Dr Alojz Ihan
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST KAKO DA SE ODBRANIMO OD BOLESTI
IMUNOLOŠKI SISTEM – NAŠE NEVIDLJIVO „JA“ Ljudi su jedna od mnogobrojnih vrsta živog sveta koje žive na zemlji. Za razliku od drugih živih bića, nemamo mogućnost prilagođavanja orga nizma određenoj okolini kao što ptice močvarice imaju duge noge ili po larni medvedi toplo krzno, ali zato živimo u organizovanim zajednicama koje aktivno utiču na okolinu i prilagođavaju je svojim potrebama. Zato je osnovni biološki mehanizam prilagođavanja koji ljudskoj vrsti omogućava preživljavanje – njena kultura. Ona obuhvata sva iskustva, navike, znanja, duhovna i materijalna dobra koja su prikupile mnoge generacije kroz ve kove i milenijume. Naravno da se pri tom treba upitati koja je to fiziološka osobina koja nam omogućava usavršavanje i održavanje naše kulture. Bez sumnje je to razvijen mozak. Čovekov mozak nije samo organ koji upravlja i usklađuje rad po jedinih telesnih organa i tkiva. Takođe, ne služi samo izvođenju stereotipnih postupaka za preživljavanje u sredini (npr., beg od neprijatelja, potraga za hranom, razmnožavanje). Sve to može i životinjski mozak. Za razliku od ži votinjskog, čovekov mozak je usmeren na oblikovanje međuljudskih, dru štvenih odnosa koji omogućuju širenje i održavanje ljudske kulture. Možemo reći da je deo našeg mozga (nesvesni, koji se izražava osećajima) namenjen pre svega potrebama našeg organizma, a da je drugi deo (svesni, koji se izražava govorom i ostalim voljnim radnjama) više u službi društva u kojem živimo. To se na kraju manifestuje u obliku bolesti, a neke od njih pomenute su u ovoj knjizi. Ljudima je od velike koristi sposobnost komuniciranja i saradnje. Komunikacijom i saradnjom usavršavamo društvenu (tj. kulturnu) sliku sveta i prilagođavamo svet potrebama ljudi. Što više znamo, to su odlučniji naši zahvati u životnoj sredini. Takođe važi suprotno: što više iz korena me njamo svoj život i svoju okolinu, više moramo da znamo. Na primer, ukoliko svaki seljak koristi vodu iz svog bunara, oboljenja probavnog trakta pojaviće se u pojedinačnim slučajevima; ti slučajevi biće 5
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST
malobrojni, pa samim tim, zdravstveno i ekonomski savladivi. Ukoliko ce lo naselje koristi vodu iz zajedničkog rezervoara, trovanje ili zaražena voda prouzrokovaće zdravstvenu i finansijsku katastrofu. Zato u tom slučaju treba da poznajemo sve osobine vode koje bi mogle da predstavljaju opa snost za zdravlje. Dakle, što odlučnije ljudi stvaraju veštački (i udobniji) svet, to više moraju poznavati prirodne zakonitosti. Ono što ne poznajemo, prilikom uključivanja u sredinu ne možemo ni da prihvatimo. Prirodne zakonitosti uvek deluju. Pri većim zahvatima (u prirodnoj i društvenoj sredini ili na ljudskom organizmu) moramo takođe znati i uvažavati sve važne prirodne zakonitosti u koje pri tom zadiremo. Takvi postupci će nam se gotovo sigurno osvetiti nepredvidivim propratnim pojavama. Jedno od otkrića koje najviše iznenađuje, zbog kojeg su ljudi morali iz osnova da promene svoj odnos prema prirodi i sebi samima, jeste otkriće koje je pedesetih godina 17. veka načinio holandski brusač sočiva Antoni van Levenhuk. On je od svojih sočiva sastavio prvi mikroskop i njime otkrio da osim bića koja vidimo golim okom postoji i svet mikroorganizama – mikroba, koji je u najmanju ruku raznovrstan koliko i vidljivi svet. Za tadašnji naučni svet bilo je to zanimljivo otkriće, ali niko nije ni pomislio da je čovekov odnos s mikroorganizmima značajan. Ako čovek tokom svoje biološke istorije nije imao potrebe da se bavi mikroorganizmima, ta mala bića nisu za njega posebno važna, mislili su naučnici. Misao da se čovek nikad nije bavio mikroorganizmima bila je pogrešna. Zapravo se njima bavio svakog dana, ali toga nije bio svestan. Zato nije znao da ih primenjuje u svoju korist, niti je znao da izbegne štetu koju su mu nanosili a da on toga nije bio svestan. Koristi i štetnosti mikroorganizama postale su vidljivije tek u 19. veku zaslugom francuskog hemičara Luja Pastera. On je u Bur gundiji proučavao fermentaciju vina i davao savete vinogradarima kad su se pri sazrevanju vina pojavljivale teškoće. Godine 1856. kod jednog pro izvođača alkoholnih pića umesto alkoholne smeše u posudama je nastajalo sirće, pa proizvodnja nije uspela. Paster je nabavio mikroskop i ustanovio da se u posudama u kojima je nastajao alkohol nalazi drugačija vrsta gljivica nego u posudama u kojima je nastajalo sirće. Ustanovio je da je gljivice moguće uništiti zagrevanjem na 60 °C, pa je vinogradaru predložio da vino posle alkoholnog vrenja (fermentacije) zaštiti zagrevanjem – pasterizacijom. Taj savet je burgundskim vinarima, proizvođačima žestokih pića i pi6
IMUNOLOŠKI SISTEM – NAŠE NEVIDLJIVO „JA“
varima doneo veliku privrednu korist, a Paster je tim otkrićem izazvao pravu naučnu revoluciju. To mu je ulilo dovoljno samopouzdanja pa je svoje vinarsko iskustvo preneo i u medicinu. Tvrdio je da zarazne bolesti izazivaju mala i međusobno vrlo različita stvorenja nevidljiva golim okom, ali se ona isto kao i mnogo veća stvorenja bore za hranu, životni prostor, razmnožavaju se i umiru, a u čoveku izazivaju bolesti. Međutim, pri dokazivanju te hipoteze Francuza je preduhitrio Nemac Rober Koh. Koh, lekar koji je često pod mikroskopom posmatrao uzorke obolelih tkiva svojih pacijenata. Posebno se posvetio crnkastom osipu koji je uveliko pogađao tadašnje seljake – crnom prištu (antraksu). Od antraksa su osim ljudi često obolevale i umirale i domaće životinje. U njihovoj krvi Koh je često uočavao duguljaste mikroorganizme – bakterije. Ubrzo je do šao do saznanja da su one uzročnici antraksa. To je dokazao tako što je bakterije preneo u epruvetu u kojoj se nalazila hranljiva podloga, tečnost iz volovskih očiju. U podlozi su se razmnožile iste bakterije kao i u krvi obolelih životinja. Koh je zatim te bakterije ubrizgao u zdravu životinju prouzrokovavši na taj način bolest – antraks. Tako je stvorio postupak za otkrivanje uzročnika bolesti koji u osnovi važi još i danas. Od Kohovog otkrića da mikroorganizmi uzrokuju bolesti stvorena je predstava da su mikroorganizmi malene, prostim okom nevidljive životinje koje žive svuda oko nas i postoje samo zato da bi mogle da uđu u naše telo, hrane se nama i uzrokuju bolesti. Danas nismo ni svesni u kojoj meri je otkriće mikroorganizama promenilo shvatanje svega, ne samo zaraznih bolesti. Bolest, koja se prethodno smatrala čovekovim „nesporazumom“ s Bogom, odjednom je postala lako dostupno bojište na kojem horde malih varvara opsedaju tvrđavu – naše telo. S druge strane, čovek mora da poznaje načine da se odupre mikroorganizmima koji izazivaju bolesti. Ubrzo po Kohovom otkriću ruski fiziolog Ilija Mečnikov ustanovio je da čovek u krvi, osim crvenih, ima i bela krvna zrnca – leukocite koji proždiru mikroorganizme i na taj način ih uništavaju. Kasnije se ustanovilo da postoje brojne vrste leukocita (koje još nazivamo odbrambene ćelije ili ćelije imunološkog sistema) i da su sve zajedno organizovane u imunološki sistem. Imunološki sistem je razgranat po celom telu, a sastoji se od raz ličitih organa i tkiva, npr., limfnih čvorova, limfnih kanala, slezine, koštane srži, grudne žlezde, krajnika, skupa imunoloških ćelija u sluzokoži disajnih 7
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST
organa i creva. U imunološkim tkivima i organima postoje različite imunološke ćelije koje neprestano kruže telom i mogu uspešno da prepoznaju i unište mikroorganizme koji prodiru u ljudski organizam. Imunološki sistem deluje sasvim nezavisno od naše svesti. Njega i nje gove protivnike – mikroorganizme – ne registrujemo čulima, niti možemo „akcije“ svog imunološkog sistema svesno da usmerimo prema njima. Osim toga, imunološki sistem svakodnevno prihvati i obradi milione moleku larnih informacija o uzročnicima bolesti u našim ćelijama, zatim odlučuje šta je u našem organizmu zdravo i „naše“, a šta bolesno i „tuđe“. Tako imu nološki sistem uspostavlja biološki (molekularni) identitet svakog poje dinca na sličan način kao što čovekov um omogućava pojedincu razvoj njegovog identiteta i predstave o njemu samom. Zato je naš imunološki sitem zadužen za naše skriveno „ja“. Iako ne osećamo njegovo delovanje, osećamo posledice lošeg rada imunološkog sistema. Prema tome, svog imunološkog sistema možemo biti svesni samo posre dno, ako poznajemo zakonitosti njegovog delovanja i ako naučimo da pos matramo sebe, svoje telo, zdravlje i bolest, svoje sposobnosti i slabe tačke. Niko nema osećaj za imunitet. To, ipak, ne znači da na svoj imunološki sis tem kasnije, kada upoznamo njegovo delovanje, ne možemo da utičemo.
Koji su znaci da imunološki sistem ne funkcioniše najbolje Teške poremećaje imunološkog sistema prepoznajemo po tome što sistem ne vrši svoju osnovnu ulogu, a to je borba protiv uzročnika bolesti. Čovek s poremećajem imunološkog sistema nije otporan na zarazne bolesti. I osoba s dobrim imunitetom prehladi se nekoliko puta godišnje, a dobije i težu za raznu bolest ako je izložena infekciji. Ipak, osoba sa zdravim imunološkim sistemom odupire se bolesti u relativno razumnom roku (predvidivom za svaku bolest) i s predvidivim „normalnim“ tegobama. Na poremećaj imu nološkog sistema posumnjaćemo ako se zarazne bolesti javljaju mnogo češće nego što je uobičajeno. Na primer, više od deset teških angina ili gri poznih oboljenja godišnje, ili ako zarazne bolesti imaju neuobičajeno težak tok – ako se obična prehlada pretvori u upalu pluća ili meningitis. Na pore8
IMUNOLOŠKI SISTEM – NAŠE NEVIDLJIVO „JA“
mećaj imunološkog sistema još više ukazuju bolesti koje izazivaju inače „bezopasni“ mikroorganizmi. To su pre svega mikroorganizmi koji su kod zdravih ljudi prisutni na koži i sluzokoži, gde ne uzrokuju nikakve tegobe. Kod osoba s oslabljenim imunološkim sistemom čak i takvi „miroljubivi“ mikroorganizmi mogu da prodru u organizam i izazovu teške bolesti. Teške infekcije pojedinim gljivicama i parazitima, koji kod zdravih ljudi ne izazi vaju nikakve bolesti, gotovo sigurno ukazuju na poremećaj imunološkog sistema. Uzrok tako teških poremećaja kod dece najčešće su urođeni (genetski) poremećaji imunološkog sistema. Oni se manifestuju u prvim godinama života: dete neuobičajeno često oboleva od zaraznih bolesti (upale pluća, meningitisa, teškog proliva, sepse, upale mokraćnih puteva). Teški pore mećaji imunološkog sistema kod odraslih nastaju kao posledica nekih bo lesti (leukemije, limfoma, uznapredovalog kancera, side) ili lečenja leko vima koji snažno utiču na imunološke ćelije (lečenje raka citostaticima i zračenjem, lečenje autoimunih bolesti citostaticima i kortikosteroidima, suzbijanje imunološke reakcije posle transplantacija). Takve poremećaje potrebno je što pre proceniti analizom imunoloških ćelija, a zatim ih inten zivno lečiti u bolnici. U suprotnom, takvi poremećaji mogu brzo prerasti u bolesti opasne po život. Brojni štetni uticaji – od ekoloških do psihičkih – ipak ne izazivaju potpuni slom imunološkog sistema i takve bolesti, iako zbog njih imunološki sistem ne deluje na najbolji način. S vremenom počinje pogrešno da odgovara na infekcije, promiče mu naročito više prikrivenih hroničnih bolesti, manje štiti od nastanka zloćudnih bolesti, a ponekad može i sam da ih izazove (npr., reakcije preosetljivosti).
Kako možemo da procenimo stanje svog imunološkog sistema Neke znake koji često prate hronični poremećaj imunološkog sistema otkri ćemo jednostavnim opažanjem. Pri tome treba upozoriti na to da su opisani znakovi samo posredni – uglavnom, dakle, nisu posledica slabog imuniteta, nego više posledica štetnih uticaja koje pogađaju i imunološki sistem. 9
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST
NAJVAŽNIJI POKAZATELJI POREMEĆAJA IMUNITETA:
• psihičko stanje: teškoće s koncentracijom i pamćenjem, zaboravnost, nedostatak interesovanja za životne izazove; • emocionalno stanje: depresija, tuga, preosetljivost, nestabilnost, pre terano ili preskupo hranjenje, želja za određenom hranom, zavisnost od određene vrste hrane ili pića; • energija: niska, nestabilna razdoblja s mnogo ili malo energije, hiper aktivnost; • fizičko stanje: nestabilni, kratkotrajni periodi snage i nemoći, zavi snost od određene hrane ili pića; • varenje: smetnje u varenju, nadimanje, bolesti, zatvor, dijareja; • mišići: slabost, mlitavost, bolovi, napetost, utrnulost, česte povrede; • zglobovi: ukočeni, bolni; • nokti: lomljivi, rascvetali s belim prugama; • vrat: ukočen, bolan pri pokretanju; • usta: bolni rascepi usne sluzokože, slab osećaj ukusa i mirisa, krvare nje desni, gubitak ukusa, obložen jezik, uznapredovalo propadanje zuba, otežano žvakanje, preterano ili preslabo lučenje pljuvačke, otežano gutanje hrane; • nos: nedostatak mirisa, otežano disanje, začepljen nos, sekret iz nosa, bolovi; • uši: svrab, šum (bez spoljnih zvukova), vrtoglavica, određeni glasovi čuju se preterano glasno ili se čini da dolaze izdaleka; • oči: zamor, promenjen vid, osećaj pečenja, bol pri pomeranju očne jabučice, suzenje, suva očna jabučica; • glava: bol, vrtoglavica, bol pri pomeranju očiju; • kosa: izrazito masna ili suva, iskrzana, opadanje. Stanje svog imunološkog sistema tačnije ćemo oceniti pomoću upitnika na sledećoj stranici, koji pokazuje uticaj nekih važnih činjenica na imunološki sistem, a uzima u obzir i znakove slabijeg rada imunološkog sistema. Dvadeset bodova znači minimalne štetne uticaje na imunološki sistem, 20–40 bodova ukazuje na umereno ugrožen imunološki sistem, a više od 40 bodova na vrlo ugrožen imunološki sistem. Najveći zbir „negativnih“ bodova je 80.
10
IMUNOLOŠKI SISTEM – NAŠE NEVIDLJIVO „JA“
UPITNIK A: OCENA UTICAJA NA IMUNOLOŠKI SISTEM gojaznos (v. tablicu na str. 16)
ne 0
umerena 3
znatna 6
jednolična ishrana
ne 0
povremeno 3
često 6
alkohol
ne
do 0,5 l vina na dan
0
3
više od 0,5 l vina na dan 6
pušenje
ne 0
do 5 cigareta na dan 3
više od 5 cigareta 6
stres (v. upitnik B)
0–150 0
150–300 4
>300 4
depresije (v. upitnik C)
0–7 0
7–14 3
>14 6
hronične bolesti (sinuzitis, bronhitis)
ne 0
do dve godišnje 3
više od dve godišnje 6
žitarice u ishrani
svakog dana 0
dvaput nedeljno 3
nikada 6
masnoće u hrani
bez vidljivih masnoća 0
bez masnoća 1
neograničeno 4
stolica
svakog dana
stalne tegobe
0
svakog drugog ili trećeg dana 3
dodavanje vitamina
svakog dana 0
dvaput nedeljno 2
nikada 6
temperatura > 39 °C
jednom u pet godina 0
jednom u dve godine 2
svake godine 4
virusna oboljenja (herpes, bradavice)
nikada 0
do pet godišnje 1
više od pet godišnje 2
pregled krvi
jednom godišnje 0
svakih pet godina 2
nikada 6
11
6
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST
UPITNIK B: OCENA STRESA
Upitnik obuhvata 40 različitih situacija koje su značajni uzročnici stresa. Petnaest bodova ukazuje na izloženost blagom stresu, 150–300 bodova znači izloženost umerenom stresu, a više od 300 bodova izloženost teškom stresu. smrt bračnog druga razvod napuštanje bračnog druga zatvorska kazna smrtni slučaj u porodici nesreća ili bolest naporan ili neugodan posao gubitak posla penzionisanje bolest u porodici seksualni problemi sporovi s rodbinom napeti odnosi na radnom mestu promene finansijskog stanja česte prepirke s partnerom hipoteka dug veći od jednogodišnjeg dohotka promena radnih zadataka odlazak deteta od kuće napetost među roditeljima kriza ličnosti zasnivanje radnog odnosa partnera prestanak radnog odnosa partnera početak ili kraj školovanja promene životnih okolnosti promene ličnih navika problemi s nadređenima promena radnog vremena promena prebivališta promena škole promena društva promena verske aktivnosti nove društvene aktivnosti dug manji od jednogodišnjeg prihoda nesanica promena porodičnog kruga promena vremena za odmor školski praznici praznici (teški, mučni) manji prekršaji
12
100 73 63 63 63 58 50 47 45 43 39 39 39 39 35 31 30 29 29 29 27 26 26 26 25 25 23 20 20 29 19 19 18 17 17 15 15 13 12 11
IMUNOLOŠKI SISTEM – NAŠE NEVIDLJIVO „JA“
UPITNIK C: OCENA DEPRESIJE
Upitnik obuhvata pitanja i odgovore koji odražavaju stanje vaše unutrašnje ravnoteže i samosvesti. Prvi odgovor donosi 0 bodova, drugi 1 bod, a treći 2 boda. Zbir manji od 7 znači blagu depresiju, 7–14 srednju depresiju, a više od 14 tešku depresiju. 1. Imate li probleme s varenjem (bolove u želucu i stomaku, dijareju, zatvor, grčeve, nadimanje, gasove)? Lupa li vam srce ili povremeno teško dišete? Imate li bolove u karlici ili migrenske glavobolje? – Nijednu od tih tegoba. – Blage tegobe koje ne remete svakodnevni život. – Vrlo jake i uznemirujuće tegobe. 2. Imate li apetit? – Da, dobar i stalan (bez promene telesne mase). – Promenljiv je (praćen promenama telesne mase). – Prilično se gojite ili izrazito slabite. 3. Da li teško zaspite? Imate li nemiran san? Budite li se umorni? – Nemate poteškoća sa spavanjem. – Teško zaspite ako ste uznemireni. – Imate velike tegobe. 4. Imate li teškoće na poslu? – Radite s uživanjem, bez teškoća. – Ponekad vam je dosta posla ili se umorite. – Morate da se prisilite da počnete da radite. 5. Imate li često seksualne odnose? Imate li često seksualne probleme (impotencija, frigidnost)? – Da, česte seksualne odnose i nikakvih tegoba. – Retke seksualne odnose. – Nemate želju za seksualnim odnosima. 6. Kakvi ste u društvu? – Smireni i otvoreni, bez prikrivenih napetosti i strahova. – Društveni, ali nemirni, razdražljivi i promenljivi. – Nedruštveni, zatvoreni, prestrašeni i u grču. 7. Šta mislite o životu? – Život je lep. 13
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST
– Više volite život od smrti. – Često poželite da umrete. 8. Osećate li se bolesno? – Ne. – Ne baš bolesno, ali povremeno umorno. – Često. 9. Kako procenjujete svoje fizičko i psihičko stanje? – U oba pogleda osećate se dobro. – Telo vas povremeno „pecne“. – Oba loše. 10. Kako se prema vama odnosi vaša okolina (kod kuće, na poslu)? – Niko nije neprijateljski raspoložen i niko vas ne osuđuje. – Primećujete i negativne osećaje, iako vas okolina ne odbacuje. – Okolina vas se plaši ili vas napada. 11. Kako razgovarate o tuđim problemima? – Bez teškoća. – Imate teškoće. – Nikada se ne bavite tuđim problemima. 12. Kada ste tužni... – Tuga brzo prođe. – Oslobodite se kroz određeno vreme. – Traje beskonačno dugo. IDEALNA TELESNA MASA
Telesnu masu utvrđujemo merenjem, a izražavamo je u kilogramima. Telesna masa pojedinca zavisi od visine, građe tela (konstitucije), pola i starosnog doba. Čovek sitne konstitucije, iste visine i količine sala i mišića, lakši je od čoveka krupnije konstitucije. To uvažavaju i tablice idealne telesne mase. Telesnu konstituciju procenjujemo merenjem obima zgloba desne ruke. Ako je on manji od 16 cm, konstitucija je sitna, ako je između 16 i 20 cm, ona je srednja, а ako je veći od 20 cm, pojedinac je krupne konstitucije. Prekoračenje idealne mase do 20 % smatra se umerenom gojaznošću. Veće prekoračenje znači prekomernu gojaznost. 14
IMUNOLOŠKI SISTEM – NAŠE NEVIDLJIVO „JA“
IDEALNA TELESNA MASA MUŠKARCI visina cm 160 162 164 166 168 170 172 174 176 178 180 182 184 186 188 190
sitna konstitucija kg
srednja konstitucija kg
krupna konstitucija kg
52,2–55,8 53,2–56,9 54,3–57,9 55,4–59,2 56,5–60,6 57,9–62,8 59,4–63,4 60,8–64,9 62,2–66,4 63,6–68,2 65,1–69,9 66,5–71,0 67,9–72,5 69,4–74,0 70,8–75,8 72,2–77,2
54,9–60,3 55,9–61,4 57,0–62,5 58,1–63,7 59,2–65,1 60,7–66,6 62,1–68,3 63,5–69,9 64,9–71,3 66,4–72,8 67,8–74,5 69,2–76,3 70,7–78,1 72,1–79,9 73,5–81,7 75,3–83,5
58,5–65,3 59,6–66,7 60,7–68,2 61,7–69,6 62,9–71,1 66,0–74,7 66,0–74,7 67,6–76,2 69,0–77,6 70,4–79,1 71,9–80,9 73,6–82,7 75,2–84,5 76,7–86,2 78,5–88,0 80,3–89,5
42,7–45,9 43,4–47,0 44,4–48,0 45,5–49,1 46,5–50,2 47,6–51,2 48,7–52,3 49,8–53,4 50,8–54,6 52,0–56,0 53,4–57,5 54,8–58,9 56,3–60,3 57,7–61,9 59,1–63,6 60,5–65,1 62,0–66,5 63,4–67,9
44,5–50,0 45,6–51,0 46,7–52,1 47,7–53,2 48,8–54,3 49,9–55,3 51,0–56,8 52,0–58,2 53,3–59,8 54,7–61,5 56,1–62,9 57,9–64,3 59,0–65,8 60,4–67,2 61,8–68,6 63,3–70,1 64,7–71,6 66,1–72,9
48,2–55,4 59,2–56,5 50,3–57,6 51,3–58,6 52,4–59,7 53,5–60,8 54,6–62,2 55,9–63,7 57,0–65,1 58,8–66,5 60,2–67,9 61,6–69,3 63,1–70,8 64,5–72,3 65,9–74,1 67,3–75,9 68,8–77,7 70,2–79,5
ŽENE 150 152 154 156 158 160 162 164 166 168 170 172 174 176 178 180 182 184
15
IMUNOLOŠKI SISTEM I OTPORNOST
Kako možemo da utičemo na naš imunološki sistem i otpornost na bolesti Besmisleno je očekivati da imunološke ćelije možemo svesno organizovati u čete i poslati u lov na izazivače tuberkuloze, virus HIV-a ili ćelije raka. Imunološki sistem ima svoju logiku, svoj jezik, svoja pravila, a sve zajedno je daleko od misaonih predstava koje stvaramo u svojoj svesti. Ipak, ako upoznamo imunološki sistem, moći ćemo da utvrdimo da li naš imunološki sistem deluje dobro ili barem primereno. Ukoliko to nije slučaj, razmislimo o uzrocima koji ometaju njegovo delovanje. Možda ometamo delovanje imunološkog sistema neprikladnim načinom života, neodgovarajućom ishranom i pićem, lakomislenim uzimanjem lekova, radom u lošim eko loškim uslovima. Možda je imunološki sistem poremećen zbog hroničnih bolesti, infekcija, genetskih poremećaja. Možda smo zalutali u začarane krugove stresa, potisnutih osećanja, nerazrešenih privatnih teškoća, napetih međuljudskih odnosa, psihosomatskih smetnji. Imunološki sistem je tokom evolucije naučio precizno da osluškuje ceo organizam, te zbog toga svaki poremećaj koji bi mogao da znači bolest uključuje alarm. U slučaju poremećaja koji se uporno ponavljaju i obnavljaju, a koje ne možemo ili ne znamo da otkrijemo i uklonimo, imunološki sistem počinje pogrešno da se odaziva i na kraju izaziva bolest. U mnogim situacijama otkrićem uzroka poremećenog delovanja imuno loškog sistema stičemo mogućnost da to delovanje poboljšamo. Naime, imunološki sistem po pravilu loše deluje zbog poremećaja koje je moguće odstraniti – neadekvatne ishrane, stresova, nezdravog načina života. Izuzetak su (retke) urođene bolesti. Ako poremećaj otkrijemo, potrebno je i da ga uklonimo. Vrlo često otkloniti poremećaje nije potrebno samo zbog dobrog delovanja imunološkog sistema, nego i radi opšteg poboljšanja psihofizičkog zdravlja. Ako čovek živi u skladu sa svojim osećanjima i svojom okolinom, iz toga crpi zadovoljstvo i energiju. To s jedne strane nedvosmisleno pozitivno utiče na imunološki sistem i njegovu sposobnost da se odbrani od mikroorganizama – uzročnika bolesti. Međutim, čovek pun zadovoljstva i energije bolje opaža, odlučnije upravlja svojim životom, izbegava stres, ne prepušta se različitim porocima (pušenju, alkoholu, radoholičarenju), fizički je aktivniji. Sve to pomaže da tkiva i organi bolje rade, a oni su zbog toga manje osetljivi na delovanje mikroorganizama. Zbog toga čovek sa dobrim 16