A nilski konji su se skuhali u svojim bazenima

Jack Kerouac & William S. Burroughs

A nilski konji su se skuhali u svojim bazenima Poglavlja Willa Dennisona napisao William Lee (William S. Burroughs), poglavlja Mikea Rykoa Jack Kerouac

S engleskog preveo Miloš Đurđević

SysPrint Zagreb, travanj 2010.

Nilski konji.indd 3

28.4.2010 14:11:05

NASLOV IZVORNIKA

Jack Kerouac and William S. Burroughs And the Hippos Were Boiled in Their Tanks Copyright © 2008, The Estate of William S Burrougs and The Estate of Jack Kerouac All rights reserved

UREDNIK

Marinko Koščec

LEKTORICA

Branka Savić GRAFIČKA PRIPREMA

Tomislav Stanojević

ZA NAKLADNIKA: Robert Šipek NAKLADNIK: SysPrint d.o.o., p.p. 84, 10020 Zagreb

Tel. (01) 655 8740 • Fax (01) 655 8741 E-mail: info@sysprint.hr

ISBN 978-953-232-303-0

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 737223

KOMPJUTORSKI SLOG: SysPrint d.o.o., Zagreb TISAK I UVEZ: Tiskara Kolarić

Nilski konji.indd 24

28.4.2010 14:11:05

1. Will Dennison

S

ubotom se barovi zatvaraju u tri ujutro, pa sam oko 3:45 došao kući nakon što sam doručkovao kod Rikera na uglu Ulice Christopher i Šeste avenije. News i Mirror sam ostavio na kauču i skinuo ljetni prugasti sako te ga bacio na novine. Krenuo sam ravno u krevet.

U tom trenutku netko je pozvonio. Zvono je glasno, probija uši, te sam požurio pritisnuti gumb za otvaranje vanjskih vrata.

Zatim sam uzeo sako s kauča i prebacio ga preko stolice da nitko tu ne bi sjeo, a novine sam spremio u ladicu. Htio sam biti siguran da ću ih tamo pronaći kada se probudim. Onda sam pošao otvoriti vrata. Uspio sam ih otvoriti tik prije nego što su pokucali.

U sobu je ušlo četvero. Sada ću vam u grubim crtama reći tko su ti ljudi i kako su izgledali, jer ova se priča uglavnom odnosi na dvojicu od njih.

Phillip Tourian ima sedamnaest godina, napola je Turčin, napola Amerikanac. Koristi više imena, a najviše voli Tourian. Njegov otac zove se Rogers. Kovrčava crna kosa pada mu preko čela, jako je blijedog tena i zelenih očiju. Sjeo je na najudobniju stolicu i prebacio nogu preko rukohvata prije nego što su ostali ušli u sobu.

Taj Phillip je od onih momaka kojima knjiški pederi posvećuju sonete, što započinju ovako: “O, grčko momče vrane kose...” Nosio je jako prljave hlače i kaki košulju zavrnutih rukava izlažući čvrste mišićave podlaktice.

5

Nilski konji.indd 5

28.4.2010 14:11:05

JACK KEROUAC & WILLIAM S. BURROUGHS

Ramsay Allen je sjedokos čovjek dojmljiva izgleda, otprilike četrdesetogodišnjak, visok i pomalo mlitav. Izgleda kao propali glumac, ili kao da je nekada bio netko i nešto. On je i južnjak, kaže da je iz dobre obitelji, kao što govore svi južnjaci. Vrlo inteligentan tip, ali po izgledu se sada to za njega ne bi reklo. Toliko se zalijepio za Phillipa da se nadvio nad njega poput sramežljivog lešinara, s blesavo-traljavim cerekom na licu.

Al je jedan od najboljih tipova koje poznajem, bolje društvo ne možete naći. I Phillip je u redu. Ali kada su zajedno nešto se uvijek dogodi, oni tvore kombinaciju koja svima ide na živce.

Agnes O’Rourke ima ružno irsko lice i kratku crnu kosu, uvijek nosi hlače. Otvorena je, muškobanjasta i pouzdana. Mike Ryko je devetnaestogodišnjak, crvenokosi Finac, nekakav moreplovac u prljavoj kaki odjeći.

I to je sve o njima, toj četvorki. Agnes je držala bocu.

“Ah, Canadian Club”, rekao sam. “Uđite i sjednite.” Oni su se ionako već smjestili, te sam donio čaše za koktele; svatko je sebi natočio čisto piće. Agnes je zatražila malo vode, pa sam joj je donio.

Phillip je imao nekakve filozofske zamisli o kojima je očito raspredao te večeri, i sada sam ga trebao saslušati. Rekao je: “Smislio sam cijelu filozofiju o traćenju kao zlu i kreaciji kao dobru. Ako nešto stvaraš, to je dobro. Jedini grijeh je traćenje vlastitih potencijala.”

To mi je zvučalo prilično glupavo, pa sam rekao: “Pa naravno, ja sam samo zbunjeni šanker, ali što je s reklamama za sapune Lifebouy, to su svakako kreacije?”

A on je rekao: “Da, ali vidiš, to se zove protraćena kreacija. Sve je u dihotomijama. Zatim imamo kreativno traćenje, kao što je ovaj razgovor s tobom.”

Onda sam rekao: “Da, ali koji su tvoji kriteriji za razlikovanje traćenja od kreacije? Svatko može reći da je to što on radi kreacija, a svi ostali samo trate vrijeme. Ta je stvar previše općenita, to ništa ne znači.” Činilo se da ga je to dobrano zdrmalo. Mislim da se nije sreo s drukčijim mišljenjem. Vrlo brzo se okanio te filozofije, i bilo mi je 6

Nilski konji.indd 6

28.4.2010 14:11:05

A NILSKI KONJI SU SE SKUHALI U SVOJIM BAZENIMA

drago što je prestao jer, što se mene tiče, takve ideje spadaju u odsjek “ne želim slušati o tome”.

Phillip me onda upitao imam li marihuane, rekao sam mu da imam nešto malo, ali on je ustrajao da zapali, pa sam je uzeo iz ladice stola i onda smo zapalili cigaretu pa je kružila naokolo. Bila je vrlo slaba, jedan smotak nitko nije ni osjetio.

Ryko, koji je cijelo vrijeme bez riječi sjedio na kauču, reče: “U Port Arthuru, u Teksasu, popušio sam šest smotaka i ne sjećam se ničega o Port Arthuru, u Teksasu.”

Rekao sam: “Marihuanu je sada jako teško nabaviti, ne znam gdje ću je dobiti kad ovo nestane”, ali Phillip zgrabi drugu cigaretu i počne pušiti. Stoga sam u čašu nalio Canadian Club.

U tom trenutku kroz glavu mi prođe da je to čudno, jer ovi tipovi nikad nemaju ni pare, otkud im ovaj Canadian Club, pa sam ih upitao.

Al reče: “Agnes ga je maznula u baru.”

Ispalo je da su Al i Agnes stajali na kraju šanka u Pied Piperu i pili pivo kad je Agnes odjednom rekla Alu: “Pokupi kusur i pođi za mnom. Ispod jakne imam bocu Canadian Cluba.” Al je pošao za njom, još ustrašeniji od nje. Nije ni vidio kad ga je maznula.

To se dogodilo ranije te večeri i boca je bila napola prazna. Čestitao sam Agnes, a ona se zadovoljno nasmiješila.

“Bilo je lako”, rekla je. “Opet ću to učiniti.”

Ne kad budeš sa mnom, rekao sam u sebi.

Zatim je razgovor zamro, a ja sam bio previše pospan da išta kažem. Vodili su razgovor koji nisam slušao, a upravo u trenutku kad sam podigao pogled Phillip je odgrizao dobar komad svoje čaše i počeo žvakati staklo, stvarajući buku koja je odzvanjala cijelom sobom. Agnes i Ryko napravili su face kao da netko noktima grebe po školskoj ploči.

Phillip je dobro sažvakao staklo i progutao ga s gutljajem Agnesine vode. Onda je i Al pojeo jedan komad, pa sam mu donio čašu vode da lakše proguta. Agnes upita mislim li da će umrijeti, rekao sam da neće, nema nikakve opasnosti ako se dobro sažvače, kao 7

Nilski konji.indd 7

28.4.2010 14:11:05

JACK KEROUAC & WILLIAM S. BURROUGHS

da pojedeš malo pijeska. Cijela ta priča o ljudima koji umiru od mljevenog stakla je podvala.

U tom trenutku sinula mi je ideja za jedan štos, pa sam rekao: “Zanemario sam svoje domaćinske dužnosti. Je li netko gladan?

Imam nešto posebno, baš sam danas to dobio.”

Phillip i Al su čačkali zube od zaostalih mrvica stakla. Al je pošao u kupaonicu da u zrcalu pogleda svoje desni, koje su krvarile.

“Da”, reče Al iz kupaonice.

Phillip reče da je od stakla ogladnio.

Al me upita nije li to još jedan paket hrane od moje stare, a ja sam rekao: “Zapravo jest, nešto jako dobro.”

Onda sam pošao do ostave, neko vrijeme se tamo zadržao, i pojavio se s hrpom starih žileta na tanjuru i staklenkom senfa.

Phillip reče: “Gade jedan, stvarno sam gladan”, a meni je zbog toga bilo jako drago te sam rekao: “Dobar štos, a?”

Ryko reče: “U Chicagu sam vidio nekog tipa kako jede žilete. Žilete, staklo i žarulje. Na kraju je pojeo porculanski tanjur.”

Sad su već svi bili pijani, osim Agnes i mene. Al je sjedio Phillipu do nogu gledajući ga s blesavim izrazom na licu. Poželio sam da svi skupa odu doma.

Onda je Phillip ustao, malo se zanjihao i rekao: “Idemo gore na krov.”

Al reče: “Može”, i skoči na noge kao da nikad nije čuo tako fantastičan prijedlog.

Rekao sam: “Ne, nemojte. Probudit ćete gazdaricu. Gore ionako nema ničega.”

Al reče: “Odi kvragu, Dennisone”, uvrijeđen što sam pokušao osujetiti Phillipov prijedlog.

Onda su se odvukli van i krenuli stubištem. Gazdarica je sa svojom obitelji stanovala na katu poviše mene, a iznad njih je krov.

Sjeo sam i natočio si još malo Canadian Cluba. Agnes nije više htjela piti, rekla je da ide doma. Ryko je kunjao na kauču, pa sam bocu ispraznio u svoju čašu, a Agnes je ustala da pođe.

8

Nilski konji.indd 8

28.4.2010 14:11:05

A NILSKI KONJI SU SE SKUHALI U SVOJIM BAZENIMA

Čuo sam nekakvu buku s krova, a zatim lomljavu stakla na ulici. Pošli smo do prozora i Agnes je rekla: “Sigurno su bacili staklo dolje na ulicu.”

To mi se činilo logičnim, pa sam oprezno provirio van, neka žena je gledala uvis i psovala. Ulica je poprimala sivu boju.

“Luđaci, gadovi”, govorila je. “Što hoćete, ubiti nekoga?”

Kao nepokolebljivi pristaša protunapada, rekao sam: “Zaveži!

Sve ćeš probuditi. Gubi se, pozvat ću policiju”, i ugasio svjetlo kao da sam ustao iz kreveta i vraćam se na počinak.

Otišla je nakon nekoliko minuta, i dalje psujući, a ja sam psovao sebe, premda se nije čulo, jer sam se sjetio svih problema koje mi je taj par prouzročio u prošlosti. Sjetio sam se kako su mi maznuli auto u Newarku, zbog njih su me izbacili iz hotela u Washingtonu, jer je Phillip pišao kroz prozor. Bilo je još puno takvih stvari.

Mislim na studentske zgode u stilu 1910-ih. To se uvijek događalo kada su bili zajedno. Razdvojeni, bili su u redu.

Upalio sam svjetlo, a Agnes je otišla. Na krovu je bilo tiho.

“Nadam se da im neće pasti na pamet da skoče”, rekao sam za sebe, jer je Ryko spavao. “Neka se gore gnijezde cijele noći ako žele. Idem u krevet.”

Svukao sam se i pošao leći, ostavivši Rykoa da spava na kauču.

Bilo je oko šest sati.

9

Nilski konji.indd 9

28.4.2010 14:11:05

2. Mike Ryko

I

z Dennisonova stana otišao sam u šest sati i krenuo kući na Washingtonov trg. Na ulici je bilo prohladno i maglovito, sunce negdje iza dokova East Rivera. Nakon što sam svratio k Rikeru da vidim jesu li Phillip i Al tamo, krenuo sam istočno po Ulici Bleecker.

Kad sam stigao na Washingtonov trg bio sam previše pospan da hodam ravno. Otišao sam u Janienin stan na trećem katu, bacio odjeću na stolicu, odgurnuo je i uvukao se u krevet. Mačka je trčala gore-dolje po krevetu igrajući se plahtom.

Kad sam se tog nedjeljnog popodneva probudio bilo je prilično toplo, na radiju u dnevnom boravku svirala je filharmonijska simfonija. Sjeo sam, nagnuo se i ugledao Janie kako sjedi na kauču, zaogrnuta samo ručnikom, kose posve mokre od tuširanja.

Phillip je sjedio na podu, i on je na sebi imao samo ručnik, u ustima cigaretu, slušao je glazbu, bila je to Brahmsova Prva.

“Hej,” rekao sam, “baci mi cigaretu.”

Janie je prišla i rekla “Dobro jutro” poput neke sarkastične curice i dala mi cigaretu.

Rekao sam: “Isuse, vruće je.”

A Janie je rekla: “Ustani i istuširaj se, gade jedan.” “Što je sad?”

“Nemoj ti meni što je sad. Sinoć si pušio marihuanu.”

10

Nilski konji.indd 10

28.4.2010 14:11:05

A NILSKI KONJI SU SE SKUHALI U SVOJIM BAZENIMA

“Nije ništa valjala”, rekao sam i pošao u kupaonicu. Lipanjsko sunce ispunjavalo je prostoriju, a kada sam pustio hladni mlaz kao da sam usred ljetnog dana uronio u sjenovito jezerce kod kuće u Pennsylvaniji.

Nakon toga sjeo sam u dnevni boravak s ručnikom i čašom hladne narančade, i upitao Phillipa gdje je sinoć bio s Ramsayem Allenom. Rekao mi je da su nakon Dennisona krenuli prema Empire State Buildingu.

“Zašto Empire State Building?”, upitao sam.

“Namjeravali smo skočiti. Ne sjećam se svega.”

“Skočiti, zbilja?”, pitao sam.

Neko smo vrijeme razgovarali o Novoj viziji, Phillip se tada zanimao za te stvari, a kada sam popio narančadu, ustao sam i pošao u spavaću sobu obući hlače. Rekao sam da sam gladan.

Janie i Phillip se počeše odijevati, a ja sam otišao u sobičak koji smo zvali bibliotekom i prekopavao po radnom stolu. Na neki usporeni način pripremao sam se opet isploviti. Na stol sam stavio neke stvari, zatim se vratio u dnevni boravak, a oni su bili spremni.

Sišli smo stubištem i našli se na ulici.

“Kada ćeš opet na brod, Mike?”, upita Phillip. “Što ja znam,” rekao sam, “za nekoliko tjedana, valjda.”

“Govno jedno”, reče Janie.

“Pa,” reče Phillip dok smo prelazili preko trga, “razmišljao sam o tome da i ja odem na brod. Znaš da imam matrikulu, ali nikad nisam plovio. Kako da se ukrcam na brod?”

Ukratko sam mu objasnio.

Phillip je zadovoljno kimnuo. “Učinit ću to”, rekao je. “Ima li kakve šanse da budemo na istom brodu?”

“Mislim da ima”, rekao sam. “To si tek tako odlučio? A što će reći tvoj stric?”

“Sigurno će me podržati. Bit će mu drago što sam domoljub i te stvari. A bit će mu drago i da me se riješi na neko vrijeme.”

Izrazio sam svoje zadovoljstvo zbog te zamisli. Rekao sam Philu da je uvijek najbolje isploviti s nekim svojim za slučaj da bude nevolja s ostalim članovima posade. Rekao sam mu da katkad samotnjak 11

Nilski konji.indd 11

28.4.2010 14:11:05

JACK KEROUAC & WILLIAM S. BURROUGHS

mora trpjeti svakojaka sranja, napose ako se cijelo vrijeme voli držati postrani. Takvi pomorci, rekao sam mu, nehotice izazivaju sumnjičavost kod ostalih.

Pošli smo u Frying Pan u Osmu ulicu. Janie je ostalo nešto novca od njezine zadnje stipendije. Ona je iz Denvera, u Coloradu, a kod kuće nije bila više od godinu dana. Njezin otac, bogati stari udovac, tamo živi u raskošnom hotelu, od njega povremeno dobiva pisma u kojima opisuje svoja dobra vremena.

Janie i ja naručili smo jaja sa slaninom, a Phillip dva jaja kuhana tri i pol minute. Za šankom je stajala nova konobarica i bijesno ga pogledala. Mnogima je smetao Phillipov egzotičan izgled, gledali su ga sumnjičavo kao da misle da je narkoman ili peder.

“Ne želim da Allen sazna za moj odlazak na brod”, govorio je Phillip. “Radi se upravo o tome da pobjegnem od njega. Ako sazna, on će to sigurno spriječiti.”

Nasmijao sam se.

“Ne poznaješ Allena”, ozbiljno reče Phillip. “On je spreman na sve. Dugo ga poznajem.”

Rekao sam: “Ako se želiš riješiti tog tipa, jednostavno mu reci da ti se skine s vrata i više ne približava.”

“Neće upaliti. On jednostavno ne želi otići.”

Popili smo sok od rajčice u tišini.

“Ne shvaćam tvoju logiku, Phillipe”, rekao sam. “Čini mi se da ti ne smeta što se on oko tebe jebeno previše mota, uz uvjet da ti se ne upucava. A ponekad je to baš zgodno.”

“Postaje nezgodan”, reče Phillip. “Što bi se dogodilo kad bi saznao da ideš na brod?”

“Sve je moguće.” “Što bi mogao učiniti kad bi saznao nakon što isploviš?”

“Vjerojatno bi me čekao u našoj stranoj luci, s beretkom na glavi i drobeći školjke na plaži s pet-šest arapskih dječaka oko sebe.”

Nasmijao sam se. “Ta ti je dobra”, rekao sam.

“Nemoj tom homiću ništa govoriti o svojim planovima”, reče Janie Phillipu.

“Dobra ti je ta s plažom, dobra je”, rekao sam.

12

Nilski konji.indd 12

28.4.2010 14:11:05

A NILSKI KONJI SU SE SKUHALI U SVOJIM BAZENIMA

Stigla su naša jaja, ali Phillipova su bila posve sirova. Pozvao je konobaricu i rekao: “Jaja su sirova.” To je zorno demonstrirao umočivši žlicu u jaje i vadeći je sa sirovim bjelanjkom koji se cijedio.

Konobarica je rekla: “Rekli ste meko kuhana jaja, zar ne? Ne možemo ih sada zbog vas vraćati natrag.”

Phillip odgurnu jaja od sebe. “Dva jaja kuhana četiri minute”, rekao je. “Možda će vam tako biti jednostavnije.” Zatim se okrenuo prema meni i počeo pričati o Novoj viziji. Konobarica je pokupila jaja i odvukla se prema otvoru kroz koji iz kuhinje dostavljaju hranu: “Dva u vodi četiri minute.”

Kad su se jaja vratila, bila su dobro pripremljena. Konobarica ih tresnu na šank pred Phillipa. On je mirno počeo jesti.

“U redu”, rekao sam kad sam doručkovao. “Sutra ideš dolje do Broadwaya kako sam ti rekao, da se središ. Jamčim ti da smo za tjedan dana na brodu. Kad Allen sazna, bit ćemo daleko na pučini.”

“Dobro”, reče Phillip. “Želim otići čim prije.”

“Ne možemo unaprijed znati kamo će naš brod”, rekao sam mu.

“Nije me briga, ali volio bih u Francusku.”

“I ja bih,” rekao sam, “ali ti si bio u Francuskoj.”

“Bio sam s majkom kao četrnaestogodišnjak, s nama je bila engleska guvernanta. Želim vidjeti Latinsku četvrt.”

“Latinska četvrt je u Parizu,” rekao sam, “a mi držimo samo komadić normandijskog poluotoka. Mislim da ovaj put nećemo vidjeti Pariz.”

“Do proboja u Pariz može doći svakog dana. No, glavno je otići iz Amerike.”

Rekao sam: “Ostavljaš dovoljno prostora Ramsayu Allenu.”

“Nadam se”, rekao je.

“Puno vremena za pisanje poezije na moru”, dodao sam.

“To je nešto drugo.”

“Zašto ne bi u New Yorku pisao poeziju i razrađivao svoju Novu viziju?”

Phillip se nasmiješio: “Jer je Al u blizini, a on guši sve moje ideje. Imam neke nove ideje. On pripada prastaroj generaciji.”

“Ah”, rekao sam, “nisi zahvalan svom starom i čestitom učitelju.”

13

Nilski konji.indd 13

28.4.2010 14:11:05

JACK KEROUAC & WILLIAM S. BURROUGHS

Phillip se nasmiješio.

Janie reče: “Obojica govorite pizdarije. Želite nešto zaraditi, zar ne? Kada se vratite možemo preko zime na Floridu, u New Orleans, ili nekamo drugamo. Koga briga za poeziju.”

Imali smo cigarete, ali ne i šibice. Phil pozva konobaricu. “Molim vas, imate li šibice, gospođice?”

Konobarica reče: “Nemam.”

Phillip reče: “Onda ih pronađite”, svojim jasnim, smirenim glasom.

Konobarica izvuče kutiju šibica ispod šanka i baci je prema njemu. Pala je na moj prazan tanjur i po šanku se razletjelo par prženih krumpirića. Phillip podigne kutiju i pripali nam cigarete. Zatim je kutiju bacio natrag tako da je pala na šank pokraj nje.

Poskočila je i rekla: “Oh! Nisam vam ih trebala dati.”

Phillip joj se nasmiješi.

Rekao sam: “Sigurno ima mengu.”

Na to mi priđe niski, nabijeni konobar i reče: “Ti si neki pametnjaković?”

“Naravno”, rekao sam. Činilo se da će izbiti tučnjava.

Zatim Janie reče: “Ona kučka je sve započela. Zašto ne uzmete novu konobaricu?”

Konobar nas ružno pogleda i ode.

“Idemo odavde”, reče Janie. Platila je te smo izišli van.

Vratili smo se pješice do Washingtonova trga i sjeli na klupu u hladu. To mi je bilo dosadno, pa sam sjeo na travnjak i počeo grickati travku. Razmišljao sam o knjigama koje ću ponijeti na put i kako ćemo se Phil i ja provoditi u stranim lukama. Phil i Janie su razgovarali o njegovoj djevojci Barbari Bennington – “Babs” za prijatelje – i kako bi ona reagirala na vijest o njegovu naglom odlasku.

Zatim je doteturao neki starčić, pijano mrmljajući sebi u bradu.

Zaustavio se ispred naše klupe i zabuljio u mene. Nismo obraćali pažnju, pa se počeo ljutiti. Imao je alkoholičarsku drhtavicu, i svaki put kad bi se stresao, podviknuo bi. Stresao se, viknuo prema meni: “Aah”, i otišao dalje.

Phil i Janie su i dalje pričali, a mali pijanac se odjednom vratio i zabuljio u mene.

14

Nilski konji.indd 14

28.4.2010 14:11:05

A NILSKI KONJI SU SE SKUHALI U SVOJIM BAZENIMA

“Tko si ti?”, htio je saznati.

Stresao sam se i rekao: “Aah!” “Odi doma”, reče mu Phil, mali pijanac se uplaši i ode dalje, tresući se i podvikujući prema klupama i stablima.

Neko smo vrijeme sjedili i onda odlučili otići kući. Phil reče da ide ravno doma da se spakira za put. Živio je u obiteljskom hotelu odmah iza ugla kod Janienine zgrade, imao je dvosobni stančić sa zasebnom kupaonicom.

Kada smo zamaknuli za ugao sreli smo Jamesa Cathcarta, studenta ekonomije na NYU, pa je on pošao s Phillipom da mu pomogne oko pakiranja. Phillip mu je rekao neka šuti o tome. Premda je Cathcart njegov dobar prijatelj, Phil je poduzeo sve potrebne mjere kako vijest ne bi doprla do Ramsaya Allena.

Janie i ja uspeli smo se stubištem i zajedno se istuširali. Zatim smo sjeli u dnevni boravak i pričali. Sjedio sam u stolici za ljuljanje okrenut prema njoj, a ona je sjedila na kauču s ručnikom na sebi, kao od majke rođena. Nisam mogao skinuti pogled s ručnika, a kada mi je na kraju počeo smetati, ustao sam, strgnuo ručnik s nje i opet sjeo na stolicu za ljuljanje.

Rekla je: “Što namjeravaš raditi na moru?”, a ja sam rekao: “Ne brini se za budućnost.”

15

Nilski konji.indd 15

28.4.2010 14:11:05