Drzavna sluzba ne hvala ja sam preduzetnik web (2) by Mladi Prijepolja

U partnerstvu sa:

Dr탑avna slu탑ba? Ne hvala,

ja sam preduzetnica!

Beograd, april 2012.

Izdavač: Građanske inicijative Cara Dušana 70 11000 Beograd civin@gradjanske.org www.gradjanske.org

Dizajn i prelom:

Za izdavača: Dubravka Velat

Tiraž: 300

Autori: Marko Stojanović Danica Radaković Marina Šolić Vojinović Jelena Bubanja

ISBN: 978-86-7408-054-2

Podrška u istraživanju: Đorđe Radoičić Lektura: Silvana Novaković

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 005.5-053.81(497.11)(083.41) DRŽAVNA služba? : ne hvala ja sam preduzetnik! / [Marko Stojanović ... [et al.]. - Beograd : Građanske inicijative, 2012 (Novi Sad : YUtop agencija). - 73 str. : tabele ; 24 cm Tiraž 300. ISBN 978-86-7408-054-2 1. Стојановић, Марко, 1980- [аутор] a) Омладина - Предузетништво - Србија Статистика COBISS.SR-ID 190425356

Stavovi izneti u ovoj publikaciji isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove donatora.

dework.rs

Štampa: YUtop agencija, Novi Sad

Публикација је припремљена у оквиру пројекта „Државна служба? – Не хвала, ја сам предузетник!’’ који финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.

Poruka donatora Prvi put u istoriji Srbije mladi imaju svoj Zakon, usvojen pre završetka Međunarodne godine mladih. Zahvaljujući tome, stvoreni su uslovi za održivu podršku idejama omladine na svim nivoima. Osnovni ciljevi Ministarstva omladine i sporta jesu da se što više mladih uključi u društvene tokove, da se mladima pomogne u samostalnom organizovanju i da im se pruže jednake šanse, kao i da se promovišu zdravi stilovi života mladih. Ovi ciljevi se ostvaruju i putem projekata omladinskih udruženja i udruženja koja se bave mladima. Do sada je pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta realizovano preko 600 omladinskih projekata u oko 300 različitih udruženja, a 84 omladinske organizacije obučene su za pisanje projekata. Udruženja građana su od osnivanja Ministarstva omladine i sporta odigrala veliku ulogu u sprovođenju ciljeva Nacionalne strategije za mlade, zbog čega Ministarstvo omladine i sporta nastavlja s podrškom projektima čiji je cilj poboljšanje položaja mladih ljudi naše zemlje.

Državna služba?

SPISAK SKRAĆENICA

APR

Agencija za privredne registre

ARS

Anketa o radnoj snazi

BDP

Bruto društveni proizvod

BIP

Business Innovation Programme

BITF

Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd

D.O.O.

Društvo sa ograničenom odgovornošću

ETF

European Training Foundation

GIZ

Nemačka agencija za tehničku saradnju

MERR

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

MOS

Ministarstvo omladine i sporta

MPN

Ministarstvo prosvete i nauke

MSPP

Mala i srednja preduzeća i preduzetnici

NAPZ

Nacionalni akcioni plan zapošljavanja

NARR

Nacionalna agencija za regionalni razvoj

NSZ

Nacionalna služba za zapošljavanje

OEBS

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

PIB

Poreski identifikacioni broj

PKS

Privredna komora Srbije

preduzetnik

RSD

dinar

RZS

Republički zavod za statistiku

SEECEL

South East European Center for Entrepreneurial Learning

SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

SADRŽAJ

Rezime

Metodološki okvir

Omladinsko preduzetništvo u Srbiji

Obrazovanje za preduzetništvo

Kakav posao žele mladi?

Da li mladi razmišljaju o sopstvenom biznisu?

Razlozi zbog kojih mladi ne planiraju sopstveni biznis?

Zbog čega mladi najčešće ulaze u privatni biznis?

Razlike po polu

Razlike po regionima

Iskustva mladih preduzetnika

Preporuke

Dodaci

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Predgovor

PREDGOVOR

Istraživanje „Državna služba? Ne hvala, ja sam preduzetnik!’’ proizašlo je iz radionice Građanskih inicijativa i nastojanja tima koji radi s mladima da mladu osobu i pitanje njegove/njene ekonomske samostalnosti stavi u prvi plan. Pitanje ekonomske samostalnosti odnosno ekonomskog osamostaljivanja postalo je prioritetni problem za mlade u Srbiji i najsnažniji pokazatelj njihovog lošeg položaja i besperspektivnosti. Rešavanje ovog problema zahteva aktivnu komunikaciju s mladima i razumevanje njihovog položaja i stavova.

Državna služba?

U pripremi plana za ovo istraživanje, tim Građanskih inicijativa naišao je na prazninu u podacima to jest nedostatak podataka koji sveobuhvatano analiziraju i opisuju stavove mladih prema preduzetništvu, pa smo odmah postavili pitanje na osnovu kojih podataka se kreiraju državne mere i programi podrške mladim preduzetnicima. S tim u vezi, ovo istraživanje je doprinos Građanskih inicijativa boljem razumevanju mladih i njihovih stavova o preduzetništvu i državnoj službi i jedan od izvora podataka koji kreatorima državnih mera i programa podsticanja omladinskog preduzetništva može poslužiti kao osnov za buduće planiranje.

Motiv za ovo istraživanje pronašli smo u pitanju kako mladi u Srbiji sebe vide u narednom srednjoročnom periodu i da li su spremni na ulogu nosioca ekonomskog razvoja. Naime, u proteklih nekoliko godina, u Republici Srbiji usvojeno je ili je najavljeno usvajanje

više važnih strategija i zakona koji treba da omoguće ekonomski razvoj Srbije do 2020. godine. U tim dokumentima, projektovani razvoj se zasniva na jačanju privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća, koja treba da budu okosnica ekonomskog razvoja. Nosioci tog razvoja do 2020. godine, u smislu ljudskog i socijalnog kapitala, treba da budu generacije mladih koje danas imaju između 15 i 30 godina. Istraživanje se bavi ovom perspektivom i daje nam odgovor na pitanje u kojoj meri mladi sami sebe vide kao nosioce ekonomskog razvoja u narednim godinama. U istraživanju su analizirani stavovi mladih uzrasta 15–30 godina iz cele Srbije ( 714 gradova) kao i iskustva mladih preduzetnika iz 4 regiona. Na osnovu rezultata istraživanja definisane su ključne preporuke o načinima na koje je moguće unaprediti ambijent za omladinsko preduzetništvo i podstaći mlade da aktivnije razmišljaju o privatnom biznisu. Istraživanje je sprovedeno u partnerstvu sa Kancelarijama za mlade grada Beograda i opština Blace, Prijepolje i Bor i uz podršku Poslovno-tehničkog inkubatora tehničkih fakulteta Beograd i Zapadnobalkanskog socio-ekonomskog centra. Sprovođenje istraživanja finansijski je podržalo Ministarstvo omladine i sporta u okviru istoimenog projekta.

REZIME

Mladi u Srbiji traže sigurnost i izvesnost: 40% mladih bi pre izabralo da ima siguran a lošije plaćen posao, 33% da ima sopstveni biznis, a 27% bi najpre izabralo da ima dobro plaćen a manje siguran posao. Posmatrajući ove podatke, možemo reći i da bi 60% mladih pre izabralo posao koji nosi visoku zaradu i visoku neizvesnost naspram 40% mladih koji bi se pre opredelili za siguran ali manje plaćen posao. Mladi u Vojvodini bi pretežno (48%) izabrali siguran posao, dok bi mladi u Beogradu pretežno (41%) izabrali da imaju sopstveni biznis i rade za sebe. Sigurnost zaposlenja mladi najviše prepoznaju u državnoj službi tj. javnom sektoru: 57% mladih misli da je zaposlenje u javnom sektoru sigurno zaposlenje, a 44% misli da je rad u državnoj upravi najbolje profesionalno iskustvo. Mladi smatraju i da su državni činovnici plaćeni taman onoliko koliko treba. 39% misli da su preplaćeni za posao koji rade dok 36% misli suprotno. S druge strane, mladi smatraju da preduzetnici ne zarađuju dovoljno niti u odnosu na uloženi rad i vreme niti u odnosu na rizik koji preuzimaju. Skoro polovina mladih smatra da je preduzetnička zarada mala.

Mladi pretežno negativno vide ukupan ambijent i uslove za preduzetništvo. Više od polovine mladih (54%) smatra da je ukupan ambijent negativan dok 70% mladih smatra da je rizik za poslovanje u Srbiji visok. Istovremeno čak 74% mladih smatra da je započinjanje sopstvenog biznisa u Srbiji skupo i komplikovano. Međutim, ovaj podatak ukazuje na činjenicu da mladi nisu dovoljno informisani i da se stara percepcija o skupoj i komplikovanoj proceduri registrovanja preduzeća održala. Naime, u Srbiji već nekoliko godina funkcioniše jednošalterski sistem na kom se završavaju svi poslovi vezani za registraciju firme ili radnje, što ne traje duže od 5 dana uz trošak manji od 100 evra. Iskustva mladih preduzetnika potvrđuju ovakvu negativnu percepciju mladih o ambijentu. Mladi preduzetnici kažu da entuzijazam s kojim ulaze u biznis nestaje već u prvih 6 meseci zbog komplikovanih

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

U tom svetlu treba posmatrati i podatak da bi tek 1/3 mladih napustila siguran a lošije plaćen posao kada bi im se ukazala prilika da započnu sopstveni biznis, dok 37% ne bi napustilo siguran posao, a 28% nije sigurno kako bi postupilo. 58% mladih ne planira da u narednih 5 godina započne sopstveni biznis, dok 35% planira, a 7% mladih se izjasnilo da

već ima sopstveni biznis. Najviše budućih mladih preduzetnika ima među mladima sa srednjom stručnom spremom. Naime, više od polovine njih planira da u narednih 5 godina pokrene sopstveni biznis. Takođe, mladi koji su trenutno nezaposleni u velikom broju planiraju da započnu sopstveni biznis – čak 41% njih. Posmatrano po regionima, najviše mladih u Beogradu planira da u narednih 5 godina započne sopstveni biznis – njih 53%, dok čak 76% mladih u Vojvodini ne planira sopstveni biznis u narednih 5 godina.

procedura i velikog broja nepoznanica s kojima se susreću tek po registraciji biznisa. Zbog takvog ambijenta veliki broj omladinskih mikrobiznisa ugasi se u prvoj godini rada.

Državna služba?

Najčešći razlozi zbog kojih mladi ne planiraju da se bave sopstvenim biznisom na prvom mestu su nedostatak početnog kapitala, nedostatak dovoljno znanja i veština u vođenju posla, visok rizik, neizvesnost uspeha i zarade i nepovoljan ambijent. Mladi smatraju i da nisu dovoljno informisani o mogućnostima za započinjanje biznisa i da je podrška države nedovoljna. Lakše bi se odlučili na preduzetničku karijeru kada bi imali materijalnu podršku države u prvim godinama rada (66%), kada bi na tržištu vladala zdravija konkurencija (54%), kada bi mogli da dobiju povoljan kredit (52%) i kada bi imali mogućnost da steknu iskustvo u vođenju posla (46%). Ključni motivatori zbog kojih mladi ulaze u privatni biznis jesu mogućnost visoke zarade i želja da budu „sam svoj gazda’’. Učestali motivi su i posedovanje znanja i veština, zatim činjenica da ne mogu da nađu zaposlenje, želja za dinamičnim i kreativnim poslom i činjenica da imaju izuzetnu poslovnu ideju koju žele da realizuju. Na preduzetništvo pokreću i negativni motivi. Veliki broj mladih preduzetnika kaže da nisu mogli da se uklope u šablon rada od 9 do 5 za mesečnu platu.

Mladi preduzetnici se najčešće oslanjaju na sopstvene izvore, svoj novac ili novac pozajmljen od porodice i prijatelja kao i sopstvenu ili porodičnu tehniku, inventar, prevozna sredstva ili prostor. Mladi nemaju poverenja u kredite i usluge poslovnih banaka i smatraju ih nepovoljnim dok više poverenja imaju u mere podrške države. Nažalost ove mere su vrlo ograničene i sredstva se brzo potroše. Mladi preduzetnici smatraju da je njihov najveći poslovni uspeh to što su opstali. Većina je imala velika očekivanja na samom početku, ali kada pogledaju kroz šta su sve prošli, zadovoljni su što uopšte postoje. Ključni izazovi odnose se na visoke troškove

rada (zakupnina prostora, režijski troškovi, porezi i doprinosi), nemogućnost naplate, veliki broj komplikovanih i nepotrebnih dažbina i administrativnih procedura. Mladi preduzetnici smatraju da je neophodno pomoći početnicima u biznisu da prve dve do tri godine rade s minimalnim troškovima. Nepoznavanje svih obaveza prema lokalnim i republičkim organima kao i procedura često oduzimaju mnogo vremena i stvaraju dodatne troškove. Zato bi savetodavna podrška mladima koji započinju biznis bila od izuzetnog značaja jer bi im omogućila da se u potpunosti posvete realizaciji svoje poslovne ideje. Ključna preporuka odnosi se na lokalne mere podrške. Naime, u lokalnoj zajednici treba razvijati biznis inkubatore i biznis habove u kojima bi mladi preduzetnici sa svojim mikrobiznisom dobili prostor i inventar, sredstva komunikacije i savetodavnu podršku u registraciji biznisa, vođenju finansija, izradi završnog računa i zastupanju u pravnom prometu. Takođe, neophodno je da država osmisli podsticajne mere za lokalne samouprave koje obezbeđuju i neguju najpodsticajniji ambijent za preduzetništvo kao i za biznis inkubatore koji inkubiraju mikro omladinska preduzeća. Osim toga, neophodno je rasteretiti mikrobiznis od različitih fiskalnih i parafiskalnih nameta u prve dve do tri godine rada. Razvoju preduzetništva doprineli bi i programi obuke mladih u realnom radnom okruženju. Naime, treba podsticati lokalnu samoupravu, škole i kompanije da razvijaju programe obuke na kojima mladi rade na konkretnim poslovnim operacijama gde u realnom radnom okruženju i rešavaju konkretne poslovne probleme. Kroz ovakvu obuku mladi mogu da steknu neophodno iskustvo u vođenju posla i pripreme se za sopstveni biznis. Obrazovanje za preduzetništvo treba da postane sastavni deo celokupnog sistema obrazovanja i obuke na svim nivoima kako u formalnom tako i u neformalnom obrazovanju.

METODOLOŠKI OKVIR 1. Opšte metodološke napomene

regiona (Beograd, Vojvodina, Južna i Istočna Srbija i Šumadija i Zapadna Srbija).

Predmet istraživanja je omladinsko preduzetništvo u Srbiji uključujući stavove mladih o preduzetništvu, iskustva mladih preduzetnika i kvalitet i odlike ambijenta za započinjanje omladinskog biznisa u Srbiji. Ciljna grupa istraživanja jesu mladi uzrasta 15–30 godina, sa preduzetničkim iskustvom ili bez njega.

Istraživanje je podeljeno u tri metodološke celine. Prvu celinu čini ispitivanje stavova mladih o preduzetništvu putem upitnika i anketiranja. Drugu celinu čini istraživanje iskustava mladih preduzetnika putem dubinskih intervjua i fokus grupa. Treću celinu čini sekundarno istraživanje ukupnog ambijenta za omladinsko preduzetništvo i postojećeg stanja putem analize podataka i dokumenata.

Državna služba?

Ciljevi istraživanja jesu: a) analiza stavova mladih o preduzetništvu; b) utvrđivanje razlika u stavovima mladih o preduzetništvu u odnosu na pol, uzrast, nivo obrazovanja, region, i radni status ispitanika; c) analiza iskustva mladih preduzetnika

Istraživanjem su obuhvaćeni mladi iz 16 gradova i opština u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo, Bor, Majdanpek, Kruševac, Prokuplje, Prijepolje, Nova Varoš, Blace, Kuršumlija, Novi Pazar, Subotica i Kikinda) i 4 statistička

Svi pojmovi u ovom istraživanju navedeni u muškom rodu odnose se na istovetne pojmove u ženskom rodu.

2. Ispitivanje stavova o preduzetništvu Ovaj deo istraživanja je definisan kao sistematsko neeksperimentalno istraživanje.

2.1. Klasifikovanje i definisanje promenljivih 2.1.1.Nezavisne varijable a) pol, po kategorijama: • muški • ženski b) obrazovanje, po kategorijama: • nisko (bez škole, (ne)dovršena osnovna škola) • srednje (opšte/stručno) • visoko (visoka/viša škola, akademija strukovnih studija, fakultet, specijalističke, magistar/master ili doktorsko zvanje)

ć) geografsko područje, po kategorijama1 : • Beograd • Vojvodina • Južna i Istočna Srbija • Šumadija i Zapadna Srbija 2.1.2. Zavisna varijabla Zavisnu varijablu predstavlja stav prema započinjanju sopstvenog biznisa kao uopšteni stav koji obuhvata sve aspekte definisane na osnovu sledećih parametara: • mišljenje o motivima započinjanja privatnog biznisa; • mišljenje o okolnostima i uslovima za započinjanje privatnog biznisa u Srbiji; • mišljenje o uslovima rada (zaposlenja) i privređivanja.

c) uzrast, po kategorijama: • 15–19 godina • 20–24 godine • 25–30 godina

1Prema važećoj NUTS nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica koja se koristi u Republici Srbiji i Evropskoj uniji.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

č) radni status, po kategorijama: • zaposlen/a (javni sektor) • zaposlen/a (privatni sektor) • nezaposlen/a

2.2. Uzorak ispitanika Za potrebe ovog istraživanja primenjen je prigodni uzorak. Ukupan broj ispitanika koji je učestvovao u istraživanju iznosi 1199 ispitanika iz Srbije, uzrasta 15–30 godina. Konačan broj ispitanika koji je ušao u obradu podataka jeste 1183. Uzorak prema polu, uzrastu, obrazovanju, radnom statusu i regionu prikazan je u tabelama koje slede.

Region

Uzorak

Uzrast

Uzorak

Beograd

330

15–19

263

Vojvodina

295

20–24

474

270

25–30

446

Ukupno

1183

Južna i Istočna Srbija Šumadija i Zapadna

Državna služba?

Srbija

288

Ukupno

1183

Radni status

Uzorak

Nivo obrazovanja

Uzorak

Zaposlen – javni sektor

378

Nisko

247

Zaposlen – privatni sektor

381

Srednje

558

Nezaposlen

424

Visoko

378

Ukupno

1183

Ukupno

1183

Pol

Uzorak

Muški

593

Ženski

590

Ukupno

1183

2.3. Opis instrumenta

2.4. Obrada podataka

Instrument korišćen za ispitivanje stavova jeste upitnik (anketa). Instrument predstavlja petostepenu skalu procene sa 26 stavova. Sa svakim ponuđenim stavom ispitanici su izražavali svoj stepen slaganja na skali od „uopšte se ne slažem” do „potpuno se slažem”. Pre konačnog ispitivanja sprovedeno je probno ispitivanje, kako bi se proverila diskriminativnost i razumljivost pitanja, kao i pouzdanost skale i razumljivost stavova. Septembra 2011. godine sprovedeno je pilot-istraživanje na uzorku od 25 ispitanika, pri čemu se vodilo računa da budu zadovoljeni navedeni socio-demografski kriterijumi. Pilot-verzija instrumenta je sadržala veći broj pitanja i stavova, kako bi se što kvalitetnije konstruisala finalna verzija instrumenta. Nakon sprovedenog pilot-istraživanja konstruisana je finalna verzija uzevši u obzir i komentare ispitanika. Osim stavova, instrument je sadržao i pet pitanja zatvorenog tipa, pri čemu su ispitanici kod dva pitanja imali mogućnost dopisivanja proizvoljnog odgovora. Na ta dva pitanja ispitanici su odgovarali s više od jednog ponuđenog odgovora. Od osnovnih informacija, od ispitanika se tražilo da zaokruže kog su pola, uzrasta, stepena obrazovanja i radnog statusa i u kom regionu žive. Upitnik je dat u Dodatku 1.

U obradi podataka korišćena je deskriptivna statistika,χ2 test i analiza varijanse u programskom paketu SPSS 19.0.

2.5. Postupak anketiranja Anketiranje je sprovedeno u oktobru 2011. godine u sledećim gradovima i opštinama u Srbiji: Beograd, Smederevo, Bor, Majdanpek, Niš, Kruševac, Prijepolje, Nova Varoš, Blace, Kuršumlija, Novi Pazar, Novi Sad, Subotica i Kikinda. Ispitanici su popunjavali upitnike individualno. Popunjavanje upitnika trajalo je u proseku petnaest minuta. Uslovi ispitivanja, motivacija i ponašanje ispitanika bili su optimalni.

3. Istraživanje iskustava mladih preduzetnika

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Istraživanje iskustava mladih preduzetnika sprovedeno je na osnovu individualnih intervjua i fokus grupa. U ovom istraživanju se ovakva tehnika koristi kao podrška, te se naslanja na druge kvantitativne/ egzaktne načine prikupljanja podataka, pružajući kvalitetnije i potpunije podatke, obojene stavovima, mišljenjima, predrasudama, strahovima, itd.

Ciljevi održanih fokus grupa obuhvataju:

Državna služba?

• indentifikaciju početnih motiva za ulazak u preduzetništvo, kapaciteta i dostupnih resursa potrebnih za započinjanje posla, očekivanja i planova pred započinjanje posla; • pronalaženje izazova sa kojima se mladi preduzetnici susreću (administrativni, pravni, institucionalni, lični) i doživljaj ambijenta za poslovanje (rizici, izazovi, uspesi); • lični doživljaj uspeha sa aspekta mladog privrednika u Srbiji.

Za potrebe fokus grupa, izrađen je okvirni kurikulum po kom su usmeravane diskusije u fokus grupama. U periodu oktobar – decembar 2011. održane su 4 fokus grupe, dve u Beogradu i po jedna u Novom Sadu i Kragujevcu. Osim toga održana su i tri dubinska intervjua u Prokuplju i Blacu kao i četiri dodatna dubinska intervjua u Kragujevcu s pojedinim učesnicima fokus grupe. Ukupno 24 mlada preduzetnika su učestvovala i to 8 u Beogradu, 7 u Novom Sadu, 6 u Kragujevcu, 2 u Blacu i 1 u Prokuplju. Šest učesnica su žene preduzetnice dok su preostali učesnici (18) muškarci. Fokus grupe su u proseku trajale 92 minuta, a individualni intervjui 38 minuta. Sa četvoro učesnika u Kragujevcu rađeni su rađeni dodatni dubinski intervjui radi dobijanja što relevantnijih podataka. Potreba je nastala usled očigledne uzdržanosti zbog prisustva ostalih mladih preduzetnika. Dva dodatna intervjua su zapisivana na isključiv zahtev sagovornika,

dok su drugi intervjui i sve fokus grupe snimane. Neke dodatne informacije su nam učesnici poslali nakon završetka fokus grupe. Selekcija učesnika izvršena je u konsultacijama s poslodavačkim udruženjima, poslovnim inkubatorima, nevladinim organizacijama i kancelarijama za mlade. Prilikom selekcije učesnika javile su se poteškoće u dobijanju pristanka učesnika zbog nepoverenja. Deo učesnika prihvatio je učešće u radu fokus grupe uz uslov da podaci o njima i njihovim firmama ostanu anonimni. Ponašanje dela učesnika tokom intervjua, zahtevanje anonimnosti, odbijanje da se potpišu u listu učesnika, ili pak ograničeno davanje podataka, kao i njihovi, u nekim slučajevima krajnje oprezni i uopšteni odgovori, navode nas na zaključak da je kod njih sve vreme bio prisutan strah da bi davanjem informacije o svom poslovanju mogli da ugroze poslovanje. Takođe, istraživači su od pojedinih učesnika dobili sugestiju „da se otvoren i iskren razgovor može voditi tek kada se isključe kamere”. Mišljenja smo da je uzdržanost pojedinih sagovornika uzrokovana činjenicom da se deo njihovog poslovanja verovatno odvija u tzv. sivoj zoni.

4. Desktop analiza U analizi sekundarnih podataka korišćeni su sledeći izvori: – Zakon o privrednim društvima – Zakon o radu – Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti – Izveštaj o radu Fonda za razvoj za 2011. godinu – Izveštaj o radu NARR za 2011. godinu – ARS za 2010. godinu – Mesečni statistički bilten RSZ za decembar 2011. godine – Nacrt Strategije o doživotnom preduzetničkom obrazovanju – Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011–2020. godine – Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2012. godinu – www.nsz.gov.rs – www.apr.gov.rs – www.bitf.rs

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

OMLADINSKO PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI Ko su preduzetnici? Prema Zakonu o privrednim društvima preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Zakon o radu pod rubrumom Samozapošljavanje, preduzetnika prepoznaje kao fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost u skladu sa zakonom. Republički zavod za statistiku (RZS) u Anketi o radnoj snazi (ARS), preduzetnike prepoznaje u kategoriji samozaposlenih i to kao samozaposlene bez zaposlenih i samozaposlene sa zaposlenima. 2

Prema decembarskom Mesečnom statističkom biltenu RZS, u Srbiji je krajem 2011. godine bilo 1.735.000 zaposlenih građana od čega 401.000 lica koja samostalno obavljaju delatnost i lica zaposlenih kod njih. U odnosu na decembar 2010, broj zaposlenih je smanjen za 40.000 (sa 1.775.000) a broj preduzetnika i zaposlenih kod njih smanjen je za 26.000 (sa 427.000). U decembru 2010. godine mladi preduzetnici uzrasta 15–29 godina činili su 10,4% ukupnog broja preduzetnika u Srbiji. Podaci za decembar 2011. godine nisu bili dostupni u trenutku pripreme ovog materijala.

Državna služba?

Oblici organizovanja preduzetničke aktivnosti i procedura registrovanja

2 Pod samozaposlenima bez zaposlenih podrazumevaju se samozaposleni koji pored sebe ne upošljavaju nijedno drugo lice. Pod samozaposlenima sa zaposlenima podrazumevaju se samozaposleni koji pored sebe zapošljavaju i druga lica.

Privrednu delatnost preduzetnik može obavljati osnivanjem preduzetničke radnje ili preduzeća. Radnja je niži oblik organizacije posla koji sa sobom nosi i manji stepen odgovornosti pred zakonom. Preduzetnik može za obavljanje

svoje delatnosti osnovati radnju, radionicu, biro, servis, studio, pansion, apoteku, ordinaciju ili neki drugi oblik ali svi oni imaju zajednički naziv radnja. Za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje osnivač odgovara celokupnom svojom imovinom. Radnja je najadekvatniji oblik organizovanja uslužnog posla, starih zanata ili sezonskih poslova. Preduzeće je viši oblik organizacije posla koji sa sobom nosi veći stepen odgovornosti pred zakonom i njegova struktura je složenija. Preduzeće je pogodniji oblik organizovanja za obavljanje delatnosti proizvodnje, veleprodaje, uvoza ili izvoza.

Zakonski rok za donošenje rešenja o registraciji jeste 5 radnih dana od dana podnošenja prijave. Procedura registracije je dodatno olakšana od maja 2009. godine, od kada se primenjuje jednošalterski sistem registracije. Podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u Registar poreskih obveznika na jednom šalteru u APR-u, podnosilac dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno s poreskim identifikacionim brojem (PIB), u roku od 5 dana koji je propisan Zakonom o registraciji privrednih subjekata.

Od 1. januara 2006. godine, u okviru Registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre (APR) registruju se i preduzetnici.

Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period 2008–2013. godine navodi da MSPP čine 99,8% ukupnog broja registrovanih preduzeća u Srbiji, od čega 95,6% čini mikropreduzeća koja zapošljavaju skoro 50% ukupnog broja zaposlenih. MSPP zapošljavaju 65,5% zaposlenih, učestvuju sa 36% u BDP-u, sa 50,2% u izvozu, 64% u uvozu i 51,2% u investicijama u nefinansijskom sektoru.

Postupak registracije radnje ili preduzeća pokreće se podnošenjem registracione prijave Agenciji za privredne registre na obrascu koji sadrži podatke što se registruju. Prilikom podnošenja zahteva za registraciju osnivanja privrednog subjekta prilaže se potrebna dokumentacija sa uplaćenim taksama.3

4Preduzeća sa 5 ili manje zaposlenih.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

3 Ukupan trošak registracije radnje iznosio je u februaru 2012. godine 3.340 RSD od čega 2.140 RSD za taksu za izdavanje matičnog broja i 1.200 RSD za nadoknadu za upis u registar, a trošak registracije preduzeća iznosio je 7.740 RSD, od čega 2.140 RSD za taksu za izdavanje matičnog broja, 1.000 RSD za nadoknadu za objavljivanje osnivačkog akta, 4.500 RSD za nadoknadu za upis u registar i 100 RSD za uplatu minimalnog osnivačkog kapitala.

Regulatorni okvir i mere podrške

Državna služba?

Regulatorni okvir za preduzetništvo u Srbiji čini set zakona od kojih su najvažniji Zakon o privrednim društvima, Zakon o radu i Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Okvir za sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja čini Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011–2020. godine, čijim sprovođenjem koordinira Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Nacionalni akcioni planovi zapošljavanja (NAPZ) koji se usvajaju na godišnjem nivou.

Zakonom o privrednim društvima uređuje se pravni položaj privrednih društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika. Preduzetnik je definisan kao poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Zakon kao preduzetnika prepoznaje i fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisom. dok individualne poljoprivredne proizvođače ne tretira kao preduzetnike. Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem

delatnosti. Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim imenom koje obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti, oznaku „preduzetnik” ili „pr.” i sedište. Privredno društvo je definisano kao pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Tipovi privrednih društava koja mladi najčešće osnivaju radi obavljanja privredne delatnosti jesu ortačko, komanditno i društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) Ortačko društvo osnivaju dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Komanditno društvo osnivaju najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Društvo s ograničenom odgovornošću jeste društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udeo u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva ne odgovaraju za obaveze društva osim u slučajevima navedenim u Zakonu. Minimalni osnivački kapital društva iznosi 100 dinara. Zakon o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti uređuje, između ostalog, i aktivnu politiku zapošljavanja.

Podrška samozapošljavanju jeste jedna od mera aktivne politike zapošljavanja i obuhvata sredstva i stručnu pomoć kakvu može da ostvari nezaposleno lice koje se samozapošljava. Samozapošljavanje je definisano kao osnivanje radnje, zadruge, poljoprivrednog gazdinstva ili drugog oblika preduzetništva od strane nezaposlenog ili udruživanjem više nezaposlenih, kao i osnivanje privrednog društva ako osnivač na taj način zasniva radni odnos.

Kada je reč o merama podrške, u najznačajnije mere podrške za MSPP koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije ubrajaju se sledeće mere: – startap krediti Fonda za razvoj Republike Srbije koji se odobravaju za započinjanje privatnog biznisa. U 2011. godini ukupno je odobreno 325 kredita u ukupnom iznosu od 630.225.008 RSD; – subvencije za zapošljavanje i samozapošljavanje koje odobrava NSZ u jednokratnom iznosu od 160.000 RSD po korisniku za samozapošljavanje osim u slučaju samozapošljavanja osoba sa invaliditetom, kada se subvencija odobrava u jednokratnom iznosu od 200.000 RSD;

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Zakon kao osnovni instrument politike zapošljavanja ustanovljava Nacionalni akcioni plan zapošljavanja koji se donosi na godišnjem nivou. Godišnji NAPZ moraju biti usklađeni s Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011–2020. godine. Ovaj strateški dokument utvrđuje politiku, ciljeve i prioritete zapošljavanja s ciljem da se u Republici Srbiji do kraja 2020. godine uspostavi efikasan, stabilan i održiv trend rasta zaposlenosti i da se politika zapošljavanja, kao i institucije tržišta rada potpuno usklade s tekovinama EU. Strategija određuje strateške pravce i prioritete u narednom razdoblju, a među njih se ubraja i podsticanje zapošljavanja u manje razvijenim regionima i razvoj regionalne i lokalne politike zapošljavanja. U okviru ovog strateškog pravca podsticaće se otvaranje novih radnih mesta obezbeđivanjem finansijskih sredstava i subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje ili dodelom kredita preko NSZ, Fonda za razvoj i SIEPA-e.

Strategija razvoja konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća za period 2008–2013. godine definiše prioritete i načine njihovog ostvarivanja u pogledu kreiranja politika razvoja MSPP. Pod malim i srednjim preduzećima se podrazumevaju privredna društva i samostalne preduzetničke radnje kao oblici privrednih subjekata koji su predviđeni Zakonom o privrednim društvima. Strategija predviđa unapređenje uslova za razvoj sektora MSPP kroz 5 stubova među kojima su: 1) promocija i podrška preduzetništvu i osnivanju novih preduzeća, 2) ljudski resursi i konkurentan sektor MSPP, 3) finansiranje i oporezivanje MSPP, 4) konkurentske prednosti MSPP na izvoznim tržištima, 5) pravno, institucionalno i poslovno okruženje za MSPP u Srbiji.

– bespovratna finansijska sredstava za finansiranje aktivnosti koje doprinose povećanju izvoza iz Republike Srbije, što dodeljuje SIEPA privrednim društvima, preduzetnicima i udruženjima privrednih subjekata prilikom zajedničkog nastupa na međunarodnim tržištima; – Usluge konsaltinga i mentoringa koje za MSPP obezbeđuje NARR.

Primer dobre prakse

Državna služba?

Biznis inkubatori (biznis habovi) smatraju se posebno privlačnim modelima u podsticanju omladinskog preduzetništva pošto pomažu pri smanjivanju barijera za poslovanje, udruživanjem know-how i smanjivanjem fiksnih troškova preduzetnika. Primer dobre prakse u Srbiji jeste Poslovno-tehnološki inkubator tehničkih fakulteta Beograd d.o.o. (BITF) osnovan od strane četiri tehnička fakulteta Univerziteta u Beogradu (Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički i Tehnološkometalurški), Opštine Palilula i Inicijative za demokratsku tranziciju uz podršku OEBS-a.

BITF obezbeđuje podršku studentima tehničkih fakulteta u ranoj fazi razvoja biznisa pokrivajući deo troškova (iznajmljivanje kancelarijskog i istraživačkog prostora, tehnološke i telekomunikacione infrastrukture), i obezbeđujući administrativnu podršku (pravna regulativa, knjigovodstvo i sl.) i poslovno savetovanje (biznis-plan, menadžment, marketing).

Novoosnovana mikropreduzeća u inkubatoru imaju obezbeđen poslovni prostor, ekonomske, pravne i knjigovodstvene usluge kao i permanentnu edukaciju, konsalting i mentoring program. BITF obezbeđuje podršku predinkubacionoj i inkubacionoj fazi nastanka preduzeća. U predinkubacionoj fazi studenti završnih godina tehničkih fakulteta kroz edukaciju, trening i mentoring programe i permanentni konsalting pripremaju se za započinjanje sopstvenog biznisa. U ovoj fazi se razvijaju i inovacije kroz završne faze istraživačkih procesa u razvoju i komercijalizaciji novih proizvoda i usluga, tehnologija i prototipova u procesu transfera znanja i tehnologija s fakulteta. U fazi inkubacije za mlade preduzetnike i njihova mikropreduzeća obezbeđuje se podrška da u početnim fazama svoga razvoja prebrode teškoće i da uz usluge inkubatora (ekonomske, pravne, knjigovodstvene) i stalnu obuku, konsalting i mentoring uspešno razviju svoj biznis. Ključni oblici podrške u ovoj fazi odnose se na smanjivanje troškova kroz obezbeđen prostor i opremu i savetodavne i logističke usluge.

U protekle četiri godine u BITF su inkubirana 24 mala preduzeća koja zapošljavaju preko 100 mladih inženjera, razvijeno je 14 inovacija i osnovano je 5 mreža i klastera. BITF ima 600 m² raspoloživog

poslovnog prostora, razvijen servisni centar koji mladim preduzetnicima pruĹža set pravnih, knjigovodstvenih i usluga poslovnog planiranja, a razvijen je i projektni centar. BITF se nalazi na drugom spratu TehniÄ?kih fakulteta u Beogradu, u Ruzveltovoj 1a.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

OBRAZOVANJE ZA PREDUZETNIŠTVO

Državna služba?

Preduzetničko obrazovanje je važna karika u sistemu podrške, razvoja i promocije malih i srednjih preduzeća. Značaj preduzetničkog obrazovanja može se sagledati i kroz analizu strateških dokumenata za podršku sektoru MSP5, a to su Strategija za razvoj konkurentnih i inovativnih malih i srednjih preduzeća, Zakon EU o malom biznisu (ranije: Povelja o malim i srednjim preduzećima) i Oslo agenda. Sva tri strateška dokumenta ističu značaj preduzetničkog obrazovanja za kreiranje ambijenta koji će podsticajno delovati na razvoj MSP.

Preduzetničko obrazovanje nije značajno samo za mala i srednja preduzeća. Evropski dokument „Obrazovanje i obuka 2020’’ o ključnim kompetencijama navodi preduzetničku kompetenciju kao jednu od ključnih kompetencija kojim pojedinac mora vladati da bi bio uključen u savremene tokove života i rada. I naš Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2009. godine 5Mala i srednja preduzeća

svrstava preduzetničku kompetenciju u očekivane ishode obrazovanja i vaspitanja u osnovnoj školi. U skladu s navedenim, značaj preduzetničkog obrazovanja treba posmatrati šire jer ono ne doprinosi samo boljoj perspektivi ekonomskog razvoja i otvaranja novih radnih mesta već i osnaživanju ljudskog kapitala i ličnom, socijalnom i profesionalnom razvoju pojedinca i osposobljavanju za život u savremenom svetu. U razvijenim zemljama Zapada i Istoka ovom segmentu obrazovanja se posvećuje sve više pažnje jer se prepoznaje značaj preduzetničke kompetencije za jačanje konkurentnosti domaće privrede i radne snage i opstanak na svetskom tržištu. Sve više zemalja ovom pitanju pristupa sistemski, definisanjem dugoročnih strateških ciljeva, ishoda i indikatora u oblastima obrazovanja i unapređenja preduzetničkog ambijenta. EU je još krajem devedesetih započela dugoročnu reformu privrednog i obrazovnog sektora. Gotovo čitava Lisabonska strategija i veliki broj pratećih strateških

dokumenata prožeti su ciljevima i merama za jačanje preduzetničke kompetencije. U obrazovnom sistemu Srbije preduzetništvo je zastupljeno samo u delu formalnog sistema obrazovanja koji je zahvaćen reformom i u neformalnom obrazovanju i obuci. Na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja preduzetnički programi se sprovode sporadično, a nastavni predmet Preduzetništvo uveden je kao ogledni ili kao vannastavni predmet u srednje stručne škole. Različiti programi sprovode se i od strane GIZ-a6 , Dostignuća mladih Srbija i BIP-a7. U visokom obrazovanju različite privatne i javne institucije nude nastavne programe ili mogućnost sticanja posebnih akademskih ili strukovnih kvalifikacija u oblasti menadžmenta malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Međutim, oblast preduzetništva se nedovoljno izučava na fakultetima tehničkih i prirodnih nauka.8

6Die Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit. 7Business Innovation Programme. 8Nacrt Strategije o doživotnom preduzetničkom obrazovanju. 9Ibid.

Preduzetničko obrazovanje i u Srbiji dobija sve veću pažnju stručne javnosti. Prvi koraci u pravcu uvođenja preduzetničkog obrazovanja načinjeni su još 2003. godine u okviru projekta CARDS koji je finansirala Evropska unija a koji je oko ove teme okupio brojne učesnike – od nadležnih ministarstava do socijalnih partnera. Novi zamah razvoju preduzetničkog obrazovanja u Srbiji dao je još jedan projekat koji je finansirala Evropska unija: 2009. godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja pokrenulo je projekat koji je za cilj imao formiranje Nacionalnog partnerstva i razvijanje sveobuhvatne strategije za uvođenje celoživotnog preduzetničkog obrazovanja, kao i kasnije praćenje i koordiniranje njene primene. Učešće u projektu su uzele sledeće institucije: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo omladine i sporta, Privredna komora Srbije, Unija poslodavaca Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje, Nacionalna agencija za mala i srednja preduzeća (kasnije: Nacionalna agencija za regionalni razvoj), Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Konferencija univerziteta u Srbiji kao i dve institucije iz civilnog društva – Beogradska otvorena škola i Građanske inicijative.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

U sektoru neformalnog obrazovanja sprovodi se obuka čiji su sadržaji isključivo vezani za veštine i znanja otvaranja i vođenja malih biznisa. Ove programe realizuju institucije iz javnog i privatnog sektora poput Nacionalne službe za zapošljavanje, agencija za regionalni i lokalni ekonomski razvoj, privrednih komora, agencija za zapošljavanje i obuku, narodnih univerziteta i nevladinih organizacija. Deo ovih programa se finansira iz budžeta a deo iz donatorskih sredstava.9

Nacionalno partnerstvo kao model

Državna služba?

Stručnu podršku u realizaciji projekta pružali su eksperti Evropske fondacije za stručno obrazovanje i obuku i SEECEL10 . Tokom projekta pripremljena su osnivačka dokumenta za formiranje Nacionalnog partnerstva kao i radna verzija Strategije za celoživotno preduzetničko obrazovanje. S ključnim ministarstvima (za ekonomiju i za prosvetu) postignuta je saglasnost o potpisivanju Memoranduma o razumevanju i Protokola o saradnji partnera, čime bi bili formirani Nacionalno partnerstvo za preduzetničko obrazovanje kao funkcionalni oblik saradnje partnera i Savet partnerstva kao koordinaciono telo Partnerstva. Potpisivanje osnivačkih dokumenata i formiranje Nacionalnog partnerstva bilo je predviđeno za jesen 2009. godine. Nažalost, izostali su potpisi ministara, te je ceo proces mirovao sve do kraja 2010. godine.

10Centar za preduzetničko učenje jugoistične Evrope (South East European Center for Entrepreneurial Learning)

Ključna uloga civilnog društva Uviđajući da bi zbog stagnacije proces ponovo mogao da se ugasi, Građanske inicijative su zajedno s Privrednom komorom Srbije pokrenule 2010. godine snažnu inicijativu javnog zagovaranja. Uz finansijsku podršku Misije UN u Srbiji (sredstva MDGIF), organizovano je nekoliko okruglih stolova, konferencija i sastanaka sa institucijama, kao i javno slušanje o ovoj temi u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Proizveden je i obiman pisani materijal, koji je doprineo razumevanju značaja uvođenja preduzetničkog obrazovanja. Kampanju zagovaranja pratila je snažna medijska kampanja s mnogo TV i radio gostovanja, novinskih i internet članaka. Ključni segment kampanje bilo je vezivanje preduzetničkog obrazovanja za proces evropskih integracija, odnosno za politiku EU za unapređenje konkurentnosti sektora MSP, i prepoznavanje da će ova tema biti važna u pregovorima o pristupanju EU (onog trenutka kada ih EU i Srbija započnu) u okviru Poglavlja 20 – Preduzeće i privreda. Rezultat ove kampanje bilo je potpisivanje Memoranduma o razumevanju i Protokola o saradnji partnera od strane svih 11 partnera u decembru 2010. godine i formiranje Saveta partnera za preduzetničko obrazovanje u januaru 2012. godine.

O Savetu partnera za preduzetničko obrazovanje

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Savet je formiran na osnovu Protokola o saradnji koji je potpisalo 11 institucija iz javnog i privatnog sektora. Savet je formiran kao telo koje će osigurati održiv proces odlučivanja, efikasno sprovođenje strategija, akcionih planova, predloga i preporuka i realizovanje drugih poslova od značaja za uspostavljanje i razvoj celoživotnog preduzetničkog obrazovanja. U delokrug rada Saveta ulazi i iniciranje uvođenja preduzetničkog obrazovanja kao temeljnog principa u sistem obrazovanja, praćenje i pomaganje razvoja institucionalne infrastrukture na državnom, regionalnom i lokalnom nivou za podršku i primenu politike preduzetničkog obrazovanja, praćenje, podsticanje i davanje smernica za unapređenje doživotnog preduzetničkog obrazovanja, saradnja s nacionalnim i međunarodnim telima za primenu evropskih akata i principa vezanih za preduzetništvo i sl. Savet je nadležan da pripremi strategiju i akcioni plan o doživotnom preduzetničkom obrazovanju kao i da prati, sprovodi i izveštava o realizaciji aktivnosti koje proizilaze iz strategije i akcionih planova. Savet učestvuje u procesu izveštavanja o sprovođenju zakona EU o malim i srednjim preduzećima (Evropski akt o malom biznisu).

KAKAV POSAO ŽELE MLADI? Siguran a lošije plaćen ili dobro plaćen a manje siguran? Mladi u Srbiji žele siguran posao bez obzira na visinu plate. Njih 40% (37% muškaraca i 42% žena) pre bi se opredelilo za ovakvo zaposlenje nego za dobro plaćen ali manje siguran posao, odnosno za sopstveni biznis u kojem bi bio sam svoj gazda. Trećina mladih (33%, pri čemu 36% muškaraca i 31% žena) pre bi se opredelila da ima sopstveni biznis, a najmanje mladih, njih 27% prednost bi dalo dobro plaćenom a manje sigurnom poslu kada bi birali između tri ponuđene opcije. Kakav posao žele mladi?

Istovremeno, 60% mladih bi izabralo posao s većim stepenom rizika i prihodima (sopstveni biznis ili dobro plaćen a manje siguran posao), naspram 40% mladih koji bi se odlučili za posao s manjim stepenom rizika i prihodima (sigurno zaposlenje bez obzira na visinu plate). Posmatrano po uzrastu, skoro polovina mladih uzrasta 15–19 godina izabrala bi da ima siguran posao bez obzira na visinu plate (45%), dok bi 28% izabralo manje siguran ali dobro plaćen posao, a 27% da ima sopstveni biznis. Kakav posao bi izabrali mladi uzrasta 15-19 godina?

27% MANJE SIGURAN, ALI DOBRO PLAĆEN POSAO

50%

45 %

SIGURAN

40%

40% Državna služba?

SIGURAN BEZ OBZIRA NA PLATU

33% SVOJ GAZDA

30%

28 27 % % DOBRO PLAĆEN

20%

10%

SOPSTVENI BIZNIS

Skoro polovina mladih uzrasta 20–24 godine bi izabrala da ima sopstveni biznis i budu svoje gazde (44%), dok bi 29% izabralo siguran posao bez obzira na visinu plate, a najmanje njih želi manje siguran a dobro plaćen posao (28%). Kakav posao bi izabrali mladi uzrasta 20 –24 godine?

50%

40%

30%

29 28 % % SIGURAN

44 %

Posmatrano po radnom statusu, nezaposleni mladi bi se u najvećem broju opredelili za siguran a lošije plaćen posao (38%) i sopstveni biznis (36%), a manje za dobro plaćen a manje siguran posao (26%). Ipak, više od polovine nezaposlenih mladih (62%) prihvatilo bi veći rizik i zaradu pre nego veću sigurnost a manju zaradu. Nezaposleni mladi

SOPSTVENI BIZNIS

50%

DOBRO PLAĆEN

40%

38 36 % 26 % % SIGURAN

20%

SOPSTVENI BIZNIS

30% 10%

DOBRO PLAĆEN

20% 0% 10%

Siguran posao bez obzira na visinu plate bio bi prvi izbor mladih uzrasta 25–30 godina (43%). Njih 31% izabralo bi sopstveni biznis, a 27% manje siguran ali dobro plaćen posao.

Kakav posao bi izabrali mladi uzrasta 25 –30 godina?

50%

40%

SIGURAN

31 27 % %

SOPSTVENI BIZNIS

DOBRO PLAĆEN

20%

10%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

30%

43 %

Mladi zaposleni u javnom sektoru većinski se opredeljuju za siguran posao bez obzira na visinu plate (52%). Jedna četvrtina (27%) pre bi se opredelila da ima sopstveni biznis, a samo jedna petina (21%) pre bi se opredelila da ima manje siguran ali dobro plaćen posao.

Mladi u privatnom sektoru

50%

40%

35 36 29 % % %

SOPSTVENI BIZNIS

DOBRO PLAĆEN

Mladi u javnom sektoru

60%

50%

30%

52 %

SIGURAN

20%

10%

SIGURAN

0% 40%

30%

20%

27 21 % %

SOPSTVENI BIZNIS

10%

DOBRO PLAĆEN

Za razliku od mladih u javnom sektoru, mladi zaposleni u privatnom sektoru imaju izraženije preduzetničko opredeljenje. Naime samo 29% mladih u privatnom sektoru izabralo bi siguran posao bez obzira na visinu plate naspram 71% njih koji bi izabrali viši stepen rizika i zarade i to 36% da ima sopstveni biznis i 35% da ima dobro plaćen a manje siguran posao.

Više mladih (37%) opredelilo bi se da zadrži siguran a lošije plaćen posao čak i ako bi im se ukazala prilika da započnu sopstveni biznis, dok bi 35% mladih u slučaju ovakve prilike napustilo siguran i lošije plaćen posao. Veliki broj mladih (28%) ne zna kako bi postupilo u takvoj situaciji. Napustio bih siguran a lošije plaćen posao ako bi mi se ukazala prilika da započnem sopstveni biznis. DA

NIJE SIGURNO KAKO BI POSTUPILO

Državna služba?

28 % NE

35 %

10%

15%

20%

25%

30%

35%

37% 40%

Sopstveni biznis ili državna služba?

Rad u državnoj službi je najbolje profesionalno iskustvo.

Mladi u Srbiji sigurnost zaposlenja najčešće prepoznaju u javnom sektoru to jest kod države kao poslodavca, bez obzira da li se radi o javnoj upravi i administraciji ili o javnim preduzećima. Više od polovine mladih (57%) zaposlenje u javnom sektoru vidi kao siguran posao, naspram 21% mladih suprotnog mišljenja.

50% 45% 40% 35% 30% 25%

29 27 % %

44 % DA

NIJE SIGURNO

20% 15% 10% 5% 0%

Da li je zaposlenje u javnom sektoru sigurno zaposlenje?

22% NIJE SIGURNO

21% NE

Mladi imaju podeljeno mišljenje po pitanju da li su državni službenici preplaćeni za posao koji obavljaju. Najviše mladih (39%) ne smatra da su državni službenici preplaćeni za posao koji rade dok 36% smatra. Četvrtina mladih (25%) nije sigurna.

Državni službenici zarađuju više nego što rade.

57%

Mladima je javni sektor privlačan i zbog profesionalnog iskustva. Naime, skoro polovina mladih (44%) smatra da je rad u državnoj službi najbolje profesionalno iskustvo, 29% ne misli ovako, a 27% nije sigurno.

50%

40%

39 36 % 25 % % NE

30%

NIJE SIGURNO

20%

10%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Za razliku od državnih službenika, privatni preduzetnici po mišljenju mladih nisu adekvatno nagrađeni za svoj rad, vreme koje ulažu i rizik koji preuzimaju. Naime, 40% mladih smatra da preduzetnici ne zarađuju dovoljno u odnosu na uloženi rad, a 44% smatra da je preduzetnička zarada mala u odnosu na rizik.

40% NE

S druge strane trećina mladih (29%) smatra da preduzetnici zarađuju dovoljno u odnosu na uloženi rad, a četvrtina (24%) smatra da je zarada primerena riziku.

Da li preduzetnici dovoljno

Da li je preduzetnička zarada

zarađuju u odnosu

mala u odnosu na rizik

na uloženi rad?

koji preuzimaju?

24% NE

31% NISAM SIGURAN

31% 29%

NIJE SIGURNO

44%

Državna služba?

Uzevši u obzir prikazane nalaze, možemo rezimirati da mladi kao i većina ljudi u vremenu krize traže sigurnost i da većinski teže ka sigurnom zaposlenju bez obzira na visinu plate. Javni sektor u Srbiji još uvek se percipira kao „sigurno utočište’’ gde je sigurnost zaposlenja neprikosnovena, obim rada optimalan a zarada zadovoljavajuća, za razliku od privatnog biznisa u kom preduzetnici mnogo više rade i snose veći rizik nego što su plaćeni.

DA LI MLADI RAZMIŠLJAJU O SOPSTVENOM BIZNISU? Da li započeti biznis u narednih 5 godina? Većina mladih u Srbiji ne razmišlja da započne sopstveni biznis. Naime, 58% mladih ne planira da započne privatni biznis u narednih 5 godina, dok 35% planira, a 7% mladih ispitanika odgovorilo je da već ima svoj privatni biznis.

Da li planirate da u narednih 5 godina započnete sopstveni biznis?

Posmatrano po stručnoj spremi, među mladima koji planiraju da započnu sopstveni biznis u narednih 5 godina najviše je onih sa srednjom stručnom spremom (52%) i s visokom stručnom spremom (32%), a najmanje s niskom stručnom spremom (16%).

Budući preduzetnici – po nivou obrazovanja

58%

16%

BEZ OBRAZOVANJA, SA NEDOVRŠENOM ILI DOVRŠENOM OSNOVNOM ŠKOLOM

VEĆ IMAM SOPSTVENI BIZNIS

52% SREDNJA STRUČNA SPREMA

32% VISOKA, FAKULTET, MAGISTAR, DOKTOR

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

35%

Posmatrano po radnom statusu, najveći broj mladih koji planiraju da u narednih 5 godina započnu sopstveni biznis jesu zaposleni mladi (59%, od čega 30% zaposlenih u javnom sektoru i 29% u privatnom sektoru) i 41% nezaposleni. Sadašnji radni status budućih preduzetnika

30%

Percepcija ambijenta za preduzetništvo Skoro polovina mladih (48%) smatra da su mladi koji se u današnje vreme u Srbiji odlučuju za preduzetništvo „hrabri i skloni avanturizmu’’! Manji broj mladih (29%) ne misli da je preduzetništvo u Srbiji „za hrabre i sklone avanturizmu’’ dok 23% nije sigurno. Preduzetništvo u Srbiji je za hrabre i sklone avanturizmu.

ZAPOSLENI JAVNI SEKTOR

29% NE

29% ZAPOSLENI PRIVATNI SEKTOR

41%

NEZAPOSLENI

23%

48%

Državna služba?

NIJE SIGURNO

Percepcija mladih o preduzetništvu kao avanturizmu pre svega je posledica loše percepcije ambijenta za preduzetništvo. Naime, samo 19% mladih smatra da je ambijent za preduzetništvo u Srbiji povoljan, naspram 54% koji smatraju da je ambijent nepovoljan.

Ambijent za poslovanje u Srbiji

54%

Čak 70% mladih smatra da je započinjanje privatnog biznisa u Srbiji rizično, naspram samo 14% koji misle da rizik nije veliki.

Preveliki rizik započinjanja privatnog biznisa

NEPOVOLJAN

14%

19%

70%

POVOLJAN

16% NIJE SIGURNO

27%

NIJE SIGURNO

Skoro ¾ mladih smatra da je započinjanje sopstvenog biznisa u Srbiji skupo i komplikovano. Takvo mišljenje ima 74% mladih naspram 10% mladih koji nisu sigurni i 16% koji misle suprotno. 80% 70%

74 %

Započinjanje biznisa u Srbiji skupo je i komplikovano.

60% 50%

30% 20% 10% 0%

10 16 % %

NIJE SIGURNO

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

40%

Ovakav podatak ukazuje da se percepcija o skupim i komplikovanim procedurama osnivanja poreduzeća u Srbiji održala, iako je uveden jednošalterski sistem, a rok za registraciju preduzeća i preduzetnika skraćen na 5 dana11 uz minimalne troškove (3.340 RSD za preduzetnike i 7.640 RSD za d.o.o.). Drugim rečima, neophodno je da država i lokalne samouprave učine više na polju informisanja mladih o procedurama i troškovima za osnivanje preduzeća. Mladih koji smatraju da je opstanak privatnog biznisa moguć jedino s radom „na crno" i izbegavanjem plaćanja poreza i dažbina ima 42%, dok se 37% mladih ne slaže sa ovim mišljenjem.

U privatnom biznisu u Srbiji moguće je opstati samo radom na crno i izbegavanjem plaćanja poreza i dažbina. DA

NIJE SIGURNO

21% NE

Državna služba?

10%

20%

42 %

30%

37 % 40%

50%

11Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, čl. 16.

Samozapošljavanje Iako većina mladih ne planira da se bavi preduzetništvom, znatan broj (44%) ipak smatra da je samozapošljavanje i pokretanje sopstvenog biznisa najefikasniji način povećavanja opšte zaposlenosti, naspram 31% mladih koji ne misle tako i 25% koji nisu sigurni.

U prilog tome govori i podatak da bi većina mladih (55%) ipak bila spremna da započne sopstveni biznis ako bi prepoznala tržišnu priliku, dok se petina (20%) ni u ovom slučaju ne bi odlučila na sopstveni biznis.

60%

Samozapošljavanje je najefikasniji način povećavanja opšte zaposlenosti u Srbiji.

55 %

Započeli bi sopstveni biznis ako bi prepoznali tržišnu priliku

25%

50%

25 % 20 %

NIJE SIGURNO

40%

30%

NIJE SIGURNO

20%

31%

10%

44%

Jedna trećina mladih (33%) bi se, međutim, opredelila za privatni biznis samo ako ne bi mogla duže da nađe zaposlenje.

Započeli bi sopstveni biznis samo ako ne bi mogli da nađu zaposlenje u dužem periodu.

50%

40%

NIJE SIGURNO

20%

10%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

30%

33 % 23 %

44 %

Jedan broj mladih u Srbiji u nimalo nije zainteresovan za preduzetništvo. Tako bi 13% mladih pre sedelo kod kuće ako ne bi moglo da se zaposli, nego što bi se opredelilo da započne sopstveni biznis, naspram 69% koji sigurno ne bi sedeli kod kuće.

Ako ne bi mogli da se zaposlimo, pre bismo sedeli kod kuće nego započeli sopstveni biznis.

69 %

80%

60%

40%

20%

18 13 % % DA

NIJE SIGURNO

Državna služba?

Na osnovu navedenih nalaza možemo rezimirati da većina mladih u Srbiji, iako smatra da je samozapošljavanje najefikasniji način povećavanja opšte zaposlenosti, ipak ne planira da u narednih 5 godina započne sopstveni biznis, a samo 7% mladih već ima svoj privatni biznis. Najviše budućih preduzetnika je među mladima sa srednjom stručnom spremom i među zaposlenim mladima. Većina mladih bi se ohrabrila da započne privatni biznis ako bi prepoznala tržišnu priliku, dok bi jedna trećina mladih to učinila samo ukoliko duže ne bi mogla da se zaposli. Zbog izuzetno negativne percepcije opšteg ambijenta i uslova za poslovanje u Srbiji, mladi preduzetništvo vide kao hrabrost i avanturizam.

RAZLOZI ZBOG KOJIH MLADI NE PLANIRAJU SOPSTVENI BIZNIS? i iskustva u vođenju posla (31%), visok rizik poslovanja (21%), neizvesnost uspeha i zarade (21%) i nepovoljnu poslovnu klimu (20%). Mlade od privatnog biznisa ređe odvraćaju percepcija da preduzetnici previše rade (12%) i nedovoljna informisanost (11%).

Brojni su faktori koji određuju ovakav odnos mladih prema preduzetništvu. Za većinu mladih (51%) ključni faktor jeste nedostatak materijalnih uslova i sredstava za započinjanje biznisa. Osim ovog faktora mladi najčešće navode i nedostatak znanja, veština

Razlozi zbog kojih mladi ne planiraju da se bave preduzetništvom NEDOSTATAK SREDSTAVA

31% 21% 21% 20% 12% 11%

51%

NEMAM DOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA

PREVELIKI RIZIK

NEIZVESNOST USPEHA I ZARADE

NEPOVOLJNA POSLOVNA KLIMA

PREVIŠE SE RADI

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

NISAM DOVOLJNO INFORMISAN O MOGUĆNOSTIMA

Posmatrano po uzrastu, mladi od 15 do 19 godina ne planiraju započinjanje privatnog biznisa jer nemaju materijalnih uslova (51%), nemaju dovoljno znanja i veština u vođenju posla (33%) i nisu spremni da prihvate preveliki rizik (19%). Mladi uzrasta 20–24 godine nisu spremni da započnu sopstveni biznis zato što nemaju materijalnih uslova (51%), nemaju dovoljno znanja i veština u vođenju posla (24%) i uspeh i zarada su neizvesni (22%). Mladi uzrasta 25–30 godina ne planiraju sopstveni biznis jer nemaju materijalnih uslova (52%), uspeh i zarada su neizvesni (24%) i nisu spremni da prihvate rizik (23%).

Informisanost Mladi su delimično informisani o državnim merama podrške za započinjanje sopstvenog biznisa, ali ne smatraju da država dovoljno čini da podstakne mlade da se bave preduzetništvom. Naime, 35% mladih smatra da jeste a 37% da nije dovoljno informisano o dostupnim državnim merama podrške, dok 28% nije sigurno.

Dovoljno sam informisan o državnim merama podrške.

35% DA

37% 28%

Državna služba?

NIJE SIGURNO

Podrška Dve trećine mladih (69%) smatra da država ne čini dovoljno da podstakne mlade na preduzetništvo, dok samo 15% smatra da su napori koji se trenutno ulažu dovoljni a 16% nije sigurno. Država dovoljno podstiče mlade da započnu sopstveni biznis. 70%

Ambijent u kom vlada lojalna konkurencija i nema monopola takođe doprinosi da se više mladih uključi u preduzetništvo, a to je polje na kom bi država mogla više da uradi. Za većinu mladih (54%) ovo bi bio podsticaj da se lakše odluče da započnu sopstveni biznis, dok kod 20% mladih to ne bi bilo ni od kakvog značaja.

69 %

Lakše bih se odlučio na privatni biznis kada bi na tržištu vladala zdrava konkurencija bez monopola. DA

60%

54 %

50%

NIJE SIGURNO

15 16 % %

40% 30% 20%

NIJE SIGURNO

10%

26%

20% 20%

30%

40%

50%

60%

Mladi veruju da država ima mehanizme kojima bi mogla da podstakne omladinsko preduzetništvo. Dve trećine mladih (66%) lakše bi se odlučilo da započne sopstveni biznis kada bi imalo stručnu i materijalnu podršku države u prvim godinama rada, dok za 15% mladih ni to ne bi bilo dovoljno.

Prostor u kom bi privatni sektor mogao više da doprinese u podsticanju omladinskog preduzetništva jeste dostupnost finansijskih sredstava i stručna podrška. Većina mladih (52%) odlučila bi se za sopstveni biznis ako bi mogla da dobije povoljan kredit, dok se 23% mladih ni uz takvu mogućnost ne bi odlučila da uđe u privatni biznis.

Lakše bih se odlučio na privatni biznis kada bih u prvim godinama rada imao stručnu i materijalnu podršku države.

Lakše bih se odlučio na privatni biznis kada bih mogao da dobijem povoljan kredit.

10%

19 %

NIJE SIGURNO

15% 20%

30%

40%

50%

60%

70%

10%

52 %

25%

23%

20%

30%

40%

50%

60%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

NIJE SIGURNO

66 %

Za skoro polovinu mladih (46%) mogućnost da steknu praksu u vođenju posla bila bi značajna za donošenje odluke o započinjanju privatnog biznisa, dok za 24% ni to ne bi bio dovoljan podsticaj. I država i privatni sektor doprineli bi većem interesovanju mladih za privatni biznis ako bi unapredili kanale informisanja mladih o mogućnostima, olakšicama i merama podrške koje su im dostupne. Naime, 53% mladih bi se lakše odlučilo na sopstveni biznis kada bi imalo više informacija o tome šta im je sve dostupno, dok se 20% ni u tom slučaju ne bi opredelilo da započne privatni biznis.

Lakše bi se odlučio na privatni biznis kada bi imao priliku da steknem praksu u vođenju posla DA

NIJE SIGURNO

30%

10%

20%

24% 30%

40%

Državna služba?

Mladi najčešće i ne razmišljaju o mogućnosti da započnu privatni biznis usled nedostatka materijalnih sredstava i uslova. Mladi smatraju da su informisani o državnim merama podrške preduzetništvu, ali da država ne čini dovoljno kako bi podstakla preduzetništvo. Mlade bi na preduzetništvo podstakla mogućnost ako bi u prvim godinama podrške imali stručnu i materijalnu podršku države, bolje bili informisani o mogućnostima, olakšicama i merama podrške, imali bolji ambijent za poslovanje s manje monopola i više lojalne konkurencije, mogućnost da steknu praksu u vođenju posla kao i mogućnost povoljnih kredita.

46%

50%

ZBOG ČEGA MLADI NAJČEŠĆE ULAZE U PRIVATNI BIZNIS? Šta vas motiviše da započnete sopstveni biznis? VISOKA ZARADA

DA BUDEM SVOJ GAZDA

15% 11% 11% 10% 9% 5%

32% 31%

ŽELIM KREATIVAN I IZAZOVAN POSAO

IMAM DOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA DA VODIM POSAO NE MOGU DA NAĐEM ZAPOSLENJE IMAM IZUZETNU POSLOVNU IDEJU

DRUŠTVENI UGLED I PRESTIŽ

IMAM MATERIJALNE MOGUĆNOSTI

10%

15%

20%

30%

35%

za biznis(11%) i kako ne mogu da nađu zaposlenje (11%), odnosno imaju i izuzetnu poslovnu ideju (10%) i poseduju materijalne mogućnosti (5%). Mladi takođe pretežno veruju da bolju karijeru mogu izgraditi radeći za sebe nego za drugoga. Tako misli 47% naspram 25% koji misle suprotno.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Glavni motiv koji mlade motiviše da otpočnu sopstveni biznis jeste mogućnost visoke zarade (32%) i želja da se bude svoj gazda (31%). Tek sedmina mladih (15%) motiv za preduzetništvo nalazi u želji da se ima kreativan i izazovan posao. Mladi ređe kao motive navode da imaju odgovarajuće znanja i veštine

25%

Posmatrano po uzrastu, mlade od 15 do 19 godina najviše motiviše mogućnost visoke zarade (32%), želja da budu svoj gazda (31%) i društveni ugled i prestiž preduzetnika (13%).

Mlade od 25 do 30 godina najviše motiviše mogućnost visoke zarade (28%), želja da budu svoj gazda (25%) i želja za izazovnim, kreativnim i dinamičnim poslom (17%).

Šta motiviše mlade od 15 do 19 da započnu biznis?

Šta motiviše mlade od 25 do 30 da započnu biznis? MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

32 %

ŽELIM DA BUDEM SOPSTVENI GAZDA

31%

DRUŠTVENI UGLED I PRESTIŽ

10%

15%

20%

ŽELIM DA BUDEM SOPSTVENI GAZDA

ŽELIM DINAMIČAN,IZAZOVAN I KREATIVAN POSAO

25%

30%

ŽELIM DA BUDEM SOPSTVENI GAZDA

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

10%

15%

25%

35%

Državna služba?

25%

ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

ŽELIM DINAMIČAN,IZAZOVAN I KREATIVAN POSAO

30%

20%

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

35%

30%

30 % 30%

16%

40%

15%

Šta motiviše zaposlene?

36%

16% 20%

10%

Posmatrano po radnom statusu, mlade zaposlene najviše motivišu mogućnost visoke zarade (30%), želja da budu svoj gazda (30%) i želja da imaju izazovan, kreativan i dinamičan posao (16%).

Šta motiviše mlade od 20 do 24 da započnu biznis?

ŽELIM DINAMIČAN, IZAZOVAN I KREATIVAN POSAO

17%

35%

Mlade uzrasta od 20 do 24 godine najviše motiviše želja da budu svoj gazda (36%), mogućnost visoke zarade (35%) i želja za izazovnim, kreativnim i dinamičnim poslom (16%).

28 %

25%

13%

10%

15%

20%

25%

30%

Nezaposlene kao i zaposlene najviše motiviše mogućnost visoke zarade (34%), želja da budu svoj gazda (32%), ali i to što duže vreme ne mogu da pronađu posao (19%).

Šta motiviše nezaposlene? MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

DUGO NE MOGU DA NAĐEM POSAO

10%

15%

34 %

32%

19% 20%

25%

30%

35%

„Preselio bih se u drugi grad’’ Međutim, većina mladih nije spremna da napusti sredinu u kojoj živi i migrira u drugi grad ili seosku sredinu radi mogućnosti da pokrenu profitabilan biznis. Polovina mladih se ne bi preselila u drugi grad ako bi se pojavila mogućnost započinjanja profitabilnog sopstvenog biznisa, dok bi se na takav korak odlučila tek četvrtina mladih (26%). Nešto više mladih (40%) bilo bi spremno da pređe da živi i radi na selo ako bi se pojavila mogućnost da tamo započnu profitabilan biznis, dok 36% mladih ne bi to učinilo.

Preselio bih se u drugi grad ako bi se pojavila mogućnost da tamo započnem profitabilan biznis. 50% 45% 40% 35% 30% 25% 20%

50 % NE

26 24 % % DA

NISAM SIGURAN

15%

5% 0%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

10%

Najveći procenat mladih (18%) sopstveni biznis bi započeo u uslužnim delatnostima i u oblasti trgovine (16%). Mladi su najmanje zainteresovani za poljoprivredu (8%) i neprofitni sektor (7%).

U kojoj delatnosti biste započeli biznis?

18% 16% 14% 12% 8% 7%

USLUGE

TRGOVINA

NE ZNAM

PROIZVODNJA

POLJOPRIVREDA

NEPROFITNE

Državna služba?

10%

15%

20%

Mlade najčešće na sopstveni biznis motiviše mogućnost visoke zarade i poslovna nezavisnost. Međutim, mladi nisu spremni da zarad visoke zarade i poslovne nezavisnosti napuste mesto stanovanja i presele se u drugi grad odnosno seosku sredinu ako bi se pojavila mogućnost da u tim sredinama započnu profitabilan biznis. Mladi su pretežno zainteresovani za biznis u neproizvodnim delatnostima.

RAZLIKE PO POLU

zaposlenju bez obzira na platu (42%) nego sopstvenom biznisu (31%), dok su te razlike kod muškaraca znatno manje, skoro neprimetne. Naime, 37% muškaraca bi prednost dalo sigurnom poslu dok bi 36% pre imalo sopstveni biznis.

Neki prethodni nalazi o postojanju rodnih razlika između muškaraca i žena u gotovo svim ekonomskim kategorijama potvrđeni su i ovim istraživanjem. U pogledu izbora profila posla, i muškarci i žene pretežno žele siguran posao bez obzira na visinu plate. Međutim, žene u znatno većem procentu prednost daju sigurnom

Kakav posao biste pre izabrali?

37% 36% 27% 42% 31% 28%

SIGURAN BEZ OBZIRA NA VISINU PLATE

SOPSTVENI BIZNIS

MUŠKARCI

MANJE SIGURAN A DOBRO PLAĆEN

SIGURAN BEZ OBZIRA NA VISINU PLATE

SOPSTVENI BIZNIS

ŽENE

10%

20%

30%

40%

50%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

MANJE SIGURAN A DOBRO PLAĆEN

Posmatrano po uzrastu, najviše preduzetničkog duha imaju mladi muškarci od 15 do 19 godina. Čak 44% bi se opredelilo za sopstveni biznis, 31% za siguran posao bez obzira na visinu plate, a 25% za manje siguran ali dobro plaćen posao. Za manje siguran a dobro plaćen posao najviše bi se opredelilo mladih žena uzrasta 15–19 godina (30%). Isti procenat žena ovog uzrasta želelo bi da bude sopstveni gazda, a 40% bi se opredelilo za siguran posao. Za siguran posao bez obzira na platu najviše bi se opredelilo mladih žena uzrasta 25–30 godina (47%).

Kakav posao žele mladi muškarci ? Siguran posao bez obzira na visinu plate Manje siguran ali dobro plaćen posao Sopstveni biznis Ukupno

Državna služba?

Kakav posao žele mlade žene?

Siguran posao bez obzira na visinu plate Manje siguran ali dobro plaćen posao Sopstveni biznis Ukupno

Posmatrano po nivou obrazovanja, za siguran posao bi se najčešće opredelili muškarci sa srednjom (33%) i visokom stručnom spremom (45%), dok bi se muškarci s niskom stručnom spremom najčešće opredelili za sopstveni biznis (37%). Bez obzira na nivo obrazovanja, kod većine žena prilikom izbora zaposlenja ključni je kriterijum sigurnosti zaposlenja. Za siguran posao bez obzira na visinu plate opredelilo bi se 43% žena s niskim, 37% sa srednjim i 47% s visokim obrazovanjem. 34% žena sa srednjim i 28% žena s visokim obrazovanjem opredelilo bi se za sopstveni biznis pre nego za rad za drugoga, dok bi se 30% žena s niskim obrazovanjem pre opredelilo za dobro plaćen posao bez obzira na sigurnost zaposlenja.

Obrazovanje Nikakvo / nisko

Srednje

Visoko

35%

33%

45%

27%

29%

24%

37% 100%

28% 100%

31% 100%

Obrazovanje Nikakvo / nisko

Srednje

Visoko

43%

37%

47%

30%

29%

25%

27% 100%

34% 100%

28% 100%

Muškarci češće razmišljaju o pokretanju sopstvenog biznisa u narednih 5 godina – 39% muškaraca i 32% žena planira naspram 62% žena i 53% muškaraca koji ne planiraju sopstveni biznis u narednim godinama. Muškarci su češće i vlasnici biznisa – 8% mladih muškaraca već ima sopstveni biznis naspram 6% mladih žena preduzetnica.

Da li planirate da u narednih 5 godina započnete sopstveni biznis? DA

MUŠKARCI

39% 53% NE

DA ŽENE

32% NE

10%

20%

30%

40%

50%

62%

60%

70%

Posmatrano po uzrasnim kategorijama, započinjanje sopstvenog biznisa u narednih 5 godina najviše planiraju mladi muškarci od 15 do 19 godina (44%) a najmanje mlade žene od 15 do 19 godina (23%).

44%

Muškarci 15−19

Žene 15−19

74% NE

23% 49%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Više od polovine mladih muškaraca uzrasta 20–30 godina ne planira započinjanje sopstvenog biznisa u narednih 5 godina.

Muškarci 20 –24

55%

Muškarci 25 –30

55% NE

35%

39%

Približno jedna trećina žena uzrasta 20-30 godina planira da započne sopstveni biznis u narednih 5 godina (38% žena od 20 do 24 i 30% žena od 25 do 30 godina).

Žene 20 –24

57% NE

Žene 25 –30

62% NE

Državna služba?

38%

30%

Posmatrano po nivou obrazovanja, većina mladih i muškaraca i žena, u svim kategorijama obrazovanja, ne planira započinjanje sopstvenog biznisa u narednih 5 godina. Kod muškaraca, 36% bez obrazovanja ili s niskim obrazovanjem, 42% sa srednjim i 35% s visokim obrazovanjem planira

Da li mladi muškarci planiraju da započnu sopstveni biznis u narednih 5 godina? Da Ne Već ima sopstveni biznis Ukupno

Obrazovanje Bez / nisko

Srednje

Visoko

36% 53% 11% 100%

42% 51% 7% 100%

35% 55% 10% 100%

Kod žena su razlike veće. Samo 17% žena bez obrazovanja ili s niskim obrazovanjem, 35% sa srednjim i 36% s visokim obrazovanjem, planira da u narednih 5 godina započne sopstveni biznis, dok čak 77% žena bez obrazovanja ili

Da li mlade žene planiraju da započnu sopstveni biznis u narednih 5 godina? Da Ne Već ima sopstveni biznis Ukupno

sopstveni biznis u narednim godinama, dok 53% muškaraca bez obrazovanja ili s niskim obrazovanjem, 51% sa srednjim i 55% s visokim obrazovanjem ne planira svoj biznis u narednim godinama.

s niskim obrazovanjem, 60% sa srednjim i 57% s visokim obrazovanjem ne planira pokretanje sopstvenog biznisa u narednim godinama.

Obrazovanje Bez / nisko

Srednje

Visoko

17% 77% 6% 100%

35% 60% 5% 100%

36% 57% 7% 100% Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Posmatrano po radnom statusu, 36% zaposlenih muškaraca i 30% zaposlenih žena planira da u narednih 5 godina započne sopstveni

Zaposleni muškarci

53%

biznis, dok 53% muškaraca i 62% žena ne planira sopstveni biznis.

Zaposlene žene

NE PLANIRA

62% NE PLANIRA

PLANIRA

30%

PLANIRA

36%

Istovremeno, 44% nezaposlenih muškaraca i 36% nezaposlenih žena planira da započne sopstveni biznis u narednih 5 godina, dok 53%

Nezaposleni muškarci

53%

nezaposlenih muškaraca i 60% nezaposlenih žena ne planira sopstveni biznis u narednim godinama.

Nezaposlene žene

NE PLANIRA

60%

Državna služba?

NE PLANIRA

PLANIRA PLANIRA

44%

36%

Ključni faktor i kod žena i kod muškaraca zbog kojeg većinski ne planiraju pokretanje sopstvenog biznisa u narednim godinama jeste nedostatak sopstvenih sredstava. Kod 56% žena i 48% muškaraca to je ključni faktor. Zbog čega muškarci ne planiraju da započnu sopstveni biznis?

Zbog čega žene ne planiraju da započnu sopstveni biznis?

NEDOSTATAK MATERIJALNIH SREDSTAVA

10%

NEDOSTATAK MATERIJALNIH SREDSTAVA

NEDOSTATAK ZNANJA I VEŠTINA

20%

PREVELIKI RIZIK

48%

29%

NEDOSTATAK ZNANJA I VEŠTINA

NEIZVESNOST USPEHA I ZARADE

Učestali razlozi kod muškaraca su još i preveliki rizik poslovanja (20%) i neizvesnost uspeha i zarade (17%) dok su kod žena to nepovoljna poslovna klima (26%) i neizvesnost uspeha i zarade (25%).

NEPOVOLJNA POSLOVNA KLIMA

17%

NEIZVESNOST USPEHA I ZARADE

20%

30%

40%

50%

60%

Posmatrano po uzrastu, za mlade uzrasta 15–19 godina najveće ograničenje je nedostatak materijalnih sredstava i to kod 42% muškaraca i 60% žena, i nedovoljno znanja i veština za vođenje posla kod 26% muškaraca i 40% žena. Kod uzrasta 20–24 godine, nedostatak materijalnih sredstava je ograničenje za 48% muškaraca i 52% žena, zatim nedovoljno znanja i veština kod 22%

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

10%

36%

33%

30%

40%

ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

IZAZOVAN, KREATIVAN I DINAMIČAN POSAO

16% 20%

25% 50%

60%

30%

40%

10%

28% 27%

14% 20%

30%

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

26%

Najsnažniji motivi – mladi žene

20%

33%

muškaraca odnosno nepovoljna poslovna klima kod 28% žena. I kod uzrasta 25–30 godina, ključno ograničenje je nedostatak materijalnih sredstava i to kod 50% muškaraca i 54% žena. Slede ga preveliki rizik kod 23% muškaraca i neizvesnost uspeha i zarade 28% žena.

Najsnažniji motivi – mladi muškarci

IZAZOVAN, KREATIVAN I DINAMIČAN POSAO

10%

56%

Kada govorimo o motivima zbog kojih mladi muškarci i žene žele da se bave preduzetništvom, dominiraju mogućnost visoke zarade (36% kod muškaraca i 28% kod žena), poslovna nezavisnost (33% kod muškaraca i 27% kod žena) i želja za izazovnim, kreativnim i dinamičnim poslom (16% kod muškaraca i 14% kod žena).

Posmatrano po radnom statusu, i zaposlene i nezaposlene muškarce više motiviše mogućnost visoke zarade (35 i 38%) dok ¼ zaposlenih (26%) i 1/3 nezaposlenih (33%) žena više motiviše želja da budu sopstveni gazda.

Državna služba?

Većini muškaraca i žena prioritet nije da budu dobro plaćeni već da imaju siguran posao ili da imaju sopstveni biznis. Žene se češće nego muškaraci opredeljuju za sigurno zaposlenje dok se muškarci češće nego žene opredeljuju za sopstveni biznis. U narednih 5 godina sopstveni biznis planira da započne više muškaraca nego žena. U pogledu faktora koji destimulišu preduzetništvo, žene češće nego muškarce demotiviše nedostatak materijalnih sredstava i nedovoljno znanja i veština u vođenju posla. Ključni motiv za preduzetništvo kod muškaraca jeste mogućnost visoke zarade dok je kod žena to želja za nezavisnošću.

RAZLIKE PO REGIONIMA Posmatrano po regionima, najviše preduzetničkog duha imaju mladi u Beogradu, a najmanje mladi bu Vojvodini. Naime, 41% mladih u Beogradu pre bi izabralo da ima sopstveni biznis nego sigurno zaposlenje ili manje siguran a dobro plaćen posao. Na isti način bi se opredelilo 36% mladih u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i

Beograd

33%

34% mladih u Južnoj i Istočnoj Srbiji i tek 21% mladih u Vojvodini. Najviše mladih u Vojvodini (48%) opredelilo bi se za sigurno zaposlenje bez obzira na visinu plate. Na isti način bi se opredelilo i 43% mladih u Južnoj i Istočnoj Srbiji, 35% mladih u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i 33% mladih u Beogradu.

Vojvodina

SIGURAN POSAO BEZ OBZIRA NA VISINU PLATE

48% SIGURAN POSAO BEZ OBZIRA NA VISINU PLATE

21% SVOJ GAZDA

27% 41%

MANJE SIGURAN, ALI DOBRO PLAĆEN POSAO

SVOJ GAZDA

MANJE SIGURAN, ALI DOBRO PLAĆEN POSAO

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

31%

Za manje siguran ali dobro plaćen posao najviše bi se opredelilo mladih u Vojvodini (31%), a najmanje u Južnoj i Istočnoj Srbiji (22%).

Južna i Istočna Srbija

43%

Šumadija i Zapadna Srbija

SIGURAN POSAO BEZ OBZIRA NA VISINU PLATE

34%

35% SIGURAN POSAO BEZ OBZIRA NA VISINU PLATE

36%

SVOJ GAZDA

SVOJ GAZDA MANJE SIGURAN, ALI DOBRO PLAĆEN POSAO

MANJE SIGURAN, ALI DOBRO PLAĆEN POSAO

22%

Više od polovine mladih u Beogradu (53%) planira da u narednih 5 godina započne sopstveni biznis. Isto planira i 44% mladih u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji i 40% mladih u Južnoj i Istočnoj Srbiji. Preduzetništvom najmanje planiraju da se bave mladi u Vojvo-

29%

dini (15%). Čak tri četvrtine ili 76% mladih u Vojvodini ne planira da u narednih 5 godina započne sopstveni biznis, isto kao i polovina (52%) mladih u Južnoj i Istočnoj Srbiji i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (49%).

Beograd

53%

Vojvodina

76%

VEĆ ZAPOČELI

9% VEĆ ZAPOČELI

15%

Državna služba?

41% NE

Šumadija i Zapadna Srbija

Južna i Istočna Srbija

52%

49%

VEĆ ZAPOČELI

6% VEĆ ZAPOČELI

40% DA

Istovremeno, najveći broj mladih koji već imaju sopstveni biznis nalazi se u Vojviodini (9%), zatim u Južnoj i Istočnoj Srbiji (8%), a

44%

najmanje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (6%) i u Beogradu (6%).

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Kada je reč o činiocima koji destimulišu preduzetništvo kod mladih, nedostatak materijalnih sredstava je najsnažniji faktor kod mladih u svim regionima u Srbiji. Beograd

Vojvodina NEMAM MATERIJALNIH USLOVA

20% 19% 16% 0%

Za mlade u Beogradu ovaj faktor je ključan (56%), a zatim slede neizvesnost uspeha i zarade (20%), preveliki rizik (19%) i nedovoljno znanja i veština (16%).

10%

20%

56%

NEMAM MATERIJALNIH USLOVA

NEPOVOLJNA POSLOVNA KLIMA

NEIZVESNOST USPEHA I ZARADA

34%

NEDOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA

30%

40%

50%

60%

Natpolovičnu većinu mladih u Vojvodini (57%) takođe destimuliše nedostatak materijalnih sredstava, kod 43% mladih snažan faktor je i nepovoljna poslovna klima, zatim nedovoljno znanja i veština za vođenje posla (38%) i neizvesnost uspeha i zarade (34%).

Južna i Istočna Srbija

10%

20%

30%

24% 15%

Državna služba?

NEIZVESNOST USPEHA I ZARADA

40%

50%

60%

Šumadija i Zapadna Srbija

NEDOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA

10%

NEDOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA

Kod mladih u Južnoj i Istočnoj Srbiji najsnažniji destimulativni faktor je nedostatak materijalnih sredstava (41%), nedovoljno znanja i veština (38%), preveliki rizik (24%) i neizvesnost uspeha i zarade (15%).

41% 38%

NEMAM MATERIJALNIH USLOVA

43%

38%

PREVISOK RIZIK

57%

20%

NEMAM MATERIJALNIH USLOVA

20% 19%

PREVELIKI RIZIK

17%

NEIZVESNOST USPEHA I ZARADE

30%

40%

Mlade u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji najviše destimuliše nedostatak materijalnih sredstava (48%), preveliki rizik (20%), nedovoljno

10%

20%

48%

PREVELIKI RIZIK

NEDOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA

NEPOVOLJNA POSLOVNA KLIMA

30%

40%

50%

znanja i veština (19%) i nepovoljna poslovna klima (17%).

Kada je reč o motivima zbog kojih mladi započinju privatni biznis, mlade u Beogradu najviše motiviše mogućnost visoke zarade (47%), želja da rade za sebe i budu ekonomski Beograd

Vojvodina

47%

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

38% 12% 10% 0%

10%

ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

ŽELIM IZAZOVAN, KREATIVAN I DINAMIČAN POSAO

DRUŠTVENI UGLED I PRESTIŽ

20%

30%

40%

50%

Južna i Istočna Srbija

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

21% 18%

10%

ŽELIM IZAZOVAN, KREATIVAN I DINAMIČAN POSAO

DRUŠTVENI UGLED I PRESTIŽ

15%

20%

25%

Mlade u Južnoj i Istočnoj Srbiji najviše motiviše želja da budu svoj gazda (32%) i mogućnost visoke zarade (31%), to što imaju dovoljno znanja i veština da vode posao (21%) i želja za izazovnim, kreativnim i dinamičnim poslom (18%).

15%

20%

32% 31%

ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

14%

ŽELIM IZAZOVAN, KREATIVAN I DINAMIČAN POSAO

25%

30%

35%

Slične motive imaju i mladi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Naime, ključni motiv kod njih je želja da budu svoj gazda (32%), mogućnost visoke zarade (25%), želja za izazovnim,

25%

22%

IMAM DOVOLJNO ZNANJA I VEŠTINA

10%

15%

32%

ŽELIM IZAZOVAN, KREATIVAN I DINAMIČAN POSAO

IMAM IZUZETNU OSLOVNU IDEJU

20%

25%

30%

35%

kreativnim i dinamičnim poslom (22%), a 14% mladih želi da započne sopstveni biznis jer imaju izuzetnu poslovnu ideju koju žele da realizuju.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

10%

21% 21%

Šumadija i Zapadna Srbija ŽELIM DA BUDEM SVOJ GAZDA

MOGUĆNOST VISOKE ZARADE

PREVELIKI RIZIK

Mladi u Vojvodini imaju slične motive kao i mladi u Beogradu. Jedan od čestih motiva mladih u Vojvodini jeste i duža nemogućnost pronalaženja zaposlenja.

nezavisni (38%), želja za kreativnim, izazovnim i dinamičnim poslom (12%) i društveni ugled i prestiž (10%) koji preduzetnici imaju u lokalnoj zajednici.

Kada je reč o percepciji ambijenta za preduzetništvo, ona je najnegativnija kod mladih u Vojvodini. Naime, 70% mladih u Vojvodini smatra da je ambijent za preduzetništvo nepovoljan, a čak 92% smatra da je započinjanje privatnog biznisa skupo i komplikovano. Najveći broj mladih u Vojvodini (86%) i Beogradu (72%) smatra da je rizik poslovanja u Srbiji visok. Mladi pretežno smatraju da država ne podstiče dovoljno mlade na preduzetništvo. Mladi iz Vojvodine su najčešće ovakvog mišljenja (82%), zatim mladi iz Južne i Istočne Srbije (69%), mladi iz Beograda (60%) i mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije (60%). Više od polovine mladih u Vojvodini (60%) smatra da je u privatnom biznisu moguće opstati jedino radom „na crno” i izbegavanjem plaćanja dažbina. Najviše mladih u Vojvodini (67%) smatra da je započinjanje sopstvenog biznisa danas hrabra odluka i avanturizam.

Državna služba?

Kada je reč o preduzetničkoj zaradi, većina mladih u Vojvodini (54%) smatra da preduzetnici ne zarađuju dovoljno, a najmanje se s tim slažu mladi iz regiona Južne i Istočne Srbije (28%). Mladi iz Beograda najčešće (53%) smatraju da preduzetnici ne zarađuju dovoljno u odnosu na preduzetnički rizik koji snose.

Kada je reč o percepciji zaposlenja u javnom sektoru, sigurnost u zaposlenju u javnom sektoru najčešće vide mladi iz Vojvodine (92%), nešto manje mladi iz Beograda (75%), a najmanje iz Šumadije i Zapadne Srbije (67%) i Južne i Istočne Srbije (62%). Takođe, mladi iz Beograda (56%) i Vojvodine (55%) najčešće su mišljenja da zaposlenje u javnom sektoru

predstavlja najbolje profesionalno iskustvo koje se može imati. Mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije češće su (50%) mišljenja da zaposleni u javnom sektoru zarađuju više nego što rade, za razliku od mladih iz Vojvodine (27%) i Beograda (19%). Kada je reč o preduslovima za preduzetništvo, mladi iz Beograda (80%) lakše bi se odlučili na privatni biznis ako bi imali obezbeđenu stručnu i materijalnu podršku države u prvim godinama rada, zatim mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije (68%), Južne i Istočne Srbije (67%) i Vojvodine (45%). Ako bi prepoznali tržišnu priliku, za biznis bi se lakše opredelili mladi iz Beograda (64%) Južne i Istočne Srbije (58%), Šumadije i Zapadne Srbije (52%), a najređe mladi iz Vojvodine (42%). Takođe, mladi iz Beograda bi se lakše opredelili za preduzetništvo i ako bi imali prilike da steknu praksu u vođenju posla. Naime, tako više od polovine mladih iz Beograda (56%), zatim mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije (46%), mladi iz Vojvodine (41%) i Južne i Istočne Srbije (40%). Ako bi se smanjili tržišni monopoli i postojala lojalna konkurencija, za biznis bi se lakše opredelili mladi iz Beograda (65%) i mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije (56%). Bolja informisanost bi doprinela da se mladi iz Beograda (63%) i mladi iz Šumadije i Zapadne Srbije lakše odluče na preduzetništvo.

Mladi u Beogradu imaju više preduzetničkog duha od mladih u drugim regionima. Najviše mladih u Beogradu bi se opredelilo za sopstveni biznis, dok bi se za siguran posao bez obzira na visinu plate opredelilo najviše mladih u Vojvodini. Najviše mladih Beograđana planira da započne sopstveni biznis u narednih 5 godina, dok se najveći broj mladih koji ne planiraju sopstveni biznis nalazi u u Vojvodini. Nedostatak materijalnih sredstava je u svim regionima ključni razlog zbog kojeg mladi ne planiraju započinjanje sopstvenog biznisa. Kada je reč o motivima za ulazak i privatni biznis, mlade u Beogradu i Vojvodini najviše motiviše mogućnost visoke zarade, dok mlade u regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije najviše motiviše želja da se bude sopstveni gazda.

ISKUSTVA MLADIH PREDUZETNIKA Važan segment ovog istraživanja jeste i ispitivanje iskustava mladih preduzetnika koja vam predstavljamo u ovom poglavlju. Ispitivanje iskustava je strukturirano tako da obuhvati sledeća ključna pitanja: – motivi i resursi za ulazak u privatni biznis i početna očekivanja; – doživljaj ambijenta za preduzetništvo i ključni izazovi; – uspesi i planovi za budućnost; – zaključci i preporuke za unapređenje.

Državna služba?

Motivi i resursi za ulazak u privatni biznis i početna očekivanja

Mladi u svet privatnog biznisa ulaze veoma motivisani, s jasnom poslovnom idejom i željom za uspehom, velikim entuzijazmom i očekivanjima. Glavni pokretač je želja da rade za sebe, da budu ekonomski nezavisni i slobodni, da napreduju i sami kreiraju sopstveni posao i dinamiku rada. Mladi u biznis često ulaze i nasleđujući ga od oca, dede ili porodice, tzv. porodični biznis. Ulogu igra

i negativna motivacija jer većina mladih preduzetnika kaže da ne bi mogla da se uklopi u „šablon rada od devet do pet za mesečnu platu’’. „Imam utisak da se čitav život spremam da budem preduzetnik. Sistem rada u javnom sektoru mi nikad nije odgovarao jer se tamo, u suštini, malo radi i male su mogućnosti za napredovanje.” „Stalan posao od devet do pet za mesečnu platu nikada me nije privlačio. Mislim da će taj način rada u nekom trenutku izumreti i da će svako morati da radi nešto privatno za sebe, da razvija neki dodatni posao od kojeg će moći da živi.” „Bio sam sit prethodnog radnog mesta. Radio sam do kasno u noć a nisam video rezultate svog rada. Video sam da se moj rad ne vrednuje. A bio sam pun ideja i hteo sam da ih ispratim od početka do kraja.Tada sam odlučio da otvorim sopstveni studio.”

Resursi s kojima mladi započinju privatni biznis po pravilu su sopstveni resursi i podrška najbližeg okruženja. Najčešće je reč o sopstvenom kapitalu u iznosu od nekoliko hiljada evra, pozajmici od porodice ili od prijatelja, sopstvenoj tehnici, prevoznim sredstvima, inventaru ili prostoru. Mladi se prethodno informišu i o drugim izvorima podrške, ali se na kraju najčešće opredeljuju za sopstvene izvore. Najređe se opredeljuju za kredite poslovnih banaka koje ocenjuju kao nepovoljne, a dodatno ograničenje predstavlja i veliko nepoverenje prema bankama i njihovim uslugama uzrokovano lošim iskustvima iz neposrednog okruženja mladih. Više poverenja mladi imaju u državu i njene mere podrške i finansiranja, ali često ne mogu da ih ostvare jer se sredstva za njihovo finansiranje brzo potroše. Mladi preduzetnici koji su koristili subvencije za zapošljavanje NSZ ocenjuju ih kao korisnu ali nedovoljnu meru jer se ta sredstva uglavnom potroše na plaćanje poreza i doprinosa. Mladi preduzetnici najveće zadovoljstvo iskazuju kreditima Fonda za razvoj, ali je raspoloživost i tih sredstava ograničena.

„To je bio novac mojih roditelja. Pregradio sam deo babine kuće i tu otvorio kafić.

„Banke ne daju povoljne kredite, a ako nam se učini da je kredit povoljan, na kraju se ispostavi da ipak nije bio takav. Samo svoj novac, eventualno porodični, treba koristiti za započinjanje biznisa.” Pravovremene i tačne informacije i savetodavna podrška za mlade preduzetnike podjednako su važni kao i početni kapital. Mladi preduzetnici smatraju da je ovo oblast u kojoj se najviše oseća nedostatak podrške na početku. Po pravilu, mladi se pre započinjanja sopstvenog biznisa dobro informišu o svim relevantnim detaljima, naročito o proceduri registracije i redovnim obavezama koje će morati da plaćaju, ali je opšti utisak mladih preduzetnika da „koliko se god potrudiš da se dobro informišeš, nikada nemaš punu informaciju i redovno te neka procedura ili neki novi trošak iznenadi”. Ovo je naročito važno kod mikrobiznisa i preduzetnika u prvim godinama rada, jer nedovoljna informisanost o procedurama, dažbinama i obavezama prema državi vodi u razočaranje i nestajanje entuzijazma. „Ja sam u svoj biznis ušao s velikim entuzijazmom, ali je on nestao već u prvoj godini rada kada sam shvatio šta sve treba da popunim od obrazaca i šta sve treba da platim od dažbina.”

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

„Pokušao sam da dobijem početna sredstva, da makar malo sebi olakšam, ali valjda nisam došao na vreme, nije više bilo para, tako mi je službenica objasnila. Ništa bez sopstvenog novca.”

Kada zamislim šta sam sve rizikovao, muka me uhvati. Sada vidim da je to bila dobra odluka.”

Doživljaj ambijenta za preduzetništvo i ključni izazovi Doživljaj ambijenta za preduzetništvo od strane mladih preduzetnika pretežno je negativan. Jedan od ključnih izazova odnosi se na relativno visoke troškove rada prvih godina kada preduzeće ne posluje s profitom. U tom smislu mladi preduzetnici ukazuju na potrebu da se smanje troškovi rada i da se osmisle mehanizmi za finansijsku podršku razvoju mikropreduzeća. „Vi tu nemate finansijske instrumente kojima možete da podignete mikropreduzeće na noge, nego morate biti profitabilni od prvog dana.” Jedan od problema na koji mladi preduzetnici često ukazuju jeste i nepredvidivost i neefikasnost državnog aparata. Problem leži u činjenici da se mnogo informacije ne mogu saznati unapred i da se ne sprovode svi propisi dosledno i jednako prema svim učesnicima na tržištu.

Državna služba?

„U suštini, preduzetništvo je gubitnička grana, mi smo u ekipi luzera... šanse, nažalost, nisu na strani onih koji pokreću privredu i pokušavaju da naprave nešto...”

„Informacije bitne za moje poslovanje saznajem od tetke koja radi u poreskoj upravi. Složićemo se da to nije dopustivo!”

Mladi preduzetnici imaju pretežno pozitivan stav prema proceduri i troškovima za otvaranje preduzeća. Većina nosi pozitivna iskustva osim specifičnih delatnosti poput prikupljanja elektronskog otpada. „Svi govore o administraciji, a ja sam firmu otvorio za nekih pola sata, sve ide brzo i lako.” Iako su svi mladi preduzetnici svoje preduzeće ili radnju otvorili za svega nekoliko dana, ako želite da se bavite prikupljanjem elektronskog otpada, trebaće vam mnogo više vremena i mnogo je složenija procedura. Naime, preduzetnici u ovoj oblasti moraju prvo da registruju preduzeće za obavljanje ove specifične delatnosti, a zatim da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za bavljenje ovom delatnošću. Iskustva govore da se na ovu dozvolu čeka i do 9 meseci, kad preduzetnik nije oslobođen troškova. „Suština je u tome da sam ja morao da otvorim firmu devet meseci unapred i da sve vreme snosim redovne mesečne troškove a da pri tome nemam dozvolu i da ne mogu da obavljam delatnost. Dozvolu sam dobio tek nakon devet meseci a nijednog troška nisam bio oslobođen. To nije održivo.”

Još veći problem je naplata potraživanja. Mladi preduzetnici su često kao početnici u poslu spremni da prihvate i nižu cenu i manje povoljne uslove plaćanja, ali ne i mogućnost da ne naplate potraživanje a često se susreću sa ovim problemom. Istovremeno, država traži da se redovno izmiruju dospeća za poreze i doprinose na plate. Po mišljenju mladih preduzetnika, ovo je trošak koji oni ne mogu da podnesu a naročito ne mladi koji tek započinju biznis. Smanjivanje ovih nameta znatno bi doprinelo oživljavanju omladinskog biznisa. „Svaki put kada uplatim poreze i doprinose, imam utisak da sam bacio te pare.”

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

PREPORUKE

Državna služba?

Preporuke koje doprinose razvoju podsticajnog ambijenta za preduzetništvo mladih

Preporuke su definisane na osnovu nalaza istraživanja i iskustava mladih preduzetnika i obraćaju se pre svega nacionalnim institucijama i organima lokalne samouprave, preduzećima i njihovim profesionalnim udruženjima, civilnom društvu, ali i mladima i svim drugim institucijama u kojima mladi često borave i gde realizuju svoje aktivnosti. U kontekstu svih preporuka koje se moraju ostvariti u težnji da se mladi u većoj meri okrenu preduzetništvu, ne sme se zanemariti činjenica da su žene češće od muškaraca demotivisane da započnu biznis, ali i da u poređenju sa ostalim regionima, mladi koji žive u Vojvodini ređe planiraju sopstveni biznis, zbog čega sve mere i aktivnosti treba sprovoditi tako da budu prilagođene i ovim pojedinačnim grupama odnosno regionima.

Preporuke državi 1. Država treba da donese mere za smanjenje troškova omladinskog mikrobiznisa. Mera koja bi znatno doprinela smanjivanju troškova rada mikrobiznisa i povećanju njihove održivosti jeste oslobađanje od plaćanja fiskalnih nameta na plate, dela doprinosa i parafiskalnih naknada i taksi u prvim godinama rada. Naime, od mladih preduzetnika se očekuje da od prvog dana ostvaruju prihod i profit i da budu u stanju da plaćaju svoje obaveze već na kraju prvog meseca rada (renta, režijski troškovi, plate, porezi i doprinosi itd.). To je često razlog zbog kojeg se mikropreduzeća brzo zatvaraju.

2. Država treba da obezbedi mladima povoljnije uslove za dobijanje početnog kapitala. Nedostatak početnog kapitala najčešći je razlog zbog kojeg se mladi ne odlučuju na otpočinjanje sopstvenog biznisa. Materijalna podrška države bi u tom smislu bila veoma značajna mladima, jer bi eliminisala nepoverenje nastalo zbog iskustva kakvo mladi preduzetnici najčešće imaju sa uslugama poslovnih banaka. Ekonomska stabilnost, zdravija konkurencija, uklanjanje monopola jeste nešto što država treba da obezbediti kako bi se stvorili preduslovi za stvaranje povoljnijeg ambijenta koji bi mlade podstakao da razmišljaju o započinjanju biznisa.

3. Neophodne su podsticajne mere države za lokalne samouprave i biznis inkubatore.

4. Država treba da intenzivira uvođenje preduzetničkog učenja u sistem obrazovanja i obuke. Neophodno je s više pažnje i podrške pristupiti uvođenju preduzetničkog učenja u sistem formalnog i neformalnog obrazovanja na svim nivoima. Usvajanje i sprovođenje Strategije celoživotnog preduzetničkog obrazovanja i dopuna tzv. prosvetnih zakona unošenjem odredaba koje sticanje preduzetničke kompetencije definišu kao jedan od ishoda obrazovanja, dali bi dodatni podsticaj postojećim naporima i inicijativama za uvođenje preduzetničkog učenja. Ovde važnu ulogu treba da ima Savet partnera za preduzetničko obrazovanje, kao telo nadležno za pripremu strategije i akcionog plana o doživotnom preduzetničkom obrazovanju, a zatim i za praćenje, sprovođenje i izveštavanje o realizaciji aktivnosti koje proizilaze iz strategije i akcionih planova. Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Kako bi se razvio podsticajan ambijent za rad biznis inkubatora i razvoj mikrobiznisa, neophodno je da država stimuliše lokalne samouprave da unapređuju uslove za preduzetništvo i samozapošljavanje. Istovremeno, neophodno je obezbediti i subvencije i podsticaje za biznis inkubatore koji treba da razviju i nude najrazličitije usluge i oblike podrške mladim preduzetnicima u prvim godinama rada. Većina biznis inku-

batora u Srbiji nudi samo usluge jeftinog stanovanja mikropreduzećima jer nemaju materijalnih mogućnosti za angažovanje stručnog osoblja za usluge savetovanja i podške.

Preporuke organima lokalne samouprave 1. Lokalne samouprave treba da obezbede prostor za mlade preduzetnike i njihov biznis.

Državna služba?

Lokalna samouprava može da ima ključnu ulogu u obezbeđivanju podrške i jačanju održivosti mikrobiznisa kroz smanjenje troškova rada preduzeća i preduzetničkih radnji u razdoblju kada se ona razvijaju i ne stvaraju profit. Naime, većina lokalnih samouprava u Srbiji raspolaže javnim prostorima koje ne koriste neposredno za sopstvene potrebe i potrebe lokalne administracije. Otvaranjem tih prostora za mlade preduzetnike i njihov biznis i davanjem prostora na korišćenje bez nadoknade u razdoblju kada biznis ne ostvaruje profit, lokalne samouprave bi doprinele razvoju biznis inkubatora i biznis habova i smanjivanju troškova koje mikropreduzeća imaju za prostor i opremu. Ovom merom bi se unapredila održivost mikrobiznisa i perspektiva da u što skorijem roku pređu u fazu profitabilnog poslovanja, a time i steknu sposobnost da redovno izmiruju svoje poreske obaveze, od kojih najveću korist imaju lokalna samouprava i lokalna zajednica.

2. Veliki podstrek preduzetnicima predstavljala bi i savetodavna podrška koju im može obezbediti lokalna samouprava. Za mlade preduzetnike veoma je važno da u prvim godinama rada mogu da se posvete realizaciji svoje poslovne ideje i da što manje vremena troše na administrativne procedure i procese. U praksi, mladi preduzetnici najviše vremena u prvih godinu dana rada potroše na savlađivanje administrativnih procedura i učenja načina na koji se vode finansije i slično. Razlog tome je što mladi preduzetnici u fazi razvoja preduzeća nastoje da većinu poslova obave sami kako bi se rasteretili troškova angažovanja stručnog lica. Lokalne samouprave bi u ovom domenu mogle da znatno doprinesu smanjenju troškova mladih preduzetnika u početnom razdoblju kada njihov biznis ne ostvaruje profit. Imajući u vidu broj zaposlenih u lokalnim samoupravama u Srbiji, opravdano je pretpostaviti da bi većina lokalnih administracija mogla da opredeli deo zaposlenih odgovarajućeg profila za servis koji bi pružao stručnu i savetodavnu podršku mladim preduzetnicima prvih godina rada dok ne postanu profitabilna preduzeća.

3. Lokalne zajednice treba da razvijaju biznis inkubatore (biznis habove) u kojima bi mladi preduzetnici sa svojim mikrobiznisima imali obezbeđene različite oblike materijalne i nematerijalne podrške i oslonac u vođenju biznisa. Ova mera podrške mladim preduzetnicima u velikoj meri bi doprinela jačanju održivosti omladinskog biznisa kroz smanjivanje troškova u prvim godinama rada. Biznis inkubatori okupljaju mlade preduzetnike iz različitih delatnosti koji nemaju dovoljno resursa da samostalno započnu sopstveni biznis i odmah izađu na tržište. Biznis inkubatori ne obezbeđuju samo fizički prostor u kom će mladi preduzetnici boraviti i razvijati svoj biznis bez nadoknade za korišćenje prostora, već i savetodavnu podršku pri registrovanju biznisa, vođenju finansija, izradi završnih računa i sl., kao i u zastupanju u pravnom prometu. Većina lokalnih samouprava ima višak prostora i zaposlenih i dovoljno mogućnosti za formiranje biznis inkubatora.

Preporuke preduzećima i njihovim profesionalnim udruženjima 1. Mladim preduzetnicima bi značilo da veštine stiču kroz aktivnu obuku u poslovnom okruženju, naročito ukoliko istu organizuju preduzeća i njihova profesionalna udruženja.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

Veliki broj mladih smatra da nema dovoljno znanja, veština i iskustva u vođenju posla, što i navodi kao jedan od ključnih razloga zbog kojeg ne razmišlja o pokretanju sopstvenog biznisa. Organizovanje programa obuke na radnom mestu, u realnom radnom okruženju s konkretnim radnim zadacima i poslovnim izazovima doprinelo bi kreiranju podsticajnijeg ambijenta za omladinsko preduzetništvo. Neophodno je da praktična nastava koju organizuju škole i kompanije preraste u obuku na radnom mestu i da polaznici ovakvih programa više rade na rešavanju konkretnih radnih zadataka i problema na kojima će sticati konkretno radno iskustvo, umesto dosadašnje prakse da se praktikantima daju administrativni i tehnički poslovi na kojima se ne stiču praktična znanja za vođenje biznisa.

2. Kako bi obuka mladih bila što efikasnija, potrebno je utvrditi strukovne standarde za obuku na radnom mestu.

Državna služba?

Obuka na radnom mestu bi mogla dati najbolje rezultate ako bi bila organizovana i sprovođena u skladu sa standardima koje propiše struka. U tom smislu neophodno je da preduzeća iz različitih grana pod okriljem matičnog strukovnog ili profesionalnog udruženja (Privredna komora, poslodavačka udruženja) propišu i afirmišu standarde za obuku na radnom mestu. Ovakvi standardi bi doprineli porastu vrednosti ljudskog kapitala i njihovog preduzetničkog potencijala.

Preporuke organizacijama civilnog društva 1. Potrebno je unaprediti mahanizme za informisanje mladih o mogućnostima, olakšicama i merama podrške koje su im dostupne. Još jedna od prepreka za mlade koji bi se usudili da pokrenu sopstveni buznis jeste to što nemaju dovoljno informacija o postojećim mogućnostima, olakšicama i merama podrške. Pored toga što im treba pružiti informacije o postojećim prilikama, mlade je takođe potrebno informisati i o obavezama koje sa sobom nosi otvaranje sopstvenog biznisa, jer bi se time mogle suzbiti pogrešne predstave koji mladi imaju o otpočinjanju biznisa i nedovoljna informisanost o postojećim merama za podsticanje rada malih i srednjih preduzeća. Ova preporuka treba da bude u žiži zanimanja organizacija civilnog društva, naročito onih koje se bave mladima, ali istovremeno predstavlja jednu od najočiglednijih tačaka susreta svih sektora. Svi treba da iz svog ugla rade na osmišljavanju mehanizama informisanja mladih. Škole, kancelarije za mlade i druge institucije u kojima mladi često borave i gde realizuju svoje aktivnosti treba da se postaraju da ove informacije stalno budu dostupne mladima i prisutne u njihovom vidokrugu kroz školu, kancelarije za mlade.

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

DODATAK 1

UPITNIK O STAVOVIMA MLADIH O ZAPOČINjANjU SOPSTVENOG BIZNISA A) LIČNI PODACI (zaokružiti jednu od ponuđenih opcija) A1. Pol

a) muški

b) ženski

A2. Koliko imate godina?

a) 15-19

b) 20-24

c) 25-30

A3. U kom gradu živite: A4. Koji nivo obrazovanja imate? a) bez obrazovanja / nedovršeno osnovno obrazovanje / osnovna škola b) srednja škola c) visoka škola / fakultet / master / magisterijum / doktorat

Državna služba?

A5. U kom sektoru ste zaposleni / angažovani?

a) javni sektor (državna uprava, državna ustanova, državna agencija, javno preduzeće, gradska / opštinska uprava, gradska / opštinska ustanova / agencija / međunarodne organizacije i diplomatsko-konzularna predstavništva) b) privatni sektor (privatno preduzeće, agencija, radnja, ustanova, NVO, samostalna delatnost, preduzetnik, međunarodno preduzeće, predstavništvo, agent ili privatna međunarodna organizacija) c) nezaposlen/a

B) VAŠE MIŠLjENjE O ZAPOČINjANjU PRIVATNOG BIZNISA (zaokružiti JEDNU od ponuđenih opcija) B1. Ako biste bili u mogućnosti da birate, šta biste pre izabrali? a) da imam siguran posao u državnoj službi, bez obzira na visinu plate b) da imam manje siguran ali dobro plaćen posao u privatnoj firmi c) da imam svoj biznis i budem ‘’svoj gazda’’ B2. Da li razmišljate o započinjanju sopstvenog biznisa u narednih 5 – 7 godina? a) da b) ne c) već sam započeo sopstveni biznis B3. Zbog čega ne razmišljate o započinjanju sopstvenog biznisa u narednih 5 godina? – zaokružiti najviše 3 opcije a) nemam materijalnih uslova b) nemam dovoljno znanja o vođenju posla c) nemam poslovnih i menadžerskih veština i sposobnosti d) nemam dovoljno informacija o mogućnostima, pogodnostima i olakšicama za pokretanje sopstvenog biznisa e) nisam spreman da prihvatim veliki rizik d) nisam spreman da radim ‘’od jutra do sutra’’ da bih postigao uspeh u poslu e) neizvesnost uspeha i zarade f) nepovoljna poslovna klima g) nešto drugo:___________________ B4. Šta Vas motiviše da razmišljate o započinjanju sopstvenog biznisa? – zaokružiti najviše 3 opcije

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

a) već duže vreme ne mogu da nađem posao pa razmišljam da započnem sopstveni biznis b) mogućnost visoke zarade c) želim da budem ‘’svoj gazda’’ d) imam dovoljno znanja i veština da vodim sopstveni biznis e) imam materijalne uslove i podršku da započnem sopstveni biznis d) želim izazovan, kreativan i dinamičan posao e) imam izuzetnu poslovnu ideju i vidim tržišnu priliku

f) društveni ugled i prestiž g) nešto drugo:___________________ h) uopšte nisam zainteresovan da započnem sopstveni biznis B5. U koliko biste rešili da započnete sopstveni biznis, u kojoj oblasti bi to bilo? a) poljoprivreda b) proizvodne delatnosti c) trgovina d) usluge e) neprofitni sektor (NVO i sl.) f) ne znam g) uopšte nisam zainteresovan da započnem sopstveni biznis B6. SKALA STAVOVA O ZAPOČINjANjU SOPSTVENOG BIZNISA Molimo Vas da pažljivo pročitate svaku tvrdnju i zatim na skali 1 – 5 označite u kojoj meri se slažete sa iznetom tvrdnjom:

Državna služba?

1 – uopšte se ne slažem 2 – uglavnom se ne slažem 3 – niti se slažem niti se ne slažem 4 – uglavnom se slažem 5 – u potpunosti se slažem

1. Smatram da je jedan od najefikasnijih načina povećanja zaposlenosti u Srbiji samozapošljavanje i pokretanje sopstvenog biznisa. 2. Sopstveni biznis moguće je održati jedino radom . „na crno” i izbegavanjem plaćanja dažbina. 3. Lakše bih se odlučio za pokretanje privatnog biznisa kada bih imao stručnu i materijalnu podršku države u prvim godinama rada.

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

4. Sopstveni biznis bih započeo samo ako prepoznam tržišnu priliku. 5. Sopstveni biznis bih započeo samo ako ne bih mogao da se zaposlim.

1 2 3 4 5

6. Ako ne bih mogao da se zaposlim, pre bih sedeo kuće nego razmišljao kako mogu da započnem sopstveni biznis.

1 2 3 4 5

7. Najbolje profesionalno iskustvo se može steći u državnom sektoru. 8. Smatram da preduzetnici ne zarađuju dovoljno koliko rade.

1 2 3 4 5

9. Smatram da državni službenici zarađuju više nego što rade.

1 2 3 4 5

10. Smatram da bolju karijeru mogu da izgradim radeći za drugoga nego za sebe kao preduzetnik.

1 2 3 4 5

11. Danas je najsigurnije raditi u državnom sektoru.

1 2 3 4 5

12. Smatram da je započinjanje sopstvenog biznisa u Srbiji skupo i komplikovano.

1 2 3 4 5

13. Smatram da je zarada u privatnom biznisu suviše mala u odnosu na rizik. 14. Razmišljao bih o započinjanju sopstvenog biznisa kad bih imao više informacija o mogućnostima, olakšicama i merama podrške za započinjanje privatnog biznisa.

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

15. U Srbiji je suviše rizično započinjati sopstveni biznis.

1 2 3 4 5

16. Smatram da je ambijent za poslovanje u Srbiji povoljan. 17. Ne bih napustio siguran ali loše plaćen posao ni kada bi mi se ukazala prilika da započnem sopstveni biznis.

1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

18. Bio bih spreman da pređem da živim i radim na selu ako bi mi se ukazala prilika da započnem profitabilan biznis na selu.

1 2 3 4 5

19. Ne bih bio spreman da pređem da živim i radim u drugi grad ili drugi region u zemlji ako bi mi se tamo otvorila prilika da započnem profitabilan biznis.

1 2 3 4 5

20. Radio bih na početku i „na crno” ako bi mi se ukazala prilika da započnem sopstveni biznis.

1 2 3 4 5

Ne hvala, ja sam preduzetnik!

21. Smatram da sam dovoljno informisan o državnim merama podrške za započinjanje sopstvenog biznisa.

1 2 3 4 5

U partnerstvu sa:

Dr탑avna slu탑ba? Ne hvala, ja sam preduzetnik!