Mladi i svet rada | Vodič kroz zapošljivost i zapošljavanje

Mladi i svet rada Vodič kroz zapošljivost i zapošljavanje

„Mladi i svet rada”

SADRŽAJ:

Autorke: Tamara Marković Ivana Terzić Milica Ćirić Specifičan doprinos: Milena Stošić Predrag Jarčov Izdavač: Krovna organizacija mladih Srbije Makedonska 22/V Tel: 011 33 40 512 office@koms.rs www.koms.rs

Štampa: COOPER GREEN ADVERTISING D.O.O. Dizajn: Miloš Miletić i Vladimir Cvejić Tiraž: 500 ---------------------Vodič je izrađen u okviru projekta ,,Više iskustva za više prilika za zaposlenje”, koji podržava Ambasada Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Stavovi izneti u ovom Vodiču su isključiva odgovornost KOMS-a i autorki i ne moraju nužno odražavati stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Beograd, 2013. godine

Uvod „Čemu služi ovaj Vodič?“

7

Definisanje pojmova

8

U kojim uslovima tražimo posao?

Stanje u Srbiji Šta treba znati pre traženja posla?

16

Formalno vs. Neformalno znanje i obrazovanje Ko ti može pomoći u planiranju karijere i traženju posla?

Kako primeniti prethodno navedeno?

24

I dalje imaš mnogo pitanja?

41

20

31 35

MLADI I SVET RADA

UVOD

„Čemu služi ovaj Vodič?“ Vodič koji je pred tobom izrađen je sa ciljem da poboljša nivo informisanosti mladih o svetu rada i podstakne ih/te da aktivno traže/iš posao, unapređujući i usavršavajući na tom putu svoja znanja i veštine.

Pišući ovaj Vodič, autorke su se trudile da na jednom mestu objedine najrelevantinije izvore (kojih je mnogo i koje u najvećem broju slučajeva možeš pronaći na Internetu), kako bi najznačajnije informacije na ovu temu imao/la na jednom mestu.

Vodič je namenjen mladim ljudima, odnosno svakoj mladoj osobi kojoj su potrebne informacije o tome: kakvi su trenutni uslovi sa kojima se mladi suočavaju u procesu traženja posla, šta je sve ono što treba da znaš pre traženja posla, kao i kakva znanja i veštine poslodavci očekuju; šta je formalno, a šta neformalno obrazovanje i šta ti ono može doneti, kao i konkretne predloge ko ti može pomoći u planiranju karijere i traženju posla.

Na samom kraju, dajemo ti konkretne savete na koji način sve što saznaš u ovom vodiču možeš da primeniš u praksi.

Nadamo se da će ti ovaj Vodič pomoći da aktivno pristupiš građenju sopstvene karijere!

7

Krovna organizacija mladih Srbije

Definisanje pojmova Kako bismo ti olakšali snalaženje i komunikaciju sa potencijalnim poslodavcima, prvi deo Vodiča posvetili smo najčešće korišćenim terminima i pojmovima koji se koriste u svetu rada.

Zapošljavanje je odnos između dve strane, obično na osnovu ugovora - jedna strana je poslodavac, a druga zaposleni.

Videti više na: •http://zaposljavanje.cu.rs/ •http://profesionalnaorijentacija.org/radionice/slika-savremenog-sveta-rada/ •http://humanresources.about.com/od/glossarye/g/employment-job.htm

Zapošljivost je razvijanje veština, sposobnosti i ličnih osobina koje povećavaju sposobnost pojedinca da obezbedi zadovoljavajuće rezultate u svim oblastima života, posebno u socijalnom i ekonomskom smislu.

Videti više na: •http://www.mmu.ac.uk/careers/students-and-graduates/resources/ guides/what-is-employability.pdf

8

MLADI I SVET RADA

Karijera (savremeno shvatanje) › svi ljudi imaju karijeru (ne odnosi se samo na elitu u društvu); › traje gotovo ceo život (ne počinje zapošljavanjem, niti se završava penzijom, veċ ona praktično počinje polaskom u prvi razred osnovne škole, a traje i posle penzionisanja, dok je čovek aktivan); › se odnosi na sve što čovek radi (nije samo posao (zanimanje), veċ obuhvata i obrazovanje, uloge u porodici, u društvu i slobodno vreme); › je dinamična (nekad napredujemo, nekad ostajemo na istom poslu, nekad se dobije otkaz ili promeni posao, ali sve je to karijera) Vidi više na: •http://karijera.bos.rs/aktuelno/703/poziv-za-ucesce-na-projektuzove-te-karijera.html •http://www.npp.mingl.org/?group=teme&tema=3 •http://www.razvoj-karijere.com/baza_znanja/sta-je-karijera-i-zasto-je-bitno-njome-upravljati

Volontiranje je dobrovoljna, neprofitna i neplaćena aktivnost koju pojedinac ili grupa preduzimaju zarad dobrobiti drugog lica ili grupe, zajednice u kojoj žive ili celog društva.

Ova aktivnost se javlja u raznim oblicima, od tradicionalnih običaja uzajamne samopomoći, do organizovanog delovanja zajednice u kriznim periodima, kao i do pokušaja pomoći u sprečavanju i zaustavljanju sukoba i suzbijanja siromaštva.

9

Krovna organizacija mladih Srbije

Volontiranje nije besplatan rad za poslodavca.

Vidi više na: •http://studentskivodic.com/saveti-i-iskustva/organizuj-me/sta-je-volontiranje/ •http://www.volonteribeograda.rs/zasto_volontiramo.php •http://www.mis.org.rs/vss/pages/posts/u-cemu-je-razlika-izmedu-volontiranja-i-staziranja-213.php

Zakoni o radu i kolektivni ugovori - Poslodavci i zaposleni uređuju svoje međusobne odnose skupom pravnih normi, koje čine radno pravo. Zakon o radu određuje minimum prava koji je radniku zagarantovan, dok se bolji uslovi rada mogu regulisati kroz ugovor o radu koji svaki zaposleni pojedinačno sklapa sa poslodavcem ili preko kolektivnih ugovora koji se zaključuju na nivou preduzeća, delatnosti ili za određenu teritoriju.

Vidi više na: •www.sindikat.rs i www.nezavisnost.org

Poslodavac - Osoba koja zapošljava radnika i za koju radnik u radnom odnosu obavlja određene poslove.

Vidi više na: •http://www.poslodavci.org.rs/

Pripravnici - Za određena zanimanja, kada prvi put zasnivaš radni odnos, moraš odraditi tzv. pripravnički staž.

Pripravnički staž predstavlja vrstu obuke za samostalno 10

MLADI I SVET RADA

obavljanje poslova u struci (za koje si se školovao). Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zaključio ugovor o radu.

Pripravnički staž može trajati najviše godinu dana i računa se u radni staž.

Vidi više na: http://upravusi.rs/posao/zasnivanje-radnog-odnosa/pripravnici/

Probni rad ne može da traje duže od šest meseci i on je obavezno regulisan ugovorom o radu. Ukoliko si na probnom radu, i ti i tvoj poslodavac možete okončati ugovor sa otkaznim rokom ne kraćim od 5 radnih dana. Ukoliko poslodavac ne želi da zasnuje radni odnos sa tobom nakon probnog perioda, on/ona ne mora da navede razloge za to.

Na uslove rada se takođe primenjuju posebna pravila: na primer, za vreme probnog rada ne možeš uzeti odmor, ali imaš pravo na bolovanje.

Vidi više na: http://upravusi.rs/posao/zasnivanje-radnog-odnosa/probni-rad/

Radna praksa predstavlja sticanje radnog iskustva u oblasti u kojoj se planira zaposlenje. Pomaže praktikantu/kinji da iznese svoja znanja iz učionice i primeni ih u realnom svetu. Može da donese akademske bodove i/ili bude upisana u dodatak diplomi, ukoliko je obavlja student/kinja. Uči polaznika životnim lekcijama o navikama i veštinama vezanim za posao.

11

Krovna organizacija mladih Srbije

Vidi više na: • http://dobrapraksa.blog.com/sta-je-praksa/ •http://koms.rs/index.php/blog/vise-iskustva-za-vise-prilika-zazaposlenje

Ugovori o privremenim i povremenim poslovima i ugovori o delu - Za određene poslove poslodavac ne mora sa radnikom/com da zaključuje ugovor o radu, već može da ga angažuje po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, po kome radnik/ca nema sva prava koja bi inače imao/la kao zaposleni. Reč je o poslovima koji ne smeju da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini.

To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, rad u ugostiteljstvu tokom sezone, privremeni dopunski poslovi, pomoć kad je manjak radnika i slično.

Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. Ukoliko obavljate poslove koji predstavljaju osnovnu delatnost poslodavca nije u skladu sa zakonom da radite po osnovu ugovora o delu.

Vidi više na: •http://poslovi.infostud.com/pravnik-odgovara?category=8 •http://upravusi.rs/posao/rad-van-radnog-odnosa/ugovor-o-privremenim-i-povremenim-poslovima/ 12

MLADI I SVET RADA

Freelencer ili “slobodan radnik/ca” je osoba koja je samozaposlena i ne radi ni za jednog poslodavca dugoročno. Ovi radnici/ce su ponekad angažovani/e od strane neke agencije ili kompanije za tačno određeni projekat i uslugu koju mogu da pruže.

U našoj zemlji ova oblast još uvek nije dovoljno uređena i pojedinac/pojednika ne mogu da se registruju kao freelancer-i, već više preuzimajući prakse iz inostranstva, sebi “daju” taj status.

Vidi više na: •http://www.hongkiat.com/blog/things-to-consider-before-fulltime-freelancing/

Staž - Pod radnim stažom podrazumeva se ono vreme koje je radnik proveo efikasno obavljajući određeni rad - posao kod poslodavca po osnovu Ugovora o radu.

Vidi više na: •http://www.pio.rs/lat/staz.html?showall=1&limitstart=

Otkazni rok i otkaz - U slučaju da poslodavac želi da raskine radni odnos sa tobom, on to mora da učini u pisanom obliku, donošenjem rešenja o otkazu Ugovora o radu. Kao zaposleni, imaš pravo i dužnost da ostaneš na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže do tri meseca, što zavisi od ukupnog staža osiguranja.

13

Krovna organizacija mladih Srbije

Vidi više na: http://upravusi.rs/posao/prestanak-radnog-odnosa/otkaz-od-strane-poslodavca-procedura/

Rad na crno ne podrazumeva samo neformalni radni odnos, odnosno rad bez zaključenog Ugovora o radu, već i svaki rad koji nije plaćen u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Dakle, radnik/ca u ovom slučaju nemaju socijalno i zdravstveno osiguranje, niti bilo kakvu pismenu zaštitu svojih prava.

MLADI I SVET RADA

prilika za žene i muškarce da nađu dostojno i produktivno zaposlenje, u uslovima slobode, jednakosti, sigurnosti i ljudskog dostojanstva.

Vidi više na: •http://www.ilo.org/employment/Whatwedo/Publications/ WCMS_115993/lang--en/index.htm

Vidi više na: http://upravusi.rs/posao/rad-na-crno/sta-je-rad-na-crno/

Sindikati su samostalna, demokratska i nezavisna udruženja zaposlenih u koja se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja, predstavljanja, unapređenja i zaštite profesionalnih, radnih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.

Sindikati imaju i sekcije mladih, te angažovanje u ovim udruženjima nije rezervisano samo za “odrasle”.

Vidi više na: •http://lokalnirazvoj.rs/assets/files/Documents%20March%202013/ Savez%20samostalnih%20sindikata%20Srbije%20PravaMladihURadnomOdnosu.pdf

Međunarodna organizacija rada (MOR) je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija posvećena unapređenju 14

15

Krovna organizacija mladih Srbije

U kojim uslovima tražimo posao? - Stanje u Srbiji › Mlada osoba u Srbiji ima između 15 i 30 godina (kako određuje Zakon o mladima). › Mlada osoba u Srbiji se svakodnevno suočava sa činjenicom da društveno-političko-ekonomska situacija u zemlji nije na zavidnom nivou, ali vrlo često ne zna koji pokazatelji je čine takvom. › Mlada osoba zna “samo” da je to jedan od razloga zašto ne može da nađe odgovarajući posao u Srbiji - započne sopstvenu karijeru, odvoji se od roditelja i zasnuje svoju porodicu.

Kako bismo svi bili svesni i baratali istim činjenicama, nudimo vam presek stanja u Srbiji u kontekstu traženja posla.

Nije nam namera da vas ovi procenti uplaše i obeshrabe, već upravo suprotno - da vas osveste da jedino ulaganjem u sebe, u svoje znaje i kontinuirani razvoj, možete naći svoje mesto na tržištu rada.

“Nade obrazovanih jače su od bogatstva neukih” Demokrit Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, više od 200 000 mladih u Srbiji starosti do 30 godina nema 16

MLADI I SVET RADA

posao, što je čak trećina od ukupnog broja nezaposlenih u našoj zemlji. Svaka druga mlada osoba u Srbiji je nezaposlena.

Zvanično, mladi na posao čekaju (odnosno traže) oko dve godine, ali stručnjaci procenjuju da je potrebno dvostruko više vremena za dobijanje radne knjižice. Ovom poražavajućem podatku doprinosi i insistiranje poslodavaca na neophodnom iskustvu u struci, koje mladi u najvećem broju slučajeva nemaju gde da steknu.

Kao jedan od glavnih razloga nezapošljavanja mladih jeste činjenica da kvalifikacije i veštine koje mladi stiču u formalnom sistemu obrazovanja ne odgovaraju potrebama savremenog tržišta rada. Takav sistem mladima ne pruža takozvane “meke” veštine: komunikativnost, fleksibilnost, veština rada u timu, veštine pregovaranja. Činjenice: › 10% mladih ne završava osnovnu školu › 15% mladih ne završava srednju školu › Visokoobrazovanih je 7% › 1/3 mladih spada u nekvalifikovanu ili polukvalifikovanu radnu snagu bez zanimanja i stručnosti › 60% mladih je sa završenom srednjom školom (III ili IV stepen) › 86% mladih ne poseduje praktična znanja*

17

Krovna organizacija mladih Srbije

*Ako si… onda… Struktura nezaposlenih prema obrazovnom nivou Nezaposlenost je najviše rasprostranjena među onima sa srednjim nivoom obrazovanja. Podaci pokazuju da je nešto više od dve trećine nezaposlenih završilo srednju školu (66,8% u aprilu 2012. godine). › Položaj mladih žena na tržištu rada Nezaposlene mlade žene na tržištu rada u Srbiji, prema istraživanjima koja su do sada sprovedena, nalaze se u još nezavidnijem položaju u odnosu na mlade muškarce. Naime, primetno je da su u svesti još uvek prisutne razlike između muških i ženskih zanimanja, pitanja o planiranju porodice i trudnoće u visokoj meri zastupljena su na intervjuima za posao, dok su mlade žene za isti posao često manje plaćene od muškaraca.

MLADI I SVET RADA

su različite podgrupe pogođene različitim dodatnim problemima, kao što su mladi sa invaliditetom, mladi pripadnici neke od nacionalnih manjina, mladi u ruralnim sredinama; zakonsko-proceduralni okvir koji onemogućava adekvatan stepen uključivanja različitih zainteresovanih strana u proces donošenja odluka i tako dalje.

Neki od ovih problema će biti razjašnjeni u narednim poglavljima.

Prevazilaženje postojeće situacije, pre svega nepovoljne kvalifikacione strukture nezaposlenih, zastarelih znanja i neadekvatnih sposobnosti u prvom redu podrazumeva reformu i inovaciju sistema obrazovanja, posebno sistema srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, kao i uspostavljanje sistema praksi i kratkih obuka na tržištu rada.

Videti više na: •http://www.cddri.org/wp-content/uploads/2013/11/Rezultatiistrazivanja.pdf

Svaki od ovih problema ima više uzroka i više dimenzija, ali ono što bi trebalo da znaš, jeste da na ovakvu situaciju na tržištu rada najviše utiče: sistem vrednosti koji je ozbiljno urušen; ekonomski aspekti i nemogućnost privrede da otvara nova radna mesta; nepostojanje političke volje za neophodne promene; politička nestabilnost; položaj mladih kao višestruko diskriminisane i ranjive grupe, gde uvek moramo imati u vidu da mladi kao socijalna grupa nisu homogena grupa, pa 18

19

Krovna organizacija mladih Srbije

Šta treba znati pre traženja posla?

Jedan od najtežih izazova sa kojima ćeš se suočiti nakon završetka školovanja je pronalaženje posla. Nažalost, podaci koje smo naveli pokazuju da je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji među najvišim u Evropi. Činjenica je da se naša zemlja, već decenijama, suočava sa velikim ekonomskim problemima. Oni u velikoj meri utiču na prilike za zapošljavanje mladih.

Takođe, nedovoljno reformisan obrazovani sistem proizvodi veliki broj profila, za kojima ne postoji realna potreba na tržistu rada. Znanja koja stičemo tokom školovanja uglavnom su teorijska, često zastarela, pa su samim tim i teže primenjiva u svetu rada. Tržište je to koje diktira uslove i određuje koja zanimanja, znanja i veštine su tražena, a koja ne.

Najveći broj mladih ljudi u Srbiji nakon završetka školovanja i nekoliko godina traži posao ili sa druge strane radi slabo polaćene poslove na crno. Poslodavci se pre odlučuju da zaposle one koji imaju nekakvo radno iskustvo, nego one bez iskustva. Sa njihove tačke gledišta to je ekonomski racionalan izbor, jer ne iziskuje dodatna sredstva i vreme 20

MLADI I SVET RADA

na upoznavanje sa poslom. Ako prelistaš oglase za posao videćeš da poslodavci traže barem godinu dana radnog iskustva, a u nekim i tri ili čak pet. Vreme u kome živimo karakterišu neizvesnost, nesigurnost i stalne promene, shodno tome treba se prilagoditi svim izazovima.

U istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije (http://www.poslodavci.org.rs), u cilju nalaženja boljih uslova za zapošljavanje mladih, poslodavci su izdvojili sledeće stavke kao “potrebe tržišta rada”: • Znanja stečena u formalnom obrazovanju, koja jesu važna, ali nisu i dovoljna. Poslodavci su, u gore pomenutom istraživanju, ocenili da diplome koje mladi dobijaju nakon školovanja u praksi nemaju vrednost. Zbog toga su u mnogim kompanijama uvedena testiranja kandidata za posao iz opšte kulture, poznavanja stranog jezika, rada na računaru itd. Mladima pre svega nedostaju praktična znanja. Prema istraživanjima tržišta i izveštajima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) najveće potrebe su za kadrovima iz oblasti informacionih tehnologija. Sa druge strane male su potrebe za kadrovima iz oblasti društveno- humanističkih nauka.

• Stručna praksa - Organizovanje stručnih praksi u srednjim školama i na fakultetima predstavlja jedan od načina da *Podaci Unije poslodavaca Srbije, Publikacija “Bolji uslovi za zapošljavanje mladih”, http://www.poslodavci.org.rs/aktivnosti/clanci/bolji-uslovi-za-zaposljavanje-mladih?id=93 21

Krovna organizacija mladih Srbije

se mladi upoznaju sa svetom rada, da steknu radno iskustvo i da se na taj način pripreme za budući posao. Međutim, naš sistem obrazovanja ne nudi često ovakve sadržaje. Zbog toga je potrebna reforma obrazovnog sistema kako bi bio usklađeniji sa potrebama privrede. Radne prakse predstavlju dobar način da stekneš praktična znanja i radne navike.

Poslodavci će znati da vrednuju tvoje zalaganje i trud.

• Veštine i sposobnosti razvijene kroz neformalno obrazovanje - Sva ona znanja koja ne možemo da dobijemo u toku školovanja možemo dobiti kroz neformalno obrazovanje. U daljem tekstu naći ćeš informacije o tome šta neformalno obrazovanje predstavlja i nudi. Poslodavci će nekada više ceniti tvoje neformalno obrazovanje nego formalno.

• “Meke veštine” (soft skills), koje se odnose na lične karakteristike pojedinaca. Poslodavci posebno stavljaju naglasak na ove veštine, jer iskustvo i istraživanja pokazuju da su one nekada važnije od “tvrdih veština” (koje stičemo formalnim obrazovanjem). U meke veštine spadaju liderske veštine, rešavanje konflikta, upravljanje vremenom, pregovaračke veštine, komunikacijske veštine, kreativno rešavanje problema, strateško planiranje, fleksibilnost, timski rad itd. Potrebno je da se informišeš i dobro pripremiš pre nego što kreneš u potragu za poslom. Najpre saznaj koje su to veštine i osobine za kojima poslodavci tragaju kada nekoga žele da zaposle. Nekada se iz samog teksta oglasa za posao mogu videti koje su to veštine koje poslodavac ili kompanija posebno naglašavaju.

22

MLADI I SVET RADA

Vidi više na: •http://www.poslodavci.org.rs/aktivnosti/projekti/publikacije •http://nadjiposao.rs/saveti/

Takođe, ranije pomenuto istraživanje Unije poslodavaca Srbije pokazuje da problemi ne leže samo u obrazovnom sistemu, teškoj ekonomskoj situaciji, slaboj saradnji između poslodavaca i obrazovnih institucija, već da mladima nedostaje inicijativa i motivacija da traže posao. Uvreženo mišljenje je da se do posla dolazi preko veze, korupcijom (kupovinom radnog mesta), preporukom, stranačkom knjižicom, da su konkursi za posao namešteni. Ovo se posebno odnosi na poslove u državnim institucijama ili javnim preduzećima.

Ako razmišljaš na ovakav način umnogome sebi otežavaš i odustaćeš svaki put kada doživiš neuspeh. Trudi se i radi na sebi, usmeri sve svoje snage da uspeš i pronađeš posao koji će te ispuniti i koji ćeš voleti. Ugledaj se na pozitivne primere mladih ljudi koji su bez ičije pomoći i podrške uspeli.

Dok tražiš posao uzmi u obzir sve mogućnosti koje te mogu približiti potencijalnom poslu kao što su volontiranje, honorarni rad, različite prakse, rad na neformalnom obrazovanju. Ukoliko su šanse za zapošljavanje u tvojoj struci male, počni da razmišljaš o prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji. Takođe, ne odbacuj mogućnost da posao tražiš u drugom gradu.

23

Krovna organizacija mladih Srbije

Formalno vs. Neformalno znanje i obrazovanje Obrazovanje – prvi korak u tvojoj karijeri Možda nisi još uvek svestan/a činjenice da je razvoj karijere direktno povezan sa tvojim obrazovanjem.

Sigurno ti zvuče poznato rečenice: “Samo uči nemoj da se brineš…”

“Bez škole si niko i ništa…”

“Uči školu da ne bi ceo život…”

Obrazovanje je proces koji ne prestaje završetkom škole ili fakulteta već nas prati kroz čitav život. Pod obrazovanjem se podrazumeva učenje, sticanje različitih znanja, veština, umeća i navika. Obrazovanje može biti formalno, neformalno, a sve češće se govori i o informalnom-životnom obrazovanju. Šta je formalno obrazovanje?

Formalnim obrazovanjem stičemo znanja u okviru formalno-obrazovnog sistema koji je hijerarhiski strukturisan (od osnovne škole do fakulteta). Važan element formalnog obrazovanja je sticanje određenih zvanja i diploma.

Ovako izgleda struktura obrazovnog sistema u Srbiji: 24

MLADI I SVET RADA

• Predškolsko obrazovanje • Osnovno obrazovanje • Srednje obrazovanje • Visoko obrazovanje Zašto je formalno obrazovanje važno?

Zato što razvoj karijere u velikoj meri zavisi od stepena obrazovanja! Prema mnogim istraživanjima osobe sa diplomom fakulteta imaju znatno bolje mogućnosti pri zapošljavanju od onih koji su završili osnovnu ili srednju školu.

Sa završenom osnovnom školom, koja je i obavezna, imaš male šanse da pronađeš stalan posao ili ostvariš pristojnu zaradu. Ako si u ovoj poziciji, savetujemo ti da razmisliš o nastavku školovanja, jer je ulaganje u obrazovanje najbolja investicija.

Srednje obrazovanje Srednje obrazovanje treba da omogući mladim ljudima da dalje razvijaju znanja i veštine koji su potrebni za rad ili nastavak školovanja. Završetak osnovne škole nosi sa sobom i donošenje odluke o izboru srednje škole. Možeš birati između sledeće grupe srednjih škola: • Gimnazije • Srednje stručne škole • Škole za učenike sa posebnim sposobnostima • Škole za učenike sa smetnjama u razvoju 25

Krovna organizacija mladih Srbije

Ako završavaš osnovnu školu, a još uvek nisi siguran/a koju srednju školu želiš da upišeš, sledeći sadržaji nude potrebne informacije o srednjim školama, zanimanjima, karijernom savetovanju, profesionalnoj orijentaciji i u njima ćeš naći mnoge korisne savete i odgovore na pitanja koja te zanimaju.

Vidi više na: • Vodič za izbor zanimanja Nacionalne službe za zapošljavanje 2011. http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/pdf/vodic_za_izbor_zanimanja

• Publikacije Centra za vođenje karijere Beogradske otvorene škole www.bos.rs/cgcc/publikacije

Visoko obrazovanje U Srbiji visoko obrazovanje struktuirano je u tri nivoa: • Prvi nivo obuhvata osnovne strukovne studije i osnovne akademske studije u trajanju od tri godine, a nakon završetka ovih studija stiče se zvanje Bachelor.

• Drugi stepen studija obuhvata specijalističke strukovne studije, diplomske akademske studije, specijalističke akademske i integrisane osnovne i diplomske studije koje su karakteristične za medicinske nauke. Njima se stiče

MLADI I SVET RADA

og obrazovanja spadaju univerziteti i fakulteti, umetničke akademije. Akademije strukovnih studija, visoke škole i visoke škole strukovnih studija spadaju u ustanove neuniverzitetskog obrazovanja.

Ukoliko se odlučiš da nakon srednje škole upišeš fakultet ili visoku školu razmisli dobro čime zaista u životu želiš da se baviš. Takođe, razmisli i o tome koja zanimanja su aktuelna i tražena na tržištu rada.

U tome ti može pomoći i školski psiholog/škinja kod koga/je možeš uraditi test profesionalne orijentacije. Što ranije doneseš odluku i počneš da se informišeš imaćeš i veće šanse za uspeh. Na internetu možeš pronaći veliki broj korisnih saveta, informacija i podataka koji ti mogu mnogo pomoći da napraviš pravi izbor.

Mi ti preporučujemo da posetiš sledeće sajtove i portale: • www.prijemni.infostud.com • www.karijera.bos.rs • www.mingl.rs • www.studentskisvet.com

zvanje Master.

• Treći nivo obuhvata doktorske akademske studije.

Visokoškolske ustanove se dele na ustanove univerzitetskog i neuniverzitetskog obrazovanja. U ustanove univerzitetsk26

27

Krovna organizacija mladih Srbije

Šta je neformalno obrazovanje?

“Nepismeni u XXI veku neće biti oni koji ne znaju čitati i pisati, nego oni koji ne znaju učiti, zaboraviti neprimenjivo i naučiti novo.”

Alvin Toffler Neformalno obrazovanje predstavlja svaki vid obrazovanja koji se sprovodi van formalnog obrazovnog sistema (škole ili fakulteta). Neformalno učenje je usmereno na osposobljavanje i usavršavanje za rad u različitim društvenim delatnostima, ali i za lični razvoj. Neformalnim obrazovanjem stičemo znanja, veštine i sposobnosti koje su nam potrebne da budemo konkurentniji na tržištu rada i brže dođemo do zaposlenja. Ova vrsta obrazovanja uključuje treninge, seminare, kurseve, predavanja, kampove, radionice i mnoge druge oblike učenja. U okviru neformalnog obrazovanja razlikuju se programi kojima se stiču znanja i veštine, i oni koji su namenjeni razvoju društvenih stavova i vrednosti.

Saznaj više o neformalnom obrazovanju na: • www.hajdeda.org.rs

Diploma srednje škole ili fakulteta ne predstavlja nikakvu garanciju da ćeš brzo i lako doći do posla. Zato moraš da se informišeš koja znanja i veštine poslodavci posebno vrednuju prilikom odabira kandidata za posao. Pohađanje različitih seminara, kurseva, treninga pomoći će ti da stekneš komunikacijske veštine, osposobiš se za rad na računaru, 28

MLADI I SVET RADA

usavršiš strane jezike, napišeš radnu biografiju što bolje, naučiš o timskom radu i mnoge druge stvari. Sve će ti to pomoći u traženju posla, ali i kada se zaposliš. Imaj u vidu da oblici neformalnog obrazovanja ne služe samo da ih dodaš kao stavku u radnu biografiju, već i priliku da upoznaš ljude, obogatiš svoju ličnost, razmeniš iskustva.

Informacije o obukama, seminarima, treninzima, ali i o praksama i poslovima možeš pronaći na sledećim sajtovima www.youth.rs, www.kursevi.com, www.portalmladi.com i www.zamislizivot.org. Mi ti preporučujemo da pogledaš i sajtove Fakulteta i Univerziteta, ali i da samostalno istrazuješ, jer ti internet pruža more informacija. Nemoj zanemariti ni svoje okruženje, raspitaj se kod prijatelja i poznanika da li su pohađali neke seminare, treninge, obuke i kakva su njihova iskustva. Šta je informalno obrazovanje?

“Obrazovanje je ono što ostane nakon što zaboravite sve što ste naučili u školi.”

Albert Ajnštajn Informalno obrazovanje prati nas tokom čitavog života.

Ono je spontano i odvija se u našem svakodnevnom životu.

“Informalno obrazovanje” podrazumeva proces celoživotnog učenja pri čemu pojedinac stiče stavove, vrednosti, veš29

Krovna organizacija mladih Srbije

tine i znanja od obrazovnih uticaja i resursa u sopstvenoj sredini i iz svakodnevnih iskustava (porodica, grupa vršnjaka, komšije, susreti, biblioteka, mas-mediji, posao, igra), Povelja Saveta Evrope o obrazovanju za demokratsko građanstvo i obrazovanju za ljudska prava 2010.

Formalno, neformalno i informalno obrazovanje predstavljaju delove šireg koncepta celoživotnog učenja. Ono podrazumeva da znanja, sposobnosti, kvalifikacije stičemo i unapređujemo od trenutka kada pođemo u predškolsko, pa do penzionerskih dana.

Evropska komisija je 2004. godine usvojila predlog Programa za celoživotno učenje (Lifelong Learning Programme). Cilj ovog programa je stvaranje društva znanja, održivi ekonomski razvoj i jačanje društvene kohezije u Evropi. LLP je program saradnje u oblasti obrazovanja Evropske unije kojim se podržava razvoj svih nivoa obrazovanja.

Vidi više na: http://www.tempus.ac.rs/sr/program-za-celozivotno-ucenje/

MLADI I SVET RADA

Ko ti može pomoći u planiranju karijere i traženju posla?

Institucije i organi javne uprave Najidealnija situacija je kada još u detinjstvu imaš svest o tome čime želiš da se baviš, a onda to u životu i ostvariš.

Međutim, činjenica je da većina mladih nema jasnu predstavu šta žele da postignu i tokom školovanja često menjaju svoje mišljenje. Pitanje odabira i planiranja karijere u velikoj meri zavisi od tebe. To isto važi i za pronalaženje posla.

Shvati da se posao ne čeka, već da se traži!

Stanje na tržištu rada je takvo da ona zanimanja koja su danas aktuelna i tražena, već sutra nisu. Razmisli koliko ljudi u tvom okruženju ima diplomu nekog fakulteta, ali ne radi u svojoj struci. Nemoj da očajavaš ako odmah nakon završetka škole ili fakulteta ne nađeš posao. Možda će proći meseci, a da te niko ne pozove na razgovor na posao. Zato moraš brzo da se prilagodiš situaciji i uložiš dodatni rad i trud. Od velike pomoći bilo da planiraš karijeru, tražiš posao, ili želiš da započneš sopstveni biznis mogu ti biti: Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), koja pruža podršku mladim ljudima u planiranju karijere, traženju posla i samozapošljavanja. Ona pruža sledeće usluge: 1. infor-

30

31

Krovna organizacija mladih Srbije

misanje prilikom izbora škole, fakulteta, zanimanja, profesionalnog usavršavanja 2. savetovanje prilikom donošenja odluka o planiranju karijere 3. uključivanje u programe dodatnog obrazovanja i obuka (dokvalifikacije, prekvalifikacije, pripravništvo) 4. uključivanje u radionice za aktivno traženje posla. 5. posredovanje u zapošljavanju prilikom traženja posla 6. podrška samozapošljavanju. U okviru NSZ-a postoje Centri za informisanje i profesionalno savetovanje (CIPS) koji nude aktuelne informacije o svetu rada, obrazovanja i zapošljavanja, samouslužni sistem za informisanje i procenu ličnih kapaciteta i profesionalnih interesovanja, pristup internetu i pretraživačima slobodnih radnih mesta, pomoć u planiranju karijere.

Vidi više na: •http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/programi/centar_za_informisanje_i_profesionalno_savetovanje__cips_. cid251

Ministarstvo omladine i sporta osnovalo je 2009. godine Centar za karijerno vođenje i savetovanje mladih talenata. Usluge Centra su na raspolaganju dobitnicima stipendije Fonda za mlade talente Republike Srbije za nastavak studija u inostranstvu i Konkursu do 1000 najboljih studenata završnih godina osnovnih i master studija.

Vidi više na: • http://ckvisdositeja.fondmt.rs/ 32

MLADI I SVET RADA

Karijerni centri Karijerni centri u okviru škola, fakulteta ili univerziteta pružaju usluge karijernog informisanja, savetovanja i vođenja, nude obuke i savete za sticanje različitih veština i znanja. Na sajtovima ovih centara mogu se naći i aktuelne prakse, programi kao i ponude poslova.

Vidi više na: • Centar za razvoj karijere i savetovanja studenata Univerziteta u Beogradu http://www.razvojkarijere.bg.ac.rs/ • Centar za razvoj karijere i savetovanja studenata Univerziteta u Novom Sadu http://www.razvojkarijere.uns.ac.rs/ • Centar za razvoj karijere i savetovanja studenata Univerziteta u Kragujevcu http://www.razvojkarijere.kg.ac.rs/ • Centar za razvoj karijere i savetovanja studenata Univerziteta u Nišu http://www.karijera.ni.ac.rs/ • Kancelarija za razvoj karijere i praćenje diplomaca Državnog univerziteta u Novom Pazaru http://www.np.ac.rs/

• FON-ov Centar za razvoj karijere www.karijera.fon.rs

• Centar za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta u Beogradu www.ekofkarijera.com Organizacije civilnog društva Usluge karijernog vođenja i savetovanja pružaju i razna udruženja građana. Jedna od najznačajnijih je Beogradska 33

Krovna organizacija mladih Srbije

otvorena škola (BOŠ) kao neprofitna, obrazovna organizacija građanskog društva. U okviru BOŠ-a postoji Centar za vođenje karijere i savetovanje koji pomaže svojim klijentima da procene svoje sposobnosti, interesovanja i vrednosti, dobiju informacije o mogućnostima dodatnog obrazovanja i zaposlenja, pozicioniraju sebe na tržištu rada kako u odnosu na zahteve istog tako i u odnosu na sopstvene sposobnosti, interesovanja i iskustvo. BOŠ nudi i besplatni onlajn sistem za pomoć mladima pri samostalnom i promišljenom odabiru karijere.

Vidi više na: • http://www.bos.rs/cgcc/ • http://karijera.bos.rs/ • http://www.ja-serbia.org/sr.

Kancelarije za mlade Kancelarije za mlade predstavljaju delove lokalne samouprave i vrlo često u njima možeš pronaći informacije o programima koje KZM razvijaju, a odnose se na aktivno traženje posla i za to neophodnih znanja i veština (pisanje radne biografije, priprema nastupa za poslovni intervju, itd.) Raspitaj se da li i u tvojoj zajednici postoji Kancelarija za mlade i da li omogućava pružanje navedenih usluga.

34

MLADI I SVET RADA

Kako primeniti prethodno navedeno?

Kada smo pomenuli društveni značaj obrazovanja za razvoj tvoje karijere, ne smemo zaboraviti i koliko obrazovanje ima uticaj na tvoj intelektualni, socijalni i emocionalni razvoj. Kontekst u kome se mladi danas obrazuju i odrastaju pruža nove vrste pismenosti, nove načine razmišljanja i mišljenja, kao i nove vrste identiteta. U suštini, mladima je danas ponuđeno mnogo više sadržaja, koji je vrlo dostupan i to najviše putem Interneta. Međutim, mladi moraju biti podstaknuti da nauče da ih koriste na pravi način. Upravo iz tog razloga, ovaj Vodič je i pisan na način da te uputi da koristiš sve te izvore, kako bi, u skladu sa svojim interesovanjima ušao u proces aktivnog traženja posla, o čemu će biti reči na narednim stranicama.

Pre svega, važno je da znaš da je poštovanje osnovnih principa poslovnog komuniciranja nešto što je neophodno kako bi se našao/la u situaciji da svoje sposobnosti, znanja i veštine upotrebiš na najbolji način. To znači da je poznavanje radne etike, koja podrazumeva: nastojanje da se zadovolje interesi kompanije i partnera, rad na svim aspektima poslovne produktivnosti, spremnost na odgovornost, tačnost, efikasnost, pouzdanost, saradljivost, lojalnost, strpljenje, toleranciju, sistematičnost i prihvatanje kritike, neophodno da iz dana u dan unapređuješ, kako bi tvoj napredak u svetu rada bio vidljiv.

35

Krovna organizacija mladih Srbije

O radnoj etici bi trebalo da razmišljaš i vodiš računa i pre samog pisanja CV-a i razgovora sa poslodavcem.

Vidi više na: http://virtuelnimentor.com/blog/razvoj-karijere/radna-etika/

Sada kada smo te upoznali sa “kartama” koje su ti na raspolaganju i pravilima igre u koju se upuštaš kada počneš da razmišljaš o svetu rada, želimo da znaš da i samo predstavljanje tebe putem prijavljivanja na konkurse za bilo koji segment rada predstavlja jedan smislen korak koji bi trebalo isto tako smisleno da napraviš, a njega ćemo nazvati pisanje Curriculum Vitae iliti Radne biografije. Drugi korak koji te očekuje je razgovor sa poslodavcem. Na stranicama koje slede možeš pronaći konkretne savete o tome na koji način ove korake da primeniš u praksi.

Pisanje Curriculum Vitae ili radne biografije Curriculum Vitae odnosno radna biografija predstavlja tvoj profil, tvoje ambicije i buduće planove.

Curriculum Vitae često zamenjujemo skraćenicom CV koji je tvoj najvažniji marketinški alat, jasan i precizan dokument koji sadrži tvoje kvalifikacije, sposobnosti i iskustva.

Dakle, ukoliko si neko ko je završio/la srednju školu ili fakultet i želiš da pronađeš radnu praksu ili posao pre svega je potrebno da se osvrneš na svoje dosadašnje uspehe i njih prezentuješ putem svog CV-a.

36

MLADI I SVET RADA

Pre svega, neophodno je da odrediš šta je to što ti znaš (koje znanje poseduješ), možeš (kojim veštinama barataš) i hoćeš (koliko si motivisan/a) da radiš. Često sebi postavljamo visoke ciljeve, a da pritom ni ne razmišljamo o putanji koju je neophodno da pređemo kako bismo ostvarili zacrtane planove.

Važno je da znaš da ti dobro napisan CV može otvoriti neka nova vrata koja se odnose na interesovanje poslodavca kome se javljaš iz čega sledi da ćeš dobiti poziv za razgovor koji je ujedno i drugi korak koji će ti pružiti priliku da budeš bliži dobijanju radne prakse ili radnog mesta za koje konkurišeš.

Konkretne korake i najkorisnije savete za pisanje CV-ja možeš pronaći na: •http://old.mingl.rs/karijera/saveti/cv.php •http://karijera.bos.rs/ •http://prezi.com/xoqd-jlcniym/cv-motivaciono-pismo-i-popunjavanje-aplikacija/

Priprema za razgovor sa poslodavcem Razgovor sa poslodavcem je nešto što može biti stresno iskustvo, ali i iskustvo koje ti svakako donosi nove izazove sa kojima se susrećeš i sa kojima možeš lako izaći na kraj samo ukoliko se dobro pripremiš za njega.

37

Krovna organizacija mladih Srbije

Pre svega, treba da znaš da je cilj poslovnog intervjua da izborna komisija utvrdi da li si ti prava osoba za dati posao, ali i prilika za tebe da proceniš da li sebe lično vidiš na tom radnom mestu i u toj instituciji/organizaciji.

Nekoliko naših saveta, koji će ti zasigurno pomoći da razgovor odnosno prvi intervju ne doživiš kao neprijatno iskustvo, jer to nikako ne mora biti, su: • Pokušaj da saznaš što više o firmi ili intituciji u koju odlaziš na razgovor, putem njihovog sajta ili od poznanika koji o njima nešto znaju • Ažuriraj svoju radnu biografiju • Pokušaj da pretpostaviš koja bi pitanja mogli da ti postave i pripremi odgovore na njih • Unapred pripremi pitanja koja bi ti hteo/la da postaviš komisiji vezano za posao ili firmu • Obuci se u skladu sa mogućim dres-kodom ustanove u koju odlaziš na razgovor • Kreni na vreme na zakazani razgovor Vidi više na: •http://www.razvojkarijere.pr.ac.rs/priprema_za_intervju •http://poslovi.infostud.com/savet/Najcesce-greske-prilikom-intervjua-za-dobijanje-posla/70

Još par konkretnih saveta, iz ličnog iskustva autorki ovog vodiča: Tokom intervjua, ali i uopšte, nije preporučljivo da obećaš 38

MLADI I SVET RADA

da ćeš radiš nešto za šta nisi dovoljno kompetentan/a i edukovan/a, jer niko ne želi da sebe, a ni druge stavi u neuspešnu relaciju, što se može lako dogoditi čim pre dobiješ neki zadatak za koji si prethodno garantovao/la da ćeš umeti da odradiš.

Dobro je da pokažeš svoju motivisanost i spremnost da naučiš sve ono što do sada nisi kako bi bio/la uspešniji/a u poslu koji želiš da radiš. Od samog početka, kao što smo već navele, jako je bitno da poštuješ pravila i kulturu firme i da tvoj doprinos bude vidljiv.

Dobri međuljudski odnosi su jedna od važnijih stvari za koje je poželjno da se zalažeš. Tvoja dobra volja da utičeš na produktivnost i uspeh neke firme ili organizacije u kojoj radiš može se ogledati čak i u održavanju prijatne atmosfere unošenjem doze opuštenosti iako se prvi put susrećeš sa svojim možda budućim kolegama i koleginicama.

Napomena: Još jednom te podsećamo da, u svim ovim procesima, ne zaboraviš praktikovanje radne etike, a posebno kada dobiješ posao!

Aktivno traženje posla Aktivno traženje posla je proces koji predstavlja sve ono tvoje vreme i energiju koje ulažeš i u pisanje CV-a, i u traganje za radnim mestima, konkursima na koje možeš da apliciraš, i u čitanje prethodno objašnjenih priprema za intervju i sam odlazak na razgovor. Aktivno traženje posla 39

Krovna organizacija mladih Srbije

je nešto što se dešava često i kada si već zaposlen/a, jer aktivno traženje posla podrazumeva i promene koje su tebi značajne, a koje se odnose na tvoj profesionalni ili lični razvoj i koje mogu uticati na proširenje tvojih vidika i postavljanje nekih viših ciljeva u svetu rada.

O procesu aktivnog traženja posla, vidi više na: http://prezi.com/ytsddg2n_rby/aktivno-trazenje-posla/

Ukoliko smatraš da si sebi već odredio/la profesiju kojom bi da se baviš i ukoliko želiš da pokušaš da pronađeš posao putem interneta, adrese koje bi bile korisne su: http://poslovi.infostud.com/, http://www.najstudent. com/, http://www.lakodoposla.com/, http://sljaka.com/ Ipak, ako misliš da već sada možeš da podeliš svoja dosadašnja iskustva sa ljudima iz različitih oblasti, napravi svoj nalog na ovim internet sajtovima: https://www.linkedin.com, http://www.ceevee.com/.

Verujemo da ćeš uskoro dobiti neke pristojne ponude!

MLADI I SVET RADA

I dalje imaš mnogo pitanja?

Procenti, kao što vidiš, nisu na strani mladih. Mobilnost1 u Srbiji nije prepoznata kao alternativa već kao nužno zlo, obrazovanje i tržište rada su u neskladu, i sasvim je logično da se možeš zapitati neka od sledećih pitanja i nakon svega navedenog: * Džaba mi radimo na zapošljivosti kad ona neće otvoriti nova radna mesta?

Ono što mi možemo je da radimo na sebi i delujemo u sopstvenom krugu uticaja. To što otvaranje novih radnih mesta nužno ne zavisi od nas (ako si preduzetnik/ca onda i zavisi) nije razlog da ne unapređujemo sebe i sopstvenu zapošljivost. Jer istom logikom bi mogli da kažemo i eto: “Neću da studiram, jer nema posla za visokoobrazovane”.

Važno: Šanse su ti svakako veće ako se unapređuješ, modifikuješ i radiš na svojoj zapošljivosti nego da kukaš na državu i digneš ruke.

1Više o mobilnosti pročitaj u informativnoj brošuri KOMS-a “Pomeri se s mesta!”, koju možeš preuzeti u pojedinim kancelarijama za mlade ili udruženjima mladih i za mlade ili direktno u prostorijama KOMS-a - Makednoska 22/V, 11000 Beograd

40

41

Krovna organizacija mladih Srbije

* Poslao/la sam CV na 100 mesta, ali niko nikad ne odgovara?

Do sada si, nadamo se, shvatio/la da je traženje posla posao sam po sebi. U traženju posla očekivano je da ćeš pokucati na mnoga vrata pre nego se jedna otvore. Nekada su uzroci tome spoljašnji i ne zavise od nas. Međutim, ono što je do tebe je da CV redovno ažuriraš i prilagođavaš poslovima koje želiš, prateći uputstva za preporučeno pisanje CV-a.

Do tebe je i da istražiš druge načine informisanja i kontakta sa željenim poslodavcima, da na vrata ne kucaš samo “elektronski”, već i uživo, da razgovaraš sa ljudima koji već rade poslove koje želiš sebi, da modifikuješ svoje veštine ako je to ono što te ostavlja bez odgovora poslodavaca itd. Možda ćeš baš taj sto prvi put doći do intervjua.

MLADI I SVET RADA

na ovaj način došli do posla (ili da su došli do posla uopšte).

Važno: Ukoliko tvoje angažovanje na ovom nivou nije podstaknuto pravim motivima, bolje je da svoje slobodno vreme i energiju ulažeš u lični rast i razvoj i razvijanje profesionalnih i drugih veština, odnosno svoje zapošljivosti na osnovu ličnih kvaliteta.

Važno: Ipak, treba ostati uporan i motivisan/a uz korigovanje načina na koji pristupaš traženju posla i kriterijuma istog. * Možda je ipak najbolje da se učlanim u neku stranku?

Organizovanje u okviru političkih partija je jedan od načina društvenog delovanja i aktivizma, te i motivacija za pripadanjem partiji treba da dolazi iz pobuda koje nisu iskljućivo oportunističke, jer politički aktivizam nije loša stvar sama po sebi. Ipak, kada je reč o traženju posla, iako “partijsko” zapošljavanje ovom linijom nije nepoznanica u našoj zemlji, članstvo u partiji ne znači automatski i posao na zlatnom tanjiru i zabluda je da su svi politički aktivisti/kinje 42

43

Krovna organizacija mladih Srbije

MLADI I SVET RADA

Oni koji žele nešto naučiti nikad nisu bez posla!

44

45