Javni prostori i kako ih otkljucati by Mladi Prijepolja

PRAKTIČNI PRIRUČNIK

javni prostori i kako ih otključati

gradjanske.org javniprostori.org facebook.com/javniprostori

SADRŽAJ SVRHA PRIRUČNIKA

O KAMPANJI „Otvoreno o javnim prostorima“

ABOUT ’’Openly about Public Spaces“ campaign

UVODNA REČ

INTRODUCTION

KLJUČNI KORACI OTKLJUČAVANJA JAVNIH PROSTORA:Od potrebe, preko akcije do realizacije

1. Treba nam prostor...šta sad?

Okupi ekipu

Mapiraj raspoložive javne prostore

Saznaj vlasničku strukturu prostora i ko je nadležan

Upoznaj pravni okvir koji reguliše oblast korišćenja javnih prostora

A šta je sa vojnom imovinom?

2. Mapirali smo prostor…šta sad?

Napravi plan za prostor

Sređivanje prostora i organizovanje aktivnosti

Sprovedi akcije “oživljavanja” javnih prostora

Zagovaranje za javni prostor

Promocija

Koga i zašto jurimo za prostor?

Kako jurimo sve pregovaračke strane?

3. Otključali smo prostor...šta sad?

Napravi plan za finansijsku održivost

Uključivanje šire zajednice

STUDIJE SLUČAJA:

Kikindski Špajz - Vanja Sokolov

Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu - Radojica Bunčić

Stvaranje mesta: Inicijativa za Društveni centar, Novi Sad - Ivana Volić i

Jelena Jureša Planeta Inovativaca u osvajanju javnih prostora Smedereva - Marko Petković

UNDERGRAD i javni prostori Užica - Danilo Stojić

ZAKLJUČAK I PREPORUKE

MALI REČNIK TERMINA „Otvoreno o javnim prostorima“

KORISNI LINKOVI

SVRHA PRIRUČNIKA „Mladi u Srbiji traže pristup javnom prostoru – prostoru u kome govorimo i organizujemo se u svoje ime. Tražimo da informacije o raspoloživom prostoru budu dostupne. Tražimo da korišćenje javnog prostora bude moguće i jednostavno za potrebe svih nas.” Kampanja „Otvoreno o javnim prostorima” Bez ambicije da ponudi konačna rešenja, cilj ovog priručnika je da podstakne sve potencijalne korisnike i nadležne strukture na odlučnije i konkretnije bavljenje tematikom javnih prostora u Srbiji. Iako sada neiskorišćeni i nefunkcionalni, ovi prostori čine veliki potencijal za stvaranje novih vrednosti, razvoj društvenog aktivizma, omladinskog preduzetništva i šire kulturne ponude. Na neformalnim grupama, udruženjima, umetnicima, pojedincima itd. je da takve prostore traže, revitalizuju i koriste a na lokalnim samoupravama, privatnim preduzetnicima i različitim lokalnim i nacionalnim institucijama je da u skladu sa mogućnostima, to svim građanima i građankama omoguće. Zato je ovaj priručnik tu, da svima koji žele da se upuste u borbu za prostor bude alatka i pomoć. Iz iskustva u radu na lokalnom nivou, iz primera dobre prakse raznih organizacija i inicijativa, iz važećih dokumenata i domaćeg pravnog okvira, kampanja „Otvoreno o javnim prostorima“, želi da vam ponudi osnovne korake i mehanizme za otključavanje javnih prostora: od okupljanja ekipe sa zajedničkom idejom, mapiranja raspoloživih prostora, upoznavanja pravnog okvira i raznih mehanizama za otključavanje javnih prostora, pa sve do preporuka šta raditi nakon što se neki prostor otključa. Uz pet različitih studija slučajeva, želeli smo da prikažemo realnost i pred-

stavimo glavne izazove sa kojima se danas susreću svi oni koji se bore za javne prostore širom Srbije. Priručnik takođe nudi moguće odgovore i alternative kako država i lokalne samouprave mogu da razviju sistem, legislativu i standarde u oblasti korišćenja i prenamene javnih prostora. Kampanja “Otvoreno o javnim prostorima” želi da ovaj priručnik bude aktivno korišćen i primenjen i da u velikoj meri pomogne u sagledavanju svih mogućnosti za revitalizaciju javnih prostora. Voleli bismo ako bi lakša dostupnost i bolje poznavanje teme javnih prostora doprinelo i imalo za rezultat nove ideje, inicijative i projekte usmerene na rešavanje problema napuštenih prostora. Takve prostore treba obezbediti za sve one kvalitetne inicijative koje nestaju usled nedostatka sredstava za prostor, kao i za delovanje raznih formalnih i neformalnih grupa, udruženja građana i pojedinaca. Zahvaljujemo se svima koji su učestvovali u kampanji „Otvoreno o javnim prostorima“ i pomogli u realizaciji ovog priručnika. Veliku podršku u dosadašnjem radu dugujemo Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID) koja kampanju podržava u okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ a kojim Institut za održive zajednice (ISC) rukovodi. Za sve one prostore koji su napušteni, neiskorisćeni, zapušteni, zaboravljeni…borba se nastavlja! Dubravka Velat Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Beograd, 2012. godine

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

O KAMPANJI „OTVORENO O JAVNIM PROSTORIMA“ Program za mlade Građanskih inicijativa pokrenuo je kampanju „Otvoreno o javnim prostorima“ 2009. godine. Od tada do danas putovali smo, razgovarali, savetovali, pomažući neformalnim grupama i udruženjima koja su se borila za dobijanje nekog prostora u Kikindi, Kragujevcu, kasarne u Novom Sadu i Nišu, oživljavanje zgrade InexFilma u Beogradu, Kruševcu, Smederevu, Užicu... Prepreke nas nisu zaobilazile još od samog početka kampanje. Kada smo se obratili opštinama širom Srbije da nam na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, dostave spisak javnih prostora koje poseduju, rezultati su bili prilično obeshrabrujući. Ispostavilo se da je naveći problem bio to što same lokalne samuprave ne znaju čime raspolažu. Zbog zamršenih imovinsko-pravnih odnosa veoma i danas je teško doći do podataka šta kome pripada a jedna od glavnih prepreka je i to što i dalje nema razvijenih procedura i kriterijuma za dobijanje i korišćenje ovih prostora.

i prolazili kroz duge i naporne pregovore sa lokalnim vlastima. Veoma smo ponosni i na interaktivnu online mapu javnih prostora koju ljudi i danas koriste za mapiranje napuštenih lokacija koje se mogu oživeti. Nakon četiri godine kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ možemo reći da je aktuelizovanje teme i značaj koji joj sve veći broj mladih, organizacija civilnog društva, domaćih i međunarodnih donatora pridaje, jedan od naših najvećih rezultata. Na samom početku delovalo je nemoguće da će neki mladi ljudi iz Smedereva razgovarati sa visokim predstavnicima vlasti grada Smedereva o tome koji bi se prostor mogao iskoristiti za Omladinski centar. A danas se to dešava i to ne samo u Smederevu već u mnogim gradovima i opštinama u Srbiji. Otključavajmo javne prostore zajedno...SAD! Kampanju podržava USAID u okviru programa „Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva“ a kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC).

Osvajanje prostora je u početku delovalo nemoguće. Trebalo je dosta vremena da grupe koje su pokrenule inicijative za osvajanje prostora ohrabrimo i osnažimo. Zajedno smo nailazili na prve prepreke, razna odbijanja, odugovlačenja i ravnodušnost nadležnih institucija. Međutim, motivisanost, strpljenje, puno razgovora, bodrenja i međusobnog savetovanja, doveli su do prvih uspešno osvojenih prostora. Uživali smo u neverovatnim akcijama oživljavanja prostora

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

ABOUT “OPENLY ABOUT PUBLIC SPACES” CAMPAIGN Civic Initiatives’ Youth Program started the ‘’Openly about Public Spaces’’ campaign in 2009. Since then, we have travelled, talked, advised, provided help to informal groups and associations which struggled to obtain spaces in Kikinda, Kragujevac, barracks in Novi Sad and Nis, to revive InexFilm’s building in Belgrade, Krusevac, Smederevo, Uzice, etc. Hindrances have not bypassed us since the very onset of the campaign. When we addressed numerous municipalities across Serbia with a request to deliver us lists of the public spaces they possessed, the request being based on the Law on Free Access to Information of Public Interest, the results were fairly discouraging. It turned out that the biggest problem was that the very local self-governments were not aware of the spaces they had at their disposal. Due to intricate property-legal relations, it is still very difficult to obtain data on owners, and one of the main obstacles is non-existence of developed procedures and criteria for obtaining and usage of these spaces. Accessing spaces seemed impossible in the beginning. It took a lot of time for us to encourage and empower the groups that started the initiatives for winning spaces. We went through initial obstacles, various rejections, procrastination and indifference of the competent institutions together.

However, motivation, patience, numerous talks, stimulation and mutual counseling resulted in the first successfully won spaces. We took pleasure in the amazing actions of space revivals and went through long and strenuous negotiations with the local authorities. We are very proud of the interactive online map of the public spaces which people use even today for mapping abandoned locations that have a potential for revival. After four years of running the ‘’Openly about Public Spaces’’ campaign, it can be said that the actualization of the issue and the importance that is given to it by a growing number of young people, organizations, civil society, domestic and international donors, represent one of our greatest achievements. At the very start, it seemed quite impossible that some young people from Smederevo would talk to the high representatives of the city authorities about potential space for a youth center. Today, it is really happening, not only in Smederevo, but in many other Serbian cities and municipalities as well. Let’s unlock public spaces together ...NOW! The campaign is supported by USAID within the ‘’Civil Society Advocacy Initiative’’ program managed by the Institute for Sustainable Communities (ISC).

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

UVODNA REČ Znate li koliko u Srbiji ima napuštenih javnih prostora koji stoje neiskorišćeni i napušteni? Ne znate? Ne znamo ni mi. Ne znaju institucije, ne znaju lokalne samouprave a privatni sektor nije zainteresovan. A znate li koliko postoji inicijativa i predloga da se takvi prostori srede, ožive i iskoriste? Mnogo!

ročno doprinesemo razvoju društva i svoje lokalne zajednice. Otvoreno o informacijama, otvoreno o idejama, otvoreno o javnim prostorima! Marija Dimitrijević Mišković Koordinatorka kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“

Ne postoji zvanična evidencija napuštenih prostora, ne postoji (javni) plan njihovog korišćenja, ne pokreću se licitacije za njihovu prodaju, ne postoje procedure ni mehanizmi za njihovo dobijanje za korišćenje (u cilju opšteg dobra ili nešto slično). Uprkos ovakvoj „magli“ ipak postoje i razvijaju se uspešne priče i inicijative koje su uspele da za svoje ideje i programe dobiju ili osvoje prostor. U ovim slučajevima radilo se o dogovoru sa lokalnom samoupravom koja je nakon pregovora sa predstavnicima neformalne grupe, NVO, grupe umetnika/ca ustupila prostor inicijativi. Svaka čast! Bravo! Ali ovo je tek izuzetak koji samo potvrđuje pravilo koje glasi: nema jedinstvenog mehanizma ni procedure (o šalteru ili osobi da ne govorimo) na osnovu koje neko može dobiti ili biti zvanično odbijen pri zahtevu za neki prostor. Napušteni prostori propadaju i mi moramo da nastavimo borbu za pravo da nas niko ne gleda popreko, naziva čudnim ljudima, stranim plaćenicima ili uvrnutim umetnicima i mladim ljudima zato što imamo ideju, želimo da osvežimo prostor i dugo-

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

INTRODUCTION Do you know how many abandoned public spaces in Serbia stand unused and forlorn? You do not? Neither do we. Institutions do not know, local self-governments are not aware of this, and the private sector is not interested. And do you know how many initiatives and proposals regarding tidying, revival and usage of these spaces exist? They are numerous! There is no official register of public spaces, there is also no information on their ownership status, as well as the procedures and mechanisms to obtain them. Despite this veil of mist, there are successful stories and initiatives that managed to obtain or win space for their ideas and programs. The above-mentioned cases were about agreement with the local self-government which, after the negotiations with representatives of an informal group, NGO, group of artists, allocated public space to the initiatives. Good job! Bravo! However, this is only an exception to the following rule: there is no unique mechanism or procedure (let alone an information desk or a person) based on which someone could obtain approval or an official refusal when requesting a certain public space for use. Abandoned spaces are decaying and we must continue fighting for our right not to be looked askance at, called strange, called foreign mercenaries or twisted artists and young people, only because we have an idea, wish to revive certain

space and make a long-term contribution to the development of the society and our local community. Openly about information, openly about ideas, openly about public spaces! Marija Dimitrijevic Miskovic “Openly about Public Spaces” Campaign Coordinator

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

KLJUČNI KORACI OTKLJUČAVANJA JAVNIH PROSTORA: Od potrebe, preko akcije do realizacije

1. TREBA NAM PROSTOR...šta sad? Okupi ekipu Šta je to što ljude u nekom gradu ili opštini navede na ideju da traže prostor za svoje aktivnosti? EKIPA! Jednostavno ste se skupili, kreativni ste, različiti u svojim talentima i interesovanjima ali itekako slični u opštoj potrebi da u svom gradu/opštini pronađete neki svoj kutak gde možete sprovoditi svoje ideje i organizovati aktivnosti. Nevezano za to da li ste neformalna grupa ili udruženje, zajednički rad i vizija su ono što će vas držati na okupu. Borba za prostore je duga, zato je okupljanje, jačanje i širenje

ekipe sa kojom radite i koja vam pomaže, prvi i ključan korak za otključavanje prostora. U ovom koraku veoma je bitno da se pojedinačne težnje svih učesnika/ca vaše inicijative prepoznaju i uvaže. Samo harmonična i jedinstvena ekipa može potpuno spremno krenuti u zajedničku akciju za kreiranje novog mesta susreta i razmene. Zajednička rešenost, motivisanost i lična inicijativa su jedini uspešan model da se ostvari željeno u borbi za javne prostore. Jačanje zajedničkog duha ekipe naravno dolazi postepeno i ide sve lakše kako vreme i vaša inicija-

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

tiva odmiču. Vaša zajednička vizija će biti posebno dovedena u pitanje pri prvim preprekama, odbijanjima, odugovlačenju i ravnodušnosti na koje ćete nailaziti u svojoj borbi. Stepen zainteresovanosti članova grupe je različit i to predstavlja veliki izazov. Oni koji se više angažuju imaće veći uticaj i mogućnost da ostvare svoje prioritete. Upornost, strpljenje, puno razgovora, međusobnog savetovanja i bodrenja – osnov su za stvaranje jedne skladne, produktivne i proaktivne ekipe. OJP preporučuje:

Mapiraj raspoložive javne prostore Iako na prvi pogled možda ne deluje tako, nalaženje i mapiranje praznih i zapuštenih prostora koji se godinama ne koriste i nije toliko teško. Oni su svuda oko nas. Napuštene zgrade i fabrike, zatvoreni bioskopi, prazne kasarne i prostorije mesnih zajednica, samo su deo javnih prostora koji bi u dogovoru sa lokalnim vlastima mogli da se otvore i „ožive” za razne aktivnosti.

++ Što je veći broj osoba i grupa koje su aktivne i rade na postavljenim ciljevima, to su veće šanse za uspeh!

Prošetajte krajem, povežite se sa lokalnim udruženjima, komšijama ili ljudima koji žive u blizini kako biste mapirali i saznali što više o napuštenim prostorima u vašoj lokalnoj zajednici.

++ Kvalitetno umrežavanje i zajedničko upravljanje podrazumeva da svako ima pravo na reč, da se svi stavovi uvažavaju i da se razgovara sve dok se ne postigne dogovor. Bitno je da ste odlučni i da cela grupa stoji iza donete odluke.

Spolja se odmah vidi da je neka kuća ili zgrada zapuštena, razbijena, bez prozora, itd. Ukoliko prostor nije zaključan i ukoliko nema nikoga, možete i sami da proverite u kakvom se stanju prostor nalazi: kakvi su zidovi i podovi, da li je prostor bezbedan, koliko prostorija ima, šta je sa instalacijama za vodu i struju i da li je to sve u skladu sa vašim potrebama.

++ Podelite odgovornosti i zaduženja! Ne može jedan ili tri pojedinca/ke da radi sav posao. Ne može jedna osoba da pregovara sa lokalnom samoupravom, piše saopštenja, organizuje akcije i deli letke na ulici. Interesovanja, sklonosti i veštine treba staviti na sto, i neka svako preuzme ono što mu/joj ide od ruke, što želi i što može da radi. Što pre podelite uloge, to će vaša inicijativa biti organizovanija, ekipa snažnija a koraci i aktivnosti konkretniji.

Ako ste u prilici, u obilazak određenog prostora povedite nekog ko se razume u radove, instalacije, arhitekturu i sl, kako bi vas u startu posavetovao/ la oko renoviranja, sređivanja i oživljavanja. Nakon toga ćete imati opštu procenu šta sve morate da obavite da bi prostor postao funkcionalan. Napravite što detaljnije snimke i fotografije prilikom obilaska koje vam kasnije mogu koristiti za dalje konsultovanje i širenje priče. Najbitnije je da prostor koji tražite po kvadraturi i rasporedu približno odgovara vašim budućim planovima i onome što želite da realizujete u

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

njemu. Napušteni vojni hangar je super za bioskop ili izložbeni prostor ali ne i za organizovanje kurseva jezika ili radionica za mali broj ljudi. Šta institucije kažu: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u svom istraživanju „Prazni prostori Srbije“,1 na sledeći način klasifikuje grupe praznih prostora u Srbiji: I. Napuštena, raseljena i izmeštena mesta II. Prostorne celine III. Industrijske zone i veliki industrijski kompleksi IV. Vojni kompleksi V. Objekti kinematografskog nasleđa VI. Objekti različite namene a. Industrijski objekti i skladišta b. Objekti za saobraćaj i komunikacije c. Poslovni objekti d. Poslovno-stambeni objekti e. Stambeni objekti f. Objekti za kulturno-umetničku delatnost i zabavu g. Školski objekti i objekti za naučno-istraživačke delatnosti h. Turistički i ugostiteljski objekti i. Ostali objekti

OJP preporučuje: ++ U procesu mapiranja prostora može vam pomoći interaktivna onlajn mapa praznih prostora (www.javniprostori.org) koja je nastala u okviru kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“. To je baza od blizu 100 mapiranih prostora širom Srbije. Prostori su podeljeni po raznim kategorijama, između ostalog i prema gradovima.

Prošetali ste krajem, našli prazan prostor, obišli ga, fotografisali, proverili u kom je stanju i mapirali. Idemo dalje.

1 „Prazni prostori Srbije – Prva faza projekta - Beograd“, mr Tamara Jovanović, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 2010, str. 22

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Saznaj vlasničku strukturu prostora i ko je nadležan Ko poseduje prazne prostore? Ništa, nigde i nikada ne pada sa neba. Jedna od opcija koja vam je na raspolaganju je da zauzmete određeni prostor koji ste mapirali i skvotirali. Ako ste ipak pre za varijantu: prvo pregovori pa onda „upad“, ili samo pregovori do konačnog dobijanja prostora, ispitivanje vlasničke strukture je vaša sledeća stanica. Sad ide onaj dosadniji deo: saznati u čijem je vlasništvu određeni prostor kako bi ste znali sa kim da pregovarate. Raspitivanje u komšiluku je prvi korak naravno. Od velike je koristi kada u startu znate kome određeni prostor pripada i kome treba da se obratite. Važno je da znate da su prazni prostori uglavnom državna svojina. Lokalne samouprave (grad/ opština) takođe mogu biti vlasnici prostora po novom Zakonu o javnoj svojini. Od velike je koristi kada u startu znate kome određeni prostor pripada i kome treba da se obratite. Mi se najiskrenije nadamo da ćete vi biti te sreće da nakon obilaska par šaltera i raspitivanja saznate ko je vlasnik određenog prostora koji vas interesuje, no najčešći su slučajevi da pravno-imovinski status određenog prostora nije rešen i da je spor o vlasništvu i dalje u toku. VAŽNO: Prostori sa nerešenim pravno-imovinskim statusom mogu zapravo biti najpogodniji za zauzimanje i oživljavanje jer može postojati interes da neko drugi (možda baš vi) održava imovinu ili koristi prostor dok mu se vlasnička struktura ne reši.

Privatni vlasnici često imaju zapuštenu imovinu koja stoji prazno i neiskorišćeno godinama iz različitih razloga. Neki vlasnici žive u inostranstvu i nemaju načina da održavaju imovinu koja propada, drugi su možda preminuli pa nemaju naslednika, itd. Ako stupite u kontakt sa privatnim vlasnicima, postoji šansa da direktno sa njima ispregovarate korišćenje prostora dok sam vlasnik ne reši da ga konačno preproda, sruši ili ponovo koristi. Ne posustajte pred birokratijom. Pobedite je. Nemojte da vas mogućnost „privremenog rešenja“ ili šansa za dobijanje prostora na godinu ili dve demotiviše ili odvrati od dalje borbe. Imajte na umu da su u vašoj priči i privremena rešenja – rešenja, i to odlična! Kada se vaš omladinski/kulturni/društveni centar ili izložbeni/koncertni/edukativni prostor razvije u roku od godinu ili dve, kada promenite lice

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

svog grada/opštine, bićete poznati svima i mnogo iskusniji i spremniji za očuvanje ovog ili za dobijanje novog prostora i pronalaženje trajnijeg rešenja. Mnogo šira i ozbiljnija ekipa će tada biti na vašoj strani, stoga ponavljamo: ne plašite se „privremenih rešenja“! Druga opcija je da se fokusirate na prostor za koji znate ili ste saznali da mu je rešeno vlasničko pitanje i krenete odmah u organizovanju akcija ili u pregovore.

Nažalost, ovakvu situaciju lokalne samouprave i političari često okreću u svoju korist. Vrlo je verovatno da će se na ovo pozivati ako ne žele da vam daju tačan odgovor o tome koliko javnih prostora poseduju ili ne žele da vam otkriju da već imaju „dogovor“ o prodaji, ustupanju ili nečem sličnom. Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja3 je vaše najjače oružje ovde. To jeste spor, ali je efektivan način da do ovakve informacije dođete.

Šta institucije kažu: Prema novom Zakonu o javnoj svojini iz 2011. godine, javnu svojinu čine pravo svojine Republike Srbije - državna svojina, pravo svojine autonomne pokrajine - pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave - opštinska, odnosno gradska svojina. Do oktobra 2011. godine o javnim prostorima odlučivala je Republička Direkcija za imovinu, ali ta nadležnost Zakonom o javnoj svojini prebačena je na lokalnu samoupravu (osim u slučaju vojnih objekata).2 Lokalne samouprave imaju obavezu prema novom zakonu da sačine spisak raspoloživih javnih prostora na svojoj teritoriji u roku od tri godine. Ukoliko to ne učine u ovom roku, imaju dodatnih deset godina da to urade. Međutim, ukoliko to ne urade ni u roku od deset godina, država automatski postaje vlasnik tih prostora. Najveći problem je što ne postoji jednistvena baza javnih prostora svih lokalnih samouprava, tako da neki prostori ostaju „nevidljivi“ nadležnim strukturama.

2 Više o vojnim objektima u odeljku „A šta je sa vojnom imovinom?“ u nastavku Priručnika na strani 22

3 http://www.propisi.com/zakon-o-slobodnom-pristupuinformacijama-od-javnog-znacaja.html

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Međutim, pre nego što se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja, prošetajte do Službe za katastar nepokretnosti u vašem gradu ili opštini. Posebno je korisno što je od 2012. godine dustupna internet aplikacija “KnWeb” http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/) koja omogućava onlajn pretraživanje baze podataka katastra nepokretnosti. Baza podataka predstavlja centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici Srbiji i formirana je preuzimanjem podatka koji se održavaju u službama za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda.4 Imajte u vidu da pretraživanje katastra nikad nije jednostavan posao. I najiskusniji pravnici/ce se hvataju za glavu u ovakvim slučajevima jer se najčešće dešava da su katastri uglavnom nesređeni, sa nepotpunim informacijama, i da je veoma teško doći do traženih informacija.

4 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na strani 71

Dok vežbate strpljenje radeći ovaj dosadni domaći zadatak šetanja po šalterima lokalne samouprave, raspitivanja po komšiluku, konsultovanja stručnjaka, pretraživanja katastra ili zvaničnog traženja informacija na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, bacite pogled na zakone koji uređuju oblast javnih prostora.

Obavezno, obavezno, obavezno prečešljajte pasus o zakonima koji sledi kada budete došli do koraka „Zagovaranje za javni prostor“. Možda je dosadan i suvoparan ali će vam i te kako koristiti za pregovore jer će tako lokalne vlasti, vlasnici ili sa kim god već budete komunicirali biti svesni da je ispred njih neko ko se dobro raspitao, proučio pravni okvir i sve termine kojima se vešto služi. Tamo se nalaze i saveti o tome koje pravne termine kada da koristite, stoga: priručnik u ruke i na čitanje!

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Upoznaj pravni okvir koji reguliše oblast korišćEnja javnih prostora U procesu dobijanja javnog prostora mogu vam biti od velike pomoći razna usvojena dokumenta na nacionalnom ili lokalnom nivou koja regulišu oblast korišćenja javnih prostora (zakoni, uredbe, opštinski propisi – statut, strategije, akcioni plan, itd.) ++ Nacionalni pravni akti Osnovni propisi koji regulišu ovu materiju nalaze se u Ustavu Republike Srbije, Zakonu o javnoj svojini, Zakonu o lokalnoj samoupravi, Zakonu o finansiranju lokalne samouprave i dr. Kada se govori o statusu i korišćenju javnih prostora, Ustav Republike Srbije (član 87. stav 4.) kaže da „se imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, način njenog korišćenja i raspolaganja, uređuju zakonom“ i da „opština preko svojih organa u skladu sa zakonom uređuje i obezbeđuje korišćenje građevinskog zemljišta i poslovnog prostora, te da opština samostalno upravlja opštinskom imovinom u skladu sa zakonom“. Za otključavanje javnih prostora veoma je važan Zakon o javnoj svojini5 kojim se uređuje pravo javne svojine i druga imovinska prava Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Važno je da znaš da javnu svojinu čine: državna svojina, pokrajinska svojina i opštinska, odnosno gradska svojina.

5 http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20 o%20javnoj%20svojini.pdf

U javnoj svojini su: ++ prirodna bogatstva, ++ dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, ++ stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ++ druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini. Zakon (član 26) definiše pojam raspolaganja stvarima u javnoj svojini koji između ostalog podrazumeva i davanje stvari na korišćenje i u zakup. Ovo je posebno važno jer ćete se na ovo najčešće pozivati prilikom traženja prostora. Bitno je da znaš da stvari u javnoj svojini koje koriste organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave za vršenje njihovih prava i dužnosti čine: - nepokretne stvari u koje spadaju službene zgrade i poslovne prostorije, stambene zgrade i stanovi, garaže i garažna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe, nepokretnosti za potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava i nepokretnosti za posebne namene. - pokretne stvari: prevozna sredstva, predmeti istorijskodokumentarne, kulturne i umetničke vrednosti, oprema, potrošni materijal i pokretne stvari za posebne namene. Vlada Republike Srbije odlučuje o pribavljanju raspolaganju svim pokretnim i nepokretnim stvarima koje su u svojini Republike Srbije, dok

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

nadležni organ autonomne pokrajine i lokalne samouprave ima tu nadležnost u vezi sa stvarima koje su u njegovom vlasništvu. Ko vodi evidenciju o stanju, vrednosti i kretanju javne svojine? Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javna preduzeća, društva kapitala, zavisna društva kapitala, ustanove ili druga pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Tu evidenciju zatim dostavljaju Republičkoj direkciji za imovinu, koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini. Direkcija je odgovorna Vladi RS kojoj podnosi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini, najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu. OJP preporučuje: ++ Posebno obrati pažnju na to da Zakon predviđa davanje nepokretnih stvari na korišćenje i da je ta nadležnost ovim Zakonom prebačena na lokalnu samoupravu (osim u slučaju vojnih objekata). Ovo je važna novina koju donosi Zakon i koja donekle olakšava proceduru oko korišćenja javnih prostora i koja ti omogućava da direktno tražiš prostor od gradske ili opštinske uprave u kojoj živiš! Zakon o lokalnoj samoupravi 6 (odredba člana 20. tačka 10) kaže da opština, preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom, uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora. 6 http://www.paragraf.rs/propisi_download/zakon_o_lokalnoj_samoupravi.pdf

Bitno je i da znaš da Zakon o finansiranju lokalne samouprave7 (odredba člana 6. tačka 9) kaže da prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Serbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi i organizacije jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta, predstavljaju izvorni prihod koji pripada jedinici lokalne samouprave, kao i prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave (član 6. tačka 10). Drugi korisni nacionalni pravni akti: Zakon o mladima 8 Nacionalna strategija za mlade 9 Uredba o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda 10 Lokalni pravni akti Različite organizacione jedinice unutar gradskih i opštinskih uprava nadležne su za pitanje javnih prostora i njihovog potencijalnog ustupanja organizacijama civilnog društva, tako da ne postoji univerzalni model ili procedura za korišćenje javnih prostora. Ne treba da ponavljamo da je situacija 7 http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/2012/ Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20zakona%20o%20finansiranju%20lokalne%20samouprave. pdf 8

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_mladima.html

9 http://www.mos.gov.rs/srl/preuzmi/nacionalna_strategija_za_mlade 10 http://www.propisi.com/javna-svojina-pribavljanje-koriscenje-i-otudjenje.html

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

oko nadležnosti posebno haotična u nekim lokalnim mestima. Nadležnost se razlikuje od uprave do uprave i može pripadati: odeljenju za imovinskopravne poslove i opštu upravu, sekretarijatima, odsecima, direkcijama i dr. Procedure za korišćenje javnih prostora u većini gradova i opština ne postoje ili su nejasne. Npr. organizacije za društveno odgovorne projekte mogu dobiti besplatno prostore na korišćenje, umetnici nekad plaćaju simboličnu sumu za svoja izlaganja a nekad ne, a za komercijalne svrhe se plaćaju standardne rente. Na osnovu Zakona o javnoj svojini gradovi/opštine donose Odluku o raspolaganju nepokretnostima u državnoj svojini. Na osnovu toga opštine raspisuju javni poziv, donose odluke o ceni zakupa i ostala podzakonska akta. Formira se posebno javno preduzeće na koje zatim prenose ovlašćenja (JP Poslovni prostor i sl.). Izdavanje se vrši na osnovu odluke Veća ili Skupštine, a po principu prikupljanja ponuda. OJP preporučuje: ++ Mesne zajednice i opštinska zgrada su u nadležnosti gradske/opštinske uprave tako da je ove prostore moguće dobiti besplatno a procedure za njihovo korišćenje su dosta jednostavnije u odnosu na druge javne prostore! Drugi korisni lokalni strateški dokumenti 11 Proverite da li je u vašem gradu/opštini usvojena Strategija za mlade ili Lokalni akcioni plan politike za mlade koji mogu da sadrže delove koji 11 Lokalne strategije i akcioni planovi dostupni su na sajtu Stalne konferencije gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije na www.skgo.org u odeljku Baza lokalnih strateških dokumenata.

se odnose na mlade i na njihov problem nedostatka prostora za okupljanje i rad (kao što je slučaj npr. u Smederevu i Kikindi). Važno je da znate da su lokalne strategije i akcioni planovi zvanični dokumenti jedinice lokalne samoprave, odnosno doneti su procedurom glasanja u skupštini opštine/grada. Pozivanjem na ove dokumente, vaša inicijativa dobiće na jačini i ozbiljnosti. Lokalne vlasti ili političari ne bi trebalo da ostanu ravnodušni na činjenicu da se ono što vi tražite nalazi u dokumentu koji je možda baš njihova politička stranka podržala ili predložila. Nevezano za političke i pojedinačne interese, oni su kao demokratski izabrani predstavnici vaše zajednice, obavezni da poštuju i sprovode sve obaveze koje svi zvanični dokumenti nalažu. Vaše je da ih na tu obavezu podsetite prilikom zagovaranja za dobijanje prostora. Ukoliko postoje u vašem gradu/opštini posebno vam mogu biti korisne i Strategije razvoja civilnog društva (Kragujevac; Beograd), lokalni planovi razvoja kulture (Užice; Kragujevac) strategije lokalnog ekonomskog razvoja (Zaječar; Pirot) i slični dokumenti. Uopšte, potražite da li se u bilo kom zvaničnom dokumentu vašeg mesta pominju javni prostori, nevladine organizacije, udruženja, mladi, kultura i slično. Nikad se ne zna šta sve možete pronaći u ovim dokumentima. Postoje šanse da je davanje prostora na korišćenje ili pomoć udruženjima u ovim dokumentima navedeno i izglasano iz čistih političkih interesa i pogrešnih motiva. Ispitajte politički kontekst zajednice, koja je stranka donela koji dokument i za šta se zalagala u poličkoj kampanji. U načelu, bitno je da tako nešto postoji u dokumentu a vaš je zadatak da svaku informaciju koja ide u prilog vašoj inicijativi temeljno istražite, a zatim i što više koristite prilikom zagovaranja.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Nažalost, u Srbiji je češći slučaj da potrebe mladih ljudi, udruženja i slično nisu deo lokalnih razvojnih dokumenata. Ali to je opet prostor za akciju. Možete pokrenuti inicijativu da se pitanje dostupnosti javnih prostora i njihove upotrebe od strane mladih ili organizacija civilnog društva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno od prioritetnih pitanja u vašoj lokalnoj zajednici.

PRIMERI USVOJENIH LOKALNIH DOKUMENATA SA KOMPONENTOM O JAVNIM PROSTORIMA: Kragujevac

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Beograd

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Smederevo

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

A šta je sa vojnom imovinom? Vrlo je verovatno da se u vašem gradu ili opštini nalazi neka napuštena kasarna ili drugi vojni objekat koji bi vam bio odličan za aktivnosti i rad. Međutim, morate imati na umu da je situacija sa napuštenom vojnom imovinom u Srbiji veoma komplikovana. Naime, Ministarstvo odbrane Republike Srbije vlasnik je svih, ali apsolutno svih vojnih objekata u celoj zemlji. Na osnovu Master plana za raspolaganje viškom vojne imovine12 koji je donet 2006. godine, Ministarstvo ima pravo prodaje tj. konverzije ili prenamene objekata koji su višak. Prema ovom planu, prodajom ili ustupanjem uz nadoknadu nepotrebnih vojnih objekata, planirano je da se reši problem velikog broja nepotrebnih objekata kao i ogroman nedostatak materijalnih sredstava. Da bi određena lokalna samouprava mogla da poseduje i slobodno raspolaže nekim vojnim objektom koji se nalazi na njenoj teritoriji, ona može da ga otkupi od Ministarstva odbrane. Genijalno, zar ne? Prenošenje novca sa jedne na drugu liniju budžeta Republike Srbije, tj. presipanje iz kase lokalne samouprave u kasu Ministarstva. Međutim, prodaja putem tendera nije jedini način komercijalizacije vojne imovine. 12 http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/index.php

Razmena sa institucijama koje koriste sredstva u državnoj svojini i ulaganje u zajedničku izgradnju stanova takođe predstavlja vid prenamene vojne imovine.13 Master plan predviđa postojanje prava preče kupovine koje važi za lokalne samouprave koje su zainteresovane za neki od vojnih objekata na svojoj teritoriji. U praksi se pokazalo da je model zamene imovine za imovinu najzastupljeniji. Lokalna samouprava po ovom modelu preuzima vojnu nepokretnost, a za uzvrat predaje ili gradi stanove za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka vrednosti preuzetog objekta.14 Česti su slučajevi u kojima se lokalna samouprava odlučuje na kupovinu određenog vojnog objekta jer je prethodno napravljen dogovor sa nekim od zainteresovanih investitora ili daljih kupaca. Naravno da se nijednoj lokalnoj samoupravi ne isplati da plati visoku cenu objekta a zatim ga ustupi na besplatno ili jefitnije korišćenje nekim dosadnim tamo mladim ljudima, umetnicima ili organizacijama civilnog društva, posebno ako im nisu partijski bliski. Ne želimo da vas obeshrabrimo, ali želimo da 13 „Šta sa viškom vojne imovine?“, Marina Tadić, Beogradski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5 14 Primer ovakvog ustupanja objekata je kasarna „Stepa Stepanović“ na Voždovcu u Beogradu, za koju se procenjuje da vredi koliko i skoro 900 stanova.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

unapred budete svesni složenosti i problematike ove naizgled „savršeno uređene“ oblasti. Ko i na koji način učestvuje u proceduri prodaje vojne imovine? 1. Ministarstvo odbrane – odlučuje koji objekti će biti prodati, dostavlja neophodnu dokumentaciju, raspisuje tender za prodaju i formira komisiju koja procenjuje pristigle ponude (ukoliko je reč o prodaji objekta putem tendera); 2. Republička direkcija za imovinu – rukovodi procesom prodaje; 3. Poreska uprava – procenjuje vrednost objekta, koju zatim mora da odobri Ministarstvo odbrane; 4. Vlada Republike Srbije – odobrava predlog najbolje ponude ukoliko je reč o prodaji objekta putem tendera; 5. Lokalna samouprava – učestvuje u slučaju da je sama kupac vojne imovine (Rančić 2008: 76; Đurović 2009).15 Međutim, koraci koji su do sada preduzeti nisu doveli do većih rezultata. Fondu je na početku bilo stavljeno na raspolaganje oko 500 objekata u Srbiji, dok baza podataka Master plana obuhvata 447 objekata.16 Ukupno prodatih objekata od usvajanja Master plana do kraja 2011. je svega 39 kompleksa. Najviše problema nastalo je zbog veoma komplikovane procedure, visokih cena objekata ponuđenih za otuđenje, dokumentacije i vlasničkih odnosa i neosnovano ambicioznog plana.17

Fotograf: Danijel Šivinjski

Novi model korišćenja vojnih objekata Ovi vojni objekti nalaze se širom Srbije i predstavljaju izuzetan potencijal u smislu njihove moguće buduće namene. Uglavnom su dobro očuvani veliki kompleksi i na centralnim lokacijama i zbog toga se često vodi rasprava na koji način bi ovi napušteni objekti mogli da se koriste. Jedan od načina kako bi moglo da se spreči dugogodišnje propadanje ovih objekata može biti njihovo ustupanje na korišćenje organizacijama civilnog društva sve dok se ne pojavi neka ponuda za prodaju. U regionu odavno postoje takvi uspešni primeri. Alternativni kulturni centar Metelkova u Ljubljani18 i Društveni centar Rojc u Puli19 su slične inicijative koje su u kratkom vremenskom roku postale centralna mesta okupljanja mladih, aktivnih ljudi.

15 Ibid. 16 Više informacija o Master planu Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 72 17 „Šta sa viškom vojne imovine?“, Marina Tadić, Beogradski centar za bezbednosti politiku, 2012. str. 5

18 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje “Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 72 19 Ibid.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Jedan takav pokušaj bilo je skvotiranje i zauzimanje kasarne „Arčibald Rajs“ u Novom Sadu od strane članova i članica Inicijative za Društveni centar20. Aktivisti i aktivistkinje su ušli u kasarnu 22. decembra 2011. godine u nameri da je pretvore u mesto okupljanja svih kreativnih pojedinaca, grupa i organizacija u cilju bogatije kulturne i društvene ponude u Novom Sadu. Kompleks “Arčibald Rajs” uvršćen je u Master plan raspolaganja nepokretnostima koje nisu od vitalnog značaja za funkcionisanje Vojske Srbije. Tu kasarnu, koja se nalazi u širem centru grada, pripadnici Vojske Srbije napustili su pre par godina i ona je ostala u nadležnosti Republičke direkcije za imovinu i u vlasništvu Ministarstva odbrane RS. Lokalne vlasti Novog Sada nisu izražavale interesovanje za konverziju kasarne zbog nedostatka sredstava za kupovinu i ostalih okolnosti, pa im je jednostavnije bilo da kasarna stoji prazna. Aktivisti i aktivistkinje Društvenog centra su nakon mesec dana organizovanja raznih programa, koncerata, radionica, izložbi i akcija čišćenja, bili primorani da sredinom jaunara 2012. godine napuste kasarnu pošto ih je Vojna policija isterala. Iako je nadoknada koju će dobiti za objekte jedan od osnovnih prioriteta Ministarstva odbrane, dosadašnje iskustvo je pokazalo da je Ministarstvo postavilo veoma ambiciozne ciljeve koji se veoma teško mogu realizovati. Zbog toga bi bilo korisno ustupiti ove objekte u propadanju na korišćenje onima koji imaju ideju i znanje kako da ih ožive i upotrebe za nešto korisno. Praksa pretvaranja vojnih objekata, magacina, fabričkih hala i drugih napuštenih zgrada u društvene i kulturne centre prati duh sadašnjice i potrebe zajednice. Vrednost ovih neiskorišćenih objekata se čuva tako što će se 20 Više informacija o Društvenom centru u Novom Sadu možete naći na www.drustvenicentar.org.

promeniti njihova namena i ulagati u njihovu adaptaciju. Davanje na korišćenje praznih kasarni kao što je to slučaj u Sloveniji i Hrvatskoj jednostavno nije u interesu Ministarstva odbrane Republike Srbije. Otvaranjem prostora za drugačiju namenu vojnih objekata i njihovo privremeno ili trajno ustupanje mladima, organizacijama civilnog društva, neformalnim gupama, pokazalo bi u kom pravcu se želi razvoj države i društva u celini. Nastavljajući sa radom u okviru davno stečenog obrasca, predstavnici Ministarstva nisu raspoloženi za bilo kakve pregovore ili pronalaženja srednjeg rešenja. Iako ažurni u slanju (negativnih) odgovora, i saradljivi po pitanju zakazivanja sastanaka, uporni su u svom insistiranju da je Vlada Repubike Srbije nadležna za ovo pitanje. U međuvremenu stotine hiljada kvadrata napuštenih kasarni, garaža i sličnih vojnih objekata propada. OJP preporučuje: ++ Pokrenite pitanje korišćenja vojnih objekata ako se neki od njih nalazi i na teritoriji vaše opštine i grada. Veliko je pitanje da li treba pristati da se Vojska smatra vlasnikom i slobodno raspolaže nečim što je građeno novcem iz državnog budžeta. I pored toga što je procedura komplikovana i što je velika verovatnoća da ćete dobiti negativan odogovor ili nešto tipa: „Idi pa pitaj Ministarstvo, šta ti oni kažu to je...“, ne treba odustati od aktuelizovanja ove priče i postavljanja pitanja korišćenja ovih objekata.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

2. MAPIRALI SMO PROSTOR...šta sad? Napravi plan za prostor Nakon što grupa mapira javni prostor koji želi da koristi i osvaja, veoma je važno da definiše način na koji želi da započne borbu, tj. da obabere mehanizme otključavanja. Postoje dva različita mehanizma za otključavanje javnih prostora koje možemo grupisati na sledeći način: zauzimanje prostora bez prethodnih pregovora i pokretanja pregovora sa nadležnim strukturama za ustupljivanje javnih prostora. Svaki od ovih modela ima svojih mana i prednosti koje ćemo ukratko i predstaviti. ++ Zauzimanja prostora bez prethodnih pregovora - Skvotiranje / organizovanje akcija za „oživljavanje“ javnih prostora Glavne prednosti: Uz minimalna ulaganja možete odmah organizovati kulturni i umetniči program, imate autonomiju u odlučivanju, itd.

++ Pokretanje pregovora sa nadležnim strukturama za ustupljivanje javnih prostora - Upućivanje direktnog zahteva opštini za korišćenje nekog od raspoloživih javnih prostora Glavne prednosti: Pored prostora za koje je nadležnost preneta na javno preduzeće, mesne zajednice i opštinska zgrada su u nadležnosti uprave. Procedure za korišćenje ovih prostora su jednostavnije, i ove prostore moguće je dobiti na korišćenje besplatno. Glavni izazovi: Spor i mukotrpan proces, nadležne institucije uglavnom nezainteresovane, nesenzibilisane i nemaju volje da odgovore na postavljena pitanja, neformalne grupe uglavnom nemaju nikakav osnov za dobijanje prostora i opštine uglavnom nemaju razvijene procedure po ovom pitanju, a često ni sređenu evidenciju.

Glavni izazovi: Sređivanje i ulaganje bez dozvole u prostor koji ne pripada vama i mogućnost izbacivanja od strane policije/vlasnika u bilo kom trenutku.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Veoma je teško doći do potrebnih informacija:21 ++ Spisak svih raspoloživih (zauzetih i slobodnih) prostora ++ Informacije o imovinskim odnosima u vezi pobrojanih prostora ++ Odluke opštinskih organa koje se tiču problematike javnih prostora ++ Uslove, načine i postupke potrebne za davanje prostora u zakup - Dodela poslovnih prostora na korišćenje organizacijama civilnog društva uz minimalnu naknadu U Srbiji se postupak davanja poslovnog prostora u zakup putem neposredne pogodbe razlikuje od opštine do opštine. Neke lokalne samouprave u želji da izađu u susret realnim potrebama i mogućnostima civilnog sektora odlučuju se za različita rešenja. Sledi nekoliko primera:

21 U okviru kampanje “Otvoreno o javnim prostorima”, Program za mlade Građanskih incijativa je 2009. na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, poslao zvaničan zahtev svim opštinama i gradovima u Srbiji, sa pitanjem šta sve poseduju od imovine i kako mladi do toga mogu doći. Dve trećine od ukupno 167 upitanih opština je odgovorilo na dopis ali najčešće sa odgovorom da nemaju evidenciju o imovini u svom posedu.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Odluka o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora („Sl. list grada Kraljeva“, br. 23/2009) III DAVANJE NA KORIŠĆENJE Član 22 Skupština grada Kraljeva može na obrazložen predlog Gradskog veća doneti odluku o davanju na korišćenje na određeno vreme, bez obaveze plaćanja naknade, poslovni prostor iz člana 1. ove odluke, državnim organima i organizacijama, javnim preduzećima i ustanovama, humanitarnim organizacijama, mesnim zajednicama, kao i udruženjima građana ukoliko obavljaju delatnost od društvenog značaja. Međusobna prava i obaveze bliže će se urediti ugovorom o davanju na korišćenje poslovnog prostora koji će u ime grada zaključiti gradonačelnik grada Kraljeva. Stručne i administrativno-tehničke poslove koji su neophodni za zaključenje ugovora o davanju na korišćenje obavlja Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno-komunalne delatnosti Gradske uprave grada Kraljeva.

Odluka o davanju u zakup i na korišćenje poslovnog prostora (“Sl. list grada Novog Pazara”, br. 18/2008) III DAVANJE NA KORIŠĆENJE Član 14 Skupština grada može na obrazloženi predlog Gradonačelnika grada doneti odluku o davanju na korišćenje na određeno vreme, bez obaveze plaćanja naknade, poslovnog prostora iz člana 1. ove odluke, državnim organima i organizacijama, javnim preduzećima i ustanovama, humanitarnim i drugim organizacijama kao i udruženjima građana. Međusobna prava i obaveze bliže će se odrediti ugovorom o davanju na korišćenje poslovnog prostora, koji će u ime grada zaključiti Gradonačelnik grada. Ugovor iz predhodnog stava ovog člana proizvodi dejstvo davanjem saglasnosti od strane Direkcije za imovinu Republike Srbije.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Odluka o davanju u zakup poslovnog prostora i garaža na kojima je nosilac prava korišćenja Grad Sombor (“Sl. list Grada Sombora”, br. 5/2009 - i “Sl. glasnik RS”, br. 32/2010 - odluka US) Član 2 Poslovnom zgradom u smislu ove Odluke smatra se zgrada namenjena za vršenje poslovne delatnosti ako se u celosti ili pretežnim delom koristi u tu svrhu. Stambeno-poslovnom zgradom smatra se zgrada u kojoj postoje stanovi i poslovne prostorije, tj. zgrada koja služi za stanovanje i za vršenje poslovnih delatnosti. Poslovnim prostorom bez obzira da li se nalazi u poslovnoj ili stambeno-poslovnoj zgradi u smislu ove Odluke smatra se jedna ili više prostorija namenjenih vršenju poslovnih delatnosti, odnosno skladištenja robe (magacin), koje po pravilu čine građevinsku celinu i imaju poseban ulaz. Ateljei za rad umetnika i kancelarije za rad humanitarnih, političkih i društvenih organizacija i udruženja građana za čiji rad grad ima interes, pod uslovom da taj poslovni prostor ne koriste za obavljanje poslovne delatnosti, odnosno ostvarivanje dobiti, kao i deo podruma u zgradi Skupštine Grada, ne smatraju se poslovnim prostorom u smislu ove Odluke. Uslovi dodele i korišćenja prostora iz prethodnog stava, za svaki pojedinačni predmet posebno utvrđuje Gradsko veće.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

- Ustupljivanje praznih i neiskorišćenih javnih prostora mladima bez naknade za formiranje omladinskih klubova/omladinskih centara Situacija se po pitanju formiranja omladinskih klubova/omladinskih centara razlikuje u svakoj lokalnoj sredini. Omladinski klub je deo mehanizama za realizaciju lokalne brige za mlade. Funkcija omladinskih klubova je okupljanje mladih, sprovođenje različitih oblika neformalnog obrazovanja, povezivanje mladih sa institucijama, podržavanje i sprovođenje raznoraznih programa, i mesto u kojem se može kvalitetno provoditi slobodno vreme, što predstavlja jedan od 11 ciljeva Nacionalne strategije za mlade.22 U raznim gradovima i oštinama širom Srbije, mladi nemaju prostor za okupljanje i kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Ovaj nedostatak se navodi u većini Strategija za mlade i lokalnim akcionim planovima za mlade. Jedan od mogućih načina da se ovaj problem reši je da lokalna samouprava ustupi na korišćenje bez nadoknade napuštene i neiskorišćene javne prostore mladima za otvaranje omladinskog kluba ili omladinskog centra u svim mestima gde ih nema, kao što je npr. učinila opština Kikinda.23 - Korišćenje javnog prostora u okviru tzv. “OCD inkubatora” Korišćenje javnog prostora u okviru tzv. “OCD inkubatora”, odnosi se na mogućnost korišćenja selektovanog, adekvatnog i raspoloživog javnog prostora od strane organizacija civilnog društva (u nastavku OCD) po stimulativnim uslovima i na osnovu 22 http://www.mos.gov.rs/sites/default/files/down/nacionalna_strategija_za_mlade0081_cyr.pdf 23 Videti studiju slučaja: Kikindski špajz na str. 40

javnog konkursa. Stimulativni uslovi se odnose na simboličnu cenu zakupa prostora (na primer: 1 evro u dinarskoj protivvrednosti po kvadratnom metru) ili plaćanje tekućih troškova održavanja. Nakon određenog vremenskog perioda (npr. od dve godine), OCD korisnik će prepustiti prostor narednoj OCD koja je ispunila uslove predviđene konkursom. Jedan od uslova bi bio da OCD ostvaruje projekte od šireg interesa za lokalnu zajednicu u predviđenom periodu. Za sada je ova mogućnost definisana i usvojena u Strategiji razvoja civilnog sektora u Kragujevcu (2015-2015.)24 ali kao mrtvo slovo na papiru pošto još uvek nije zaživelo u praksi. - Prenamena vojnih objekata i njihovo ustupljivanje organizacijama civilnog društva. Jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne samouprave, Vojske Srbije i gradske kulturne institucije, dogodilo se krajem 2011. godine kada je Dom vojske u Užicu ustupio Gradskom kulturnom centru Užica prostor za obavljanje svojih delatnosti i programa.25 Takvih primera bi moralo biti više i zato je veoma značajno pokretanje pitanja korišćenja vojnih objekata. Ovo su samo neki od načina kako možete krenuti u osvajanje prostora. Lista nije konačna i način na koji krećete u borbu zavisi od vaše kreativnosti, organizovanosti i želja. Možda smo dosadni ali: organizacija je ovde ključna! Znači: ponovo za sto, iznosite svoje predloge, želje, ideje, diskutujte o njima i zajedno odlučite o tome na koji način krećete u borbu za prostor.

24 http://www.kragujevac.rs/userfiles/files/2010/Strategija%20razvoja%20treceg%20sektora.pdf 25 http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dom-vojske-postao-kulturni-centar.lt.html

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

OJP preporučuje: ++ Vaša je odluka za koji ćete se od načina opredeliti ali kao što ćete imati prilike da vidite u studijama slučaja, iskustvo je pokazalo da akcije u/na prostoru uvek je dobro kombinovati sa širokom promotivnom kampanjom i stalnim dijalogom i pregovaranjem sa vlasnikom prostora. Zato ćemo se u narednih par koraka osvrnuti na akcije sređivanja i organizovanja različitih aktivnosti u prostorima koje ste mapirali. Fotograf: Danijel Šivinjski

Sređivanje prostora i organizovanje aktivnosti Bilo da ste se odlučili na ad hoc ili trajnije akcije čišćenja i sređivanja prostora, okupite ekipu, metle u ruke i krenite u akciju! Što se tiče programa koje u prostorima možete organizovati, nema ograničenja vašoj kreativnosti. Ovo su samo neki od predloga i aktivnosti koje su najčešće zastupljene u inicijativama sličnim vašoj: - kulturni događaji, izložbe i razni tematski festivali (umetnički, muzički, filmski, i sl.) - edukativne aktivnosti (radionice, seminari...) - instalacije - skejt parkovi i drugi sportski objekti crtanje grafita Napušteni javni prostori mogu biti adaptirani i korišćeni dok su u fazi dobijanja potencijalnog investitora i dok ne dobiju dugoročniji plan komercijalizacije. Do tada, gradovi širom Srbije mogu imati besplatne javne bioskope, galerije ili tribinski prostor koje će pokretati i voditi formalne i neformalne grupe. Objekti koji ne zahtevaju nikakve veće intervencije, mogu se odmah oživeti organizovanjem raznih manifestacija. OJP preporučuje: ++ Prostor sam po sebi ne sme biti cilj. Najbitnije je napraviti zanimljiv i sadržajan program koji bi mogao dugoročno da doprinese razvoju društva i vaše lokalne zajednice. Na ovaj način ćete privući pažnju vaših sugrađana/ki, medija i šire javnosti. Time što doprinosite bogatijoj kulturnoj i društvenoj ponudi vašeg grada/opštine vaša inicijativa dobija na značaju. Organizovanjem aktivnosti pre samog konač-

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

nog osvajajanja prostora šaljete poruku da je dosta toga moguće i u napuštenom prostoru, a da će još više akcija i programa moći da se realizuje nakon što se prostor u potpunosti oživi.

Sprovedi akcije “oživljavanja” javnih prostora Na koji način se prostori još mogu transformisati i oživeti? Jedan od mogućih je kroz razne inovativne mikrourbanističke intervencije.26 Tako se napušteni i neatraktivni prostori mogu pretvariti u kulturna žarišta kroz postepenu transformaciju. Ove specifične mikrourbanističke intervencije imaju veliki značaj u oživljavanju javnog prostora. Njihove prednosti su mala cena i relativno brza izgradnja, ali i njihova atraktivnost. Ove intervencije su male, jeftine i inovativne ideje da prostor zaživi. Potrebno je samo volje, kreativnosti i entuzijazma. Za potpuno oživljavanje prostora potrebno je da njihova vrednost bude prepoznata u širim krugovima i da dobiju podršku od lokalnim vlasti. Iako ove intervencije predstavljaju samo početni korak u tom procesu, njihov značaj je ogroman. VAŽNO: „Problematično“ je što su ove intervencije u/na napuštenim prostorima u praksi često orijentisane na uži krug korisnika i publike. Zbog svoje nekomercijalne prirode i anonimnosti, one često ostaju nedostupne za širu javnost, što može doprineti još većoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i daljoj zapuštenosti prostora. Problem može predstavljati i široko raspostranjena predrasuda da se u napuštenim i zapuštenim prostorima uglavnom okupljaju „problematične“ društvene grupe. Sve su ovo izazovi sa kojima ćete se pre ili kasnije suočiti. 26 Više informacija u Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 70

Zato su promocija, širenje priče i kreiranje raznovrsnih programa za različite ciljne grupe važni za otključavanje svakog napuštenog prostora.

Zagovaranje za javni prostor Nije dovoljno samo naći prostor i imati dobru ideju na koji način ga oživeti i dati mu novu svrhu. Za sve akcije ovog tipa potrebno je i naoružati se strpljenjem za pregovore sa lokalnom zajednicom ili državnim organima. U ovoj fazi veliki je plus imati podršku javnosti, koja će vašu akciju prepoznati kao korisnu.

Promocija: Promotivna kampanja je ključna za širenje vaše priče i inicijative. Što veći broj ljudi upoznate sa vašom idejom, to će podrška zajednice biti veća a vaša inicijativa snažnija i sve bliža ostvarenju cilja. Iako na prvi pogled deluje teško, promocija je kao i ostale aktivnosti koje preduzimate, stvar organizacije: 1. Hajmo nazad za sto gde ćete se dogovoriti oko toga ko bi želeo da se bavi promocijom, pisanjem, pričanjem za medije i sl. Dok delite zaduženja, već ćete dobiti i jasniju sliku o tome šta je od aktivnosti najbolje za kampanju. Predlažemo vam da krenete od: 2. Predstavljanje. S obzirom na to da ste u svojoj dosadašnjoj kampanji verovatno smislili naziv centra/ustanove, odnosno forme u kojoj želite da koristite prostor za koji se borite, super je da na papir stavite par rečenica o tome kako se vaša grupa zove, čime se bavite, koja vam je ideja u vezi sa određenim prostorom i kakvi su vam planovi. Taj

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

kratak tekst neka vam bude ideja vodilja, nešto što će brzo moći da se prilagodi ako vam neki od medija traži izjavu ili tekst. 3. Vizuelni identitet. Ako u vašoj ekipi ima ljudi koji su talentovani za dizajn ili nešto slično, bilo bi odlično da u startu smislite neki jednostavan logo koji će biti prepoznatljiv pečat čitave vaše inicijative. 4. Društveni mediji. Sada kada imate ime, vizuelni identitet, tekst i fotke prostora, vreme je da oni postanu onlajn. Pokrenite blog, sajt ili Fejsbuk stranicu inicijative. Šta god od ovih formi smatrate najefektivnijim, super je da to bude praćeno i Tviter profilom. On vam kasnije može dosta pomoći u komunikaciji i vršenju pritiska na neke nacionalne institucije na primer. 5. Saopštenja za medije. Bilo da najavljuju događaj, zauzimanje prostora ili samo iznose nečije zvanično mišljenje, saopštenja moraju donositi neku novinu i vest, inače ih mediji neće uzeti u obzir. Uvek je efektno da u saopštenjima koja budete pisali citirate važne informacije do kojih ste došli istraživanjem nekog lokalnog dokumenta. Podsećanje na predizborna obećanja ili iznošenje statistika su takođe korisni u privlačenju pažnje. Svaka informacija i neka vrsta provokacije postavljanjem direktnih i na činjenicama zasnovanih pitanja, ima šansu da privuče pažnju šire javnosti u vašem gradu/opštini. U nastavku možete pročitati primer saopštenja koje smo slali medijima u Smederevu povodom tribine o javnim prostorima u tom gradu. Ovo saopštenje je zanimljivo jer su predstavnici lokalnih vlasti Smedereva posebno reagovali na prvu rečenicu saopštenja. To ih je dodatno motivisalo da predstavnike tamošnje inicijative za osnivanje Omladinskog centra pozovu na sastanak.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

6. Kontakti sa medijima. Google pretragom ćete pronaći sve kontakte lokalnih, pokrajinskih i nacionalnih medija za koje smatrate da je važno obavestiti ih o inicijativi koju ste pokrenuli. Ovde vas posebno ohrabrujemo da svoja saopštenja takođe šaljete nacionalnim medijima pa i da ih zovete i skrećete pažnju na svoje aktivnosti. Oni imaju dopisništva svuda po Srbiji i nikad se ne zna ko sve na ovaj način može da se zainteresuje za vašu priču. Budite uporni.

neku saradnju. Uzmite u obzir njihovo mišljenje i preporuke, ali verujte u vašu ideju i dokažite lokalnim vlastima koje su sve prednosti njihovog uključivanja i pružanja podrške.

Ovo su bili neki početni koraci u vašoj promotivnoj kampanji. Sve su ovo koraci koji vašu priču mogu učiniti vidljivijom u javnosti što vam u startu jača poziciju prilikom pregovaranja sa vlasnicima prostora. Nije isto kada se sastaju sa potpuno nepoznatom grupom ljudi i kada se sastaju sa predstavnicima određene inicijative o kojoj se već uveliko čulo u gradu.

U zavisnosti od vašeg plana koji imate za mapirani javni prostor i šta u njemu želite da radite, postoje različiti predstavnici institucija i organizacija koji vam mogu pomoći na putu ka „osvajanju“ praznih prostora. Sledi kratak pregled prema oblastima27:

Koga i zašto jurimo za prostor?

Veoma je bitno prepoznati ko je „na našoj strani“, a ko „opozicija“. Tema javnih prostora može izazvati oprečne reakcije kod ljudi usled različitih interesa. Bez obzira na to da li je „opozicija“ umerena ili jaka, treba joj pristupiti promišljeno i sa uvažavanjem.

Kultura: ustanove kulture (domovi omladine, centri za kulturu, muzeji, pozorišta, galerije, bioskopi, arhivi, biblioteke), javna preduzeća, umetnici, KUD-ovi, mediji, bendovi....

Saznali ste ko je nadležan za mapirani prostor i želite odmah da započnete pregovore? Jedan od mogućih načina da to učinite je da im prestavite vaše planove za sadržaj u prostoru koji želite da osvojite. Bitno je da napravite detaljan plan i da uspostavite kontakt i dobru saradnju sa predstavnicima lokalne vlasti u cilju daljeg zagovaranja i dobijanja prostora.

Obrazovanje: škole, učenički parlamenti, studentska udruženja, fakulteti, udruženja građana, Odsek/odeljenje/sekretarijat za obrazovanje lokalne uprave...

Jedan on prvih koraka u ovom procesu je da napravite analizu svih zainteresovanih aktera. To mogu biti druge omladinske organizacije i inicijative, predstavnici gradske/opštinske uprave, lokalne institucije kulture i druge institucije, druga udruženja i savezi, fondacije i zadužbine, kancelarije za mlade, itd. Uzmite u obzir njihove potrebe i interese, pratite njihov rad i gledajte da što pre ostvarite

Zdravlje i bezbednost: zdravstvene ustanove (domovi, bolnice, dispanzeri, zavodi...), centri za socijalni rad, MUP, pravobranilaštvo, Pravna pomoć, psihološko savetovalište, sud, direkcija za izgradnju, sportski centri i klubovi...

Aktivizam i volonterizam: udruženja građana, neformalne grupe, podmladci političkih partija, lokalna uprava, javne ustanove i preduzeća...

27 Priručnik „OK ZONA MLADIH – OMLADINSKI KLUB“, „Grupa Hajde da...“, Beograd, 2012, www.hajdeda.org.rs

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Zapošljavanje: Nacionalna služba za zapošljavanje, zadruge, Odeljenje/sekretarijat za preduzetništvo lokalne uprave, Agencija za razvoj, Privredna komora, preduzetnički inkubatori, omladinska preduzeća, karijerni centri... VAŽNO: U inicijalnoj fazi javni sektor je najvažniji jer uspostavlja osnovni, strateški institucionalni okvir delovanja. Samo organi uprave mogu organizovati donošenje politike o reaktiviranju javnih prostora, obezbediti intersektorsku saradnju, formirati razvojne fondove za ovu oblast, ponuditi beneficije za poslovanje u ovoj oblasti i sl. Međutim, ne zaboravite na potencijal koji imaju privatni i civilni sektor, kao i mediji. Njihova podrška je od ključnog značaja! OJP preporučuje: ++ Nikako ne smete zaboraviti na neodlučne ili neutralne strane. Ponekad je najbolje fokusirati se na uveravanje onih koji su uticajni, a neutralni, da se priključe i javno podrže vašu ideju. ++ Za uspešno zagovaranje neophodno je prepoznati i proučiti sve pojedince i grupe koji bi vam mogli pružiti podršku, kao i one koji bi se mogli suprotstaviti. Svaka pojedinačna situacija uključuje različite osobe i nadležnosti, ali učesnici se uglavnom mogu podeliti na sledeće osnovne grupe: funkcioneri, političari, stručnjaci, javnost, investitori i ostali. ++ Podrška nadležnih instanci je izuzetno važna, ali odobravanje građana/ki u vidu potpisivanje peticije ili pružanju moralne i materijalne podrške, najjasniji su signali i potvrda da radite značajnu stvar. Afirmativno izjašnjavanje naučne i stručne javnosti,

uglednih javnih ličnosti ali i medija, mogu biti još jedan pokazatelj opravdanosti vaše ideje.

Kako jurimo sve pregovaračke strane? - Podnesite zvaničan zahtev opštini za dobijanje prostora na korišćenje: Ovo je procedura koja uglavnom oduzima najviše energije i vremena i često ne donese željeni rezultat. Sastavite zahtev u kojem ćete opisati vašu organizaciju, udruženje ili neformalnu grupu. Objasnite ko ste i kako biste koristili prostor, dajući konkretne predloge za aktiviranje prostora. Kao što smo već rekli, različite organizacione jedinice unutar gradskih i opštinskih uprava nadležne su za pitanje javnih prostora i njihovog potencijalnog ustupljivanja organizacijama civilnog društva (odeljenja za imovinske-pravne poslove i opštu upravu, sekretarijati, odseci, direkcije i dr.). Informišite se ko je nadležan u vašoj lokalnoj samoupravi za korišćenje javnih prostora. Možda odmah naiđete na razumevanje ljudi iz vaše lokalne zajednice. Možda će zahtev predstavljati samo prvi korak u vašoj borbi za neki prostor. Bitno je da pokušate zvaničnom procedurom da dobijete prostor kako biste znali na koji način da se pozicionirate za dalje. - Zakažite sastanak sa lokalnim vlastima: Ukoliko jurite neiskorišćen prostor u okviru kulturnog centra u vašem mestu, obratite se direktoru/ ki te ustanove ili članu/nici gradskog ili opštinskog veća zadužen za kulturu. Ukoliko vas zanima neki napušteni vojni objekat, morate prvo saznati da li je u vlasništvu opštine ili države i onda u skladu sa tim videti sa kim dalje da pregovarate. Veoma je bitno da se informišete ko je nadležan za prostor koji vas interesuje kako biste znali koja je prava adresa za sve vaše dalje pregovaračke aktivnosti. Formuliši-

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

te predloge modela saradnje, kako bi se razgovori sa nadležnim mogli nastaviti. - Organizujte razne zagovaračke aktivnosti: Potpisivanje onlajn i oflajn peticije, debate, skupove na otvorenom prostoru, javne proteste, saopštenja za javnost, konferencije za medije, tribine, brošure, korišćenje društvenih medija, i sl. Sve su to aktivnosti koje vam mogu pomoći da pridobijete širu podršku za vašu ideju.

nje „od vrata do vrata“, traženje sredstava od lokalnih firmi, crowdfunding28, itd.). U samim pregovorima za dobijanje prostora, bitno je da definišite predlog modela saradnje29, vremenski period korišćenja prostora, međusobna prava i obaveze povodom organizovanja programa, itd. Nemojte se zadovoljiti usmenim obećanjima, gledajte da sve bude regulisano pisanim ugovorom o saradnji ili nekim drugim pravnim aktom.

- Umrežavanje i formiranje šire koalicije: Gledajte da ujedinite slične akcije i ideje tako što ćete uključiti srodne inicijative i grupe. Možete zajednički da organizujete ulične akcije, oflajn i onlajn peticije, razne promocije, i sl. a sve radi dobijanja što veće podrške za vašu ideju. Bilo bi dobro uključiti i različite ustanove, predstavnike osnovnih i srednjih škola, fakulteta, sve one koje imaju entuzijazam i volju da vam pruže prodršku za aktiviranje neiskorišćenih prostora u vašoj zajednici. OJP preporučuje: ++ Dobro je stvarati koalicije sa drugim mrežama ili (ne)formalnim grupama, širiti broj onih koji podržavaju vašu ideju, i graditi saveze sa komercijalnim ili privatnim sektorom i formirati što širu podršku u javnosti. ++ Lokalne samouprave su uglavnom spremnije da ustupe prostor koji bi trebalo renovirati ukoliko su potencijalni korisnici prostora već obezbedili neka finansijska sredstva za sređivanje ili adaptaciju prostora. Iz ovih razloga bilo bi dobro da unapred znate kako ćete obezbediti sredstva za sređivanje prostora (organizovanje kampa-

28 Više informacija o ‘’crowdfunding“ u Malom rečniku termina kampanje „Otvoreno o javnim prostorima“ na str. 70 29 Primer modela saradnje pronaći ćete na str. 42 - 43

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

3. OTKLJUČALI SMO PROSTOR...šta sad? Tek kada prostor zauzmu ljudi, kada se u njemu vrši određena funkcija i organizuju neke aktivnosti, tada se može reći da je prostor zaista „oživljen“. Međutim i posle osvajanja prostora ima dosta posla ako mislite da opstanete i ponudite vašoj lokalnoj zajednici trajnije rešenje u vidu nekog kulturnog centra, omladinskog kluba, galerijskog prostora, i sl.

Napravi plan za finansijsku održivost a) Za sređivanje prostora Da bi zapušteni prostor bio obnovljen u tehničkom smislu, neophodno je zainteresovati potencijalnog investitora (npr. gradske vlasti) i pridobiti potrebna finansijska sredstva. Neophodno je da određeni uticajni ljudi prepoznaju potencijal tog prostora, da ga pretvore u svoje polje aktivnosti i na taj način pomognu da ga ožive. Veoma je važno da se ovaj postupak sprovodi promišljeno i sa oprezom. Bilo bi dobro da ulaganja budu postepena i u skladu sa stvarnim potrebama ljudi – korisnika prostora, a nikako samo u skladu sa potrebama investitora. Zato je potrebno da napravite dobar plan za prikupljanje sredstava, da animirate moguće donatore koji prepoznaju vašu ideju i prikupite odgovorajuća sredstva za sređivanje prostora.30 30 Možete npr. konkurisati za finansijsku podršku preko programa “Aktivne zajednice” koji sprovodi Balkanski fond

b) Za održavanje prostora i sprovođenje programskih aktivnosti U većini slučajeva prilikom ustupanja javnih prostora, organizacije i udruženja su same u obavezi da plaćaju troškove održavanja prostora. Da biste namirili troškove kirije, struje i vode, i drugih troškova, morate imati dobar plan o finansijskoj održivosti. Veoma je bitno da ne zavisite od samo jednog izvora finansiranja već da uspostavite kombinovan izvor prihoda (od ulaznica, EU i drugih inostranih fondova, opštinskih konkursa, pojedinačnih donacija, donacija privatnih firmi itd.).31 Predstavite vaše ciljeve i planove svim zainteresovanim stranama koji su u mogućnosti da vam pomognu. Jedna mogućnost je i da stupite u partnerstvo sa jednom ili više organizacija ili udruženja kako biste lakše za lokalne inicijative (BCIF) - http://www.bcif.org/Aktivne_ zajednice.htm. 31 Sve informacije o sredstvima za realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima možete pronaću u “Vodiču kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja”. Vodič pripremaju svake godine Građanske inicijative, zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije i TASCO Kancelarijom. Poslednje deveto izdanje možete pronaći na: http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/publications.html

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

održavali prostor i izlazili na kraj sa mesečnim troškovima.

Uključivanje volontera i šire zajednice Vreme, trud i kreativnost ljudi koji su okupljeni oko neke ideje, jedan su od najznačajnih resursa koje možete da imate. Uključivanje različitih ljudi u zajednici vam nudi kreativnija, potpunija i trajnija rešenja. Bitno je da znate da pozitivne promene u mnogim slučajevima ne zavise toliko od količine obezbeđenog novca, koliko od entuzijazma, znanja i motivacije uključenih ljudi. Mnogi problemi sa kojima se susrećemo mogu biti rešeni i sa manje sredstava nego što se pretpostavlja ukoliko imamo motivisane volontere i ljude okupljene oko neke ideje. OJP preporučuje: ++ Bitno je i da gradite partnerstva i saradnju koja podrazumevaju integrisano učešće svih sektora društvenog života: - javni sektor (organi uprave, javne institucije i preduzeća, država, grad, region...) - privatni sektor (privatne institucije, preduzeća, strukovna udruženja, komore, banke, privatna lica) - civilni sektor (udruženja, fondacije, zadužbine, mediji i sl.).

Spoljašnost budućeg omladinskog kluba Špajz u Kikindi

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

STUDIJE SLUČAJA Kikindski Špajz Autorka teksta: Vanja Sokolov neformalna grupa Špajz Mladima u Kikindi treba prostor. Kako bi mogli kvalitetno da provode vreme i imaju mesto za sebe i svoje vršnjake i vršnjakinje, grupa srednjoškolaca je pokrenula inicijativu za osnivanje Omladinskog centra Špajz. Nije bilo lako. Dve godine pregovaranja, raznih aktivnosti, promocije, sastanaka, održanih koncerata i uličnih okupljanja bilo je potrebno da bi uprava grada Kikinde početkom 2012. dodelila prostor za Omladinski klub na besplatno korišćenje u narednih 20 godina. U početku smo samo imali dobru volju i ideju za ime. A za to šta bi trebalo da se nalazi u Špajzu pitali smo sve one koji će ga koristiti. Ispostavilo se da mladima u Kikindi treba muzička soba, čitalački klub, prostor za kreativne aktivnosti kao što su slikanje, snimanje, organizovanje izložbi, radionica, volonterskih akcija i slično. Inicijativu smo započeli sakupljanjem sredstava u okviru projekta Balkanskog fonda za lokalne inicijative (BCIF) – „Uspešni fundraising“. Dobili smo

zadatak da sakupimo 300.000 dinara za potrebe Špajza, a ako u tome uspemo, BCIF će tu sumu udvostručiti. Tako je počelo pravljenje kapa, šalova, razglednica i različitih ukrasa i nakita koje smo po simboličnim cenama prodavali na gradskom trgu u Kikindi. To nam ipak nije obezbedilo dovoljno novca pa smo organizovali koncert lokalnih bendova i novac od prodaje ulaznica odvojili za opremanje Omladinskog centra. Mnogo ljudi je došlo, atmosfera je bila odlična a nakon toga, sve je više ljudi počelo da podržava ideju Špajza kao mesta za mlade u Kikindi. Emitovanje omladinskih amaterskih filmova, razni performansi na ulicama grada, prodaja različitih predmeta postepeno su davali rezultate. Sve više ljudi nam se priključivalo i lokalna samouprava je počela da se interesuje za našu inicijativu. Predstavnici/e inicijative za Špajz su se uz pomoć Kancelarije za mlade mnogo puta sastali sa predstavnicima lokalne samouprave. Sve je išlo veoma sporo i zato smo se trudili da vlastima, medijima i javnosti u svakoj mogućoj prilici skrenemo pažnju na sebe. Nekad smo bili i dosadni u svojim zahtevima ali je urodilo plodom! Prostor za Omladinski klub Špajz dodeljen je na besplatno korišćenje u narednih 20 godina. Špajz se nalazi u Omladinskom naselju, desetak minuta hoda od samog centra Kikinde. U Omladinskom naselju se nalaze kamp kućice u kojima uglavnom

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

odsedaju mladi sportisti, takođe se nalazi i bina te je Omladinsko naselje idealno mesto za razne manifestacije i druženja, ali i za kvalitetno provođenje slobodnog vremena. Na prostoru Špajza ima još dosta da se radi s obzirom da je taj prostor nekada predstavljao muško i žensko kupatilo. Trenutno su unutrašnji zidovi podešeni prema potrebama Omladinskog centra ali to su samo grubi radovi. Još uvek treba da se uvede struja i voda, celokupan prostor bi trebalo da se okreči, da se menjaju prozori i vrata i još mnoge druge stvari. Prema planu arhitekte, potrebno nam je 4,5 miliona dinara da se prostor u potpunosti sredi i opremi za otvaranje i korišćenje. To je mnogo. Svesni smo toga ali ne odustajemo! Nastavljamo sa aktivnostima, sakupljanjem sredstava i širenjem mreže ljudi i podrške za Špajz. Kikindski Špajz preporučuje: Stvarajte kontakte, širite mrežu aktivnih mladih! Nikada ne znate ko vam može pomoći i u kom trenutku, to je lekcija koju svi vremenom naučimo. Uspostavite dobru saradnju sa predstavnicima lokalne samouprave! Predstavite koje su prednosti da opština bude uključena i da ustupi prostor baš vama i za vašu ideju!

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

-KIKINDSKI ŠPAJZ

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu Autor teksta: Radojica Bunčić KulturPark KulturPark je udruženje koje je osnovano 2011. godine sa ciljem da razvija posebne projekte u kulturi i afirmiše koncept ljudskih prava, posebno među mladima. Do sada je započeto sprovođenje sledećih projekata: Festival holandskog filma „Highlights from the Lowlands – Dutch Cinema Touring Serbia”, Muzej nasilja koji je započet u septembru 2012. godine i Kriterion - projekat omladinskog preduzetništva u kulturi. KRITERION je jedinstven umetnički i preduzetnički koncept razvijen na kraju Drugog svetskog rata od strane studenata u Amsterdamu, koji su svoju borbu za nezavisnost spojili sa idejom nezavisnog filma i kulturne scene u posleratnom Amsterdamu. Ovaj koncept kombinuje kulturu sa zapošljavanjem mladih i studentskim preduzetništvom. Nastao pre više od 60 godina, amsterdamski Kriterion se razvio u instituciju koja postavlja i razvija filmske i kulturološke standarde na društvenoj sceni Holandije. Do sada, pored amsterdamskog nedavno je isti projekat pokrenut i u Sarajevu. Inicijativa za osnivanje Kriteriona u Beogradu pokrenuta je u jesen 2011. godine, kroz komunikaciju sa holandskim partnerima u okviru Festivala holandskog filma. Pošto je ovakav koncept projekta veoma specifičan, KulturPark je definisao neophodne korake u cilju ostvarenja ideje. Iako smo udruženje, mi ne posedujemo niti koristimo sopstvene prostorije, pa su se aktivisti i aktivstkinje KulturParka sastajali u privatnim stanovima ili gradskim kafeima.

Na tim sastancima smo doneli prve važne odluke i definisali aktivnosti koje su neophodne kako bismo od ideje pokušali da napravimo uspešnu priču o omladinskom preduzetništvu u kulturi. Da bi Kriterion zaživeo i postao uspešna priča, bilo je potrebno da se sprovedu istraživanja o kulturnim ponudama, ali i potrebama mladih u Beogradu, kao i da se pristupi izradi biznis plana. Biznis plan je veoma važan za inicijative kao što je naša, jer bez kvalitetne poslovne orijentacije nije moguće obezbediti kvalitetne programe, dugoročnost, kao i samoodrživost. Istovremeno, započeli smo traženje mesta u gradu gde će se Kriterion nalaziti i biti dostupan svima. Nalaženje prostora, tj. zgrade za Kriterion je proces kroz koji prolaze mnoge slične ili različite inicijative, ne samo u Beogradu, već u raznim, većim ili manjim sredinama. Važno je napomenuti da za započinjanje procesa pronalaženja adekvatnog prostora, bilo koja inicijativa mora imati jasan plan i ciljeve. Sa preciznim planom i ciljevima lakše je tragati za onim što vam je potrebno, ali i pregovarati sa potencijalnim nadležnim institucijama u svrhu dobijanja prostora. Zato smo mapirali neke od prostora koji mogu biti odgovarajući za stvaranje Kriteriona i poslali dopise nadležnim službama za poslovne prostore na nivou pojedinih gradskih opština – Savski venac i Stari grad. Komunikacija sa predstavnicima lokalnih vlasti Savskog venca dala je odlične rezultate, jer su nam oni dali konkretne ponude za pojedine prostore koji postoje na teritoriji ove beogradske opštine. U svakodnevnom radu razvoju Kriteriona pomažu i Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu, Fakultet za dramsku umetnost, Projekat „Beograd 2020“ kao i veliki broj pojedinaca/ki i partnera.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Kako je potencijalni prostor za budući Kriterion i neki od devastiranih beogradskih bioskopa, ostvarili smo komunikaciju sa Specijalnim sudom za organizovani kriminal. S obzirom na to da je većina beogradskih bioskopa privatizovana pod nerazjašnjenim i nelegalnim uslovima, veliki deo imovine je i dalje pod sporom. Zato se nadamo da će nam u pronalaženju mehanizama za dobijanje dozvole da jedan od napuštenih bioskopa renoviramo pomoći i komunikacija sa Specijalnim sudom. U ovom trenutku zajedno sa partnerskom organizacijom Young Urban Achievers iz Amsterdama radimo na definisanju biznis plana i marketing strategije Kriteriona, paralelno razvijajući mrežu potencijalnih donatora i partnera u nevladinom i biznis sektoru. Takođe, nastavljamo intenzivne aktivnosti na nalaženju odgovarajuće lokacije u kojoj će ideja Kriteriona postaviti koncept omladinskog preduzetništva u kulturi, takođe i u praksi.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

NapuĹĄteni javni prostori predstavljaju nacionalni r vrednosti. S obzirom na to da mnogi propadaju, da l ilnog druĹĄtva mogle da ih oÄ?uvaju ako bi im se ustu

IN ZA KR BE

resurs od izuzetne li bi organizacije civupili na korišćenje?

NICIJATIVA A OSNIVANJE RITERIONA U EOGRADU

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

STVARANJE MESTA: Autorke teksta: Ivana Vulić i Jelena Jureša Inicijativa za Društveni centar „Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostor.” I. Calvino Inicijativa za Društveni centar nije nastala kao organizacija, institucija, niti kao planirani i organizovani društveni pokret, već kao građanska inicijativa ljudi koji dugo žive u Novom Sadu, a nemaju adekvatno mesto za susrete i razmenu, odnosno za rad, druženje i učenje od drugih, o drugima i sa drugima (Volić et al, 2012). Istovremeno, ona je bila posledica višegodišnjih napora drugih inicijativa u Novom Sadu za okupljanjem organizacija trećeg sektora. Svest o tome da prostor budućeg Društvenog centra mora biti prostor snažne simboličke priče, povezane sa društveno-političkim i kulturnim kontekstom društva prerasla je u odluku da se prostor kasarne “Dr. Arčibald Rajs” u Novom Sadu pretvori u javni. Za datum ulaska simbolično je izabran Dan vojske, praznik nekadašnje Jugoslovenske narodne armije. Kasarna je čekala na prodaju nekoliko godina, a gradske i pokrajinske strukture nisu pokazivale nikakvu želju da ovaj objekat učine funkcionalnim. U eri neoliberalnog kapitalizma koji profit i tržište postavlja iznad svega, pravo na grad se pokušava ustanoviti kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Pomenuti vojni objekat u trenutku planiranja njegovog otvaranja ka građanima i široj javnosti bio je uključen u Master plan o nepokret-

nostima Vojske Srbije koje nisu neophodne za njeno funkcionisanje. Tokom tromesečnih priprema članovi Inicijative slali su molbe relevantnim licima, razgovarali sa predstavnicima Vojske, sastajali se sa novinarima, slali obaveštenja medijima, svoje aktivnosti transparentno najavljivali na web sajtu, držali radne sastanke otvorene za javnost na kojima je svako bio slobodan da se priključi. Skretali su pažnju na razlike između skvotiranja iz nužde na koje se najčešće odlučuju stambeno ugrožena lica i skvotiranja kao političkog čina. Indiferentan odnos, nedostatak sluha i volje za dijalogom ukazao je na iskrivljen stav nadležnih ustanova, koji podržava mogućnost da određeni objekat stoji prazan i propada, nasuprot mogućnosti da se održava i bude u funkciji građana i građanki dok se ne reši njegov pravno-imovinski status. Na dan zimskog solsticija, 22. decembra, tačno u podne, smrzavajući se po eskimski hladnom danu, napokon su prekoračili granicu, otvorili kapiju napuštene kasarne, i ušli u prostor za koji će im se kasnije hiljadu puta reći da nije njihov32 Ulazak u kasarnu je predstavljao simboličan čin, netipičan oblik društvenog angažmana čiji je osnovni cilj bilo ukazivanje na značaj čuvanja javnog prostora od privatizacije, kojom se prostor otuđuje i postaje nepristupačan građanima. Iz tog razloga netipičnost ukazivanja na posledice privatizacije javnog prostora posedovala je legitimitet i opravdanost i predstavljala je mogući validan oblik građanske reakcije na postojeće stanje. Stalkerovski prizor apokaliptično praznog i zapuštenog prostora ubrzo je smenio prizor kolektiv32 Sebić M. (2012), Inicijativa za Društveni centar : Vogliamo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad, uprkos svemu?, Nova Misao, br 15. str 71

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

nog rada, koji na momente podseća na hepening. Metle, krpe, lišće... Mnogi, prvi put sa ove strane ograde, začuđeni su razmerama prostora ali i razmerama njegove zapuštenosti.33 U tri nedelje postojanja Društvenog centra u prostoru Kasarne održano je: 18 edukativnih, kreativnih i humanitarnih radionica, 12 muzičkih programa, 9 tribina i okruglih stolova, 6 filmskih i video programa, 3 izložbe, 5 književnih programa, 5 performansa i 17 sportsko-rekreativnih sadržaja. Organizovano je više humanitarnih akcija koje su rezultirale sakupljanjem i deljenjem novogodišnjih paketića deci iz Svratišta. Svakodnevno su organizovane radne akcije čišćenja i sređivanja objekata, kao i zajednički obroci, otvoreni i besplatni za sve. Svi programi održani u napuštenoj kasarni “Dr Arčibald Rajs” bili su besplatni i otvoreni za javnost. U petak, 13. januara 2012, brutalnom akcijom sprovedenom od strane vojske i policije, bez ikakvog pismenog obrazloženja, država je izbacila aktiviste iz prostora kasarne, zaključala kapiju i onemogućila pristup u prazan i napušten prostor. Ova represivna mera nedvosmisleno je podsetila na nemila dešavanja iz ne tako daleke prošlosti i praksu da država primenjuje silu protiv svojih građana. Pripadnicima Društvenog centra nije objašnjeno ko je nalogodavac izbacivanja, niti im je predočen pravni dokument na osnovu kojeg je zatraženo da napuste objekat. Kada su to pitanje postavili vojnoj policiji, ona ih je uputila na Komandu korpusa gde 14. januara odgovorna lica nisu umela da im odgovore. Aktivistima i aktivistkinjama se do danas nije obratio niko iz nadležnih institucije, te i dalje nije razjašnjeno odakle potiče odluka o izbacivanju. Izbacivanje aktivista iz prostora bivše kasarne „Dr Arčibald Rajs“, bez pružanja ikakve mogućno33 Ibid

sti za dijalog, jeste primer loše prakse rešavanja već otvorenih pitanja o napuštenim objektima u državnom vlasništvu, ne samo u Novom Sadu nego i u celoj zemlji. Nameštaj i stvari (knjige, umetnički predmeti, alat) koje su građani i građanke donirali Društvenom centru tokom tri nedelje aktivnosti u kasarni, prebačene su u napuštenu prostoriju u bivšoj industrijskoj četvrti Novog Sada na Limanu, koja se naziva Kineska četvrt. Prostorije u koje su prebačeni nameštaj i stvari su u vlasništvu JP „Poslovni prostor“, te je logičan sled događaja bio da se stvari koje su donirali građani prebace u prostor koji je napušten, a u vlasništvu je Grada. Gradska uprava je ovaj gest protumačila kao poziv na saradnju, što i jeste bio njegov krajnji cilj i počeli su pregovori zajedno sa JP „Zavod za izgradnju grada“ o pronalaženju i funkcionalnom i tehnološkom opremanju prostorija namenjenih Društvenom centru. Međutim, sa promenom vlasti odnosno partijske strukture u Gradskoj upravi u septembru 2012. godine, zaustavljeni su dalji pregovori sa Gradskom upravom Novog Sada, Aktivisti Društvenog centra su i posle izbacivanja iz kasarne nastavili da deluju i rade, učestvujući u aktivizmu i konstruktivnom kritikovanju aktivnosti vezanih za urbanu sredinu. Pojedine organizacije su u svoje delovanje uključili i propitivanje situacije javnih i napuštenih prostora, kao i ugroženih prostora koje je potrebno revitalizovati. Prostor u Kineskoj četvrti u koji su prebačene stvari koristi se po potrebi, mada ne predstavlja mesto okupljanja prvobitne grupe aktivista Društvenog centra. Ovaj prostor je postao mesto delovanja nove grupe ljudi, od kojih su pojedini bili uključeni u Inicijativu za društveni centar. Dalje aktiviranje prostora u Kineskoj četvrti preuzela je asocijacija Anuhs, sačinjena od neformalnih grupa i pojedinaca koji se bave kreativnim, socijalno-humanitarnim i ekološkim temama. Jedan od ciljeva njihovog delovanja je

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

animiranje stanovništva Novog Sada da osposobe i ožive napuštene nekorišćene prostore na području Kineske četvrti, a sve u cilju stvaranja autonomne kulturne zone. STVARANJE MESTA II deo – Ljudi stvaraju nova mesta Pored grupa i pojedinaca okupljenih u Kineskoj četvrti, koji deluju autonomno i nezavisno od Društvenog centra, pojavile su se i potpuno nove grupe ljudi, nastale na osnovu sličnih interesovanja i međusobnog povezivanja. Ove grupe ljudi deluju takođe nezavisno od Društveneog centra, što ukazuje na to da je Društveni centar od prostora kasarne, gde su svi bili objedinjeni PROSTOROM, prerastao u apstraktan pojam – IDEJU, gde se osnovni postulati ujedinjenja i zajedništva realizuju preko prirodno stvorenih veza i interesovanja. Ovde se vidi i suštinska snaga Inicijative za Društveni centar, koja je težila okupljanju, razumevanju, učenju i saradnji. Na početku je prostor kasane bio generator okupljanja, a posle su se veze razvijale same, upoznavanjem i prepoznavanjem ljudi sa sličnim težnjama. Univerzalne karakteristike ovih grupacija su sledeće: - ljudi koji ih čine su se upoznali i povezali preko - Inicijative za društveni centar, - imaju fleksibilnu strukturu, - međusobno sarađuju, - pokretači su novih inicijativa i preduzetničkih inovacija. Grupe koje trenutno postoje i deluju, a nastale su u periodu nakon izbacivanja iz kasarne „ Dr. Arčibald Rajs“ su sledeće: Re:Spejs je proizvod umetničkog i kreativnog povezivanja ljudi koji su se upoznali zahvaljujući

Društvenom centru. To je prostor unutar kojeg se razvija studio za audio i vizuelnu produkciju, kao i laboratorija za eksperimente na polju umetnosti, a u planu je i pokretanje nezavisnog internet radija. Re:Spejs je zasnovan na verovanju da kreativno produktivno okruženje osnažuje zajedničku kreativnu ekspresiju, a život čini zanimljivijim, produktivnijim i zabavnijim. Mobilna kuhinja je pokretna kuhinja koja može da se prilagođava različitim situacijama i događajima – od seminara i kampova, preko uličnih i angažovanih akcija, pa sve do protesta koji su u skladu sa ciljevima mobilne kuhinje, a to je stvaranje boljeg mesta za život. Mobilna kuhinja nastoji da reciklira hranu, podrži lokalne proizvođače, te da kuva sezonski. Ugleda se na mobilne kuhinje koje su na alternativnoj zapadnoj sceni razvijene do te mere da mogu podržati akcije gde se kuva i za nekoliko hiljada ljudi. Vojvodina Coworking projekat je zamišljen kao zajednički radni i kreativni prostor (hub) različitih nezavisnih profesionalaca usmerenih ka preduzetništvu utemeljenom na umrežavanju i obavljanju samostalne delatnosti. Coworking olakšava profesionalnu samodrživost, pokretanje vlastitog posla ili unapređenje postojećeg poslovanja. Coworking prostor je ekonomičan i u skladu sa stvarnim potrebama ljudi koji ga koriste. Specifičan je i po tome što ljudi koji ga koriste imaju benefit jedni od drugih i na taj način postaju saradnici i potencijalni kreatori novih ideja i projekata. MESTA je organizacija koja se kroz teoriju i umetničko delovanje bavi mestom kao memorijskom podlogom za kreiranje individualnog ili kolektivnog identiteta, zatim mestom kao prostorom u koji se upisuju življena iskustva, mestom kao medi-

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

jem za kreiranje strategija sećanja i zaboravljanja, i mestom kao mentalnim poljem i poljem ideja. Umesto zaključka Ako prostor shvatimo kao dokument u koji generacije godinama i decenijama upisuju tragove stvarajući identitet mesta, onda se pokušaji ranijih generacija da ostave svoje identitetske otiske urušavaju građenjem novih, najčešće bezličnih i trošnih prostora stvaranih bez svesti o stvarnim potrebama stanovništva. Nastajanje Društvenog centra treba shvatiti kao fluidan proces, živi organizam, kao ideju, ali kao i delo. Na stvaranje Inicijative za Društveni centar uticali su brojni činioci i brojne inicijative koje su postojale u Novom Sadu godinama ranije. Mesto susreta koje je nedostajalo Novom Sadu, dogodilo se u jednom kratkom i vrlo intenzivnom periodu, te se ideja koja je evolvirala u Delo nastavila razvijati prirodno. U tom smislu i budućnost Društvenog centra nije moguće predvideti. Pojedinci koji su se prirodno prepoznali u odnosu na svoja interesovanja i kreativne discipline nastavljaju da kroz zajedničko delovanje doprinose jačanju ideje o važnosti prava na grad.

KORIŠĆENA LITERATURA: Harvey, D. (2003) The Right to the City, International Journal of Urban and Regional Research, Volume 27. Volić, I., Vujkov, N., Bošković, J. (2012) Društveni centar u Novom Sadu – utopija, realnost, utopija. Architectural Approach, No.2. Sebić, M. (2012) Inicijativa za Društveni centar: Vogliamo fabbriche... ili kako voleti Novi Sad, uprkos svemu? Nova Misao, br 15. Društveni centar – potreba, akcija, realizacija (2012) http://pescanik.net/2012/01/drustvenicentar-%E2%80%93-potreba-akcija-realizacija/ Inicijativa za Društveni centar, Umesto razgovora – policija, saopštenje za javnost (2012), http://www.drustvenicentar.org/index. php?option=com_content&view=article&id=15 8%3Aumesto-razgovorapolicija&catid=2%3A press-kit&Itemid=7&lang=sr

22. decembra 2012. godine navršiće se godinu dana od pokušaja stvaranja Društvenog centra u kasarni „Dr. Arčibald Rajs”. Prostor Kasarne i dalje nije u funkciji, a javnost nije upoznata sa njegovom budućom namenom. Objekat unutar kompleksa kasarne koji je korišćen kao prostor Društvenog centra, danas je skriven od pogleda javnosti. Naime, gotovo godinu dana posle izbacivanja aktivista iz „prostora Društvenog centra”, Vojska je građanima uskratila pravo ne samo na korišćenje ovog prostora, već i pogled na njega, stavljajući preko postojeće kapije teške metalne panele. Postavlja se pitanje uloge ovog performativnog čina i poruke koja je time poslata javnosti.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Planeta Inovativaca u osvajanju javnih prostora Smedereva Autor teksta: Marko Petković neformalna grupa Planeta inovativaca Planeta Inovativaca je neformalna grupa mladih koju čine srednjoškolci, studenti i drugi mladi koji žele da daju svoj doprinos gradu u kome se nalaze. Okupili smo se početkom 2010. godine sa namerom da pokrenemo mlade u Smederevu da preuzmu inicijativu, bave društveno-korisnim radom i urade nešto za sebe. Apatija, bolesti zavisnosti, loše provođenje slobodnog vremena, neinformisanost, nezainteresovanost, nezaposlenost, nekultura... sve su to „bolesti“ oko 17 000 mladih koji žive u Smederevu. Zajedno sa Kancelarijom za mlade radili smo na tome da što više svojih vršnjaka i vršnjakinja motivišemo da nam se pridruže u raznim akcijama. Kroz druženje i stalni kontakt, shvatili smo da bi otvaranje Omladinskog centra u kom bi se mladi okupljali razdrmalo i probudilo ovaj grad. Kako bi pokrenuli čitavu priču, organizovali smo potpisivanje peticije za osnivanje Omladinskog centra. Zahvaljujući sredstvima koja smo dobili od Balkanskog fonda za lokalne inicijative, dobili smo šansu i podršku da budemo još istrajniji u ostvarenju svoje ideje. Sakupljanje potpisa za podršku osnivanju Omladinskog centra organizovali smo na glavnom gradskom trgu u više navrata. Peticija je takođe bila i na internetu što nam je veoma pomoglo u zadobijanju

što šire podrške. U roku od šest meseci, u intervalu od aprila do septembra, onlajn peticiju na internetu je podržalo oko 600 ljudi, a samu peticiju na štandovima potpisalo je oko 900 ljudi. Tim potpisima dobili smo snažnu podršku za inicijativu za osnivanje Omladinskog centra u Smederevu. Volonteri i volonterke, glumačke grupe, plesne grupe... svi su se sakupljali oko našeg štanda. Igrom, plesom ili glumom privlačili su prolaznike, delili im promotivne materijale šireći pozitivnu energiju i našu ideju o Omladinskom centru. Đački parlamenti iz šest srednjih škola Smedereva priključili su se inicijativi koju je od samog početka podržavala i Kancelarija za mlade našeg grada. U seriji sastanaka i širenja priče, sastali smo se i sa predstavnicima lokalne samouprave. Predstavili smo im inicijativu koju su oni podržali i složili se sa našim predlogom. Bivši Dom JNA propada napušten i ničemu ne služi. Mladi Smedereva žele da organizuju programe, izložbe, svirke i edukacije za svoje vršnjake i vršnjakinje, ali se problem nedostatka prostora gotovo uvek pojavljuje. Zašto im ne pomoći da se problem prostora reši i da se već jednom stane na put odlaženju mladih iz Smedereva koji traže bolje uslove za život? Starije generacije pamte da su se baš na ovoj lokaciji nekada često organizovale igranke i ostala zanimljiva dešavanja namenjena mladima i svima koji se tako osećaju. Uz šalu, smeh i maštanje, slobodno vreme se korisnije i kvalitetnije provodilo, a rađale su se i nove inicijative i pokretale mnoge pozitivne ideje. Upravo zato pokušavamo da u svim pregovorima, lokalnim vlastima objasnimo da takav prostor ponovo može da oživi i ponovo postane kultno mesto za sve mlade. Napušteni objekat blizu parka kod osnovne škole „Dimitrije Davidović“ i prostor

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

„Enigma“ takođe nude mogućnosti za razvoj i podršku mladima u Smederevu. Ovo su samo neki od prostora koje smo mapirali. Gradska vlast je saslušala naše ideje o Omladinskom klubu, ali do danas nije pokazala veću zainteresovanost da nam pomogne u relizaciji iako je usvojen Lokalni akcioni plan za mlade Smedereva 2010–2014. godine u kojem piše da nedostaje Klub za mlade tj. usluge koje bi on pružao omladinskim grupama i pojednicima. U akcionom planu takođe stoji da nedostaju prostori koji su prilagođeni, raspodeljeni i besplatni za udruženja i amaterske grupe mladih.

Imamo podršku građana i građanki Smedereva, motivisani smo i nećemo odustati od naše ideje da Smederevo dobije Omladinski klub. Nastavljamo pregovore sa lokalnim vlastima...Otključavamo javne prostore!

-PLANETA INOVATIVACA U OSVAJANJU JAVNIH PROSTORA

SMEDEREVO

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

UNDERGRAD i javni prostori Užica Autor teksta: Danilo Stojić neformalna grupa UNDERGRAD Undergrad je nezavisna umetnička produkcija i grupa koja postoji i deluje od 2000. godine uglavnom u Užicu i okolini. Pored organizacije različitih kulturnih događaja, bavimo se izdavačkom, nezavisnom video i filmskom produkcijom, street art-om i drugim kreativnim aktivnostima. Na ovaj način Undergrad nastoji da ostavi trag i na svoj način učestvuje u kreiranju nezavisne umetničke scene Užica i okoline već više od deset godina. Za sve ovo vreme, nemamo sopstvene prostorije ni kancelariju već delujemo iz privatnih domova, prostorija partnerskih organizacija i slično. Kroz svoje akcije mnogo puta smo apelovali na značaj korišćenja napuštenih javnih prostora. Bez obzira da li se to radilo o site-specific umetničkim akcijama ili akcijama zauzimanja napuštenih javnih prostora, uglavnom u zatvorenoj sredini kakvo je Užice, ovakva priča nije imala previše efekta. Evo hronologije naših aktivnosti ovog tipa: 2005. godine – u proizvodnoj hali napuštene tekstilne fabrike Frotex, Undergrad je organizovao modnu reviju mlade autorke Ranke Delić i promociju muzičke kompilacije 031: Ispad iz rupe. Od 2005–2008. godine – Undergrad sarađuje sa E-761: Programom za umetnost i kulturu i deli njihovu kancelariju u Narodnom pozorištu Užice; odatle se realizuje veliki broj različitih site-specific akcija, od kojih su verovatno najzanimljivije internacionalne pozorišne produkcije na raznim mestima po

gradu (na prometnim ulicama, parkingu, prostoru stare hidrocentrale, u muzejskim trezorima, u napuštenom železničkom tunelu). U ovom periodu je realizovana i ulična galerija Art pijaca koja i dalje postoji kao otvoreni izložbeni prostor. Tada smo učestvovali i u studiji Umetnost u javnom prostoru, koja se realizovala u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. 2008. godine – akcija zauzimanja napuštene streljane u centru grada. Prostor bivše streljane i kuglane bio je napušten skoro 15 godina i imao odlične uslove da postane novo alternativno kulturno žarište. Zato je grupa mladih kreativaca odlučila da ga zauzme i uredi osllikavanjem praznih zidova grafitima i različitim crtežima i stvarajući nešto od osnovne infrastrukture. Inicijativi za sređivanje ovog prostora se osim Undergrada pridružila i ekipa mladih skejtera Užica a prostor smo dodatno oživeli postavljanjem mini rampe za skejt unutar zgrade. Ali samo posle manje od deset dana boravka u tom prostoru, bili smo grubo najureni od strane policije. Početak ove akcije je zabeležen u kratkoj dokumentarnoj formi Omladinski centar i možete ga videti na ovom linku: http://vimeo.com/672718 . Priča sa javnim prostorima se u Užicu nastavlja krajem 2011. godine kada je Dom vojske Gradskom kulturnom centru Užica ustupio prostor za obavljanje svojih delatnosti i programa. To je jedan od prvih primera dobre saradnje lokalne samouprave i Vojske Srbije sa nekom gradskom kulturnom institucijom. Tokom 2012. posle uspostavljanja Gradskog kulturnog centra Užice, u bivšem Domu JNA, videli smo šansu da se više posvetimo zagovaranju za pribavljanje nekog sopstvenog kutka u gradu, ali i da skrenemo pažnju ljudi na veliki broj napuštenih i neiskorišćenih prostora u našem gradu. Zato smo u okviru revije edukativnih radionica i umetničkih akcija

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Nova era sa brojnim partnerima i Građanskim inicijativama organizovali tribinu o (ne)iskorišćenim javnim prostorima Užica. Ovom prilikom pridružile su nam se brojne javne ličnosti, mladi iz Užica i drugih gradova koji su sa domaćom publikom podelili svoja iskustva u borbi za osvajanje i otključavanje javnih prostora svojih gradova. Nakon ove tribine, pitanje napuštenih prostora Užica je javno otvoreno a za tim su usledili sastanci sa zvaničnicima i nekim od organizacija koje su dobile svoj prostor u novoformiranom Gradskom kulturnom centru. Sve je ovo rađeno sa ciljem da se istraži mogućnost da neki od prostora u Užicu koji gotovo već deceniju i više stoje prazni i napušteni, postanu kreativno žarište Undergrada i drugih inicijativa koje čine veliki deo nezavisne umetničke scene grada a i šire. U momentu pisanja ovog teksta, pregovori traju. Kao jedan od važnih elemenata u našoj inicijativi, sastavili smo predlog protokola o poslovnojtehničkoj saradnji. Oslanjajući se na ovaj predlog, sastanke i nastavak zagovaranja, nastavljamo borbu za osvajanje gradskog prostora.

UŽICE -UNDERGRAD

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

ZAKLJUČAK I PREPORUKE Sve veći broj domaćih primera „oživljenih“ javnih prostora pokazuju da postoji interes i volja da se takvi poduhvati i inicijative sprovedu u delo. Mladi, predstavnici/e organizacija civilnog društva i različitih neformalnih grupa (uopšte: građani i građanke), polako ali sigurno postaju svesniji da u njihovim gradovima/opštinama postoji veliki broj napuštenih prostora koje baš oni svojim idejama i aktivnostima mogu oživeti. Oni uviđaju da napuštene zgrade, bioskopi, prazni domovi kulture, neiskorišćeni vojni objekti uz malo truda i organizovanosti mogu biti revitalizovani, sređeni i ponovo iskorišćeni. Pokrećući ovakve inicijative, građani i građanke polako uviđaju da sopstvenim delovanjem mogu drastično promeniti svoje okruženje nabolje, čineći dobro za sebe, svoje komšije, porodicu, zajednicu... S druge strane, videli smo da su osnovne prepreke u „otključavanju“ neiskorišćenih i napuštenih javnih prostora od „onih koji poseduju ključeve“: - Nepostojanje kako nacionalne tako ni lokalne strategije ustupanja ili davanja na korišćenje različitih prostora - Nepoštovanje i nesprovođenje lokalnih razvojnih dokumenata u kojima postoji definisano ustupanje prostora ili saradnja sa udruženjima - Zatvorenost i netransparentnost u radu lokalnih i nacionalnih institucija - Nesređena i neusklađena zakonska regulativa koja uređuje ovu oblast

- Nepostojanje decentralizovanog političkog sistema u Srbiji. Prevelika zavisnost lokalnih samouprava od različitih nacionalnih tela, kako u upravljanju lokalnim budžetom tako i u odlučivanju - Politiziranost lokalne zajednice i donošenje odluka u korist pripadnika/ca određene političke partije - Jačanje različitih privatnih interesa koji su u suprotnosti sa opštim interesima društva - Ekonomska nerazvijenost i nestabilnost Videli smo takođe osnovne izazove i prepreke koje se mogu javiti kod same grupe ili inicijative koje traže prostor: - Neorganizovanost članova/nica grupe, odustajanje pred prvom preprekom, nedovoljno strpljenje za pregovore sa lokalnom zajednicom ili državnim organima - Intervencije u/na napuštenim prostorima u praksi često su orijentisane na uži krug korisnika/ca i publike. Zbog svoje nekomercijalne prirode i anonimnosti, one često ostaju nedostupne za širu javnost, što može doprineti još većoj nezainteresovanosti lokalnih vlasti i daljoj zapuštenosti prostora.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

- Široko raspostranjena predrasuda da se u napuštenim i zapuštenim prostorima uglavnom okupljaju „problematične“ društvene grupe Bilo da ste pokrenuli inicijativu za dobijanje prostora, bilo da to planirate, ili ste samo prelistavali ovaj priručnik, iskreno se nadamo da vam je, makar i u najmanjoj meri, koristio. Kroz mnogo saveta, objašnjenja zakona, strategija, lokalnih razvojnih dokumenata i studije slučaja, pokušali smo da vam skrenemo pažnju na sve izazove i probleme koje borbu za prostore u Srbiji prate. U nastavku zaključka, formulisali smo preporuke za sve one koji pokušavaju da otključaju neki prostor ali i za one u čijim se rukama ti ključevi nalaze. ++ Predstavnicima/cama organizacija civilnog društva, formalnim i neformalnim grupama i pojedincima/kama koji traže prostor, OJP PREPORUČUJE: OSMIŠLJAVANJE PROGRAMA: Prostor sam po sebi ne sme biti cilj, najbitinije je napraviti zanimljiv i sadržajan program koji bi mogao dugoročno da doprinese razvoju društva i vaše lokalne zajednice. Na ovaj način privući ćete pažnju vaših sugrađana/ki, medija i šire javnosti. Organizovanjem aktivnosti pre samog konačnog osvajajanja prostora šaljete poruku da je dosta toga moguće i u napuštenom prostoru, a da će još više akcija i programa moći da se realizuje nakon što se prostor u potpunosti oživi. PREGOVARANJE + PROMOCIJA: Vaša je odluka za koji ćete se od načina opredeliti da se borite za prostor ali akcije u/na prostoru uvek je dobro kombinovati sa širokom promotivnom

kampanjom i stalnim dijalogom i pregovaranjem sa vlasnikom prostora. SKRETANJE PAŽNJE NA VOJNU IMOVINU: Pokrenite pitanje korišćenja vojnih objekata ako se neki od njih nalazi i na teritoriji vaše opštine i grada. I pored toga što je procedura komplikovana, ne treba odustati od aktuelizovanja ove priče i postavljanja pitanja korišćenja ovih objekata. UMREŽAVANJE: Dobro je stvarati koalicije sa drugim mrežama ili formalnim i neformalnim grupama, širiti broj onih koji podržavaju vašu ideju, i graditi saveze sa komercijalnim ili privatnim sektorom i formirati što širu podršku u javnosti. Pokrenite blog, sajt, Fejsbuk stranicu, Tviter profil. Neka vam društveni mediji budu najveći saveznici. DETALJNO PLANIRANJE: Lokalne samouprave su uglavnom spremnije da ustupe prostor koji bi trebalo renovirati ukoliko su potencijalni korisnici prostora već obezbedili neka finansijska sredstva za sređivanje ili adaptaciju prostora. Iz ovih razloga bilo bi dobro da unapred imate plan kako ćete obezbediti sredstva za sređivanje prostora. POZNAVANJE PRAVNE REGULATIVE: Pozivanjem na zakone, strategije i različite nacionalne i lokalne razvojne dokumente, dajete svojoj inicijativi jačinu, pravnu utemeljenost i što je najvažnije: LEGITIMITET. Političari su na vlasti jer su ih građani/ke slobodno birali. Izglasavanjem određenog dokumenta, oni su dužni da ga poštuju i primenjuju. Koristite svaku priliku i pravnu definiciju u svom zagovaranju da ih na to podsetite. Jedna od vaših aktivnosti mogla bi da bude udruživanje i pravljenje šire kampanje

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

za menjanje pravnog okvira za ustupanje javnih prostora. Moćete pokrenuti inicijativu da se pitanje dostupnosti javnih prostora i njihove upotrebe od strane mladih ili organizacija civilnog društva stavi na dnevni red i uvrsti kao jedno od prioritetnih pitanja u vašoj lokalnoj zajednici. U nastavku ćemo se fokusirati na sve one koji „drže ključeve“ javnih prostora, tj. na razne donosioce odluka. Pokušaćemo da ponudimo načine na koje država i lokalne samouprave mogu da razviju sistem i legislativu u oblasti korišćenja i prenamene javnih prostora, tako da ujedno pomognu u rešavanju nedostatka prostora za delovanje raznih formalnih i neformalnih grupa, udruženja građana i pojedinaca. Ovaj skup preporuka namenjen je donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou: 34 ++ OJP preporučuje institucijama na nacionalnom nivou: 1. KORIŠĆENJE VOJNE IMOVINE: S obzirom na to da za određene vojne objekte čija je komercijalizacija predviđena Master planom, nema zainteresovanih kupaca u toku dugog vremenskog perioda, Ministarstvo odbrane može pomoći ravnomeran razvoj lokalnih samouprava time što bi pod određenim uslovima, lokalnoj samoupravi na čijoj se teritoriji objekat nalazi, isti ustupilo na korišćenje. Jasnim definisanjem uslova pod kojim bi lokalna samouprava bila u obavezi da određeni deo vojnog objekta ustupi na korišćenje udruženjima, ustanovama kulture, centrima za socijalni rad ili obrazovnim institucijama, pomoglo bi se ispunja34 Regionalni nivo je izostavljen usled neujednačenog uređenja, tj. različitih struktura u različitim sektorima. Međutim, treba napomenuti da je regionalni nivo veoma bitan i da bi ga trebalo dalje razvijati kroz međuopštinsko povezivanje.

vanju potreba različitih inicijativa koje u brojnim lokalnim sredinama traže prostor za svoje aktivnosti. Na ovaj način, lokalna samouprava odnosno Ministarstvo odbrane, doprinelo bi širenju aktivnosti i programa koji su u opštem interesu zajednice do trenutka kada lokalna samouprava stekne uslove da određeni prostor otkupi ili sklopi ugovor o drugačijoj nameni vojnog objekta u skladu sa odredbama Master plana. 2. DONOŠENJE NACIONALNE STRATEGIJE RAZVOJA CIVILNOG DRUŠTVA: Izrada Strategije za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji je jedan od prioriteta Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom. Cilj Strategije je da se dugoročno jasno definišu problemi OCD u Srbiji, ukaže na ograničavajuće faktore razvoja OCD, definišu potrebe civilnog društva, pravci razvoja, dogovori jasna podela odgovornosti za proces primene i uspostavi sistem monitoringa i evaluacije implementacije strategije. Donošenje Nacionalne strategije koja jasno definiše uloge svih aktera u ustupanju javnih prostora na korišćenje organizacijama civilnog društva i na taj način usmerava buduće inicijative na lokalnom nivou, mora biti prioritet. Građanske inicijative će u narednom periodu zagovarati da se pitanje korišćenja javnih prostora nađe u budućoj Strategiji. ++ OJP preporučuje organima lokalne samouprave: 1. Donošenje strategije razvoja civilnog društva i lokalnog akcionog plana za razvoj civilnog društva i definisanje načina upotrebe javnih prostora, korake i proceduru za revitalizaciju javnih prostora. 2. Razmatranje statusa poslovnih prostora u vlasništvu glokalne samouprave koji se ne koriste i njihovo preimenovanje i prenamena u prostore

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

namenjene za delatnost udruženja, organizacija i građanskih inicijativa. Na operativnom nivou, to bi podrazumevalo: - Izrada spiska raspoloživih poslovnih prostora i gde se oni nalaze - Javno objaviti popis poslovnih prostora - Utvrditi proceduru prenamene (transparentnost, pravila, kriterijumi) - Smanjiti cene korišćenja ovih prostora, da budu na simboličnom nivou 3. Dati na korišćenje poslovnog prostora mesnih zajednica i opštinske zgrade putem javnog konkursa. Ovo podrazumeva da opštine raspišu konkurs sa jasnim uslovima i kriterijumima za korišćenje prostora na određen period kako bi organizacije civilnog društva, omladinske grupe i druge neformalne grupe mogle da konkurišu i realizuju svoje programe (npr. mladima za otvaranje omladinskog kluba ili omladinskog centra).

++ OJP preporučuje gradskim i opštinskim institucijama/ustanovama (u oblasti kulture, obrazovanja, itd.): 1. Ustupanje dela prostorno-tehničkih kapaciteta gore pomenutih institucija organizacijama civilnog društva, omladinskim grupama i neformalnim incijativama bez novčane nadoknade, a prema pravilima i kriterijumima određene ustanove/institucije. 2. Jačanje transparentnosti gradskih i opštinskih institucija raspisivanjem lako dostupnih konkursa i obaveštavanjem javnosti o mogućnosti saradnje sa gore pomenutim ustanovama/institucijama.

4. Za kategoriju potencijalnih javnih prostora koji su mogući za revitalizaciju i stavljanje u namenu, razviti proceduru na osnovu koje bi organizacije civilnog društva mogle da apliciraju uz obezbeđenu eksternu podršku u vidu sredstava za rekonstrukciju i adapataciju selektovanih, adekvatnih raspoloživih javnih prostora. Lokalna samouprava može učestvovati partnerski u projektima revitalizacije, a faktori poput obima rekonstrukcije, značaja (kulturno-istorijskog) prostora i njegove buduće namene, kao i visine obezbeđenih eksternih sredstava, uticaće na trajanje korišćenja (besplatnog) revitalizovanog javnog prostora od strane organizacije civilnog društva ili neformalne grupe, koja ga je „oživela“.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

MALI REČNIK TERMINA „OTVORENO O JAVNIM PROSTORIMA“

a Alternativni kulturni centar Metelkova – Nekadašnja kasarna JNA Metelkova u Ljubljani je najstariji skvot na prostorima bivše Jugoslavije. Kasarna je skvotirana 1993. godine i preuređena u veliki alternativni kulturni centar. Za više info posetite: http://www.metelkovamesto.org/.

c Crowdfunding – Kolektivna saradnja, pažnja i poverenje ljudi koji se udružuju u mrežu i zajedno ulažu novac i druga sredstva, obično putem interneta, kako bi podržali započete napore drugih ljudi ili organizacija. Crowdfunding se dešava u različitim prilikama, od pomoći zemljama/gradovima posle prirodnih katastrofa preko građanskog novinarstva, umetnika koji traže podršku, finansijama za političke kampanje, finansiranja pokretanja kompanije, preduzetništva ili filma do stvaranja besplatnog softvera. U proteklih nekoliko godi-

na, crowdfunding je postao novi način za razvoj filantropije. Mnogobrojni internet sajtovi pozivaju donatore da daju prilog za cilj ili projekat. Iako se praksa zajedničkog cilja/pozivanje donatora putem interneta već u nekoj meri raširila po regionu, najčešće se dešava putem Fejsbuka. Za više info posetite: http://philanthropyposts.squarespace. com/blog-2/2012/11/6/ta-sucrowdsourcing-icrowdfunding-mehanizmi.html.

d Društveni centar u Novom Sadu – Društveni pokret koji za cilj ima osnivanje Društvenog centra u Novom Sadu usled nepostojanja prostora za pojedince i grupe koje se bave aktivnostima od značaja za zajednicu, prostora za nezavisne kulturne, obrazovne, društvene i sportske aktivnosti, prostora koji objedinjuje različite sadržaje za kvalitetno provođenje slobodnog vremena u Novom Sadu. Nakon izbacivanja iz vojne kasarne „Arčibald Rajs“ u širem centru Novog Sada sredinom januara 2012. godine, aktivisti zauzimaju prostor u oviru Kineske četvrti i tamo nastavljaju svoje aktivnosti i svoju borbu za osvajanje javnih prostora.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Društveni centar Rojc – Najveći i najdugovečniji skvot u Hrvatskoj je bivša kasarna JNA Karlo Rojc u centru Pule, površine oko 20.000 kvadratnih metara. Početkom 1990-ih zgrada postaje utočište ratnim izbeglicama, a 1991. prvi skvoteri i organizacije civilnog društva polako ulaze i naseljavaju nakon njihovog odlaska. Grad Pula je formalizovao postojeću situaciju 1999. godine kada su udruženja potpisala prve ugovore o korišćenju prostora. 103 udruženja danas imaju sklopljene ugovore o korišćenju prostora bez plaćanja naknade a njihova jedina obaveza je plaćanje troškova električne energije. To je mesto u kojemu danas „žive“ i rade udruženja civilnog društva iz delatnosti kulture, sporta, psihosocijalne pomoći i zdravstva, dece i mladih, brizi o osobama s posebnim potrebama, zaštite okoline, tehničke kulture, nacionalnih manjina i ostalih delatnosti. Ove raznovrsne organizacije su uspešan primer saradnje između gradske vlasti i organizacija civilnog društva. Zgradom upravlja Grad Pula koji finansira održavanje sa oko 200.000 eura godišnje.

lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.

Javna svojina – Postoji pravo svojine Republike Srbije i to je državna svojina; pravo svojine autonomne pokrajine je pokrajinska svojina i pravo svojine jedinice lokalne samouprave koja se naziva opštinska, odnosno gradska svojina. U javnoj svojini mogu biti: prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica

Katastar nepokretnosti Kn Web – Web aplikacija “KnWeb” predstavlja internet servis koji omogućava pretraživanje baze podataka katastra nepokretnosti. Baza podataka predstavlja centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti u Republici Srbiji i formirana je preuzimanjem podatka koji se održavaju u službama za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Bazu podataka moguće je pretraživati preko broja parcele u okviru opštine i katastarske opštine odnosno i preko adrese nepokretnosti (ulica i kućni broj u okviru opštine). O nepokretnostima je moguće dobiti

Javni prostor – Prostor u/na kog svaki pojedinac ili pojedinka imaju jednako pravo pristupa, slobodnog i neograničenog korišćenja za svaku aktivnost koja ne ugrožava prava, slobodu i sigurnost drugih. Javni prostori mogu biti otvoreni (javne površine) i zatvoreni (nepokretnosti) kao što su domovi kulture, bioskopi, domovi vojske, kasarne, prostorije mesnih zajednica, itd. Javno zastupanje – Proces delovanja sa određenim trajanjem u cilju postizanja željenih promena u društvu, kako bi odnosi moći i raspodela bogatstva postali demokratičniji i pravedniji i kako bi se marginalizovanim društvenim grupama obezbedili prostor i uloga u javnom odlučivanju. Javno zastupanje se sastoji od različitih strategija koje imaju za cilj uticaj na donosioce odluka na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

samo osnovne informacije i osnovne informacije o imaocima prava (ime i prezime odnosno naziv pravnog subjekta kao i adresa imaoca prava). Nije moguće pretraživati podatke po matičnim brojevima imaoca prava, niti se ova informacija prikazuje kod pregleda podataka (poštovanje načela Zakona o zaštiti podataka o ličnosti).

l List nepokretnosti – Osnovni dokument o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima. List nepokretnosti sadrži podatke o: zemljištu (A list), nosiocu prava na zemljištu (B list), zgradi, stanu, poslovnoj prostoriji, kao posebnim delovima zgrade, drugim građevinskim objektima i nosiocima prava na njima (V list), teretima i ograničenjima (G list).

m Mapa javnih prostora – Interaktivna online mapa koja omogućava da se mapiraju objekti i prostori u lokalnoj sredini koji nisu u potpunosti iskorišćeni ili se ne koriste na najbolji način. Mapa je nastala u okviru kampanje “Otvoreno o javnim prostorima” i možete je naći na http://www.javniprostori.org/ushahidi/index.php/main. Master plan za raspolaganje viškom vojne imovine – Javno dostupna baza podataka o vojnim nepokretnostima, koje je Ministarstvo vojske i odbrane RS klasifikovalo kao višak u kojoj se nalaze

detaljne informacije o objektima čija je konverzija u planu. 2006. godine, kada je usvajan, Master plan je obuhvatao ukupno 447 objekata (6 kompleksa suinvestiranja u stanogradnju, 42 kluba vojske, 51 kasarna, 7 sportsko-rekreacionih turističkih centara, 12 aerodroma, 103 skladišta, 56 poligona, 38 objekata uređenja i pripreme teritorije, 120 zemljišnih lokacija, kao i 18 kompleksa u koje spadaju luka, put, vojna ekonomija i sl.), uz mogućnost unošenja novih objekata ili pak povlačenja nekih objekata iz prodaje. Namena sredstava dobijenih prodajom bila da se najveći deo dobijenih sredstava iskoristi za stambeno zbrinjavanje pripadnika Vojske i Ministarstva odbrane. Prema Master planu, predviđeno je pravo preče kupovine koje imaju lokalne samouprave na čijoj se teritoriji vojni objekti nalaze, te mogu biti od značaja za njih. Lokalna samouprava preuzima vojnu nepokretnost, a zauzvrat predaje ili gradi stanove za pripadnike sistema odbrane u vrednosti koja je jednaka vrednosti preuzetog objekta. Mikrourbanističke intervencije – Sve kreativne, inovativne, jeftine, slučajne ili namerne, privremene intervencije u gradskom prostoru, koje mogu biti fizički objekti ili samo procesi i u kojima može učestvovati veći ili manji broj ljudi, organizovanih u formalne ili pak neformalne, samoinicijativne grupe. Mogu se podeliti na objekte (fizičke, opipljive) i procese (aktivnosti). Prvu grupu čine privremeni arhitektonski objekti, skejt parkovi i drugi sportski objekti, prostorne instalacije, paviljoni i sl. U drugu grupu spadaju neformalna ili formalna okupljanja, kulturni događaji, crtanje grafita i drugi vidovi umetničkog izražavanja. Ono što je zajednička karakteristika svih ovih intervencija, to su uklapanje u postojeći kontekst, mala sredstva kojima se to postiže, kreativni i inovativni načini korišćenja prostora, kao i privremeni karakter ovih intervencija.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

p Predlog za praktičnu politiku (policy paper) – Dokument u kojem se analizira određeni praktičnopolitički problem/pitanje, razmatraju raspoložive opcije i na osnovu procene (evaluacije) verovatnih posledica različitih opcija predlaže najbolje rešenje. Obično ima formu studije ili analize praktične politike.

r Renovacija – Obnova i opremanje građevine kao celine kojoj su propali pojedini delovi, novim, kojima se vraća udobnost i higijenski kvalitet. Obuhvata više tehničkih metoda, kao što su restauracija, rekonstrukcija, supstitucija i dr. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije – Direkcija vodi jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i zbirnu evidenciju pokretnih stvari (po vrsti i vrednosti) u državnoj svojini i obavlja stručne poslove i poslove državne uprave koji se odnose na: pribavljanje, otuđenje, davanje na korišćenje, odnosno u zakup nepokretnosti u državnoj svojini; sprovođenje mera zaštite državne imovine putem inspekcijskog nadzora; vođenje upravnog postupka radi utvrđivanja postojanja i važenja pravnog osnova za korišćenje državne imovine; upravljanje sredstvima u državnoj svojini (održavanje, osiguranje); raspoređivanje na korišćenje stambenih zgra-

da, odnosno stanova i poslovnih prostorija; čuvanje i evidenciju poklona u državnoj svojini; uknjižbu državne svojine na nepokretnostima; staranje o naplati zakupnine, kao i druge poslove određene zakonom. Direkcija se sastoji od sledećih unutrašnjih jedinica – sektora: sektor za evidenciju, sektor za imovinski postupak, sektor za finansijsko-materijalne i opšte poslove, sektor za zaštitu državne imovine i inspekcijski nadzor. Revitalizacija – Celovita obnova, oživljavanje materijalnih i duhovnih vrednosti objekta, spomenika kulture ili prostornih kulturno-istorijskih celina. To je kompleksna metoda koja može obuhvatiti skoro sve tehničke postupke kao i promenu funkcije objekta ili celine. U doslovnom smislu, reč revitalizacija označava „vraćanje života“, „oživljavanje“.

s Skvotiranje – Izraz koji označava zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Ovaj vid zauzimanja napuštenih prostora se vrši iz različitih razloga: radi življenja, stvaranja socijalnog ili kulturnog centra, itd. Najčešće se zaposedaju prazni i zapušteni prostori, koji su u javnom vlasništvu ili čija je vlasnička situacija nejasna. Na prostorima bivše Jugoslavije postoji nekoliko uspešnih primera skvotovanih mesta. Najstariji i najveći skvot je kasarna JNA Metelkova u Ljubljani koja je skvotirana 1993. godine i preuređena u alternativni kulturni centar. U Mostaru su 1990-ih mladi ljudi skvotirali ratom razrušenu zgradu doma kulture Abrašević, koja je kasnije renovirana i pretvorena u OKC Abrašević.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

OKC Abraševič je danas centralno mesto alternativnih kulturnih dešavanja u Mostaru.

u Upis nepokretnosti – Upis podataka o parceli, objektu i posebnom delu objekta. Podaci o parceli upisuju se na osnovu elaborata premera, odnosno elaborata geodetskih radova i isprave za upis kada je to određeno zakonom.

z Zainteresovani akteri (stakeholders) – Svi pripadnici jedne zajednice koji imaju interes kada je u pitanju rešavanje određenog problema praktične politike, odnosno svi oni na koje bi uticao izbor jedne ili druge opcije. Zakon o javnoj svojini – Novi Zakon o javnoj svojini stupio je na snagu 6.10.2011. godine. Ovim Zakonom su utvrđena tri nivoa vlasništva javne svojine: državni, pokrajinski i nivo lokalne samouprave. Osnovna novina je da je republika nadležnost na korišćenje prostora prenela na opštine, koje onda ovim prostorima raspolažu i vode računa o njima. Predstavnici opština ne moraju više da traže saglasnost Republičke vlade za različite dozvole, već mogu odmah i bez odlaganja da pristupe raspolaganju javnom svojinom. Za dobra u svojini predviđeno je nekoliko vrsta potupaka, i to: slo-

bodan postupak, postupak neposredne pogodbe, specijalan postupak i postupaka javnog nadmetanja. Zajedničko za sve vrste postupaka je postojanje plana korišćenja i raspolaganja, kao obaveznog dokumenta na osnovu koga se može ustupati pravo korišćenja ili raspolaganja dobrom.

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

KORISNI LINKOVI Agenda 21 za kulturu: http://www.agenda21culture.net Alternativni kulturni centar Metelkova u Ljubljani: www.metelkova.org Asocijacija Nezavisna Kulturna Scena Srbije: http://www.nezavisnakultura.net Autonomni kulturni centar “MEDIKA”: http://pierottijeva11.org/info Balkanski fond za lokalne inicijative: http://www.bcif.org Clubture u Hrvatskoj: http://www.clubture.org Društveni centar u Novom Sadu: www.drustvenicentar.org Društveni centar Rojc: http://rojcnet.pula.org/?q=hr/node/203 Ekspedicija Inex film: http://ekspedicijainexfilm.blogspot.com/ Građanske inicijative: www.gradjanske.org „Grupa Hajde da...“: Priručnik „OK ZONA MLADIH – OMLADINSKI KLUB“, „Grupa Hajde da...“, Beograd , 2012, www.hajdeda.org.rs [im]possible living – Rethink the abandoned world: http://www.impossibleliving.com/ Kancelarija za odnose sa civilnom društvom Vlade Republike Srbije: http://civilnodrustvo.gov.rs Katastar nepokretnosti: http://katastar.rgz.gov.rs/KnWebPublic/ Masterplan za raspolaganje viškom vojne imovine: http://www.mod.gov.rs/cir/aktuelno/master_plan/index. php

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Ministarstvo odbrane Republike Srbije: http://www.mod.gov.rs Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije: http://www.mos.gov.rs Palgo centar: „Oživljavanje braunfilda u Srbiji, Priručnik za donosioce odluka i profesionalce“, Beograd, 2008. http://www.palgo.org/files/knjige/Ozivljavanje%20braunfilda%20u%20Srbiji.pdf Paragraf - Elektronska zbirka zakona i drugih propisa: http://www.paragraf.rs Pekarna u Mariboru: www.pekarna.org Pinova vila i Muzej destrukcije u Zrenjaninu: http://www.uazrenjanin.com/aktuelno/aktuelno.html Pogon – Zagrebački centar za nezavisnu kulturu i mlade: www.upogoni.org PPS – Project for Public Spaces: http://www.pps.org Propisi – Najveća baza propisa u Republici Srbiji: http://www.propisi.com Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije: http://www.skgo.org Vodič kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja: http://www.gradjanske.org/page/civilSocietyDevelopement/sr/center/publications.html Zakon o javnoj svojini: http://mfp.gov.rs/UserFiles/File/zakoni/Zakon%20o%20javnoj%20svojini.pdf Zavod za proučavanje kulturnog razvitka: Publikacija “Prazni prostori Srbije” http://www.zaprokul.org.rs/ ArticleDetails.aspx?ID=121

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

BELEŠKE

JAVNI PROSTORI I KAKO IH OTKLJUČATI

Izdavač: Građanske inicijative Cara Dušana 70/5 11000 Beograd civin@gradjanske.org www.gradjanske.org Za izdavača: Dubravka Velat Autori/ke: Marija Dimitrijević Mišković Studije slučaja: Ivana Vulić i Jelena Jureša, Vanja Sokolov, Danilo Stojić, Radojica Bunčić, Marko Petković

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 711.4(497.11)(082) JAVNI prostori i kako ih otključati : praktični priručnik / [autori/ke Marija Dimitrijević Mišković ... [et al.] ; tekst priredila Jelena Ožegović ; fotografije Danijel Šivinjski ... et al.]. - Beograd : Građanske inicijative, 2012 (Novi Sad : YU top agencija). - 83 str. : ilustr. ; 21 cm Na nasl. str.: Otvoreno o javnim prostorima. - Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. - Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tiraž 500. - Mali rečnik termina “Otvoreno o javnim prostorima”: str. 72-76. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN 978-86-7408-060-3 1. Dimitrijević Mišković, Marija [autor] [fotograf], 1979a) Javni prostori - Srbija - Zbornici COBISS.SR-ID 195592460 Stavovi izneti u publikaciji isključiva su odgovornost autora i ne predstavljaju nužno stavove donatora.

Tekst priredila: Jelena Ožegović Dizajn i prelom: Metaklinika Fotografije: Danijel Šivinjski, Marko Petković, Danilo Stojić, Marija Dimitrijević Mišković Štampa: YuTop agencija, Novi Sad Tiraž: 500

„Bez ambicije da ponudi konačna rešenja, cilj ovog priručnika je da podstakne sve potencijalne korisnike i nadležne strukture na odlučnije i konkretnije bavljenje tematikom javnih prostora u Srbiji. Iako sada neiskorišćeni i nefunkcionalni, ovi prostori čine veliki potencijal za stvaranje novih vrednosti, razvoj društvenog aktivizma, omladinskog preduzetništva i šire kulturne ponude” .

„Na neformalnim grupama, udruženjima, umetnicima, pojedincima itd. je da takve prostore traže, revitalizuju i koriste a na lokalnim samoupravama, privatnim preduzetnicima i različitim lokalnim i nacionalnim institucijama je da u skladu sa mogućnostima, to svim građanima i građankama omoguće. Zato je ovaj priručnik tu, da svima koji žele da se upuste u borbu za prostor bude alatka i pomoć".

Kampanju podržava USAID u okviru programa "Inicijativa javnog zagovaranja građanskog društva" kojim rukovodi Institut za održive zajednice (ISC)