MOGUL 1

spring 2013 LIFESTYLE MAGAZINE · WWW.MOGULLINE.COM · PREMIERE ISSUE · No.1

MOGUL ARTIST MILAN BLANUŠA EDITORIAL

INDIVIDUAL

by Bata Spasojevi} mogul fashion

IRIS VAN HERPEN mogul interview

NOEL SANTIESTEBAN mogul care

CORUPS 35 + ANTI AGING mogul trend

TEAM BUILDING

Ornella MOGUL NEW FACE

mogul auto

LEXUS LF-LC mogul yachting

ART OF KINETIK

ZLATARA MAJDANPEK LASER doo, Terazije br. 35, 11000 Beograd

word

MODNI MOGUL TOM FORD, POP MOGUL SAJMON KAUEL, MEDIJSKI MOGUL OPRA VINFRI, MOGUL, MOGUL, MOGUL. U SAVREMENOM JEZIKU, MOGUL OZNAČAVA VRLO USPEŠNU POSLOVNU OSOBU KOJA JE STEKLA BOGATSTVO I MOĆ SOPSTVENIM RADOM. MOGUL KOJI DRŽITE U RUKAMA PRETENDUJE DA SE NAMETNE KAO HIGH LIFESTYLE MAGAZINE. U skladu sa nazivom magazina, ciljna grupa našeg časopisa su uspešne, uticajne, situirane osobe, spremne da investiraju ili potroše novac na ideje koje im mogul prikazuje na svojim stranicama.

To su osobe koje pripadaju diplomatskom koru, direktori banaka i uspešnih kompanija, poslovni ljudi od uticaja, estradne i političke ličnosti.

Mogul se bavi ekskluzivnim turističkim destinacijama, modom, automobilima, satovima, nakitom, parfemima, kozmetikom, velnesom, gastronomijom, klabingom, umetnošću, antikvitetima, dizajnom, enterijerom i da ne nabrajamo dalje svaku moguću ekskluzivu.

Mogul je časopis koji se čuva i na koji se čovek ponovo sa zadovoljstvom vraća.

Mogul ne može kupiti na kiosku ko god to poželi. Dobiti Mogul na ruke, svrstava vas u neformalni mogul club, među uspešne osobe prefinjenog stila.

Urednici: Bata Spasojević Dragoljub Jovanović

PREMIERE ISSUE SPRING 2013

mogul word 6 Reč urednika mogul interview 8 Noel Santiesteban mogul new face 12 Ornella mogul fashion 30 Čudesni svet mode 74 Žestoka moda Iris Van Herpen mogul accessories 90 Chanel 255 86 Christian Louboutin mogul auto 94 Lexus LF-LC mogul care 104 Anti-aging program Corpus 35+ mogul beauty 105 Skeyndor 106 Tajna neprolazne lepote mogul trend 108 Team building 112 Personalni trening mogul dictionary 115 Kič 116 Dendi 117 Sonata mogul artist 118 Milan Blanuša mogul music 128 Muzika kao stil života mogul art 130 Umetnička slika u enterijeru 134 Emocije u kamenu mogul architecture 137 Energetski pasoš 138 Bekament mogul home 140 Gamma Issa House 144 U svetu stolica 149 Caboche mogul gadget 150 Steinway-Lingdorf 152 Ulysse-Nardin: The Chairman 154 Bang & Olufsen: Beovision 11 mogul destination 164 Golf tereni u Sloveniji mogul gardening 176 Italijanski vrtovi mogul yachting 182 Zadovoljstvo krstarenja mogul antiques 188 Rene Lalique

interview |

Noel

SANTIESTEBAN NOEL SANTIESTEBAN JE KUBANSKI UMETNIK. DIPLOMIRAO JE NA PRESTIŽNOJ UMETNIČKOJ ŠKOLI ACADEMIA NACIONAL DE BELLAS ARTES SAN ALEJANDRO I ACADEMIA DE JOIERIA CORAL NEGRO, ŠKOLE ZA DIZAJN NAKITA U LA HAVANI, KUBA. POSDIPLOMSKE STUDIJE ZA FINI DIZAJN NAKITA ZAVRŠIO JE U LAJPCIGU, NEMAČKA. PROVEO JE NEKOLIKO GODINA U EVROPI GDE JE NJEGOV RAD IZLAGAN U GALERIJAMA U NEMAČKOJ, DANSKOJ, ŠPANIJI I VELIKOJ BRITANIJI, GDE JE NJEGOV TALENAT NAIŠAO NA IZVANREDAN PRIJEM. DOŠAO JE U SJEDINJENE DRŽAVE 2000. GODINE I NIJE PRESTAO DA RADI DO DANAS.

UMETNIČKI ŽIVOT JE VEOMA INTERESANTAN JER JE DRUGAČIJI, JER JE JEDINSTVEN. KADA DIZAJNIRATE, NE DIZAJNIRATE NEŠTO ŠTO STE VIDELI RANIJE, NEGO STVARATE NEŠTO NOVO.

sto. Što se Evrope tiče, Srbija je prva evropska zemlja u kojoj se ovaj festival održava.

MOGUL: Koliko će festival trajati?

Noel Santiesteban: Festival traje 3 dana, iako ja tokom cele godine sarađujem sa najboljim umetnicima. Oni predstavljaju različite projekte. Festival se prvenstveno održava u Majamiju, ali ću ove godine ići i u Portoriko da tamo predstavim naš rad.

Sledeće godine ćemo pokušati da ovaj festival organizujemo u Beogradu, u Srbiji. U Mladenovcu smo imenovani za ambasadore kulture grada Mladenovca, koji nam je uručio i povelju.

Grad Mladenovac je prvi evropski grad koji se predstavio na Art festivalu – pre Pariza, Londona i ostalih evropskih metropola.

Od strane organizacije Beograd 2020. promovisani smo u ambasadore kulture Srbije. Bićemo promoteri Beograda u toku godine evropske kulture, za koju Beograd još nije dobio kandidaturu. Na toj promociji predstaviće se ne samo umetnost i kultura, nego i turizam, pa i poslovni aspekt Beograda i Srbije. Art festival traje samo 3 dana. Ali izložbe umetnika koji učestvuju na festivalu traju ceo mesec. Tokom 3 dana festivala, dešavanja se odvijaju 24 časa, neprekidno. Promovišu se slikari, umetnici iz raznih oblasti, a putem video bima se emituju različiti sadržaji.

Art festival je, na primer, u Majamiju medijski veoma ispraćen – o njemu su izveštavali štampa, TV stanice, svi mediji.

Poznat je po svojim monumentalnim skulpturama zasnovanim konceptu Filipa Starka (Philippe Starck) Icon Brickell Building i Icon Vallarta, Puerto Valarta, Meksiko. On je, takođe, osnivač „Art Fest @ Doral“ festivala. On je slikar, vajar, zlatar, graver, kustos, neumorni tvorac umetnosti u svakoj formi i obliku koji se može zamisliti.

MOGUL: Šta biste mogli da kažete o festivalu „Art Fest @ Doral“ i vašoj umetnosti? Kažite nešto o ideji i konceptu festivala.

Noel Santiesteban: Festival traje već osam godina. Ovaj festival sam osnovao da bih pomogao deci u Centralnoj Americi. Festival je svake godine rastao i prerastao u međunarodni. Na festivalu učestvuju umetnici iz različitih zemalja: Argentine, Perua, Kolumbije, Amerike, Finske, Francuske. Osim toga, povezujemo se sa umetničkim fakultetima i svake godine predstavimo neko novo odeljenje u okviru umetnosti. Umetnici iz različitih oblasti učestvuju na festivalu i pokazuju svoja dostignuća iz sveta filma, muzike. Do sada je na festivalu učestvovalo više od 300 umetnika širom sveta. Sakupi se oko 25-30.000 dolara za decu koja su smeštena u sirotištima sirom Centralne Amerike. Novac se ulaže i u sistem vodovodnih mreža, da bi ljudi raspolagali čistom i ispravnom vodom. Najvažnije od svega je pomoći deci širom sveta. Ovaj festival u Majamiju ima veoma značajno me-

MOGUL: Veoma nas interesuje vaš rad na dizajniranju nakita. Da li možete nešto o tome da nam kažete?

Noel Santiesteban: Tokom godine napravim jedan do dva komada nakita. Dizajniram samo ekstravagantne, posebne komade nakita koji su veoma skupoceni. Ponekad dizajniram nakit za modna i TV dešavanja.

9

| interview MOGUL: Šta vam je inspiracija pri dizajniranju nakita?

Noel Santiesteban: Zavisi od prilike. Nekada mi neko zatraži da napravim određen komad nakita. Tada dizajniram na osnovu osobina i potreba te osobe. Nekada mi klijent kaže šta želi. To kombinujem sa svojom insipracijom i iskustvom. Nedavno sam dizajnirao nakit za jednu bostonsku firmu koja proizvodi bikini.

U ovakvim slučajevima rad je teži, jer nakit mora da se uklopi u celovitu sliku onoga što kompanija radi i predstavlja. Ne možete koristiti materijale koji će, na primer, oksidirati. Zato se danas osim zlata i srebra u izradi nakita koristi i silikon, različite boje, sve u zavisnosti od prilike i potreba. U mojoj maloj laboratoriji pripremam materijale koji najbolje odgovaraju potrebama klijenta.

MOGUL: Kako ste upoznali čuvenog dizajnera Filipa Starka?

Noel Santiesteban: Filipa Starka je veoma teško naći i upoznati.

Za njega radi više od hiljadu ljudi. On vrlo retko daje intervju.

Upoznali smo se na jednom skupu. On je tada u ruci držao neku meksičku skulpturu. Pitao me je da li mogu to da uradim. Rekao sam: naravno da mogu. On je izvanredna ličnost. Dizajnira sve.

Dizajnirao sam mu skulpture koje su stubovi u jednoj velikoj građevini koju je Filip Stark projektovao. Filip Stark je u osmišljavanju tog zdanja bio inspirisan predmetima koji su pronađeni u arheološkim iskopavanjima koja datiraju skoro od početaka civilizacije. Pozvao me je i pitao da li želim da radim za njega.

Ja sam, naravno, pristao. Za mene je najvažnije što sam radio za njega i što sam uradio ono što je on želeo, jer on je već imao koncept zgrade u koju su moji stubovi ugrađeni.

MOGUL: Što se tiče slikanja i slikarskih tehnika, da li imate akademski ili tradicionalni pristup? Ili radite nešto drugačije?

Noel Santiesteban: Tehnike su različite. Dok sam živeo sa kolegom na akademiji u Havani, dešavalo se da nemamo materijal za rad, ni četkice, ni boje. To nas je nateralo da se snalazimo i to me je navelo da pronađem put i način na koji ću da radim. Palili smo gumene đonove sa cipela. Gar koji smo dobijali, koristili smo za crtanje po papiru, a gumicom za brisanje smo skidali slojeve gareži i stvarali crteže. Isto je sa odećom. Na Kubi nismo imali gde da je kupimo, pa smo morali da je pravimo. Umetnički život je veoma interesantan jer je drugačiji, jer je jedinstven.

Kada dizajnirate, ne dizajnirate nešto što ste videli ranije, nego stvarate nešto novo.

MOGUL: Šta predstavljaju anđeli na cipelama koje dizajnirate?

Noel Santiesteban: To nisu anđeli. To možete biti vi, ja… to je osoba, ljudsko biće. Cipela je kao simbol života, kao smisao života. Kroz život se trošimo. Veslamo kroz život. Nekad je emigracija psihička – tada menjate nešto u zivotu. Nekad je emigracija teritorijalna, ali je suštinsko pronalaženje svog puta. tekst: Bata Spasojević, Dragoljub Jovanović foto: Milan Radovanović

10

CULT of PERSONALITY photo: Milan Josipović fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević f.d. assistant: Milica Jovanović hair: Jelena Aleksić make up: Danijela Varda jewellery: Nenad Stojaković, SBS Individual shoes: LI LU by Danijela Biškup i RV supervisor: D.J. model: Ornella Karabumba Nkeza

fashion designer: Violeta Josipović, naočare: Jean-Paul Gaultier

Elegance is the only beauty that never fades / Audrey Hepburn

ČUDESNI SVET

MODE

fashion |

U

današnje vreme moda je postala fenomen kojim se bavi većina stanovnika ove planete. Sve je manji broj onih koje moda uopšte ne interesuje, koji tvrde da im je svejedno i oblače se udobno i praktično. Biti odeven udobno i praktično postalo je modni stil, poput raznih drugih stilova kao što su sportski, retro ili antimoda panka i hipija. Agonija koju je proizvela savremena civilizacija pretvorila je oblast mode u polje za maštarenje koje sebi možemo priuštiti da bismo lakše balansirali kroz zahteve svakodnevice. Ne postoji kreativna delatnost koja nas brže, uverljivije, pažljivije i posvećenije izveštava o svim promenama koje se dešavaju u oblasti kulture, društva i umetnosti.

Moda predstavlja naše prvo istupanje u spoljnji svet. Naš izgled govori o tome da li smo zakoračili dublje u kulturu, ili se još uvek postmodernistički nonšalantno krećemo po njenim ivicama. Da bismo iz-

MODA PREDSTAVLJA NAŠE PRVO ISTUPANJE U SPOLJNJI SVET. NAŠ IZGLED GOVORI O TOME DA LI SMO ZAKORAČILI DUBLJE U KULTURU, ILI SE JOŠ UVEK POSTMODERNISTIČKI NONŠALANTNO KREĆEMO PO NJENIM IVICAMA.

31

razili sopstveni karakter i identitet, da bi nas sredina u kojoj živimo bolje shvatila, potrebno je da osmislimo svoj izgled. Izgled može da otkrije i neku našu tajnu, da nagovesti o čemu maštamo, šta nas privlači, a prema čemu smo ravnodušni.

Sve navodi na pomisao da se savremeni život i razvoj savremene civilizacije ne mogu zamisliti bez stvaranja mode i bez promišljanja o njenom smislu i značenju.

Saznanja o modi klasifikuju se s obzirom na aspekte - od sociologije mode, preko antropoloških istraživanja, psihologije, estetike, studija kulture. Odnos mode, civilizacije i čoveka je komleksna i obimna oblast.

Na samom početku najbitnije je naglasiti da je moda neobično plemenita ljudska veština koja obogaćuje kulturni milje u kome se krećemo i da je jedan od najboljih vodiča za edukaciju publike i potrošača na polju estetike, čime ljudi različitih profesija

| fashion

izgrađuju likovnu pismenost. Razloga da govorimo o modi ima mnogo više nego što može stati u ovaj tekst.

Zakoračićemo u jedan veliki, čudesni i često misteriozni svet. Nostalgija za prošlošću je jedan od najmoćnijih pokretača savremene mode, jednako kao što je to i težnja za vizionarskim pristupom modnom stvaralaštvu. Kao rezultat pobune protiv savremene ispraznosti, kiča i vulgarnosti, u modi se pojavljuju brojne tendencije o kojima će biti reči. Moda je naš odraz, naše lice i neophodno je baviti se njom. Baveći se modom, bavimo se sobom, društvom i civilizacijom.

Većina poklonika mode, Fashion People, kako ih popularno naziva Fashion TV, modu smatraju još jednom u nizu umetničkih profesija i doživljavaju je ne samo kao ispunjenje naših svakodnevnih zahteva i potreba, već i kao umetnost radi umetnosti. Neizmerno bogato kulturno i umet-

ničko nasleđe koje nam je moda ostavila nalaže nam da postanemo svesni njegovih vrednosti. Modu dvadesetog veka delimo na tradiciju visoke, unikatne mode stvorene isključivo od najskupljih materijala i ručnog rada i pret-a-porter modu koja se upotrebljava svakodnevno i nije skupa i ekskluzivna kao visoka moda. Pret-a-porter kolekcije prilagođene su casual stilu i praktičnosti koja je u običnom životu neophodna. Čuveni teoretičar postmoderne, Žan Bodrijar opisao je visoku modu: „Visoka moda obeshrabruje ekonome, suprotstavlja se metodima proizvodnje i vređa demokratizaciju. Maksimalan broj visokokvalifikovanih osoba sa oholom sporošću proizvodi minimalan broj modela komplikovanog kroja, koji će istom sporošću, u najboljem slučaju, biti ponovljeni svega dvadesetak puta, a u najgorem nijednom. Modni kreatori su poslednji avanturisti savremenog doba. Oni usavršavaju bezrazložan čin.“ 32

Pret-a-porter ne mora biti skup i markiran, važno je samo imati stila i ukusa. Najskuplje i najpoznatije svetske marke nude nam kvalitet, udobnost, ali nisu neophodan uslov za atraktivan izgled. Marka nije dokaz individualne kreativnosti, već je to sposobnost koju potrošač treba da izgradi.

Kao što je rekao Iv Sen Loran, svaki čovek ima potrebu da neguje u sebi fantoma estetike da bi živeo.

Savremena moda ima još jednu pogodnost.

Ona nam dozvoljava da gradimo imidž negde između komercijalnog izgleda i umetničke slobode kreiranja, koja podstiče individualizam. To što nas vezuje nisu samo naše misli. Vezuje nas način na koji govorimo o sebi i način kako vidimo sebe, ljude, svet oko sebe. Moda nam omogućava da opstanemo u lavirintu savremenog i budućeg - daje nam slobodu, a uklapa nas u sistem. Živela moda!

fashion |

Ono što nosimo često otkriva o čemu sanjamo i maštamo, čemu težimo.

Ali nije uvek bilo tako. U davnim vremenima i starim civilizacijama moda je imala sasvim drugačiju ulogu i funkciju. Označavala je zanimanje, stalež, klasnu i nacionalnu pripadnost i bila je proizvod pravila, a ne slobodnog izbora. Tek u dvadesetom veku, pojavljuje se modni diktat koji nalaže šta je popularno, ali ne nalaže više šta se mora nositi. Zapravo, moda u drevnim civilizacijama obavezivala je čoveka šta će nositi, na sličan način na koji danas to čini uniforma. Znalo se šta treba nositi, šta je propisano. Ta odeća nije bila funkcionalna u potpunosti.

Pojam MODA nastao je od latinske reči modus; reč datira iz 1393. godine i znači način, pravilo, ritam, vreme. Godine 1482. reč moda se prvi put pojavljuje u značenju kolektivnog načina odevanja. Od 1549. biti moderan počelo je da znači oblačiti

MODU DVADESETOG VEKA DELIMO NA TRADICIJU VISOKE, UNIKATNE MODE STVORENE ISKLJUČIVO OD NAJSKUPLJIH MATERIJALA I RUČNOG RADA I PRET-A-PORTER MODU KOJA SE UPOTREBLJAVA SVAKODNEVNO I NIJE SKUPA I EKSKLUZIVNA KAO VISOKA MODA.

33

se po poslednjoj modi. To je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja u bilo koje vreme u istoriji. Stilovi se mogu menjati brzo, a u savremenom društvu pod terminom moda označava se poslednja verzija stila u nekoj oblasti. Modne promene u raznim oblastima odražavaju se i na promene u društvu i u kulturi u celosti. Moda se menja istovremeno sa tehnološkim napretkom, promenom sirovina, ekonomskim širenjem, trgovačkom razmenom, načinom distribucije, promenom ideologija ili ustanovljavanjem novog tipa utopija.

Pojam mode ne odnosi se samo na odevanje. Moda je socijalni fenomen koji je zajednički mnogim oblastima ljudske aktivnosti i razmišljanja. Uspon i pad mode dokumentovan je u arhitekturi, umetnosti, plesu, muzici, stilu, slengu, hobijima, sportu, filozofiji, religiji. Termini moderan i demode koriste se da opišu da li je pred-

| fashion

met ili osoba u skladu sa trenutnim popularnim modnim izražavanjem.

Jedna definicija je modu odredila kao imitaciju onih koji vole da se razlikuju od onih koji ne vole da se razlikuju.

Od vremena Čarlsa Frederika Vorta, oca visoke mode i Pola Poarea, oca savremene mode, teoretičari proučavaju modu u savremenom ključu, bazirajući svoju teoriju na principima na kojima počiva savremeno društvo. Najznačajniji aspekt takvog proučavanja je prelazak iz klasnog sistema u kome se moda formira oko principa klasne pripadnosti, na mehanizam individualizma i individualnih potreba kao fenomena koji inicira većinu naših eksperimenata u našem, kao i u budućem vremenu. Pored individualizma, kao osnovnog kriterijuma i pokretača, savremena moda funkcioniše i zahvaljujući formiranju raznovrsnih odnosa prema fenomenima lepote i stila. U tom smislu, moda se bavi odnosom prema

pojedincu koji gradi svoj stil ne samo kroz poštovanje trenda, već taj trend prilagođava sebi, vođen kriterijumom prikladnog.

U najosnovnije podatke o modi i osvrte na njene funkcije, aspekte i druge različite osobine, svakako spadaju teorije mode koje svoja polazišta ostvaruju u različitim naučnim disciplinama: estetici, teoriji kulture, sociologiji, psihologiji, feminizmu i antropologiji. Najpopularnija podela zbivanja u modi tokom dvadesetog veka je podela na ključne epohe istovremenog razvoja mode i društva - epohe modernizma i postmodernizma. Na ovoj podeli temelji se većina teorija koje izučavaju sistem mode.

Svakako da je jedna od najbitnijih funkcija mode njena sprega sa svakodnevicom i učešće u njoj koje moda ostvaruje kroz aktivnosti performansa, spektakla, revija, reklama, fotografije, životnih stilova.

Ove kreativne forme stapaju se sa našom željom da obojimo sumornu realnost i 34

učinimo je humanijom i vedrijom. Zbog toga je Žil Lipovecki modu opisao kao izraz strastvene želje za srećom i životom, potrekpljivanjem želje za uživanjem u zemaljskim radostima, omogućenom vrednostima viteškog života, dvorskog društva, kao i modernom osećajnošću u kojoj već niču seta zbog proticanja vremena i strepnja od odlaska iz života.

Ponekad, kada otvorim neki modni časopis, pomislim da su i naše bake imale takve časopise u rukama. Pomislim na vreme koje je od tada prošlo i shvatim da je svaka promena koja se kroz vreme dešavala upisana u stranice modnih časopisa. Te stranice kriju mnogo više od informacije o modnim trendovima - one su slika epohe, slika nas samih, slika istorijskih promena.

One su pune tajni koje možemo neprekidno otkrivati, kada se u te stranice udubimo.

Nataša Krstić

Dejan Janković i Nikol Podharski ABSOLUTE MODELS AGENCY

Vintage Exchange, u slobodnom prevodu „Modna razmena“, novo je ultimativno mesto na modnoj karti Zagreba i Hrvatske koje bi trebalo posetiti. Savremeno uređen prostor modnog studija

Das Charmes Vintage Exchange

delo je Ivane Lee Korejzl, arhitekte iz Hrvatske. Svojim enterijerom studio podseća na dizajnerske studije u zapadnoj Evropi i Americi. Naime, hrvatska firma Grupa FDG, sa američkim saradnicima i prijateljima u Zagrebu, otvorila je modni studio Das Charmes koji u svom prostoru nudi vintage kolekcionarske dizajnerske primerke prestižnih modnih marki kao što su Lanvin, Dior, Prada i Chanel.

Tkalčićeva 75a, 10000 Zagreb, Croatia tel: +385 1 466 615; mob: +385 91 1872 679 info@dascharmes.com www.dascharmes.com

The End of the ordinary II photo: Miladin Šormaz fashion designer: Individual by Bata Spasojević hair: UHS Taubner make up: Mariah shoes: Baldinini place: Apartman models: Georgina Stojiljković, Katarina Pavlović, Ilinka

archive 2008

ortre

portret

by Bata Spasojević Skice Bate Spasojevića inspirisane likom Katarine Ivanović deo su monografije Narodnog muzeja u Beogradu izdate povodom dvesta godina od njenog rođenja.

K

atarina Ivanović, srpska slikarka, rođena je 15. maja 1811. godine u Vespremu, u Ugarskoj.

Detinjstvo je provela u Stolnom Beogradu. Talentovana od detinjstva, slikarstvo je počela da uči u Pešti u ateljeu Jožefa Peškog. Kasnije, njen dar za likovnu umetnost primetila je mađarska grofica Čaki koja joj je omogućila da uči slikastvo u Beču na Umetničkoj akademiji, gde inače žene u to doba nisu imale pristup. Dalje usavršavanje imala je na Akademiji u Minhenu, gde je skoro dve godine studirala istorijsko slikarstvo. Tu je započela studiju poznate kompozicije „Oslobođenje Beograda 1806“. Godine 1846. odlazi u Beograd gde ostaje svega godinu dana. Neko vreme živela je u Parizu i Zagrebu. Putovala je po Holandiji i Italiji gde je mnogo naučila o savremenom slikarstvu.

Katarina Ivanović je uglavnom slikala portrete, istorijske žanr kompozicije, a

s posebnim uspehom je slikala mrtvu prirodu. Među njena najpoznatija dela spadaju: Autoportret, Portret mladog muškarca, Grožđe s korpom, Srpski Homer, Portret Sime Milutinovića Sarajlije, Portret Perside Karađorđević, Portret vojvode Stevana Knićanina, Beograđanka i dr. Katarina Ivanović naslikala je ukupno 38 slika.

Pred kraj života vratila se u Stolni Beograd u kom je živela i radila sve do svoje smrti. U tom periodu uglavnom je stvarala istorijske kompozicije, žanr slike i mrtve prirode.

Katarina Ivanović je veoma slabo govorila srpski, ali bez obzira na to bila je veliki srpski rodoljub. Godine 1876. postala je član Srpskog učenog društva i tako je postala prva žena akademik kod Srba.

Preminula je u Stolnom Beogradu 22. septembra 1882. godine. Njeni posmrtni ostaci preneti su u Beograd 1967. godine.

Is there anybody out there? / Pink Floyd

photo: Đorđe Živaljević fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević hair: Zoran make up: Marija Ivanović-Šušković supervizor: D.J. agencija: COSMOPOLITAN models: Lucija Nikolić, Maja Čukić Miloš Perić, Marko Vukotić

V-RACE GMT MOVEMENT WITH ALARM

versace.com

ZLATARA MAJDANPEK LASER doo, Terazije. 35, 11000 Beograd

Fashion is instant language / Miuccia Prada

| fashion

ŽESTOKA

MODA IRIS VAN

HERPEN

fashion |

I

ris Van Herpen je eponimna figura iza modne linije, ozloglašena zbog svoje kontroverzne interpretacije visoke mode, koja povlači maglovitu liniju između mode i tehnologije. To je visoka moda bez glamura i sofisticiranosti, ali bogata u kontradiktornosti.

Iris Van Herpen (Iris Van Herpen), rođena 1984. godine, je holandski modni dizajner.

Studirala je modni dizajn na Artez Institutu za umetnost Arnem umetničke škole; stažirala je kod Aleksandra Mekvina (Alexander McQueen) u Londonu, i Klodija Džongstre (Claudy Jongstra) u Amsterdamu. Godine 2007. lansirala je svoj brend.

Od jula 2011. godine ona je gost-član prestižnog Pariskog Chambre Syndicale de la Haute Couture, koji je deo Francuske federacije visoke mode.

Iris Van Herpen je intuitivno cenila i poštovala modu i umetnost još u mladosti. Njena prva strast je zapravo bio ples. Tokom

srednjoškolskih godina postala je zainteresovana za dizajniranje odeće.

Diplomirala je 2006. godine na smeru modnog dizajna na Artez univerzitetu.

Smer ima jaku međunarodnu reputaciju i listu zapaženih diplomaca kao što su Viktor i Rolf (Viktor & Rolf), Aleksandar Van Slobe (Alexander Van Slobbe) i Lukas Osendrajver (Lucas Ossendrijver). Već je njena diplomska kolekcija nakita „Machine“ pokazala karakteristična interesovanja Van Herpenove za vizuelizaciju sa neuhvatljivim konceptom i nematerijalnim elementima.

Godinu dana nakon diplomiranja, pokrenula je sopstveni brend sa svojim imenom.

Stvara žensku kolekciju. Njeni projekti svaki put zahtevaju jedinstveni tretman materijala ili čak stvaranje kompletno novih materijala. Iz tog razloga Van Herpen preferira interdisciplinarna istraživanja i često sarađuje sa drugim umetnicima.

75

Ona crpi inspiraciju iz zanatstva i stvara modu koja je više modna instalacija nego samo haljina. Kontradiktornost Iris Van Herpen leži u dihotomiji između lepote i ružnoće. Same haljine nisu lepe i lepršave kao Valentinove koje smo navikli da vidimo na modnoj pisti, ali one svakako nisu ni potcenjene. Njena moda izbegava komercijalizaciju savremene mode koja često potencijalnu umetnost pretvara u robu široke potrošnje. Njena moda nije ni komercijalni alat, ni nešto funkcionalno, već prezentacija umetnosti u dinamičnoj formi. U tom smislu, njena moda se vraća do samih korena ovog načina izražavanja, kada nije bila industrija, već samo umetničko izražavanje.

Modna industrija je, naravno, eksplozivna i promenljiva. Ali Van Herpenova pruža nešto novo, sveže, nešto što pripada trenutku, a reći da će takva i ostati nije preterivanje. Njen modni dizajn uvek pokazuje inte-

| fashion

resovanje za druge umetničke forme, kao i opštu radoznalost za svet izvan mode. Njena saradnja sa drugima tokom istraživanja i procesa izrade su primer za to, kao i njeno inovativno eksperimentisanje sa materijalima, tehnikama i tehnologijom. Kao i svaki ambiciozni modni dizajner, Van Herpen je na umetničkoj akademiji naučila da radi sa mekom tkaninom. Ubrzo je osetila kako je tkanina ograničava, jer je želela da gradi, konstruiše i oblikuje materijale od kojih je stvarala svoje dizajne. Ovo ju je nateralo, već na početku, da eksperimentiše sa drugim materijalima, i kasnije da razvije materijale koji njenom konceptu odgovaraju najviše. Uzimajući ovo u obzir, nije iznenađujuće što se termin „vajarski“ koristi kako bi se opisao njen rad, i zaista, dizajn može vrlo dobro samostalno da deluje kao skulptura, kao što su neke izložbe njenih radova to i dokazale. Ipak, dizajnirana odeća nije nosiva skulptura, jer

postoji još jedan suštinski aspekt koji treba uzeti u obzir: ljubav Van Herpenove prema telu u pokretu. Dizajn se realizuje samo u ravnopravnoj interakciji sa telom. Dizajn prati, upotpunjuje i menja telo i emocije koje idu uz njega, kada se telo istovremeno prilagođava novim oblicima i usvaja ih. Pokret je ključ. Za krajnji dizajn je od presudnog značaja to kako telo u pokretu reaguje na komad odeće, i obrnuto, kako se komad odeće ponaša kada se nosi. Odluka Van Herpenove da istraži tehnologiju 3D štampanja omogućila joj je da bude prva koja je ovu tehniku uvela u modni dizajn i pomoću nje stvorila neverovatan dizajn.

Njen trik je da manipuliše tehnologijom kako bi testirala granice u modi. Postaje fascinirana beskrajnim potencijalom dizajna 3D štampanja. Stvara svoja dela kombinujući štampanje i tradicionalno šivenje.

Na primer, ona će iseći trake od plastike koristeći selektivnu lasersku mašinu, a 76

zatim ih rukom rasporediti u haljinu. U poslednjim kolekcijama ona dalje razvija svoju šaru dodajući detaljan ručni rad. Šare 3D samo su dodatak terminu kojim se najčešće opisuje stil Van Herpenove: futuristički. Termin se uglavnom odnosi na pojavne oblike njenog dizajna. Ono što je veoma važno shvatiti jeste da je njen dizajn kombinovan sa novim tehnologijama i marljivim ručnim radom. U stvari, ovo je karakteristika svih njenih kolekcija. Upravo ova kombinacija ručnog rada i inovativnih tehnologija dovodi Van Herpenovu do njenog smelog dizajna. Ona podjednako ceni tehnike iz prošlosti i tehnike i tehnologije iz budućnosti, jer one imaju sopstvenu moć i lepotu koje, kada se dobro ukombinuju, mogu biti poboljšane, umesto zamenjene jedna drugom.

U žestokoj modi Iris Van Herpen sve je u pomeranju granica termina moda, u stvaranju nosive, vizuelne umetnosti. I ona

fashion |

to radi u predivnim krajnostima. Prelepo, ludo, egzotično, fantastično i intenzivno - ovo su pridevi koji opravdano opisuju njena remek dela. Ona su skup, skulptura, slika i konceptualni dizajn - oblikovani u jedan medij koji Iris i mala grupa drugih poseduje u svetu mode. „Za mene, moda je izraz umetnosti koja je vrlo blisko povezana sa mnom i sa mojim telom. Ja to vidim kao moje izražavanje identiteta kombinovanog sa željom, raspoloženjem i kulturnim okruženjem. U mom celokupnom radu pokušavam jasno da pokažem da je moda umetničko izražavanje, pokazivanje i nošenje umetnosti, a ne samo funkcionalno i komercijalno oruđe.

Svojim radom nameravam da pokažem da moda svakako može biti dodatna vrednost svetu, da je vanvremenska i da njena potrošnja može biti manje važna nego njen početak. Nošenje odeće stvara uzbudljiv oblik samoizražavanja. Forma sledi funk-

ciju – ovo nije slogan sa kojim se ja slažem. Naprotiv, smatram da oblici dopunjuju i menjaju telo i na taj način emocije.

Pokret, tako neophodan telu, isto tako je važan i u mom radu. Objedinjujući formu, strukturu i materijal na nov način, trudim se da predložim i ostvarim optimalnu tenziju i kretanje“.

Od početka karijere, talenat Iris Van Herpen je bio izdvojen kao veoma obećavajuć i veoma je rastao tokom ovih godina.

Na svojim kolekcijama sarađivala sa brojnim umetnicima iz različitih disciplina: sa vizuelnim umetnikom Bartom Hesom (Bart Hess), arhitektom Danielom Vidrigom (Daniel Widrig), sa modistom Stivenom Džounsom (Stephen Jones), rediteljem Zekom Goldom (Zach Gold), pevačem Džoijem Jangom (Joey Yung) i drugima.

Kantautorka Bjork (Björk) nosila je haljine iz nekoliko njenih kolekcija. Nosila je 77

jednu od haljina iz kolekcije „Radiation Invasion“ za omot svog albuma „Biophilia“. Bjork je, takođe, nosila njene haljine tokom koncerata u 2012. godini. Pored Bjork, haljine Iris Van Herpen nosila je pevačica Lejdi Gaga (Lady Gaga) i umetnica i stilska ikona Dafni Ginis (Daphne Guinness). I posle oblačenja ovih zvezda i modnih ikona, njena moda definitivno nije za one sa slabim srcem.

Tajm Magazin (TIME Magazine) proglasio je 3D štampane haljine Iris Van Herpen jednom od 50 najboljih inovacija u 2011. godini.

Modni komentatori su je proglasili sledećim Aleksandrom Mekvinom.

Milica Jovanović

photo: Nemanja Maraš fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević hair dresser: Alexa La Vie make up: Balkan Media Tim shoes: RV supervisor: D.J.

jewelry: Žakula i SBS

art director: Nebojša Pilipović - Pilo

models : Bojana Lečić, Miss Serbia 2012 for Miss World Brana Mandić, Miss Serbia 2012 for Miss Universe Nevena Lazović, Miss Yu Co

There is a light that never goes out / The Smiths

You can never be overdessed or overeducated / Oscar Wilde

| accessories

CHANEL 255 torba koju svaka 탑ena od stila 탑eli da ima

K

accessories |

ada mislite na dizajnere luksuza i glamura, jednog imena se odmah setite - šanel (chanel). Poznata po preštepanim torbama, maloj crnoj haljini i čuvenom duplom c logu, ova francuska modna kuća jedna je od napoznatijih i najprepoznatljivijih brendova na svetu; specijalizovana je za visoku modu, ready-to-wear odeću, luksuznu robu kao i modne dodatke.

Gabriel Šanel (Gabrielle Chanel) rođena je 1883. godine. U svojoj mladosti stekla je nadimak Koko (Coco). Pretpostavlja se da je nadimak dobila pevajuću jednu od dve pesme „Ko Ko Ri Ko“ i „Ko je video Koko“ u jednom kafeu u provinciji Francuske. Modnu kuću Šanel osnovala je 1909. godine kada je otvorila svoj prvi butik pod nazivom Šanel Mod (Chanel Modes). Zadržala je ulogu glavnog dizajnera sve do svoje smrti 1971. godine.

Karijera Koko kao modiskinje procvetala je zahvaljujući jednoj francuskoj pozorišnoj glumici kojoj je Koko dizajnirala šešire. Šanel dizajn je postao poznat po svojoj revolucionarnoj visokoj modi, kao i po udobnim, svakodnevnim odelima i haljinama koje je predstavio u vreme kada je modnim svetom vladala skučenost korseta.

Kao dizajner, Koko Šanel je kod žena stvorila želju za elegancijom i jednostavnim dizajnom haljina, bluza, odela, pantalona, kao i nakita i tako zamenila raskošnu i predizajniranu odeću 19. veka. Istorijski gledano, modna kuća Šanel najviše je poznata po „maloj crnoj haljini“, parfemu Šanel No.5 (No.5 de Chanel) i Šanel kostimu.

Do danas, ona je redizajnirana u različitim oblicima (uključujući pričvršćenja) dok je neoriginalni Šanel 2.55 i dalje odmah prepoznatljiv. Ova torba ostaje jedan od najtraženijih svetskih modela torbe. Šanel je jedan od dva dizajnera stilske torbe za koje žene moraju da znaju, drugi je Hermes Birkin (Hermès Birkin).

Istorija torbe Šanel 255 Imajući potrebu da oslobodi ruke žene od njenog opterećenja i od torbe koju je držala u rukama, Šanel je zamislila torbu koja će ovo elegantno postići. Prvobitna verzija izrađena je od žerseja ili kože; šaru torbe karakteriše proštep u obliku dijamanta ili riblje kosti. Ovo torbi daje oblik i volumen. Za šaru se veruje da je imala nekoliko izvora inspiracije: džokeje i njihove jakne, vitraže u opatiji Obazen, kao i jastuke u pariskom stanu u kom je Šanel živela. Kaiš napravljen od dvostrukog lanca inspirisan je godinama koje je Koko provela u sirotištu – inspiracija je lanac koje su opatice

nosile oko struka koji je služio kao držač za ključeve. Postava burgund crvene boje predstavlja boju uniforma koju su devojčice nosile u manastiru gde je Koko odrasla.

Torba ima tajni unutrašnji džep za koji se tvrdi da je Koko u njemu držala ljubavna pisma koja je dobijala od svog ljubavnika. Zadnja strana torZa poklonike Šanela be ima džep za držanje novpostoji samo jedna ca. „Brava“ kojom se zatvara torba koja se izdvaja torba drugačija je u odnosu od svih. Nošena na na klasični CC logo, i zove se Madmoiselle Lock, jer se rukama slavnih i Koko nije nikad udavala. bogatih širom sveta,

Šanel 255 torba pred-

Torba Šanel 2.55 inspirisala stavlja oličenje je mnoge kopije. Međutim, stila i statusni simbol. sama Koko Šanel imala je drugačiji stav prema kopijaTorba je dobila ma njenog dizajna: „Počela ime po godini svog bih da lijem suze onog dana „rođenja“ – februar kada me više niko ne bi kopi1955. godine, i zbog rao.“ Šanel torba bila je jedna toga se često naziva od najrevolucionarnijih torbi svog vremena zbog uvođenja 255 ili 2.55. lanca kao ručke, što je omogućilo ženama da torbu nose preko ramena, a ne u ruci. U trenutku kada su članovi visokog društva bili zauzeti držanjem čaše šampanjca, jedenjem kanapea i čitanjem pozorišnog programa, Šanel je propoznala potrebu žene za slobodnim rukama.

87

| accessories

Karl Lagerfeld i redizajn Šanel 255 torbe Zahvaljujući Karlu Lagerfeldu (Karl Lagerfeld), koji je preuzeo kreativno vođstvo u Šanel kući 1983. godine, 2005. godine u okviru proslave 50. godišnjice postojanja ove torbe, Lagerfeld je oživeo dizajn baš kao gospođica Šanel koja ga je stvorila, i svojim redizajnom stekao još veću popularnost od originala. Torba je zadržala svoj prvobitni klasični oblik, ali su se kopča i lanac-kaiš razlikovali od prvobitnog dizajna. Lagerfeld je radio na Šanel logu; ubacio je isprepletano „CC“ u pravougaonik kopče i deo kože kroz lanac; oblik torbe je malo zaoblio.

Danas, torba 2.55, zajedno sa ostalim Šanel torbama, proizvodi se u mestu van Pariza, gde tim zanatlija, majstora i krojača, sastavlja svaku torbu od pet vrsta jagnjeće kože, koristeći najmekše delove. Kada se torba sastavi, šalje se u klimatske komore gde se testira izdržljivost na različite temperatu-

re, UV zrake, cepanje i vodu. Na kraju se stavlja nalepnica i potvrda o autentičnosti.

Ovo je izuzetna i mukotrpna izrada, gde desetak ljudi provodi u proseku 18 sati praveći svaku torbu. Torba 2.55 je prevazišla modne trendove u poslednjih pola veka kao vanvremenski klasik.

Ova torba danas znači podjednako kao i onda. Šanel 2.55 torba postoji u više boja, poznata je po svom dizajnu, kvalitetu i smatra se jednom od tašni koje su uvek IN. Cena ove torbe zavisi od veličine i materijala, kao i od zemlje u kojoj se prodaje.

Očekujte da platite od 2500$ pa naviše.

Neki bi rekli da je neprocenjivo.

Milica Jovanović

Kako da prepoznate lažnu šanel torbu Najbolji način da prepoznate lažnu torbu jeste da se edukujete o ključnim i pravim karakteristikama originalne Šanel torbe.

• Koža treba da bude jagnjeća i kvalitetna.

• CC brava treba da bude ravna, desno C treba da leži preko levog C. Oznaka na bravi označava gde je torba napravljena.

• Na unutrašnjoj strani poklopca torbe, brava je postavljena ravno; na levoj strani piše Šanel, a na desnoj Pariz.

• Torba bi trebalo da ima visoku tačku štepovanja - oko 10 ili više šavova na 2,5 cm.

• Postava treba da bude prišivena uz samu torbu, bez vazdušnih džepova i veoma je teško da se povuče ili odvoji od torbe.

• U unutrašnjosti torbe - ispod zašivenog CC loga - nalazi se Šanel pečat. Na suprotnoj strani torbe nalazi se pečat „made in France“ .

• Lanac treba da bude težak jer je pozlaćen 24-karatnim zlatom.

• Prošivanje na torbi treba da bude u obliku dijamanta.

• Nalepnice sa serijskim brojem nalaze se u donjem levom uglu torbe. Uvedene su 1984. godine i ukazuju na godinu izrade i model torbe. Šest serijskih brojeva znači da je torba napravljena u periodu od 19841986. godine, sedam serijskih brojeva znači da je torba napravljena u periodu od 1986-2004. godine, a 8 serijskih brojeva od 2005. do danas.

Na kraju, Šanel je uvek bila i biće, jedna od najvažnijih i najglamuroznijih modnih kuća na svetu koja stvara noviji i lepši dizajn.

intermezzo |

Leica M9-P edition

Hermès

L

ajka (Leica) je u saradnji sa modnom kućom Herme (Hermès) proizvela luksuzan fotoaparat M9-P Edition Hermès. Fotoaparat je obložen telećom kožom oranž boje i ima kaiš u istoj boji. Aparat, takođe, ima redizajniranu gornju stranu i kontrole, koje je radio Valter de Silva (Walter de’Silva), poznati dizajner automobila, koji je za Lajku pre toga dizajnirao M9 – Titanijum verziju ovoga aprata. Lajka će proizvesti ograničenu seriju ovih aparata od 300 komada, dok će samo 100 aparata biti dostupno u ekskluzivnoj seriji kompleta „Edition Hermes - Série Limitée Jean-Louis Dumas“ koja će biti napravljena u čast bivšeg predsenika Hermea. Kompleti će sadržati tri objektiva (28 mm f/2, 50 mm f/0.95 i 90 mm f/2) i ekskluzivnu Herme torbu za aparat. Oganičena izdanja će koštati od 25.000 do 50.000 dolara.

89

| accessories

LOUBOUTIN

accessories |

K

ristijan Lubuten (Christian Louboutin) je francuski dizajner obuće čije su cipele sa crvenim lakovanim đonovima postale njegov zaštitni znak. Njegove cipele dominiraju crvenim tepihom zadnjih par godina. Nije ni čudo kad se Lubuten trudi da svaki njegov komad bude upečatljiv i poseban. Sklon je teatralnosti, delom zbog svog francuskog porekla, a delom zbog fascinacije zabavljačicama i igračicama još iz detinjstva. žan za Lubutenovo stvaranje obuće. „NajRođen je u Parizu 1964. godine. Kao dete bio je fasciniran ženskim cipelama. U tinej- važniji deo cipele su kalup, oblik cipele i peta. Oni su poput dobre strukture kostiju džerskim godinama već je skicirao cipele ako su oni kvalitetni, ostalo je šminka“. u školskim sveskama. Godine 1975, dok je bio u poseti Afričkom muzeju, Lubuten je primetio znak kojim se ženama zabranjuje Zahvaljujući sredstvima sponzora, 1991. ulazak sa potpeticama kako bi se sprečilo godine otvara salon cipela u Parizu. Princeza Karolina od Monaka je bila prvi kuoštećivanje drvenih podova. Na znaku je bila prikazana cipela sa štiklom poput trna, pac. Jednog dana je pred nekim modnim oivičena crvenom linijom. Ova slika osta- novinarom pohvalila Lubutenovu prodavnicu. Posle objavvila je veliki utisak ljivanja princezinih na mladog Lubutena, komentara, Lubutekoju je kasnije iskori- Za njegov uspeh bila nova popularnost se stio kao ideju za svoj je prelomna 1992. gopovećava. dizajn. „Želeo sam da dina. Te godine smiprkosim tome,“ reLubutenovom zaslukao je Lubuten. „Že- šljajući nove modele gom visoke potpeleo sam da napravim cipela, shvatio je da tice su ponovo ušle nešto što krši pravila im nešto nedostaje, pa u modu u periodu i u čemu će se žene je odlučio da đonove između 1990. i 2000. osećati samouvereno oboji u crvenu boju. godine. Tada je dii snažno“.

Od svoje asistentkinje zajnirao na desetine Fasciniran svetskom je pozajmio crveni lak. različitih cipela sa potpeticom od 12 cm kulturom, Lubuten Taj crveni đon je pravi i više. Dizajnerov cilj je u tinejdžerskim simbol brenda - jednobio je da „žena izglegodinama pobegao u stavan i potpuno preda seksi, lepo kako bi Egipat; godinu dana poznatljiv. njene noge izgledale je proveo i u Indiji. što je moguće duže“.

Godine 1981, vratio se u Pariz gde je na- Njegove raskošne večernje cipele često pravio portfolio svojih crteža cipela sa ra- uključuju ukrase i dekoraciju kao što su perje, egzotični kaiševi, dragulji. Uprkos skošnim, visokim potpeticama. Odneo ih je do prvih kuća visoke mode. Njegov napor tome što je poznat po slavnim klijentima, rezultirao je time što je dobio posao i po- retko poklanja cipele. Ova politika se odnosi i na njegovu porodicu, jer smatra da je čeo da radi sa Šarlom Žurdanom (Charles davanje cipela na poklon nemaštovito.

Jourdan), francuskim modnim kreatorom poznatim po dizajniranju ženskih cipela još od 1919. godine. Nakon toga, Lubuten Za njegov uspeh bila je prelomna 1992. sreće Rožera Viviera (Roger Vivier) koji godina. Te godine smišljajući nove modele je u to vreme bio poznat kao Faberže (Fa- cipela, shvatio je da im nešto nedostaje, pa je odlučio da đonove oboji u crvenu boju. bergé) obuće, koji je sarađivao sa Diorom (Christian Dior) od 1953. do 1963. godine Od svoje asistentkinje je pozajmio crveni i koji tvrdi da je izumeo stilleto, tj. cipe- lak. Taj crveni đon je pravi simbol brenda le sa špicastim vrhom koje su inspirisale - jednostavan i potpuno prepoznatljiv. Ova jednostavnost zajedno sa Lubutenovom mladog Lubutena. Godine 1988. Lubuten sposobnošću da ulije duh ženstvenosti u postaje šegrt u Vivierovom ateljeu. Tu je cipele, pomogla je da se stvori jedan od naučio majstorstvo izrade obuće i podigao svoje veštine na viši nivo. Vivier je zaslu- najprepoznatljivijih brendova luksuznih 91

| accessories cipela. U kratkom periodu, neke cipele Kristijana Lubutena bile su dostupne sa svetlo plavim đonovima. Namenjeno budućim mladama kako bi imale „nešto plavo“, ovi modeli bili su dostupni samo putem naručivanja i bili su kratkotrajni.

Proizvodnja je zaustavljena zbog pitanja zaštitnog znaka.

jedna stvar im je zajednička: svaki je dizajnirao i dekorisao lično Lubuten.

Godine 2011. kompanija Kristijana Lubutena podnela je sudsku tužbu protiv dizajnera Iv Sen Lorena (Yves Saint Laurent) zbog upotrebe crvenih đonova na Lorenovim cipelama. Očekivali su da Lorenov dizajn cipele bude obustavljen. Uz to, traKralj sjajno crvenih cipela poznat je po žili su odštetu u iznosu od 1 milion dolara. svojim seksi i „ubistvenim cipelama“, ali Međutim, u avgustu 2011. sudija odbija je takođe poznat i po elegantnim i žen- zahtev da se zaustavi prodaja Lorenovih cipela sa crvenim stvenim dnevnim đonom. Sud je precipelama inspirisasudio da dizajner nim egzotičnim lo- San je glavni faktor u ne može imati mokacijama, prirodom mom dizajnu - rekao je nopol nad korišćei plesom. Njegove Lubuten. Njegova beznjem crvene boje. cipele odražavaju granična mašta, avannjegovo vaspitanje, turistčki duh i inspiracija Kompanija nakita Tiffany & Co, čija mešavinu kultura, koju crpi iz sveta i ljudi je plava kutija zaumetnosti i istorije. koji ga okružuju pomoštitni znak, podržala je Lubutenov apel Lubuten je za viso- gli su mu da svoje snove da sudija promeni ke potpetice rekao pretvori u stvarnost. odluku. da su „zadovoljstvo Za Lubutena ne postoje sa bolom“ dodajuFracuskog dizajneći da ne saoseća sa ograničenja u svetu ra obuće, kompaniženama koje se žale mašte i uvek postoje ja Volt Dizni (Walt kad nose cipele sa srećni završeci.

Disney) izabrala je visokim potpeticada dizajnira staklema, jer je jednom nu cipelicu kao najavu za film „Cinderella prilikom gledao nastup Tine Tarner koji je trajao tri sata u Medison Skver Garde- Blu-ray Diamond Edition“ koji će se pojanu u Njujorku, na kome je ona nosila ta- viti na jesen. Svetlucave cipele od bele čipke prekrivene su Svarovski (Swarovski) kav par cipela. „Stvarno ne saosećam sa kristalima, ukrašene su sa dva sjajna lepnjima. Ako ceo bend Tine Tarner i Princa može da nastupa 3 sata u njima, ne mo- tirića i daju očaravajući izgled ovoj cipeli žete mi reći da je u njima nemoguće ho- koja, naravno, ima nezaobilazni, prepoznatljivi crveni đon. Cipela je prikazana na dati. Visoke potpetice su zadovoljstvo sa bolom. Ako ne možete da hodate u njima, reviji visoke mode u Parizu 2012. godine. nemojte ih nositi“.

Poslednja Lubutenova kampanja za jesen/ zimu 2012/2013. je čudan prikaz Pariza, Danas cipele Kristijana Lubutena mogu da se nađu u prodavnicama širom sveta (42 gde je obuća napravljena tako da liči na strukturalna umetnička dela. Cipele su poprodavnice sa 600.000 prodatih pari cipela stavljene širom grada svetlosti na istorijsvake godine). Njegovi klijenti su Dajan fon Furstenberg (Diane von Fürstenberg), skim mestima kao što su Notr Dam (Notre Ketrin Denev (Catherine Deneuve), Lejdi Dame), Trg Konkord (Place de la Concorde) i Most umetnosti (Pont Des Arts). Ceo Gaga (Lady Gaga), Džoan Kolins (Joan Collins), Madona (Madonna), Gvinet Pal- događaj je dokumentovao fotografijama Piter Lipmen (Peter Lippmann). trou (Gwyneth Paltrow), Kim Kardašijan (Kim Kardashian), Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor), Kajli Minog (Kylie Mino- Za dvadesetu godišnjicu cipela Kristijana Lubutena, poznati umetnik Galo Kanot gue). Sara Džesika Parker (Sarah Jessica Parker) nosila je cipele Lubutena na svom (Galo Canote) izradio je veliki bilbord na venčanju. Njegov najveći klijent je Dani- Beverli Hilsu (Beverly Hills) u čast ove jela Stil (Danielle Steel), koja ima reputa- prestižne marke cipela. ciju da poseduje preko 6000 pari cipela, a tekst: Milica Jovanović poznata je i po tome što je prilikom jedne kupovine u njegovoj radnji, kupila čak foto: Philippe Garcia 80 pari cipela. Pevačica Dženifer Lopez (Jennifer Lopez) pre par godina izbacila je singl pod nazivom „Luboutins“. Svaki butik Kristijana Lubutena je drugačiji, ali 92

acessories |

| auto

LEXUS LF-LC

OVE GODINE JE SINULA NOVA ZVEZDA MEĐU HIBRIDNIM SUPER MODELIMA! NAIME, REČ JE O LUKSUZNOM I ELEGANTNOM DIZAJNERSKOM KONCEPTU LEXUSA KOJI JE PREDSTAVIO LF-LC 2+2 SPORTSKI KUPE.

Japanska premium marka je uzdrmala svoje konkurente potpuno novim konceptom i idejnim rešenjima svog novog modela.

Da luksuz nije nešto nepoznato u ovom brendu pokazuju ekskluzivne fotografije Lexusa LF-LC na kojem svaki detalj privlači pažnju. Ovaj automobil je produkt stručnjaka iz studija Calty koji su imali jasnu nameru da naprave automobil koji će biti namenjen samom vrhu svetskog jet seta. Iako se još uvek spekuliše o tome kada će početi proizvodnja, Lexus je već najavio da postoji veliko inetersovanje za ovaj model.

O tehničkim podacima automobila se još uvek malo govori. Ono što se očekuje jeste da će ga pokretati snažni agregat koji uz pomoć Advanced Lexus Hybrid Drive sistema pruža visoke performanse i stepen iskorišćenosti goriva.

Unutrašnjost japanskog modela je veoma moderna. Sami oblici i materijali koji su korišćeni za izradu su u potpunosti usme-

reni ka udobnosti vozača. U njemu se nalaze dva 12.3” LCD ekrana, sa kontrolnom tablom za daljinsko upravljanje ekrana osetljivim na dodir za audio sistem, kontrolom klima uređaja i navigacionim sistemom.

Gledajući ovaj model sasvim je jasno da će se njegovi budući vlasnici osećati potpuno posebnim u odnosu na druge vozače.

Sa takvim dinamičnim dizajnom i moćnim agregatom koji upotpunjuje neverovatni enterijer, vlasnici ovog modela će svakako biti primećeni gde god da se pojave. Ono što će svakako privući ljude koji žele da budu viđeni kako voze ovaj automobil jeste stakleni krov koji pruža potpuni uvid u unutrašnjost ovog automobila.

Očekivana cena ovog modela je oko 130.000 eura.

Danko Dudok

elegancija luksuz snaga 94

auto |

| auto

O Lexsus-u Predstavljen 1989. godine, Lexus je postao poznat širom sveta po svojoj težnji ka savršenstvu, izvanrednom kvalitetu i sofisticiranoj najmodernijoj tehnologiji u svojim proizvodima, kao i po jedinstvenom konceptu potpune usluge.

Dodatno ojačavajući tradicionalne vrednosti Lexus-a, kao što su nenadmašan kvalitet izrade, luksuzna unutrašnjost i vrhunska tehnologija, predstavlja važan faktor u pozicioniranju Lexus-a kao izuzetno poželjnog globalnog brenda.

Danas, Lexus je prvi i jedini proizvođač premium automobila, koji nudi široki asortiman potpuno hibridnih modela, koji se sastoji od RX 450h, GS 450h, LS 600h i CT 200h. U Evropi, modeli sa Lexus Hybrid Drive sistemom, čine preko 60% prodaje svih Lexus modela.

96

auto |

DS PODIUM GMT – ZWEITE ZEITZONE (24 H) 12-STUNDEN-CHRONOGRAPH Saphirglas Edelstahl Wasserdicht bis zu einem Druck von 10 Bar (100 m) Swiss Made WWW.CERTINA.COM

ZLATARA MAJDANPEK LASER doo, TERAZIJE BR. 35, 11000 BEOGRAD

hard photo: Nemanja Maraš fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević hair: Milan Sarić make up: Nataša Maljević agencija: WOMAN models: Dunja Dragović

Style is a way to say who you are without having to speak. / Rachel Zoe

| care

Corpus anti aging program

35+

VEČNA MLADOST PREDSTAVLJA STALNU INSPIRACIJU LJUDSKOG DRUŠTVA. VEROVATNO SMO SVI SA ČEŽNJOM POSMATRALI KRISTOFERA LAMBERA KAKO U SERIJALU „GORŠTAK“, VEČNO MLAD PROLAZI KROZ RAZLIČITE EPOHE I AVANTURE. SVAKO JE BAREM NEKAD U MAŠTI POŽELEO DA POPUT DORIJANA GREJA IMA PORTRET NA TAVANU KOJI VREMENOM STARI PRODUŽAVAJUĆI ZLATNE GODINE ŽIVOTA SVOM VLASNIKU.

Z

a razliku od ovih „umetničkih“ aspiracija, objektivna stvarnost nam ukazuje da je starenje proces koji teče samo u jednom smeru i koji je nemoguće zaustaviti. Ipak, izgleda da ga je moguće usporiti, sugerišu nova naučna saznanja.

Grupa istraživača sa Univerziteta Regina, Kanada, utvrđivala je uticaj visoko-intenzivnog treninga snage na eliminaciju negativnih efekata starenja na skeletnu muskulaturu (apsolutnu snagu i mišićnu masu).

Odavno je poznato da atrofija skeletnih mišića, koja nastaje kao posledica starenja (smanjenje za oko 5% po deceniji života od 25-te godine) indukuje čitav niz negativnih promena u organizmu, poput smanjenja produkcije anaboličkih hormona i mitohondrijalnih funkcija, porasta oksidativnog stresa i ćelijske apoptoze.

Rezultati istraživanja pokazali su da se nakon 22 nedelje visoko-intenzivnog treninga, osobe starijeg životnog doba (61-70 godina) odlikuju istim nivoom apsolutne 102

snage celog tela i nemasnom telesnom masom kao i zdrave mlade muške osobe (18-31 god)! Izgleda da se treningom snage „portret“ ne može zadržati na nivou tridesetogodišnjaka, ali zato „figura“ može!

Antiejdžing (anti-aging) je termin koji označava određeni uticaj na čoveka sa ciljem smanjenja njegove starosti.

care | Kod svakog čoveka razlikujemo hronološku, biološku i sociološku starost.

„Corpus 35+“ vam u sklopu svojih programa obezbeđuje usluge tima koji će se posebno baviti i vašim ličnim stilom, vašom sociološkom starošću.

Hronološkа stаrost je zapravo dаtum rođenjа i nа nju se ne može uticаti. Podatke iz lične karte ne možemo svojevoljno menjati!

Biološkа stаrost je stаrost orgаnizmа kojа može biti mаnjа, jednаkа ili većа od hronološke stаrosti. Npr. kožа i mišići pedesetogodišnjаkа mogu odgovаrаti biološkoj stаrosti tridesetpetogodišnjаkа.

Sociološkа stаrost je stаrost koju nаm dаje okolinа, odnosno kаko nаs drugi vide i doživljаvаju. Sociološkа stаrost se, kаo i biološkа, ne morа nužno poklаpаti sа stvаrnim (hronološkim) godinаmа stаrosti.

ŠTA JE „CORPUS 35+“ Progrаm „Corpus 35+“ je аntiejdžing progrаm nаmenjen klijentimа obа polа, koji sveobuhvatno deluje na biološko i sociološko podmlađivanje klijenta.

U prevelikoj ponudi antiejdžing programa i preparata, šta je to što ovaj program razlikuje od ostalih?

Za razliku od ostalih programa, koji se bave samo vašim borama, kožom ili viškom sala, „Corpus 35+“ je sveobuhvatan. Čemu lepo podmlađeno lice ako nas je načela osteoporoza ili dijabetes? „Corpus 35+“ utiče na celokupno stanje organizma.

Dok se drugi antiejdžing programi bave samo vašom spoljašnjošću, „Corpus 35+“ ima najsavremeniji pristup tzv. „inside/ out“ tretman. Dakle, deluje se temeljno, od iznutra ka spolja.

Program počinje procesom detoksikacije organizma, zatim sledi faza obnavljanja organizma i konačno se ulazi u fazu održavanja. Jedino ovakav pristup garantuje trajne rezultate bez neželjenog „jo-jo“ efekta. „Corpus 35+“ je potpuno neinvazivan program. Nema injekcija botoksa, nema bolne liposukcije, itd. Sve se zasniva na prirodnoj sposobnosti organizma za samoobnavljanje. „Corpus 35+“ je jedini antiejdžing program kod nas koji se bavi i sociološkom starošću klijenta. Ako ste već uložili novac i trud da značajno podmladite vaše telo, šteta bi bilo da to zamaskirate pogrešnim izborom garderobe ili šminke.

DOK SE DRUGI ANTIEJDŽING PROGRAMI BAVE SAMO VAŠOM SPOLJAŠNJOŠĆU, „CORPUS 35+“ IMA NAJSAVREMENIJI PRISTUP TZV. „INSIDE-OUT“ TRETMAN. DAKLE, DELUJE SE TEMELJNO, OD IZNUTRA KA SPOLJA.

Tim koji se tokom programa brine o vama čine: • Savetnik za ishranu • Lični trener • Fizioterapeut / maser • Kozmetičar / šminker • Stilista • Asistent U skladu sa vašim željama i mogućnostima, možete se opredeliti za jedan od sledećih nivoa programa: • „Fundamentum“ (osnovni) • „Medius“ (srednji) • „Perfectus“ (potpuni) • „Rex Maximus“ (kraljevski) Uz svaki program dobija se, za vas, odgovarajuća suplementacija vrhunskog kvaliteta.

ŠTA MOŽETE OČEKIVATI OD PROGRAMA „CORPUS 35+“ Na osnovu našeg iskustva i najsavremenijih antiejdžing saznanja, možete očekivati do 15 godina nižu biološku i sociološku starost od vaše hronološke.

Ako vam bilo ko nudi nešto više od ovoga, radi se o prevari i bajkama.

Autor programa: Dragoljub Jovanović

beauty |

ASIASPA WORLD dodela nagrada, Hong Kong Jordi Morcilo, vlasnik Skeyndora

SKEYNDOR Skeyndor je španska kompanija sa tradicijom dugom preko 50 godina, specijalizovana za proizvodnju visokoselektivne profesionalne kozmetike. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu tima naučnika, kompanija SKEYNDOR uživa poverenje beauty profesionalaca u više od 40 zemalja sveta. Spoj znanja i savremene nano-tehnologije i istraživačkog rada iz oblasti kozmetologije i dermatologije, kao i kombinacija visokokoncentrovanih i najekasnijih prirodnih supstanci, postavili su SKEYNDOR u vrh svetske profesionalne kozmetike.

U novembru 2012. godine u Hong Kongu na dodeli nagarda ASIA SPA WORLD, Skeyndor Corective linija je nagrađena za najbolji anti age preparat godine.

MEZOTERAPIJA BEZ IGALA Kompanija Medilink Novi godinama se bavi zastupanjem i promocijom kozmetičkih brendova na tržištu Srbije. Godine 2008. postala je zastupnik i distributer prestižne španske kozmetičke kuće SKEYNDOR koja je jedna od najinovativnijih kompanija u oblasti profesionalne kozmetike.

Prisustvo promociji SKEYNDOR proizvoda svuda u svetu, kao i u našoj zemlji, rezervisano je za klijente koji predstavljaju profesionalce u službi lepote i pojam su kvaliteta i uvođenja novih veoma efikasnih proizvoda i tretmana. Kako nauka uvek ide napred, nama je cilj da pratimo svetske trendove da pronađemo i ponudimo inovativne i efikasne preparate.

Mezoterapija je savremena tehnika koja se koristi u estetskoj medicini i dermatologiji, u dva modaliteta: iglama ili bez njih (virtuelna mezoterapija). Za osmišljavanje efikasnog aparata za mezoterapiju bez igle, španska kuća Skeyndor angažovala je renomiranog proizvođača medicinske opreme, koji je za ovaj postupak primenio naučna otkrića ovenčana Nobelovom nagradom za hemiju.

Probiti prirodnu barijeru kakva je koža, kako bi sastojci korisni za podmlađivanje kože nepromenjeni dospeli do dubokih nivoa kože, a da to bude bezbolno za pacijenta, kozmetički je san Skeyndor-a. To je mezoterapija bez igala koja se obavlja Mesoscinence aparatom.

U Skeyndor Mesoscinence aparatu primenu je našlo i otkriće vodenih kanala, mehanizma i strukture jonskih kanala za koje su Peter Agree i Roderick MacKinnon dobili Nobelovu nagradu iz oblasti hemije 2003. godine.

Sve ovo omogućava da se mezoterapijske igle, koje su mnogim ženama ostavile traumatična iskustva, zamene neinvazivnom metodom: preko kože se nanose gelovi s aktivnim supstancama preko kojih se onda nežno prelazi različitim terapeutskim sondama. „Naučno zasnovana nega kože“, deviza je brenda Skeyndor, koja je do punog izražaja došla upravo u kreiranju preparata koji se koriste umesto mezoterapijskih koktela uz Mesoscinece aparat.

105

| beauty

Lepota koja traje postala je moguća. Starenje više nije neminovno. Lepota se može sačuvati u svim životnim dobima. A lepota je bila i ostala neodoljiva.

I ne samo to. Zategnuto telo i negovano lice nova su slika uspešnog čoveka.

foto: Grey Box Portrait Studio

beauty |

tajna neprolazne

D

r Nevenka Dokmanović, specijalista dermatovenerologije, zna sve njene tajne. Za medicinu se opredelila još kao dete, a za kozmetologiju posle specijalizacije. Činjenicu da su mlado lice i vitko telo postali novi statusni simboli, dr Dokmanović jednostavno objašnjava:

„Prirodno je da želimo što duže da budemo zdravi i lepi. A to se postiže procedurama koje su trend u estetici Evrope i sveta, za kojima Srbija nešto malo zaostaje: neprimetnim podmlađivanjem. To nije lako priuštiti“.

U Srbiji, međutim, ove procedure su veoma dostupne. Dr Dokmanović je stručnjak kod koga dolaze žene iz cele Evrope.

Znanje koje danas primenjuje u svojoj ordinaciji Skinmedic sticala je u Moskvi, na Centralnom naučnoistraživačkom institutu za dermatovenerologiju pri Ministarstvu zdravlja Rusije, najboljoj i najreferentnijoj ruskoj ustanovi u ovoj oblasti, gde je specijalizirala, i subspecijalizirala u oblasti kozmetologije. „Moj posao zahteva neprestano usavršavanje. Svake godine posetim najvažnije svetske kongrese u Monte Karlu, Parizu, Berlinu, Moskvi, a imam i niz gostovanja na klinikama mojih kolega u Španiji, Italiji, Belgiji. Koristimo materijale kao i inostrane kolege, kvalitet usluge je na istom nivou. Razlika je samo u ceni. Zbog uslova na tržištu, sve je dvostruko jeftinije nego u Švajcarskoj“.

Ljudi danas brzo formiraju utisak. Na osnovu njega odlučuju mnogo, a često, uspeh u životu zavisi od toga. „I izgled, kao i sve ostalo, pitanje je lične kulture. Danas nema razloga živeti s padom tonusa kože i borama oko očiju ili na

licu, masnim naslagama po telu. Svežina može da se sačuva veoma dugo. Moja najstarija pacijentkinja ima osamsedeset tri godine“.

labijalnih bora. A za protivnike botoksa, ovom tehnikom se mogu korigovati i bore na čelu i podići obrve“.

Tu su i brojni tretmani za muškarce. Jer, U ordinaciji dr Dokmanović, pristup pa- muškarce tokom starenja, u estetskom cijentu uvek je individualan. Ipak, postoje smislu, muči druga vrsta problema. procedure koje su ženama najčešće potrebne prema njihovom starosnom dobu. „Muškarci u Srbiji danas vode računa o svome izgledu. Znak uspeha, jednako u Mezo-niti je samo jedna od procedura očima žena, kao i u očima poslovnih partkoja se primenjuje u ordinaciji Skinmedic, nera i saradnika, jeste njihov dobar i nea kojih na drugim mestima kod nas nema. govan izgled. Procedurama koje primenjujem, pomažem im da stešu bokove, dobiju „Po povratku u Beograd, sa usavršavanja u ravan stomak. Takođe, muškarci sve više Moskvi, bila sam jedini lekar koji je radio traže lasersku epilaciju leđa i vrata, a inu estetskoj medicini, a da nije plastični hi- formišu se preko svojih žena, naših stalnih rurg. U to vreme niko nije znao, niti se ba- klijentkinja. Kad vide efekte podmlađivavio mezoterapijom, fileri su bili na nivou nja na njima, dolaze sa željom da se reše sintetičkih silikona i metakrila, o hijaluro- podočnjaka, da „ispeglaju“ bore. Muškarnu niko nije pričao, a pored par plastičnih ci, inače, imaju deblju kožu i njihove bore hirurga jedina sam te 2004. godine znala su dublje i izraženije. Često ih dobiju veoda aplikujem botoks. To me je učinilo pio- ma mladi, i to na čelu i oko očiju. Takođe, nirom u ovoj oblasti i za sve ove godine već posle četrdesete, muškarci koji su se uložila sam mnogo truda i energije da po- redovno bavili sportom gube velike kolipularizujem i opravdam sve nove metode čine masti iz lica. Upadaju im obrazi, podkoje sam predstavila u Srbiji. Ali, to mi je očnjaci dolaze do izražaja, te poprimaju istovremeno postao i jedan od zadataka, umoran i bolestan izgled. U našem poslu nešto što moji pacijenti sada očekuju od takvo lice poznato je kao runner face. Zato mene – da upravo najnovije i najuspešnije se i muškarcima najčešće radi botoks gorprocedure prva uradim u Srbiji. Poslednja nje trećine lica i nadoknađivanje volumena od tih metoda je aplikacija mezo-niti. Ovo hijaluronom u srednjem delu lica. Imamo i je potpuno nova metoda, i u Skinmedicu niz muških pacijenata koji redovno dolaze se pojavila istovremeno kad i u ostalim ve- na mezoterapiju, radi efekta svežine i zdralikim centrima Evrope. Razlika u odnosu ve boje kože“. na ranije niti jeste da su ove potpuno resorptivne: nestaju iz kože za šest meseci, U ovom periodu, u Skinmedicu su najtraali za sobom ostavljaju novostvorenu ko- ženiji oni tretmani koji lice i telo tokom lagensku nit koja sprečava dalji pad tonusa, proleća pripremaju da lepi dočekamo leto. u trajanju od najmanje dve godine, a često To su mezoterapija tela, ultrazvučna lipoi mnogo duže. Za proceduru nije potrebna sukcija, biorevitalizacija, bioreparacija i anestezija, osim blagog anestetskog krema. još čitav niz metoda za uklanjanje bora i Oporavak, uz blago crvenilo, traje svega masnih naslaga nakupljenih tokom zime. jedan dan. Najčešće se primenjuju za ko- Za početak njihove primene sada je pravo rekciju visećih obraza, opuštenog podvalj- vreme. ka i za potpuno uklanjanje dubokih nazo107

| trend

TEAM BUILDING TEAM - tim, ekipa, takmičarska ekipa BUILDING - izgradnja, zgrada

PRIMENOM TIM BILDING PROGRAMA SMANJUJE SE NAPETOST NA POSLU, PRENOSI SE POZITIVNA ENERGIJA, JAČA SE TIMSKI DUH, MOTIVIŠU SE ZAPOSLENI I POVEĆAVA SE NJIHOVA EFIKASNOST U RADU. STVARANJE POZITIVNE ATMOSFERE NA RADNOM MESTU DOPRINOSI I BOLJEM FUNKCIONISANJU CELE PORODICE ZAPOSLENOG, JER ON SVAKODNEVNE FRUSTRACIJE I PROBLEME SA POSLA NE NOSI SA SOBOM U SVOJE PORODIČNO OKRUŽENJE. UČESTVOVANJEM U TIM BILDING PROGRAMIMA NASTAJU POZITIVNE USPOMENE KOJE ZBLIŽAVAJU KOLEGE SA POSLA I ONI PRE SVEGA POSTAJU PRIJATELJI, PA TEK ONDA SARADNICI.

T

im bilding programe treba prvenstveno koristiti kao preventivno delovanje usmereno na bolji timski rad, pa tek onda kao sredstvo otklanjanja neželjenih efekata radnog mesta. Savremena tehnologija poslovanja i proizvodnih procesa toliko je napredovala da je uloga čoveka u njoj najčešće u obliku kontrole ili upravljanja mašinama, računarima. Sve je više tzv. sedentarnih radnih mesta, ekran je postao sve. Količina kretanja (fizičke aktivnosti) na radnom mestu je svedena na minimum, dok se neke umne aktivnosti iskorišćavaju do maksimuma.

Primenom tim bilding programa smanjuje se napetost na poslu, prenosi se pozitivna energija, jača se timski duh, motivišu se zaposleni i povećava se njihova efikasnost u radu. Stvaranje pozitivne atmosfere na radnom mestu doprinosi i boljem funkcionisanju cele porodice zaposlenog, jer on svakodnevne frustracije i probleme sa posla ne nosi sa sobom u svoje porodično okruženje. Učestvovanjem u tim bilding programima nastaju pozitivne uspomene koje zbližavaju kolege sa posla i oni pre svega postaju prijatelji, pa tek onda saradnici. Tim bilding programe treba prvenstveno koristiti kao preventivno delovanje usmereno na bolji timski rad, pa tek onda kao sredstvo otklanjanja neželjenih efekata radnog mesta.

Tim bilding je proces kojim se grupa ljudi osposobljava da postigne određeni cilj,

da se zaposleni motivišu i da se podstakne razvoj veština koje su neophodne za postizanje zadatog cilja.

Osnovni razlozi organizacije tim bilding programa od strane poslodavca jesu unapređenje produktivnosti radnika, njihove komunikacije, podizanje saradnje na viši nivo, povećanje motivacije i interesovanja za posao. Uz pomoć tim bildinga poslodavac može da sagleda različite sposobnosti svojih zaposlenih: sposobnost funkcionisanja u novonastalim situacijama, brzinu prilagođavanja, saradnju sa ostatkom tima, kao i odnose u radnom okruženju.

Sa druge strane, zaposleni imaju višestruku korist od tim bilding programa: mogućnost komunikacije i druženja sa kolegama van radnog mesta i mogućnost saradnje u situacijama koje nisu direktno vezane za svakodnevni posao. To je odlična prilika da se kolege bolje upoznaju, prevaziđu barijere u svakodnevnoj komunikaciji, prepoznaju i iskoriste do tada nepoznati talenti i sposobnosti kolega, ujedine kreativnost i inovacije u rešavanju problema i zadataka kako na samom tim bildingu tako i na radnom mestu. Takođe, to je prilika za otkrivanje mana i slabosti kako svojih, tako i svojih kolega i rad na njihovom otklanjanju na nivou grupe, stvaranje osećanja pripadnosti timu i odgovornosti prema njemu. I naravno, kao finalni cilj - izgradnja jednog snažnog i sposobnog tima koji nema slabih karika.

108

Tim bilding nije samo aktivnost koja se sprovodi, odrađuje, to je pre svega način razmišljanja koji je usmeren u samo jednom pravcu - ka izgradnji TIMSKOG DUHA svakodnevno na poslu u toku radnog vremena, kao i za vreme svih ostalih slobodno izabranih aktivnosti. Jedan od najvažnijih principa timskog duha jeste stav koji treba da ima svaki pojedinac u timu: NIKO OD NAS NIJE DOBAR KAO SVI MI ZAJEDNO.

TIM BILDING PROGRAMI Postoje razni oblici tim bilding programa, a najvažniji kriterijum podele jeste sadržaj samog programa i cilj koji se želi postići.

Sadržaj programa dalje zavisi od strukture firme, karakteristika radnog mesta zaposlenih, broja zaposlenih, lokacije održavanja, trajanja, itd. Kada imamo sve potrebne podatke za realizaciju programa, jedino ograničenje je mašta. Dakle, programi su prilagođeni potrebama i ciljevima tima, zavisno od toga da li se želi poboljšati komunikacija, međusobno poverenje i saradnja kako bi tim bio produktivniji i efikasniji, ili organizovati kvalitetno slobodno vreme u opuštajućoj i zabavnoj atmosferi.

Kako postoje različiti oblici tim bilding programa, postoje i dopunski nazivi koji bliže određuju sadržaj samog programa kao što su: Family Day, Staff Party, Team Building Brake, Happy Hour, Adventure Day...

| trend

SADRŽAJ TIM BILDING PROGRAMA Sadržaj programa je širokog opsega, od aktivne pauze u toku radnog vremena gde je cilj samo podizanje pozitivne energije i atmosfere za taj radni dan, do organizovanih edukativnih seminara o radu i funkcionisanju u timu, organizacije različitih sportsko-rekreativnih sadržaja, kreativnih radionica... Bez obzira o kakvoj se vrsti programa radi, najvažnije je da krajnji rezultat celog tima zavisi od svakog pojedinačnog člana, jer su upravo timski rad i komunikacija osnovni sinonimi tim bildinga.

Tim stručnjaka koji organizuju tim bilding programe čine ljudi koji su angažovani najčešće od strane poslodavca ili grupe menadžera neke firme, koji od njih dobijaju osnovne informacije o statusu zaposlenih, vrsti i karakteristikama posla, politici firme i ono najvažnije - o raspoloženju i socijalnoj atmosferi među zaposlenima.

Stručni tim čine stručnjaci iz različitih oblasti: psiholog, stručnjaci fizičke kulture (animator, fitnes instruktor, organizator rekreacije), andragog, sociolog, lekari specijalisti, nutricionisti...

Primena tim bilding programa je toliko značajna da mnoge kompanije razvijaju

kompletne tim bilding strategije na višegodišnjim nivoima. Takođe, danas postoje firme i udruženja stručnjaka za tim bilding koja se bave isključivo paketima i ponudama tim bilding programa.

Postoji veliki broj različitih paketa tim bilding programa, a najbolje su se pokazali programi koji obuhvataju više sadržaja kao što su: igre upoznavanja: komunikacija, timski rad, dodela timskih uloga, zadaci konflikta i pregovaranja, marketinga i menadžmenta, stilova upravljanja i društvenih akcija programi na vodi: jedrenje (regate), kajak, rafting, kursevi ronjenja i podvodnog ribolova, pecanje programi za podizanje adrenalina: paint ball, karting, off road - vožnja džipovima (safari), streljaštvo, paraglajding, letenje balonom, skijanje, speleoavantura... takmičarski programi: turniri u ekipnim sportovima, potraga za blagom (morska, gradska, na radnom mestu), golf, orijentiring...

ostali programi: wellness programi, pešačke ture, avanture biciklima, potraga za tartufima, organizovani boravak u prirodi (kampovanje, preživljavanje u prirodi, posmatranje ptica), časovi samoodbrane, škole plesa... tematski večernji programi zabave: plesno veče, karaoke show, maskenbal, muzičke radionice, playback i talent show, degustacije starog vina i dobre hrane, kvizovi znanja...

Katedra za Rekreaciju, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, Univerziteta u Beogradu i tim profesora koji su zaposleni na ovoj katedri ozbiljno se bave organizacijom i realizacijom događaja i programa ovog tipa u najširem smislu, i iza sebe imaju tim ljudi koji se bavi realizacijom postavljenih programa. prof. Goran Prebeg

trend |

| trend

PERSONALNI TRENING BEZ OBZIRA NA GODINE I OBAVEZE, UVEK JE PRAVO VREME DA POČNETE ZDRAVIJE DA ŽIVITE, PRAVILNO SE HRANITE I VEŽBATE U SKLADU SA ZDRAVSTVENIM STANJEM. PERSONALNI TRENING PREDSTAVLJA NAJPOUZDANIJI I NAJEFIKASNIJI VID VEŽBANJA JER VAM OMOGUĆAVA DA ZA KRAĆI VREMENSKI PERIOD POSTIGNETE ŽELJENE REZULTATE.

O

snovna prednost vežbanja sa personalnim trenerom, u odnosu na sve druge fitnes programe, je ta da se trening prilagođava vašim individualnim potrebama i ciljevima. Za većinu ljudi redovan odlazak u fitnes centre, održavanje visokog nivoa motivacije i stalni monitoring rezultata predstavljaju težak zadatak. Uz personalnog trenera, kao stručnjaka iz oblasti fitnesa, svi pomenuti ciljevi se mogu uspešno realizovati. Nekada je vežbanje sa personalnim trenerom bilo znak prestiža u društvu, a danas se sve veći broj ljudi odlučuje za ovaj vid vežbanja upravo iz razloga što individualni rad sa trenerom predstavlja vrhunac fitnesa.

Bez obzira na to da li je vaš cilj redukcija masnih naslaga, povećanje mišićne mase ili jednostavno želite da živite zdravije i podignete kvalitet svog života na viši nivo, personalni trener će vas motivisati i pomoći da kroz rad „jedan na jedan“ vaše želje postanu realnost. Redovna i pravilno

dozirana fizička aktivnost i do 50% može smanjiti mogućnost nastajanja pojedinih oboljenja. Pobedite stres i poboljšajte svoje psihofizičko zdravlje, kako bi depresija i loše raspoloženje postali vaša prošlost.

Razlozi zbog kojih je personalni trener pravi izbor: Motivacija – Personalni trener će se potruditi da pružite svoj maksimum na svakom treningu, ohrabriće vas i motivisati da kvalitetno vežbate čak i onim danima kada niste raspoloženi. On je tu da vam održi visok nivo motivacije i da vam svojim znanjem pomogne da prevaziđete sve zastoje, da ostvarite svoje ciljeve i da zajedno postavite nove.

Individualni program – Program se prilagođava vašim individualnim potrebama.

Ukoliko imate specifične potrebe, hronično oboljenje ili povredu, personalni trener će uz konsultacije sa vama i vašim lekarom napraviti siguran i efikasan plan i program 113

koji će vam omogućiti da ostvarite svoje ciljeve.

Efikasnost - Ciljevi koje ste postavili mogu vam delovati nedostižno. Personalni trener je tu da vam pomogne da se usredsredite na postizanje ciljeva, da prestanete da gubite vreme neefikasnim vežbanjem i da ostvarite željene rezultate u što kraćem vremenskom periodu. Obim i intenzitet treninga uskladiće sa vašom trenutnom formom.

Sigurnost - Bez obzira na to da li ste početnik ili imate određeno vežbačko iskustvo u teretani, neophodno je da sve vežbe izvodite pravilno i na taj način mogućnost od povreda svedete na minimum. Personalni trener je sve vreme uz vas tokom treninga i kontroliše da sve vežbe izvodite pravilno.

Treneri Rajić

Obrazovanje koje postavlja standarde

MODNI DIZAJN MENADŽMENT

dictionary |

kič (nem. kitsch)

U umetnosti, a i životu uopšte, pod pojmom kič podrazumeva se ono što nije autentično, ni kreativno, već je odlivak, kopija, lako svarljiv, pitak i plitak sentimentalni koncept čiji je ideal zlatna sredina, odnosno prosečna vrednost. Strategija kiča je postići uočljiv efekat umesto istine, a cilj zajednički imenitelj dopadljivosti najšireg obima, koji garantuje trenutno dejstvo na posmatrača, odnosno konzumera. Neko je rekao da je kič umetnost lagodnog življenja, a kič čovek je umetnik i konzumer tog umetničkog surogata.

U umetnosti, kao svetu znakova, kič je rano dešifrovan kao delo koje je podešeno da bude ugodno, podatno i pravilno. Delo koje nastoji da ne uznemirava, da ne provocira, već da se dopada na prvi pogled.

Dakle, nema istine, nema uznemirujućih pitanja, nema sumnje, nema ironije, nema istinske tuge. Ima bezbolne ilustracije, kopije, nakićene idile, suza koje smenjuju osmesi, nesrećne ljubavi sa srećnim ishodom, rastanaka koji su samo predigra za sastanak, cveća koje nikada ne vene i zalazaka sunca uvek u mekocrvenkastoj gami.

Po mom mišljenju, titula „kralj kiča“ bi odgovarala jednom mogulu našeg doba koji se upravo poslužio imaginacijom bavarskog kralja (Ludviga Bavarskog) i na kopijama dizajna njegovih dvoraca, špilja, veštačkih jezera i vrtova stvorio jednu globalno popularnu i visokokomercijalnu kič-imperiju, zvanu Diznilend, čije umnožene replike osvajaju planetu.

Da i ne govorimo o manjim porodičnim Diznilendima, domovima kič bogataša koji su i sami kopije kopija, baš kao i njihove kuće, mada oni nisu u stanju to da shvate, jer se to ne izražava u brojkama.

Prvi zaključak na osnovu ovih primera jeste da kič nije produkt stvaralačkog, već imitativnog čina. tekst: Vida Ognjenović izvor: Politika

115

| dictionary

dendi (engl. dandy) dendizam

Pojam koji čovek stvori o lepom odražava se u celokupnom njegovom načinu odevanja, u tome da li se njegovo odelo gužva ili zateže, da li njegovim pokretima daje mekoću ili oštrinu a to čak, tokom vremena, suptilno počinje da prožima i crte njegovog lica. Čovek na kraju počinje da liči na ono što bi hteo da bude. Čovek koji je bogat i dokon, čak i kad je postao neosetljiv i zasićen svega, nema drugih briga nego da trči stazom sreće. Čovek odrastao u raskoši i od mladosti priviknut na poslušnost drugih ljudi, čovek koji nema drugog zanimanja osim da bude elegantan, imaće uvek u svim vremenima posebnu i sasvim izuzetnu fizionomiju.

Dendizam je neodređena institucija, bizarna kao i dvoboj. Ovi ljudi nemaju drugih poziva osim da neguju ideju lepog u svojoj ličnosti, da zadovoljavaju svoje strasti, da osećaju i da misle. Ali dendi ne stremi ljubavi kao posebnom cilju, ne teži za novcem kao za nečim bitnim. Njemu bi mogao biti dovoljan i jedan beskonačan kredit. Tu prostačku strast on prepusta vulgarnim smrtnicima.

Dendizam nije čak, kao što mnoge neuke osobe, izgleda, misle, neumerena sklonost ka udešavanju i materijalnoj eleganciji.

Ove stvari su za za savršenog dendija samo simbol aristokratske superiornosti njegovog duha. Zato se u njegovim očima, zanetim pre svega otmenošću, savršenstvo odevanja sastoji u apsolutnoj jednostavnosti koja je, zaista, najbolji način da se neko izdvoji. To je, pre svega, žarka potreba za originalnošću, sadržana u granicama pristojnosti. To je neka vrsta kulta prema sebi samom koji može da nadživi traženje sreće u drugome, u ženi, na primer, koji može da nadživi čak i sve ono što naziva iluzijama.To je zadovoljstvo da se izazove iznenađenje i sujetno zadovoljstvo da se sam nikada ne iznenadi.

Lord Byron (1788-1824)

Charles Baudelaire (1821-1867)

Oscar Wilde (1854-1900)

Šarl Bodler

Alfred Guillaume Gabriel d’Orsay (1801-1852)

116

dictionary |

klavirska sonata (od ital. sonare, suonare, svirati)

Šta je klavirska sonata?

Klavirska sonata može biti mnogo toga – npr. kratka četvorominutna forma sa jednim stavom, ili delo epskih proporcija sa pet stavova. U stvari, možda je najbolje reći da je klavirska sonata ono što je kompozitor odlučio da tako nazove.

Skarlatijeva „Sonata u E duru“ je prvi primer ovog muzičkog oblika iz rane ere kada sonata kao forma nije bila još uvek jasno kristalisana. Međutim, bez Jozefa Hajdna, istorija klavirske sonate bi verovatno izgledala sasvim drugačije. U njegovom opusu koji obuhvata oko šezdeset sonata (među kojima se ističe „Sonata u C duru“), klavirska sonata je evoluirala u dobro balansiran komad sa tri ili četiri stava, koji će Mocart i Betoven kasnije dalje razvijati.

Mocart je napisao 18 klavirskih sonata od kojih je najpoznatija „Alla Turca“ (Turski marš), dok se Betovenova „Apasionata“ smatra jednim od najvećih dela klasične muzike. Šubertove klavirske sonate, kao što je npr. „Sonata u A duru“, gotovo da nikada nisu dobijale ni delić pažnje kakvu su npr. imale Betovenove sonate, sve od momenta od kada su komponovane. Šopen je napisao tri sonate, dok je List komponovao samo jednu, ali takvu koja će mu uvek obezbeđivati mesto na listama ovakvoga tipa.

Brams je još jedan od onih kompozitora epohe romantizma, koji nije baš poznat po svojim klavirskim sonatama, međutim ima jedno ili dva remek dela, među kojima je „Sonata u F molu“.

Idemo na 20. vek, i jednu pomalo ekscentričnu ličnost iz sveta klasične muzike.

Rus Aleksandar Skrjabin je počeo kao veliki ljubitelj Šopena, gotovo romantik, ali je završio kao avangardni, skoro atonalni kompozitor, sa pomalo čudnim, mističnim pogledom na svet koji je davao specifičnu atmosferu njegovim kompozicijama. Skrjabin nikada nije izvodio svoje kompozicije, kao što je npr. „Sonata br.9“ poznata i kao „Crna misa“ jer se plašio mračnih sila koje bi ona mogla prizvati. Još jedan Rus će biti počastvovan mestom na ovoj listi, a to je Sergej Prokofjev. Prokofjev je pokazivao klasicističke tendencije, i zbog toga je sasvim prirodno da se svrstava među najveće kompozitore sonata 20-og veka, a ostaće najverovatnije poznat po svojoj „Sonati br.7“ i njenom „ozloglašenom“, gotovo mašinskom krešendu.

W.A.Mozart (1756-1791)

Ludwig van Beethoven (1770-1827)

Frédéric Chopin (1810-1849)

Аleksandar Skrjabin (1872-1915)

artist |

Milan Blanuša

| artist

Figura, terakota, 42 x 14 cm, 1996 Figure, terracotta, 42 x 14 cm, 1996

120

artist |

Figura, terakota, 37 x 18 cm, 1996 Figure, terracotta, 37 x 18 cm, 1996

121

| artist

Grupa 5, ulje na platnu, 170 x 160 cm, 1998 Group 5, oil on canvas, 170 x 160 cm, 1998

122

artist |

Posmatrači pomračenja sunca, ulje na platnu, 170 x 160 cm, 1998 Observers of the Eclypse of the Sun, oil on canvas, 170 x 160 cm, 1998

123

| artist

Ĺ minkanje, suva igla, 50 x 50 cm, 2004 Making - up, dry point, 50 x 50 cm, 2004

124

artist |

Milan Blanuša Iako je, možda, najviše u svojoj generaciji i u svom žanru ostvario dodir sa aktuelnom evropskom umetničkom situacijom, Blanuša je racionalan do mere koja određuje ravnotežu različitih formalno-značenjskih elemenata dela; on, u stvari, uporno brani jedinstvo izraza i osećanja, izoštrene stvaralačke svesti i intuicije, stvarnosti sveta i stvarnosti duha. Ta ravnoteža bitna je karakteristika njegove umetnosti od kraja sedamdesetih do danas.

Kao učesnik i svedok važnijih zbivanja u likovnom životu, više od dve i po decenije dokazuje da je briljantan crtač specifične vokacije i dosledan slikar figuralnog opredeljenja. I bez obzira na stalnu i prirodnu prisutnost u svetu aktuelnih ideja, on se nikada do kraja ne povinuje zahtevima aktuelnog trenda, znajući, ili pak osećajući, da je likovni čin u suštini modifikacija subjektivnog doživljaja sukobljenih zahteva ideja epohe i zahteva kreativne potencije slikarske ličnosti. Zato njegov realizam, bez obzira na trendovski predznak, uvek pomalo nadilazi vladajuće odrednice shvatanja i nudi nove, 1ičnije, predloge izraza.

Taj ,,višak“ slikarske energije i sloboda u traganju za složenim likom vremena, ta dilema između discipline i potrebe za slobodom, ne govore samo o strasti i slikarevom istraživačkom duhu, već i o potrebi za približavanjem suprotnosti, estetskih, uže određujući likovnih, jezičko-materijalnih i onih u širem smislu socijalnih, psiholoških i ideoloških.

U tome jeste njegova likovna ,,verifikacija činjenica stvarnosti“, oštrina, distanca i kritičnost, ali i ono instinktivno osećanje zastrašujuće složenosti ukupnosti sveta, izazov tajanstvenog. Ne prepuštajući se čarima boje, Blanuša veruje dramatici svetlo-tamnog i liniji kojom beleži granice sudara nade i beznađa, smisla i besmisla, osećajući elementarnu oporost odnosa čoveka i sudbine. Bez obzira na odgovor koliko opšta društvenopolitička klima vremena ima uticaja na njegovo slikarsko mišljenje i osećanje, figuracija je za njega svakako činjenica likovnog jezika i osnovni motiv njegove sveukupne estetike u kojoj najadekvatnije može da izrazi osnovne zahteve svoje umetnosti.

Neposredan dodir sa aktuelnom evropskom umetničkom praksom krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih (zahvaljujući trogodišnjoj specijalizaciji na Visokoj školi za umetnost u Braunšvajgu) izrodio je onaj neophodan impuls kojim se učvršćuje mišljenje i potvrđuje sloboda izbora.

Nemačka nova figuracija kritičko-realističke orijentacije najbliža je njegovom osećanju i on je prihvata kao osnovicu daljih istraživanja: velike kompozicije, porodične grupe (portreti) ili pojedinačne figure, čvrsto modelovane ali sigurno crtane, obezličene i pune neke tragične usamljenosti i obesmišljenosti.

Određujući ga kao predstavnika novog realizma, koji je tokom Blanušinog sazrevanja bio jedan od evropskih trendova, kritika ga je aktualizovala na način koji je već sadržavao u sebi nagoveštaj promena.

U svojim ranim radovima Blanuša koristi fotografiju s posebnom namerom: da precizira polja u kojima će se ozbiljno raditi olovkom, perom i četkom. Fotografija je određivala konturu, rubnu liniju oblika, ali njegovu stvarnu likovnu strukturu utvrđivala je ruka slikara. To važi i danas.

Kalajić ga je početkom osme decenije svrstao u stilsku grupu pod nazivom „hladni pogled“, a nešto kasnije, u naslednika beogradske nove figuracije šezdesetih; Đorđe Jović, pod šifru neoimpresionizma, a Zoran Markuš, pod obrazac „čvrste slike“, s napomenom da se „svojim luminizmom, kao nosiocem asocijativnih značajki znatno udaljio od postojećih verističkih modela“.

Sreto Bošnjak

125

| artist

RADNA BIOGRAFIJA

1943. rođen u Jagodini 1967. diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti (danas Fakultet likovnih umetnosti) u Beogradu, odsek slikarstva, u klasi prof. Ljubice Sokić 1971. završio postdiplomske studije na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Braunšvajgu (Braunschweig) 1973. postao član ULUS-a 1976. asistent za slikanje i crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1978. specijalizacija grafike na Državnoj visokoj školi za likovne umetnosti u Frankfurtu na Majni 1992-1998. radio kao redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1999-2004. radio kao redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti na Cetinju Danas je redovni profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu.

SELECTED BIOGRAPHICAL DATA

1943 Born in Jagodina 1967 Graduated from Academy of Fine Arts in Belgrade, Department of painting, Professor Ljubica Sokic‘s Class 1971 Completed graduate studies at the Staatliche Hochschule fur bildende Kunste in Braunschweig 1973 Became a member of ULUS (Serbian Association of Artist of Fine Arts) 1976 Assistant professor for painting and drawing at the Academy of Arts in Novi Sad 1978 Advanced training at the Staatliche Hochschule fur bildende Kunste in Frankfurt am Main Associate professor at the Academy of Arts in Novi Sad

126

intermezzo |

A different view of Rolls Royce by

LAGERFELD

K

arl Lagerfeld je posetio kompaniju Rols-Rojs (Rolls-Royce) kako bi predstavio svoju izložbu fotografija pod nazivom „Drugačiji pogled“ iz serije „Ikone umetnosti“ poznatih proizvođača luksuzne robe. Lagerfeld je predstavio izložbu koja obuhvata njegove jedinstvene fotografije Rols-Rojs motornih vozila na privatnoj svečanosti organizovanoj ovim povodom u prostorijama kompanije u Zapadnom Saseksu u Engleskoj.

Govoreći o izložbi, Karl Lagerfeld je rekao: „Sve više posmatram život poredeći ga sa apstrakcijom. Ja vidim svet, modu i automobile kroz objektiv svoga foto-aparata. To mi omogućava da zadržim kritičku distancu prema svom radu. Ovakav pristup mi mnogo više pomaže u sagledavanju realnosti nego što sam mislio da je to moguće. Svaka od mojih fotografija za Rols-Rojs je apstraktna predstava relanosti. Tehnički medij fotografije je odlično sredstvo za moje umetničko stvaralaštvo i kreiranje Drugačijeg pogleda“.

127

| music

music |

MUZIKA KAO STIL ŽIVOTA

Srpska muzička javnost mr Aleksandru Paladin prepoznaje kao glavnu urednicu prve revije za klasičnu muziku „Muzika Klasika“, koja ulazi u treću godinu izlaženja. Istovremeno, slušaoci Radio Beograda 1 prepoznaju njen glas kao autora i voditelja emisije „Susretanja“, koja se svakog radnog dana bavi aktuelnim temama iz sveta umetničke muzike. Učenici osnovnih škola u višim razredima koriste njen udžbenik za predmet Muzička kultura, a deo je i projekta koji se bavi primenom muzike u medicini. Muzikolog po vokaciji, voli da kaže da se, pored tema iz kulturnog menadžmenta i srpske muzičke istorije, pre svega bavi kreativnom muzikologijom, što objašnjava njeno interesovanje za različite aspekte muzike – od medija do nauke.

Svako ko se danas bavi bilo kojom umetnošću jeste osoba koja mnogo voli svoj posao. Oni koji pripadaju istom svetu kao i ja znaju da to podrazumeva borbu sa mnogo čim, i borbu za mnogo toga, a pre svega za mogućnost da se sama umetnost realizuje i da opstane.

Kako ocenjujete odnos našeg društva prema klasičnoj muzici?

Platon je još rekao: „Kakva muzika, takva i država“. Mislim da ta rečenica govori sve.

Uključite elektronske medije, pogledajte kioske u gradu, i biće vam jasno kakav je odnos države prema klasičnoj muzici. Svakodnevno se susrećem sa stavom da se klasična muzika sluša samo kad neko umre.

To je zastrašujuće jer mi se ponekad čini kao da predvodim pogrebni orkestar. Nije ni čudno što ovaj stav egzistira, jer prostora za tu vrstu muzike zaista i ima samo kada se na državnom nivou poveća stepen žalosti. Sa tim stavom stvara se i negativan odnos prema ovoj vrsti muzike, jer ko od nas voli da ide na groblje?!

Gde vidite rešenje za ovaj problem?

Više puta sam u protekloj deceniji prisustvovala tribinama, od kojih su neke organizovane i od strane samog Ministarstva kulture, koje su se bavile pitanjem definisanja strateškog razvoja kulture, pa samim tim i muzike. Svaki od tih sastanaka se završavao određivanjem nekih temeljnih

tačaka, koje bi trebalo da budu smernica u kom pravcu kultura treba da se razvija.

Mislim da je to uzaludan posao, jer smatram da prvo treba da delujemo u pravcu formiranja konzumenata kulture. Na koncertima je sve manje ljudi. Na otvaranja izložbi dolaze samo oni po pozivu, na književnim večerima ima samo još malo onih koji knjigu uopšte uzimaju u ruke i čitaju, a slično je i sa promocijama bilo čega što dolazi iz oblasti kulture. Rešenje ne vidim samo u delovanju Ministarstva kulture, već prvenstveno u onome što treba da radi Ministarstvo prosvete, a to je da od najranijeg uključivanja u društveni život, a to su dečiji vrtići, treba delovati na kulturnu svest buduće publike kulturnih sadržaja. Šta to konkretno znači?

To znači da decu od tri godine treba odvesti ispred Kolarca i, primereno njihovom uzrastu, ispričati im priču o Iliji Milosavljeviću koji gradu poklanja veliku zgradu, sa idejom da ona postane hram kulture. Sledeće godine ih ponovo treba dovesti, podsetiti na tu priču, uvesti u hol, u koncertnu dvoranu, odnosno dovesti ih na prigodne koncerte koji su im namenjeni, a koje sasvim uspešno organizuje Centar za muziku Kolarčeve zadužbine. Potom ih treba dovesti opet kad napune pet godina, pa kad postanu predškolci. Deca su kao mali usisivači. Primaju sve informacije, drže ih u sebi i prepoznaju kad zatreba. To nije ništa novo. To je u svetskoj pedagoškoj praksi poznato kao „fenomenološka metoda učenja“, koja podrazumeva da deca stiču nova znanja na osnovu onoga što već znaju. To zahteva i da vaspitač, učitelj i profesor prevaziđu model „ex cathedra“ i da postanu 129

svojevrsni moderatori koji će putem pitanja na poseban način podsticati dečija, već postojeća, saznanja.

Gde je u tom kontekstu koncept revije „Muzika Klasika“?

Nadovezuje se na njega. Naš cilj je da muzičare predstavimo kao obične ljude koji imaju ista interesovanja i želje kao i ljudi koji se bave nekim drugim profesijama.

Najčešće se na umetnike gleda kao na bića sa druge planete, i ne daju im se opštečovečanske osobine. Koliko sam samo puta čula zaprepašćenu konstataciju tipa „pa ti ne slušaš samo klasičnu muziku!“ Naravno da ne slušam; volim da odem i na koncerte neke druge muzike, volim da se družim sa ljudima, i naravno da u kafani od muzičara neću poručiti „Proleće“ iz Vivaldijevih „Godišnjih doba“.

Da li klasična muzika podrazumeva i klasičnu modu?

Ne, ni u publici, ni na sceni. Novo vreme je napravilo velike promene u tom smislu.

Iako još uvek ima onih koji neguju stari stil, nova generacija je napravila iskorak.

Pogledajte samo kako se na sceni oblači, na primer, violinista Najdžel Kenedi. To je daleko od konvencionalnog.

Koja je vaša kombinacija za izlazak na scenu?

Uvek ću se opredeliti za malu crnu koktel haljinu, klasičnu ili stilizovanu, i dobre cipele.

Predrag M. Mitrović

art |

Umetnička slika u ENTERIJERU Jedan od najperspektivnijih predstavnika srpske i internacionalne likovne scene poslednje decenije, Dušica Pejić (1976), učestvovala je na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu i nagrađivana je za svoj rad.

Umetnica je u ovom periodu aktivno predstavljala svoj opus, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu: od grupnih izložbi u referentnim galerijama, preko problemskih grupnih izložbi, do privatnih kolekcija. Jedna od značajnijih izložbi na kojoj je učestvovala bila je izložba Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. autora Vasilija Sujića, kada je uz još sedam umetnika uvrštena u izbor najistaknutijih autora apstraktne orijentacije u srpskom slikarstvu. Ista postavka iduće godine prikazana je u Srpskom kulturnom centru u Parizu gde je bila izuzetno vrednovana od strane stručne javnosti.

U svom zrelom i kompleksnom opusu umetnica kontinuirano istražuje mogućnosti boja i oblika i njihovih potencijalnih analogija sa rečima, pokretima i tonovima.

Modifikacijom i apstrahovanjem pisma ona dolazi do formi koje same po sebi preuzimaju ulogu naracije. Svaki od radova umetnica predstavlja kao sekvencu, jedan momenat jednog događaja ili doživljaja.

Radovi se tako mogu spajati i odvajati, postajati i ostajati celina, ili nastaviti svoj život napuštajući prvobitna značenja koja su imali.

Njene slike predstavljaju savremen i snažan izbor. Otkupljene su za ekskluzivne kolekcije velikih kompanija WIENER STADTISCHE, GORENJE, DENEZA, NITEA, a nalaze se i u privatnim kolekcijama. tekst: Mihailo Petković foto: Milan Radovanović 131

| art

intermezzo |

Fondazione Bisazza

Magic Garden

B

izaca (Bisazza), poznati italijanski prozivođač staklenih mozaika, nedavno je pokrenuo „Fondaciju Bizaca za umetnost, dizajn i savremenu arhitekturu“ u Montekju, Vićenca. Ovaj veliki projekat transformacije nekadašnje fabrike od preko 6000 m2 u izložbeni prostor radio je arhitekta Karlo Dal Bjanko. Ova privatna fondacija odražava strast za umetnošću porodice Bizaca.

U ovom prostoru možete se diviti stalnoj postavci dela potpisanih od strane renomiranih umetnika, dizajnera i arhitekata kao što su Haime Haijon, Alesandro Mendini, Fabio Novembre, Mimo Paladino, Etore Sotsas, Anri Putman, Patrića Urkviola, Studio Job, Marsel Vanders i drugi.

133

art |

emocije u kamenu Figurom koja više podseća na foto-modela nego na populističku predstavu umetnika, vajar i vizuelni umetnik Predrag Kovačić sa osmehom ulazi u svoj atelje u Sremskoj Mitrovici, na pitoresknoj obali Save. Činjenica da živi na mestu koje je bilo rimska prestonica u vreme Tetrarhije i u kome se kamen obrađivao na svakom koraku, verovatno čoveka nagoni da počne da traži dublju vezu sa ovim materijalom. Počinje da govori o sebi, neprestano smešeći se. „Nemam uzore. Nikada ih nisam ni imao.

Kada bih imao uzor, moje delo bi ličilo na njegovo, a poznato je da se mane jednog umetnika najbolje vide na njegovim sledbenicima. Pojedine umetničke sekvence i dela nastala u njima smatram izuzetnim, ali ne pokušavam da sledim korake tih umetnika. Na primer, smatram da je barokna umetnost vrhunac umetnosti, barokna skulptura je vrhunac skulpture, ali je ne imitiram. Moji radovi ne podsećaju na barokne umetnike, jer su svedeni i apstrahovani. Međutim, barokna umetnost je puna emocija, koegzistira sa prostorom u kojem se nalazi, izazivajući različita osećanja. Želja mi je da moje skulpture izazovu približan sentiment kod publike. Posmatrač treba da uvidi neraskidivu vezu između skulptura i prostora u kome se nalaze, stvarajući pri tom sopstvenu sliku i emociju koja ne mora biti istovetna mojoj.“ Predrag je umnogome antiteza shvatanja o umetnosti i umetnicima. Živi dopola okružen računarima, kao Neo iz Matriksa, a drugom polovinom živi prekriven kamenom prašinom dok stvara svoja dela. „Bavim se svim aspektima vizuelne umetnosti koji me zanimaju. Bavio sam se kratkim formama, instalacijama, performansom, videom, grafikom, dizajnom, fotografijom... Današnji umetnik nije šablonizovan. Ljudi su prepuni klišea o umetnosti i umetnicima. Živimo u veku u kome granice između umetničkih delovanja ne po135

stoje, te je mogućnost eksperimentisanja i ekspresije utoliko veća. Neretko se dešava da i publika postane saigrač u metafizičkoj igri.“ Predrag nastavlja da govori o onome šta ga najviše zanima. I nervira. O osećanjima. O nedostatku osećanja. „Najviše me zanima lični doživljaj mog stvaralaštva. Ne moj lični doživljaj moje umetnosti, ne ono što sam ja osećao dok sam stvarao. To nije bitno, koliko je bitan osećaj posmatrača mog rada. Lepota uvek jeste u oku posmatrača. Skulptura je kao pesma, nju je teško shvatiti. A posebno je teško shvatiti moje skulpture, jer sam ja škrt u pogledu iznošenja u prvi mah onoga što sam hteo da kažem. Ne stavljam sve u prvi plan. Ostavljam da sam posmarač „doslika“, ili bolje reći „dovaja“ moje delo u svojoj glavi, svojom emocijom.“ Pitamo ga kako bi definisao svoju umetnost, s kojim pravcem bi se najviše identifikovao, iako dobro znamo kakav jezoviti osećaj ovo pitanje ostavlja na savremene umetnike, uvek nesklone ukalupljivanju.

Pa ipak, Predrag se nasmeje i kaže: „Pravac? Ja se snažno naslanjam na forme nastale u 1920-im i 1930-im godinama, koje smatram „zlatnim godinama“ umetnosti. Znate, ono vreme „izama“ kada je vladao duh avanture, avangarde. Tada je umetnost išla u korak sa filozofijom i sjajno

| art

je oživljavala duh i emocije vremena. U pitanju je introspekcija, promišljanje o tome kakva skulptura treba da bude da bi oslikala moje emocije. Prema mome mišljenju, treba da bude neotuđena i neotuđiva od prirode. Ako se otuđi od prirode, postaje možda previše savršena, zanatska, previše uverljiva, kao industrijski proizvod. Kao reklama. Kao antireklama. Međutim, ljudi u suštini vole ono što je savršeno, što ne moraju sami da „dovrše“ i da dožive po svome, nego samo onako kako im je servirano. Tako su sigurniji, iako vole da kažu da su danas u 21. veku svi opaki individualisti. Upravo zato u mojim radovima uvek ostavljam tu dozu rustike, neobrađene forme, koja se kombinuje sa oblom, zaglađenom, napregnutom formom. Tek kada dođemo do ogoljene emocije, onda znamo da smo doživeli umetnost. I zato mislim da bi skulpture trebalo dodirivati. Baš ono što se u muzejima i galerijama ne dozvoljava.

Skulptura je neodvojiva od čula dodira. Ja sam je stvarao dodirujući je. To je najprirodniji način da je i neko drugi doživi. Potreban je taktilni element. A što se tiče samih mojih formi, nije ih lako shvatiti. One su apstrahovane. Ne predstavljaju čistu realnost, već preko moje skulpture morate da dokučite realnost.“

„Nemam planiranu realnost pre nego što napravim skulpturu. Ja se vodim čistom emocijom prilikom njenog stvaranja. Ne pravim ni skice ni planove, već jednostavno emotivno reagujem na materijal. Svetu nije potrebna kičasta mehanička zanatska manufaktura gde bih ja napravio skicu, a gomila mojih pomagača bi „dovršavala“ moju ideju do perfekcije. To onda nije moje delo, to nije moj unikat. Tokom 20-ih i 30-ih godina 20. veka skulptori su shvatili da sa industrijalizacijom to više nije bitno: mašina će ionako sve to uraditi brže i preciznije od vas. A po čemu je to onda vaše, ako vi niste rukama prisutni na svom delu od početka do kraja? Tada su skulptori počeli da rade jednu skulpturu po godinu ili dve. Radili su ličnu ekskluzivu. Nisu radili proizvodnju, masovnu produkciju, štancovanje. Zato su moji radovi ekskluzivne prirode. Bila to terakota ili kamen, sve je jedinstveno i sve je sa mojim ličnim pečatom, mojom dušom.“

Još malo o emocijama, tom najvažnijem pokretaču umetnosti i onome što umetnost treba da pokrene:

„Nijedna skulptura nikad nije dovršena.

Ona i dalje treba da živi i da se razvija.

Tehnički, skulptura biva završena - to je

Kopka nas još jedno pitanje: kada umetnik zna da je njegovo delo završeno? Poznato je da mnogi imaju taj panični strah da „nije još gotovo“ i „da je moglo bolje“ i da bi uvek želeli „još malo da dovrše“ svoje delo. Predrag odgovara:

136

kraj moje intervencije na njoj. Svaka linija je tu da prenese emocije, svaka nepravilnost je tu da pojača emociju. Svako može da me tumači po svakoj konstruktivnoj liniji. Nepotreban je kalup, savršenstvo. Ja nikada nemam plan gde ću završiti. Možda ću se opet vratiti videu ili instalacijama ili performansima, ali ni tada neću znati gde je kraj mog dela. Ja želim da egzistencijalističku misao transponujem u skulpturu.“ Za kraj, uobičajeno pitanje o planovima.

Neuobičajeni odgovor: „Želim da pravim izložbe skulptura na njivama, na livadama Fruške gore, daleko i izolovano, gde će ih snimati kamere iz helikoptera i želim da se to prenosi uživo. Želim da možda niko ne može da dopre do njih fizički, da budu u skladu sa prirodom, da se sjedine sa prirodom. Međutim, želim i da ih dodiruju u galerijama, da se ljudi s njima sjedine. Jedno od ta dva. Oba, zapravo. Niko se danas ne bavi tuđim osećanjima da bi pobudio neka svoja nepoznata osećanja. Ja bih voleo to da promenim.“ Žikica Milošević

architecture |

ENERGETSKI PASOŠ Energetska efikasnost zgrada je u žiži interesovanja stručne javnosti jer je Srbija uvela propise koji prate savremene evropske trendove i regulativu Evropske Unije. Prvi put u Srbiji se definišu parametri kojima se klasifikuju zgrade po kriterijumu potrošnje energije, propisuju se uslovi koje novi i postojeći objekti moraju da ispune radi postizanja energetske efikasnosti zgrade, sa ciljem smanjenja ukupne količine energije potrebne za funkcionisanje zgrade, uz povećanje komfora korisnika.

Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009, 64/2010, 24/2011) nadležno Ministarstvo donelo je: Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada („Sl. glasnik RS“, br.

61/2011) i Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. Glasnik RS“, br. 69/2012) koji se primenjuju od 30. 9.

2012. god. Prema pravilnicima neophodno je izraditi elaborat energetske efikasnosti zgrade (EE elaborat) i energetski sertifikat - pasoš (uz Zakonom predviđene izuzetke) za sve nove zgrade, kao i za postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju. EE elaborat i energetski pasoš čine sastavni deo obavezne tehničke dokumentacije potrebne za dobijanje građevinske i upotrebne dozvole.

Energetska svojstva zgrade prikazana su u energetskom pasošu koji sadrži izračunate vrednosti potrošnje energije, energetski razred zgrade i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava zgrade. Energetski pasoš izdaje ovlašćena organizacija koja ima licencirane inženjere za energetsku efikasnot zgrade, a jedan primerak energetskog pasoša u roku od 15 dana od izdavanja dostavlja nadležnom Ministarstvu.

Pravilnikom je utvrđeno 8 kategorija energetskih razreda zgrada od A+ do G, gde je A+ najveća energetska efikasnost. Energetski razred nove zgrade mora biti najmanje C ili viši, a potrošnja ne sme biti veća od 65 kWh po m2 godišnje, što je na nivou evropskog proseka. Sada je u Srbiji prosečna potrošnja od 150 do 200 kWh po m2, što je oko 40% više potrošene energije po 137

stanovniku nego u Evropi. Energetski razred za postojeće zgrade, nakon izvođenja radova, mora biti poboljšan najmanje za jedan razred. Predviđeno je da se energetski pasoši izdaju za zgrade ili delove zgrada koji se prodaju ili daju u zakup, kako bi uputili kupca u energetski kvalitet objekta.

Energetski efikasna gradnja uvešće u upotrebu savremene materijale, efikasnije primeniti postojeće i usloviće novi pristup u projektovanju, što će uticati na poboljšanje kvaliteta života i na cenu nekretnine – cena će zavisiti i od energetskog razreda, a ne samo od lokacije.

Tatjana Milićević, advokat

U enterijeru objekta (arh. Milutin Miljuš), dominira ideja industrijskog dizajna izražena u nemalterisanim zidovima sa ciljem imitiranja grubog betona, rešetkastim metalnim plafonima, šinskim svetiljkama i brušenim hromiranim elementima stepeništa, staklenim pregradama i liftom

architecture |

BEKAMENT Samo izuzetni objekti mogu da postanu atrakcije izdvajajući se svojim visokim kvalitetom, povezanošću funkcije i forme u prostornom i arhitektonskom smislu. Jedan od takvih objekata je novoizgrađeno sedište kompanije „Banja Komerc Bekament“ d.o.o. Banja, Aranđelovac, u srcu Šumadije, kojim je kompanija krunisala dvadeset godina uspešnog poslovanja.

Banja Komerc je fabrika za proizvodnju materijala za završne radove u građevinarstvu. Osnovana je 1992. godine i gotovo 20 godina uspešno prerađuje i proizvodi mlevene materijale od čuvenog venčačkog mermera. Program čine: završni premazi za unutrašnje i spoljašnje zidne površine, građevinski lepkovi, mase za gletovanje i fugovanje, krečno-cementni mašinski malteri, dekorativni mineralni tankoslojni malteri (praškasti), dekorativni tankoslojni malteri u pastoznom stanju, emulzije i podloge, materijali za podove, najfinija kalcijum-karbonatna punila i ostali materijali u građevinarstvu.

Sedište kompanije je smešteno u neposrednoj blizini proizvodnog pogona koji čine dve fabrike: fabrika za proizvodnju kalcijum-karbonata i fabrika za proizvodnju materijala za završne radove u građevinarstvu. Sve zajedno čini jedinstvenu funkcionalnu celinu koja se prostire na 10 hektara.

Ovaj objekat, površine 1.250 m2, dominira okolinom svojim savremenim dizajnom koji daje sasvim drugu dimenziju tradicionalnom okruženju i prirodi. To je postignuto oštrim linijama i fasadom koja kombinuje staklo i italijansku granitnu keramiku. Specifičnost objekta su kosi noseći stubovi koji su naizgled nasumično postavljeni. Veza sa prirodom postignuta je skladno uređenim zelenilom oko objekta i zatravljenom krovnom terasom. Svetski građevinski standardi ispoštovani su korišćenjem kvalitetnih materijala, sistemom grejanja i hlađenja izmenom energije tzv. toplotne pumpe i upotrebom solarnih panela, čime je ostvarena ušteda energije do 70% i postignuta maksimalna energetska efikasnost objekta.

Primenjene su različite podne obrade: svetla keramika i mermer za niže etaže, itisoni za kancelarijske prostore, parket na višim 139

etažama, industrijski pod na kome se nalaze konferencijski stolovi. U direktorskoj kancelariji je posebno dizajniran stakleni pod oblikovan u vidu polja i ispunjen mlevenim kamenom – materijalom koji kompanija koristi u raznim proizvodnim procesima.

U prizemlju je prostrani foaje koji se koristi za prezentaciju proizvodnog programa kompanije i kao prostor za razne manifestacije. Na spratovima su kancelarije i sale za sastanke odvojene staklenim pregradama s ciljem transparentnosti prostora i vizuelne povezanost svih delova objekta.

Nameštaj je funkcionalan i praktičan za upotrebu, a jednostavnost industrijskog dizajna razbijena je savremenim dizajnom recepcijskih i direktorskih stolova, koji su izrađeni od keroka i stakla, u beloj i crnoj boji, kao i upotrebom biljaka.

Jedan od osnivača kompanije „Banja Komerc Bekament“ d.o.o. Banja, Aleksandar Čolović ističe: „Prilikom izgradnje i uređenja sedišta kompanije vodili smo se idejom da izgradimo energetski efikasan objekat po svetskim standardima, uz primenu koncepta „povoljnosti radnog mesta“ koji analizira strukturu zaposlenih svakog sektora na osnovu radnih zadataka i potreba u vezi sa poslom koji obavljaju. Tako je stvoreno prijatno mesto za rad; ljudi uživaju da tu provode vreme zahvaljujući kvalitetno organizovanom prostoru, prirodnom osvetljenju i lokaciji, što utiče i na porast produktivnosti i efikasnosti.“ Izuzetno je pohvalno što je jedna domaća kompanija kao „Banja Komerc Bekament“ izgradila kvalitetan i impresivan objekat u Srbiji, koji reprezentuje ne samo kompaniju, već i ovaj deo Šumadije. foto: Rale Radović

home |

GAMA ISSA HOUSE arh. Marsio Kogan; Sao Paolo, Brazil

1. januar 2002, Sao Paolo Deset sati je. Veče. Vrućina je. Koristim ovaj redak momenat mira i samoće da započnem projekat nove kuće. Gledam kroz prozor i vidim BMW X5 koji se upravo parkira ispred zgrade. Mladić od oko 27 godina izlazi iz auta sa zapanjujuće lepom plavušom koja bojažljivo drži svoju Prada tašnu. Skoro potpuno crn prosjak im prilazi pitajući da li žele da im za 5 dolara pripazi na auto. Potom ulaze u japanski restoran. Na radiju, koji ću isključiti za par sekundi, govore o skorašnjim kidnapovanjima i pobunama u zatvorima. Čitam moje beleške sa prvog sastanka sa klijentima - parom koji se bavi advertajzingom.

Pričali smo o ogromnoj biblioteci u dnevnom boravku u visini dve etaže, velikim prozorima koji se u potpunosti otvaraju ka vrtu, bazenu veličine 30 x 3 m, kuhinji sa oranž stolom u centru, dva simetrična mermerna stepeništa osvetljena prirodnim fokusiranim svetlom, preciznom i detaljnom radnom studiju, prostoru retke i elegantne proporcije koji se uvek odnosi prema eksterijeru na različit način, belim teksturama, Ero Arnievoj fotelji – „Lop-

ta“, minimalizmu, šezdesetim godinama, elektronskoj muzici - Stokhauzenu i Kejdžu, poslednjem izdanju magazina „Vizionar“, receptu za špagete „al mare“ i končno, o knjizi „Moj Ujak“ Žaka Tatija.

Razmišljam o velikom volumenu koji obavija sve – o velikoj, „beloj kutiji“. U Sao Paolu, ne moramo da vodimo brigu o zaštiti životne sredine jer je ovde totalni haos, najveći mogući haos. Ovaj grad, najružniji na svetu, preplavljen energijom, živ kao nijedan drugi, voljen i omražen, progutaće šta god da isprojektujete. Ah, da, da ne zaboravim i veliki zaštitni zid oko kuće, obložen prirodnim drvetom (možda od poslednjeg preostalog drveta iz Amazona), koji će, sasvim sigurno biti u potpunosti prekriven grafitima, dajući na taj način završnu notu savršenoj harmoniji sa okolinom.

Od skromnog arhitekte iz „trećeg sveta“

N

išta bolje od ovog odlomka iz dnevnika samoga arhitekte ne ilustruje inspiraciju, ukus, zahteve klijenata i druge izazove sa kojima se arhitekta Marsiu Kogana suočavao tokom rada na projektu. Koncept kuće se jednim delom oslanja na posleratni stil 50-ih i 60-ih godina, ideje Misa, Džonsona i Niemajera, ali ih ovde autor interpretira na jedan nov način, kroz upotrebu novih tehnologija, materijala i u jednom potpuno novom kontekstu.

Gama Isa je savremena kuća koja uprkos velikim količinama betona od kojeg je napravljena i dalje deluje veoma lako i transparentno zahvaljujući veštoj upotrebi staklenih provršina, elegantnom i jednostavnom enterijeru. Sam objekat ima površinu od oko 700 m2, podeljen je na dve etaže i nalazi se na parceli koja zauzima 1700 m2. Visoki zid – ograda odvaja kuću od, kako sam autor kaže - vreve i haosa Sao Paola, stvarajući oazu mira i zelenila.

Utisak transparentnosti i lakoće posebno pojačavaju visoki pomični stakleni paneli koji skoro u potpunosti brišu granicu između kuće i vrta, spoljašnjosti i unutrašnjosti.

Iz bašte se može videti ceo dnevni boravak i velika biblioteka koja zauzima čitav zid prostirući se na dva sprata, dok se iznutra pruža izvanredan pogled na baštu i dugačak bazen u obliku paralelograma koji preseca travnjak ispred kuće. Veliki prozori obezbeđuju dosta dnevne svetlosti tokom dana i čine svaki deo prostora lepo osvetljenim, a pružaju i neophodnu ventilaciju u toplim danima.

Kontrast između sveta koji se nalazi izvan ograde i same kuće pojačan je konceptom projekta koji se zasniva na jednostavnim

linijama, čistim formama i dominantoj beloj boji. Beli zidovi kojima je pokrivena cela kuća i ograda u potpunosti odgovaraju toplom i sunčanom brazilskom podneblju, a pored eksterijera, bela boja se provlači i kroz enterijer. Bele police biblioteke koje se pružaju gotovo u nedogled odvajaju dnevni boravak od ekonomskog dela, a iza njih se krije belo, dvostrano, mermerno stepenište koje vodi do spavaćih i gostinjskih soba na spratu. U prizemlju kuće se nalazi i radni studio, smešten u posebnom delu, što pruža poseban mir i tišinu potrebnu za rad.

Enterijer je veoma jednostavan, bez nepotrebnih dekoracija i čine ga uglavnom komadi modernog nameštaja. Drveni pod toplih boja predstavlja odličan kontrast dominantno belom nameštaju jednostavnih linija. Pojedini šareni detalji poput presvlaka, slika ili skulptura stvaraju energične akcente. Svi detalji – bilo građevinski ili stolarski su perfektno izvedeni što na kraju daje odličan rezultat.

A. Stanković

home |

| home

U SVETU

STOLICA Stolica je jedan od retkih predmeta savremenog doba, izuzev možda automobila, čijem je dizajnu i konstrukciji posvećivana velika pažnja. Tokom poslednjih 150 godina, „evolucija“ u dizajnu stolice, koja se odvijala paralelno sa promenama u arhitekturi i tehnologiji, odražavala je promene u društvenim shvatanjima i potrebama do te mere da se kroz nju može posmatrati sveukupna istorija dizajna. Di-

zajner, Džordž Nelson je rekao: „svaka istinski originalna ideja, svaka inovacija u dizajnu, svaka nova primena materijala, svaki tehnički izum u nameštaju - nalazi svoj najvažniji izraz kroz dizajn stolice“.

Istorija savremene stolice počinje sa 19-im vekom i industrijalizacijom, koja će dovesti do toga da se proizvodnja stolica pomeri iz sfere zanatske proizvodnje na polje industrije. Me144

đutim, bez obzira na to da li je stolica zanatski ili industrijski proizvedena, njen uspeh prevashodno zavisi od umeća stvaraoca da kroz predmet komunicira sa potencijalnim korisnicima bilo na svesnom ili na podsvesnom nivou. Pored funkcionalnosti i konstrukcije, upravo će ove nevidljive veze odrediti konačni uspeh određene stolice.

home | ja izrađene od hromiranog čelika i kože.

Ovakav komad nameštaja nije odmah postao deo enterijera tadašnjih stanova, ali je zato ranih tridesetih godina prošlog veka bio poručen za novu palatu maharadže od Indora, jednog od najbogatijih ljudi svoga vremena, velikog ljubitelja i poznavaoca evropske umetnosti. „LC 4“ je i danas nezaobilazni deo ekskluzivnih enterijera, a osnovni model ima cenu od 3.000 evra.

Sa Tonetovom stolicom iz 1860. godine započela je svojevrsna revolucija u dizajnu nameštaja. Ovo je, naime, prva industrijski proizvedena stolica od savijenog drveta, koja donosi novine, kako u estetskom tako i u tehnološkom pogledu. Ovaj svojevrsni „evergrin“ model je do sada prodat u preko 60 miliona primeraka.

Početkom XX veka u umetničkoj školi Bauhaus u Vajmaru, Nemačka, rade neka od najvećih imena savremene umetnosti, dizajna i ahitekture. Među njima i slikar Vasili Kandinski (Wassily Kandinsky) po kojem je dobila ime i stolica, koju je dizajnirao arhitekta Marsel Brojer (Marcel Breuer). Stolicu „Vasili“ karakteriše potpuno odsustvo do tada uobičajenih ukrasa, interesovanje za standardizaciju, kao i novi materijali koji do tada nisu korišćeni u proizvodnji nameštaja. Kao inspiracija je poslužio bicikl napravljen od čeličnih cevi.

Ova stolica se i danas proizvodi, a osnovni model dostiže cenu od 1.700 evra.

Brojerov dizajn je izvršio veliki uticaj na mnoge autore, između ostalog i na Le Korbizijea (Le Corbusier). U svom renesansnom profilu arhitekte, Le Korbizije se bavio i dizajnom nameštaja. Ležaljka „LC 4“ je nastala u saradnji sa Šarlotom Perijan (Charlotte Perriand) i Pjerom Žanreom (Pierre Jeanneret). Ova ležaljka, koja je prvobitno dizanirana kao stolica za ljuljanje, bez postolja u obliku slova H, u početku je šokirala tadašnju javnost nenaviknutu na strogo funkcionale forme namešta-

I nemački arhitekta, Mis Van der Roe (Mies van der Rohe), poput Le Korbizijea i Brojera radi pod uticajima novog Internacionalnog stila. Za Nemački paviljon na Međunarodnoj izložbi u Barseloni 1936. godine, dizajnira fotelju koja će dobiti ime upravo po gradu u kojem je debitovala – „Barselona“. Bezvremena lepota nameštaja za paviljon u Barseloni, postignuta je savršenom ravnotežom proporcija, funkcije i majstorstvom u izradi, u skladu sa Misovim maksimama „Manje je više“

i “Bog je u detaljima“. Ova stolica, koja vodi poreklo od tzv. „iks“ stolica antičke grčke i staroga Rima je dizajnirana kao svojevrstan savremeni kraljevski tron koji bi poslužio za odmor španskog kraljevskog para za vreme obilaska izložbe. Za tu priliku, ova fotelja je ekskluzivno bila presvučena belom jarećom kožom i iz tog razloga firma Knol (Knoll), koja je i danas proizvodi, nikada neće napraviti ovaj model od tog materijala. Naizgled veoma jednostavnog dizajna, ova fotelja je veoma složena za izradu i zbog toga dostize cenu od 5.000 evra za osnovni model.

60-e

Internacionalni stil, koji polako zapada u krizu jer postaje sinonim za birokratiju, na dizajnerskoj sceni zamenjuju nove, gotovo organske forme, koje imaju svoje prauzore u Art dekou i predstavljaju svojevrsnu reakciju na geometrijski formalizam modernog pokreta. Koliko su se tokovi u dizajnu promenili u odnosu na prethodni period

pokazaće i izložba organizovana unjujorškom Muzeju savremene umetnosti 1969. godine. Jedan od radova na izložbi, bila je i sada već čuvena naslonjača sa tabureom bračnog para Čarlsa i Rej Ims (Charles, Ray Eames) rađena kao poklon za njihovog prijatelja - filmskog režisera Bilija Vajldera (Billy Wilder), tvorca kultnih filmova „Neki to vole vruće“ i „Bulevar sumraka“.

Nastala zahvaljujući novim tehnologijama i materijalima, razvijanim, između ostalog i u avio-industriji, ova fotelja donosi niz novina kao što su: korišćenje istog odpreska za sedište, naslon, uzglavlje, kao i za tabure. Sada već klasik savremenog dizajna, ova ležaljka se neprekidno proizvodi od 1956. godine. Pojedini modeli u koži i palisanderu koštaju i do 9000 dolara.

Na istoj izložbi prikazana je i stolica arhitekte Era Sarinena (Eero Saarinen), bliskog saradnika Imsovih. Ova stolica, izrađena tehnikom livenja plastike, predstavlja još veći pomak i najavu novih skulpturalnih formi u dizajnu. Pored tehnoloških novina, ovo je i prva „jednonoga“ stolica koja će ući u kućne enterijere. Dobila je naziv „Tulipan“, jer formom podseća na cvet iznikao iz poda. Cena osnovnog modela ove stolice kreće se od 1.600 evra, dok pojedini modeli iz 60-ih godina na aukcijama dostižu cene i od 18.000 dolara

| home Plastika koja je ušla u široku upotrebu 60ih godina omogućila je i izradu ekstravagantnih i nekonvencionalnih stolica kao što su stolice „Lopta“ i „Mehur“ – dva veoma popularna modela finskog dizajnera Era Arnia (Eero Arnio). Iako su dizajnirane u periodu kada se na nameštaj gledalo kao na prolaznu i potrošnu robu, ove fotelje nude visok kvalitet izrade i trajnost, te zbog toga dostižu cenu od oko 6.000 evra. Ovi modeli se proizvode i prodaju sa uspehom od 1968. godine do danas, a pored izmena u veličini, novi modeli nude i ugrađene hi-fi i mp3 uređaje. Šezdesete godine su doba velikog poleta u dizajnu, značajnog napredka u nauci i tehnologiji, pojave potrošačkog društva i kulture. Nove tendencije koje se javljaju u to vreme su međusobno različite, ali im je svima zajedničko to što koriste najnovija tehnološka dostignuća. Meke, amorfne i erotične forme postaju veoma popularne, a pop kultura donosi i novo shvatanje nameštaja kao upotrebnog predmeta.

stolica odgovara kako enterijerima, tako i eksterijerima. Stolica koja je srušila mit o skupom i trajnom nameštaju, sa uspehom se proizvodila sve do 1992. godine.

U istom maniru je rađena i stolica „Bean bag“ - čuvena „Vreća pasulja“, koju je činila jednostavna tekstilna presvlaka ispunjena kuglicama stiropora. Ovaj model stolice, koji se u potpunosi prilagođava različitim položajima korisnika, jedno vreme je pao u zaborav da bi ponovo postao popularan poslednjih godina.

Tipičan primer ovakvog pogleda je stolica na naduvavanje - „Blow“ grupe italijanskih autora. Ekstremno ekonomična za proizvodnju, napravljena od polipropilena, ova

Futuristički dizajn fotelje „Đin“, Olivijera Morga (Olivier Morgue) i njen naziv potiču od imena demona iz islamske mitologije i svedoče o uticaju istočnjačkog misticizma na primenjenu umetnost Evrope

146

i Amerike 60-ih godina. Đin je mitološko biće koje može da preuzme ljudski oblik i da ga kontroliše svojim natprirodnim moćima. Specifična forma ove fotelje je razlog zbog koga se ovaj model našao u filmu Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick) „Odiseja u svemiru 2001“, gde krasi enterijer hotela „Hilton“ na stanici u svemiru.

home | Još jedan od ekstrema 60-ih je i fotelja “Donna“ sa tabureom čuvenog italijanskog dizajnera Gaetana Pešea (Gaetano Pesce). Ova garnitura, koja je nedavno doživela svoje reizdanje od strana fabrike B&B, ima formu sa naglašenim ženskim atributima, tj. „klasičnu predstavu o ženi kakvu imaju zatvorenici“ - što je i bila polazna ideja za razvoj ove neobične ideje, po rečima samoga autora. Fotelja i tabure su pravljeni od komprimirane pene koja je sabijana u male kutije, a nakon otvaranja, naočigled kupca, pena bi se širila i dobijala formu fotelje, što je svakako bio dobar marketinški trik i što je od čina same kupovine pravilo mali „hepening“. Ova fotelja danas ima cenu od 2.500 evra.

Originalno dizajnirana za foaje SAS Royal Radison hotela u Kopenhagenu, ova veoplastici. Osnovna intencija dizajnera bila je da proizvede stolicu od savremenog materijala pristupačnu različitim slojevima kupaca koja je livena iz jednoga komada i jednoga materijala.

70 i 80-e

ma skulpturalna stolica dizajnera Arnea Jakobsena (Arne Jacobsen), postigla je odmah veliki uspeh. Model koji je dobio ime „Jaje“, nastao je zahvaljujući novim i revolucionarnim tehnikama. Formu stolice izvajao je sam Jakobsen od gline u svojoj garaži. Specifičan oblik naslona garantuje određen nivo privatnosti u javnim prostorima. Fotelja koja se proizvodi i danas ima cenu od 5.000 evra.

I prefinjenu formu stolice Vernera Pantona bilo je moguće izvesti samo zahvaljujući

Sedamdesete i osamdesete godine u dizajnu i arhitekturi delimično donose povratak racionalnijim tokovima. Ovaj period, između ostalog, karakteriše planerski pristup dizajnu, razvoj ergonomskih istraživanja i bionički dizajn. Kada je reč o dizajnu stolica, autori sve više traže inspiraciju u slikarstvu, vajarstvu, poeziji i muzici.

Upravo je u numeri Djuka Elingtona „How high the moon is“, japanski dizajner Širo Kuramata (Shiro Kuramata), našao inspiraciju za istoimenu stolicu od čelične mreže. Kroz intrigantan izbor materijala i delikatne proporcije, Kuramata je uspeo da stvori jednu laganu i poetičnu formu.

147

Ova stolica poslužila je kao inspiracija francuskom fotografu Kristijanu Koinjiu (Christian Coigny) za fotografiju modnog kreatora Isea Mijakea (Issey Miyake) u kampanji „Vrhunske stolice za vrhunske ljude“, gde su u „interakciju“ dovedena neka od najčuvenijih imena savremene kulturne scene iz sveta filma, muzike i mode i neke od najčuvenijih - savremeno dizajniranih stolica.

| home Jedan od primera funkcionalnog pristupa dizajnu 80-ih godina je stolica Wink japanskog dizajnera Tošijuki Kita (Toshiyuki Kita). Ova stolica je doživela popularnost odmah nakon prvog pojavljivanja na Milanskom sajmu nameštaja 1981. godine.

Savijanjem se može prebaciti iz položaja klasične fotelje u položaj ležaljke za opuštanje. Dodatno ergonomsko uzglavlje iz dva dela pruža poseban komfor. Nakon pojavljivanja ovaj model je bio inspiracija mnogim dizajnerima za slične „savitljive“ forme.

dišnje konsultacije sa stručnjacima za ergonomiju i kroz mnogobrojne potrošačke testove, ova stolica je postala apsolutni hit od kako se pojavila na tržištu 1994. godine.

90-e

Devedesete godine donose čitav niz superzvezda na polju dizajna. Ovo su godine koje su obeležili sada već renomirani dizajneri poput Filipa Starka (Philippe Starck) i Rona Arada (Ron Arad).

Devedesete su isprepletane različitim „stilovima“ i pristupima dizajniranju - od krajnjeg funkcionalizma i okretanja tehnologiji, do povratka nežnim formama 60-ih, pa sve do reinterpretacija sada već klasičnih modela nameštaja kroz odavanje počasti određenim autorima.

Kancelarijska stolica „Aeron“ tima Donald Čedvik - Viljem Štumf (Donald Chadwick / William Stumpf) predstavlja vrhunac dizajna radnih stolica. Nastala kroz dugogo-

Francuski dizajner Filip Stark, poznat po svom provokativnom i duhovitom dizajnu, uradio je niz stolica koje predstavljaju omaž dizajnu prethodnih epoha ili određenim autorima. Među njima se izdvajaju

žive“, a sastavljena je od tankih ploča aluminijuma postavljenih preko strukture od fiberglasa. Ploče su spajane tako da podsećaju na trup aviona. Nakon što se prvi put pojavila u jednoj sidnejskoj galeriji, vest o ovoj stolici se pojavila u magazinima širom sveta, praveći od Njusona ekvivalent rok zvezde u svetu dizajna.

Kombinujući razigrane forme sa naprednim tehnologijama, Ron Arad, dizajner neobične stolice za ljuljanje pod nazivom „Voido“, postao je jedan od najuticajnijih dizajnera našeg vremena. Ovaj primerak vrhunskog dizajna koji podseća na skulpturu košta oko 1.500 evra.

stolica „Ero(s)“, inspirisana stolicom „Tulipan“ - Era Sarinena, kao i stolica „Louis GHOST“ koja samo formom podseća na stolice iz perioda Luja XV, a urađena je u potpunosti od transparentnog polikarbonata.

Ležaljka Marka Njusona (Mark Newson) pod nazivom „Lockheed lounge“ je zvanično najskuplja stolica na svetu. Proizvedena je samo u 3 primerka i upravo je jedan od njih na Sotbijevoj (Sotheby) aukciji dostigao cenu od 1.6 miliona dolara. Ova ležaljka po rečima autora ima „fluidnu metalnu formu, nalik džinovskom mehuru od 148

A. Stanković

home |

CABOCHE Lampe Kaboše (Caboche) duguju veliki deo uspeha dvema autorkama: Patriciji Urkuioli (Patrizia Urquiola) i Eliana Đeroto (Eliana Gerotto). Ovaj duo je pre nekoliko godina napravio čitavu liniju rasvete za italijansku kompaniju Foskarini (Foscarini) koja je postala hit od momenta kada je prvi put prezentovana javnosti.

Linija Kaboše je inspirisana dijamantskim prstenjem i narukvicama 30-ih godina ovoga veka, koje su se pravile od plastičnih perlica, dok po formi svetiljka podseća na skelet morskog ježa.

Prototip Kabošea je proizveden sa staklenim perlama na metalnoj strukturi, ali je rezultat – prema rečima autorki - bio pretežak i preskup luster koji nije stvarao onu magičnu luminoznost koju su one imale na umu. Verzija u kojoj su sfere od polimetil-metakrilata montirane na transparentne nosače od istog materijala, konačno je tranformisala Patricijinu i Elianinu ideju u formu čiste svetlosti, čiji se izgled menja u zavisnosti od ugla posmatranja. Kada se Kaboše upali, perlice svetlucajući prelamaju svetlost i podsećaju na novogodišnju dekoraciju. Svaka sfera prelama svetlo na drugačiji način odražavajući originalnu viziju i ideju dizajnera.

Podloga na koju se montiraju prozirni nosači i sfere, napravljena je od duvanog stakla sa saten-belim finišem koji obezbeđuje maksimalnu difuziju svetlosti i sprečava odsjaj.

Tehnologija koja se bazira na jednom sfernom elementu, jednom nosaču i strukturi od modularnih lukova omogućila je svaranje više varijanti, pa se tako pored lustera, proizvode podne i stone svetiljke sa manjim i većim postoljem od belo lakiranog metala, kao i zidne lampe i plafonjere.

Svetiljke se prave u nekoliko prečnika u boji starog zlata ili transparentnoj varijanti.

Zahvaljujući kombinaciji svetlucavih perli i jednostavnom obliku u koji su perlice umetnute, Patricija i Elijana su stvorile dragocene svetiljke koje se lepo uklapaju kako u klasične, tako i u moderne enterijere dajući im notu glamura.

149

| gadget

STEINWAY-LYNGDORF Perfekcija bez kompromisa

Steinvej-Lingdorf (Steinway-Lyngdorf) je vizionarska saradnja kompanija Steinvej i sinovi (Steinway & Sons), jednog od najboljih svetskih proizvođaca klavira u poslednjih 150 godina i danske kompanije Pitera Lingdorfa (Peter Lyngdorf), inovatara na polju digitalnih audio uređaja namenjenih kućnoj upotrebi. Ova saradnja predstavlja želju za stvaranjem jednog od najboljih i najluksuznijih proizvoda na polju audio-tehnike. Steinvej–Lingdorf je fokusiran na ovaj zadatak beskompromisno kombinujući umetnost i tehnološku perfekciju, kao i najbolje moguće zanatsko izvođenje.

O

ve kompanije su zajedno krenule na put da uspostavljanju nove paradigme za kućnu audio-tehniku koja bi trebalo da izdrži test vremena, odgovara savremenom načinu života i da zadovolji probirljive korisnike širom sveta. Firma Steinvej i sinovi je u poslu proizvodnje klavira još od davne 1853. godine, i na tom polju postavili su standard kad je u pitanju zvuk, dizajn i kvalitet.

Svaki od njihovih klavira je ručno proizveden i zahteva skoro godinu dana da bi u potpunosti bio završen. Vreme potrebno za izradu rezultira instrumentima koji zapanjuju kvalitetom koji se retko sreće. Kao rezultat iskustva ove firme, njihovi klaviri su izbor 9 od 10 koncertnih umetnika, kompozitora, pijanista i izvođaca širom sveta.

S druge strane, Lingdorf je firma odgovorna za neke od najznačajnijih proboja na polju audio-tehnike u svetu. Oni su razvili prvi sobni korektivni digitalni procesor zvuka (DSP, digital sound processor) i prvo digitalno pojačalo 1998. godine.

Cilj novog Steinvej-Lingdorf sistema je da reprodukuje zvuk Steinvej klavira do te mere uverljivo da pijanista nije u stanju da prepozna da li sluša snimak ili uživo izvođenje. Osim toga, sistem je trebalo da isto tako verno reprodukuje zvuk živog izvođenja simfonije ili rok koncerta. Dizajn samog sistema je inspirisan izgledom Steinvej koncertnih klavira i njihovim tradicionalnim saten-crnim lakom, iako je sada moguće birati završnu obradu. Ovo je prvi uređaj na svetu sa potpuno integrisanim digitalnim audio sistemom. On uključuje naprednu verziju Lingdorfovog tehnološkog izuma „Room perfection“, koji, kako kompanija tvrdi omogućuje da se sistem adaptira na akustičke karakteristike bilo kojeg okruženja. Sistem je sačinjen od veoma skupih materijala uključujući velike količine zlata, aluminijuma i mesinga. Svaki zvučnik teži preko 170 kg i izvodi se ručno, za šta je potrebno preko 170 sati rada. Steinvej–Lingdorf sada proizvodi nekoliko verzija ovog sistema, uključujući i sistem namenjen kućnim bioskopima. Cena osnovnog sistema se kreće oko 180.000 dolara.

151

| gadget

ULYSSE-NARDIN The Chairman

Čermen (The Chairman) je prvi svetski hibridni, luksuzni, smartfon proizveden u saradnji čuvenog švajcarskog prozivođača satova Ulis-Nardan (Ullyse-Nardin) i kompanije „SCI–Scientific Cellular Innovations“- i predstavlja revolucionarni iskorak na tržištu luksuznih mobilnih telefona.

O

vaj telefon dokazuje kako novi uređaji poput nedavno predstavljenog Apple-ovog iPhone-a 5 mogu vrlo brzo biti prevaziđeni i nadjačani od drugog proizvođača. U ovom slučaju od strane Ulis-Nardana i njihovog daleko moćnijeg i luksuznijeg mobilnog telefona – Čermen. Ovaj telefon je i zvanično najskuplji mobilni telefon na svetu prema Ginisovoj knjizi rekorda. U njemu su spojeni vrhunsko dizajnirani elementi mehaničkog časovničarstva, koje potpisuje Ulis-Nardan sa modernom tehnologijom mobilnih telefona kompanije SCI. Telefon koji se bazira na Android platformi ima kameru od 8 Mpx, 32 GB interne memorije, funkcionalnu i komfornu klasičnu tastaturu, kao i Querty tastaturu na 3.2” ekranu osetljivom na dodir. Tu su i mnoge druge funkcije koje se ne sreću često na moblinim telefonima kao što su: očitavanje otiska prsta vlasnika radi identifikacije

ili specijalni rotor na poleđini telefona koji dodatno napaja energijom telefon, a stvara i kinetičku energiju pri svakom pokretu telefona, poput mehaničkih ručnih časovnika. Baš kao i ručni časovnici, ovaj telefon ima i funkcionalnu krunicu za navijanje. Čermen koji se u potpunosti ručno sastavlja sastoji se od preko 300 delova napravljenih od najfinijih materijala. Kućišta se proizvode od aluminijumskih legura koje se koriste u avio-industriji sa oplatama od 18 karatnog zlata, rodijuma ili nerđajućeg čelika, a prateći švajcarsku tradiciju korišćenja vrhunskih materijala u proizvodnji satova, ekran i obloga rotora su napravljeni od safirnog kirstala. Pojedini modeli, koji se proizvode u limitiranim serijama od po 100 komada, optočeni su sa preko 3.000 ručno sečenih brilijanata, ukupno preko 20 karata. Čermen je za sada dostupan u 13 zemalja i bez obzira na cenu sa mnogo nula postoji lista čekanja od 7 meseci

153

| gadget

BANG & OLUFSEN Beovision 11 - Izazov za čula

Novi BeoVision 11 koji stiže od Bang & Olufsen-a predstavlja evoluciju kad je u pitanju spoljašnjost i pravu revoluciju kada je u pitanju unutrašnjost. Dizajn ovog modela TV-a oslanja se na prethodni, ali su napravljene i izmene kao što su tanji ram, postolje, nove boje rama i presvlaka za zvučnike. Novi model ima motorizovan i potpuno nečujan sistem kačenja na zid koji omogućava otklon od 90 stepeni, a dostupno je i klasično kao i motorizovano podno postolje.

B

eoVision 11 je baziran na LCD tehnologiji, LED osvetljenju i ima osvežavanje od realnih 200 Hz. Ovaj TV je otišao dalje u odnosu na prethodnike pa sada ima i opciju 3D slike.

Beng i Olafsenova moćna mašinerija veoma brzo analizira dolazni signal i sliku, a postoje i prekalibrisani profili za filmove i video igre. Novina je i tzv. automatska kontrola slike od 360°, koja je jedinstvena za danskog proizvođača elektronike, a meri i ambijentalno svetlo u svim pravcima, te prema tome optimizuje kvalitet slike na ekranu.

Ovaj TV koga prozvođač naziva „najsveobuhvatniji i najambicioznijim televizorom do sada“. Ima i smart TV platformu,

pa korisnici mogu pristupati YouTube-u i drugim internet servisima, a korisnici Apple-a imaju opciju montiranja AppleTV-a i pristupa iTunes-u, kao i bežičnom AirPlay -u. Lista poboljšanje se ne zaustavlja ovde jer postoji opcija snimanja TV programa sa bilo kog kanala dok gledate drugi i opcija snimanja dva TV programa u isto vreme.

Tu je i DLNA koja omogućuje reprodukciju videa, muzike ili slike sa bilo kog drugog uređaja, kao i Hbb TV. Svim ovim se upravlja preko do sada već čuvenog B&O daljinskog upravljača, a predstavljena je i nova BeoRemote aplikacija za iOS i Android tablete koja služi kao intuitivna daljinska solucija.

B&O su uvek bili poznati po kvalitetu zvuka, pa ne čudi što BeoVision 11 nudi

154

impresivan zvučni sistem koji obuhvata: ¾” visokotonac, 2” srednjetonac i 4” bas u svakom od zvučnika. Novi moćni algoritamski procesor ditigalnog signala neprimetno menja režim zvuka u zavisnosti od toga da li gledate muzički, filmski, sportski ili dramski program. Korisnici mogu birati i jednu od velikog broja predefinisanih zvučnih opcija.

BeoVision 11 dolazi u varijantama od 40, 46 i 55 inča, srebrnoj i crnoj boji rama, 6 varijanti presvlaka za zvučnike i dve boje kućišta, a cena osnovnog modela kreće od 6.000 evra.

painted on my

HeART

/ The Cult

photo: Nemanja Maraš fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević photographer’s assistant: Boris Mirkov, Elena Mrklja f.d. assistant: Milica Aleksić hair: Milan Sarić make up: Nataša Maljević place: Geozavod models: Bojana Anđelic, Woman agency Aleksandra Socević, Woman agency Srđan Sarić, Click agency Petar Pavlović, Click agency

versace.com

ZLATARA MAJDANPEK LASER doo, Terazije br. 35, 11000 Beograd.

REVE CERAMIC WHITE CERAMIC TOP RING AND BRACELET

destination |

GOLF TERENI U

Slovenija – mali biser u srcu Evrope. Zemlja koja će svojom raznolikošću probuditi vašu maštu i ponuditi vam sve ono što želite. Od visokih gora do mora, beskonačnih šuma i polja, od neokrnjene prirode do bogate kulturne i arhitektonske baštine, bogate kulinarske ponude i glamuroznih zabavnih večeri u gradovima. Slovenija sa svojih dva miliona stanovnika spada među najmlađe članice Evropske Unije. Ali zato nije ništa manje glasna, a postaje i sve prepoznatljivija. U toj bogatoj ponudi se nalazi i golf koji, u stvari, u Sloveniji nije novost, pošto je ovde prisutan već više od 70 godina.

tekst: Slovenska turistična organizacija - STO foto:A. Fevžer, J. Skok, Tomo Jeseničnik

| destination

S

ve je počelo na Bledu, u letnjoj rezidenciji kneza Pavla, 1937. godine s igralištem sa 18 rupa. Sledeće igralište je otvoreno 1989. godine na kraškom području, u Lipici. Nakon ta dva igrališta, usledila su još dva – 1998. godine Arboretum u Volčjem potoku, Ptuj, Slovenske Konjice, a dve godine kasnije i igralište u Mokricama. Igralište u Moravskim Toplicama je otvoreno 2000. godine. Tim igralištima se potom pridružio i Otočec, prvo sa devet, a kasnije sa 18 rupa. Godine 2006. otvorili smo prvo prigradsko igralište sa devet rupa u Trnovu. Nakon toga je usledilo igralište u Bovcu, takođe sa devet rupa, a pre dve godine i Smlednik pod Šmarnom gorom sa 18 rupa. Danas u Sloveniji možemo da se pohvalimo sa 12 golf igrališta, čije karakteristike na divan način odražavaju raznolikost zemlje i njenih pokrajina.

destination |

golf igralište bled Mesto poznato po romantičnom jezeru sa bajkovitim ostrvcetom u sredini, iznad kojeg se veličanstveno uzdiže srednjovekovni grad.

Bled s jedne strane okružuju Alpe s najvišim vrhom Triglavom (2.684 m), koji je ime dobio po slovenskom božanstvu sa tri glave, a sa druge širok planinski lanac Karavanke. Kao da je priroda veličanstvenim brdima i planinama želela da zaštiti i sačuva taj delić raja koji je stvorila.

U tu zaista bajkovitu igru prirode smešteno je igralište za golf.

Prvi put je otvoreno 1937. godine, međutim, samo na kratko jer je Evropu, kao i Sloveniju, uskoro zahvatio Drugi svetski rat. Obnovljeno je prema planovima jednog od prvih golf arhitekata, Donalda Haradina. Brojni golferi i stručnjaci u oblasti izgradnje golf igrališta mogu samo da potvrde da je Haradin sa bledskim igralištem stvorio pravo umetničko delo. Osamnaest rupa Kraljevskog igrališta je znalački smestio u postojeću pokrajinu i igračima uz dobro zamišljeno igralište poklonio i spektakularan pogled na prirodne lepote. Još u ono vreme je osmislio nacrt za dodatnih devet rupa koje su, uz manje popravke, realizovane 1992. godine.

Ako Kraljevsko igralište ima izrazit, gotovo kraljevski karakter, Jezersko igralište predstavlja suštu suprotnost – nežno je i razigrano. Posetiocima je dodatno na raspolaganju i široko vežbalište za duge udarce sa grinom, grinovi za pič i pat i pokriveni tereni za vežbu. Da je igralište zaista dobro osmišljeno i da poseduje svu infrastrukturu dokazuju i brojni turniri na profesionalnom nivou (Challenge Tour, Ladies Tour…), kao i amaterski turniri Evropskog golf saveza koji su bili odigrani na bledskom igralištu. Igralište je 2009. godine u časopisu Golf World među 100 najboljih igrališta u Evropi zauzelo odlično 54. mesto.

Posetiocima je u Kraljevskoj klupskoj kući na raspolaganju restoran koji u ponudi ima raznovrsna jela s daškom tradicionalne slovenačke kuhinje karakteristične za tu oblast i odlična slovenačka vina. A Kuća raspolaže i sa 9 lepo opremljenih i udobnih dvokrevetnih soba. Kraljevskoj kući se pridružuje gostiona Jezerska kuća, koja svojim nešto jednostavnijim karakterom dodatno obogaćuje ponudu jela i pića. Svi koji žele da budu u centru dešavanja najverovatnije će izabrati jedan od Sava hotela u 4 km udaljenom centru Bleda. Sava hoteli Bled nude različite kategorije hotela s mnogim dodatnim uslugama (velnes centri, kutak za decu, restorani, večernje animacije…). I svakako, nezaboravne šetnje pored Bledskog jezera. Igralište je otvoreno od sredine marta do sredine novembra.

igralište diners ljubljana Golf igralište Diners Ljubljana odlikuje uređeno, prijatno i svima dostupno igralište sa 18 rupa, u neposrednoj blizini Ljubljane i aerodroma, uz lokalni put koji povezuje Pirniče i Smlednik. Na igralištu se nalaze dva manja jezera koja igranje čine zanimljivijim. Rupe su široke i otvorene, što pruža zadovoljstvo u igranju čak i početnicima, a većina je oivičena šumom. skim prilikama. Celo vežbalište i grin za vežbu su osvetljeni i omogućavaju vežbanje i u večernjim satima. Drugo vežbalište je namenjeno treningu kratke igre i obuhvata veliki grin za učenje patovanja i čip udaraca i savremeno projektovan središnji deo igrališta za vežbu svih vrsta udaraca unutar razdaljine od 100 metara.

Igralište nudi sve ono što golferi očekuju: lepo uređeno i održavano igralište sa 18 rupa, s akcentom na grinovima, fervejima i udaralištima; ljubazan i profesionalan odnos prema gostima; prijatan ambijent na igralištu i pored njega; vrhunsku ugostiteljsku ponudu u restoranu Evergreen - Kaval Group; odlično opremljenu golf akademiju; bogato snabdevenu prodavnicu golf opreme; a pre svega dugačko, raznoliko i dinamično igralište, dugačko 6.200 m.

Golf akademija nudi vežbanje golferima koji u svojoj igri žele da naprave korak više. U napretku vam pomažu najsavremenija oprema za video analizu zamaha, kalibrisanje štapova i moderan pristup učenju golfa sa stručno osposobljenim PGA učiteljima golfa. U Golf akademiji se, pored tehnike zamaha, velika pažnja posvećuje kondicionoj pripremi golfera. Igrači mogu da biraju između individualnih časova, unapred pripremljenih grupnih programa, ili programa pripremljenih po meri pojedinca.

Za celo igralište su karakteristični veliki, dinamični i brzi grinovi, na kojima se najčešće i vidi razlika između početnika i dobrih igrača.

Raznolikosti doprinosi mogućnost noćnog patovanja i noćnog igranja golfa na tri osvetljene rupe u neposrednoj blizini klupske kuće.

Bogato opremljena golf prodavnica nudi širok izbor priznatih robnih marki sa svom potrebnom golf opremom, od štapova, kolica, dečije opreme, odeće, obuće, pomagala za igranje i trening, do svih ostalih dodataka. Dodatne usluge: podešavanje štapova, štampanje logotipa na golf loptice, servis golf opreme, testiranje golf štapova, kupovina poklon bona.

Dva odvojena vežbališta su opremljena najnovijom tehnologijom. Centralno vežbalište u neposrednoj blizini klupske kuće je namenjeno prvenstveno igračima koji na odgovarajući način žele da se pripreme za igranje na igralištu. Poseduje pokrivene terene za udaranje, tako da vežbanje može da se izvodi u svim vremen-

168

Bogata turnirska aktivnost privlači na golf igralište brojne golfere koji žele da se takmiče na turnirima otvorenog ili zatvorenog tipa.

Za preduzeća ili zatvorene grupe organizujemo poslovne događaje, priredbe ili zabavne i sportsko-društvene događaje, odnosno team building, kojim mogu da iznenade svoje poslovne partnere i da efikasno motivišu svoje zaposlene.

Ugostiteljska ponuda restorana Evergreen – Kaval Group u klupskoj kući svojim ambijentom kod posetilaca stvara osećaj domaće atmosfere i topline, a sve to se u kombinaciji sa prijatnim mirisima pretvara u jedan zaista poseban kulinarski užitak. U toplim letnjim večerima gosti mogu da uživaju na terasi klupske kuće, osvetljenoj bakljama. Igralište je otvoreno od sredine marta do sredine novembra.

moravske toplice

Dvorac Otočec

Golf igralište Livada i kompleks lečilišta Terme 3000 se rukuju: igralište, naime, sa tri strane okružuje turistički kompleks kao zeleni prirodni park.

Skoro na samom ulazu igrališta dočekaće vas dvorac Otočec na ostrvu usred reke Krke. Dvorac je poznat po restoranu s vrhunskom kuhinjom i vinima.

Prostire se na više od 50 hektara, a igrači mogu da biraju ne samo među igralištima – sa 18 rupa i vežbalištem – nego i među slikovitim prekomurskim krajolicima koji ih okružuju (vodene prepreke, široki ferveji, zahtevni rafovi).

Poznat je i po prostranim i izuzetno lepim renoviranim sobama, konferencijskim dvoranama i neponovljivoj dvorskoj atmosferi.

Nemoguće je odoleti romantičnoj šetnji po njegovoj okolini.

Igralište za golf je nadomak dvorca i nepunih pet kilometara od dolenjske prestonice Novog Mesta.

Projektanti igrališta Golf Livada Moravske Toplice su pri planiranju bili izuzetno pažljivi i pobrinuli su se za očuvanje autohtonih biljnih i životinjskih vrsta. Zato nije nemoguće da golferima tokom igre društvo prave rode. Igralište u Moravskim toplicama je poznato po „najdužoj slovenačkoj rupi“, tj. igračkom polju broj 9 koje iznosi skoro 600 metara. Igrači imaju mogućnost da učestvuju na različitim turnirima, da organizuju tzv. programe za odmor uz igranje golfa, a takođe mogu i da organizuju kurseve ili časove sa profesionalnim učiteljem.

Jedno od najdužih, jedno od najlepših, jedno od novijih – sve su to opisi koji se koriste za golf igralište Otočec. Igralište se proteže na više od 70 hektara površine, na kojoj su dvojica poznatih arhitekata – Hauard Svon iz Velike Britanije i Slovenac Peter Škofic – projektovala prvo igralište sa 9, a od 2009. godine sa 18 rupa. Igra na svakoj od njih može da se započne na jednom od pet udarališta, zbog čega je igralište privlačno kako za profesionalne tako i za amaterske igrače. Svi oni mogu u zagrljaju drveća i jezeraca da uživaju u dinamičnom terenu brežuljaka i udolina.

Slovenački golferi su 2007. godine igralište na Otočcu odabrali za najbolje igralište za golf u Sloveniji. Igralište je otvoreno od marta do novembra.

Terme 3000 zauzimaju više od 5.000 kvadratnih metara površine sa 20 različitih bazena, a pruža se mogućnost svih vrsta smeštaja – od hotela do kućica pokrivenih slamom. U ponudi su i velnes i različite terapeutske usluge. U restoranima će vas dočekati izbor jela sa tipičnim prekomurskim daškom. U okruženju se nalazi pravo bogatstvo prirodnih lepota i znamenitosti. Posetioci mogu da razgledaju brojne crkve i domaće radionice, koje uz proizvode nude i mogućnost da se vidi i nastanak samih proizvoda.

U blizini igrališta se nalaze dva poznata lečilišta – Šmarješke Toplice i Dolenjske Toplice, koja svojim gostima nude uživanje u termalnim bazenima, saunama i velnes centrima. Lečilišta su naročito specijalizovana za lečenje bolesti srca i krvnih sudova i za sanaciju povreda lokomotornog sistema.

170

destination |

Dvorac Mokrice

volčji potok

Na igrače i druge posetioce jak utisak ostavlja dvorac iz 15. veka sa svojim zidinama, romantičnim parkom i zasadima kruški viljamovki u pozadini.

U blizini srednjovekovnog gradića Kamnika, koji šarmom svojih ulica i brojnim zanimljivim dešavanjima očara svakog, nalazi se igralište arboretum Volčji potok.

Dvorac je preuređen u hotel. A u tom ionako predivnom prizoru, golf arhitekta Donald Haradin je zamislio i golf igralište. Izgradnju je izveo na jednom od najdinamičnijih terena u dolenjskoj pokrajini. Na 70 hektara je tako nastalo igralište sa 18 spektakularnih rupa. Golferi tvrde da je igralište pravi izazov, čak i za one koji imaju višegodišnje iskustvo u tom sportu. Najveći izazov predstavlja peta rupa, koja je dugačka 285 metara i u tom delu Evrope je poznata kao jedna od najzahtevnijih. Sa desete rupe se igraču otvara pogled na ranije pominjani srednjovekovni dvorac.

Igra se završava kod klupske kuće, gde se nalaze i garderobe, prodavnica, restoran sa sunčanom terasom i velika dvorana za različite svrhe. Igralište je otvoreno od marta do novembra.

Igralište koje je bilo otvoreno je, u stvari, brižljivo planiran nastavak istoimenog, lepo negovanog parka koji se nalazi u blizini.

Smešteno je u borovoj šumi, među jezerima, sa predivnim pogledom na dve hiljade metara visoke vrhove Karavanki.

Zbog svog položaja u blizini glavnog grada Ljubljane, predstavlja odličnu tačku za sve golfere i njihove porodice koji nakon napornog dana žele sebi da priušte malo mira i opuštanja u zagrljaju prirode na golf igralištu ili u parku. Pošto je od ljubljanskog aerodroma udaljeno nepunih 12 kilometara, sigurno je privlačno i za turiste koji su željni golfa. Osamnaest raznovrsnih rupa predstavlja prijatan izazov za izuzetno zahtevnog golfera, ali i za one koji u golfu vide pre svega zabavu i druženje. Posetiocima je na raspolaganju i vežbalište.

U blizini se nalaze terme Čatež, koje nude više od 10.000 kvadratnih metara vodenih površina, a uz zimske još dodatnih 1.800 kvadratnih metara. Ponudi se pridružuje i termalna rivijera, svet sauna, različiti velnes i sportski programi. Okruženje nudi brojne interesantne biciklističke puteve, te brojne kulturne i tehnološke spomenike i zanimljivosti.

Nakon što završite igranje, u klupskoj kući će vas sačekati ljubazno osoblje i poslužiti vam odabrana jela na visokom kulinarskom nivou. Igralište je otvoreno od marta do sredine novembra.

171

| destination

GOLF igralište Ptuj Najstariji slovenački grad nije bez razloga postao riznica milenijuma, pošto naseobina pored Drave još od rimskih vremena privlači ogroman broj ljudi. U Ptuju tako ne nedostaje znamenitosti kojE gosti najradije obilaze tokom veoma prijatne šetnje kroz staro gradsko jezgro.

Najveći utisak zasigurno ostavlja velelepni srednjovekovni grad,

koji je danas preuređen u muzej, gde posetioci mogu ponovo da dožive istoriju Ptuja. Za istraživanje kulturnog nasleđa mogu da posluže ptujski muzeji u čijim galerijama možete da pogledate zbirke savremene umetnosti, a lokalni običaji su najuočljiviji u okviru kulturnih i zabavnih događaja koji se u Ptuju nižu tokom cele godine. Nikako ne zaboravite da obiđete vinski podrum koji će vas oduševiti svojom više od sedamsto pedeset godina dugačkom tradicijom hvatanja sunčevih zraka u vinovu lozu iz Haloza i primerkom najstarijeg slovenačkog vina.

Savremeni Ptuj nudi brojne mogućnosti za aktivno provođenje slobodnog vremena. Prednjače Terme Ptuj sa bogatom ponudom raznih bazena i relaksacionih usluga. Ptuj uz to nudi i mnogo drugih sportskih objekata, kao i mogućnosti za neke od vodenih sportova na Ptujskom jezeru, koje je inače idealno za kratke pešačke ture ili jahanje konja. Međutim, pazite da se ne umorite previše – čeka vas, naime, izuzetna ptujska kulinarska ponuda.

Ptujsko igralište za golf je već nekoliko puta osvojilo laskavu titulu najbolje uređenog golf igrališta u Sloveniji. Poznato je po svojim brojnim zamkama, pošto kod većine rupa na igrače vrebaju prvenstveno vodene prepreke, pa se stoga za dobar rezultat ne možete oslanjati na snagu, nego pre svega na preciznost udaraca.

Igrači najviše pamte 14. rupu, gde se par 3 postigne pomoću udarca na ostrvo. Inače, igralište nije preterano zahtevno, premda će igrači morati prilično da se potrude kod izvođenja udaraca sa udarališta za profesionalce ako žele da postignu dobar rezultat.

Igralište je po svojoj konfiguraciji prikladno i za rekreativce jer ne zahteva preteranu fizičku spremnost, pa igrači mogu lakše da se koncentrišu na igru i bogat životinjski i biljni svet na igralištu.

Posebnu pažnju treba posvetiti pticama, na koje vas pored udarališta upozoravaju i specijalne table s njihovim opisima.

Golf Trnovo

Lipica

Ljubljana. Slovenačka prestonica. Bogato kulturno nasleđe, brojna dešavanja, bogata ugostiteljska ponuda i noćni život.

Golf igralište Lipica, jedino igralište u Sloveniji koje vas poziva na svoje grinove tokom cele godine, smešteno je u hladovini stogodišnjih lipa i hrastova.

Grad koji u poređenju s ostalim evropskim prestonicama ima nešto luksuzniji karakter, ali ujedno može bez problema da se meri s njima po svojoj raznolikosti. Grad koji očara svoje posetioce, pa mu se uvek ponovo vraćaju.

To mu, s jedne strane, omogućava njegov položaj u tipično kraškoj pokrajini, koja mu svojim prirodnim posebnostima pruža svojevrsnu lepotu i veličanstvenost, a s druge - blaga mediteranska klima. Igralište je sagrađeno 1989. godine prema idejama Donalda Haradina, svetski poznatog projektanta golf igrališta.

Pre nešto više od tri godine Ljubljana je dobila svoje igralište za golf sa devet rupa u Trnovom, na prostoru između auto-pijace i južne ljubljanske obilaznice. Igralište je namenjeno kako potpunim početnicima – organizovani su početni kursevi i ispiti za sticanje dozvole za igranje – tako i rekreativcima i igračima s više znanja i iskustva. Za potpune početnike su na svih 9 rupa pripremljena veštačka udarališta za početne udarce koji su locirani mnogo bliže grinu nego ona za igrače sa dozvolom za igranje, tj. za dobre igrače. Vežbalište je dugačko 250 m i ima 20 udarališta.

Za vežbu kratkih udaraca na raspolaganju vam je pet grinova za vežbu na površini od 1,5 hektara, a uz to možete da koristite i grin za vežbu na površini od 800 m2. Bolje i najbolje igrače očekuje igralište sa približno 2.500 m dužine igračkih polja, pri čemu su, pre svega rupe 2, 3 i 6, veoma zahtevne i za najbolje igrače. Igralište je otvoreno od marta do kraja novembra.

Više od 40 članova kluba na „svoje“ površine – igralište ima devet rupa s terenom za vežbu i dva grina za vežbu – uspeva da privuče veliki broj stranaca, naročito iz Italije, Nemačke i Švajcarske.

Pored igrališta za golf, posetioce čekaju i tereni za mini golf, tenis i, naravno, ergela Lipica, kolevka plemenitih konja – belih lipicanera.

173

| destination

Zlati grič

GOLF Olimje

Prošlo je više od jedne decenije otkad je na padinama Škalca, zasađenim vinogradima, organizovan prvi „turnir“.

Slikovita pokrajina pored reke Sotle u sebi krije nezaboravne lepote neokrnjene prirode.

Na budućoj trasi su igrali zanesenjaci u čizmama. Zaboli su kočiće za pasulj koji su obeležavali rupe i izradili prve skor karte, u koje su zapisivali rezultate.

Svet bez dima iz fabrika, svet bogate kulturne baštine, zdravlja, vina, kulture. Svet šuma, vinograda, cveća, žubora potoka, pesme ptica.

Danas igralište izgleda potpuno drugačije: devet rupa u ukupnoj dužini od 2.500 metara i na površini od 24 hektara. Igralište leži u idiličnom okruženju – među vinogradima, u neposrednoj blizini Slovenskih Konjica, jednog od najstarijih gradova u centralnoj Sloveniji. Rupe ukrašava potok koji teče po sredini igrališta, a takođe i ribnjaci, šuma i žbunje.

U tom svetu je u Olimju, na samo tri kilometra od poznatih termi Olimia, na 18 hektara površine niklo vežbalište s dužinom od 245 metara i igralište za golf sa devet rupa, s ukupnom dužinom od 2.081 metar. Igrači, kako profesionalci tako i amateri (a organizovana je i škola golfa) mogu da igraju na rupama koje leže uz vinograd i potok; dakle, nije iznenađujuće što je Golf savez Slovenije golf igralište u Olimju ocenio kao najprijatnije igralište u Sloveniji.

Teren zahteva precizne udarce, pri čemu nisu bitni samo snaga i dužina, nego pre svega promišljenost i velika doza koncentracije – izazov kako za iskusne igrače tako i za početnike, koji inače mogu da iskuse i školu golfa. Igra se završava pored klupske kuće, gde imaju kvalitetnu ponudu domaće hrane i odličnih vina.

U klupskoj kući možete da iznajmite opremu, u country clubu možete da se osvežite i nešto prezalogajite, a u pro shopu možete uz pomoć stručnjaka da kupite sve što vam treba za dobru igru.

176

destination |

igralište Bovec Igralište je sagrađeno na mestu gde je sniman film Priče iz Narnije. Zato se igralište za golf Hit Holidays Golf Club Bovec, koje je locirano u podnožju Kanina, prostire sve do te bajkovite zemlje.

Otvoreno je za sve golfere, čak i za one koji su pomalo sanjalački orijentisani i traže nešto posebno.

Pogled na brda i neokrnjenu prirodnu sredinu, koji možete da doživite na ovom igralištu, jeste ono što igri daje poseban čar i dušu. Igralište ima 9 rupa na ukupnoj dužini od 3.012 m i par 36.

Izgrađeno i održavano je po CEO ekološkim standardima za golf igrališta. Zbog svoje dinamičnosti prikladno je za početnike, a svi oni kojima treba veći izazov mogu da potraže nešto teža udarališta, sakrivena dublje u šumama; ona su, ipak, dobro obeležena.

Na igralištu možete da igrate sami, u društvu prijatelja ili porodice. Možete da pohađate kurs, da prisustvujete promociji golfa, da iznajmite golf opremu, ili da usavršavate svoje znanje na vežbalištu. Na raspolaganju vam je bogat kalendar turnira otvorenog tipa. U saradnji sa hotelima u okruženju i drugim ponuđačima, možemo da vam ponudimo posebno povoljne nedeljne ili višednevne pakete, koji uključuju smeštaj, golf i druge aktivnosti koje možete da upražnjavate u Bovškoj oblasti, kao i bogatu, nešto drugačiju kuhinju, koja je tipična za ovu oblast. Igralište je otvoreno od sredine marta do kraja oktobra.

Dakle, Slovenija može i veoma zahtevnom golferu da ponudi dovoljno primamljiv izazov zbog kojeg će se rado vraćati. Prednost je i u tome što igrališta međusobno nisu mnogo udaljena, pa svi golf entuzijasti mogu za nedelju dana da igraju na igralištima među vinogradima, u prekomurskoj ravnici, na brdima Štajerske i pod velelepnim Alpama i Karavankama. Uz to, dinamičnost i raznolikost pokrajine će posetiocu pružiti nezaboravne pejzaže i uspomene. I na kraju – svi znamo da se pamte samo lepi trenuci koje nakon umereno napornog dana provedemo u dobrom društvu, uz čašu dobrog penušavog vina.

| gardening

Italijanski vrtovi Giardino all’Italiana je specifičan italijanski stil vrtova, koji se bazira na simetriji, savršenoj geometriji i principima nametanja reda nad prirodom. Ovaj stil se razvijao pod uticajem italijanske vrtne arhitekture renesansnog perioda i veoma često je kopiran tokom vekova od strane raznih evropskih dvorova. Posebno je uticao na arhitekturu engleskih i francuskih vrtova. Nakon renesanse, u periodu manirizma i baroka, ovaj stil se neznatno menja i ostaje autohton, te veoma mali broj italijanskih vila dobija vrtove u pejzažnom stilu kakvi se tada sreću po ostalim delovima Evrope. Tokom 19. i 20. veka ovaj stil postaje ponovo veoma popularan posebno u Americi.

176

gardening |

P

re renesanse, italijanski srednjevekovni vrtovi su bili ograđeni visokim zidovima i služili su uglavnom za gajenje povrća, voća i lekovitog bilja, a kada su manastiri u pitanju, za tihu meditaciju i molitvu. Novi vrtovi, koji se pojavljuju krajem 15. veka, u periodu rane renesanse, pre svega pri vilama u blizini Firence i Rima, inspirisani su antičkim idealima reda i lepote. Nastali, poput renesansne umetnosti i arhitekture, kroz ponovno otkrivanje antičkih rimskih modela, ovi vrtovi su inspirisani delima Ovidija, Plinija i njihovim lirskim opisima rimskih vrtova i vila. Oni su, pre svega, namenjeni uživanju. Projektovani su za šetnje, zabavu, kontemplaciju, kao i za uživanje u vizurama, cvrkutu ptica i mirisu cveća.

Italijanski renesansni vrtovi srušili su zidove između vrta, kuće i okoline. Oni se otvaraju prema gradovima i postaju mesta javnih skupova i okupljanja. Oplemenjenivani su skulpturama - koje su se do tada sretale uglavnom po crkvama, alejama drveća - koje su davale bogatu senku, tunelima od zelenila, lavirintima, pergolama, a pojedini su imali i tzv. Giardino Secreto (Tajnu baštu) namenjenu igri i zabavi. U periodu renesanse, vladajuća firentinska dinastija Mediči (Medicci) počinje da koristi vrtove za formalne prilike i pokazivanje svoje političke moći i bogatstva. Vrtovi tada postaju mesta javnih događaja, ali i prostori za primanje stranih državnika i diplomata.

U kasnoj renesansi i tokom baroka, vrtovi postaju veći i grandiozniji sa više nagla177

šenom simetrijom, ispunjeni statuama, fontanama, veštačkim pećinama (grotto), vodenim orguljama i drugim detaljima namenjenim zadovoljstvu samih vlasnika i impresioniranju i zabavi posetilaca.

Sadašnji izgled italijanskih vrtova, sa dominantno zelenim bojama i zelenim biljem, datira iz novije istorije. Naime, arhitekte koje su krajem 19. i početkom 20. veka unajmljivale bogate porodice novih vlasnika vila, uglavnom Engleza i Amerikanaca, zaticale su samo blede ostatke onoga što se u vrtovima nalazilo pre 500 godina. Ne znajući da su te bašte nekada bile prepune raznobojnog cveća, citrusa i egzotičnog bilja, oni su ih „rekonstruisali“ uglavnom na osnovu zelenila koje su tamo zaticali. Nedavna rekonstrukcija vrta

| gardening

Vile Mediči di Kastelo (Villa Medicea di Castello) u Toskani, rađena na osnovu renesansnih dokumenata, pokazala je izgled italijanskih renesansnih vrtova u svom punom sjaju.

i mala botanička bašta, koja je rađena po uzoru na engleske vrtove i predstavlja jedan od prvih primera ovakvog uređenja u Italiji. Palata je poznata i kao mesto snimanja mnogobrojnih filmova.

Vrtovi i palata Kaserta (Reggia di Caserta), podignuti su za napuljskog kralja iz loze Burbona. Predstavljaju jedan od najvećih dvorskih kompleksa podignutih u 18. veku u Evropi. Vrtovi palate su inspirisani baroknim dizajnom Versajskih vrtova, ali se smatraju superiornijim po lepoti i eleganciji. Niz fontana i veštačkih slapova formira „kanal“ duž glavne ose oivičene drvoredima koja vodi ka fasadi na začelju palate. U okviru vrta nalazi se

Vrt Boboli (Giardino di Boboli) - firentinski park smešten iza Palate Piti (Palazzo Pitti), sedišta porodice Mediči, predstavlja jedan od prvih formalnih italijanskih vrtova. Vrt koji je bio simbol moći i uticaja ove porodice, karakterišu široki putevi posuti šljunkom, duge aksijalne ose kretanja, raskošne fontane, veliki broj kipova, amfiteatar za svečanosti i za to vreme nekonvencionalno otvaranje vizura ka gradu. Vrt je nekoliko puta preuređivan od

178

17. veka kada je nastao. Danas zauzima površinu od 45.000 m2 i predstavlja pravu galerija na otvorenom. Pored antičkih rimskih skulptura, tu su i italijanska ostvarenja iz 16. i 17. veka uključujući nekoliko Gjanbolonjinih (Gianbologna) fontana, a u jednoj od pećina su se svojeremeno nalazile čuvene skulpture Mikelanđelovih Robova. Ostrvce (isolotto) postavljeno u centru velikog bazena unutar bašte, pored velike fontane, krase saksije sa citrusnim voćem i drugim egzotičnim biljem.

Vrt Vile d’Este u Tivoliju kod Rima predstavlja jedan od najveličanstvenijih i najbolje očuvanih vrtova iz perioda italijanske renesanse. Građen za kardinala Ipolita

gardening |

d’Este-a (Ippolito D’Este), sina Lukrecije Bordžije, ovaj vrt je osmišljen po uzoru na obližnju vilu rimskog imperatora Hadrijana. Iz ove vile „pozajmljen“ je veliki broj statua, kao i deo mermera, a dostignuća hidraulike staroga Rima poslužila su pri planiranju vodenih površina. Niz terasa postavljenih oko glavne ose vode posmatrača kroz jednu od prvih evropskih „bašta čuda“ (giardini delle meraviglie), koja je ukrašena sa preko 500 fontana, bazena, grotoa, statua. pa čak i replikom znamenitosti grada Rima u malom. Ovaj vrt ima i „vodene orgulje“ na jednoj od poprečnih osa. Igra vode fontana Vile d’Este inspirisala je kompoziciju Franca Lista (Franc Liszt) – „Le Jeux d’Eau a la

Villa d’Este“. Kompozitor koji je u vili često boravio na poziv tadašnjeg kardinala, tamo je održao i jedan od poslednjih koncerata.

Vila Lante u Banjai (Bagnaia), ima jedan od najočuvanijih manirističkih „vrtova iznenađenja“. Organizovan u vidu nekoliko terasa, ovaj vrt ima niz kaskadnih fontana koje i dan danas rade zahvaljujući hidrauličkim rešenjima iz 16. i 17. veka.

Poseban deo partera zauzima tzv. „Quadrato“, vrt u obliku savršenog kvadrata oivičenog ogradicama od šimšira. Unutar kvadrata nalazi se jezero i ostrvo sa Đanbolonjinom fontanom „dei Mori“, koju krase skulpture četiri maora u prirodnoj

179

veličini. Ostrvo je spojeno sa ostatkom parka preko četiri mostića koji su ukrašeni žardinjerama, skulpturama i obeliscima.

Vila Gamberaja u blizini Firence i njen veoma skroman vrt zasnovani su na Albertijevim principima simetrije. Poseban doprinos izgledu bašte dala je misteriozna rumunska princeza iz dinastije Gika, koju pojedini autori dovode u vezu sa jednom od sestara kraljice Natalije Obrenović.

Princeza, koja je postala vlasnica vile početkom 19. veka, izvela je neke prilično radikalne zahvate u parteru. Umesto klasičnih travnatih površina, između ogradica od šimšira, ona je postavila četiri bazena, pri tom ne narušavajući prvobitni

| gardening

koncept iz 17. veka. Ovakav izgled vrta je nakon toga postao popularan širom sveta, pogotovu u SAD, gde ga kopiraju mnogobrojne pejzažne arhitekte.

Prema legendi, Vatikanski vrtovi su posuti zemljom koju je sa Golgote donela Jelena, (majka cara Konstantina) želeći da na taj način simbolično ujedini krv Hrista sa onom koju su hiljade ranih hrišćana prolile u Neronovim progonima. Vatikanski vrtovi datiraju još iz srednjeg veka, a potpuno su preuređeni u 16. veku, za vreme pape Julija II, kada ih je Donato Bramante podelio na tri dela i napravio tri čuvena vrta: „Cortili del Belvedere“,

„Della Biblioteca“ i „Della Pigna“. Danas se Vatikanske bašte prostiru na preko 23 hektara i pored skulptura i fontana imaju i maslinovo drveće koje je doneseno iz Izraela. Posebnu atrakciju predstavljaju vrtovi u letnjoj papskoj rezidenciji Kastel Gendolfo (Castel Gandolfo). Ovi spektakularni vrtovi, iz kojih pogled doseže čak do mora, na žalost nisu otvoreni za javnost.

Italijanski vrtovi predstavljaju nepresušnu inspiraciju za umetnike. Od perioda romantizma, kada je nastala slika „Stepenište Palate Farneze“, francuskog slikara Ibera Robera (Hubert Robert), koja se

180

nalazi u beogradskom Narodnom muzeju, pa sve do veselih akvarela američkog impresioniste Džona Singera Sardženta (John Singer Sargent).

Italijanski vrtovi često služe i kao scenografija za filmove. Vrtovi palate u Kaserti korišćeni su za snimanje filma „Anđeli i demoni“ i „Nemoguća misija“, dok se vrtovi Vile Balbianelo (Villa Balbianello) na obalama jezera Komo (Como), pojavljuju u prvom i drugom delu naučnofantastične sage Džorža Lukasa (George Lucas) „Rat zvezda“.

intermezzo |

Asian Style Outdoor

furniture collection

L

by Lifeshop Collection

epa mala „gnezda“ u koja možete da pobegnete i da ušuškani odmarate u vašoj bašti pripadaju kolekciji baštenskog nameštaja kompanije Lajfšop. Ovi divni, kapriciozni elementi u kojima možete boraviti sami, sa prijateljem ili knjigom, oplemeniće vašu baštu i transformisati je u nešto magično.

Nameštaj se lako održava jer je napravljen od sintetičkih materijala, lepo izgleda, a pri tom se vodilo računa o udobnosti i funkcionalnosti. Bilo da ste u potrazi za ležaljkama, stolicama ili klupama za baštu, bićete očarani kreativnim oblicima baštenskog nameštaja kolekcije Lajfšop. Njihov dizajn je inspirisan Azijom, istočnjačkom jednostavnošću i prefinjenom lepotom.

Uživajte u bašti i dolazećem proleću u kolekciji „Asian Style Outdoor Furniture“ od Lajf'šopa.

181

yachting |

zadovoljstvo krstarenja

Kompanija Art of Kinetik je osnovana krajem 2007. godine sa vizijom da stvori novu vrstu luksuznih jahti, spajajući večne materijale kao što su tikovina, mahagoni, nerđajući čelik i kožu sa modernim i progresivnim dizajnom. Fokus firme je na stvaranju novog načina života na vodi, dizajnu enterijera i prostora koji se češće sreće u luksuznim vilama nego na jahtama, kao i na funkcionalnosti u skladu sa savremenim stilom života. Sedište firme Art of Kinetik je u Beogradu, gde se odvija deo istraživanja, projektovanja i proizvodnje. Filozofija firme je da se stvori jedinstvena jahta, u kojoj se čovek oseća kao da boravi u luksuznoj kući. Ovakav osećaj stvaraju specifični materijali kao i savremeno koncipiran prostor sa svim pogodnostima moderog doma. Potrebno je mnogo meseci rada da bi se napravila svaka jahta posebno. Mnogo vremena je uloženo i u dizajn jahte, a projekte je radio vrhunski tim pomorskih inženjera i dizajnera.

| yachting Kod svih modela ove kompanije primena drveta u enterijeru i eksterijeru daje posebnu, romantičnu notu plovilu.

Zašto drvo?

To je plemenit, otmen, lep i večan materijal - tvrde u ovoj kompaniji. Kad je reč o brodovima, drvo ima brojne tehničke, funkcionalne, strukturalne i estetske kvalitete koje nijedan drugi materijal nema. Ono ima dobru težinu u odnosu na proprocije, lakše je od plastike, a pri tom je jako. Prirodno se ne troši tokom vremena kao metali, ne gubi strukturne karakteristike i jačinu.

Drvo, takođe, prirodno upija zvuke i vibracije, što pruža komfornu vožnju.

Estetskim karakteristikama drveta ne mogu da pariraju ni plastični, ni metalni, ni kompozitni brodovi. Konačno, za one koji žele umetničko delo koje plovi na vodi, drvo, kao večni materijal, nameće se kao jedini mogući izbor - jer jahte se prave i za generacije koje dolaze.

yachting |

HEDONIST Konstruišući je od najfinijih materijala poznatih čoveku, dizajn tim ove ultra elegantne i luksuzne jahte, stvorio je pravo mesto za uživanje na vodi. Nazvana „Hedonist“, ova jahta oličava samu suštinu firme „Art of kinetik“. Ova prelepa jahta dužine 19 metara može dostići brzinu od 40 čvorova i pružiti smeštaj za četiri osobe. „Hedonist“ je, između ostalog, savršen za zabave i na njemu možete sasvim komforno ugostiti 12 osoba.

J

ahtu Hedonist karatkerišu: upotreba tikovine, mahagonija, kože i mnogo hromiranog čelika, kako u enterijerutako i u eksterijeru, što sve zajedno stvara vrhunski osećaj udobnosti i luksuza. Trup jahte je u obliku dubokog slova „V“ sa stranicama pod nagibom od 20 stepeni što daje visok nivo stabilnosti pri većem ubrzanju ili na nemirnom moru.

Trup je u potpunosti napravljen od drveta što obezbeđuje glatku vožnju bez vibracija i buke. Jahta ima tri „MAN R6-800“ motora, svaki snage 800 KS, koji pokreću tri „Rolls Royce - Kamewa“ hidro džeta. Rezervoar za gorivo je 2 x 1.750 litara, dok rezervoar za vodu prima 650 litara. Maksimalna brzina jahte je 42 čvora, dok je brzina krstarenja 33 čvora.

Po dizajnu kabine i palube „Hedonist“ više podseća na luksuzne hotelske apartmane nego na jahtu. Trup je od visokokvalitetnog mahagonija u kombinaciji sa epoksidnim smolama, kevlarskim i karbonskim laminatima. Kokpit je zamišljen kao jedna celina koja obuhvata dnevni boravak sa prostorom za sedenje i kuhi-

njom. U pramcu se nalazi i poseban deo sa velikim bračnim ležajem. Na krmenom delu je prostor za sunčanje ispod kojeg se nalaze ostave, kao i stepenice za silazak u vodu. Tu je još jedna kabina koja može poslušiti kao gostinjska soba, a postoji i varijanta jahte sa tri kabine gde je prostor u krmenom delu podeljen na dve manje sobe od kojih svaka ima zasebno kupatilo. U sklopu jahte se nalaze i garderobni ormari, kao i veliko kupatilo sa tuš kabinom. Podovi su delom obloženi kamenom, a velike površine pod prozorima obezbeđuju dovoljno dnevnog svetla. Pored toga, tu si i avangardni detalji poput krova od karbona.

Na osnovu svih karatkeristika ove jahte samo je pitanje vremena kada će reč hedonizam prestati da se odnosi samo na etički pravac koji smatra da je čulno uživanje i zadovoljstvo najviše dobro i početi da se odnosi na ovu neverovatnu jahtu kompanije „Art of kinetik“.

185

| yachting

Da se prilikom projektovanja i izrade mislilo na svaki detalj pokazuje i set za piknike smešten u odeljak iza sedišta koji sadrži escajg, tanjire i čaše.

Kao što reč „art“ tj. „umetnost“ u nazivu firme sugeriše, ovde nije reč samo o običnim jahtama, već o pravim plovećim umetničkim delima koja su, kako u ovoj firmi tvrde - i lepa i večna.

yachting |

ANTAGONIST Prošlog leta, „Art of kinetik“, proizvođač luksuznih drvenih jahti, lansirao je novi model elegantnih linija, besprekorne izvedbe i savršenih detalja po kojima je ova kompanija poznata. „Antagonist“, otvoreni kruzer dužine 11 metara, je mlađi brat jahte „Hedonist“ najreprezentativnijeg modela kompanije.

P

okreću ga dva „Yanmar“ motora od 370 KS uz pomoć kojih jahta ostvaruje maksimalnu brzinu od 42 čvora, tj. 33 čvora za krstarenje. Ovi dizel motori su odabrani kako bi snaga bila u skladu sa trkačkim izgledom jahte. Pored toga „Yanmar“ - EOS sistem (easy operating system), koji je po prvi put upotrebljen na evropski proizvedenom plovilu, pruža odličnu kontrolu snage.

Kao ni kod „Hedonista“ ni kod ovog modela se nije štedelo na detaljima. „Antagonist“ je prvenstveno namenjen onima koji žele da provedu dan na vodi sa stilom i u okruženju kakvo nije viđeno na jahtama ove klase. Elegantne linije, vrhunsko zanatsko izvođenje, najkvalitetniji materijali i besprekorno izvedeni detalji pokazuju jasan nastavak poslovne politike kompanije.

Osnovna karakteristika ovog modela je neuobičajeno veliki,

otvoreni kokpit. Ovaj prostor omogućuje da na jahti ugostite do 8 osoba i idealan je za one koji nameravaju da provedu dan u sunčanju, kupanju i odmoru. Pored prostranog prostora za sedenje sa stolom u kokpitu, na krmi se nalazi i platforma za sunčanje. „Antagonist“ poseduje i klimatizovanu kabinu u koju se lako ulazi iz kokpita. Kabina ima dosta prostora za odlaganje, višenamensku radnu površinu sa lavaboom i klupu sa kožnim jastucima. „Art of kinetik“ je dao primer novog i jedinstvenog pogleda na jahte ove klase. Upotreba visoko kvalitetnih materijala, otvoreni profil i moderan dizajn, uz mogućnost da se kreira jedinstveno drveno plovilo za svakog klijenta posebno, jeste prava formula uspeha.

187

| antiques

Stvorio je umetničke komade, brišući granice između finog nakita i kostima, mešajući ukrasno kamenje sa zlatom ili slonovaču i emajl sa dragim kamenjem.

Rene Lalik, dizajner nakita koji je dizajnirao i staklo, ostavio je dubok trag u Art Nuvo epohi i kasnije u Art Deko pokretu. Kreativnost i inspiracija ovog genija inicirali su put za velikim, poetskim i odvažnim radom. Revolucionarni umetnik, u isto vreme obožavan i smatran ekscentrikom, Rene Lalik je ostavio veliki trag, od evropskih sudova do umetničkih i industrijskih sredina širom sveta.

R

ene Lalik rođen je 6. aprila 1860. godine u mestu Ai (Aÿ), Šampenj (Champagne) oblasti Francuske, ali je veći deo svog detinjstva proveo u Parizu. U ranim godinama pokazao je interesovanje za umetnost i duboku ljubav prema prirodi. Bio je učenik zlatara Lui Ukoka (Louis Aucoc) u Parizu. Dok je učio tehnike zlatarske proizvodnje, nastavio je studije umetnosti u školi dekorativnih umetnosti u Parizu. Nakon kratkog perioda u školi umetnosti u Sajdenhamu u Engleskoj, vratio se u Pariz da bi se bavio skulpturom kod dobro poznatog skulptora Lukiana (Lequien).

Počeo je honorarno da dizajnira nakit, pa je svoj rad, koji je u potpunosti bio stilski originalan, predstavio poznatim zlatarima kao što su Kartije (Cartier), Žakta (Jacta) i Bušron (Boucheron). Godine 1886, preuzeo je radionicu Žila Destapea (Jules Destape) u Parizu, gde je konačno mogao da se posveti dizajniranju i proizvodnji svog nakita. Taj nakit bio je predstavljen u izlozima najboljih zlatara tog vremena. Doživeo je veliki uspeh i izazvao oduševljenje kod ljudi. Lalik je dizajnirao prvi nakit u rezbarenom zlatu sa ukrasima inspirisanim antikom Japana.

Otvorio je novu radionicu u okolini pariske opere, gde je počeo da eksperimentiše 188

sa staklom i proizvodnjom nakita. Predstavio je svoj rad na mnogobrojnim salonima i izložbama.

Lalik je dobijao narudžbine iz celog sveta, od engleskih, ruskih, italijanskih i španskih dvorova. Njegov rad bio je tražen širom sveta, i bili su mnogi pokušaji imitiranja njegovog stila.

Ovaj produktivni genije, kojeg je pisac Moris Rostan (Maurice Rostand) nazvao „Rodenom transparentosti“, ispunio je svoj rad velikom pesničkom snagom, tako da se i posle 150 godina njegov šarm oseća, a njegova umetnost postala je vanvremenska.

antiques |

Za „Univerzalnu izložbu“ 1900. godine Lalik je kao zlatar bio na vrhuncu karijere. Njegovi predimenzionirani komadi nakita predstavljali su smelost u vreme Univerzalne izložbe. Štampa je jednoglasno prepoznala ovaj jedinstveni dar kao mogućnosti da se oda počast ženama, kako kroz sam nakit tako i kroz izloge koje je dizajnirao.

Ono što mu je bilo najvažnije jeste dizajn, silina linija i snaga kontrasta. Kao rezultat toga, stvorio je prve komade oslobađajući sebe od granica koje je ranije nametala priroda materijala.

Danas, kompanija Lalik nastavlja da prikazuje veliku virtuoznost, koristeći različite materijale i tehnike kako bi izrazili misteriju prirode.

Materijale je birao na osnovu njihove snage, boje i teksture, bez obzira na to da li su bili dragoceni ili ne, i svoju umetničku inspiraciju izvlačio je iz njih.

Pored glumačkog talenta, francuska pozorišna glumica Sara Bernar (Sarah Bernhardt) bila je poznata po svojoj velikoj kolekciji nakita. Lalik je za nju izradio veličanstvenu krunu sa zmijama, grifinima i perlama koje su visile do ramena. Povodom Bernarove 29. godišnjice u pozorištu, Lalik je dizajnirao zlatnu medalju koja prikazuje njen profil u velikom reljefu.

In this issue...

Pernod Ricard Srbija Bulevar oslobođenja 211 11000 Beograd tel +381 11 30 91 500 fax +381 11 39 74 380 www.pernod-ricard-serbia.com ZLATARA MAJDANPEK LASER d.o.o.

Terazije 35 11000 Beograd Banja Komerc Bekament d.o.o.

Banja bb, Aranđelovac tel +381 34 61 95 300 komercijala@bekament.com MEDILINK NOVI d.o.o.

Sandra Trifunović General Manager Patrijarha Varnave 13 11000 Beograd tel/fax +381 11 24 31 252 mob +381 60 07 00 872 SKINMEDIC Dr Nevenka Dokmanović Admirala Geprata 13 11000 Beograd tel +381 11 66 59 259 www.skinmedic.co.rs Advokat Tatjana Milićević Čuburska 9/1 11000 Beograd tel +381 11 24 05 281 mob + 381 65 22 09 220 adv.tatjana.milicevic@gmail.com MOD’ART INTERNATIONAL www.mod-artbeograd.com Milan Blanuša blanusadblanusa@gmail.com Aleksandra Paladin paladin.a@sbb.rs www.muzikaklasika.com Dušica Pejić Akademski slikar, grafički dizajner pejicdusica@yahoo.com mob +381 64 29 52 995 Predrag Kovačić Akademski skulptor mob +381 69 628 052 www.predragkovacic.com Prof. Goran Prebeg Katedra za Rekreaciju Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerzitet u Beogradu mob +381 64 23 71 529 goran.prebeg@fsfv.bg.ac.rs ESPERANSA beauty salon Durmitorska 3 / lokal 7a 11000 Beograd tel +381 11 265 78 50 mob +381 63 575 195 www.salon-esperansa.com DAS CHARMES vintage exchange Tkalčićeva 75a, 10000 Zagreb, Croatia tel: +385 1 466 615 mob: +385 91 1872 679 info@dascharmes.com www.dascharmes.com

SBS - INDIVIDUAL Bata Spasojević bataspasojevic@gmail.com www.bataspasojevic.com CORPUS 35+ Dragoljub Jovanović dragoljubj@gmail.com www.corpus35.com Aleksandar Stanković Grafički dizajn stankovic.aca@gmail.com Milan Josipović mob +381 64 30 99 417 www.greybox.rs Đorđe Živaljević photography tel +382 67 258 489 djordje.zivaljevic@gmail.com Nemanja Maraš fotograf tel +381 63 433 306 Miladin Šormaz fotograf ph.sormaz@googlemail.com Effective Marketing Prof. dr Milan Radovanović mob +381 63 84 56 876 milan@effectivemarketing.rs MODISH Milica Jovanović modishmj@gmail.com Nataša Krstić Akademski slikar i teoretičar umetnosti, medija i mode tel. +381 11 3035530 www.natasakrstic.in.rs Treneri Rajić TEL +381 63 330 30 30 personalnitrener@hotmail.rs www.personalnitrener.rs MISS YU đorđa Vajferta 42 11000 Beograd www.missyu.rs Nebojša Pilipović – Pilo akademski slikar piloartpilo@gmail.com

RV FOOTWEAR proizvodnja obuće Zrenjaninski put 196 11000 Beograd tel +381 11 33 20 352 fax +381 11 33 28 744 rvobuca@beotel.net www.rvobuca.com STUDIO MANUFAKTURA jewellery 11000 Beograd studio.manufaktura@gmail.com Danijela Varda make up artist vardica10@hotmail.com

lifestyle magazine Izdavač MOGUL LINE, Beograd e-mail: redakcija@mogulline.com web: www.mogulline.com Direktor: Bata Spasojević Glavni i odgovorni urednik: Dragoljub Jovanović Urednici Bata Spasojević Dragoljub Jovanović Grafički urednik Aleksandar Stanković Lektura i korektura Sajonara Jovanović Foto Milan Josipović Milan Radovanović Rale Radović Saradnici Milica Jovanović Danko Dudok Nataša Krstić Tatjana Milićević Predrag M. Mitrović Mihailo Petković Žikica Milošević Staša Skoko Nataša Tunguz Apolinarija Rutović Danica Ivković Tamara Borozan Štampa AMD Sistem Pisma, predloge i sugestije šaljite na: redakcija@mogulline.com www.facebook.com/pages/mogul

ZLATARA MAJDANPEK LASER doo Terazije br. 35, 11000 Beograd