbolje vežbe za rastezanje s t o m a č n i h mišića i skupljanje leđnih mišića. Joga-Mudra, Pasčimotana, Padahastasana i Halasana, nasuprot t o m e , skupljaju prednje t r b u š n e mišiće i rastežu leđne mišiće. Vakrasana i Ardha- Matsjendrasana dovode u ispravno funkcionisanje b o č n e t r b u š n e mišiće. Lepota vežbi Joge najbolje se vidi kod asana Uddijana i Nauli. P r e m d a spadaju u najteže asane za izvođenje, ovladati njima vredno je uloženog t r u d a , jer o n e ispoljavaju zapanjujuće dejstvo n e samo n a t r b u š n e mišiće, nego i n a u n u t r a š n j e organe. Prva od njih masira spoljne i unutarnje mišiće vertikalno, a druga bočno, sa s t r a n e . Međ u t i m , jačina trbušnih mišića nije važna s a m o radi pravilne masaže u n u t a r n j i h organa, nego i za držanje tih organa n a njihovom odgovarajućem m e s t u u trbušnoj dupIji. Ti organi slobodno vise u trbušnoj duplji ili su labavo spojeni sa zadnjim zidom trbušne duplje. O t u d a im je p o t r e b n a jedna jaka p o t p o r a s prednje s t r a n e u cilju izbegavanja p o m e r a n j a ovih organa sa svojih o d r e đ e n i h mesta i izazivanja raznih poremećaja (spuštenost stomaka, creva, bubrega, m a t e r i c e itd.). P r e m a tome, stavovi tela u Jogi ne održavaju samo gipkost trbušnih mišića i organa u trbušnoj duplji p u t e m njihove a u t o m a t s k e masaže, nego i učvršćuju te organe na m e s t i m a koja su im određena. Budući da krvotok služi za prenos pripremljenih hranIjivih sokova od probavnih organa do tkiva, d o b r o zdravstveno stanje organa krvotoka je od odlučujuće važnosti. Najvažniji organ krvotoka je srce, koje, kao što je poznato, ima najjaću m u s k u l a t u r u . Ali se čak i srčani mišić može učiniti otpornijim i jačim pomoću vežbi Joge. Asan e Uddijana i Nauli masiraju srce odozdo preko titranja dijafragme. Ovde treba takođe imati n a u m u , da se mišić onda nalazi u savršenom stanju, kada je izložen naizmeničnim pritiscima. Pošto se srce nalazi u sredini grudnog koša (u m e d i a s t i n u m u ) , svako povećanje ili smanjenje pritiska nužno se odražava na srce. Asane Bhudžangasana, Salabhasana, te D h a n u r a s a n a , zatim Sarvangasana, Viparita-Karani i H alasana u svom prvom delu vrše na srce na111


izmenične pritiske i tako, n a aktivan način, poboljšavaju zdravlje organa z a krvotok. ^* Od svih organa krvotoka, vene su najslabije, a ipak moraju sakupljati krv iz svih delova tela i, savlađujući silu teže, sprovoditi je ponovo u srce. Ovaj r a d »uzbrdo« jako opterećuje slabe zidove vena i zbog toga čujemo ljude kako se žale n a »proširene vene«. Krvnim sudovima je potrebnija spoljna p o m o ć , čak i više nego ostalim organima krvotoka. J o š hiljadama godina ranije, m u d r a c i i učitelji Indije znali su da se krvni sudovi mogu poštedeti i ojačati vežbama kao što su: Siršasana, Sarvangasana, i Viparita-Karani, koje zbog o b r n u t o g položaja tela omogućuju lak povratak krvi u srce. Ovo svakodnevno smanjenje pritiska u venama, koje t r e b a da traje nekoliko m i n u t a , produžava trajnost venama u značajnoj m e r i . Dejstvo ovih asana je vredno divljenja. K r a t a k o d m o r , koji ovi krvni sudovi dobijaju prilikom upražnjavanja p o m e n u t i h asana, sasvim je dovoljan za regeneraciju vena. Svakodnevnim upražnjavanjem ovih asana u trajanju od nekoliko m i n u t a mogu se izlečiti čak i proširene vene, što i n e zvuči t a k o neverovatno, ako pomislimo n a sposobnost regeneracije ljudskog organizma, i to sa kakvom nezadrživom energijom, samo ako dospe u zdrave životne uslove. Pri tom n e t r e b a ispuštati iz vida n i pravilnu i s h r a n u ćelijičnog tkiva i unošenje kiseonika. U poglavljima o disanju već smo govorili o povećanju izmene kiseonika u organizmu i o delovanju gimnastike pluća n a produženje života. Ovde treba samo još n a p o m e n u t i , d a sa vežbanjem a s a n a mišići grudnog koša još više jačaju i delovanje p r a n a j a m e , udruženo sa delovanjem asana, postaje još očiglednije. Vežba Salabhasana je pojam jedne savršene gimnastike pluća, t a k o da se može nazvati i »Pranajama-asana«. P r i izvođenju Salabhasane m o r a se vazduh d u b o k o u d a h n u t i i držati pod visokim plućnim pritiskom nekoliko sekundi do kraja vežbe. Sa dve do tri salabhasane dnevno n e može n i j e d n a jedina p l u ć n a ćelija, kao n i n a j m a n j a alveola u plućima, da izbegne m o ć n o m r i t m u disanja. Asane obezbeđuju pročišćavanje disajnih puteva, tako da izvesni stavovi tela mogu dopunjavati p r a n a j a m u . U mnogim slučajevima o n e n a s štite od upale krajnika ili 1.12


kijavice. Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Dživabandha, te Simhasana su izvanredna preventiva za suzbijanje upale krajnika u p o č e t n o m stadijumu, a leče i kijavicu. Zdravlje ćelijičnog tkiva, kao i čitavog ljudskog organizma n e zavisi s a m o od sistematskog i pravilnog uzim a n j a h r a n e , nego —kao što smo već n a početku ovog poglavlja n a p o m e n u l i — i od savršenog funkcionisanja žlezda sa unutrašnjim lučenjem ili endokrinih žlezda. Najvažnije e n d o k r i n e žlezde u ljudskom organizmu su epifiza, hipofiza, štitnjača (tiroidna žlezda), n a d b u b r e ž n e , poln e žlezde itd. N epravilno ili nedovoljno lučenje bilo koje od ovih žlezda može prouzrokovati najozbiljnija obolenja. Z a održavanje štitnjače u d o b r o m zdravstvenom stanju posebno su pogodne sledeće asane: Sarvangasana, Viparita-Karani, Matsjasana, Dživabandha i S imhamudra. N a hipofizu i epifizu i m a Saravangasana odlično dejstvo, a n a polne žlezde, p o r e d Sarvangasane, povoljno utiče Uddijana i Nauli. Drugi preduslov za zdravlje tkiva je potpuno otstranjenje otpadnih materija: ugljen-dioksid, m o k r a ć n e kiseline, u r i n a (mokraće), e k s k r e m e n t a (izmeta), znoja. Ako ove otrovne materije o s t a n u , iz bilo kog razloga, u organizmu duže nego što je p o t r e b n o , o n d a mogu izazvati ozbiljna obolenja. O n e se mogu uspešno otstranjivati samo kada organi za probavu, disanje i otstranjenje tečnosti b e s p r e k o r n o funkcionišu. Već sam s p o m e n u o asane koje blagotvorno deluju n a disanje i probavu. Z a zdravlje bubrega b r i n u se: Uddijana, Nauli, Budžangasana i Dhanurasana. Treći preduslov za zdravlje ćelijičnog tkiva je savršeno funkcionisanje nervnog sistema. Najvažniji deo nervnog sistema je mozak, zatim moćn i splet nerava u k i č m e n o m stubu i dve linije nerava u simpatičnom n e r v n o m sistemu. Od mozga i kičmene moždine nervi se granaju u sve delove tela. Ova m r e ž a nerava je tako savršena, da n e m a n i jednog delića tkiva u organizmu, do kojeg o n a n e bi dopirala. Ako se nervne veze p o r e m e t e iz bilo kog razloga, .onda i ćelijična tkiva neće dobro funkcionisati; a ako nervne veze u o p š t e n e 8 Joga i sport

113


funkcionišu, ili budu uništene, onda i ceo nervni sistem neće dobro raditi. Ako se poremete nervi debelog creva, onda debelo crevo neće više pravilno funkcionisati i nastaje opstipacija (zatvor, tvrda stolica) ili hronični katar creva. Ako bi presekli jedan nerv lica, ili ako je isti već oštećen, mišići, koje je taj nerv pokretao, vise neće moći da se skupljaju. Sistem drevnih indiskih asana isto tako blagotvorno deluje na nervni sistem, kao i na probavne organe, endokrine žlezde i organe za otstranjivanje otpadnih materija. Siršasana i Viparita-Karani će u ovom smislu pružiti mozgu bogatiju krv i tako obezbediti više kiseonika za nerve, koji pokreću pojedine organe naših čula. U vezi s tim, pri vežbama Joge pažnja se prvenstveno poklanja trbušnim mišićima i kičmi. Jačanjem kičme i njenih mišića, mi istovremeno jačamo i nerve koji prolaze kroz kičmeni stub, zajedno sa nervima simpatičnog nervnog sistema. Isto tako, druge asane jačaju nerve grudnog koša, abdomena (donjeg dela tela), leđa i bokova. Snabdevajući glavu i mozak svežom krvlju, odgovarajuće asane povećavaju mentalne sposobnosti (pamćenje, radni elan, želju za stvaranjem) i pomažu u samosavlađivanju. Oni, koji žele upražnjavati psihičku Jogu, Radža Jogu, počeće shodno tome svoje vežbe sa Hatha Jogom. Potrebno je još naglasiti, da asane služe samo zato, da se telu i mišićima očuva snaga i zdravlje; za razvijanje jakih, atletskih mišića one nisu pogodne. Ko želi da, pored savrženog zdravlja, stekne i čelične muskule, može i ovaj cilj lako postići putem, sa evropskog stanovišta gledano, sasvim novih vežbi za mišiće, čiji je opis dat u jednom od narednih poglavlja. Potpuni opis asana i uputstvo za njihovo praktično izvođenje takođe su sadržani u jednom od narednih poglavlja. Međutim, ne zaboravimo, da upražnjavanje asana uvek zahteva smireno duševno stanje. Ako počnemo svoj rad u dobrom raspoloženju i smirena duha, onda lekovite snage oslobođene vežbanjem ne moramo trošiti na neutralisanje negativnih duševnih stanja, već mogu odmah razviti svoje čudesno umirujuće delovanje na naše nerve. U tu svrhu, pre vežbanja samih asana, zauzima se stav 114


za razmišljanje (meditaciju). Učenik treba uvek da nastoji, da zaboravi svoje probleme i sve teškoće života jednostavnim skretanjem svojih misli na viša moralna pravila Jame i Nijame*.) »Imaj poverenja u svoju pravu suštinu, pa ćeš moći da se onda osloniš na svoje snage. Postupaj pravilno, pa će i život biti pravičan prema tebi. — Budi umeren u svim vidovima svog života, pa ćeš onda imati dug i zdrav život. Budi smiren poput jutarnjeg mira, gledaj s poverenjem u budućnost, kao što veruješ u sutrašnji izlazak sunca, gledaj na svet sa vedrim mirom. Snaga, koja drži svet, drži i tebe, jer si ti njegov deo.« Sa ovakvim mislima stvaramo vedru atmosferu u nama i oko nas i onda možemo početi sa vežbanjem.

*) Jama i Nijama (sanskrt: Yama, Niyama) — Univerzalna m o r a l n a pravila ili etičke discipline koje su iznad svih vera, zemalja, doba ili vremena. — p. p.

115


12. PRANAJAMA I ASANE — TAJNA DUGOGA 2IVOTA N a osnovu p r a k t i č n i h opisa asana Joge i njihovog upoređenja sa poglavljima o p r a n a j a m i , nijednom jedinom učeniku Joge n a Z a p a d u , koji je bez p r e d r a s u d a , neće izgledati neverovatno, da svako može produžiti svoj život p o m o ć u regulisanog disanja i drevnih vežbi Joge. U daljem izlaganju d a ć e m o t a č a n opis najvažnijih vežbi disanja i asana, opisaćemo način njihovog izvođenja i ukazati čitaocu n a koristi, koje iz njih proizilaze, po psihu i telo. K a o i sve ostale telesne vežbe, t a k o i vežbe Hath a Joge koriste s a m o o n d a , kada se pravilno p r i m e n e . Upravo kao što plivanje, boks, trčanje, tenis i drugi sportovi mogu biti štetni, ako se p r e k o m e r n o upražnjavaju, ili ako se n e pazi n a pravila zdravlja — n a p r i m e r , vežbanje n a velikoj vrućini sa p u n i m s t o m a k o m — n a sličan način i nepravilno upražnjavanje H a t h a Joge može biti veoma opasno, n a r o č i t o zato, što vežbe Hatha Joge imaju jako dejstvo. Ali ako ih pravilno izvodimo, o n d a je njihovo blagotvorno dejstvo o g r o m n o ! S druge s t r a n e , ako vežbe H a t h a Joge vršimo nepromišljeno i dozvolimo sebi da o d e m o u krajnosti nepravilnom p r o c e n o m naših sadanjih mogućnosti, š t e t n o dejstvo može biti isto t a k o veliko. Međ u t i m , iskustvo je pokazalo, da ukoliko p r a t i m o i najmanju reakciju svog organizma, uskoro ć e m o steći instinktivn o osećanje, koje n a m vežbe koriste, a koje n a m mogu škoditi; o n d a m o ž e m o o d a b r a t i one vežbe, koje n a m najhitnije trebaju i koje će n a m najviše koristiti. Svako, ko je oboleo od bubrega, pluća, srca, jetre i sličnih bolesti, ne bi trebalo da vežba bez uputstva odgovarajućeg stručnog učitelja! Zdrav učenik će bez sumnje m o ć i proceniti, koje vežbe m u koriste, a koje t r e b a da izbegava. U slučaju 116


da ima navalu krvi (kongestija, hyperaemia), ili p u n želudac, o n d a neće upražnjavati Viparita-Karani ili Siršasanu, kao što neće kod a k u t n o pokvarenog s t o m a k a ili k a t a r a u crevima vežbati Uddijana-Bandha ili Nauli. — N a s u p r o t tome, kod cerebralne anemije (moždane malokrvnosti), h e m o r o i d a (šuljeva) ili proširenih vena pribeći će Sarvangasani, i t d . . . R a d i boljeg objašenjenja n a kraju knjige se nalazi »Plan praktičnih vežbi« sastavljen n a osnovu višegodišnjih iskustava. Ko se b u d e pridržavao ovog plana, imaće od toga sigurno koristi. M e đ u t i m , najozbiljnije skrećemo pažnju našim čitaocima, da se n e zavaravaju prividnom jednostavnošću p o č e t n i h vežbi. Niko n e bi trebalo da, možda, pomisli: »Ah, da, ova m i je suviše laka, prećiću odm a h n a sledeće vežbe!«, jer bi to mogao zažaliti! N a primer, u istoj m e r i u kojoj vežbe sa postepenim produžavanjem zadržavanja d a h a mogu biti korisne, isto toliko mogu prouzrokovati, ako se preteruje, proširenje srca ili pluća. Tako je, n a p r i m e r , jedan učenik Joge u Indiji za početak dobio od svog učitelja zadatak, da napravi sedam p o t p u n i h jogi udisaja, i to ujutru, u p o d n e i uveče. »Sam o sedam vežbi m e n i nije dovoljno«, pomisilio je učenik, »jedva da će i m a t i u o p š t e neko dejstvo!« I radi toga, da bi o d m a h ostvario što veći n a p r e d a k , izveo je vežbu pedeset puta. Kao posledica, izbio m u je neki crveni osip po telu sledećeg d a n a . Učitelj m u je objasnio, da je njegovo n a p o r n o disanje suviše brzo počelo isterivati iz krvi otp a d n e materije, koje su se u njoj nakupile, i da ih je u obliku osipa isteralo u kožu. P a r d a n a i m a o je povišenu t e m p e r a t u r u i bolan svrab, a zatim je opet nastupilo norm a l n o stanje. O d tada, suviše revnostan učenik bio je zadovoljanda n a p r e d u j e onim t e m p o m , koji bi m u učitelj propisao! Dakle, samo oprezno, strpljivo i p r e m a m u d r i m uputstvima! O n d a n e mogu n a s t a t i nikakvi poremećaji i mi ćemo uživati samo blagodeti Hatha Joge. U p o m e n u t o m planu vežbe su t a k o sastavljene, da n a k o n jedne okrepljujuće, uvek sledi neka vežba opuštanja ili jačanja, ali i smirivanja. Stoga se preporućuje 117


n e u p u ć e n o m početniku n a Zapadu, da se t a č n o pridržava ovog plana. Najbolje je r a d i t i vežbe r a n o u j u t r u ili uveče pre večere. N ikada sa p u n i m s t o m a k o m ! T a k o đ e nije preporučljivo vežbati n e p o s r e d n o p r e spavanja, p o š t o količine kiseonika i p r a n e , koje se upiju t o k o m p r a n a j a m e , i okrepljujuće a s a n e imaju toliko osvežavajuće dejstvo, da je posle njih teško zaspati.

118


13. VEŽBE DISANJA PRANAJAMA Vežbe disanja Najvažniji preduslov za regulisanje disanja je kontrola r i t m a . R a d i toga m o r a m o uvek paziti da stalno dišemo po taktu, tačno odbrojavajući propisani ritam. Za utvrđivanje r i t m a indiski jogi uzimaju za osnovu otkucaje srca. Najbolje je, p r e početka vežbanja, o p i p a t i p u l s i ustanoviti r i t a m otkucaja svog srca. Tako o d r e đ e n rit a m , ili takt, biće osnova našeg odbrojavanja. Svaku vežbu disanja počinjemo snažnim izdisanjem. Osnova svih vežbi disanja je p o t p u n o jogi disanje, koje se sastoji iz t r i dela: trbušnog, srednjeg i gornjeg disanja. Trbušno disanje Izvođenje (Sl. 2) — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svoju svest t r e b a da u s m e r i m o u p r e d e o pupka. Sa izdisanjem uvlačimo istovremeno i prednji trbušni zid. Zatim, kroz nos polako udišemo, istovremeno opuštajući dijafragmu i t r b u h dok se n e ispupči zbog čega se donji deo pluća ispunjava vazduhom. Izdisanje: Što više uvući stomak, čime se vazduh isteruje iz pluća kroz nos. P r i t r b u š n o m disanju s a m o se donji delovi pluća ispunjavaju vazduhom, t a k o d a s a m o s t o m a k vrši talasasto kretanje, dok grudni koš ostaje nepokretan. Terapeutsko dejstvo: Izvanredno olakšanje za srce, smanjuje visok krvni pritisak, p o t p o m a ž e probavu i reguliše r a d creva. T r b u š n o disanje vrši izvanrednu u n u t r a š nju masažu svih trbušnih organa. 119


120


Srednje disanje Izvođenje (Sl. 3) — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svest u s m e r i m o n a rebra. Posle izdisanja, polako udišemo kroz nos, šireći rebra n a obe strane. Pri izdisanju skupljamo rebra, čime isterujemo vazduh kroz nos. Kod srednjeg disanja, srednji deo pluća n a m se ispunjava vazduhom, dok stomak i ramena ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: — Smanjuje pritisak n a srce, osvežava krv za jetru, žuč, želudac, slezinu i bubrege. Gornje disanje Izvođenje (Sl. 4) — U stojećem, sedećem i ležećem stavu. Upravimo svest n a vrhove pluća. Posle izdisaja, udišemo polako izdižući ključnjače i r a m e n a i puštajući da vazduh ulazi kroz nos i p u n i gornji deo pluća. Pri izdisanju polako s p u š t a m o r a m e n a i istiskujemo vazduh iz pluća kroz nos. Kod gornjeg disanja trbuh i srednji deo grudi ostaju nepokretni. Terapeutsko dejstvo: — J a č a plućne žlezde (hiluse) i p o t p u n o pročišćava vrhove pluća. 1. Potpuno jogi disanje 0 lekovitom dejstvu p o t p u n o g jogi disanja mogli bi se napisati čitavi tomovi. Preko pluća i krvotoka o n o ispunjava celo telo svežim kiseonikom i p r a n o m . N e bi bilo svrsish odn o nabrajati sve organe našeg tela, od mozga pa do nožnih prstiju, i p o d r o b n o objašnjavati kako i zašto se svaki od ovih organa jača, podmlađuje i očvršćuje p u t e m ovog disanja. N e m a n i jednog jedinog, pa n i onog najmanjeg delića našeg tela, kome ovo disanje ne bi koristilo. To važi takođe i za našu psihu, jer se čitavo naše biće ispunjava novom snagom. Duh n a m stiče mir, samopouzdanje i sigurnost. Jogi disanje otstranjuje nečistoće iz krvi, povećava n a m o t p o r n o s t , potstiče izmenu materija i regeneriše n a r o č i t o sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem. To podmlađuje čitav organizam. Česta je pojava u 121


školama Joge, da učenici u p o o d m a k l i m godinama, posle vežbanja od mesec-dva d a n a , r a d o s n o saopštavaju o neočekivanom i naglom nestajanju izvesnih s i m p t o m a , koje su smatrali za znakove starenja i ranije ih nisu pominjali, jer nisu očekivali nikakvo poboljšanje, kao što su povlačenje (recesija) desni, početak dalekovidosti itd! U Indiji, kao i na nekoliko univerzitetskih klinika u Evropi, poznati lekari eksperimentišu sa ritmičkim, potp u n i m disanjem jogija. U svim oblastima istraživanja postigli su zapanjujuće rezultate, n a r o č i t o u slučajevima visokog krvnog pritiska i obolenja srca. Lekari, koji su vodili ove opite, bili su krajnje zapanjeni neočekivanim rezultatima. U više slučajeva obolenja srca, koji su važili za neizlečive, nastupilo je p o t p u n o ozdravljenje, a gde ovo nije bilo postignuto, došlo je b a r d o t r a j n o g poboljšanja. Jednostavnim jogi disanjem je postignuto, da su bolesno p r o š i r e n a srca postepeno povratila svoj približno prvobitni oblik. U većini slučajeva, obolenja srca su s a m o posledica funkcionalnih poremećaja drugih organa. Tako, n a p r i m e r , nepravilno funkcionisanje štitnjače i bubrega prouzrokuje većinu srčanih poremećaja. Postoje, doista odlični med i k a m e n t i za srce, kao n a p r i m e r digitalis. Ovi lekovi deluju, doduše, na srce, ali ne otklanjaju i uzrok obolenju. P o t p u n o jogi disanje, p r i m e n j e n o sa odgovarajućim tretm a n o m psihe i a s a n a m a tela, leči organske poremećaje koji su prouzrokovali d o t i č n o srčano obolenje i, kao posledica toga, i s a m o srce postaje ponovo zdravo. P r e m a t o m e , njegovo delovanje prevazilazi dejstvo bilo koje kure, koja i sa najboljim lekovima, o b u h v a t a s a m o srce. Specijalizacija u medicinskoj nauci uslovila je njenu podelu i tako je t e r a p e u t i k a postala način lečenja s i m p t o m a . Zaboravilo se, da je čovečije telo jedna nedeljiva celina, tako da je neka mala žlezda često uzrok obolenju nekog organa u sasvim drugom delu tela. Ako n e k o oboli n a žuči, plućima, ili n a n e k o m drugom organu, o n d a se kod njega sve m e n j a , od mozga pa sve do p i g m e n t n e ćelije u koži; znači, više nije isto kao kod zdrave osobe. N ikada n e oboli s a m o jedan organ, ali je moguće, da opšte bolesno stanje kulminira u j e d n o m 122


o r g a n u . P r e m a t o m e , ceo organizam je bolestan, a n e sam o jedan deo tela. Veoma m e je iznenadio slučaj jednog pacijenta, koga su lečili od visokog krvnog pritiska i obolenja srca i koji se m o r a o podvrći najrazličitijim kuram a , kao što su p u š t a n j e krvi, razni hemiski medikamenti itd., ali bez uspeha, jer n i čuvenom profesoru nije padalo n a p a m e t , da ispita stopala i h o d bolesnika. O n je, u stvari, p a t i o od zapuštenog slučaja spuštenih članaka. I m a o je ravne t a b a n e i usled toga bila je statika čitavog njegovog tela toliko p o r e m e ć e n a , da su oboleli nervni centri koji se granaju od kičme, a srce, p o t p u n o n e m o ć n o da podnese preopterećenje prouzrokovano n e r a v n o m e r n i m rasporedom telesne težine, t a k o đ e je podleglo obolenju. Posledice su bile visok krvni pritisak i p o r e m e ć a j srca. Vežb a m a Joge kosti stopala vraćene su ponovo u svoj n o r m a l a n položaj, sistem kostiju u telu ponovo je počeo nositi njegovu težinu n a n o r m a l a n način, rasipanje snage je prestalo, kičma je ponovo zauzela svoje n o r m a l n o mesto, nervi su ozdravili, p r e s t a o je visoki krvni pritisak i srce, oslobođeno preopterećenja, brzo se povratilo. Mogao bih navesti bezbroj sličnih slučajeva »ćudotvornog« iscelenja p o m o ć u H a t h a Joge. U stvari, ta iscelenja nisu u o p š t e »čudotvorna«, nego sasvim p r i r o d n a . H a t h a Joga n e leči hemikalijama, nego snagom prirode. Priroda je sveobuhvatna, stvaralačka, a čovek je d e t e prirode, koje se ne može deliti i specijalizirati po delovima. Ko logično misli, može sada da shvati sledeću činjenicu: ako vežbe Joge, a prvenstveno jogi disanje, imaju tako veliku lekovitu moć, koliko tek veliko dejstvo moraju imati n a ćoveka sa zdravom psihom i zdravim telom, ako uvek diše po pravilima jogi disanja! Svakako, takav čovek je p o t p u n o zdrav, njega n e može nikakva bolest zadesiti, on će izaći n a kraj sa svim životnim potesk o ć a m a i biti prava sreća za sebe samog i svoju okolinu! »Potpuno jogi disanje je osnova svake dalje vežbe za regulisanje disanja. Vežbe disanja, koje slede, samo su d o p u n e i varijacije ovog m e t o d a disanja. Blagotvorno dejstvo potpunog jogi disanja je neocenjivo. Z a t o , o n o n e treba da bude s a m o vežba, koju vršimo u o d r e đ e n o vrem e , nego n a š stalni m e t o d disanja. Nedostatka uopšte ne123


ma, već samo dobrih strana, i zato dolazi u obzir podjednako za zdrave i bolesne kao stalan način disanja. Ako se na njega naviknemo, dolazimo u posed dubokog unutarnjeg mira i savršene samokontrole iz koje nas ništa ne može izbaciti. (Vidi teoretski deo.) Izvođenje — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Usmeravajući snagu svoje samosvesti, vitalizirajmo čitav t r u p , n e p r e k i d n o prateći talasasto kretanje svog udisanja i izdisanja i tako doživljavamo p o t p u n u ravnotežu. Posle izdisanja, polako udišemo kroz nos, brojeći do osam ritmičkih jedinica i skladno spajajući donje, srednje i gornje disanje u j e d n o povezano talasasto kretanje (Puraka).*) N ajpre ispupčimo t r b u h , zatim širimo r e b r a i k o n a č n o dižemo ključnjače. Samim tim, prednji zid t r b u h a će se već malo uvući i m i počinjemo izdisanje (Rečaka), kao kod udisanja, tj. najpre uvlačimo trbušni zid, zatim skupljamo rebra i n a kraju s p u š t a m o r a m e n a i ključne kosti, dok polako i s p u š t a m o vazduh kroz nos. P r i p o t p u n o m jogi disanju celokupni disajni mehanizam, odnosno donji, srednji i gornji delovi pluća, nalazi se ravnomerno u kretanju. I z m e đ u udisanja i izdisanja m o ž e m o uvesti zadržavanje d a h a onoliko dugo, koliko n a m prija. Terapeutsko dejstvo: — Doživljaj dubokog m i r a . Potp u n o provetravanje pluća. Povećano snabdevanje krvotoka kiseonikom i p r a n o m , uravnoteženje pozitivnih i negativnih strujanja, smirivanje celokupnog nervnog sistema, regulisanje i usporavanje r a d a srca, sniženje visokog krvnog pritiska i posticanje probave. Psihičko dejstvo: — Smirivanje celog nervnog sistema odražava se n a naše psihičko stanje. Ispunjava n a s osećanje mira, uravnoteženosti i sigurnosti. 2. Kumbhaka Izvođenje: — U stojećem, sedećem ili ležećem stavu. Svest k o n c e n t r i š e m o n a srce. K um bh aka**) u stvari nije *) Puraka (sanskrt: Puraka) — Udisanje, inhalacija. Rečaka (sanskrt: Rechaka) — izdisanje, pražnjenje pluća. — p. p. **) Kumbhaka (sanskrt: Kumbhaka) — zadržavanje d a h a posle udisaja ili izdisaja. — p. p.

124


ništa drugo do p o t p u n o jogi disanje p r o d u ž e n o samo za vreme zadržavanja d a h a . Udisanje kroz nos, dok izbrojim o 8 jedinica, kao kod p o t p u n o g jogi disanja (trbušno, srednje i gornje disanje), zadržavamo dah 8 do 32 jedinice (počinjemo sa 8 jedinica i svakog d a n a d o d a j e m o po jednu jedinicu, dok n e dostignemo 32 jedinice bez napor a ) . Niko n e t r e b a da zadržava svoj d a h tfuže od 32 jedinice, a samo onaj sme produžavati zadržavanje d a h a do 32 jedinice, čije je srce besprekorno. Ako pri povećvanju r i t m a osetimo bilo kakvo naprezanje srca, m o r a m o ostati pri o n o m r i t m u , koji m o ž e m o postići bez ikakvog naprezanja. — Izdisanje t a k o đ e kroz nos, za vreme 8 ritmičkih jedinica, kao kod p o t p u n o g jogi disanja. Terapeutsko dejstvo: — Uravnoteženje pozitivnih i negativnih strujanja, usporavanje r a d a srca i njegovo svesn o regulisanje, ukoliko je isti n e r a v n o m e r a n , izVanredn o smirivanje čitavog nervnog sistema. Najefikasnija vežba, kojom možemo disciplinovati nervni sistem i učiniti ga svesnim. Psihičko dejstvo: — Povećava snagu volje. 3. Udždžaji Izvođenje: — U stojećem, sedećem ili ležećem položaju. Svest u s m e r i t i n a štitastu žlezdu. Udišemo kroz nos za vreme od osam jedinica, kao i za p o t p u n o jogi disanje; zatim zadržavamo dah ( K u m b h a k a ) t a k o đ e za vreme od osam jedinica. Izdišemo kao i kod p o t p u n o g jogi disanja, ali za vreme od 16 jedinica, kroz usta, tako da stva r a m o dug i otegnut glas »S«, slično vazdušnoj kočnici, svc dok vazduh p o t p u n o n e istisnemo iz pluća. Zatim, odm a h počinjemo s novim udisajem i nastavljamo ciklus. Terapeutsko dejstvo: — Indukcijom jakog pozitivnog strujanja e n d o k r i n e žlezde se jako potstiču n a rad. Ova vežba ima n a r o č i t o veliko dejstvo n a nedovoljno aktivn u štitnjaču i t i m e povećava funkcionisanje u m a . Povcćava nizak krvni pritisak. Razdražljive osobe, čija je štitnjača naklonjena prevelikoj aktivnosti, ili koje p a t c od povišenog krvnog pritiska, ne smeju upražnjavati ovu vežbu. Psihičko dejstvo: — Povcćanje duhovne svežine. 125


4. Kapalabhati Izvođenje: — U stojećem ili sedećem položaju. Svoju svest u s r e d s r e d i m o n a u n u t r a š n j o s t nosa, posebno pazeći n a čistoću disajnih puteva. K a o i sve vežbe pranajam e i ova počinje izdisanjem. M e đ u t i m , p o š t o čitav r i t a m vežbe dolazi do izražaja t o k o m izdisanja i njen glavni deo pretpostavlja Rečaka, n e izdišemo laganim skupljanjem trbušnih mišića, nego njihovim naglim i brzim stezanjem, tako da vazduh i s t e r a m o kroz nozdrve u k r a t k o j i snažn o j struji, kao iz mehova. Posle ovog brzog izdisaja ne zastajemo n i t r e n u t a k , već o d m a h o p u š t a m o t r b u š n e mišiće, što a u t o m a t s k i polako ispunjava donji i srednji d e o pluća vazduhom. Nije važno, da li se i gornji deo pluća p u n i vazduhom, pošto je ovo, zapravo, p r a n a j a m a dijafragme. Ovi nagli izdisaji, slični r a d u mehova, t r e b a da se vrše u b r z o m redosledu, snažnim stezanjem trbušnih mišića; udisanje t r e b a d a bude lagano. Terapeutsko dejstvo: — K a p a l a b h a t i je j e d n a od najboljih gimnastika za pluća, koja odlično čisti i jača prolaze za vazduh u nosu, jača žlezde u nosu, izbacuje p o d pritiskom bacile koji se lako n a k u p e u nazalnim prolazima i očvršćuje gornje disajne puteve. S t a l n i m upražnjavanjem Kapalabhatija, ljudi, koji p o v r e m e n o još uvek z a p a d n u u nezdravu i veoma opasnu naviku disanja n a usta, p o č n u stalno disati kroz nos. Druga lekovita osobin a Kapalabhatija je, da telo p o s t a n e poletnije posle 3 do 5 serija, a nervni splet, nazvan plexus solaris*), ojača i ispuni se novom životnom snagom. Psihičko tracije.

dejstvo:

Povećanje

sposobnosti

koncen-

Varijanta: Kapalabhati kroz svaku nozdrvu Postavivši kažiprst desne ruke n a sredinu čela i zatvorivši levu nozdrvu srednjim p r s t o m , vršimo Kapalab h a t i naglim i snažnim izdisanjem kroz desnu nozdrvu. *) Pleksus solaris (latinski: plexus solaris) — „ s u n č a n i splet", t j . splet živaca u oblasti želuca. — p. p.

126


Udisanje se uvek vrši kroz obe nozdrve. Z a t i m , zatvarajući desnu nozdrvu palcem, vršimo K a p a l a b h a t i kroz levu nozdrvu. Znači, to je K a p a l a b h a t i kroz levu i desnu nozdrvu naizmenično. Ova vežba je od velike koristi kada disajni putevi u n o z d r v a m a nisu podjednako čisti. 5. Sukh Purvak — Ugodna Pranajama Izvođenje: — U P a d m a s a n i (»Stav lotosa«). Desni kažiprst stavimo n a sredinu čela, između obrva. Posle snažnog izdisanja, z a t v a r a m o desnu nozdrvu desnim palcem i vršimo udisanje kroz levu nozdrvu za vreme od četiri jedinice. Posle zadržavanja daha t o k o m 16 jedinica, otp u š t a m o desnu nozdrvu, stavljamo srednji p r s t n a levu nozdrvu i izdišemo kroz desnu nozdrvu za vreme od 8 ritmičkih jedinica ( = otkucaja sopstvenog srca). Prsti ostaju u istom položaju. Posle udisanja kroz desnu nozdrvu tokom 4 jedinice i zadržavanja daha 16 jedinica, z a t v a r a m o desnu nozdrvu i izdišemo kroz levu za v r e m e od 8 jedinica. Z a t i m , sa p r s t i m a u istom položaju, ponavljamo c e o ciklus: udisanje kroz levu nozdrvu tokom 4 jedinice, zadržavanje d a h a za vreme od 16 jedinica, izdisanje kroz desnu nozdrvu tokom 8 jedinica itd. Terapeutsko dejstvo: — Pozitivna i negativna strujanja se dovode u stabilnu ravnotežu. Ovu vežbu izvodite veoma oprezno i n i k a d a je n e m o j t e ponoviti više od tri p u t a ! Osobe sa slabim plućima treba da vežbaju, umesto sa r i t m o m 4—16—8, u r i t m u : 8—8—8, ili da broje s a m o do 8 jedinica bez zadržavanja d a h a . Psihičko dejstvo: — Izvanredno jako. Značajno povećanje m e n t a l n i h funkcija i duhovne bodrosti. J e d n a od najvažnijih vežbi za olakšanje psihičke Joge (Radža Joge), u cilju postizanja stanja samospoznaje. 6. Bhastrika Bhastrika znači m e h — rad pluća sc upoređuje sa r a d o m kovačkih mehova. Izvođenje: — Sedeći u P a d m a s a n i ili Sidhasani, snažn o i brzo u d a h n e m o i i z d a h n e m o deset p u t a , posle čega 127


u d a h n e m o duboko, zadržavajući dah 7—14 jedinica. Polako i z d a h n e m o . Sve ovo ponoviti t r i p u t a . Ovu vežbu m o r a m o izvoditi oprezno, instinktivno prekidajući s vežbanjem n a najmanji znak naprezanja. Zapadanje u krajnosti može biti samo š t e t n o , ali ako se n e p r e t e r a , ovo je jedna od vežbi sa najvećim pročišćavajućim dejstvom. Postoji i varijanta Bhastrike u kojoj koristimo samo jedn u nozdrvu. Terapeutsko dejstvo: — Budući da je vežba sa veoma jakim dejstvom, sa Bhastrikom se n e sme preterivati. Otklanja upale nosa i grla dok traje h r o n i č n a kijavica, uklanja sluz i kada se blago primenjuje može izlečiti a s t m u . Dobra je za h l a d n a stopala, n a r o č i t o zimi, jer n e povećava toplotu samo želuca, nego i celog tela. Neke od ovih vežbi su modifikovane da bi odgovarale učenicima Joge u Evropi. 7. Pročišćavajuće disanje Izvođenje: — U stojećem stavu, sa raširenim nogama, polako udišemo kroz n o s kao kod p o t p u n o g jogi disanja. Kada se pluća p o t p u n o ispune vazduhom, o d m a h se počinje sa izdisanjem n a sledeći n a č i n : usne se čvrsto pripiju za zube, ostavljajući između njih samo jedan mali, uzan otvor. Kroz taj uzani otvor istiskujemo vazduh kratkim, isprekidanim pokretima. Zamišljamo da nam usne uopšte nisu otvorene i da je p o t r e b a n veliki n a p o r naših trbušnih, dijafragmatičnih i p o r e b a r n i h mišića za istiskivanje vazduha kroz taj uzani otvor. Ako samo izduvamo vazduh lako i bez n a p o r a , vežba neće imati nikakve koristi. Terapeutsko dejstvo: Toksini nakupljeni u krvi otstranjuju se, savlađuju se h r o n i č n a obolenja i n a š imunitet se povećava. Nečist vazduh, koji smo u d a h n u l i u loše provetrenim prostorijama (bioskop, pozorište ili neko prevozno sredstvo), čisti se iz pluća i krvi. Glavobolja, kijavica i influenca( gripa) brzo se leče. U vreme epidemija ova vežba je nezamenjiva, jer sprečava infektivna obolenja. P r e p o r u č u j e se, u takvim slučajevima, njeno upražnjavanje pet p u t a dnevno sa po tri ponavljanja. U slučaje128


vima trovanja plinom ili drugim otrovima ova vežba je pravi lek! Psihičko dejstvo: — Povećava samopouzdanje, otklanja hipohondriju. 8. Disanje za jačanje nerava Izvođenje: — U stojećem stavu, sa raširenim nogama, posle izdisanja, polako udišemo i istovremeno dižem o obe ruke ispred sebe, sa dlanovima o k r e n u t i m nagore, do visine r a m e n a . Z a t i m stisnemo pesnice i, još uvek zadržavajući dah, brzo ih privučemo k sebi do r a m e n a , o n d a ponovo o p r u ž i m o ruke, opet ih brzo v r a t i m o nazad i istu radnju ponovimo još j e d n o m . Pri izdisanju olabavimo ruke, puštajući ih da se spuste niz telo i o d m a r a j u , dok smo m i pognuti n a p r e d . — Vežba koristi s a m o ako ruke p r u ž a m o n a p r e d kao da savlađujemo neki veliki otpor. Svaki p u t m o r a m o gurati ruke n a p r e d polako i s velikim n a p o r o m , t a k o d a zaista podrhtavaju o d naprezanja. Osobe, kojima je teško da tri p u t a pružaju ruke sa zadržanim disanjem, neka t o učine samo dva p u t a . Terapeutsko dejstvo: — Povećava o t p o r n o s t nervnog sistema; D o b r o sredstvo za nervozno p o d r h t a v a n j e ruku i glave. Psihičko dejstvo: — Povećava n a m sigurnost u nast u p u i psihičke sposobnosti. Osećamo se dorasli svakoj situaciji. 9 . »Ha« disanje u stojećem stavu Izvođenje: — U r a s k o r a č e n o m stavu udišemo kao i kod p o t p u n o g jogi disanja. Dok udišemo, polako podižem o ruke do iznad glave, zadržavamo dah nekoliko sekundi, a zatim, naglo se savijajući u n a p r e d , o p u š t a m o ruke ispred sebe u viseći položaj i istovremeno snažno izdahnemo kroz usta stvarajući zvuk »Ha«. Kod izdisaja zvuk »Ha« n e stvara grlo s glasnim žicama, nego brza struja izdahnutog vazduha. Zatim, polako udišući, ispravljamo se ponovo u stav s r u k a m a iznad glave, a o n d a o p u š t a m o ruke polako izdišući kroz n o s 9 Joga i sport

129


Terapeutsko dejstvo: — Osvežavanje krvotoka, lemeljpročišćavanje disajnih organa, suzbijanje zimljivosti. Psihičko dejstvo: — Osećanje pročišćenosti. — U nekoj m u č n o j sredini kao da se lepi za n a s ta prljava atmosfera i č a k k a d a i n a p u s t i m o takvu sredinu, o n a izaziva kod n a s depresiju i psihičko gađenje. U takvim slučajevima, »Ha« disanje n a s uspesno oslobađa d u h o v n e prljavštine i brzo uklanja m u č n i psihički pritisak. Z a policajce, detektive, psihijatre ili lekare za u m o b o l n e , k a o i za sve one, koji po službenoj dužnosti dolaze u dodir sa umno poremećenim ili delinkventnim osobama, ova vežba je prava blagodet, jer obezbeđuje njihovo duševno zdravlje i otpornost na negativne uticaje. no

10. »Ha« disanje u ležećem položaju Izvođenje: — Ležeći n a leđima, udišemo kao kod potp u n o g jogi disanja i istovremeno polako dižemo r u k e dok n e d o đ u do p o d a iznad glave. N ekoliko sekundi zadrža vamo dah, zatim brzo dižemo noge, h i t r o savijajući kolena, o b u h v a t a m o ih r u k a m a , p r i t i s n e m o b e d r a n a t r b u h i istovremeno izdahnemo naglo kroz usta sa »Ha« zvukom. Posle o d m o r a od nekoliko sekundi počinjemo polako udisanje, dižući ruke preko glave. I s t v o r e m e n o opružamo noge nagore i polako ih s p u š t a m o n a pod. Z a t i m , posle pauze od nekoliko sekundi, polako izdišemo kroz nos, dok r u k e s p u š t a m o pored tela. N a kraju, o d m o r i m o se uz p o t p u n u relaksaciju. Terapeutsko dejstvo: — Slično kao i kod »Ha« disanja u stojećem stavu. 11. Sedam malih vežbi pranajame

Izvodenje: — U r a s k o r a č e n o m stavu, dok polako udišemo, dižemo r u k e sve d o k se dlanovi n e sastave iznad glave. Z a d r ž i m o d a h 7—12 sekundi, a zatim, istovremeno sa izdisanjem, polako s p u š t a m o ruke s dlanovima okren u t i m n a dole. Završimo vežbu sa pročišćavajućim disanjem. 130


2. Izvođenje: — U r a s k o r a č e n o m stavu u d i š e m o kao kod p o t p u n o g jogi disanja, sa n a p r e d o p r u ž e n i m r u k a m a u visini r a m e n a s dlanovima o k r e n u t i m nadole. D o k zadržavamo dah, zabacimo r u k e brzim i ritmičkim p o k r e t o m u n a z a d i što je više moguće, zatim ponovo n a p r e d , pa nazad ili sa s t r a n e , i t a k o 3—5 p u t a . Z a t i m snažno i z d a h n e m o kroz usta, polako spuštajući ruke. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 3. Izvođenje: — U r a s k o r a č e n o m stavu d o k polako udišemo kao kod p o t p u n o g jogi disanja, dižemo ruke ispred sebe u visinu r a m e n a s dlanovima o k r e n u t i m u n u t r a . Dok zadržavamo dah, hitro zabacimo ruke nagore poput krila vetrenjače, nazad i ponovo u krug t r i p u t a ; zatim, radim o isto u s u p r o t n o m pravcu, tj. dole, nazad i u krug. Izdisanje vršimo snažno kroz u s t a dok s p u š t a m o ruke. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 4. Izvođenje: — Legnemo licem o k r e n u t i p r e m a p o d u i stavimo dlanove n a p o d t a k o , d a n a m d o đ u ispod r a m e n a s p r s t i m a o k r e n u t i m p r e m a n a p r e d . Posle p u n o g udisaja zadržavamo dah i za to vreme polako se izdižemo, držeći telo pravo tako, da se oslanja samo na dlanove i palce nogu. Polako spustimo telo n a pod i ponovimo ovu vežbu 3—5 p u t a . Izdisanje vršimo snažno kroz usta. Vežbu završavamo sa pročišćavajućim disanjem. 5. Izvođenje: — S t a n e m o uspravno licem o k r e n u t i p r e m a zidu i stavimo dlanove n a zid u visini r a m e n a , p o t p u n o opruživši r u k e . Posle potpunog jogi udisaja, zadržavamo dah i sa p o t p u n o o p r u ž e n i m telom naginjemo se n a p r e d , savijanjem r u k u u laktovima, sve dok čelom n e dodir131


n e m o zid; p o t o m , naprežući svu svoju snagu, sa p o t p u n o opruženim telom, v r a ć a m o se u početni položaj. Ovo ponovimo 3—5 p u t a , a zatim snažno izdahnemo na usta. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 6. Izvođenje: — S t a n e m o podbočeni u raskoračeni stav, pravi kao strela. Posle potpunog jogi udisaja, k r a t k o zadržavamo dah, a zatim se polako savijemo u n a p r e d , izdišući kroz n o s dok se saginjemo. D o k polako udišemo, ponovo se ispravimo; zatim, posle k r a t k o g zadržavanja daha, izdišemo savijajući se unazad. K a d a ponovo udišemo, uspravimo se u p o č e t n i položaj. Z a t i m to isto radim o , savijajući se u desno i ponovo se uspravimo. Prilikom izdisaja savijamo se n a levu s t r a n u , a zatim se uspravimo dok vršimo udisaj. P o t o m , n a k o n kratkog zadržavanja daha, m i r n o izdišemo kroz nos, istovremeno opuštajući ruke niz telo. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem. 7. Izvođenje: — U r a s k o r a č e n o m stavu, ili sedeći u stavu P a d m a s a n a , izvršimo potpuno jogi udisanje, ali umesto da uvučemo vazduh u j e d n o m n e p r e k i d n o m udisaju, uvlačimo ga u k r a t k i m isprekidanim udisajima, kao da uvlačimo neki miris, sve dok se pluća p o t p u n o n e ispune. Zadržavamo dah 7—12 sekundi, a o n d a polako i m i r n o izdišemo kroz nos. Vežbu završavamo pročišćavajućim disanjem.

*

*

Vežbe disanja p r a n a j a m e imaju bezbroj drugih varijanti, ali za one, koji žele upražnjavati H a t h a Jogu radi održavanja svog zdravlja, p o t p u n o je dovoljno da upražnjavaju vežbe koje su ovde navedene, menjajući ih prem a planu vežbanja, koji se nalaze n a kraju knjige. Ostale vežbe su s a m o za one, čiji je jedini cilj u životu da p o s t a n u H a t h a Jogi. M e đ u t i m , takve osobe moraju bez132


uslovno i m a t i guru-a (učitelja), koji će ih savetovati i p o m a g a t i u njihovom stremljenju. U ovoj knjizi izneo sam vežbe koje mogu upražnjavati čak i početnici bez ikakve opasnosti. Oni, koji prevaziđu taj stepen, svakako će osetiti p o t r e b u da p o t r a ž e odgovarajućeg učitelja. I s t o važi i za asane. Čak i za H a t h a jogije, koji su dostigli najviši stupanj, ovde iznete vežbe su najvažnije, osnovne vežbe za svakodnevno upražnjavanje. Mnogobrojne ostale vežbe, koje ovde n e m o ž e m o izložiti zbog ograničenog prost o r a , koriste se za razvijanje sposobnosti za koje se ljudi n a Z a p a d u uglavnom n e interesuju. Ako se, ipak, takav n a đ e , on će o n d a sigurno dospeti do učitelja posvećenog u ovu n a u k u ; jer: »Ako je čela s p r e m a n guru je tu.«

133


14. ASANE — STAVOVI TELA Pravilno upražnjavanje asana Joge nerazdvojno je povezano sa saradnjom naše psihe — sa usmeravanjem svesti — i pravilno primenjenim vežbama disanja pranajam e . Ako se t a č n o pridržavamo d a t i h uputstava, postićićcmo odlićne rezultate. Međutim, ako vežbamo neredovno, dišemo nepravilno i psihički se n e uživljavamo u o n o što r a d i m o , n e m o ž e m o se n a d a t i nikakvom u s p e h u . N e zaboravimo: iako vežbe H a t h a Joge imaju fiziološko dejstvo, ipak je njihova svrha korišćenje uzajamnog delovanja izm e đ u psihe i tela. Da bi se povećalo psihičko dejstvo, preporučljivo je većinu vežbi upražnjavati sa zatvorenim očima. Vežbe H a t h a Joge t r e b a vršiti n a t v r d o m p o d u , a n e n a mekoj, elastičnoj sofi ili m a d r a c u . Indijci vežbaju n a maloj prostirci ili tepihu, koje niko drugi n e sme upotrebljavati. Svoje vežbe počinju meditacijom i p o n i r a n j e m u samog sebe. 1. Padmasana — stav lotosa (Sl. 5 i 6) Izvođenje: — S e d n e m o n a pod, desno stopalo stavim o n a levo bedro, a levo stopalo p r e k o desnog n a desno b e d r o . Ukoliko više približimo stopalo trbuhu, utoliko ć e m o lakše izvesti ovu vežbu! Lotosov cvet je u Indiji simbol duhovne čistote i potp u n o razvijene samosvesti. Upravo kao što lotosov cvet pliva n a vodi u svojoj neokaljanoj, n e t a k n u t o j snežnoj belini, t a k o lebdi i čista psiha jogija, n e d i r n u t a telesnim strastima, n a d nasrtajima nižih telesnih instikta. Ovaj se stav može u p o r e d i t i sa savršenom ravnotežom i izdvo134



jenošću lotosovog cveta. P o t p u n a simetrija našeg tela povećava h a r m o n i j u u raspoređivanju snaga. Ovaj stav tela čuva ravnotežu naših pozitivnih i negativnih strujanja i, uz sadejstvo vežbi disanja, povećava i usmerava njihovo delovanje. P a d m a s a n a je najpogodniji stav za vežbe disanja koje izvodimo u sedećem položaju. Svest u s m e r i m o n a srce, sedimo, r a v n o m e r n o dišući, nepomični, n e dopuštajući svojim mislima da slobodno lete, nego ih prisiljavamo da se povinuju našoj volji. N a taj način sakupljamo svesno o g r o m n e količine stvaralačke energije. Delovanje se može uporediti sa n e i z m e r n o m snagom neke reke, koja se odjednom zaustavi b r a n o m . U vodi koja se sakuplja, počiva o g r o m n a snaga. Upravo svojom prividnom neaktivnošću i disciplinovanjem svojih misli jogi ukroćuje i zadržava stvaralačku energiju, koja istrujava napolje. T i m e što n e mislimo, n e govorimo i n e delamo skupljamo o g r o m n u pozitivnu snagu. Terapeutsko dejstvo: — Psihička i telesna stabilnost i opšte smirenje nervnog sistema. I n a č e delovanje je različito u zavisnosti od vežbi disanja koje u p r a ž n j a v a m o u stavu lotosa. 2. Sidhasana — stav za meditaciju Izvođenje: — S e d n e m o n a pod, p r e k r s t i m o noge i, zatim, stavimo desno stopalo n a levo b e d r o . Osobe, kojima je P a d m a s a n a suviše teška, t r e b a d a upražnjavaju Sidhasanu. Ovaj stav je pogodan za psihičko samoponiranje i samoudubljivanje (koncentraciju). Terapeutsko dejstvo: — Isto kao i kod P a d m a s a n e . 3. Joga-Mudra (Sl. 7, 8, 9) »Mudra« n a sanskrtu znači »simbol«, »primer«. Ova vežba je simbol Joge! Vršeći je doživljavamo bezličnost. Izvođenje: — S e d n e m o u stav lotosa sa p r e k r š t e n i m nogama, ili s e d n e m o n a pete. U stavu lotosa p r i t i s n e m o obe p e t e n a donji deo t r b u h a i izvržimo jogi udisaj. Pri izdisanju polako se naginjemo n a p r e d dok čelom n e dot a k n e m o pod; r u k e se nalaze nazad, n a leđima tako, da 136


137


p r s t i m a leve r u k e o b u h v a t i m o zglob desne. U ovom položaju ostajemo toliko dugo, koliko m o ž e m o izdržati bez disanja. Z a t i m , d o k polako udišemo, p o s t e p e n o se uspravIjamo i završavamo vežbu laganim izdisanjem. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba ponovo dovodi n a svoje m e s t o organe t r b u š n e duplje, koji su se pomerili sa svog m e s t a usled lenosti creva i poremećaja u nervim a želuca i creva, a što se postiže spoljnom i u n u t r a n j o m mišićnom masažom i i n t r a a b d o m i n a l n i m pritiskom. Joga-Mudra stvara snažne t r b u š n e mišiće i jača nerve bokova. Psihičko dejstvo je veoma veliko. K o je naklonjen gordosti, njemu ova vežba veoma koristi. G ordost nestaje u čoveku i on nauči da se o k r e n e pravim vrednostima u sebi 4. Supta-Vadžrasana (SL 10, 11) Izvođenje: — Kleknuvši na pod sa rastavljenim stopalima, s p u š t a m o telo dok n e s e d n e m o n a pod između peta. Zatim, p o m o ć u ruku i laktova s p u š t a m o t r u p dok n a m potiljak n e d o đ e n a pod. Stavimo ruke iza glave, dišemo bez n a p o r a i ostajemo u tom položaju dotle, dokle možemo izdržati bez većeg n a p o r a . Svest u p u ć u j e m o u solar pleksus, tzv. sunčani splet. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba izaziva opštu napetost nogu, n a r o č i t o kolena i bedara, a t a k o đ e okrepljujuće deluje n a nerve pod kožom. Sitni krvni sudovi se osvežavaju, a r a d pora se naročito pojačava. Oštrim savijanjem nogu i ruku, krvotok se u njima usporava, i krv je p r i m o r a n a da ide u t r u p do glavnih nervnih c e n t a r a , tj. do glavnog c e n t r a snage, do pleksusa solarisa (»sunčanog spleta«). Ova vežba potstiče i obnavlja u velikoj m e r i i odlično deluje n a osobe sa t r o m i m živčanim sistemom i nedovoljno aktivnim žlezdama. Jako osetljive osobe treba da upražnjavaju ovu vežbu samo n a veoma k r a t k o vrem e i to veoma oprezno. 5. Ardha- Matsjendrasana (Sl. 12, 13) Ova vežba je jedinstvena u svojoj vrsti. Vcrovatno je jcdina n a svetu koja jača kičmu p u t e m uvijanja ulevo i 138


10

11

udesno. Naziv je dobila po jogiju Bagavan Matsjendri (Bagawan Matsyendra). M e đ u t i m , pošto je originalna vežba veoma teška, u H a t h a Jogu je u n e t a pod nazivom »Ardha« (polu-) — M a t s j e n d r a s a n a . Ova vežba pričinjava i po139


r

140


četnicima izvesne poteškoće. R a d i toga, S r i m a t Kuvalajan a n d a (Srimat Kuvalayananda), direktor I n s t i t u t a za istraživanje Joge u Lonavli, d a o je uprošćenu verziju pod i m e n o m Vakrasana, »stav uvijanja«, koja ima gotovo isto dejstvo. R a z m o t r i m o najpre vežbu Ardha-Matsjendrasana. Izvođenje: — Stavimo desnu p e t u p o d levo b e d r o . Leva noga počiva vodoravno n a podu. Zatim prebacuj e m o levo stopalo p r e k o desnog bedra, stavljajući t a b a n n a pod. G rudi o k r e ć e m o u levu s t r a n u , desnu ruku stavljam o ispred levog kolena, koje stoji uspravno, a desnom šakom o b u h v a t a m o levi članak noge ili stopalo. Z a t i m polako uvijamo leđa ulevo, okrećući i glavu u istu stran u . Levu ruku stavimo što više u nazad i n a leđa, a levom šakom o b u h v a t i m o levo koleno. Svest usmeravam o u kičmeni stub p u n o m snagom i m a d a su n a m pluća dosta stisnuta dišemo ritmički. Ostajemo u ovom položaju dok nagonski n e osetimo da je dovoljno. Posle toga, m e n j a m o položaj stopala i nogu i izvodimo celu vežbu u suprotnu stranu. Terapeutsko dejstvo: — Kao što je već n a p o m e n u t o , savršeno zdravlje svoje kičme m o ž e m o očuvati samo ako je p o k r e ć e m o u svim mogućim pravcima. Kičmeni stub se može savijati u šest pravaca: napred, nazad, levo i desno i s uvijanjem u levu i desnu s t r a n u . Sarvangasana, H alasana, P a s č i m o t a n a i Joga-Mudra jačaju kičmu uvijanjem u napred, a Matsjendrasana, Bhudžangasana, Salabhasana i D h a n u r a s a n a jačaju je povijanjem u nazad. Ardha-Matsjendrasana ili Vakrasana je jedina vežba u kojoj se kičma uvrće u levo i desno. Ova asana otstranjuje krivljenje kičme i povoljno deluje n a čitav nervni sistem, jetru, pankreas, slezinu, creva i bubrege. Zajedno sa Bhudžangasanom ova asana se može s m a t r a t i čuvarem bubrega. Priliv krvi u kičmene pršljenove i nerve, koji se granaju od kičme, povećava se do m a k s i m u m a i n a taj način se vrši lekovito i podmlađujuće dejstvo n a celokupni organizam. J e d n a od najkorisnijih vežbi! Jedan još lakši oblik ove asane prikazan je na Sl. 12. U ovom stavu kičma se drži uspravno, bez ikakvog uvr141


tanja. Dišemo p o t p u n i m jogi disanjem. Svest usredsredim o n a kičmeni stub. Terapeutsko dejstvo: — S a m o p o u z d a n j e , odlučnost i istrajnost. 6. Vakrasana I i II — Stav uvijanja (Sl. 15) I. Način. — Izvođenje: — S e d n e m o na p o d sa nogam a ispruženim ispred sebe. Povlačeći desnu nogu k sebi tako, da b e d r o i koleno čvrsto pritiskuju t r b u h i grudi, prebacujemo desno stopalo p r e k o levog i stavimo t a b a n desnog stopala n a p o d u z levo b e d r o . Obe šake položimo ravno n a p o d s p r s t i m a o k r e n u t i m u s t r a n u . Svest odvodimo u k i č m u i n a s t o j i m o doživeti osećaj ravnoteže i samopouzdanja. Posle t r i p o t p u n a jogi disanja, m e n j a m o stopala i ponavljamo vežbu. Terapeutsko dejstvo: — Uspostavlja se ravnoteža izm e đ u pozitivnih i negativnih struja. II. Način. — Izvođenje: — Stav je isti kao i za prvi način, t j . d e s n a noga povučena i p r e b a č e n a p r e k o leve. Čitava k i č m a zajedno sa glavom okreće se što je moguće više u desno. Desnu r u k u o p r u ž i m o iza leđa, a levu stavimo ispred desnog kolena t a k o d a leva n a d l a k t i c a pritiska desno koleno u nazad. K o n c e n t r i š e m o se n a kičmu. Posle t r i p o t p u n a jogi disanja, m e n j a m o stopala i ponavl j a m o vežbu. Terapeutsko dejstvo: — I s t o kao kod Ardha-Matsjend r a s a n e ali blaže. Dalja varijanta p r i k a z a n a je n a Sl. 14. 7. Matsjasana — stav ribe (SI. 16) Izvođenje: — I z P a d m a s a n e , p o m o ć u laktova, spušt a m o t r u p u nazad sve dok t e m e n o m n e d o p r e m o do poda; grudi su isturene u luku n a gore. R u k a m a obuhvat i m o palce n a n o g a m a . Dišemo lako i izbegavamo i najm a n j u n a p r e g n u t o s t . Svest u s m e r a v a m o u štitnjaču. Terapeutsko dejstvo: — Otstranjuje svaku ukočenost vrata, d o k zatezanje u s u p r o t n o m pravcu izaziva r a d svih vratnih mišića. Leđni mišići se stežu, a grudni i t r b u š n i se rastežu, što omogućuje redovno disanje t o k o m vež142



be. Savijen položaj glave u nazad izaziva brz priliv krvi u sve delove vrata. Krv, koja dolazi iz srca, susrevši se sa jakom p r e p r e k o m , sakuplja se u vratu i p o t p u n o pročišćava štitnjaču, krajnike i adenoide. Ova vežba je odlično sredstvo protiv kijavice i gnojnih krajnika. 8. Pasčimotana (Sl. 17) Izvođenje: — Ležeći opruženi na podu, na leđima, dižemo ruke i istovremeno duboko udišemo sve dok n a m ruke n e d o đ u do p o d a iza glave. Z a t i m , dok polako izdišemo, lagano se uspravljamo u sedeći položaj, savijajući se u n a p r e d sve dok p r i s t i m a n e d o t a k n e m o nožne palce ili o b u h v a t i m o gležnjeve. Kolena m o r a j u ostati p o t p u n o opružena. O n d a s p u š t a m o glavu sve dok n e d o d i r n e kolena, a laktovi pod. Tokom sledećeg dubokog udisaja uspravljamo se i lagano ponovo prelazimo u ležeći stav s r u k a m a o p u š t e n i m uz telo. I z d a h n e m o polako i p o t p u n o se o p u s t i m o . Svest je usredsređena n a pleksus solaris (»Sunčani splet«). Terapeutsko dejstvo: — Ovo je odlična vežba za trbušne organe i po svome dejstvu sa njom se može uporediti samo H alasana. Psoas major i minor*) i oba recti**) neobično uspešno se jačaju ovom a s a n o m , jer se potp u n o skupljaju i tako ostaju tokom čitave asane. N a nerve u predelu krsne kosti ima ovaj stav t a k o đ e veoma jako dejstvo. Funkciju organa donjih e k s t r e m i t e t a , bokova i karlice kontrolišu nervni splet lumbo sacralis***) i još dva manja plexi****.) P a s č i m o t a n a isteže i jača ove nerve. Istovremeno sprečava funkcionalne poremećaje stomaka, jetre, slezine, bubrega i creva. Kao p r e d o h r a n a protiv tvrde stolice i k a t a r a u crevima ova vežba je od ne pr ocenjive vrednosti. Leči gubitak apetita i nedovoljnu aktivnost jet r e i bubrega. P r e m a nalazima lekara u I n s t i t u t u za istraživanje Joge u Lonavli, Indija, razvoj šuljeva i šećerne *) Psoas major i minor (latinski: psoas musculus maior et minor) — manji i veći slabinski mišić. **) Recti (latinski pl. od: rectus abdominis) — pravi trbušni mišići, levi i desni. ***) Lumbo sacralis — latinski: slabinsko-krsni nervni splet. ****) Plexi (latinski pl. od: plexus) — nervni spletovi. — p. p.

144


bolesti (dijabetes) bio je zaustavljen i ove bolesti su č a k i izlečene. Ova vežba, k a d a se ponavlja, veoma je efikasno sredstvo za skidanje sala sa t r b u h a . N aprezanja slabinskih, bočnih mišića razvijaju d o b r o građene, skladne i vitke kukove. Polni organi, r e k t u m ( d e b e l o crevo), prostata (predstojna žlezda), u t e r u s (materica) i m o k r a ć n i m e h u r , zajedno sa svojim nervima, obilno se snabdevaju krvlju i stanje im se jako poboljšava. K i č m e n i s t u b postaje gipkiji. — P o č e t n i c i m a , n a r o č i t o m u š k a r c i m a , ova vežba će izgledati teška. Ali marljivim vežbanjem č a k i n a j k r u ć a kičma postaje gipka i savitljiva. Zahvaljujući n j e n o m višestrukom delovanju i b e s p r i m e r n o j gimnastici t r b u š n i h mišića s p r a v o m je nazvana »izvor životne snage« jogija. 9. Padahastasana — stav rode (Sl. 18) Izvođenje: — I s t o kao i P a s č i m o t a n a , s a m o u stojeć e m stavu. Teraputsko dejstvo: — I s t o kao kod P a s č i m o t a n e , ali u ovom položaju krv je p r i m o r a n a da struji u većim količinama u glavu i stoga je dejstvo n a m o z a k povećano. 10. Uddijana-Bandha — uvlačenje stomaka (Sl. 20, 21, 22) Uddijana znači »uspon«, »uzlet«, a Bandha — »skupljanje«, »prepreka«. Izvođenje: — U r a s k o r a č n o m stavu, lako p o g n u t i napred, držimo r u k e o p r u ž e n e sa š a k a m a n a lako savijenim b e d r i m a . Posle p o t p u n o g jogi udisaja polako izdišemo i uvlačimo d u b o k o trbušni. zid, podizanjem dijafragme što je moguće više, u p r a v o kao d a su n a m u n u t a r n j i organi nestali. Ovo »upijanje« s t o m a k a može se još bolje postići, ako se savijemo m a l o u struku i obe šake p r i t i s n e m o n a bedra. U t o m položaju recti, pravi t r b u š n i mišići, opust e se kao d a je sabijeni vazduh u g u r a o čitav s t o m a k . Marljivim vežbanjem postajemo sve veštiji u »uvlačenju« s t o m a k a . T o nije laka stvar, pošto su mišići koji r a d e u ovoj vežbi obično nezavisni od naše volje i m i ih m o r a m o učiniti »svesnim« u njihovom funkcionisanju. Međ u t i m , s odgovarajućom koncentracijom m i t o m o ž e m o 10 Joga i sport

145


146


postići. Ovakvu vrstu asane t r e b a uvek r a d i t i isključivo sa praznim želucem. — Ovo je jedna od najboljih vežbi! Terapeutsko dejstvo: — Gotovo svaka a s a n a je, manje ili više, i vežba za savlađivanje lenosti creva. N e zaboravimo, da je lenost creva u većini slučajeva posledica h r o n i č n o g k a t a r a debelog creva. Dve asane, koje je Indija dala Z a p a d u kao n e n a d m a š n i lek p r o t i v ove mod e r n e bolesti civilizacije, jesu: Uddijana i N auli. U ovim a s a n a m a podižu se debelo crevo i dijafragma, zajedno sa slepim crevom. Sadržaj creva izložen je pritisku, peristaltika creva otpočinje, a o t p a d n e materije, sakupljene u vijugama debelog creva, stavljaju se u p o k r e t . Nervi, koji upravljaju p o k r e t i m a creva, takoreći se p r e p o r o d e posle vežbe Uddijane. Ova vežba je, takođe, odlično sredstvo protiv spuštenog želuca, creva, m a t e r i c e itd. Uddijana se može upražnjavati i u P a d m a s a n i (v. Sl. 21 i 22). 11. Nauli (Sl. 23, 24, 25, 26) Ova asana je upravo s u p r o t n a Uddijana-Bandhi. Mogla bi se nazvati i »središno izdvajanje rectusa abdominisa, pravih trbušnih mišića«. I m a četiri varijante: Nauli-Mad'j a m a , središno izdvajanje abdominisa; Dakšina-Nauli, izdvajanje rectusa n a desnoj strani; Vaman-Nauli, izdvajanje rectusa n a levoj s t r a n i i, konačno, Nauli-Krija, uvijanje rectusa abdominisa. Nauli je jedna od najtežih vežbi, zato što r e c t u s abdominis (prave t r b u š n e mišiće) i ostale mišiće potiskujemo napred dok ih skupljamo, t a k o da obrazuju neku vrstu grebena po sredini stomaka, a većina ovih mišića, uglavn o m , n e zavisi od naše volje. Izvođenje: — U stojećem stavu, kao i za Uddijanu, snažno i z d a h n e m o i n a p r a v i m o Uddijanu. Istovremeno skupljamo t r b u š n e mišiće — oba rectusa — i ispupčimo. ih jednim snažnim p o k r e t o m u n a p r e d . K a d a izdvajamo levi ili desni r e c t u s naginjemo se n a levu ili desnu stran u . Pritiskanjem šaka n a b e d r a m o ž e m o z n a t n o potpomoći izdvajanje ovih mišića. Kao varijante, Dakšina-Nauli i Vaman-Nauli mogu se upražnjavati n a isti način kao i 10*

147


148


Nauli-Madjama, samo što primenjujemo naizmeničan pritisak šakama na bedra. Kada mišić rectus treba povući na desno (Dakšina-Nauli), desnom šakom se odupremo jače o desno bedro, dok levu ruku opustimo; obratno ćemo postupiti za Vaman-Nauli. — Nauli se može naučiti za nekoliko sedmica, dok će u nekim slučajevima biti potrebno, možda, i nekoliko meseci. Marljivim i istrajnim vežbanjem, kao i pažljivim posmatranjem trbušnih mišića, možemo naučiti ovu asanu čak i bez učitelja. — četvrta varijanta Naulija, Nauli-Krija ili kruženje mišićima, je najteža. Postiže se laganim i dugim opisivanjem kruga kukovima, kao kod trbušnog plesa »Hula-Hula« na Havajima, prenoseći zatim taj ritmički kružni pokret na izdvojene prave trbušne mišiće. - Ova se vežba takođe vrši bez disanja, odnosno posle izdisanja, a kada je završimo, onda snažno udahnemo. Terapeutsko dejstvo: Slično kao kod Uddijana-Bandhe, ali duboko postavljeni mišići leđa, koji drže trbušne mišiće na svom mestu, jačaju se i regenerišu obilnim prilivom krvi. Svi organi u trbušnoj duplji dobijaju automatsku masažu, njihova delatnost se povećava i dovode se u stanje ravnoteže. Uddijana i Nauli, kada se upražnjavaju naizmenično, rastežu kičmeni stub naročito u predelu krsta. Pored svojih naročitih prednosti, obe asane pretstavljaju veliku pomoć onima, koji svoju celokupnu energiju usredsređuju na duhovni razvoj i, stoga, vode suzdržan način života, jer ove vežbe sprečavaju polucije u snu. 12. Trikonasana — stav trougla (Sl. 27) Izvođenje: — U raskoračnom stavu dižemo ruke po strani s dlanovima na gore do visine ramena. Tokom čitave vežbe držimo ruke tako opružene u visini ramena. Dok dižemo ruke u ovaj položaj, vršimo potpuno jogi udisanje. Prilikom izdisanja savijamo trup u desnu stranu, sve dok prstima desne ruke ne dotaknemo prste desne noge. U ovom položaju opružimo ruke vertikalno i okrenemo lice na gore. Dok se uspravljamo udišemo, a onda, posle vrlo kratke pauze, polako se savijamo u levu stranu i istovremeno izdišemo. Posle kraće stanke ponovo 149


150


se uspravljamo, udišući istovremeno, a zatim polako opustimo ruke niz telo dok izdišemo. Svest usmeravamo u kičmu. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba omogućuje bočno savijanje kičmenog stuba. Bočni mišići trupa se naizmenično skupljaju i opružaju. Telo se savija na levo i desno i svi leđni mišići, koji drže pršljenove, počinju da rade. Bočni mišići i kičma se vitaliziraju. Pršljenovi su izloženi bočnom stezanju i istezanju. Kičma postaje gipka, a njeni pršljenovi, kosti i mišići kukova dolaze na svoje pravo mesto. Posle zaraznih obolenja, ova asana ubrzava potpuno ozdravljenje, pošto potpomaže rastvaranje toksičnih naslaga u organizmu. Mnogobrojne latentne infekcije otstranjuju se iz organizma. 13. Bhudžangasana — stav kobre (Sl. 28) Bhudžanga znači »kobra«: ova asana je tako nazvana zato što telu daje stav sličan kobri sa uzdignutom glavom. Izvođenje: — Ležeći licem okrenuti prema podu, stavljamo obe šake s dlanovima na dole na pod ispod ramena. Sa punim jogi udisajem polako dižemo glavu što je moguće više. Zatim, zatežući leđne mišiće, podižemo ramena i trup sve više i unazad bez pomoći ruku. Ruke koristimo samo toliko da se ne bi ponovo vratili na pod. Dok izvodimo ovu vežbu, osećamo kako se pritisak na vratne pršljenove postepeno širi sve niže niz kičmu. U poslednjoj fazi možemo koristiti i ruke da bismo savili telo u nazad. Međutim, moramo paziti da nam trbuh ostane na podu. Pošto ostanemo u tom položaju i zadržimo disanje 7—12 sekundi, polako izdišemo i postepeno se vraćamo u prvobitni položaj. Tokom vežbe najpre usmeravamo svest na štitnjaču, a zatim, kako nam se kičma sve više uvija, svest pomeramo sve niže dok konačno ne dođe u donji deo kičme, u predelu bubrega. Kao varijanta, svest se može usmeravati i duž cele kičme. Teraputsko dejstvo: — Dok se nalazimo u stavu kobre, intraabdominalni*) pritisak se povećava, a obadva tr*) Intraabdominalnl (latinski: intra, u n u t r a ; abdominalis, — u t r b u h u , u n u t a r t r b u š n e duplje. — p. p.

trbušni)

151


bušna mišića rectusa se zatežu. Usled obilnog priliva krvi u kičmeni stub i simpatični nervni sistem, regenerišu se gornji i donji deo tela. Postepeno, marljivim vežbanjem, savlađujemo krutost kičme i sve eventualne nepravilnosti. Ova asana takođe veoma povoljno deluje na trbušne i leđne mišiće, koji su smešteni dublje u telu. Svaki pršljen, žila ili tetiva zateže se i radi. Kada pomislimo, da se od kičmenog stuba grana trideset i jedan par nerava i da su dva glavna snopa simpatičnog nervnog sistema smeštena u mišićima sa obe strane kičme, onda možemo lako shvatiti, kakvo blagotvorno dejstvo ovaj stav ispoljava na celokupni nervni sistem. Bubrezi se, takođe, regenerišu i dobijaju obilan priliv krvi. U Indiji ova asana se uglavnom koristi za sprečavanje stvaranja kamena u bubregu. Prilikom vežbanja krv se istiskuje iz bubrega, ali čim se telo vrati u svoj prvobitni položaj, snažan priliv krvi ih puni i ispira sav talog iz njih. Štitasta žlezda se potstiče na rad, a funkcionalni poremecaji se otstranjuju. Osobe koje boluju od povećanja štitnjače, ne smeju raditi ovu vežbu! Bhudžangasana, kao i ostale asane Joge, razlikuju se od sportova na Zapadu u tome, što izvesno vreme ostajemo u napetom položaju, a upravo u tome leži tajna njenog blagotvornog delovanja. Ova vežba će koristiti i onima, koji žele da se oslobode »kompleksa manje vrednosti«, jer povoljno utiče na razvijanje samopouzdanja. 14. Ardha-Bhudžangasana (SL 29, 30) Izvođenje: — Kleknemo na levo koleno isturajući desno stopalo tako, da potkolenica stoji uspravno. Izvršimo potpuno jogi udisanje. Pri izdisanju prenesemo težinu tela sa levog kolena na desno stopalo, polako spuštajući trup sve dok na dole opuštenim šakama ne dotaknemo pod. Kičmu treba držati uspravno. U tom položaju ostanemo 3—7 sekundi, zadržavajući dah, a zatim se ponovo polako podižemo, dok vršimo potpuno jogi udisanje. Ovu vežbu ponovimo tri puta, a zatim promenimo stopala (Sl. 29). 152



Druga varijanta: u p r a v o kao i u prvoj vežbi, ali tokom prenošenja težine tela n a desno stopalo, u v r n e m o telo u levo, okrećući i glavu u istu s t r a n u ; sa m a l o razm a k n u t i m r u k a m a i dlanovima o k r e n u t i m n a p r e d dotakn e m o p o d p r s t i m a . P o š t o ovu vežbu p o n o v i m o t r i p u t a , p r o m e n i m o stopala i ponovimo istu vežbu u desnu stranu (Sl. 30). Terapeutsko dejstvo: — Povećava se savitljivost i gipkost čitavog sistema kostiju u telu. Sprečava se stvaranje m a s n i h naslaga oko kukova, a povećava se i osećaj ravnoteže. 15. Salabhasana — stav skakavca (Sl. 31) Salabha n a sanskrtu znači »skakavac«. U ovom stavu podižemo noge kao skakavac, te o t u d a i naziv. Izvođenje: — Legnemo licem o k r e n u t i ka p o d u tako da n a m čelo i n o s dodiruju pod, a pesnice b u d u takođe n a p o d u p o r e d samih b e d a r a . Izvršimo p o t p u n o udisanje, zadržimo d a h i opirući se p e s n i c a m a o p o d , podign e m o o p r u ž e n e i sastavljene noge što je moguće više nagore. P o š t o o s t a n e m o u t o m položaju nekoliko t r e n u t a k a , vraćamo se u p o č e t n i položaj i izvršimo izdisaj. Ova vežba zahteva veliki n a p o r , ali je njeno delovanje zapanjujuće. Svest je k o n c e n t r i s a n a n a b u b r e ž n u karlicu i donje kičmene pršljenove. Terapeutsko dejstvo: — K a o posledica n e p r i r o d n o g načina života, veliki p r o c e n a t današnjeg čovečanstva pati od konstipacije (zatvora). N aš sedeći način života slabi zidove creva, jer nedovoljno kretanje stvara slabu cirkulaciju krvi i n e dozvoljava nervima u crevima da vrše svoju potsticajnu funkciju. Većina asana Joge blagotvorn o deluje n a r a d creva, a m e đ u njima S a l a b h a s a n a je najefikasnija. Pošto veoma jako potstiče u n u t r a š n j e organe, o n a leči i najupornije slučajeve zatvora. K o n c e n t r i č n o naprezanje mišića deluje n a probavne žlezde koje se nalaze u raznim probavnim o r g a n i m a i povećava priliv krvi u sluzokožu. U ovom stavu zatežu se svi mišići opružači (ekstensori), dok se savijači (fleksori) opuštaju, pritisak u trbuš154


155


n o j duplji se povećava, a nervi u predelu k r s t a i slabin a , kao i o n i u donjim kičmenim pršljenovima, jačaju. Ova asana pretstavlja j e d n u od najboljih vežbi za leđne mišiće. Ostali efekti su kao i kod Bhudžangasane, n a r o č i t o u pogledu pročišćavanja i podmladivanja bubrega.

16. Ardha-Salabhasana (Sl. 32) Izvođenje: — I s t o kao i kod Salabhasane, s a m o što ne podižemo obe noge istovremeno, nego prvo jednu, pa onda drugu. Terapeutsko dejstvo: — N ešto u m a n j e n o , ali delovanje je iste vrste kao i kod Salabhasane. Ova a s a n a zahteva m n o g o m a n j e n a p o r a . 17. Dhanurasana — stav luka (Sl. 33) Telo zauzima stav n a p e t o g luka. N a s a n s k r t u »Dhanur« znači »luk«. Izvođenje: — Legnemo n a p o d s licem o k r e n u t i m nadole, polako u d a h n e m o , posegnemo r u k a m a u n a z a d i uhvatimo članke nogu; izvijemo se u s t r u k u i o s t a n e m o u t o m stavu što je moguće duže. Tokom vežbe dišemo polako i svest u s m e r e v a m o u p r e d e o karlice. Terapeutsko dejstvo: — Ova vežba v e o m a jako potstiče žlezde sa u n u t r a š n j i m lučenjem. Počev od štitaste žlezde o n a deluje n a g r u d n u žlezdu (thymus), hilus, jetru, bubrege i n a d b u b r e ž n e žlezde, n a p a n k r e a s , a n a r o č i t o n a polne žlezde, veoma ih jačajući i povećavajući njihovu aktivnost. Ova vežba je veoma korisna u slučajevima nedovoljne aktivnosti štitaste žlezde, kao i za ostale endokrin e žlezde, o d n o s n o kod dijabetesa (šećerne bolesti) i kod pojave s i m p t o m a nepravilnog r a d a polnih žlezda. Kako kod m u š k a r a c a , t a k o i kod žena u velikoj m e r i je uspor e n o javljanje s i m p t o m a prelaznog doba (klimakterijuma), te se t a k o mladost može sačuvati do d u b o k e starosti. Deca koja teže shvataju i u č e t r e b a da upražnjavaju svakodnevno, jer stalno potsticanje štitnjače n a r a d pogoduje njenom razvitku, čime se i m e n t a l n a aktivnost znatn o povećava. N a žene ova asana i m a izvanredno dejstvo 156


kod m e n s t r u a c i o n i h poremećaja, n a r o č i t o kod zakasnelih perioda. Cela k i č m a i svi nervni c e n t r i se jačaju, č i m e se održava njihova gipkost. Zahvaljujući potsticajnom delovanju n a r a d e n d o k r i n i h žlezda, kao i opružanju i skupljanju mišića, ova vežba sprečava stvaranje m a s n i h naslaga; znači, da je najbolje sredstvo protiv bolesne gojaznosti! Dejstvo ove a s a n e se m o ž e još pojačati, ako se u t o m e stavu njišemo. U p o č e t k u će Vam, m o ž d a , biti zam o r n a , d o k kičma n e p o s t a n e dovoljno savitljiva, ali nakon odgovarajućeg p e r i o d a vežbanja ugao savijanja će se sve više povećavati. Z a ljude, koji žive sedećim način o m života, ova vežba je blagodet, jer otstranjuje bolove koji nastaju usled z a m o r a . — D h a n u r a s a n a se n e sme upražnjavati u slučaju pojačane funkcije štitnjače ili preter a n o g r a s t a bilo koje druge žlezde s u n u t a r n j i m lučenjem. S vežbanjem t r e b a početi veoma obazrivo i s a m o postep e n o s m e m o povećavati dužinu trajanja asane. Pleksus solaris — »sunčani splet« — p u n i se novom životnom snagom. 18. Majurasana — stav pauna (Sl. 34, 35) N a sanskrtu reč »majura« znači »paun«. Ova se a s a n a naziva »stav pauna« z a t o što n a s potseća n a p a u n a sa raširenim repom. Izvođenje: — Kleknemo n a pod sa rastavljenim kolenima. Dlanovi su sastavljeni n a p o d u sa p r s t i m a okren u t i m p r e m a stopalima; sedimo n a svojim p e t a m a . Laktove nastojimo što više približiti i njima podbočiti t r b u h . N aginjući se n a p r e d , d o d i r n e m o p o d čelom i t i m e dolazimo u ravnotežu, oslonjeni n a dlanove, d o k istovremen o podižemo stopala i o p r u ž a m o noge. Z a t i m podignemo i glavu, t a k o da su n a m s a m o r u k e oslonac. Ova vežba spada u teže asane i zahteva dužu praksu. Terapeutsko dejstvo: — Odlična vežba za ravnotežu. Regulisanje pozitivnih i negativnih snaga m o r a se p o t p o m o ći u n u t a r n j i m doživljavanjem. Regenerišu se zakržljali nervi donjeg tela i t r b u š n e duplje, rad probavnih organa se potstiče, a lenjost creva i opstipacija nestaju. Ova asan a t a k o đ e povećava i n t r a a b d o m i n a l n i pritisak. i zato je 157


njeno delovanje n a organe t r b u š n e duplje veoma blagotvorno. Usled pritiska laktova n a a b d o m e n , jako se usporava krvotok u t r b u š n o j aorti, a čim vežba p r e s t a n e pri-

liv sveže krvi ispira i čisti probavne organe. Zbog toga, kao i usled povećanja pritiska u n u t a r t r b u š n e šupljine, probavni organi jačaju i postaju zdraviji. Još j e d n o važn o lekovito delovanje ove asane je njen veliki uticaj n a 158


gušteraču (pankreas). P r e m a t o m e , o n a je i sredstvo za sprečavanje i lečenje šećerne bolesti. 19. Sarvangasana — asana celog tela ili stav sveće (Sl. 36, 37) N a sanskrtu »sarva« = »ceo«, »anga« = »telo«, te je, stoga, Sarvangasana »asana celog tela«. Ovaj stav sastoji se iz četiri dela i spada m e đ u najvažnije asane. Ova vežba je toliko korisna po čitav organizam, da svako t r e b a da je upražnjava nekoliko p u t a dnevno. Tajna njenog izvanredn o povoljnog delovanja sastoji se, delom, u t o m e , što u ovom položaju primamo suprotna zračenja. P o z n a t o je, da Zemlja emituje negativna zračenja, dok iz vasione prim a m o pozitivna zračenja. U n o r m a l n o m , uspravnom položaju p r i m a m o , p r e m a t o m e , negativna zračenja kroz stopala, dok pozitivna upijamo kroz glavu. U n a r e d n e t r i vežbe — Sarvangasani, Viparita-Karani i Siršasani, delovanje je o b r n u t o , odakle i nastaje njeno veliko t e r a p e u t s k o dejstvo, pošto je čitav organizam u o b r n u t o m položaju. Dejstvo ove vežbe daleko prevazilazi k r a t k e talase i ostala slična zračenja. Izvođenje: — Ležeći n a leđima, sa r u k a m a opruženim uz telo i dlanovima n a p o d u , polako udišemo i podižemo opružene noge, n e savijajući kolena, sve dok n a m noge n e d o đ u iznad nas. Čim d o d e m o u ovoj položaj, izdižem o t r u p r u k a m a tako, d a n a m se kukovi oslanjaju n a šake. Odatle potiskujemo t r u p dalje nagore, sve dok n e d o đ e u istu liniju s n o g a m a vertikalno iznad nas. B r a d a je čvrsto p r i t i s n u t a o grudi. Dišemo t r b u h o m (donje disanje) i ostajemo u ovom položaju koliko n a m je ugodno i bez n a p o r a . Početnici t r e b a da o s t a n u u ovom stavu kraće vreme i da trajanje p o s t e p e n o povećavaju. Vežbu završavamo laganim spuštanjem t r u p a , a zatim i nogu, na pod. N ipošto n e dozvolite da se spustite n a pod kao neka vreća! — Zatim ostajemo nekoliko t r e n u t k a u ležećem stavu, dišući m i r n o i r a v n o m e r n o , kako bi se krvotok vratio u n o r m a l n o stanje. Nemojte nikako naglo ustajati! To može biti veoma š t e t n o po srce. K a o što vidimo, najvažnija asana, Sarvangasana, je tako jednostav159


160


n a , da je m o ž e izvesti svako dete. Dvomesečno upražnjavanje ove asane daleko je korisnije za krvotok, metabolizam i duhovnu svežinu, od delovanja najskupljih lekova ili odlaska na oporavak, jer izaziva duboke pozitivne promene. Terapeutsko dejstvo: — U pogledu fiziološkog delovanja asana Joge, čitalac je već mogao steći mišljenje n a osnovu rezultata, koje je postigao I n s t i t u t za istraživanje Joge u Lonavli, t a k o da p r i analizi Sarvangasane m o ž e i sam d a shvati njeno odlično t e r a p e u t s k o dejstvo. D a bismo pravilno shvatili n eprocen jivo delovanje Sarvangasane, r a z m o t r i m o njen uticaj n a s a m o telo. K a o što je već n a p o m e n u t o , Sarvangasana n a m daje, u prvom r e d u , strujanja koja dolaze iz Zemlje i kosmosa u obrnut o m položaju, ali u ovom položaju i sila gravitacije deluje o b r n u t o n a n a š e telo. Oni organi, koji su u n o r m a l n o m položaju tela u gornjem delu, te stoga imaju slabiji priliv krvi — jer srce m o r a da savlađuje silu zemljine teže, da bi o t p u m p a l o krv do glave i u ostale o r g a n e u predelu vrata — u ovom položaju nalaze se n a najnižoj tački. To znači, da krv usled svoje težine s a m a pritiče u ove organe bez i najmanjeg n a p o r a srca. Usled toga, opterećenost srca se smanjuje i sve dok smo u Sarvangasani srce se o d m a r a , u p o č e t k u kraće, a kako p r o d u ž a v a m o trajanje vežbe, kasnije sve duže, i to t a k o d o b r o , kako se nik a d a n e može o d m o r i t i u ležećem položaju. I s t o v r e m e n o , p l u ć a i svi ostali organi u predelu vrata nalivaju se i čiste svežim prilivom krvi. Pošto je b r a d a čvrsto p r i t i s n u t a n a grudi, o n e m o g u ć e n a je navala krvi u glavu, a p u t e m t r b u š n o g disanja vene se stežu, čim e se izbegava sakupljanje krvi n a j e d n o m m e s t u . Ali, i p o r e d toga, v r a t n e žile se p u n e krvlju, t a k o d a štitnjača, krajnici, u š n e žlezde, hilus, grudna žlezda i pluća dobijaju svežu h r a n u . R a d i toga je Sarvangasana najdelotvornije sredstvo za lečenje i podmlađivanje ovih organa. Bhudžangasana i D h a n u r a s a n a jako potstiču štitastu žlezdu. N asuprot tome, Sarvangasana, Viparita-Karani i Siršasana umiruju i jačaju ne samo štitastu žlezdu, nego i ostale gore p o m e n u t e organe. P r e m a t o m e , ove t r i pomen u t e asane su d o p u n a a s a n a m a , koje služe za potsticanje. 11 Joga i sport

161


Štitnjača je organ od kojeg zavisi n a š osećaj za vrem e . P r e m a t o m e , štitnjača određuje d a li govorimo, hod a m o , o p a ž a m o i s h v a t a m o brzo, ili sve ove funkcije vršimo polako. Osobe sa nedovoljno a k t i v n o m š t i t a s t o m žlezd o m n e mogu d r ž a t i k o r a k sa ostalim ljudima, uvek su u zakašnjenju, pošto nemaju pravilan osećaj za vreme. Kucanje srca, probava, kao i sve ostale njihove životne funkcije su spore. S druge strane, osobe sa p r e k o m e r n o aktivnom štitnjačom uvek žure, dišu u b r z a n o , r a d srca im je u b r z a n , probava takođe, a način njihovog govora je često n erazu m ljivo brbljanje. Ove nepravilnosti otstranjuju se upražnjavanjem ove t r i asane, u kojima je telo u o b r n u t o m položaju, a koje blagotvorno deluje na ovaj neobično važan organ. Organi donjeg dela tela, koji usled zemljine teže imaju obilan priliv krvi, jer krv u svom t o k u n a d o l e širi krvne sudove, nalaze se iznad ostalih o r g a n a k a d a upražnjavamo Sarvangasanu. N a taj način, svi ovi organi oslobađaju se suviška krvi. Krvni sudovi se ponovo skupljaju i stiču svoju gipkost. Medicinskim o p i t i m a je utvrđ e n o , d a sistem krvnih sudova poseduje izvanrednu m o ć obnavljanja. Osobe, koje p a t e od proširenih vena, mogu se kroz sopstveno iskustvo uveriti, da upražnjavanje Sarvangasane, ili drugih dveju asana u o b r n u t o m položaju — m a k a r i s a m o n a nekoliko m i n u t a d n e v n o — i m a čudotvorno delovanje n a šuljeve i teške slučajeve proširenih vena. Bolesno nabrekle vene splasnu, a njihovi se zidovi skupe do n o r m a l n e veličine. Čak i najteži slučajevi proširenih vena se mogu izlečiti, ako ove a s a n e upražnjavamo t r i p u t a dnevno. Osobe, koje zbog svog poziva moraju dugo stajati, kao n a p r i m e r zubari, vajari, stolari, kelneri itd., m o g u sprečiti proširenje vena, ukoliko ovu a s a n u praktikuju nekoliko p u t a dnevno, a n a r o č i t o posle r a d a , o d n o s n o stajanja. Kod žena Sarvangasana uklanja uvek p r i s u t n u opasnost od n a d r a ž e n j a i zapalenja m a t e r i c e . Suvišne količine krvi, koja sporo cirkuliše, odvode se dalje, što pretstavlja u m i r e n j e i olakšanje za ove organe. N a r o č i t o m l a d i m a u vreme p u b e r t e t a , kao i o n i m a koji žele voditi suzdržan život, pružaju ove vežbe veliku p o m o ć . Nepoželjne obilne 162


količine krvi odvode se od polnih organa, r a s p o r e đ u j u se n a blagotvoran način u organe u grudima i v r a t u i n e odvlače n a m misli i želje u e r o t i č n o m pravcu. Opasnost od n o ć n i h polucija, koja ugrožava m l a d e u razvoju, p o t p u n o nestaje, ako se ove a s a n e upražnjavaju p r e odlaska n a počinak. Z a vreme sna, nepoželjna suvišna krv, koja je odvedena iz o n i h delova gde nije p o t r e b n a , odlazi p r e m a glavi i t i m e više p o m a ž e razvoju u m n i h sposobnosti. Ako želimo da n a m se deca d o b r o razvijaju u psihičk o m i svakom d r u g o m pogledu, o n d a t r e b a da upražnjavaju Sarvangasanu, Viparita-Karani ili Siršasanu najmanje tri puta dnevno — ujutro, u podne i uveče. Njihov rast velikim delom reguliše g r u d n a žlezda (thymus), a i n a ovu žlezdu imaju izvanredno dejstvo gore p o m e n u t e t r i odlične i istovremeno najvažnije vežbe H a t h a Joge. Međut i m , i odrasli t r e b a da upražnjavaju ove vežbe do duboke starosti u cilju očuvanja svog zdravlja, m l a d a l a č k e svežine i gipkosti; jer d u b o k a starost n e m o r a da znači neizlečive bolesti i oronulo telo. Dokaz za ovo su indijski H a t h a jogi, kao i mnogi učenici Joge n a Z a p a d u , koji su, n a k o n p r a k t i č n e spoznaje lekovitog delovanja H a t h a Joge, uspeli sačuvati savršenost svoga tela do u d u b o k u starost. Sarvangasana n e m a nijedno š t e t n o dejstvo. Davno izgubljena mladost, životna snaga i n e k a d a r a s u t a energija vraćaju se i u tela starijih ljudi, koji se svi osećaju kao ponovo rođeni. Funkcionisanje endokrinih žlezda, kod kojih je n a s t u p i o p o r e m e ć a j usled nepravilnog r a d a štitnjače, postaje ponovo n o r m a l n o , a organizam koji je počeo da se bori protiv nastalih bolesti, dobija novu snagu. Sarvangasana je najsavršenija vežba za podmlađivanje i jačanje nerava. 20. Viparita-Karani (Sl. 38) Viparita n a s a n s k r t u znači »obrnut«, a Karani znači »dejstvo«. P r e m a t o m e , naziv ove asane ukazuje n a t r i stvari: 1. N a činjenicu p o m e n u t u još u opisu p r e t h o d n e asane, da zračenja iz zemlje i kosmičkog p r o s t o r a primam o u o b r n u t o m položaju i pravcu. 2. N a položaj tela; i 11*

163


3. na obrnuto dejstvo vremena. Kada smo u uspravnom stavu, m i s t a r i m o , d o k se u stavu Viparita-Karani podmlađujemo! Izvođenje: — Ležeći n a leđima polako u d a h n e m o , podignemo noge i p o d u p i r u ć i kukove r u k a m a p o s t e p e n o izdižemo t r u p , d o k n e d o đ e u takav položaj, da se oslanja n a lopatice. Noge i stopala n a g n u t a su m a l o p r e k o naše glave i u ovome je upravo i razlika između ViparitaK a r a n i i Sarvangasane. Druga razlika je u t o m e , što pod u p i r e m o kukove r u k a m a , a n e t r u p . Laganim t r b u š n i m disanjem sprečevamo p r e t e r a n priliv krvi. U ovome položaju ostajemo d o k n a m je ugodno, o d n o s n o bez nap o r a . Z a to vreme u r a d i m o 3—4 p u t a Dživabandhu (vidi S i m h a s a n u ) . Z a t i m se polako v r a ć a m o u ležeći položaj n a leđima, a o n d a se o d m o r i m o i u m i r i m o jogi disanjem pre nego što ustanemo. Terapeutsko dejstvo: — Veoma slično Sarvangasani. U Indiji ova se vežba uspešno koristi za lečenje gušavosti, Bazedovljeve bolesti, pa čak i slaboumnosti kod dece. Ako sistematski vežbamo izbeći ć e m o obolenja disajnih organa. U m n o g i m slučajevima leče se kijavica i zapalenje krajnika u p o č e t n o j fazi, ili se ubrzava t o k bolesti. Ovo je omiljena vežba žena, jer otstranjuje i sprečava bore na licu. Viparita-Karani izaziva priliv krvi u kožu i mišiće lica, što je korisnije od bilo koje masaže ili električn e k u r e ! — U poredite još sa terapeutskim dejstvom Sarvangasage. 21. Siršasana — stoj na glavi (SL 39—45) Ovaj stav tela je t r e ć a najvažnija asana. »Sirša« n a s a n s k r t u znači »glava«, t e m o ž e m o reći da je ova asana »stoj n a glavi«. Izvođenje: — Kleknemo, isprepletemo p r s t e i postavim o r u k e p r e d a se n a p o d (Sl. 39). Naginjući se n a p r e d , stavimo glavu u šake sa isprepletenim p r s t i m a . Opirući se stopalima o p o d polako podižemo kukove (Sl. 40). Zatim izdižemo i stopala, savijajući kolena, sve d o k n e d o đ e m o u ravnotežu dubeći n a glavi (Sl. 41). Lagano opružajući noge, dovedemo celo telo u pravu, o k o m i t u liniju (Sl. 42). 164


165


U ovom položaju ostajemo koliko možemo izdržati bez n a p o r a . Disanje je m i r n o i lagano. D a bi se spustili n a p o d iz ovog stava, savijamo se n a j p r e u kukovima i kolen i m a dok n e d o s p e m o u klečeći položaj n a p o d u . U ovom položaju z a u z i m a m o stav za o d m a r a n j e t a k o , što stavim o pesnice j e d n u p r e k o druge n a pod, a čelo n a gornju pesnicu. — Posebno t r e b a paziti d a slučajno n e p a d n e m o n a leđa, jer takav j e d a n u d a r a c mogao bi korist o d cele vežbe svesti n a nulu. I z istog razloga, k a d a s m o u stavu o d m a r a n j a n a podu, n e s m e m o naglo skočiti, nego mor a m o ostati u t o m položaju kraće vreme, kako b i s m o omogućili krvotoku da se vrati u svoje n o r m a l n e tokove. Terapeutsko dejstvo: — Ova a s a n a razlikuje se od p r e t h o d n e dve u t o m e , što je ovde naglašeno dejstvo n a mozak prilivom krvi i prane. Siršasana obezbeđuje snabdevanje mozga krvlju i p r a n o m . Najvažniji organ za n a š u egzistenciju n a zemlji je mozak, stalno sedište naše svesti i m o ć n i izvor energije od čijeg b e s p r e k o r n o g funkcionisanja zavise svi oblici našeg ispoljavanja i naša vrednost kao ljudskog bića! A ipak, koliko m u m a l o pažnje posvećujemo! Ako pomislim o d a naše intelektualne sposobnosti, n a š vid, sluh, r a d ostalih čula, zapanjujuće precizno funkcionisanje čitavog našeg nervnog sistema, pravilni p o k r e t i naših udova, snaga naših polnih o r g a n a — a o t u d a i osobine n a š e dece u b u d u ć n o s t i — dakle, sve to zavisi od kvaliteta nervnih c e n t a r a sakupljenih u glavi, o n d a ć e m o uvideti, da ovaj veličanstveni d a r prirode, ovaj p r e k r a s n i m e h a n i z a m zaslužuje veću pažnju. Od svih asana Siršasana je vežba koja kod dece obezbeđuje savršeno razvijanje mozga, a kod odraslih njegovo održanje u d o b r o m zdravstvenom stanju. U n o r m a l n o m položaju tela glava je gore, što prouzrokuje srcu najteži posao d a p u m p a krv nagore, protiv sile zemljine teže, u mozak. Već u ležećem položaju rad srca je z n a t n o olakšan. M e d u t i m , i ovde je civilizacija pokvarila čoveka i udaljila ga od drevnog, p r i r o d n o g načina ležanja. Čitavom gomilom jastuka on sprečava da b a r za vreme n o ć n o g o d m o r a njegov iscrpeni mozak dobije obilan priliv krvi, koji t a k o žudno očekuje, a većinu nerv166


n i h poremećaja, koji pustoše civilizovani svet, prouzrokuje nedovoljna i s h r a n a mozga. N ajpre se javlja brzi zamor, kasnije počinje da popušta pamćenje, javlja se nervozno drhtanje ruku i glave, čula počinju da otupljuju, kao na primer vid i sluh, nastaju poremećaji osećaja ravnoteže, vazomotorne smetnje, neurastenija, histerija, melanholija, depresije, strah od mesta (klaustrofobija), ljudi i razne druge fobije, kao i čitavo mnoštvo drugih raznih bolesnih stanja, koja svoj osnovni uzrok imaju u zapuštenom stanju našega mozga. A o n d a nastaje »čudo«! Posle dugog ubeđivanja neurastenik počinje r a v n o d u š n o i s nevericom upražnjavanje Siršasane. P r i prvom pokušaju n e uspeva d a stoji n a glavi, nego samo da podigne kukove; noge m u se čine t a k o teške, kao d a su prikovane za pod. N o bez obzira n a t o , on se već n e k a k o oseća bolje. Oseća se svežim. — »Slučajnost«, veli on s e b i . . . Sledećeg d a n a novi pokušaji, najp r e uz p o m o ć zida, i k o n a č n o uspeva podići noge sa poda. Još uvek n e m o ž e da ih uspravi nagore, iako nastoji i rit a se kao n e k a tvrdoglava mazga! — K o n a č n o posustaje, uspravlja se n a n o g a m a i — kakvo ga divno osećanje obuzima! — O s m e h u j e . s e ! . . . I brzo pokušava još j e d n o m . . . ali m u noge još uvek otkazuju poslušnost. Ponovo otvara knjigu, koja m u je t u p r i ruci, i čita: »Početnik n e sme izvoditi Siršasanu više od t r i p u t a uzastopce.« — »Šteta«, kaže on i jedva i m a strpljenja da sačeka sledeći d a n . Ponovo je n a p r e d o v a o ! S a d a već skoro može da dubi n a glavi! I tako, iz d a n a u d a n , vežba sve marljivije, d o k m u j e d n e večeri n e p o đ e za r u k o m d a stoji n a glavi nekoliko sekundi. I d u ć e g d a n a , taj čovek, koji je p a t i o od kompleksa manje vrednosti, odjednom postaje odvažan. Ponosan n a svoju novostečenu sposobnost hvali se kolegam a n a poslu, a svojoj porodici i prijateljima p o p o d n e , pokazujući im Siršasanu. Njegov uspeh je izvanredan. Dive m u se i zavide m u . P o n o s n o odlazi kući, u d o b n o se zavaljuje u svoju naslonjaču da pregleda novine. Poseže r u k o m za svojim n a o č a r i m a , koje je stalno koristio p r i čitanju o t k a k o je počeo da m u p o p u š t a vid. Ali, odjedn o m primećuje sa iznenađenjem, da može čitati i najmanja slova bez teškoća. N e može da veruje svojim očima, 167


okreće i gužva novine i, k o n a č n o , m o r a s a m o m sebi s radošću priznati, d a je d o sada mogao »dosta dobro« videti, ali d a su m u r u k e »verovatno bile m a l o prekratke«. N o sada vidi odlično i može čitati najsitniju š t a m p u bez n a o č a r a i bilo kakvog n a p o r a . Odjednom shvata, da već nekoliko d a n a n e m a uobičajenog zujanja u ušima, kao i da su ostali s i m p t o m i neurastenije nestali. Sinoć je bio toliko pospan, da je zaboravio uzeti svoje tablete za spavanje, a ipak je čvrsto spavao do kasnog j u t r a . Nije ovo nikakvo preterivanje! Čak i prvi pokušaj sa Siršasanom izaziva obilan priliv krvi u mozak, oči, uši, nos, usta, krajnike, adenoide, štitnjaču, vrhove pluća itd. Srce se oslobađa velikog dela svog t e r e t a i ispunjava se novom s n a g o m . . . N e mogu se n i navesti svi sjajni rezult a t i postignuti upražnjavanjem Siršasane. Bezbrojni učenici u školama Joge, p o d m l a đ e n i ili mladi, koji su povratili svoju r a d n u energiju, kao i osobe u srednjim i poodmaklim godinama, koji su patili od najrazličitijih simpt o m a i neurastenije, kojima nikakvo lečenje nije pomagalo, mogu dokazati, da vežbe H a t h a Joge — ali prvenstven o Siršasana — imaju izvanredno lekovito dejstvo. M e đ u t i m , ovde t r e b a ispraviti j e d n o pogrešno uverenje, koje sprečava m n o g e starije osobe da upražnjavaju vežbe u o b r n u t o m položaju tela. »Ne s m e m da d u b i m n a glavi, može da m i p r s n e neki krvni sud u mozgu!« kažu oni. N e m o j t e se plašiti! Ovu tvrdnju n e m o ž e p o t k r e p i t i nij e d a n takav slučaj. Čoveka može u d a r i t i k a p d o k leži, stoji, h o d a ili u bilo k o m d r u g o m položaju tela, ali n e zbog toga, što je bio u n e k o m o d r e đ e n o m položaju, nego zato što su u njegovom organizmu već postojali ozbiljni poremećaji u raspodeli pozitivnih i negativnih strujanja, stvaranju h o r m o n a i u drugim vitalnim funkcijama. Mnoge starije osobe vežbaju u I n s t i t u t u za Jogu u Lonavli. Ja sam lično u svojoj školi Joge i m a o prilike da vidim m n o ge starije osobe, koje su svakodnevno upražnjavale Siršasanu, a m e đ u kojima je bio i jedan čovek, koji je i m a o p r e k o 80 godina! — Ali ni u j e d n o m slučaju nije došlo n i do najmanjeg štetnog delovanja. N aprotiv, rezultati su bili odlični. Većina velikih jogija, po evropskim shvatanjima, nalazi se u neverovatno dubokoj starosti, ali ni168



j e d n o m o d njih n e bi n i k a d a p a l o n a p a m e t d a izbegava asane u o b r n u t o m položaju, »zato što bi mogla da m u prsn e neka žilica u mozgu«. Z a tako nešto č u o sam s a m o u Evropi, gde su se ljudi jako udaljili od Majke P r i r o d e . U Indiji je, n a p r i m e r , uobičajena sledeća vežba koncentracije: k o n c e n t r i š u se n a vrh nosa tako, da sa o b a oka posm a t r a j u vrh nosa. Ovu vežbu izvode mnogi bez ikakve bojazni i n i k o m e nisu oči »tako ostale«; naprotiv, očni mišići jačaju i postaju »vitalizirani«. U Evropi ljudi se toga plaše i stalno govore deci »da n e škilje, jer im mogu oči ostati razroke!« Pitao sam mnoge ljude, da li su ikada videli nekog d a je p o s t a o razrok, zato što je gledao ukrštenim očima. »Ne«, odgovorili su, »ali ljudi t a k o kažu.« — A tako isto stoji stvar sa dubljenjem n a glavi i krvnim sudom koji bi mogao pući u mozgu. J o š n i k o nije nikoga video d a ga je u d a r i l a i oborila kap, z a t o što je dubio n a glavi. N aprotiv! Ko b u d e upražnjavao ove vežbe imaće krvne sudove sa tako gipkim zidovima, da će mu nestati i sklonost ka prskanju krvnih sudova. Ipak, j e d n o je sigurno: osobe koje imaju suviše visok krvni pritisak n e smeju upražnjavati asane u obrnut o m položaju tela. N ajpre se m o r a visoki krvni pritisak svesti n a n o r m a l u odgovarajućim vežbama p r a n a j a m e i a s a n a m a . ČIM JE VISOK KRVNI P R I T I S A K PRESTAO, MOŽE SE O T P O Č E T I SA VEŽBANJEM T R I J U NAJKORIS N I J I H ASANA. Ponavljam, znači, o n o što sam rekao u p r e t h o d n i m poglavljima: obolele osobe ne treba da vežbaju Jogu bez odgovarajučeg stručnog učitelja. Zdravi je m o g u upražnjavati bez ikakvog oklevanja! N a kraju n e s m e m o propustiti d a kažemo, d a ove tri asane u o b r n u t o m položaju, p o r e d svog čudotvornog delovanja n a naše zdravlje, imaju još j e d n u veliku prednost, zbog koje ih indiski jogi toliko cene kao važne asane: I medicinska n a u k a n a Z a p a d u je potvrdila, da u našem mozgu postoje nervni centri, koje ljudi n a p r o s e č n o m stepenu razvoja n e koriste, o d n o s n o koji počivaju u nekom l a t e n t n o m stanju i čiju svrhu medicinska n a u k a još nije otkrila. Ovi c e n t r i su veoma d o b r o p o z n a t i indiskim jogijima, jer su oni istraživanjima t o k o m hiljada godina 170



pronašli način njihovog buđenja i aktiviranja. Sve vežbe Hatha Joge, a naročito Sarvangasana, Viparita-Karani i Siršasana, hteli mi to ili ne, deluju pobuđujuće na pomenute centre i dovode nas u posed takvih sposobnosti koje su prosečnom čoveku uopšte nepoznate i u čiju mogućnost postizanja on ne veruje. Tu spada stvaranje telepatskih veza, vidovitost (clair voyance), gledanje u prošlost i budućnost i ostale tzv. okultne (ekstrasensorne) sposobnosti, koje može svako postići, ko ozbiljno upražnjava Hatha Jogu. Ko u ovo sumnja može se uveriti čim utroši dovoljno vremena i strpljenja da razvije svoje nervne centre iznad stepena kojega je dostigao prosečan čo« vek! U vezi sa ovim, pogledajte još j e d n o m »Terapeutsko dejstvo« Sarvangasane. Jogi je zovu »kraljem svih asana«. 22. Halasana — stav pluga (SI. 46—48) Ova a s a n a se zove »stav pluga«, jer liči n a indiski plug. »Hala« n a s a n s k r t u znači »plug«. Izvođenje: — Ležeći n a leđima, s r u k a m a opruženim u s t r a n u i dlanovima o k r e n u t i m ka p o d u p o r e d bedara, polako izdišemo i podižemo obe noge, u p r a v o k a o u Viparita-Karani, ali ih p r e n o s i m o p r e k o glave, sve d o k prstim a n e d o t a k n e m o pod. R u k e ostaju n a p o d u s dlanovima o k r e n u t i m nadole. Ovo je prvi deo H a l a s a n e (Sl. 46). U početku, u ovom stavu ostajemo 10—15 sekundi ritmički dišući bez n a p o r a . — Drugi d e o je n e š t o teži. D o k u prvom delu stavljamo n o ž n e p r s t e n a p o d , bliže glavi, u ovoj varijanti p o m e r a m o svoja stopala koliko m o ž e m o još unazad. Dišemo d u b o k o i stalno m o r a m o paziti d a n a m noge b u d u uvek o p r u ž e n e u kolenima. U d r u g o m delu pritisak u kičmi p o m e r a se dalje p r e m a gornjem delu kičm e n o g stuba, a u t r e ć e m delu vežbe dolazi i do v r a t n i h pršljenova, t a k o da je cela kičma obuhvaćena ovom gimnastikom očvršćavanja i jačanja. U t r e ć e m delu vežbe potiskujemo stopala sa p o t p u n o opruženim n o g a m a u kolenima još dalje iza nas, povlačimo r u k e n a gore i stavljamo šake ispod vrata. U ovom položaju ostajemo nekoliko sekundi, koliko n a m je prijatno bez naprezanja, a 172



zatim počinjemo polako da se »odmotavamo« dovodeći stopala u početni položaj. Terapeutsko dejstvo: — Od svih asana, Bhudžangasana, D h a n u r a s a n a i Salabhasana izazivaju skupljanje spoljnjeg dela kičme i istezanje u n u t a r n j e g dela. H alasana i P a s č i m o t a n a deluju upravo s u p r o t n o , skupljajući u n u t a r nji i istežući spoljni deo kičme. Ove vežbe veoma povoljn o deluju n a sve pršljenove, p o š t o je u pojedinim njihovim fazama svaki deo kičmenog stuba podvrgnut istezanju ili skupljanju. N a taj način krvotok se p o t p u n o osvežava i obezbeđuje se svež priliv krvi u najvažnije nervne c e n t r e i ćelije duž čitavog kičmenog stuba, kao i u izlaznim delovima neravnih spletova. Tu leži objašnjenje zapanjujućeg delovanja H alasane. Kod iscrpenosti ili z a m o r a m o ž e m o se o d m a h uveriti, da H a l a s a n a za tren oka otkljanja ove n e p r i j a t n e s i m p t o m e — o s e ć a m o se odm a h osveženi, kao i da n a m se p o t p u n o povratila snaga. M e đ u t i m , ova izvanredna vežba n e pogoduje samo nervima duž kičmenog stuba, nego i samim pršljenovima. Kod nepravilnog držanja tela, ili kod osoba sa sedećim načinom života, gde su pršljenovi dospeli u nepravilan položaj usled neprekidnog sedenja, ovom asanom se mogu vratiti u svoj normalan položaj. Kod dece ova vežba ispravlja krivljenja kičme na jedan izvanredan način. Simetrija tela se dovodi do savršenstva, a istovremeno stvaranje pozitivnih i negativnih strujanja se uravnotežava. Istezanjem i skupljanjem leđni mišići se regenerišu i obnavljaju. Organi t r b u š n e duplje izloženi su j a k o m pritisku i priliv krvi im se povećava. Ova a s a n a podmlađuje polne žlezde, gušteraču, jetru, slezinu, bubrege i nadbubrežne žlezde. Kod m e n s t r u a l n i h poremećaja, kako pokazuje iskustvo, postignuti su izvanredni rezultati, a u teškim slučajevima šećerne bolesti često je došlo do potp u n o g ozdravljenja bez lečenja insulinom. H alasana dalje sprečava stvaranje m a s n i h naslaga, a već stvorene naslage sala oko t r b u h a i kukova p o t p u n o nestaju, tako da glumci i glumice, kao i svi ostali koji moraju paziti n a svoju liniju, mogu svakodnevnim upražnjavanjem sačuvati svoje mladalačke forme. N a organe u grudnoj šupljini i u predelu vrata t a k o đ e i m a okreplju-

174


juće dejstvo i usled toga, a i zahvaljujući u z a j a m n o m dejstvu, čitav se sistem žlezda sa u n u t a r n j i m lučenjem — uključujući i m o ž d a n e žlezde — p o d m l a đ u j u . H alasana podstiče r a d mozga i leči poremećaje p r o u z r o k o v a n e m o ž d a n o m a n e m i j o m . Glavobolja, n a p r i m e r , često o d m a h prestaje. H alasana je j e d n a od najboljih vežbi za razvoj kičme i leđnih živaca. Ako i m a m o n a u m u da mladi imaju savitljivu kičmu, a da su k r u t a leđa često p r o p r a t n a pojava u starosti, o n d a m o ž e m o o d m a h shvatiti izvanr e d n o delovanje ove asane. Osobe sa suviše k r u t o m kičmom t r e b a d a b u d u oprezne k a d a p o č n u sa ovom vežbom. U n a z a d se t r e b a savijati polako i oprezno, a ne odjednom, kako mišići ne bi pretrpeli neko oštećenje usled prevelikog n a p o r a . Kroz nekoliko sedmica marljivog vežbanja čak i najkruća kičm a »popušta« i m a l o po m a l o postaće gipka. 23. Bru-Madja-Drišti (Fiksiranje nosnog korena), Nasagra-Drišti (Fiksiranje vrha nosa), Pokretanje očiju, Kolutanje očima Evo četiri odlične vežbe za očuvanje n o r m a l n o g vida i razvijanje sposobnosti koncentracije. Prva vežba se izvodi na sledeći n a č i n : sedeći u Padmasani, duboko u d a h n e m o , a zatim dišući r a v n o m e r n o , fiksiramo pogledom koren nosa. Osetimo li i najmanji zamor, o d m a h p r e s t a n e m o , o d m o r i m o se i o n d a ponovimo vežbu, ali ovog p u t a fiksirajući vrh nosa. Dišući ravnom e r n o ostajemo u t o m položaju dok n e osetimo zamor. Zatim udahnimo i odmorimo se. O d m a h posle ove vežbe d o b r o je da izvedemo sledeće dve vežbe, koje izvanredno jačaju oči i pri svakodnevnom upražnjavanju doprinose očuvanju mladalačke svežine i gipkosti očiju do d u b o k e starosti. Te vežbe su: pokretanje očiju i kolutanje očima. Pokretanje očiju izvodi se ovako: sedeći u Padmasan i upravimo pogled n a p r e d . Zatim, dok d u b o k o udišemo, skrećemo pogled što je moguće više udesno. Onda, dok lagano izdišemo, v r a ć a m o pogled u početni položaj, tj. isp r e d sebe. O d m a h zatim, tokom dubokog i laganog udi175

.


176


sanja, skrećemo pogled što je moguće više ulevo, a onda, polako izdišući, vraćamo pogled u početni položaj. Ovo ponovimo tri puta. Kolutanje očima izvodimo na sledeći način: prvo uperimo pogled u napred. Zatim, prilikom izdisanja, pogledamo dole. Onda, dok polako udišemo, počinjemo opisivati krug očima udesno i nagore, dok ne dođu u gornju najvišu tačku. U toj tački počinjemo izdisanje i nastavljamo kruženje očima ulevo i nadole dok ponovo ne dođemo u donju najnižu tačku, gde ponovo počinjemo udisanje i produžavamo udesno i nagore itd. dok tako ne opišemo pun krug tri puta. Posle toga, nakon kraćeg odmora, počinjemo sa kruženjem u suprotnom pravcu. Zamorene oči, sa oslabljenim vidom snažno se regenerišu nakon nekoliko sedmica stalnog vežbanja. Ko bude upražnjavao ove izvanredne vežbe još od svoje mladosti, neće mu biti potrebne naočare do duboke starosti! Kod svih ovih vežbi od velike je važnosti, da ih upražnjavamo sa punom pažnjom, svesno i sasvim polako, sa potpunim uživljavanjem. Jedino tako će nam biti od stvarne koristi. 24. Simhasana — stav lava Hatha Joga ne zapostavlja ni jedan važan mišić tela. Kako bismo onda mogli zaboraviti jezik, čija nas posebna gimnastika štiti od mnogobrojnih bolesti grla i ždrela! Simhasana se upražnjava u Padmasani ili Sidhasani uz ravnomerno disanje. Izvođenje: — Izvijemo jezik unazad tako, da vrhom jezika vršimo pritisak na nepce. Onda spustimo glavu dole tako, da bradom upremo o grudi i ispružimo jezik što je više moguće napolje. Zatim, uvlačimo jezik i ponovo vrhom jako upremo o nepce. Uvlačenje i isturanje jezika na ovaj način ponoviti 10—12 puta i svaki put saviti jezik nagore i vrhom upreti o nepce. Terapeutsko dejstvo: — Civilizovani čovek na Zapadu kada odraste nikada više ne pruža jezik, osim kada mu lekar naredi da kaže »aaa...«. To je velika greška! Upravo kao što samo hodanje nije dovoljno za mišiće beda12 Joga i sport

177


ra i listova, a k o želimo da o s t a n e m o p o t p u n o zdravi, tako je isto i n a š e m jeziku p o t r e b n o više vežbanja od onog, koje dobija govorom i r a d o m prilikom žvakanja. K a o što je dokazano istraživanjima S r i m a d Kovalajanande u Lonavli, S i m h a s a n a ispoljava sledeće t e r a p e u t s k o dejstvo: dob r a gimnastika vratnih mišića o d m a h im povećava priliv krvi. Vratni nervi i žlezde postaju jači i zdraviji. G rlo i grkljan dobijaju j e d n u posebnu masažu. Š t i t a s t a žlezda sa svojim p o m o ć n i m žlezdama jača. Poboljšava se sluh, a lučenje salive (pljuvačke) je potpunije; ždrelo se pročišćava, a eventualno zapalenje krajnika u p o č e t n o m stadij u m u se povlači. Dživa-Bandha, ili »jezična pregrada«, je i m e prve faze Simhasane, u kojoj je jezik izvijen i u p i r e o nepce. Ovu vežbu k o m b i n u j e m o sa upražnjavanjein a s a n e Viparita-Karani (v. p o d »Viparita- Karan i«). 25. Savasana — stav potpunog mira (Sl. 50) »Sava« n a s a n s k r t u znači »upokojeni«. Ova a s a n a se naziva stav p o t p u n o g , savršenog m i r a . T o je poslednja a s a n a i služi za o d m a r a n j e posle vežbanja. Izvođenje: — Legnemo n a leđa i obe r u k e o p r u ž i m o uz telo. P e t e su n a m lako sastavljene, a noge p o t p u n o opružene. Bez ikakvog n a p o r a u s p o r a v a m o disanje koliko je više m o g u ć e : m i r u j e m o . Počevši o d stopala o p u š t a m o sve svoje mišiće j e d a n za drugim. U smeravamo p o s t e p e n o svoju svest u sve mišiće tela, u mišiće stopala, listova, kolena, b e d a r a , s t o m a k a , r u k u , r a m e n a , vrata i glave, a onda istovremeno povlačimo svoju svest iz svih mišića, da svi b u d u i o s t a n u p o t p u n o opušteni. Celo telo t r e b a da b u d e toliko o p u š t e n o , d a ga p r o s t o n e osećamo. Povlačim o , zatim, svoju svest n a srce i doživljavamo s a m o najdubIji m i r i p o t p u n i o d m o r , koji donose savršeno zdravlje. Terapeutsko dejstvo: N ervni sistem m i r u j e u p o t p u n o s ti. Ovo je savršena vežba za o d m a r a n j e . N a i m e , p o t r e b n o je da z n a m o , da je opuštanje mišića isto toliko važno za njihov razvoj, kao i njihovo pokretanje! K r v o t o k dospeva u stanje savršene ravnoteže, a raspodela krvi je ravnom e r n a . P r o t o k krvi u v e n a m a postaje lakši, a visoki krvni 178



pritisak naglo opada. Srce je rasterećeno, jer mu je rad višestruko olakšan. Deset minuta odmora u ovoj asani sa usporenim disanjem i svešću koncentrisanom na savršeni odmor, više vredi od odmora tokom cele noci. Savasana bi se mogla nazvati i »aktivna pasivnost«, pošto se svesno povlačimo iz svih delova tela u srce i dospevamo u isto stanje, kao i u snu, samo što smo budni.

*

*

*

Ovim stavom završava se spisak asana. Joga preporučuje svim ljudima dnevno upražnjavanje asana, bilo da su stari ili mladi, bilo da su žene ili muškarci. Pre nego što bih počeo opisivati dnevni plan učenja Joge, dozvolite da na trenutak razmotrimo jednu stvar, koju čovek na Zapadu, u svom grozničavo brzom životu, do sada nije poznavao i nije joj pridavao važnost, naime — šta znači u indiskom smislu reči: ODMORITI SE! Naše telo je slično nekoj fabrici opremljenoj mašinama. Otpadne materije, otrovi i proizvodi sagorevanja, koje se svakodnevno nakupe, izbacuju se iz organizma za vreme sna, upravo kao i u fabrici, kada mašine moraju stati posle višečasovnog rada, radi čišćenja i opravke. Međutim, čovek treba, pored okrepljujućeg sna, da ponovo nauči davno zaboravljenu veštinu odmaranja, koja je dobro poznata samo primitivnim narodima i životinjama, onaj savršeni mir, koji se u Hatha Jogi naziva »opuštenost mišića«. Podignimo neku kucu ili macu dok se odmaraju! Imaćemo osećaj, kao da držimo neku krpu u ruci. Mišići su im opušteni i meki kao testo. To je ono, što jogi podrazumevaju pod pravim odmorom. Uglavnom, ljudi na Zapadu se žure čak i onda, kada nemaju šta da rade i kada se, po njihovom mišljenju, odmaraju u prirodno neaktivnosti, nego i među Evropljavi mišići su bar upola napeti. Međutim, osvežavajuće strujanje prane i tok snage koja regeneriše organizam počinju tek onda, kada postignemo savršen odmor od nekoliko minuta. U pomenutom Institutu za ispitivanje Joge u Lonavli, nedavni opiti su dokazali, da 15 minuta savršenog jogi odmora čisti krv od štetnih toksina. 180


181


Ujutru pre ustajanja i uveče pre spavanja treba da upražnjavamo ovaj položaj odmaranja. Čak i u toku dana možemo veoma često naći priliku za vežbu odmaranja. N e samo među Istočnjacima, koji mogu satima da se odmaraju u prirodnoj neaktivnosti, nego i među Evropljanima postoje izuzetni ljudi, koji usred vreve i huke života, čak i u pauzi između dva poslovna pregovora, mogu da se potpuno isključe i da se u bilo kome položaju tela sasvim prepuste potpunom odmoru. Davno je poznato pravilo, da svako treba da ima godišnji odmor svake godine. Najmanje jedan mesec treba čovek da provede radi telesnog i psihičkog oporavka, kako bi sakupio dovoljno energije i vitalnosti za sledeću godinu. A sada pogledajmo koliko sve ovo ima veze sa »odmorom« ljudi na Zapadu. Većina Evropljana i Amerikanaca počinje zapravo tek onda da se ozbiljno nervira, kada treba da počnu sa letnjim odmorom. Najpre izbor mesta za odmor, a onda grozničave pripreme, pakovanja, raspravljanja sa nosačima, iznajmljivnje kola itd., pa onda još i putna groznica! U modernom banjskom odmaralištu nesretni gost ima sve osim — mira! Ovde njegovi društveni nagoni dolaze do izražaja. U odmaralištu je obezbedena zabava i iz pristojnosti svaka žena i muškarac, koji drže do sebe, silaze u 5 časova na čaj i večernju zabavu. Sledećeg dana ti isti gosti se zamaraju izletima ili na plaži, pošto nisu naviknuti na takve telesne napore, a uveče treba opet ići na ples. D a i ne spominjemo one, koji pola časa nakon dolaska već igraju bridž, umesto da uživaju u planinskom ili morskom vazduhu, bogatom ozonom i pranom, sedeći u istom duvanskom dimu kao i kod kuće. Umesto da odmorom i opuštanjem smanje napetost svojih nerava, oni »umiruju« svoje nerve jakom kafom i još jačim alkoholom. Spavanje se svodi na samo nekoliko časova! Idućeg dana ponovo izlaze na vrelo sunce sa premorenim srcem! Zbog svega toga, vraćaju se ljudi s godišnjeg odmora svom svakodnevnom poslu preplanuli, ali i jako iscrpeni. Poštovani čitaoci, to uopšte nije letnji oporavak, a još manje odmor. To je najsigurniji način da pre vremena iscrpemo svoje snage, a organizam, koji je već postao pod182


183


ložan neprikladnim načinom života i dosta izgubio od vitalnosti, neće biti u stanju da izađe na kraj sa raznim obolenjima i drugim opasnostima koje vrebaju na svakom koraku. Jedan manji procenat ljubitelja sporta na Zapadu, koji mnogo ne mare za letnje zabave i društvene skupove, zapadaju u drugu krajnost. Oni spadaju u onu grupu strastvenih izletnika i kajakaša, koji nosaju svoju opremu i šatore stotinama kilometara uzbrdo i nizbrdo, prelaze čitave planinske lance da bi dospeli na vrh. Takvi sportski podvizi pod izgovorom »letnje rekreacije« mogu kasnije dovesti do iznenadnih proširenja srčanih zalistaka i drugih teškoća. Otiđimo na plažu nekog velegrada! Među kupačima ima veoma malo takvih, koji se povlače u tišinu nekog udaljenijeg mesta, da bi ležali na mekom pesku i zatvorenih očiju, ne misleći ni na šta, predali se čistom i blaženom zadovoljstvu savršenog odmora. Ne! Većina gradskih stanovnika odlazi na plažu u grupama, ili odlazi tamo da bi se sastali sa svojim krugom prijatelja. Stariji sede u toploj vodi i satima ćaskaju, dok se mladi igraju, zabavljaju i čak u vodi flertuju. Sve se ovo odigrava na paklenoj žezi, jer svi ti ljudi nemaju pravilnu pretstavu o fiziološkom delovanju sunčevih zraka. Oni ne znaju da su sunčevi zraci moćno terapeutsko sredstvo, ali samo u malim dozama; ali ako ih upijemo više nego što naš nervni sistem može podneti, onda oni predstavljaju smrtonosni otrov! Da, ali upravo taština zahteva da imamo preplanuo ten! Ah, Vi mali, nervozni ljudi, s kožom boje čokolade, koji čak i cigarete pušite na plaži, treba da znate, da pola dana provedenog na vrelom suncu početkom leta isto toliko štetno deluje na Vaše srce, kao kada bi neki novi, neistrenirani biciklista morao da pređe svojim biciklom sto kilometara. Kad biste samo znali, koliko štetite svome sistemu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, naročito štitnjači, svojim preteranim, nepromišljenim sunčanjem! Morska kupališta u Indiji — gde u danima velikih vrućina nije mnogo vrelije od Srednje Evrope — ne ožive kupačima sve do predveče, jer ti ljudi znaju iz iskustva, da je kupanje i plivanje najkorisnije uveče. Preko dana, pod 184


jarkim sunčevim zracima, čovek može takođe da se sunča, ali najduže do 10 minuta. Tek kada koža počne tamniti, možemo ovo vreme povećati za nekoliko minuta. Indijci sa svojom prirodno mrkom kožom u povoljnijem su položaju u tom pogledu od belaca na Zapadu. No, i pored toga, Indijci ne provode čitave časove odjednom na vrelom suncu. Kada zažele da plivaju, onda plivaju predveče, posle sunčevog zalaska. U Indiji svako dete zna, jer je tako vaspitano, da svako povećano izlaganje tela vrelim sunčevim zracima šteti organizmu. Sunčati se kao krokodil satima neprekidno isto je tako štetno. U vezi sa tim, jedna stara indiska poslovica ima simbolično značenje: »Samo budala hoda po žezi, kada može da sedi u hladu«... N a Zapadu ljudi uglavnom izbegavaju da idu na plažu kada je oblačno, ili ako sunce ne sija jako. Smatraju da bi to bio bezvredan napor i da je sunce suviše slabo da bi moglo i najmanje popraviti njihov ten. Naprotiv, iskusni kupači i pravi ljubitelji plaža znaju, da je dejstvo sunčevih zraka najjače kada je nebo mutno, a sunce se tek nazire kroz oblake. Tada koža tamni jednoobrazno, a ne mestimično. A kada sunce sija možemo takođe dobiti lep ten, ako koristimo samo vazdušno kupanje u hladu. Čak i ako plivamo na nekom senovitom mestu, prelamanje zraka kroz vodu, koji su se prethodno filtrirali kroz oblake, daće nam isto tako dobar ten kao i neposredni sunčevi zraci. Mi na jugu Indije uopšte ne možemo shvatiti, radi čega ljudi na Zapadu toliko žele da pocrne. Svi smo mi tamo maslinasto mrki, ali se zbog toga ne osećamo ni najmanje sretnijim, ili vrednijim od severnjaka, koji su potpuno beli. Kada sam došao u Evropu, sa čuđenjem sam zapazio, da većina ljudi na Zapadu želi da potamni, kako bi se mogli pohvaliti i da bi im drugi zavideli! Južnim Indijcima i ne pada na pamet da se hvale tamnijom puti od one, koju imaju njihovi sunarodnici na severu Indije! Kakvo pravo na slavu i počasti stiče čovek zato što je crn? Još nisam naišao na suncem opaljenog Evropljanina, čija je koža tamna kao čokolada, koji bi mi mogao odgovoriti na ovo pitanje... 185



A sada da se ponovo v r a t i m o pitanju »pravog odmora«, o kome smo već nešto rekli. To nije lako naučiti, zbog povećane i n e p r e k i d n e nervne n a p e t o s t i n a č i n a života n a Zapadu. Lezimo n a leđa, bez neke teške ili tesne odeće, o p r u ž i m o r u k e s dlanovima n a gore p o r e d tela, o p u s t i m o sve mišiće i n e mislimo n i n a šta n a svetu, o d n o s n o : svojim mislima dozvoljavamo p o t p u n u slobodu, ali t a k o d a se sa njima n e identifikujemo, sve dok im polet n e popusti, d o k im se t o k sam po sebi n e uspori i n a š se mozak k o n a č n o »isprazni«. Verovatno je već svako doživeo ovo n a r o č i t o stanje, k a d a p r e n a p e t nervni sistem, koji čezne za o d m o r o m , svom snagom ovlada našim mislima. Usred najintenzivnijeg r a d a odjednom se zagledamo u prazan p r o s t o r , sve naše misli iščeznu i n a š se m o z a k pretvori u vakuum. Ako n a m neko nešto govori, m i n e odgovar a m o , zato što n e čujemo ili n e shvatamo. Posle nekoliko m i n u t a m o z a k se ponovo sam uključuje i m i se vrać a m o u n o r m a l a n tok r a d a . M e đ u t i m , sada osećamo da ide lakše, dolaze n a m bogatije misli i opšte stanje je bolje i svežije. Ovo nije ništa drugo, nego nesvesno isključivanje naših misli, kada smo p r e o p t e r e ć e n i velikim u m n i m r a d o m , to je o d m a r a n j e u m a i tela t o k o m jedn o g ili dva m i n u t a . M e đ u t i m , ovaj osvežavajući o d m o r m o ž e m o stvoriti pod još povoljnijim uslovima, šta više trebalo bi da ga upražnjavamo b a r četiri do pet p u t a dnevno. Ležeći n a leđima, o p u s t i m o p o t p u n o sve mišiće i č e k a m o stanje kada n e mislimo n i n a šta i p o t p u n o se o d m a r a m o . N aša zadnja svesna pomisao, naša »autosugestija«, kada ponovo pok r e n e m o svoju m a š t u , neka bude, da ležimo p o t p u n o opušteni i smireni i da n a m je svaki, čak i onaj najmanji mišić savršeno o p u š t e n . Ako bi n a m neko podigao ruku dok smo u t o m stanju pala bi p o p u t neke beživotne krpe. Posle takvog o d m o r a od 4 do 5 m i n u t a u p o t p u n o o p u š t e n o m stanju, m o ž e m o osetiti kako se neki deo tela — obično šaka ili stopalo — p o m a l o trza kao u nekom grču. To je znak da smo se p o t p u n o povukli iz svog tela, prepuštajući njegovo dalje funkcionisanje snagama prirode, koje redovno deluju; t i m e su neskladnosti našeg ličnog, nesavršenog Ja isključene sa svojim ometajućim delovanjem. 187


188


Ova vežba odmaranja, koja nas opušta i oslobađa umora, u trajanju od 5, 10 do 15 minuta, ležeći na leđima, zove se Savasana. Kad god je moguće treba da je upražnjavamo na svežem vazduhu, u šumi pod drvećem, ili na plaži, kao i ujutru i uveče u postelji, ali bez jastuka. Ako imamo na umu izlaganja o kičmi u prvom poglavlju, onda ćemo shvatiti zašto je toliko važno da kičmeni stub bude prav dok ležimo. Kad god tokom dana imamo nekoliko minuta na raspolaganju — čak i tokom radnog vremena — možemo upražnjavati ovu vežbu. N e treba čekati da gotovo padamo od umora! N a kraju ovog izlaganja o Hatha Jogi želimo da dodamo: ko bude upražnjavao pranajamu i asane postićiće ne samo potpuno fizičko i psihičko zdravlje, već će mu biti i moguće, da shvati i najveću tajnu sveta: ČOVEKA!

189


15. ČUDOTVORNO DEJSTVO VEŽBI SPORIH POKRETA Primitivnog čoveka nije trebalo učiti telesnim vežbam a . Njegov jednostavni, p r i r o d n i način života i njegovo kretanje n a svežem vazduhu, kao i aktivnosti, koje konkurišu današnjim sportovima, lov, ribolov, trčanje, veranje po drveću, bacanje k a m e n a , plivanje, b o r b a s divljim zverima, bacanje koplja itd., obezbeđivale su m u najsavršenje telesno vežbanje i najveću moguću koncentraciju pažnje. Primitivni čovek m o r a o je biti n e k a vrsta univerzalnog genija, pošto je bio p r i m o r a n da sam podmiruje sve svoje p o t r e b e svojim t r u d o m i snagom svojih ruku, a p r e m a zamislima koje je stvarao sopstvenim razmišljanjem. T o je značilo, da se njegov d a n , od r a n o g j u t r a pa do kasno u noć, sastojao od neprekidnog vežbanja tela. Usled toga, on nije bio samo zdrav, nego su m u i mišići sticali o g r o m n u snagu. M e đ u t i m , čim je počeo da se civilizuje, sam je sebe ograničio n a o d r e đ e n e delatnosti, o d n o s n o deo posla, kojega je d o t a d a isključivo sam obavljao, p r e n e o je n a druge i jednoga d a n a došlo je do n e p r i r o d n e situacije u kojoj jedan deo čovečanstva takoreći u o p š t e n e vrši nikakav fizički posao, dok je drugi deo p r e o p t e r e ć e n bezdušnim i teškim fizičkim r a d o m . Ako m a l o r a z m o t r i m o ovo stanje superspecijalizacije o n d a ć e m o uvideti osnovn i uzrok bezbrojnim obolenjima, koja h a r a j u čovečanstvom, zbog zloupotrebe životne snage u čoveka i sa tim povezanim protiv p r i r o d n i m uslovima života. N ačin života zaposlenih u kancelarijama i raznim usstanovama je težak zločin protiv sopstvenog zdravlja. I p o r e d toga, b r o j odraslih koji osećaju p o t r e b u za spor190


t o m i koji se njime u izvesnoj m e r i bave b a r svakog drugog d a n a je veoma mali. Lako je pojmljivo, da u groznici savremenog života o n i koji nemaju drugih mogućnosti i m o r a j u zarađivati u m n i m r a d o m , jedva imaju v r e m e n a za sport i žive u svojoj svakodnevnoj, m o n o t o n o j »mentalnoj rutini«, n e pružajući svome telu šta m u je p r e k o p o t r e b n o . Celokupno kretanje se svodi n a m a l o h o d a n j e od ustanove do s t a n a — ukoliko se i za to n e koristi prevozn o sredstvo — i n a rukovanje p r i b o r o m za jelo u vreme obeda. O n d a nije nikakvo č u d o , što n a m ovakav degenerisani način života t o k o m niza godina smanji životnu snagu i o t p o r n o s t p r e m a stalnim nasrtajima n a zdravlje i u m n o g radnika, koji živi u telesnoj nepokretljivosti, učin i podložnim najrazličitijim obolenjima. P o z n a t a je činjenica, da redovno bavljenje nekim s p o r t o m m o ž e osloboditi i najokorelijeg popodnevnog dremljivca o m a m ljujućeg osećaja pospanosti, koji ga obuzima posle ručka, a protiv kojega bi se uzaludno borio da nastavi stari način života. Ali i za osobe koje r a d e samo fizički, ta jednostranost je t a k o đ e veliki n e d o s t a t a k . Kosač, fabrički radnik, zidar, m a koliko radili o d j u t r a d o m r a k a , nikada neće postići savršenu m u s k u l a t u r u ili besprekorno zdravlje. Fizički r a d može stvarno razviti telo i učiniti ga o t p o r n i m jedino ako u sebi sadrži dovoljno p r o m e n a i ako je raznovrstan, t a k o da angažuje svaki mišić r a v n o m e r n o . Prir o d n o telesno vežbanje i nagonska težnja ka sportskim igrama deo je čovekovog nasleđa. Dok je živeo u prirodn i m uslovima, Majka P r i r o d a se starala da se čovekov svaki mišić razvija i jača. I r a d i igra bili su deo njegovog života, ali n e i r a d koji d a n a s obavlja veliki broj radnika. T o je oblik r a d a koji ubija psihu. N e , n e k a d a je to bila aktivnost primitivnog čoveka, u r o đ e n i k a , vojnika ili pionira, koji je krčio nove puteve, koja je zahtevala stotine svrsish odn ih vežbanja i p r i r o d n i h telesnih p o k r e t a , u kojima je psiha isto toliko učestvovala, kao i telo. O d sportova n a Z a p a d u svaki je, p r i r o d n o , pogodan za razvijanje m u s k u l a t u r e , ali se ipak sa njima n e sme pret e r a t i . Pored toga, sve vrste sportova pretstavljaju n a p o r za srce. »Sportsko srce« je jedna opšte poznata opasnost 191


za sportiste. Osim toga, različite vrste sportova — sa malim izuzecima — razvijaju m u s k u l a t u r u j e d n o s t r a n o . Mačevalac razvija desnu r u k u i b e d r o , teniser d e s n u ruku, a klizač — b e d r a i listove. Ako želimo r a v n o m e r n o razvijenu m u s k u l a t u r u , m o r a m o se istovremeno baviti sa više sportova. M e đ u t i m , ko i m a toliko v r e m e n a ? Ali sa drevnim indiskim m e t o d a m a za razvijanje mišića moćiće svako da izgradi lepo i r a v n o m e r n o razvijeno telo, i to bez skupe sportske o p r e m e i velikog u t r o š k a v r e m e n a . Pot r e b n o je s a m o j e d n o ogledalo i 15 m i n u t a v r e m e n a dnevn o . P o m o ć u ovog sistema u s p o r e n i h vežbi, koji n e propisuje vežbe kojima bi se u m rt vljivala psiha, nego se sastoji o d zabavne gimnastike, koja zahteva p r i t o m e jaku psihičku koncentraciju, može se za kratko vreme razviti m o ć n a m u s k u l a t u r a . Znači, svako može da se bavi sportom kod kuće. Ovaj sistem n a m omogućava u p o t p u n o s t i d a se svakodnevno bavimo korisnim vežbanjem. N ajstarije indiske vežbe za razvijanje mišića »Dhandal i Bhaski« razlikuju se od gimnastike n a Z a p a d u suštinski u t o m e , što se n e sastoje od nesvesnih ponavljanja o d r e d e n i h p o k r e t a , nego od »vežbi naglašenih pokreta« koji se izvode sa velikom psihičkom k o n c e n t r a c i j o m . I s t o kao što u n e k o m i n t e r e s a n t n o m poslu ili nekoj napetoj igri učestvujemo sa svojom p s i h o m , a n e s a m o sa mišićima, t a k o i jogi izvodi svoje vežbe sa velikim interesovanjem i posmatra uz angažovanje svoje volje, odnosno svoje jake mašte, deo tela koji je upravo u pokre tu i u svojim mislima obasipa ga snagom prane. Kod svesnog izvođenja vežbi p o t r e b n a n a m je naša sposobnost imaginacije ili snaga zamišljanja (mašta), kako bismo otstranili smetnje koje dolaze iz potsvesti: naše sumnje, n a š u skepsu. Ako, n a p r i m e r , polako savijemo desnu r u k u , taj pokret čitavo vreme stalno p o s m a t r a m o i snagom svoje uobrazilje sebi pretstavimo, da u t o m tren u t k u velika količina p r a n e struji u n a š biceps*) i da ova prana istovremeno bogato snabdeva krvlju celu ruku, onda smo već postigli željeni rezultat! Vidi t a k o đ e poglavlje: »Stvaralačka snaga svesti«. Posle nekoliko nedelja *) Biceps — P. P-

192

(latinski:

biceps) — dvoglav;

dvoglavi mišić nadlaktice.


marljivog upražnjavanja ovog jednostavnog p o s t u p k a sa koncentracijom misli sa iznenađenjem ć e m o zapaziti, da n a m je taj mišić nadlaktice toliko n a r a s t a o , kao d a smo nekoliko meseci n e p r e s t a n o radili neki težak posao. Stvaralačka snaga svesti omogućava mišiću da dostigne onaj oblik i onu veličinu, koju mi sebi snagom uobrazilje pretstavimo. I s p r o b a j m o ovaj m e t o d n a ostalim delovima tela: u s m e r i m o snagom uobrazilje (imaginacije) životnu silu u d o t i č n i deo tela, mislimo stalno n a to, kako se mišići toga dela tela brzo jačaju i razvijaju i p o s m a t r a j m o n e p o s r e d n o ili u ogledalu raskošnu igru mišića — i za k r a t k o vreme izgradićemo divno telo, koje će izazvati divljenje i kod sportista. Tajna trajnog delovanja »vežbi sporih pokreta« na mišiće i ceo organizam leži u stvaralačkom r a d u svesti. K a o što je već bilo rečeno u poglavlju o usmeravanju svesti, t a n a n i nervni završeci, koji d o p i r u do svih tkiva, snagom svesne volje p u n e se energijom. T o k o m vežbe ovi mali rezervoari n a p u n e se izvesnom količinom p r a n e , tako da se izgradnja materije, o d n o s n o mišića, nastavlja n e samo t o k o m samog vežbanja, nego i posle njega, čak i za vreme sna, ispunjavajući oblike koje je stvorila naša mašta, takoreći po našem diktatu. Kod d e t e t a i mladih, koji još rastu, snaga svesti je u stanju da do izvesnog stepena izmeni č a k i sistem kostiju p r e m a našoj volji. Ovo mogu shvatiti samo oni, koji lično pokušaju da to i s k u s e n e u teoriji, nego u praksi. N akon kraćeg v r e m e n a vežbanja m o ć i će da osete stvaralačku snagu svesti u svom sopstvenom telu. Ove vežbe, izvedene p o m o ć u autosugestije i koncentracije misli, deluju usled psihičkog uticaja neuporedivo jače n a mišiće i organizam od bilo kojeg sporta bez učešća psihe. Indiski sistem vežbanja usporenim tempom daje zapanjujuće rezultate, ako ga svakodnevno upražnjavamo. P r i t o m n a m nisu p o t r e b n i nikakvi a p a r a t i , jer Joga propisuje p r i r o d n a , drevna vežbanja za telo, koja su izvesna imitacija svakodnevnih »sportova« čoveka koji je živeo u prirodi. Kao p r i m e r , opišimo prvu vežbu. Bacanje koplja (Sl. 64). — Stisnimo pesnicu d e s n e r u ke tako, kao da d r ž i m o koplje. U r a s k o r a č n o m stavu i s 13

Joga

i

sport

193


levom rukom opruženom u stranu povlačimo čitavo telo u nazad, kao da se spremamo da bacimo koplje. Desnu ruku povlačimo nazad i lako zabacimo telo u nazad. Ovo je osnovni položaj. Sad otpočinjemo s pokretima bacanja koplja, sve do poslednje faze, kada je desna ruka, koja drži koplje, opružena ispred nas, a leva se nalazi pozadi. Tokom ovog celog pokreta vršimo odgovarajući pokret nogu, tako da nam u završnoj fazi desna noga dođe napred, kao kod mačevaoca. Obratimo posebnu pažnju, da nam pokreti deluju plastično i umetnički. Veoma je važno, da ovu i naredne vežbe izvodimo potpuno bez odeće ili samo u kupaćim gaćicama, po mogućstvu pred ogledalom u kome možemo videti odraz čitavog tela. Naročito prilikom vežbanja u sobi ogledalo je veoma važno, pošto pomoću koncentracije misli možemo neprekidno pratiti sami sebe, kao i harmoniju naših pokreta i igru mišića. A sada dolazi zapravo vežba Joge: »vežbanje usporenim tempom«. Pred ogledalom zauzmemo osnovni stav bacača koplja i izvodimo sa apsolutnom napregnutošću svih mišića, koji učestvuju u tom pokretu, svaku fazu bacanja koplja tako polako, kao da sami sebe posmatramo u nekom usporenom filmu. Pokreti moraju biti tako spori, da vežba, koja bi u normalnim uslovima trajala svega 2 do 3 sekunde, traje od pola minuta, pa do jednog celog minuta. Za to vreme, nagnuvši malo glavu u stranu, posmatramo sami sebe, pa onda sve savršeniju igru mišića koji bujaju i pokoravaju se našoj volji, dok snagom svoje uobrazilje šaljemo pranu u njih. Po završetku cele vežbe, odnosno pokreta, ostajemo u poslednjoj fazi jedan čitav minut, nepomični kao kip, i onda se opet lagano vraćamo u početni položaj. Čitavu vežbu ponovimo 2—3 puta. N a kraju, brzim pokretom, kao da nešto stresamo oslobodimo sve upotrebljene mišiće i potpuno ih opustimo. Vežbu završavamo sa nekoliko serija jogi disanja. Mnogi sportisti i treneri na Zapadu smejaće se ovim vežbama. Međutim, pre nego što izraze svoje mišljenje, treba sami da oprobaju dejstvo vežbi sporih pokreta najmanje tokom jedne sedmice, pa će doživeti zapanjujuće rezultate. Svest »crta« oblike novih mišića, nabijenih snagom, prema našoj želji, ako svoju energiju šaljemo u telo 194



svesno i sa p u n o m pažnjom. N e m a t i h pluća, m a kako o n a slaba bila, koja neće odgovoriti n a dejstvo snage samosvesti i čak i kod odraslih pokazati znake razvoja. Sve zavisi od n a š e m a š t e , n a š e volje, k a o i od toga da li i m a m o vere. Sve, u što uložimo veru, uspeva. J e r , MORAM O VEROVATI U O N O ČEGA NEMA, D A BI G A MOGLO B I T I . — imaginacija je stvaralačka snaga u našim rukama. Druga vežba, koju t r e b a upražnjavati svakodnevno, je gađanje lukom i strelom (Sl. 65). U r a s k o r a č n o m stavu, o k r e n e m o se m a l o u s t r a n u i n a č i n i m o p o k r e t kao da d r ž i m o luk u levoj ruci. Čvrsto stojeći, zatežemo mišiće b e d a r a i r u k u i držeći levu r u k u opruženu, d e s n o m r u k o m povlačimo zamišljenu tetivu luka, a zatim je o p u s t i m o . Cela vežba t r e b a da traje oko jed a n m i n u t , a završavamo je stresanjem i o p u š t a n j e m mišića i sa nekoliko jogi udisaja. Mačevanje. — Z a u z m e m o stav za mačevanje. K a o da držimo m a č u ruci, skačemo n a p r e d i nazad, zadajući udarce levo i desno, ali sve u s p o r e n o p o p u t p u ž a ! Dizanje tegova. — Sagnemo se n a p r e d , u h v a t i m o rukama zamišljene teške tegove i podignemo ih u visinu r a m e n a . Savivši kolena lakim poskokom, dolazimo u stav za potisak sa r a š i r e n i m nogama, zatim potiskujemo ter e t d o iznad glave raširenim r u k a m a . Stojeći p r e d ogledalom i p o s m a t r a j u ć i svoje p o k r e t e , izvodimo ovu vežbu t a k o polako, d a traje čitav m i n u t . N a kraju, kao i uvek, u cilju o p u š t a n j a stresemo mišiće i završimo vežbu dubokim disanjem. Cepanje klade. — Ovo je j e d n a od najvažnijih drevn i h vežbi. U r a s k o r a č n o m stavu dignemo o b e r u k e p r e d ogledalom, zamišljajući da u pesnicama, koje su j e d n a izn a d druge, d r ž i m o držalje jedne teške sekire, koju dižem o i s p u š t a m o kao da c e p a m o n e k u kladu. U sporeno izvođenje u trajanju 1 do 2 m i n u t a . Stresanje mišića i disanje. Bacanje kugle. — Vidi Sl. 66. Trčanje (Sl. 67). — Takode drevni sport čoveka kada je živeo u p r i r o d i . P r e d ogledalom prolazimo kroz pojedine p o k r e t e trčanja, a da se n e p o m e r a m o sa m e s t a . Po196


lako dišući u p u ć u j e m o p r a n u u sve mišiće koji učestvuju u ovoj vežbi. Završavamo vežbu stresanjem mišića i disanjem. Boks. — Z a u z m e m o p o g n u t i stav boksera p r e d ogled a l o m , kao d a ć e m o se sa samim sobom boriti. Z a d a m o nekoliko d i r e k t n i h u d a r a c a levom i d e s n o m r u k o m , a zatim, nagnuvši se n a p r e d , nekoliko u d a r a c a sa s t r a n e . I ovde sve izvodimo što je moguće sporije, sa p o t p u n o m koncentracijom celokupne naše pažnje i n a p e t o š ć u svakog mišića koji učestvuje u p o k r e t u . Završetak vežbe: stresanje mišića i d u b o k o disanje. Plivanje. — Ova vežba odgovara treningu plivanja kakav se praktikuje u Evropi. Ležeći p o t r b u š k e n a uskoj klupi ili visokoj stolici, vršimo p o k r e t e plivanja, stalno pazeći n a usklađivanje svog disanja. Z a t i m legnemo n a leđa i plivamo leđno. Važnost plivanja kao p r i r o d n o g s p o r t a već je r a z m o t r e n a u vezi sa p r a n a j a m o m , a ponovo naglašavam o , d a p o r e d svih telesnih vežbanja, svako t r e b a d a pliva bar pola časa dnevno. Košenje. — I s t o t a k o d o b r a vežba za razvijanje leđn i h i slabinskih mišića, kao i za očuvanje gipkosti kičme. P o k r e t i u levu i d e s n u s t r a n u povoljno deluju n a nerve koji se granaju od k i č m e n o g stuba. Vršimo p o k r e t e košenja u levu i desnu s t r a n u , a o n d a , sagnuvši se, »sečemo srpom« k r a t k u travu t a k o đ e sporim p o k r e t i m a . Završetak vežbe: stresanje mišića i disanje. Penjanje uz uže. — Veoma važna vežba za izgrađivanje tela, koja se može upražnjavati n a više načina. Svrha joj je podražavanje p r i r o d n i h p o k r e t a p r i penjanju n a drvo, u z lijane itd. I z v a n r e d n o je jednostavna. Ako vežbamo u prirodi, uhvatićemo se za n e k u jaku gran u , a u našoj sobi biće d o b a r i okvir vrata. N ajpre visim o nekoliko sekundi n e p o m i č n o i p o s t e p e n o povećavamo ovo vreme n a nekoliko m i n u t a . Z a t i m , p o š t o se odmorim o za t r e n u t a k , ponovo se u h v a t i m o za granu, ili okvir vrat a , i izdižemo se polako do b r a d e onoliko p u t a , koliko možemo. Hodanje četvoronoške. — Civilizovani, odrasli ljudi mogu s m a t r a t i ovu vežbu ispod svog dostojanstva, ali o n a je, ipak, izvanredno korisna. H odanje četvoronoške s a m o 197



pet m i n u t a i m a isto blagotvorno dejstvo n a krvotok, mozak i e n d o k r i n e žlezde, kao i asane u o b r n u t o m položaju. U h o d a n j u četvoronoške n e s m e m o ići n a kolenima, već n a opruženim n o g a m a i r u k a m a , t a k o d a n a m glava visi. Fiziološko delovanje ovakvog stava r a z m o t r e n o je još u ranijim poglavljima. J e d a n d o dva m i n u t a h o d a m o četvoronoške sa što krućim i što više ispravljenim n o g a m a i r u k a m a ; zatim, m n o g o sporije, ali sa n e š t o savijenim udovima, t e k o n a č n o završavamo sa puzanjem n a laktovima. To je tzv. »indijansko puzanje«. Ako se izvodi nekoliko m i n u t a , t o je j e d n a o d najboljih vežbi za razvijanje mišića. Izvlačenje vode iz bunara (Sl. 69). — U r a s k o r a č n o m stavu, pred ogledalom, lako pognuti napred, izvodimo pok r e t e izvlačenja n a užetu teskog vedra p u n o g vode iz b u n a r a . S j e d n o m r u k o m povijenom u laktu, a drugom o p r u ž e n o m , posegnemo nadole i u h v a t i m o zamišljeno užea o n d a ga vučemo nagore tako, d a dok n a m je leva r u k a savijena i šakom dodiruje same grudi, d e s n o m ruk o m posežemo skoro d o poda, d a bismo uhvatili sledeći deo užeta. Z a t i m , vučemo uže desnom r u k o m , dok levom posežemo nadole. Stresanjem mišića i s nekoliko dubokih udisaja završavamo vežbu. Potezanje užeta. (Sl. 70) — U r a s k o r a č n o m stavu pred ogledalom ispružimo desnu ruku, u h v a t i m o zamišljeno uže i vučemo ga svom snagom, dok z a k r e ć e m o telo udesno. Zatim levom r u k o m vučemo ulevo. Ovi naizmenični pokreti su j e d n a od najboljih vežbi za mišiće leđa. M e đ u t i m , n i ovde n e s m e m o s m e t n u t i s u m a , da je najvažnije što sporije vršiti pojedine p o k r e t e , kako bismo mogli svojom svešću upravljati svakom fazom vežbe. N aši p o k r e t i moraju biti p o t p u n o h a r m o n i č n i . Penjanje uz uže. (Sl. 68) — Ova je vežba ista kao i prethodna, s a m o što n a š e zamišljeno uže visi o k o m i t o . P r e m a t o m e , vršimo p o k r e t e povlačenja užeta nadole, kako bismo se uz njega popeli. Rvanje. (Sl. 71) — I s p r e d ogledala r v e m o se sa zamišljenim protivnikom. U ovoj vežbi naši spori p o k r e t i deluju posebno lepo. S v r e m e n a n a vreme, između raznih zah199


vata, izvodimo Kumbhaku u kojoj ne treba nikada zadržavati dah duže od 7 sekundi. Pokreti za nogomet, klizanje na ledu, tenis, skijanje i bacanje kugle mogu se takođe upražnjavati tempom usporenog filma. Zašto je potrebno ogledalo, u kome se može videti cela naša figura, u ovim vežbama sporih pokreta? To je, u stvari, jedna olakšica za Evropljane koji vežbaju kod kuće. Indiski jogi omogućuju svojim učenicima da ove vežbe »Dhandal i Bhaski« uvek izvode tačno po pravilima zajedno sa svojim Guru-om (učiteljem). Oni posmatraju sa jednom visokokvalitetnom psihičkom koncentracijom izvanrednu igru mišića svoga učitelja, koji poseduje besprekorno razvijenu muskulaturu. Znači, oni vežbaju prema uzoru. U potsvesti im se urezuje slika jednog savršenog tela, koje je pred njima i koje je upravo putem ovakvih vežbi dostiglo sadašnju savršenost. Ovaj visoki stepen asocijacije i koncentracije prane može se postići ako imamo zaista lepo razvijenog učitelja. Pošto se na Zapađu to ne može uvek postići, ogledalo se nudi kao odlična zamena. Ovde moramo sami sebi lepo razvijene oblike upečatljivo zamišljati, bez uzora i primera. Stoga može biti korisno, da naše ogledalo okružimo sa nekoliko slika lepo razvijenih atletskih tela. Ako ne možemo nabaviti veliko ogledalo, onda problem možemo rešiti pomoću neke svetiljke, pred koju ćemo stati i na zidu posmatrati svoju senku. Nastojimo da stvaramo samo lepe slike od naših raznih pokreta tokom vežbanja! Važno je samog sebe posmatrati, bilo u odrazu ogledala, bilo u obrisu senke. Ako se do sada nismo bavili nikakvim sportom, onda je naše telo, naša muskulatura, kao neka sirova masa, otprilike kao neisklesani blok pred nekim vajarem. D a li je neko ikada video nekog vajara da zatvorenih očiju stvara svoje delo i da svoj rad kontroliše i da mu se divi tek kada je potpuno gotov? Isto tako, kao što vajar stalno promatra tokom rada postepeni razvoj svoga dela i tome se raduje i iz tog rada stvara uverenje, potsticaj i čak oduševljenje, prateći s velikom pažnjom oživljavanje mrtvog materijala, moramo i mi da se divimo igri svojih mišića, skladnim po-

200


kretima svoga tela i brzom razvijanju naše muskulature, sve dok se iz bezobličnog, »sirovog materijala« ne stvori živa statua sa atletskim mišićima. Ovaj jedinstveni sistem drevnih vežbi, koji sjedinjuje uverenje, snagu volje i uobrazilje sa telesnim vežbama, zaslužuje ozbiljnu pažnju i detaljno proučavanje sportskih instruktora.

201


16. NIŠTA BEZ SVESTI I a k o sam u ovoj knjizi izneo s a m o indiska pravila, koja se odnose n a fizičku k u l t u r u čoveka — prikaz filozofije psihičke Joge izneo sam u svojoj knjizi: »Joga u dva sveta« — ipak je H a t h a Joga p o t p u n o p r o ž e t a osnovnim e l e m e n t i m a psihičke Joge. Stoga bih m o r a o i o tom e d a kažem još nekoliko reči. P r e nego što bih m a k a r okvirno izložio osnovne postavke više indiske filozofije, n e k a m i b u d e dozvoljeno da još j e d n o m naglasim izvanredno dejstvo, koje telesne vežbe — vršene u z p u n o učešće s v e s t i — mogu d a imaju n a muskulaturu tela. Misli, koje su oblik ispoljavanja svesti, svemoćne su i uobličavaju n a š u sudbinu nabolje ili nagore. U poglavlju o u z a j a m n o m delovanju psihe i tela, mogli smo videti, da se p o m o ć u d o b r i h i pozitivnih misli može privući dobro, d o k n a s negativne, loše misli i zla osećanja guraju u zlo, b e d u i bolest. Snaga misli upravlja našim životom, našim o d n o s i m a s drugim ljudima, n a š i m poslovima i navikama. M e đ u t i m , snaga k o n c e n t r i s a n e misli — ukoliko z n a m o kako d a je sredimo i n a sugestivan način ispoljimo — toliko je m o ć n a , da p o m o ć u nje u p u ć e n i može lako ovladati voljom drugih ljudi. Ali jogi n e teži ovom cilju, nego želi jedino da spozna svoju pravu suštinu. U vezi sa t i m , želeli bismo ovde da s p o m e n e m o izvanredan n a u č n i opit, kojeg je izveo i s t a k n u t i profesor n a a m e r i č k o m univerzitetu Jeil (Yale University), V. G . Anderson (W. G . Anderson) u vezi sa m e r e n j e m snage misli i u m a . J e d n o g s t u d e n t a postavio je n a vrlo osetljivu vagu tako, da se težište njegovog tela nalazilo t a č n o n a d središtem same vage. O n d a je profesor zadao s t u d e n t u da re-

202


ši neke m a t e m a t i č k e zadatke i krv je s t u d e n t u počela jače strujati p r e m a mozgu, što je pokazala i vaga naginjanjem u pravcu glave, usled p r o m e n j e n e ravnoteže. Što su m a t e m a t i č k i zadaci bili teži, o d n o s n o što je s t u d e n t m o r a o da se dublje zamisli, to je bio veći otklon vage. U nastavku e k s p e r i m e n t a zamolio je profesor s t u d e n t a , da se intenzivno koncetriše n a telesne vežbe i da zamišIja, n a p r i m e r , kako izvodi 10—20 dubokih čučnjeva i da m u mišići stopala intenzivno rade. Posle nekoliko m i n u t a vaga se nagnula u pravcu nogu, što je bio zapanjujući dokaz, da je s a m a snaga svesti dovoljna, da izazove skretanje krvotoka p r e m a nogama, i to samo p u t e m zamišljenih, dakle u mislima izvedenih p o k r e t a . Ovaj opit izveo je profesor Anderson i sa još nekoliko svojih slušalaca i p r i t o m dobio slične zadivljujuće rezultate. D a bi još detaljnije ispitao zadivljujuće dejstvo svesti n a telo i mišiće, profesor je merio snagu desne ruke jedanaestorici svojih mladih s t u d e n a t a . O n a je iznosila u proseku 60 kg, dok je prosečna snaga leve ruke iznosila 50 kg. Z a t i m je svojih jedanaest s t u d e n a t a podvrgao jedn o m specijalnom i veoma brižljivo p r i p r e m l j e n o m treningu, ali samo jedne, desne ruke. Posle toga su izvršena t a č n a merenja koja su otkrila iznenađujuću činjenicu, da dok se snaga desne r u k e povećala za 3 kg, snaga vučenja i potiska neuvežbavane leve ruke povećana je čitavih 3,5 kg u istom p e r i o d u ! Ovaj eksperiment pružio je dokaz, da je mozak, koji je upravljao vežbama koje su izvođene s interesovanjem, slao krv n e samo u mišiće koji su vežbani, nego je jačao i razvijao i neaktivnu levu ruku. Prof. Anderson je konstruisao i jednu n a r o č i t u klupu u obliku klackalice, koja je bila u p o t p u n o j ravnoteži kada bi n a nju legao. Ako bi počeo da zamišlja da pleše, ili da izvodi a m e r i č k u n a r o d n u igru džig,*) posle nekoliko sekundi deo klupe pod njegovim n o g a m a počeo bi se spuštati. — N e m a č k i atleta osamdesetih godina prošlog veka, Ojgen Z a n d o (Eugen Sandow) svojevrem en o je izjavio, da telesne vežbe izvođenjem bez koncentracije misli i interesovanja, dakle samo mehanički, veoma m a l o mo*) Džig (engleski: jig) — vrsta n a r o d n e igre sitnim koracima i poskakivanjem. — p. p.

203


gu doprineti razvijanju mišića. On i profesor Anderson bili su prvi, koji su nešto čuli o izvanrednom delovanju jednog indiskog sistema vežbanja pred ogledalom; nažalost oni su o njemu mislili samo u vezi sa svojim vežbama, te je tako ovo znanje ubrzo palo u zaborav. Celokupni sistem Hatha Joge zasniva se na vraćanju ka prirodnom načinu života, ka intuiciji koja vodi čoveka ka njegovoj suštini. Zasniva se na povratku plodovima uma i tako postaje jedan od najdragocenijih zaloga jednog novog sveta u nastajanju i 'ednog pokolenja, koje će živeti sretnim i prirodnim životom. Kada utihne potpuno zveket oružja rodiće se novi, slobodniji svet i približava se vreme kada će čovek izlečiti svoje rane i početi da se razvija na nov, zdraviji i svesniji način. Neka tri najveća dara Hatha Joge: ZDRAVLJE, SNAGA i MLADOST, pripadnu tom novom pokolenju!

204


17. KORISNI SAVETI ZA UCENIKE JOGE Ustajte i odlazite na spavanje uvek u isto vreme. Odlazite na spavanje najkasnije u 10 časova, jer kosmički položaj Zemlje do ponoći omogućuje nervnom sistemu najpovoljnije zračenje za njegov oporavak. Neka Vaša prva pomisao nakon buđenja bude — ZDRAVLJE! Udubite se misaono u suštinu zdravlja i snage tela i duha. Ako je moguće, okupajte se svakoga dana i oslobodite svoju kožu njene nečistoće i opasnih otrova, Neka Vaša psihička i fizička atmosfera bude uvek čista. Što je moguće češće oslobodite svoje noge iz neprovetrenog zatvora obuće i hodajte bosonogi po šumi, livadi, obali reke ili jezera, jer kroz tabane upijate zračenja zemlje, koja jačaju i osvežavaju Vaš organizam na izvanredan način. Stanovnici gradova se zato tako lako umaraju, što ih obuća, beton i asfalt razdvajaju od ovog zdravog izvora energije. N a selu ljudi mogu pešačiti više kilometara bez zamora; šta više oni često izuju obuću i nose je prebačenu preko ramena! Pre spavanja vežbajte svoje prste na nogama, pokrećite ih pojedinačno, kako bi se vitalizirali i postali svesni. Vežbajte se da sa njima uzimate grančice i kamenčiće. Svakog dana provedite nekoliko minuta potpuno bez odeće. Ovo vazdušno kupanje Vam je neophodno, budući da je dodir kože sa vazduhom onemogućen tokom celog dana, a teška odeća sprečava disanje kože. Ako s vazdušnim kupanjem počnete u leto i upražnjavate ga svakodnevno, ubrzo ćete steći izvanrednu otpornost. Ujutru i uveče izvedite vežbe očiju, kako nikada ne biste bili zavisni od naočara.

205


Pazite da Vam nozdrve uvek b u d u čiste, jer su o n e ulazna vrata p r a n e . U jutru vršite ispiranje nosa ušmrkavanjem mlake, blago zasoljene vode iz d l a n a . Ako i m a t e kijavicu ili zapaljenje nosa, o n d a vršite ispiranje t r i puta dnevno. U jedan sud nalijte toliko toplu vodu, koliko možete n o r m a l n o izdržati i u njoj rastvorite j e d n u ravnu čajnu kašičicu sode bikarbone, u r o n i t e lice i uvucite taj rastvor polako kroz nos sve dok ne dospe u usnu duplju. Zatim je izduvajte i izvedite Sarvangasanu. Tako ćete se osloboditi i n a j u p o m i j e kijavice. P r e i posle svakog obeda treba da isperete u s t a . Čistite redovno zube. Otsecite grančicu h r a s t a , b o r a (jele, smreke i tsl.), ili eukaliptusa, jer t a n i n osvežava i jača Vaše desni i sprečava stvaranje zubnog k a m e n c a , a t i m e i kvarenje desni (recesija), ove t a k o česte bolesti n a Zap a d u . I z m e đ u dlačica Vaše četkice za zube bujaju milioni mikroba. Tanin u hrastovoj grančici deluje kao odlično dezinfekciono sredstvo. U potreba grančice je veoma jednostavna: uzmite jednu grančicu oko pola s a n t i m e t r a u prečniku i grickajte joj kraj, dok se vlakna n e rascvetaju u obliku m a l e četkice. Očistite zatim svoje zube ovom četkicom i z n u t r a i spolja u o k o m i t o m pravcu, kako bi se očistili i zubi i prostori između njh. Krunice zuba su se već očistile grickanjem grančice. — Pazite n a r o č i t o da n e nadražite ili oštetite svoje desni, šta više grickajte grančicu sve dok n e p o s t a n e p o t p u n o i fino m e k a n a . Sveža grančica je savitljiva, p u n a soka i nije toliko k r u t a , da bi n a m ozledila desni. Ćistite tako zube svakog drugog d a n a . U ostale d a n e u z m i t e malo vlažne soli n a kažiprst i kada se rastopi istrljajte prstom zube i desni, što će povećati cirkulaciju krvi, ojačati desni i korenove zubi. Zubi će Vam biti snežno beli, a dah svež. H r a n u treba d o b r o žvakati. Dobro žvakanje nije važn o samo za probavu, jer o n o obezbeduje i obilan priliv krvi u zubne korenove. Jelovnik t r e b a da Vam h r a n e . Ako ste jeli mnogo nu, bez prelaznog perioda, nizmu. Prelaz treba izvršiti

206

se sastoji što više od sirove mesa, n e vršite naglu promejer bi mogli naškoditi orgapostepeno. U potreba mesa do


izvesne m a n j e granice o p r a v d a n a je u hladnijim predelim a i n e pretstavlja nikakvu p r e p r e k u za Jogu. I z n a d svega u m e r e n o s t ! Meso stvara suviše m n o g o o t p a d n i h m a t e r i j a i otrova i teško opterećuje probavne organe. Voće, povrće, koštunjavi plodovi, žitarice, med, mlečni proizvodi t r e b a d a b u d u Vaša glavna h r a n a . Pazite da svakodnevno i m a t e u r e d n u stolicu. Ako Vam je r a d creva nepravilan, o n d a je p o t r e b n o upražnjavati odgovarajuće a s a n e : Uddijana-Bandha, P a s č i m o t a n a , JogaM u d r a , Nauli itd. N aviknite svoja creva n a redovne pokr e t e pražnjenja u odgovarajuće vreme u j u t r o ili posle nekog obroka. Ako želite postići ozbiljne rezultate u H a t h a Jogi, treba da izbegavate duvan, alkoholna pića i loše navike n a druge opasne poroke, jer svi o n i umrtvljuju nervne cent r e , koje Joga upravo teži da p r o b u d i . N ikada n e m o j t e dozvoliti da Vam zavist, mržnja, oholost, požuda, ljubomora ili drugi neki niski nagon obuzm e d u h . Takva osećanja stvaraju opasna strujanja u čoveku, truju d u h i telo i posledica toga je bolest. Disciplinujte svoje raspoloženje, sačuvajte svoju d u h o v n u ved r i n u i n e dozvolite spoljnim okolnostima da n a Vas utič u ! Budite uvek svesni činjenice, da ste na nebu svoga duha Vi jedino s u n c e ! G ovorite samo o n d a , kada i m a t e nešto reći. N epotrebn i m brbljanjem rasipaju se o g r o m n e količine pozitivne energije. Izbegavajte pogrešno mišljenje, govorenje i delanje. Veoma je korisno provesti po jedan d a n svakog meseca, najbolje kada je m l a d ili p u n mesec, u p o t p u n o m p o s t u i ćutanju, tzv. Maunam. Brana, koju n a taj način zatvarate, omogućava Vam skupljanje ogromnih količina Vaše energije i povećanje Vašeg zdravlja i snage volje. U pražn javajte Jogu uvek u posebnoj sobi, ako je moguće, u kojoj je svež i čist vazduh. N emojte upražnjavati Jogu u sobi ispunjenoj duvanskim d i m o m i isparenjima alkohola, gde su nedavno vođeni svakakvi razgovori! — Kada u d e t e u svoju sobu radi vežbanja, ostavite napolju zaj e d n o sa svojom o d e ć o m , sve svoje nedaće, strahovanja, zlovolju i brige. T a d a će Vaš d o m zračiti vedrinom i uz207


višenom čistoćom. U pražn javajte Jogu n a čistom tepihu, ili prostirci, o k r e n u t i licem p r e m a istoku. Otpočnite svoje vežbe otstranjenjem svakog osećaja straha, gledajte u b u d u ć n o s t s p u n i m poverenjem i počnite s d u b o k i m disanjem uvereni u lekovitu snagu pretstojećih vežbi. N eka Vam se psiha ispuni m i r o m , radošću, strpljenjem i odlučnošću! N eka Vam p r e d o č i m a stalno lebdi m e n t a l n o oslobođenje. Težite n epokolebljivo njegovom ostvarenju. N aučite nekoliko rečenica n a p a m e t iz učenja velikih učitelja sveta. Ako osetite da Vas potištenost pritiska, odagnajte je svetlom misli koje struji iz učenja velikih učitelja. Ako nije drugačije navedeno, sledeće misli su iz dela Svvami Vivekanande: »Izbegavaj dve stvari, o p u t n i č e : p r e t e r a n o obuzdavanje tela.«

n e k o r i s n e želje i Buddha

»Kratko je zadovoljstvo, kao blesak m u n j e ; zašto ond a sledim s a m o p u t zadovoljstva?« Buddha »Čovek t r e b a da o k r e n e svoje oči p r e m a sebi, da bi mogao k r e n u t i najčudesnijim p u t e m otkrića sveta.« Brunton »Snaga m o r a doći j e d n o m n a r o d u kroz vaspitanje.« »Ako čovek sebi pretstavi stvarnost, o n d a će iz te predstave i n a s t a t i stvarnost.« E. H. »Ako je materija m o ć n a , misao je svemoćna.« »Spas sveta leži u k u l t u r n o m čovečanstvu«. Pestalozzi »Beskrajna b u d u ć n o s t je pred t o b o m i m o r a š uvek i m a t i n a u m u , da svaka tvoja reč, misao ili delo i m a svog dejstva n a tebe i kao što su loše misli i dela s p r e m n a da t e zaskoče k a o tigrovi, t a k o isto postoji ohrabrujuća n a d a , da su d o b r e misli i dela s p r e m n a da te uvek i n e p r e k i d n o b r a n e n e i z m e r e n o m snagom«.

208


»Veliko geslo glasi: »Pomoć, a ne napad«, »Prilagođavanje, a n e uništavanje«, »Sklad i mir, a n e razdor«. »U snazi pojedinca leži snaga čitavog n a r o d a « . »Snage u m a su kao zraci svetlosti koja se rasipa; kada se usredsrede, o n e prosvetljuju. T o je n a š jedini način saznanja.« »Svako može ukazati n a zlo, ali prijatelj čovečanstva je onaj koji pronalazi izlaz iz teškoće«. »Čovek nikada n e n a p r e d u j e od zablude ka istini, nego od istine ka istini, od m a n j e istine ka većoj istini.« »Zlo je gvozden lanac, d o b r o je zlatan l a n a c ; i jedn o i drugo je lanac. Budi slobodan i znaj j e d n o m za uvek, da za tebe n e postoji nikakav lanac. U z m i zlatan lanac da se oslobodiš gvozdenog lanca, a o n d a odbaci od sebe oba lanca!« »Što su prilike više protiv vas, to se više ispoljava vaša u n u t a r n j a snaga.« »Istina je beskrajno teža od neistine, a t a k o i dobrot a . Ako ih posedujete, p r o k r č i ć e sebi p u t čisto svojom težinom.« »Kako je celokupno znanje n a svetu stečeno, ako n e usredsređenošću u m n i h snaga? Život je s p r e m a n d a n a m otkrije svoje tajne, samo ako z n a m o pokucati, o d n o s n o d a t i odgovarajući potsticaj. Snaga i jačina pptsticaja dolazi p u t e m koncentracije. N e m a granica snazi ljudskoga u m a . Što je usredsređeniji, t o više snage deluje n a j e d n o j o d r e đ e n o j tački; u t o m e je tajna.« »Savršenostvo n e t r e b a postizati — o n o je već u nama. Sreću i zadovoljstvo n e t r e b a sticati — m i ih već imam o , oduvek su bili naši. Ako kažeš da si s p u t a n , s p u t a n ćeš i ostati. Ako smeš da kažeš da si slobodan, slobodan si ovog trenutka.«

14 Joga i sport

209


18. PLAN PRAKTIČNIH VEŽBI Svrha H a t h a Joge je đ a n a m telo učini svesnim, d a ga p r o ž m e n a š i m b i ć e m ! Ali to nije sve. Krajnji cilj je da b u d e m o svesni i u svome u m u , o d n o s n o u svojoj psihi. Upražnjavanje a s a n a zajedno sa p r a n a j a m o m p o t p u n o dovodi telo p o d n a š u k o n t r o l u ; ali isto t a k o t r e b a istovrem e n o voditi r a č u n a da disciplinujemo i svoj u m . Čovek m o r a držati svoj u m p o d stalnom k o n t r o l o m i n e dozvoliti svojim mislima da besciljno lutaju; šta više, m o r a nastojati da živi u stalnom m i r u i uravnoteženosti. Ako nekontrolisane misli zavladaju n a m a , m i više n e stojimo n a čvrstom tlu i b e s p o m o ć n o se p r e p u š t a m o svakoj nesreći. Tajna sreće zavisi od toga, u kojem stepenu vladam o svojim u m o m i telom. Vežbe H a t h a Joge uče n a s p o t p u n o m ovladavanju telom i snagama koje u njemu deluju. Kod vežbi koje sadrži ovaj plan zapažamo, da posle devete vežbe u svakoj sedmici dolazi uvek Savasana. Ona služi t o m e , da n a m pomogne u disciplinovanju naših misli. U b u d n o m stanju, sedište svesti je mozak. M e đ u t i m , m o r a m o jc prisiliti da se n a nekoliko m i n u t a povuče i isprazni n a m organ mišljenja. N aš misaoni c e n t a r o d m a r a se, n o r m a l n o , sam o tokom sna, k a d a se p r i r o d a brine da se ovaj najvažniji izvor energije oslobodi svojih svakodnevnih opterećenja. Sedimo u P a d m a s a n i , isključimo sve misli, usredsred i m o se n a srce i regulišemo disanje dok n e p o s t a n e sasvim lagano i r a v n o m e r n o . Kičmeni stub d r ž i m o pravo i doživljavamo savršeni m i r . Pažnju u s r e d s r e d i m o n a srce i p o č n e m o osećati tako, kao da ulazimo u srce. Ostavivši svaki n e m i r p r e d ulazom, zračimo savršenim m i r o m

210


i spokojstvom... Pazimo da nas nijedna druga misao ne uznemiri. Ovu vežbu t r e b a upražnjavati svakodnevno 5 do 10 m i n u t a ! Ova vežba je n a r o č i t o p o t r e b n a i korisna za ljude n a Z a p a d u sa suviše aktivnim n a č i n o m života. Čuvajući spokojstvo u srcu, legnemo n a leđa i završim o naše vežbe uvek sa Savasanom. K o upražnjava H a t h a Jogu neka se upravlja p r e m a cilju kojeg želi postići. Zaposlenim u kancelarijama, koji su jako angažovan i i upražnjavaju Jogu r a d i očuvanja svog zdravlja, preporučuje se da vrše vežbe navedene u »Planu p r a k t i č n i h vežbi« predveče, p r e večere, ali n i k a d a s p u n i m stomakom. Ko može posvetiti više v r e m e n a razvoju svoga tela i samosvesti, u j u t r u t r e b a da praktikuje Vežbe sporih pokreta, a uveče vežbe Joge, ili o b r n u t o : u j u t r u vežbe Joge, u uveče vežbe sporih p o k r e t a . Ko još intenzivnije želi da se bavi Jogom, najbolje će postupiti, ako p o t r a ž i odgovarajućeg, u p u ć e n o g učitelja i p o d njegovom k o n t r o l o m dalje praktikuje Jogu.

1. S e d m i c a 1. P o t p u n o jogi disanje u P a d m a s a n i ili Sidhasani (str. 121, 134, 136) 7 2. K u m b h a k a 10-12 sec. zadržavanje d a h a (str. 124) 2 3. Udždžaji »S-s-s...« (str. 125) 3 4. Vakrasana, I. n a č i n (str. 142) 2 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 6. Matsjasana (str. 142) 2 7. Bhudžangasana (str. 151) 3 8. Viparita-Karani (str. 163) 3 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 5 10. Savasana (str. 178) 5

x x x x x x x x min. min.

2. Seđmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. K a p a l a b h a t i (str. 126)

7 x 3 x 211


3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Sukh Purvak (str. 127) Vakrasana, I I . način (str. 142) Pasčimotana (str. 144) Supta-Vadžrasana (str. 138) Trikonasana (str. 149) Sarvangasana (str. 159) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) Savasana (str. 178) 3. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Procišćavajuće disanje (str. 128) 3. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 4. Vakrasana, I I . način (str. 142) 5. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 6. Padahastasana (str. 145) 7. Ardha-Salabhasana (str. 156) 8. Halasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 4. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) , 2. »Ha« disanje u stojećem stavu (str. 129) 3. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 438) 5. Ardha-Bhudžangasana, I faza (str. 152) 6. Joga-Mudra (str. 136) 7. Trikonasana (str. 149) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 5. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Pranajama br. 1 (str. 130) 3. Pranajama br. 2 (str. 131) 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 212

3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 5 min. 5 min.

7 x 3 x 3 x 2 x 3 x 3 x 2 x 2 x 5 min. 5 min. 7 x 2 x 3 x 3 x 3 x 3x 3x 3 x 10 min. 10 min. 7 x 3 x 3x 2x


5. 6. 7. 8. 9. 10.

Pasčimotana (str. 144) Bhudžangasana (str. 151) Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str.145) Sarvangasana (str. 159) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) Savasana (str. 178)

3 3 3 3 10 10

x x x x min. min.

6. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u ležećem položaju (str. 121, 134, 136) 2. P r a n a j a m a br. 3 (str. 131) 3. P r a n a j a m a br. 4 (str. 131) 4. Vakrasana, I I . način (str. 142) 5. Joga-Mudra' (str. 136) 6. Majurasana (str. 157) 7. D h a n u r a s a n a (str. 156) 8. H alasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 7. Sedmica

7 x 2 x 2 x 3 x 3 x 2 x 2 x 3 x 10 min. 10 min.

1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. P r a n a j a m a br. 5 (str. 131) 3. P r a n a j a m a br. 6 (str. 132) 4. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 5. Matsjasana (str. 142) 6. Majurasana (str. 157) 7. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str.145) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10. Savasana (str. 178) 8. Sedmica

7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 10 m i n . 10 min.

1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. P r a n a j a m a br. 7 (str. 132) 3. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 4. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str.145) 5. Nauli (str. 147) ili Trikonasana (str. 149) 6. Salabhasana (str. 154)

7 x 3 x 2 x 3 x 3 x 2 x 213


7. 8. 9. 10.

Siršasana (str. 164) Viparita-Karani (str. 163) Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) Savasana (str. 178)

3 x 3 x 10 min. 10 min.

9. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Kapalabhati (str. 126) 3 x 3. Kumbhaka 10—20 sec. zadržavanje daha (str. 124) 2 x 4. Sarvangasana (str. 159) 3 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 2 x 6. Bhudžangasana (str. 151) 2 x 7. Majurasana (str. 157) 3 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 min. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 10. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. »Ha« disanje u stojećem stavu (str. 129) 3 x 4. Simhasana u sedećem stavu (str. 177) 3 x 5. Pasčimotana (str. 144) 3 x 6. Ardha-Bhudžangasana (str. 152) 2 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136, 202, 204, 210—211) 10 mm. 10. Savasana (str. 178) 10 min. 11. Sedmica 1. Potpuno jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Udždžaji (str. 125) 3 x 3. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3 x 4. Simhasana (str. 177) 3 x 5. Ardha-Salabhasana (str. 156) 3 x 6. Uddijana ili Nauli u stojećem stavu (str. 145, 3 x 214147)


7. 8. 9. 10.

D h a n u r a s a n a (str. 156) H alasana (str. 172) Meditacija (str. 134, 136) Savasana (str. 178)

2 3 10 10

x x min. min.

12. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. P r a n a j a m a br. 2 (str. 131) 3. P r a n a j a m a br. 7 (str. 132) 4. Vakrasana, I I , način (str. 142) 5. Supta-Vadžrasana (str. 138) 6. Salabhasana (str. 154) 7. Nauli ili Uddijana (str. 145, 147) 8. Siršasana (str. 164) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 13. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. K u m b h a k a 10—20 sec. zadržavanje d a h a (str. 124) 3. Kapalabhati (str. 126) 4. P r a n a j a m a br. 6 (str. 132) 5. Joga-Mudra (str. 136) 6. Ardha-Bhudžangasana, II faza (str. 152) 7. Matsjasana (str. 142) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 14. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Sukh Purvak (str. 127) 3. P r a n a j a m a br. 4 (str. 131) 4. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str.138) 5. Trikonasana (str. 149) 6. Padahastasana (str. 145) 7. Majurasana (str. 157)

7 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 3 x 10 min. 10 min.

7 x 3 3 3 3 3 3 3 10 10

x x x x x x x min. min.

7 3 2 2 3 3 3

x x x x x x x 215


8. H alasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178)

3 x 10 m i n . 10 m i n .

15. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3. P r a n a j a m a br. 1 (str. 130) 4. Joga-Mudra, varijanta (str. 136) 5. Vakrasana, I I . n a č i n (str. 142) 6. Ardha-Salabhasana (str. 156) 7. Bhudžangasana (str. 151) 8. Siršasana (str. 164) 9. Medftacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 16. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. Disanje za jačanje nerava (str. 129) 3. P r a n a j a m a br. 3 (str. 131) 4. S i m h a s a n a (str. 177) 5. Siršasana (str. 164) 6. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str. 145) 7. D h a n u r a s a n a (str. 156) 8. Sarvangasana (str. 159) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 10. Savasana (str. 178) 17. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134,. 136) 2. K a p a l a b h a t i (str. 126) 3. P r a n a j a m a br. 7 (str. 132) 4. Salabhasana (str. 154) 5. M a j u r a s a n a (str. 157) 6. D h a n u r a s a n a (str. 156) 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 216

7 3 3 3 3 3 4 3 10 10

x x x x x x x x min. min.

7 3 2 3 3 3 2 3

x x x x x x x x min. 10 m i n .

7 3 3 2 2 2 3 3 10 10

x x x x x x x x min. min.


18. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. K u m b h a k a 20—30 sec. zadržavanje d a h a (str. 124) 3. Sukh Purvak (str. 127) 4. Vakrasana, I. način (str. 142) 5. Ardha-Matsjendrasana, I faza (str. 138) 6. T r i k o n a s a n a (str. 149) 7. P a s č i m o t a n a (str. 144) 8. H alasana (str. 172) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178) 19. Sedmica

7 x 2 3 2 2 3 3 3 10 10

x x x x x x x min. min.

1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Udždžaji (str. 125) 5 x 3. P r a n a j a m a br. 5 (str. 131) 3 x 4. Matsjasana (str. 142) 3 x 5. P a d a n a s t a s a n a (str. 145) 3 x 6. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 3 x 7. Uddijana-Bandha u stojećem stavu (str. 145) 3 x 8. Sarvangasana (str. 159) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 m i n . 10. Savasana (str. 178) 10 m i n . 20. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 2. »Ha« disanje u ležećem položaju (str. 130) 3. P r a n a j a m a br. 4 (str. 131) 4. Siršasana (str. 164) 5. Supta-Vadžrasana (str. 138) 6. Uddijana-Bandha u sedećem stavu (str. 145) 7. D h a n u r a s a n a (str. 156) 8. Viparita-Karani (str. 163) 9. Meditacija (str. 134, 136) 10. Savasana (str. 178)

7 3 3 3 2 3 2 3 10 10

x x x x x x x x min. min. 217


21. Sedmica 1. P o t p u n o jogi disanje u sedećem stavu (str. 121, 134, 136) 7 x 2. Sukh Purvak (str. 127) 3 x 3. K u m b h a k a 20—30 sec. zadržavanje d a h a (str. 124) 3 x 4. ' P r a n a j a m a br . 4 ( s t r . 1 3 1 ) 2 x 5. Joga-Mudra (str. 136) 3 x 6. Majurasana (str. 157) 3 x 7. Ardha-Matsjendrasana, II faza (str. 138) 2 x 8. Siršasana (str. 164) 3 x 9. Meditacija (str. 134, 136) 10 m i n . 10. Savasana (str. 178) 10 min. Kao što se vidi iz ovog plana, svaka serija vežbi traje u k u p n o oko 25 do 40 m i n u t a . P o završenoj seriji svako može upražnjavati odgovarajuće vežbe p r a n a j a m e i asane, koje m u najviše leže, o d n o s n o koriste. M e đ u t i m , nije preporu čljivo vežbati odjednom više od jednog časa.

* * * Kako p r a n a j a m u i asane, tako i drevni sistem, koji sa telesnim vežbama spaja uverenost, snagu volje i snagu uobrazilje, toplo p r e p o r u č u j e m sportskim i n s t r u k t o r i m a n a Z a p a d u . Veoma se isplati posvetiti svoju nepodeljenu pažnju ovoj poštovanja vrednoj p r i r o d n o j nauci, a takođe bi bilo veoma korisno pružiti omladini, još od najranijeg detinjstva blagodeti H a t h a Joge. O n d a bi raslo jedno novo pokolenje o b d a r e n o novim snagama, samodisciplin o m i velikom snagom volje, jer: telo je samo onda odgovarajući i poslušni instrument ispoljavanja naše psihe kada je zdravo! — OM —

218


OBJAŠNJENJE SANSKRTSKIH REČI I IZRAZA Ardha — pola, polu Ardha- Bhudžangasana — polustav kobre Ardha-Matsjendrasana — N azvana je po jogiju Matsjendri (Yogi M a t s y e n d r a ) . P o š t o je originalna, prvobitna vežba veoma teška, p r e u z e t a je u H a t h a Jogu p o d imen o m »Ardha« (polu) — Matsjendrasana. Ardha-Salabhasana — Salabha n a sanskrtu znači »skakavac«, Ardha-Salabhasana — polustav skakavca, tj. n e podižemo obe noge odjednom, nego naizmenično najpre jednu, a potom i drugu nogu. Bhastrika — m e h . Vrsta vežbe disanja pri kojoj vazduh, jako u d a h n e m o i o d m a h jako i z d a h n e m o . U b r z a n o p o t p u n o jogi disanje. Bhudžangasana — Bhudžanga znači »zmija, kobra«, tj. stav kobre. Bru-Madya-Drišti — Fiksiranje pogledom k o r e n a nosa. Dhanurasana — D h a n u : »luk«. Stav luka. Halasana — Ovaj stav tela naziva se »stav pluga«, pošto je sličan indiskom plugu. »Hala« n a sanskrtu znači: »plug«. Joga-Mudra — Stav pečata. Zatvoreni stav. Kapalabhati — Kapala — lobanja; Bhati — svetlost. To je jedna pročišćavajuća vežba disanja za glavu i potstiče jasno mišljenje i sposobnost koncentracije. Kumbhaka — Stanka, zadržavanje d a h a n a k o n udisaja ili izdisaja. Matsjasana — Stav ribe. Matsja — riba. Majurasana — Stav p a u n a . M a j u r a — p a u n . Mudra — Pečat. Stav pečata, zatvoreni stav. Stav brave. Nauli — Izdvajanje srednjih trbušnih mišića. Dakšina i Vaman Nauli — izdvajanje desnog i levog trbušnog mišića. 219


Padahastasana — Stav r o d e . Padmasana — Stav lotosa. P a d m a = lotos (-ov cvet). Pasčimotanasana — Istezanje kičme (savijanjem n a p r e d ) . Salabhasana — Salabha znači »skakavac«. Stav skakavca. Sarvangasana — Stav sveće. Savasana — Stav p o t p u n o g m i r a . Sava = »upokojeni«. Sidhasana — Stav duhovnog poniranja, udubljivanja u samog sebe. Simhasana — Stav lava. S i m h a = lav. Siršasana — Sirša = glava. Stoj n a glavi. Supta-Vadžrasana — Stav d i j a m a n t a za samosavlađivanje i razvijanje snage volje. Trikonasana — Stav trougla. Uddijana-Bandha — Vezati, podići, p r e t v a r a t i . Ovom vežbom energija prane se usmerava u sredinu kičmenog stuba. Vakrasna — Stav uvijanja.

220


L I T E R A T U R A konsultovana tokom rada na ovom prevodu (selektivni spisak) 1. Yesudian S. and Haich E.: Yoga and Health. G. Allen & Unvvin, Ltd. London, 1959. 2. Yesudian S.: Hatha-Yoga Ubungsbuch. Fortsetzung von ,,Sport u. Yoga". Drei Eichen Verlag. M u n c h e n — Engelberg, 1976. 3. Iyengar B. K. S . : Light on Yoga — Yoga Dipika. G. Allen & U n w i n , Ltd. London, 1965. 4. Ramacharaka Y.: Hatha Yoga or the Yogi Philosophy of Physical Well-Being. Taraporevala, Bombay, 1966. 5. Ramacharaka Y.: The Hindu-Yogi Science of Breath. L. N. Fovvler & Co., Ltd. 20 th E d . L o n d o n , 1960. 6. Lysebeth A.: Učim Jogu. Sportska tribina. Zagreb, b. g. 7. Rele V. G.: Yogic Asanas for Health and Vigour. Taraporevala. Bombay, 1956. 8. Ruchpaul E.: Hatha Joga s pravom mjerom. G lobus. Zagreb, 1980. 9. Sarasvati S. S.: Joga i hipertenzija. N I P R O „P art izan ". Beograd, 1980. 10. Puljo J.: Yoga. Medicinska knjiga. Beograd — Zagreb, 1979. 11. Shrimad-Bhagavad-Glta. With Text, Word-for-Word Translation, English Rendering, Comments and Index. By S . Svvarupan an da. Advaita Ashrama. Calcutta, 1967. 12. The Complete Works of S. Vivekananda. Mayavati Memorial Ed. Vol. I—VIII. Advaita Ashrama. Calcutta, 1962—1964 (S elektivno). 13. Yesudian S. u. Haich E.: Raja-Yoga. Yoga in den zwei Welten. Drei Eichen Verlag. E n gelberg- M un ch en , 1975. 14. Yesudian S.: Selbsterziehung durch Yoga. Drei Eichen Verlag. M u n chen, 1976. 15. Radakrišnan S.: Indijska filozofija. Knj. I i II. Nolit. Beograd, 1964/1965. 16. Ramacharaka Y.: The Philosophies and Religions of India. L. N. Fowler & Co., Ltd. London, 1936. 17. Nagaraja R. P.: Introduction to Vedanta. Bharatiya Vidva Bhavan. Bombay, 1966. 18. Wood E.: Yoga. Penguin Bks. Ltd. H arm on dsvvorth , 1974. 19. Devasthali Dr G. V.: The Students' New Sanskrlt Dictionary. K. B. Ohawale. Bombay, 1955. 20. Kostić Dr A.: Višejezični medicinski rečnik. (Lexicon medicum polyglottum). III izd. I n s t i t u t za s t r u č . usavrš. zdravstvenih r a d n i k a . Beograd, 1976. 21. Matica srpska — Matica hrvatska: Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika. Knj. I—VI. N . Sad — Zagreb, 1967—1976. 22. Vujaklija M.: Leksikon stranih reči i izraza. Prosveta, Beograd, 1966.

221


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.