50 Tone Škrjanec 34 Gregor Podlogar
esej o poeziji esej o poeziji 53
***
dub pesem
Na jeziku bleščečega dneva
dub pjesma 55
Na jeziku blistavog
prispevek k teoriji razvoja
dana 39 Oklepaj
prispjevak teoriji razvoja 57
Zagrada 41
prah
E-pošta
prašina 59
E-pošta 43
vrane in galebi
Random
vrane i galebovi 63
Random 47
Duh želve je majhen in zelo
32. fragment 32. fragment 49
star Duh kornjače je malen i vrlo star 65 Bolj klepet kot pogovor Više ćaskanje nego razgovor 67
Primož Čučnik (1971.)
Diplomirao je na ljubljanskom Filozof-
u nakladi Lud Literatura izašla je knjiga
skom fakultetu filozofiju i sociologiju
Čučnikovih eseja, kritika i fragmenata
kulture. Njegova prva zbirka pjesama Dve
Spati na krilu (Spavati na krilu). S poljskog
zimi (Dvije zime) nagrađena 1999. godine
i engleskog je (su)preveo nekoliko knjiga
kao najbolji prvijenac. Sljedeće knjige su:
značajnih suvremenih pjesnika (Adam
Ritem v rokah (Ritam u rukama, 2002.),
Wiedemann, Marcin Świetlicki, Piotr
Oda na manhatnski aveniji (Oda na man-
Sommer, Eugenyusz Tkaczyszyn Dycki,
hattanskoj aveniji, 2003., u soautorstvu
Miron Białoszewski, Andrzej Sosnowski
s pjesnikom G. Podlogarom i vizualnim
te Frank O’Hara, Elizabeth Bishop i John
umjetnikom Ž. Karižom), Akordi (2004.),
Ashbery). Urednik je književnog mjeseč-
Nova okna (Novi prozori, 2005.), Sekira v
nika Literatura i džepne naklade Šerpa,
medu (Sjekira u medu, izbrane pjesme,
čiji je osnivač. Živi u Ljubljani.
2006.), Delo in dom (Rad i dom, 2007., Nagrada prešernovega sklada 2008.), Kot dar (Kao dar, 2010.) i Mikado (2012). Knjige Sekira v medu, Delo in dom in Kot dar prevedene su na hrvatski jezik. Godine 2008.
2
3
Vonj po čaju
Miris čaja
Moj prijatelj je eksistencialist. Zbira kitajski porcelan
Moj prijatelj je egzistencijalist. Skuplja kineski porculan
in japonske čajnike. Pri njem se pije najboljši čaj. Do
i japanske čajnike. Kod njega se pije najbolji čaj.
sekunde natančen. Mogoče ni prava ceremonija,
Na sekundu točan. Možda nije prava ceremonija,
ampak v našem pitju, ko se razporedimo okoli mize,
ali u našem pijenju, kad se rasporedimo oko stola,
je gotovo nekaj estetskega. Všeč mi je prizor, ko molčimo
sigurno ima nečeg estetskog. Sviđa mi se prizor kada šutimo
in srkamo vonj po čaju. Vsi smo eksistencialisti. Najprej
i srčemo miris čaja. Svi smo egzistencijalisti. Najprije
se smejimo in šele potem rečemo: dobra šala. Tudi midva
se smijemo i tek potom kažemo: Dobra šala. I nas dvojica
bereva Šalamuna. Enkrat sva cele počitnice govorila: Jon,
čitamo Šalamuna. Jednom smo cijelo ljeto govorili: Jon,
si riba? Riba sem. Kar naenkrat smo bili vsi na Hvaru.
jesi li riba? Riba sam. Zatim smo svi bili na Hvaru.
Imam pa še drugega prijatelja, ki je budist. Enkrat sva
A imam i drugog prijatelja koji je budist. Stajali smo
stala na meji med filozofijo in teologijo. Rekla sva: Au, to je
na granici između filozofije i teologije. Rekli smo: Au, to je
ostro. Tu se urežeš. Mogoče bo on bral tibetanske skrite
oštro. Tu se možeš porezati. Možda će on čitati tibetanske tajne
tantre in se bomo potem lahko skupaj smejali na Šuštarju.
tantre pa ćemo se poslije moći zajedno smijati na Šuštarskom mostu.
Drugič sva se hecala o praznini, kako zoprno hladna je
Drugi put smo se zafrkavali o praznini, kako je odvratno hladna
za naše hiše. On je rekel: najedel sem se modrosti. Zdaj
za naše kuće. On je rekao: Najeo sam se mudrosti. Sada
jemljem samo še z majhno žličko. Vse nas bo zavedlo.
uzimam još samo malom žličicom. Sve će nas zavesti.
Iz Nepala mi je Branko poslal sveto kravo.
Iz Nepala mi je Branko poslao svetu kravu.
Moral bi se že vrniti, ampak on je potepuh.
Trebao se već vratiti, ali on je lutalica.
Dva moja prijatelja sta glasbenika. Eden mi piše s severa,
Dvojica su mojih prijatelja glazbenici. Jedan mi piše sa sjevera,
čeprav ima vzhodno ime. Lao zi je legenda.
premda ima istočno ime. Lao Ce je legenda.
Drugi je basist. Mogoče bo kdaj govoril s Peacockom.
Drugi je basist. Možda će jednom govoriti s Peacockom.
Na Tales of another so stopinje bele. Jarrett se pogovarja
Na Tales of another stope su bijele. Jarrett razgovara
z angeli. Tudi duhovi, če hočete. Ko govoriva o glasbi,
s anđelima. I duhovima, ako tako želite. Kada pričamo o glazbi
nikakor ne veva, od kod prihaja in kam gre. Sigurno pa ni
uopće ne znamo odakle dolazi i kamo ide. Sasvim sigurno nije
v notah. O tem se strinjava. In jaz vem iz lastne izkušnje.
u notama. U tome se slažemo. I ja to znam iz vlastitog iskustva.
Neki moj prijatelj dela v tiskarni. Midva se peljeva s kolesi.
Jedan moj prijatelj radi u tiskari. Nas dvojica se vozimo biciklima.
Včasih sploh ne govoriva. Mogoče on ne ve, da sem pošten.
Ponekad uopće ne govorimo. Možda on ne zna da sam pošten.
Da se odkrivam, če mi je vroče. Ker se bojim, da bo padel,
Da se otkrivam ako mi je vruće. Zato što se bojim da će pasti
sem mu podaril Plezalno tehniko. Knjigo iz leta 1950.
poklonio sam mu Tehniku penjanja. Knjigu iz godine 1950.
4 | Primož Čučnik
Primož Čučnik
|5
Enkrat pejmo vsi v Medvode, na čaj, da rečemo eno
Hajdemo jednom svi u Medvode, na čaj, da kažemo poneku
o naših usodah. Nekaj tenkega nas veže. Grom je rekel,
o našim sudbinama. Nešto tanko nas veže. Grom je rekao
da je dober komad kot čigumi, ki se razteguje in širi
da je dobra skladba kao žvakaća koja se rasteže i širi
v vse smeri, a ne pretrga. Zdi se mi, da je z nami isto.
u svim smjerovima a ne prekine se. Čini se da je i s nama jednako.
Na elastiki se gugamo in pazimo, da nismo pregrobi.
Na elastici se ljuljamo i pazimo da ne budemo pregrubi.
Ko je vroče, čakamo, da se shladi. Tudi pihamo,
Kad je vruće čekamo da se ohladi. Također i pušemo
in naš veter dela valove na robovih porcelana.
i naš vjetar stvara valove na rubovima porculana.
Nekaj tenkega nas veže. Važno je, da poči,
Nešto tanko nas veže. Važno je da pukne
a se ne pretrga.
ali da se ne prekine.
6 | Primož Čučnik
Primož Čučnik
|7
Sonet
Sonet
Oprosti mi da nisem bil dovolj pozoren
Oprosti mi što nisam bio dovoljno pozoran
največ štejejo pohvale svojih bližnjih
najviše vrijede pohvale bližnjih
ljubezen je drveča domovina na kolesu
ljubav je jureća domovina na biciklu
in vojna le strašljiva novica na jezikih
a rat samo zastrašujuća vijest na jezicima
pod plašči se drobijo koščki kamnov
pod kaputima se mrve komadići kamenja
ti ne spregledajo nikogaršnjih slabosti
oni neće previdjeti ničije slabosti
a probaj delat tisto kar te izpolnjuje
no nastoj raditi ono što te ispunjava
strah je ponarejevalec tujega denarja
strah je krivotvoritelj stranog novca
telo je zračnica do vrha polna zraka
tijelo je zračnica do vrha puna zraka
vesolje je brezzračna ječa uma
svemir je bezzračna tamnica uma
ta ki umre ne bo nič več povedal
onaj tko umre neće ništa više reći
je vojna le strašljiva vest na ustih
je li rat samo zastrašujuća vijest na ustima
ko bi vsak delal tisto kar ga osrečuje
kad bi svatko radio ono što ga čini sretnim
sprememba je drveča domovina na kolesu.
promjena je jureća domovina na biciklu.
8 | Primož Čučnik
Primož Čučnik
|9
Za tvoje ime
Za tvoje ime
Pridi sem, usedi se zraven. Rad bi te nekaj
Dođi ovamo, sjedni pokraj mene. Nešto bih te
vprašal. Zdaj, ko imam nova okna,
pitao. Sada, kad imam nove prozore,
se vidi več in bolj razločno. Sosedje že
vidi se više i jasnije. Susjedi već sade
gojijo sadike in pokrivajo seme, tu, med hišami,
sadnice i pokrivaju sjeme, tu, među kućama,
včasih gledam vrt. Zdaj se je naredil
ponekad gledam vrt. Sad je postao tako
tako svetel. Srečni vrtičkarji! Jaz pa slišim avte,
svijetao. Sretni oni s vrtovima! A ja čujem
kako drsijo po cestah, na pumpah diši
automobile kako klize cestama, na crpkama miriše
po bencinu, kam naj te peljem?
po benzinu, gdje da te odvezem?
Moji predniki so bili skrivnostni kmetje.
Moji preci bili su tajanstveni seljaci.
Na deželi je lepo, je pela pesmica.
Na selu lijepo je, pjevala je pjesmica.
A še lepše se je voziti po mestu ali z ušesi
No još je ljepše voziti se gradom ili ušima
kot s slušalkami hoditi po pločniku.
kao slušalicama hodati pločnikom.
Moje dvorišče, gozd, kako si se spremenil!
Moje dvorište, šumo, kako si se promijenilo!
Zdaj vrtim kasete in kovance.
Sada vrtim kazete i kovanice.
Kaj naj dam, katero muziko?
Što da stavim, koju muziku?
Kdaj pa kdaj se je res lepo tudi kam odpeljati
S vremena na vrijeme doista je lijepo nekud se odvesti
in se nadihati zraka. O, glej, presvetlilo je polivinilasta
i nadisati se zraka. O, vidi, svijetli kroz najlonske
platna. Po navadi in vedno z mešanimi občutki
folije. Obično i uvijek s miješanim osjećajima
imamo radi hrup in te načete stavbe.
volimo buku i ove načete zgrade.
Tudi vrt se je že razcvetel.
I vrt je u međuvremenu procvao.
Kaj bova jedla za kosilo?
Što ćemo jesti za ručak?
Počakaj, vem. Res kmalu – nekaj rož.
Počekaj, znam. Evo – nekoliko cvjetova.
10 | Primož Čučnik
Primož Čučnik
| 11
Akordi
Akordi
Primi zavržene drsalke in zadrsaj se
Uzmi odbačene klizaljke i počni klizati
čez poledenele pločnike.
zaleđenim pločnicima.
Na nož nabrušene zareži v ploskev
Na nož nabrušene zareži u plohu
in naj sta nogi z drsalkami eno.
i neka noge s klizaljkama budu jedno.
Oddrsaj hitro, sam, kot da bi šlo za
Otkliži brzo, sam, kao da je natjecanje,
tekmovanje, ne oziraj se na klice »Kam drsi?«.
ne obaziri se na povike: »Kuda kliže?«.
Dobro je tako drsati, brez omejitev
Dobro je tako klizati, bez ograničenja
pod drsalkami ti je vse dovoljeno.
pod klizaljkama sve ti je dozvoljeno.
Edini drsalec tu spodaj si, ne vidiš niti
Jedini si klizač tu dolje, ne vidiš ni
lis in senc, ki jih mečejo drsalke.
pruge ni sjene što ih bacaju klizaljke.
Zdrsiš med mestne luči
Klizneš među gradska svjetla
imaš ravnotežje
imaš ravnotežu
ne prevrneš se na hrbet.
ne prevrneš se na leđa.
Drsalke puščajo ostro sled črt,
Klizaljke ostavljaju oštar trag crta
na leskeči ploskvi pod njimi so rezi.
na blještavoj plohi pod njima su urezi.
Vzemi torej zaprašen par in oddrsaj
Uzmi, dakle, prašnjavi par i otkliži
v drsečo snov, tam se boš počutil celega.
u klizeću tvar, tamo ćeš se osjećati cijelim.
Drsaj sam in pod tabo se bo led
Kliži sam i led će se pod tobom
spremenil v živo tekočino.
pretvoriti u živu tekućinu.
Ne govori ljudem o svojem drsanju.
Ne govori ljudima o svome klizanju.
Drsaj, kot da ne bi drsal sam.
Kliži, kao da ne kližeš sam. Prijevod Edo Fičor
12 | Primož Čučnik
Primož Čučnik
| 13
Jure Jakob (1977.)
Magistrirao je na području komparativne
gova monografska studija o prozi Lojze
književnosti. Njegov pjesnički opus čine
Kovačiča pod naslovom Otroški pogled
četiri knjige. Jakobov prvijenac Tri po-
(Dječji pogled). Živi i radi u Ljubljani kao
staje objavljen je 2003. godine i naizgled
samostalni kulturni djelatnik.
zatajno no temeljito ispremiješao karte suvremene slovenske poezije. Jakob je za tu zbirku pjesama nagrađen nagradom Zlata ptica, a njegovo pjesništvo uvršteno je i u Antologiji mlade slovenske poezije nakon 1990. godine, u kojoj je kao naslov uzet stih iz jedne od njegovih pjesama. Zbirka je bila rasprodana, a 2009. doživjela je drugo izdanje. Jakobova druga zbirka Budnost objavljena je 2006. godine, Zapuščeni kraji (Zapušteni krajevi) 2010. godine, a Delci dela (Djelići djela) 2013. godine. Godine 2010. objavljena je i nje-
14
15
Tišina v motni poletni noči
Tišina u mutnoj ljetnjoj noći
Luna je svetla. Psi lajajo. Duše so prehlajene,
Mjesec je svijetao. Psi laju. Duše su prehlađene,
čeprav smo sredi poletja.
iako smo usred ljeta.
Noč je legla naglo in povsem gola,
Noć je polegla naglo i sasvim naga,
kot ženska, ki odpre vrata in stopi proti postelji z
nalik ženi koja otvara vrata i kroči prema postelji
bledo motnim telesom.
blijedo mutnim tijelom.
Nekje zadaj slišim vlak, kako se premika,
Negdje čujem vlak kako se kreće,
najbrž čez Vič, kot drsalec, odet v kožuh.
najvjerojatnije preko Viča, nalik klizaču odjevenom u kožuh.
Padci so neslišni.
Padovi su nečujni.
Sedim na stolu, čutim, kako diham, po kotih
Sjedim na stolici, osjećam kako dišem, u kutovima
so pajki razgrnili mreže kot bele prte
pauci su razastrli mreže kao bijele stolnjake
po nedeljski mizi. Kozarci so ostali neizpiti,
nakon nedjeljnog stola. Čaše su ostale neispijene,
vino se suši.
vino se suši.
Ne vem, v katero smer bi moral biti obrnjen.
Ne znam u kojem bih smjeru mora biti okrenut.
Ne vem, če se dosežem.
Ne znam da li se dosežem.
Taka noč je, ne razmišljam o zasilnih izhodih,
Takva je noć, ne razmišljam o izlazima u slučaju opasnosti,
telefon je izklopljen.
telefon je isključen.
Obsedeti, gledati, prenašati čas, vdan in odvisen,
Ostati sjediti, gledati, podnositi vrijeme odano i ovisno,
tako po telesu potuje kri.
tako tijelom putuje krv.
Seveda slišim korake, ki se bližajo.
Dakako, čujem korake koji se približavaju.
Dani se, mesto se prebuja, zjutraj bodo na tržnici
Dani se, grad se budi, izjutra će na tržnici
prodajali sveže rešitve.
prodavati svježa spasenja.
Navajen sem
Sviknut sam
in tih.
i tih.
16 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 17
Ta dež
Ta kiša
Ta dež bo dober.
Ta će kiša biti dobra.
Žlebovi si izpirajo grla, čez rastline gre
Žljebovi si ispiru grla, kroz raslinje sune
umita roka.
oprana ruka.
Junij se končuje, grad stoji, z Rožnika se valijo sence,
Lipanj ide kraju, zamak stoji, s Rožnika se valjaju sjene
polne kisika,
pune kisika,
hiše so naseljene in pripravljene.
kuće su naseljene i spremne.
Ostalo bo storil dež.
Ostalo će učiniti kiša.
Zadaj se pripravlja trop brlečih kresničk.
Pozadi se priprema komina škiljavih krijesnica.
Na robovih mesta šumi pšenica.
Na rubovima grada šumi pšenica.
Lena zemlja, svetlikajoča se trava, neutolažljivi prsti.
Lijena zemlja, trava koja svjetluca, neutaživi prsti.
Dežuje tako, da je nebo popolnoma odsotno.
Kiši tako da je nebo posvema odsutno.
Ne bojim se.
Ne bojim se.
Sedim v sobi in se odpiram kot roža,
Sjedim u sobi i rastvaram se poput ruže
napolnjena s krvjo.
ispunjene krvlju.
Mogoče bom šel ven in se razširil.
Možda ću poći van i rasprostrti se.
Včasih se noč zavihne
Ponekad se noć zasuče
in nastanejo ustnice, mokre in čiste.
i nastaju usne, mokre i čiste.
To je dovolj.
To je dovoljno.
18 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 19
Brez pribora
Bez pribora
Ne bom ti govoril.
Neću ti govoriti.
Jezik sem zaklenil, ključ ti podarim.
Jezik sam zaključao, ključ ti darujem.
Lahko odpreš vrata in razpakiraš.
Možeš otvoriti vrata i raspakirati se.
Oblike dneva so postale nepomembne. Noč se mi
Oblici dana postali su nevažni. Noći mi se
ne lepi več na oči. Zvečer greva ven.
više ne lijepi za oči. Uvečer idemo van.
Nihče se ne kopa. Ribe so vedno bolj gladke,
Nitko se ne kupa. Ribe su uvijek sve glatkije.
vedno širše kroge delajo, preperele mreže
Uvijek iznova čine široke krugove, trule mreže
se na plaži zraščajo z mivko, predstavljam si
na plaži se srastaju sa sitnim pijeskom, zamišljam
ladje, kako nasedajo, še preden se zdani, tiho,
brodove kako se ukotvljavaju, i prije nego se razdani, tiho,
kakor droben pesek, ki se kot v peščeni uri
kako sitan pijesak koji se kao u pješčanom satu
obrača iz mojih v tvoja usta.
pretače z mojih u tvoja usta.
Ne stoj na vetru. Nikdar ne boš preštela
Ne stoj na vjetru. Nikada nećeš prebrojati
vseh lučk tega mesta. Sonce je padalo ves dan
sve svjetiljke ovoga grada. Sunce je cijeli dan padalo
in zdaj počiva, razpršeno, po hišah.
i sada počiva, raspršeno, po kućama.
Daj mi roko. Čeprav preveč kadiva, dihava
Daj mi ruku. Iako previše pušimo, dišemo
s polnimi pljuči in tvoji prsti so zlati.
punim plućima i tvoji su prsti zlatni.
Vedno bolj prepričan sem, da je svet poln
Sve sam uvjereniji da je svijet prepun
in da je v njem še ogromno prostora. Tudi
i u da u njemu ima još ogromnog prostora. I
jutri zjutraj, ko boš vstala, slana in lepa
rano izjutra, kada ustaneš slana i lijepa
od novih želja, ter prišla na zajtrk,
od novih želja, te dođeš na doručak,
ti ne bom govoril. Jedla bova
neću ti govoriti. Jest ćemo
brez pribora.
bez pribora.
20 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 21
Hrast
Hrast
Hrast se od začetka obeša na to naše
Hrast se od početka vješa o to naše
spreminjasto nebo. Njegova počasnost in
šaroliko nebo. Njegova sporost i
nezmotljivost, še bolj surov in neposreden
nepogrešivost, još je suroviji i neposredniji
je kot zgodovina. Če se ga lotijo drvarji,
od povijesti. Ako ga se laćaju drvosječe,
se lotijo največ enega na leto. V nočeh
laćaju se najviše jednoga godišnje. U noćima
pred dogodkom jim žene na čela polagajo
prije događaja im žene na čela stavljaju
kisove obkladke in zaposlijo svojo celo ljubezen,
obloge octa i upošljavaju svu svoju ljubav,
da jim uspe sproti zgristi strahove poganjke
da odmah uspiju izgristi strahova izdanke
na prsih mož. V jutru je hrast podaljšan
na prsima muževa. Jutrom je hrast produžen
od sumljivih senc, ki jih noč ni vzela s sabo.
sumnjivim sjenama, koje noć nije uzela sobom.
Ko ga gledajo razkoračenega starca z jeklom
Kada ga gledaju raskoračenog starca s čelikom
v kosteh namesto mozga, ko vohajo njegovo
u kostima umjesto mozga, kada mirišu njegovu
zagrizeno grenko skrivnost, ki jo bojo vzeli,
oporo gorku tajnu, koju će uzeti,
se obrnejo in pridejo naslednji dan.
okrenu se i dođu sljedeći dan.
Hrast je navajen na večne igre. Njegove
Hrast je naviknut na vječne igre. Njegovo
žičnate korenine so napeljane skoz vse čase.
žičano korijenje razgranato je kroz sva vremena.
Srne so se vedno do krvi lizale z
Srne su se uvijek do krvi lizale s
njegovo skorjo. Nič ga ne premakne,
njegovom korom. Ništa ga ne pomakne,
na vse gleda z razumom, ki je trdo zabit
na sve gleda s razumom, koji je tvrdo zabijen
v njegov les. Varčen je kot bogataš, ki
u njegovo drvo. Štedljiv je kao bogataš, koji
se od bogastva ne loči še po smrti.
se od bogatstva ne odvaja ni nakon smrti.
Hrast ne govori o smrti. Njegova govorica
Hrast ne govori o smrti. Njegov govor
je iz hribov, razredčena, trga se skozi stisnjeno
je iz brda, razrijeđen, kida se kroz stisnutu
sklenino zob. Ko pridejo drugo jutro, jih spozna
zubnu caklinu. Kada dođu drugo jutro, prepozna ih
in natančno ve, kaj bo. Še ko bo zgrmel,
i točno zna što će biti. Tek kada se bude survao,
bo zgrmel kot da v mislih še kar stoji.
survat će se kao da u mislima još i dalje stoji.
Ko ga mahnejo s sekiro, zavriska ko kmet
Kada ga mlatnu sjekirom, zavrišti kao seljak
na veselici. Ko se zabije z glavo v tla, se ne razleti
na veselici. Kada se zabije glavom u tla, ne razleti se
glava, razleti se zemlja. Na nebu zazija luknja,
glava, razleti se zemlja. Na nebu razjapi rupa,
ki si je nihče več ne bo upal zavzeti.
koju se nitko više neće usuditi zauzeti.
Njegovo truplo zasede kamnit mrliški krč
Njegov leš zauzme kameni mrtvački grč
22 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 23
za zmeraj. Tretje jutro se vrnejo nazaj
zauvijek. Treće jutro vrate se nazad
v gozd. Ptice sedijo zgoraj na svojih
u šumu. Ptice gore sjede na svojim
stalnih mestih. Hrastovi obrisi vladajo,
stalnim mjestima. Obrisi hrasta vladaju,
čeprav je posekan.
iako je posječen.
24 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 25
Rodovnik
Rodoslov
Nismo od tu.
Nismo odavde.
V naši družini se nihče ne upira žalosti,
U našoj obitelji nitko se ne odupire žalosti,
sanjam in težkim poželenjem.
snovima i teškoj požudi.
Za ušesi nam poganjajo mastne rože,
Iza ušiju nam pupa masno cvijeće,
in kadar poslušamo,
i kada slušamo,
poslušamo sami sebe.
slušamo sami sebe.
Govorimo o vsakdanjih rečeh, vremenu,
Govorimo o svakodnevnim stvarima, vremenu,
sosedovih otrocih,
susjedovoj djeci,
vendar zelo malo govorimo.
iako govorimo vrlo malo.
Naše oči postanejo motne in neopredeljive,
Naše oči postanu mutne i neopredjeljive,
kadar hrepenimo in kadar smo
kada čeznemo i kada smo
zelo pijani.
vrlo pijani.
Nekateri imamo suha telesa,
Neki od nas imaju suha tijela,
nekateri med spanjem odpiramo usta
neki od nas otvaraju usta dok spavaju
in se iščemo z živalskimi imeni.
i tražimo se životinjskim imenima.
Oboji nočemo umreti.
Ni jedni ni drugi ne želimo umrijeti.
Na svatbah ne razbijamo kozarcev.
Na vjenčanjima ne razbijamo čaše.
V cerkvi stojimo vzravnano in odsotno,
U crkvi stojimo uspravno i odsutno,
molitve prepuščamo ženskam.
molitve prepuštamo ženama.
Življenje teče, kot da nas ni,
Život teče kao da nas nema,
in s tem se strinjamo.
i s tim se slažemo.
Kadar je hudo, pokamo kot stare hiše
Kada je teško, pucamo kao stare kuće
ob potresu, vendar ostanemo na
od potresa, iako ostanemo na
dodeljenem mestu, zmedeni in jezni.
dodijeljenom mjestu, zbunjeni i gnjevni.
Zaplojeni smo bili pozimi
Začeti smo bili zimi
in rojstev se spominjamo v temi.
i rođenja se prisjećamo u tami.
Ko gremo vsako leto enkrat
Kada odlazimo svake godine jednom
na pokopališče poslušat veter
na groblje osluškivati vjetar
in pokopane prednike,
i pokopane pretke,
26 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 27
vidim kamen
vidim kamen
in moje mrzle roke, ki prižigajo svečo,
i moje hlade ruke, koje pale svijeću,
postajajo modrikaste.
postaju plavkaste.
Vsi se obrnemo stran, sramežljivi,
Svi se okrenemo u stranu, sramežljivi,
in vedno več nas je, ki ponavljamo:
i sve više nas ima, koji ponavljamo:
nismo od tu.
nismo odavde.
28 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 29
Koline
Kolinje
Potrebujem nož, dobro nabrušen, in cigarete.
Trebam nož, dobro nabrušen, i cigarete.
Potem bomo šli zelo zgodaj, še v temi,
Zatim ćemo poći vrlo rano, još u tami,
v zamrznjen december, do soseda, ti boš vzel štrik,
u zamrznuti prosinac, do susjeda, ti ćeš uzeti uže,
ti pa kanglo za kri.
a ti kantu za krv.
Najboljši so stari vojaški čevlji
Najbolje su stare vojničke cipele
in prazen želodec, da se slivovka lepo razlije.
i prazan želudac, da se šljivovica lijepo razlije.
Potem potrebujem nekaj minut trde mirne roke
Zatim trebam nekoliko minuta tvrde mirne ruke
in močan pulz, da me svinja ne razpara,
i snažno bilo, da me svinja ne raspori,
ko zatuli.
kada zatuli.
Iz kotla se kadi para,
Iz kotla se dimi para,
po zraku pleza vonj po smoli.
po zraku se penje miris nalik smoli.
Potem pazi, da boš točno v glavno žilo.
Onda pazi da pogodiš točno u glavnu žilu.
Pazi, da bo šla vsa kri ven.
Pazi da oteče sva krv.
Ne požiraj sline.
Ne gutaj slinu.
Ne misli na noge, če misliš na noge,
Ne misli na noge, ako misliš na noge,
se ti to pozna na srcu.
to ti se odražava na srcu.
Ko bo ležala v banji, na hrbtu, poparjena,
Kada bude ležala u kadi, na leđima, poparena,
s stegnjenimi parklji, se bo zdanilo.
s otegnutim papcima, razdaniti će se.
Potem pridejo sorodniki,
Potom dolaze rođaci,
v opranih, svetlih predpasnikih,
u opranim, svijetlim pregačama,
in pridno delajo
i vrijedno rade
čez cel dan.
tijekom cijelog dana.
Mi se vrnemo zvečer, ko se spet stemni.
Mi se vraćamo navečer, kada se opet smrači.
30 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 31
Rože prvega novembra
Cvijeće prvog studenog
Ponavadi je megla, ko se zbudim, pomislim na rože iz sanj,
Obično je magla, kada se probudim, pomislim na cvijeće iz snova,
zdaj je ta čas. Iz garaže diši po dragih vencih,
sada je to vrijeme. Iz garaže miriše po skupim vijencima,
za zajtrk jemo kruh in pijemo močno črno kavo.
za doručak jedemo kruh i pijemo jaku crnu kavu.
K sosedu se ne vidi, dan ni primeren za to.
Prema susjedu se ne vidi, dan nije prikladan za to.
Potem grem ven. Čez pokopališčne potke se napne
Onda odem napolje. Preko grobljanskog putića napne se
debela žila iz živih ljudi. V drevju zgoraj gledajo vrane.
debela žila živih ljudi. U drveću gore gledaju vrane.
Travnik je rumen zaradi skritih rož. Popoldan čaka.
Travnjak je žut zbog skrivenog cvijeća. Popodne čeka.
Znotraj, med zidovi, stojijo črni kamni, in pod njimi
Unutra, među zidovima, stoji crno kamenje, i pod njim
so shranjene kosti. Župnik vedno zamuja. Ministrante
su pohranjene kosti. Župnik uvijek kasni. Ministrantima
zebe v roke. Gledam jih v bela čela in poslušam,
je zima na ruke. Gledam ih u bijela čela i slušam,
kako sorodniki šepetajo. Smrt je tik pod površino.
kako rođaci šapuću. Smrt je tik pod površinom.
Potem gremo nazaj domov, jemo meso in hren, na licih
Zatim odlazimo nazad doma, jedemo meso i hren, na licima
nam venijo rože. Za vrati nekdo vidi Daneta Zajca, kako se
nam vene cvijeće. Iza vrata netko vidi Daneta Zajca, kako se
kot otrok igra s črnimi in belimi tipkami harmonike. Zvokov
kao dijete igra s crnim i bijelim tipkama harmonike. Zvukova
ni, samo drva pokajo, v štedilniku, kot bi gorele rože.
nema, samo drva praskaju, u štednjaku, kao da gori cvijeće.
Ne govorimo dosti, stara mama nas opazuje iz kota,
Ne govorimo puno, baka nas promatra iz kuta,
včasih komu buhne iz ust rumenkasto cvetje strahu,
ponekad nekome bukne iz usta žućkasto cvijeće straha,
vendar se obdržimo. Mraz poganja na drugi strani sten.
ali ipak opstanemo. Hladnoća izbija na drugoj strani zidova.
Tam je že tema, pasji lajež teče čez cesto, javna
Tamo je već tama, pasji lavež trči preko ceste, javna
razsvetljava motno cveti. Smrt je porazdeljena med vse,
rasvjeta mutno cvjeta. Smrt je porazdijeljena među svima,
nebo se rahlo nagiba. Namesto lune se nad noč dvigne
nebo se blago naginje. Umjesto mjeseca nad noć se digne
velika rumena roža, med spanjem se borim naprej.
velika žuta ruža, dok spavam borim se i dalje.
(Iz zbirke: Jure Jakob, Tri postaje, Naklada Lara, Zagreb 2012.) prijevod Ksenija Premur
32 | Jure Jakob
Jure Jakob
| 33
Gregor Podlogar (1974.)
Završio je studij filozofije na ljubljan-
i prstohvat soli, 2003.) i Pri besedi z glasom
skom Filozofskom fakultetu, trenutno je
in zvokom, (Uz riječ s glasom i zvukom,
zaposlen kao urednik na Radiu Slovenija
2011). Njegove su pjesme prevedene
(program Ars), aktivan pri nastajanju
na niz jezika (engleski, njemački, ma-
festivala Trnovski terceti i Dnevi poezije
đarski, hrvatski, češki, španjolski, itd.) i
in vina, dugogodišnji suradnik časopisa
objavljene u brojnim međunarodnim
Literatura. Objavio je sljedeće zbirke
književnim časopisima i antologijama.
pjesama: Naselitve (Doseljavanja, 1997.),
Povremeno nastupa kao DJ, prevodi
Vrtoglavica zanosa (2002.), Oda na man-
suvremenu američku poeziju (Hawkey,
hatnski aveniji (Oda na manhattanskoj
Solomon, A. Berrigan, itd.), biciklira i pije
aveniji, 2003., zajedno s pjesnikom
zeleni čaj u Ljubljani.
Primožom Čučnikom i slikarom Žigom Karižom), Milijon sekund bliže (Milijun sekundi bliže, 2006.) i Vesela nova ušesa (Vesele nove uši, 2010.). Sudjelovao na tri CD-a poezije i glazbe: Zmajevo oko (2001.), Košček hrupa in ščepec soli (Komadić buke
34
35
***
***
vsi svetovi med seboj komunicirajo včasih
svi svjetovi međusobno komuniciraju ponekad
zgodovina skozi okno vrže prazno steklenico
povijest kroz prozor baca praznu bocu
in se porežeš Tokio je poln majhnih legend
i porežeš se Tokio je pun malih legenda
vse je preprosto ne more biti vse preprosto
sve je jednostavno ne može sve biti jednostavno
nekatere stvari obdržiš zase podobe plapolajo
neke stvari zadržavaš za sebe slike lelujaju
mogoče je v Afriki že jutro marec je
možda je u Africi već jutro ožujak je
drevo meri čas v deblu poglej kje sva
stablo mjeri vrijeme u deblu pogledaj gdje smo
oblaki tudi potem ko naju več ne bo
oblaci i nakon što nas ne bude više
bežen pogled morda dotik po koži
usputan pogled možda dodir kože
detajl na kolažu vse zlepljeno v serijo
detalj na kolažu sve slijepljeno u seriju
fotografije obrazi sveta mesta ulice
fotografije lica svijeta gradovi ulice
od zgoraj reliefi hiše čisto majhne
odozgo reljefi kuće sasvim male
srebrna barva kril prejšnjega poletja
srebrna boja krila prošlog ljeta
položni hodniki fantazem povsod ekrani
nagnuti hodnici fantazmi posvuda ekrani
različne zgodbe ista zgradba zgodovine
različite priče isti ustroj povijesti
vsi svetovi med seboj komunicirajo
svi svjetovi međusobno komuniciraju
36 | Gregor Podlogar
Gregor Podlogar
| 37
Na jeziku bleščečega dneva
Na jeziku blistavog dana
Napisati pesem, da bo dan daljši.
Napisati pjesmu, da dan bude duži.
Misliti na bližnje in pozabiti
Misliti na bližnje i zaboraviti
na predvolilni čas. Brskati za novim.
na predizborno vrijeme. Tragati za novim.
Vse delati počasi. Vse delati tiho.
Sve raditi polako. Sve raditi tiho.
Ljubezen je. Širi se v krogih.
Ljubav jest. Širi se u krugovima.
Eni so pogoreli in avantgarda ima lovke.
Neki su se nasukali i avangarda ima krakove.
Nova vrečka, stara vrečka, nova vrečka.
Nova vrećica, stara vrećica, nova vrećica.
Oditi ven, da veter zareže.
Otići van, da vjetar zareže.
Oditi ven, da se svet postavi na noge.
Otići van, da se svijet postavi na noge.
Oditi ven, prave stvari na pravih mestih.
Otići van, prave stvari na pravim mjestima.
Kaj še?
Što još?
38 | Gregor Podlogar
Gregor Podlogar
| 39
Oklepaj
Zagrada
Deset, devet. Okno ne more biti odprto.
Deset, devet. Prozor ne može biti otvoren.
Družinski album. Figurice. Zgoraj pajčevina.
Obiteljski album. Figurice. Gore paučina.
V nekaj sem vpleten. Vedno si v nekaj vpleten.
U nešto sam upleten. Uvijek si u nešto upleten.
Osem. Kdo vse to potrebuje? Mislim, da se ni
Osam. Komu sve to treba? Mislim da se ništa nije
nič zgodilo. Misliš, da se ni nič zgodilo. In nič
dogodilo. Misliš da se ništa nije dogodilo. I ništa
se ni zgodilo. In spet ponavljaš vse od začetka.
se nije dogodilo. I opet ponavljaš sve od početka.
Drevesa. Oblaki. Oko daljave. Spet na začetku.
Drveće. Oblaci. Oko daljine. Opet na početku.
Osem. Kako se počutiš v možnosti? Si prostor?
Osam. Kako se osjećaš u mogućosti? Jesi li prostor?
Torek sedi za mizo. Teta ima telefon. Okraski
Utorak sjedi za stolom. Teta ima telefon. Ukrasi
niso dovolj. Nasprotja. Modri, modri gozdovi.
nisu dovoljni. Suprotnosti. Plave, plave šume.
Sedem, šest. Ne splača se razlagat. Kdo je tam?
Sedam, šest. Ne isplati se objašnjavati. Tko je tamo?
Nebesa nas vidijo, zato smo v parih. Živali v mestu
Nebo nas vidi, zato smo u parovima. Životinje u gradu
so nevidne. Živimo v hišah. Grozljiva natančnost
su nevidljive. Živimo u kućama. Jeziva točnost
urejenih vrtičkov. Vse je z razlogom. Nasprotja so.
uređenih vrtova. Sve je s razlogom. Suprotnosti jesu.
Pet, samo pet. Vrata so odprta. Vlak je iztiril.
Pet, samo pet. Vrata su otvorena. Vlak je iskočio iz tračnica.
Zgodovina tone. Nekdo je vprašal. Velikost neba
Povijest tone. Netko je pitao. Veličina neba
ima v čajniku dovolj prostora. Gladina. Sam.
ima u čajniku dovoljno prostora. Površina vode. Sam.
Štiri, tri. Začelo je deževati. Smreke. Lala. Lala.
Četiri, tri. Počela je kiša. Smreke. La la. La la.
Začelo se je z zgodbo. Pokliči me. Dežuje. Smreke.
Počelo je s pričom. Nazovi me. Kiši. Smreke.
Najina zgodba nima nič z vsem tem. Smrt je tukaj.
Naša priča nema ništa zajedničko sa svime time. Smrt je tu.
Na koncu ti ostane isto. Nimaš možnosti. Smreke.
Na kraju ti ostane isto. Nemaš izgleda. Smreke.
Lala. Lala. Lala. Si na začetku in se ponavljaš.
La la. La la. La la. Na početku si i ponavljaš se.
Dve. Dopusti/ti. Ven iz sebe. Samo svet. Ti.
Dva. Dopusti/ti. Van iz sebe. Samo svijet. Ti.
Obleče neko pozabljeno misel. Milost. Svet.
Obuče neku zaboravljenu misao. Milost. Svijet.
Ulica poje. Pa spet okna. Pa spet na začetku.
Ulica pjeva. I opet prozori. I opet na početku.
Modri, modri gozdovi. Sem povedal, da si vpleten.
Plave, plave šume. Jesam li rekao da si upleten.
Izgubljeni pogledi vsakdana. Alpe iz zraka.
Izgubljeni pogledi svagdana. Alpe iz zraka.
Spet smo blizu. Vedno blizu. Sonce je blizu.
Opet smo blizu. Uvijek blizu. Sunce je blizu.
Ena. Zastavil sem srce. Hvala, v redu sem.
Jedan. Založio sam srce. Hvala, u redu sam.
Sence. Čas je, da greš. Zastavil sem srce.
Sjene. Vrijeme je da ideš. Založio sam srce.
40 | Gregor Podlogar
Gregor Podlogar
| 41
E-pošta
E-pošta
Mogoče sem ti že pisal.
Možda sam ti već pisao.
Čedalje teže ločujem
Sve teže razlikujem
med tem
između onog
kaj sanjam kaj pišem
što sanjam što pišem
kaj sem mislil storiti
što sam namjeravao napraviti
kaj sem storil na kateri ravni
što sam učinio na kojoj razini
se kaj dogaja in zdaj plošča
se nešto događa i sada ploča
s fotko Davida Oistracha na naslovnici
s fotkom Davida Oistracha na ovitku
preskakuje.
preskače.
Je kaj nujnega? Kaj je novega?
Je li nešto hitno? Što ima novo?
Ne mislim da je res kaj.
Ne mislim da ima stvarno nešto.
Časopise sem (spotoma) zavrgel
Novine sam (usput) odbacio
predal zgodovine je zaprt.
ladica povijesti je zatvorena.
Ljubljana
Ljubljana
sije sonce.
sunce sije.
Se spomniš
Sjećaš li se
frišen na biciklu v snegu je človek
svjež na biciklu u snijegu je čovjek
ko je mlad.
kad je mlad.
Tukaj je Malevič najboljši.
Tu je Maljevič najbolji.
Tudi Joe Wenderoth
I Joe Wenderoth
ki ga zdaj berem
zadovoljno brunda in je v Wendy’s.
koga sada čitam
zadovoljno brunda i jede u Wendy’s.
Glasba. Glasba. Tišina. Glasba.
Glazba. Glazba. Tišina. Glazba.
Tukaj je prostor
Tu je prostor
razlagam
objašnjavam
tukaj hrup hrup
tu buka buka
prepariran klavir
preparirani klavir
ropotuljica v ozadju
zvečka u pozadini
Raudivejev glas o glasovih mrtvih
Raudiveov glas o glasovima mrtvih
se tihotapi skozi zvočnike na
šulja se kroz zvučnike na
42 | Gregor Podlogar
ta svet.
ovaj svijet.
Gregor Podlogar
| 43
Spet sem pozen
bolje bo
da neham.
Opet sam ostao kasno
bolje je
Kjer koli sem še do ponedeljka
Svejedno gdje sam do ponedjeljka
potem imam veliko dela
onda imam puno posla
ne pozabi
ne zaboravi
pošlji Mustarjevo številko GSM-a
pošalji Mustarov broj GSM-a
Romuna ki ni Romun
Rumunja koji nije Rumunj
ej
ej
pa pozdravi Cǎrtǎrescuja.
Cel svet me zabava.
i pozdravi Cǎrtǎrescua.
Cijeli svijet me zabavlja.
Včasih ljubezen ugasne.
Ponekad se ljubav ugasi.
Konec ljubezni
Kraj ljubavi
konec filma.
kraj filma.
In s tem ni nič narobe.
I to nije ništa loše.
Ne postavljam vprašajev
Ne postavljam upitnike
ker jih ne najdem.
jer ih ne nalazim.
Ampak se razume kajne.
Ali to se razumije zar ne.
Ni drugih golobov v mestu.
Nema drugih golubova u gradu.
In ta film moram videt moja ura na mobiju kaže že
da stanem.
I taj film moram vidjeti 12:47
moj sat na mobitelu pokazuje već
12:47
verjetno pa je
ali vjerojatno je
12:20.
12:20.
In Ljubljana sije v soncu.
I Ljubljana sja u suncu.
In ljudje so tukaj odvisni od ljudi
I ljudi ovdje su ovisni o ljudima
vremena
vremenu
in svetlobe
ki jo danes jem za zajtrk.
44 | Gregor Podlogar
i svjetlosti koju danas jedem za doručak.
Gregor Podlogar
| 45
Random
Random
Iluzija se razrašča. Govorim malo.
Iluzija raste. Govorim malo.
Nič pomembnega o meni na osebni.
Ništa važno o meni na osobnoj.
54 TV-programov
54 TV-programa
ni dovolj. Stvari pridejo k stvarem,
nije dovoljno. Stvari dolaze stvarima,
odidejo bolj slovesno kot so prišle.
odu svečanije nego što su došle.
Hvala
Hvala
ker si tiho.
što šutiš.
Delim si podobo z mestom,
Dijelim sliku s gradom,
kjer živim.
u kojem živim.
Ena srna se matra v bolečini,
Jedna srna se muči u boli,
druge opazujejo,
druge promatraju,
ladja tone
brod tone
v 20. stoletje.
u 20. stoljeće.
Bleda svetloba oktobra,
Blijeda svjetlost listopada,
nekaj pokvarjene hrane
nešto pokvarene hrane
v hladilniku,
u hladnjaku,
brnenje centralne kurjave
brujanje centralnog grijanja
kot ritmi elektronske glasbe.
poput ritmova elektronske glazbe.
Svet utripa
Svijet pulsira
v umazanem perilu.
u prljavom rublju.
46 | Gregor Podlogar
Gregor Podlogar
| 47
32. fragment
32. fragment
Nebo je meja. Še ladje najdemo, pa bo.
Nebo je granica. Još da nađemo brodove, i stvar je riješena.
Prijevod Edo Fičor
48 | Gregor Podlogar
Gregor Podlogar
| 49
Tone Škrjanec (1953.)
Pjesnik i prevodilac. Završio je studij
mene američke književnosti (Bowles,
sociologije na nekadašnjem ljubljanskom
Burroughs, Bukowski, Snyder, O’Hara,
Fakultetu za sociologiju, političke nauke
Liu …), kao i prevođenjem sa srpskog i
i novinarstvo. Nakon kraćeg djelovanja
hrvatskog jezika. Sudjelovao je na tri CD-a
u prosvjeti, gotovo deset godina bio je
poezije i glazbe: Košček hrupa in ščepec soli
zaposlen kao novinar. Od 1990. aktivan
(Komadić buke i prstohvat soli), Lovljenje
je kao koordinator programa u Kulturno
ritma (Hvatanje ritma), Pri besedi z glasom
umjetničkom društvu France Prešeren, gdje
in zvokom (Uz riječ s glasom i zvukom). Živi
od samog početka (1994.) organizira
i radi u Ljubljani.
ljubljanski festival poezije Trnovski terceti. Njegov pjesnički opus čini osam knjiga. Pjesme Tone Škrjaneca našle su svoje mjesto u mnogim domaćim i stranim antologijama slovenske suvremene poezije, a prevedene su i na brojne svjetske jezike. Osim pisanja poezije bavi se i prevođenjem, prvenstveno suvre-
50
51
esej o poeziji
esej o poeziji
kadarkoli bo dobro.
bilo kada biće dobro.
samo ne prehitro. storjeno mora biti
samo ne prebrzo. učinjeno mora biti
čimbolj počasi, z občutkom in prefinjeno.
što više polako, s osećajem i prefinjeno.
naj bodo upoštevani in zajeti
neka budu uvaženi i zahvaćeni
vsi detajli, vse s filigransko
svi detalji, sve sa filigranskom
natančnostjo izdelane arabeske.
preciznošću izrađene arabeske.
upošteva naj se stopnja vlažnosti,
uvaži neka se stepen vlažnosti,
napetost in slokost kože. torni faktor.
napetost i tankoća kože. faktor trenja.
različne osebnostne lastnosti in preference,
različite lične osobine i preferencije,
mladostne ljubezni, šifrirana sporočila
mladalačke ljubavi, šifrovane poruke
skrita v ljubezenskih pismih, tajne pisave.
sakrivene u ljubavnim pismima, tajni znakovi.
zares opolzke misli. občutljivost
stvarno ljigave misli. osetljivost
ušesnih mešičkov in prstnih blazinic.
ušnih resica i prstnih jagodica.
ugodje, ki se nam zdi tako samoumevno
ugodnost, koja nam se čini tako samopodrazumevajućom
ob božanju. ritem trepalnic. vse naključno, slučajno
pri milovanju. ritem trepavica. sve slučajno
in nepredvidljivo, od višje sile odvisno
i nepredvidljivo, od više sile zavisno
in skrito v jeziku trav. zvoki jasmina
i skriveno u jeziku trava. zvuci jasmina
v svetlozelenihporcelanastihšalčkah iz kitajske,
u svetlozelenimporculanskimšaljicama iz kine,
svež šemalotopel kruh z marmelado.
svež jošmalotopao hleb sa marmeladom.
dobro jutro sobotno jutro na golem hrbtu.
dobro jutro subotnje jutro na golim leđima.
to ni pravi zmaj.
to nije pravi zmaj.
poezija je limanje.
poezije je lepljenje
Prijevod Goran Janković
52 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 53
dub pesem
dub pjesma
sedim v kotu večera in opazujem obrise dreves.
sjedim u uglu večeri i gledam obrise drveća.
pod mano kozarec hladnega piva.
pored mene čaša hladnog piva.
našminkane ustnice se svetlikajo v mraku.
našminkane usne se svjetlucaju u mraku.
vse skupaj ena sama psihadelija,
sve zajedno jedna sama psihodelija,
animirani delfini in tibet. tako je krog zaključen.
animirani delfini i tibet. tako je krug zaključen.
nihce več ne ve za kaj gre.
niko više ne zna o čemu se radi.
ženske v krilu so redkost in zelo dolgonoge
žene u suknjama su rijetkost i vrlo dugonoge
v tem konkretnem primeru. izredno dolgih nog.
u tom konkretnom primjeru. izuzetno dugih nogu.
dub verzija večera. gandža rules.
dub verzija večeri. gandža ruls.
telesa se premikajo pocasi in v celoti
tijela se pomiču polako i u cjelini
kot morje. temno modro nebo, da kar žari.
kao more. tamno modro nebo, da baš žari.
večer je. dekleta so vesela in rdečelasa.
veče je. djevojke su vesele i crvenokose.
kako jim mlade prsi stojijo.
kako im mlade grudi stoje.
kako jih ponosno nosijo.
kako ih ponosno nose.
za to gre.
o tome se radi.
Prijevod Goran Janković
54 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 55
prispevek k teoriji razvoja
prispjevak teoriji razvoja
najprej so bili zgrajeni grmi in na samem začetku
najprije su bili izgrađeni grmovi i na samom početku
so bili prekriti s flanelo. pa ne zato, da bi imel grm
su bili prekriveni flanelom. i ne zato da bi grm imao
občutek prijetne domačnosti in zasebnosti,
osjećaj prijatne domaćosti i privatnosti,
da bi mehko blago ščitilo ali grelo nežne liste,
da bi mekano blago štitilo ili grijalo nježne listove,
ampak zato da bi deževne kaplje padale na mehko.
nego zato da bi kišne kapi padale na meko.
nihanje teles v tistem caču še ni bilo definirano.
njihanje tijela u to vrijeme još nije bilo definisano.
še telesa so bila komaj v fazi slutnje in svila je
jedva da su i tijela još bila u fazi slutnje i svila je
prišla veliko, veliko kasneje. z marelicami in golo kožo.
došla puno, puno kasnije. s marelicama i golom kožom.
Prijevod Goran Janković
56 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 57
prah
prašina
bile so neke povprečne sanje.
bili su neki prosječni snovi,
bila sta dva dolga valova, ki sta,
bila su dva duga vala koji su
bila sta taka, da sta sekala jezero.
bili su takvi da su presijecali jezero.
bilo je malce noči, bilo je čisto tiho,
bilo je malo noći, bilo je posve tiho,
bilo je pravzaprav vse zaprto,
bilo je zapravo sve zatvoreno,
nobenih problemov,
nikakvih problema,
vsi smo bili zdravi, nobenih rakov,
svi smo bili zdravi, nikakvih rakova.
podobnih smrtnih težav,
sličnih smrtnih teškoća
samo običajno jebanje, in nič, kdo ima koga rad,
samo obično jebanje, i ništa tko koga voli,
kdo je komu kaj in kam vtaknil,
tko je kome što i kamo ugurao
bilo je zares lepo, bilo je dolgo gladko jezero,
bilo je zaista lijepo, bilo je dugo glatko jezero,
vsepovsod neke majhne barvaste luči,
sveudilj neka mala obojana svjetla,
bila sta dva sivkasta goloba, kup rac, črne so bile
bila su dva sivkasta goluba, kup pataka, crne su bile
z belimi kljuni. na našem balkonu pa jata sinic,
s bijelim kljunovima. a na našem balkonu jata sjenica
5–10 frfotavih gramov. boli me telo.
5-10 lepršavih grama. boli me tijelo.
nič ne povem, ne bom govoril,
ništa ne kazujem, neću govoriti,
moj mir je tišina krivega, zunaj je tema,
moj mir je tišina krivog, izvana je tama,
mraz je, in komu mar, meni je mar,
hladno je ikoga je briga, mene je briga
meni ni vseeno, bolijo me mišice,
meni nije svejedno, bole me mišići,
telo mi nekaj pripoveduje,
tijelo mi nešto pripovijeda
neko staro zgodbo, ki je vsem znana,
neku staru pripovijest koja je svima poznata,
tudi meni, vsaj slutim jo,
i meni, barem je slutim,
na neki rahlo metafizični ravni.
na nekoj blago metafizičkoj razini.
meni ni nič zares, telo je tisto, ki ga oddajam,
meni ništa nije stvarno, tijelo je ono koje iznajmljujem
meni ni do tega, da bi bil kar koli.
meni nije do toga da bih bio bilo što.
meni je grozno, sedim v avtu in mi je grozno,
meni je grozno, sjedim u automobilu i mi je grozno,
in je čista tišina, morda ravno zato,
i posve je tišina, možda upravo zato.
samo motor stroja se sliši in dihanje.
samo se motor stroja čuje i disanje.
meni veliko ne pomeni prav dosti. meni je veliko samovšečnih
meni puno ne znači baš mnogo, meni je dosta samodopadnih
velikanov samo neka slabotna arabska verzija sobotnega sprehoda,
58 | Tone Škrjanec
velikana samo neka slabašna arapska verzija subotnje šetnje,
Tone Škrjanec
| 59
meni včasih veliko pomeni, da sem majhen,
meni ponekad mnogo znači da sam malen,
da sem pravzaprav za vedno neskončno majhen,
da sam zapravo zauvijek beskonačno mali,
mene boli, ko moji bližnji mislijo,
mene boli kada moji bližnji misle
da obvladam elektriko, vse te nepomembne napeljave,
da ovladam elektriku, sve te nevažne instalacije
da tiho sedenje in poslušanje ni stejtment
da tiho sjedenje i osluškivanje nije stejtment
in da se rad zamislim, utihnem, da so mi vsakodnevne
i da se rado zamislim, utihnem. da su mi svakodnevne taštine
nečimrnosti prirojene
prirođene
in naj bodo samo hecna obsesija,
i neka budu samo smiješna opsesija
da je prah na predmetih resna stvar, ki ne odpušča,
da je prašina na predmetima ozbiljna stvar. koja ne oprašta.
da je svet iz dneva v dan bolj slaboumna domislica,
da je svijet iz dana u dan sve slaboumnija dosjetka,
in žal ne samo to, da je vse skupaj nekaj čisto mimogrede,
i nažalost ne samo to da je sve zajedno nešto posve uzgredno,
majhna opazka, nekaj kamel, nekaj čisto malih živali,
malena opaska, nekoliko kamila, nekoliko posve malih životinja,
komajda smiselna percepcija nečesa, kar nikoli ni bilo prav zares.
jedva smislena percepcija nečega što nikada nije bilo zaista stvarno.
jaz sem tisti, ki sem zadnjič stal na nekem grobu,
ja sam taj koji sam nedavno stajao na nekom grobu,
in to je bil tisti isti grob kot pred leti, ko sem nekje
i to je bio onaj isti grob kao prije nekoliko godina, kada sam negdje
v sebi govoril neumnosti:
u sebi govorio ludosti,
poglej, poglej kaj se mi dogaja, pa se ni nič,
vidi, vidi što mi se događa, ali nije se ništa zbilo,
skoraj nič posebnega, samo mi smo po koščkih umirali.
gotovo ništa posebno, samo mi smo po komadićima umirati.
stali smo tam in svet ni čakal, samo bil je tam nekje,
stajali smo ondje i svijet nije čekao, samo bio je ondje negdje,
kot neka pofukana večnost, ki vse ve, ki vse razume
kao neka pofukana vječnost, koja sve zna, koja sve razumije
in ji dejansko ni prav nič jasno. zunaj je mraz in sneg
i zaista ništa joj nije jasno. vani je mraz i snijeg
in želim si, da bi bil srečen, pa nekako ne gre,
i želim da bih bio sretan, ali nekako ne ide
vedno je nekaj vmes, vedno se dogaja, vedno te strukture,
uvijek je nešto između, uvijek se događa, uvijek te strukture,
čeprav smo vedno lepi, vedno imamo svoje golo telo,
iako smo uvijek lijepi, uvijek imamo svoje nago tijelo
ki blešči kot zvezda.
koje blista poput zvijezde.
vedno lepo kot zvezda.
uvijek lijepo kao zvijezda.
in nočem domov.
i ne želim kući.
Prijevod Ksenija Premur
60 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 61
vrane in galebi
vrane i galebovi
včeraj je bil hladen dan in še hladnejši večer.
jučer je bio studen dan i još hladnija večer.
od nekod s severa je pihal severni veter. mlada ženska
odnekuda sa sjevera puhao je sjeverni vjetar. mlada žena
s poudarjeno spodnjo čeljustjo in z roza cvetom iz plastike
izbočene donje čeljusti i s ružičastim cvijetom od plastike
v laseh počasi srka karlovačko pivo. ni mi preveč všeč.
u kosi polako srče karlovačko pivo. ne sviđa mi se naročito.
govorimo o grozdju, figah, o tem, kako so bile pred tremi dnevi
razgovaramo o grožđu, smokvama, o tome kako su prije tri dana
še zelene in trde, o naravi, ki jemlje in daje, in o vranah,
bile još zelene i tvrde, o prirodi koja uzima i daje, i o vranama
ki jih je letos skoraj toliko kot galebov.
kojih je ove godine bilo gotovo koliko i galebova.
čudovitega grma, polnega roza cvetov,
čudesan grm, prepun ružičastog cvijeća,
h kateremu pogosto pobegnem s pogledom, ne omenjamo.
kojem često umaknem pogledom, ne spominjemo.
Prijevod Ksenija Premur
62 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 63
Duh želve je majhen in zelo star
Duh kornjače je malen i vrlo star
ko pride čas za pogovor
kad nastupi čas za razgovor
in zabavo grem domov.
i zabavu odlazim kući.
tam imam okno s čisto prozorno šipo.
tamo imam prozor sa čistim prozirnim staklom.
zunaj so črna tema in šumi.
vani su crni mrak i šumovi.
razmišljam, da bi pokadil
razmišljam da popušim
košček hašiša, bral knjigo.
komadić hašiša, čitam knjigu.
Prijevod Edo Fičor
64 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 65
Bolj klepet kot pogovor
Više ćaskanje nego razgovor
na koncu se nebo krivi na vse konce.
na kraju se nebo krivi na sve strane.
danes opažam veliko več stvari. mislim prav na stvari,
danas primjećujem mnogo više stvari. mislim baš na stvari,
na tisto, kar ne živi, ne diha in menda ne rabi dotika.
na ono što ne živi, ne diše i navodno ne treba dodir.
gosti se mrak, ki se je počasi nabiral skozi ves dan.
gusti se sumrak koji se polako nakupljao tijekom cijelog dana.
za hip sva zastala, jaz in sinica ob cirka ¾ m visokem ruju.
časkom smo zastali i ja i sjenica
previdno sva manevrirala mimo razkošnih šopkov trobentic
pokraj cirka ¾ m visokog ruja.
in neštetih polžev. prva mala smrt
oprezno smo manevrirali
je bila samo opozorilo, bolj klepet kot pogovor.
mimo raskošnih stručaka jaglaca
zdaj zreva skozi gosteč se mrak proti jezeru –
i bezbrojnih puževa. prva mala smrt
tu in tam se svetloba različnih izvorov razliva po gladki vodi.
bila je samo upozorenje, više ćaskanje nego razgovor.
nad nama visoka lipa. kot drevo, ne kot simbol. pomlad prihaja.
sada gledamo kroz sve gušći mrak prema jezeru –
na prisojni strani hiše prvi cvetovi marelic.
tu i tamo se svjetlost različitih izvora
v knjigi, razprti sredi mize, razkrečena plamenka.
razlijeva glatkom vodom. iznad nas visoka lipa, kao stablo, ne kao simbol. stiže proljeće. na prisojnoj strani kuće prvi cvjetovi marelica. u knjizi otvorenoj nasred stola raskrečena petunija.
Prijevod Edo Fičor
66 | Tone Škrjanec
Tone Škrjanec
| 67
Brez pribora Četiri slovenska pjesnika Primož Čučnik / Jure Jakob / Gregor Podlogar / Tone Škrjanec © za originale: avtorji / © za prevode: prevajalci / © za ta izbor: izdajatelj © za originale: autori / © za prijevode: prevodioci / © za ovaj izbor: nakladnik Uredil · Uredio: Gregor Podlogar / Prevedli · Preveli: Edo Fičor, Goran Janković, Ksenija Premur / Izdajatelj · Nakladnik: LUD Literatura, Erjavčeva 4, 1000 Ljubljana, Slovenija / Zanj · Za izdavaća: Urban Vovk / Oblikovanje · Design: pika vejica / Tisk · Tisak: Figo, d.o.o. / Naklada: 100 / Ljubljana, 2013 Podpora · Potpora: Javna agencija za knjigo RS www.ludliteratura.si