MOGUL 2

ISSN 2334-7546

LIFESTYLE MAGAZINE 路 WWW.MOGULLINE.COM 路 No.2

mogul yachting

ROYAL HUISMAN mogul care

VODA

mogul auto

The 2013 Infiniti M Hybrid

mogul fashion

IKONE MODNE KULTURE Philip Treacy

[E[IRI SU PONOVO U MODI

mogul interview

MIRJANA KARANOVI]

mogul review

KO JE DAVID BOWIE

Style is a way to say who you are without having to speak / Rachel Zoe

word

Business and Pleasure Posao i zadovoljstvo!

Nije li to dobitna kombinacija?

Mi smatramo da jeste!

Ako vas MOGUL, predstavljajući vam na svojim stranicama neki izuzetan nakit ili umetničko delo, inspiriše da ih kupite i pričinite sebi zadovoljstvo, biće to svakako i dobar posao, dobra investicija.

I mi smo između dva broja spajali posao i zadovoljstvo. Posetili smo Palazzo Radomiri i lično se uverili u sve ono što smo slušali od drugih o ovom luksuznom istorijskom hotelu. Tu posetu smo iskoristili da pored uživanja nešto i uradimo. U prelepom prostoru pomenutog hotela, napravili smo dobar editorijal u saradnji sa prestižnom XYZ FASHION STORE iz Crne Gore.

Dobijanje akreditacije omogućilo nam je da iz prvog reda posmatramo reviju Roberta Kavalija u Budvi. Organizatori revije, Boka group & Torch Platforms, JSO Cros Media Agency, na čelu sa Oljom Milačić zaslužili su 10+.

Međutim, ništa ne traje večno. Kada ovladamo veštinom i naučimo da spajamo posao i zadovoljstvo, dolazimo do sledećeg zadatka: kako da to traje što duže. Najčešće, u doba mladosti imamo snage, imamo vremena ali nemamo novca. U srednjim godinama imamo snage, imamo novca ali nemamo vremena. U poznim godinama imamo novca, imamo vremena ali nemamo više snage.

Umetnost življenja leži u tome da u što dužem vremenskom periodu našeg života uspemo da imamo sve tri stvari u isto vreme.

To je razlog zašto vam na stranicama koje slede govorimo o važnosti fizičke aktivnosti, kvalitetnim pomoćnim sredstvima koja će vam pomoći da što duže ostanete ne samo zdravi i u snazi već i lepi.

MOGUL je kao „leitmotif” za ovaj broj odabrao pozorište i film.

Zato smo proveli jedno divno popodne razgovarajući sa našom velikom glumicom Mirjanom Karanović, odabrali da vam prikažemo makar delić iz opusa izuzetnog scenografa Miodraga Tabačkog, nagrađivane kostime Tatjane Radišić. Naš specijalni dopisnik iz Amerike, ljubiteljima brzine i udobnosti, preporučuje Infiniti M Hybrid.

Naravno, održan je i naš prvi MOGUL „event”. U hotelu Metropol Palace, oko dvesta pedeset zvanica, predstavnici diplomatskog kora, poslovni ljudi i umetnici, družili su se uz odličan ketering i piće koje ovaj hotel pruža. Pernod Ricard je svojim brendovima dodatno ulepšao veče, kao i DJ RASHA uz ritmove osamdesetih. Deo večeri uz kapoeru je bio nešto što je ostalo u pamćenju.

Uživajte u stranicama koje trenutno držite u rukama!

foto: GREY BOX Photo Studio

Urednici Bata Spasojević Dragoljub Jovanović

10

mogul word mogul interview mogul intermezzo mogul editorijal mogul fashion mogul fashion mogul intermezzo mogul intermezzo mogul editorijal mogul accessories

mogul new face mogul gadget

10 12 17 18 48 58 63 64 65 70 75 76 83 84 96 97 98 99 100 110 114 120 123 126 129 130 134 135 136 140 142 144 146 148 152 154 156 157 158 167

mogul gardening mogul yachting mogul hobby mogul editorijal mogul destination mogul event

168 172 176 180 188 192

mogul review mogul intermezzo mogul editorijal mogul book mogul dictionary mogul artist mogul art mogul movies mogul history mogul intermezzo mogul auto mogul intermezzo mogul movies mogul editorijal mogul jewellery mogul trend mogul care mogul beauty mogul person mogul architecture mogul home mogul gadget

Business and pleasure Intervju Mirjana Karanović: Sloboda je u glavi Jack Row to debut Jaali collection of luxury writing instruments Milla and Millun Ikone modne kulture Tom Ford Bvlgari Octo: The face of fortune Steampunk Tavern: 1920S German Light Bulb Voltage Tester Bar Slobodan Bata Spasojevic: Paris, London, New York Philip Treacy: Šeširi su opet u modi Rish Ko je David Bowie Chivas regal & Pininfarina to showcase finest blends Palazzo Radomiri - Black to fade Profesor Ser Ernst Gombrih: Saga o umetnosti Pret a porte RSVP Gvaš Miodrag Tabački: Aplauz za scenografiju Kostimi Tatjane Radišić: Od Sirana do Prometeja U svetu filmskih kostima Hollywood sign Dior “Kings & Queens” collection by Victoire de Castellane The 2013 Infiniti M Hybrid Limited Edition Espresso: Veloce Coffee Machines Hičkokove plavuše Cult of personality Spirit of Africa Moda i frizure 20. veka: Neraskidiva veza Svet fitnesa i trendovi koji dolaze Voda Umetnost podmlađivanja: Art of antiaging Pravda i humanost Zaha Hadid regeneriše najvažnije istorijsko mesto u Beogradu Dizajn studio Omerta: Skyfall apartman sa pogledom na Akropolj Barovier & Toso: 700 godina izrade murano stakla Tag heuer Link: Luksuz, preciznost i android / Vertu ti: Prvi vertu sa androidom Shape’s audio: Organic harmony zvučnik - skulptura Jovan Đakonović Samsung predstavlja S9 ultra HD 4k televizor / Fuji X100s: Vintage izgled i moderna tehnologija Kraljevski parkovi: London Rojal Hausman: Superjahta sa stilom Aquascape Slobodan Bata Spasojević: Šest kompozicija Palazzo Radomiri: Magično mesto na obali Boke Kotorske Mogul event - Hotel Metropol Palace - June, 2013

intervju Mirjana Karanović

Sloboda je u glavi

Moja želja da šokiram ili na bilo koji način provociram smanjila se, ali i dalje u meni postoji potreba da budem nekim detaljem nekonvencionalna. Sloboda je u glavi. To da te neko drugi ograničava, ja ne priznajem. Kako meni može neko da zabrani da glumim? foto: GRAY BOX Photo Studio

10

interviewďťż

11

interview 

U umetnosti nisu bitni samo pojedinačni uspesi nego to trajanje. Kreativna osoba ulaže ne samo tu tehničku stranu već svoje emocije, svoju dušu, svoje biće i to neki put ume da bude jako teško i razarajuće.

Neki ne izdrže taj pritisak. Koliko neuspešnih pokušaja svaki uspešni čovek ima, jako je teško izbrojati.

MOGUL: Da li, po vašem mišljenju, film potiskuje pozorište i kakav je odnos snaga u poruci koje daje film u odnosu na pozorište?

Mirjana Karanović: Ja mislim da se to nikada neće dogoditi, da film potisne pozorište. Prvo, zato što su to potpuno dva različita doživljaja, govorim iz pozicije gledalaca. Pozorište prosto mora da ide dalje. Kvalitet pozorišta je uvek bio u živom kontaktu gledalaca i izvođača, u tom nečem što je trenutno i što se ne može ni zaustaviti, ni snimiti. Ne postoji način da se taj jedinstveni trenutak, susret emotivnog, intelektualnog ili mentalnog, između gledalaca i izvođača zadrži. To je toliko ekskluzivno i luksuzno da u tome pozorište ne treba da se takmiči sa filmom, jer je film nešto potpuno drugačije.

sebe, svoju dušu, svoje emocije i to upotrebite. Tehnika i zanat su stvari koje te pridržavaju.

MOGUL: Prilično dugo se bavite prosvetnim radom, više od 18 godina. Možemo li očekivati nove dobre glumce i da li su ti mladi ljudi spremni da uče kada dođu kod vas?

Mirjana Karanović: Uvek ima novih, dobrih, mladih glumaca. To je ono što nikad neće nestati, ma kakav sistem da bude, ma kakvo siromaštvo ili bogatstvo da bude. Ja taj talenat povezujem s nekom neumitnošću. Talenat je nešto što se pojavljuje mimo svih pravila. Izuzetno talentovana stvorenja su jako retka. U nekom trenutku nagrne veliki broj mladih, ali posle nekoliko godina vidite da je manji broj opstao. Kad dođete u neke godine sve je manje onih koji mogu da izdrže taj ritam, naročito kad se dođe u šezdesete, sedamdesete godine.

Pogledajte koliko ima glumaca koji su aktivni, koji mogu da igraju. Zato je važan taj priliv mladih, zato su škole tako važne. Ne mislim da tu postoji hiperprodukcija. Vi morate da imate veliki broj mladih ljudi koji trče tu trku za uspehom i za nekim kvalitetom. U toj konkurenciji može da se izdvoji vrhunski kvalitet i nešto što će da traje. U umetnosti nisu bitni samo pojedinačni uspesi nego to trajanje. Kreativna osoba ulaže ne samo tu tehničku stranu već svoje emocije, svoju dušu, svoje biće i to neki put ume da bude jako teško i razarajuće. Neki ne izdrže taj pritisak.

Koliko neuspešnih pokušaja svaki uspešni čovek ima, jako je teško izbrojati.

MOGUL: Da li tu ima nekakvog trenda? Na primer: „Sad je pozorište trend“? Da li to postoji ili ne, na globalnom nivou?

Mirjana Karanović: Ljubitelji pozorišta mogu biti i ljubitelji filma i to su za mene posebni ljudi. Ljudi posebnog senzibiliteta, posebne potrebe. Mislim da pozorište mora da ide dalje. Pozorište koje bih ja volela da vidim i da u njemu budem prisutna jeste pozorište kome će to otvaranje glumca prema meni kao gledaocu biti intenzivnije od bilo kakve konvencije. Mi sa te strane imamo razvoj vizuelnih elemenata pozorišne predstave. Scenografija više ne mora biti samo opipljiva, postoje laserske projekcije, video projekcije... Tehnologija danas u teatru daje fenomenalne mogućnosti. Vizuelne mogućnosti su neverovatne u odnosu na ono vreme kada su se kulise oslikavale. Uz takvu tehnološku podršku, ja bih volela da vidim potpuno emotivno uzbudljivu predstavu, spoj apsolutnog odustajanja od distance, teatarske konvencije. Kako tehnologija do neviđenih granica unapređuje vizuelne mogućnosti, mislim da i izvođači mogu da idu do krajnjih granica svojih performansi.

MOGUL: Da li je vaša nominacija za najbolju evropsku glumicu bila posledica jedne uloge ili kompletnog stvaralaštva?

Mirjana Karanović: Nominovana sam za jednu ulogu u bosanskom filmu „Grbavica“. Bilo je to 2007. godine. Nagradu je dobila Penelope Kruz, što je nekako bilo i očekivano.

MOGUL: Koliko je gluma zanat, a koliko je talenat?

Mirjana Karanović: Kao u svakoj kreativnoj stvari, morate da znate koordinate. Moraš da znaš kako to funkcioniše. Tako i ja, moram da znam kako funkcionišu moje glasne žice, kako se moje telo kreće levo, desno, ukrug, kako se gradi lik kada je iz 14. veka, a kako kada je savremeni lik u pitanju, koja su pravila, da ne govorimo sad o svim mogućnostima glumačkih tehnika, itd, itd.

Jako velika stvar je i iskustvo, ali sve to bi bilo potpuno beskorisno da vi prilikom izlaska na scenu ne uložite, preko svega toga,

MOGUL: Kakva je današnja klima za jednog umetnika, a kakva je bila osamdesetih?

Mirjana Karanović: Ja sam osamdesetih bila mlada i nekako mi je sve bilo novo. Živela sam u prvi put doživljenoj popularnosti i novcu koji sam zarađivala i koji me je činio vrlo nezavisnom. Za mene su osamdesete bile fenomenalne. Kad si mlad nekako potpuno drugačije pamtiš vreme. Ja to vreme pamtim po fantastičnim putovanjima, druženjima, zaljubljivanjima. Meni je to ostalo u sećanju. To je jedan od najlepših perioda u mom životu.

13

interview

MOGUL: Koliko danas imate vremena za druge umetnosti, za muziku, izložbe, dobru knjigu? I koja vas umetnost, osim dramske, uzbuđuje?

Mirjana Karanović: To je pre svega muzika. Mene fasciniraju zvukovi koji se pojavljuju, raznorazni zvukovi. Od pop muzike do neke alternative, nekih muzičara za koje niko nije čuo. Za mene je muzika nešto što u meni može da pokrene najviše emocija.

na neku reakciju i da se izražavaju kroz to kako izgledaju. Cenim nekonvencionalne umetnike i umetnike koji idu mimo očekivanog. Volim iznenađenja. Ali ne mislim da u pozorište treba doći u patikama, eto tu sam vrlo konzervativna i mislim da kada je svečana prilika, treba se svečano obući. U svečanom trenutku, budi svečana.

Moja želja da šokiram ili na bilo koji način provociram smanjila se, ali i dalje u meni postoji potreba da budem nekim detaljem nekonvencionalna. Sloboda je u glavi. To da te neko drugi ograničava, ja ne priznajem. Kako meni može neko da zabrani da glumim? Može formalno. Ja ću da izađem na ulicu, na ćošak i da odigram to što ja hoću. Sloboda je unutrašnje pitanje.

MOGUL: A koliko vam je bitna vizuelna priča?

Mirjana Karanović: Meni je Lejdi Gaga užasno zabavna. Volim ljude koji se usuđuju da na taj način provociraju, koji imaju hrabrosti da na taj način provociraju ljude oko sebe. Da ih izazivaju

14

intermezzo

Jack Row to debut

Jaali collection of Luxury Writing Instruments

Award-winning British crafts-person and designer with foremost aim to produce innovative, beautiful and extraordinary products which are valued as objects d’art, as much as functional items, Jack Row is known for his elegant writing instruments and accessories.

W

orking exclusively in platinum, gold, silver, and utilizing precious gemstones, Row artistically uses traditional goldsmithing skills with the modern technology to craft incredible artefacts. This Birmingham based graduate who successfully launched his ‘Architect’ collection of precious metal fountain pens with Harrods last year, will now showcase ‘contemporary treasures’; his new collection of luxury British writing instruments at Goldsmith’s Fair, which is an ultimate one stop destination for those seeking out artistic jewelry by the most exciting British independent-makers.

Following graduation from the Birmingham School of Jewelry, this 26-years old designer who established his brand last year, has now introduced his exclusive ‘Jaali’ and ‘City’ collections, along with other one-off art pieces and fine jewelry, at Goldsmith’s Fair from 24 to 30 September, in London.

For this collection, Jack Row drawn its design inspiration from the geometric patterns of historic Islamic art, which is translated into the Jaali latticed screens, which are the characteristics of Moghul Indian architecture. Each of the pens also features a solid 18ct gold nib, although all of the designs are also available as a roller-ball version.

15

photography: Milan Josipović styling: Bata Spasojević

hair: Jelena Aleksić make up: Danijela Varda models: Milun Milunovič i Bojana Mila Miletić supervisor: D.J.

Mila nosi haljinu Bata Spasojević Individual, torbu Vintage, cipele Bally; Milun nosi majicu Bata Spasojević Individual, kaiš i pantalone Vivienne Westwood, kačket Bottega Veneta i cipele Bally

Mila nosi haljinu Svelle 10 NYC, cipele Prada Milun nosi odelo Tom Ford, košulju Bata Spasojević INDIVIDUAL i cipele Philipp Plein

Milun nosi bluzu Bata Spasojević INDIVIDUAL, kaiš i pantalone Vivienne Westwood, cipele Bally Mila nosi bluzu Prada, torbu Vintage, suknju Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele Bally, naočare Cutler and Gross

Mila nosi haljinu Bata Spasojević INDIVIDUAL, šešir Vintage, torbu Vintage Milun nosi majicu Philipp Plain i kačket Botegga Veneta, sako i mašnu Bata Spasojević INDIVIDUAL, pantalone i kaiš Viviene Westwood

Mila nosi haljinu Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele Bally i torbu Vintage Milun nosi majicu Philipp Plein, pantalone Bata Spasojević INDIVIDUAL, naočare Polaroid

Milun nosi kačket Bottega Veneta, naočare G.F Ferre, bluzu Salvatore Ferragamo, ešarpu Bata Spasojević INDIVIDUAL, kaiš i pantalone Vivienne Westwood, cipele Bally Mila nosi haljinu Bata Spasojević IDIVIDUAL i cipele Bally

Milun nosi majicu Philipp Plain i kačket Botegga Veneta, sako Bata Spasojević INDIVIDUAL, pantalone i kaiš Viviene Westwood

Mila nosi kožni mantil Bata Spasojević INDIVIDUAL i cipele Bally

Milun nosi šešir Salvatore Ferragamo, pantalone Brunelo Cucinelli, kaiš i košulju Philipp Plein Mila nosi haljinu Bally

Milun nosi košulju, pantalone, prsluk i kaiš Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele GUCCI, šešir Salvartore Feragamo Mila nosi tuniku, pantalone, šešir Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele Bally

Milun nosi sako Bally, košulju Bata Spasojević INDIVIDUAL, pantalone Brunello Cucinelli, naočare Retro Sole, cipele Santoni

Milun nosi sako, pantalone i košulju Bata Spasojević INDIVIDUAL, kaiš Philipp Plein, cipele Santoni Mila nosi haljinu Bata Spasojević INDIVIDUAL, naočare Retro Sole, cipele Bally

Mila nosi bluzu Estare Culto, suknju Bata Spasojević INDIVIDUAL, naočare Polaroid, cipele Bally, koferi Vintage Milun nosi sako i košulju Bata Spasojevic IDIVIDUAL, cipele Philipp Plein

Mila nosi šešir Vintage, mantil Estare Culto, bluzu Prada, cipele Bally

Milun nosi odelo Tom Ford, košulju Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele Bally, Mila nosi haljinu Swell10 NYC, cipele Bally, torbu Vintage

Mila nosi bluzu Bata Spasojević INDIVIDUAL, pantalone Bata Spasojević INDIVIDUAL, Milun nosi košulju i kaiš Bata Spasojević INDIVIDUAL, pantalone ETRO

Mila nosi mantil Bata Spasojević INDIVIDUAL, pantalone Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele Bally

Mila nosi majicu, košulju, suknju, ogrlicu, Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele RV

by Bata Spasojević Milun nosi košulju, majicu Bata Spasojević INDIVIDUAL, farmerke Philip Plain, cipele GUCCI

fashion

46

fashion

IKONE MODNE KULTURE tekst: Milica D. Jovanović

I

storija mode je istorija samih dizajnera. Svaki od njih zapamćen je po najboljoj inovaciji ili novom stilu koji je uneo u svet mode. Ko može pomisliti na Šanel (Chanel), a da ne pomisli na No.5 parfem, ili na Fortunija (Mariano Fortuny) bez njegove „Delfos“ haljine, ili na Živanšija (Givenchy) bez njegovih „vrećastih“ haljina? Meri Kuant (Mary Quant) će uvek biti povezana sa mini suknjama, kao i Pjer Karden (Pierre Cardin) sa „maksi“ suknjama, a Hermez (Hermès) sa maramama i torbama. Kao što je glamur sinonim za Valentina (Valentino Garavani), Balensiaga (Balenciaga) i Džejmsa (Charles James), neobavezan stil oblačenja je bitan deo Armanijevog (Armani) i Loranovog (Lauren) dizajna. Kako možemo i da pomislimo na džins, a da se ne setimo Levisa (Levi’s), ili na muški donji veš bez Kelvina Klajna (Calvin Klein)? Fantazija je sinonim za egzotičnog Poarea (Paul Poiret), teatralnog Galijana (Galliano) i raskošne kreacije Trejsijevih šešira (Philip Treacy), dok su tradicija i dugovečnost glavni nosioci Kartijeovog (Cartier) nakita, Karla Lagerfelda (Karl Lagerfeld) i modne kuće Puči (Pucci). Moda je uvek bila proizvod svog vremena i mora biti sagledana u širem kulturalnom kontekstu. Ovaj kontekst podrazumeva različite dizajnerske etničke i socijalne pozadine, promenu socijalnih običaja i stavova, tehnološka napredovanja, kao i uticaj ekonomskih i političkih događaja na modne trendove. Tokom godina, pojavljivali su se mnogi dizajneri čiji je rad prkosio klasifikaciji. To su oni koji su bili pioniri novih stilova, tehnika i ideja u vezi sa modom - drugim rečima, oni su prekršili tradiciju, razbili konvencije i ponudili odevanje koje ranije ne bi bilo smatrano ozbiljnim. Ovi dizajneri bili su inovatori u oblasti materijala, izazivali su konvencije svakodnevnog društva svog vremena, i osvajali novi teren svojim inspirativnim dizajnom.

47

fashion

Charles WORTH foto: Metropoliten muzej, Njujork; Muzej Indianapolis Čarls Frederik Vort (Charles Frederick Worth), rođen 1825. u Engleskoj, uveo je pravila visoke mode. Sredinom 19. veka postao je prvi arbitar mode u Parizu. Vortove haljine često su stajale u skladištu 5-10 godina da bi „starile kao port“ pre nego što su iznošene u javnost (čak i tada često su bile prepravljane). Ironično, engleska kraljica Viktorija bila je jedini vladar na prelasku vekova koji nije nosio Vortove haljine. Vort je uveo mnogo inovacija: skratio je dnevne suknje do članaka 1860. godine; stvorio je „princeza haljinu“, koja je krojena iz jednog dela umesto kombinacije steznika i suknje; otišao je i korak dalje sa kružnom krinolinom, predstavljajući užu suknju sa kopčanjem na leđima 1870. godine. Kao prvi modni dizajner, Vort je postavio standarde kojima su se ostali dizajneri vodili. Pripremao je svoje kolekcije unapred i koristio je žive modele (u početku svoju ženu) kako bi predstavio odeću potencijalnim klijentima. Držao je velike rolne prelepih materijala u svojoj sobi, kako bi njegovi klijenti mogli da izaberu neki od materijala iz bogate ponude.

Njegovi radnici u salonu bili su zakleti na tajnost kako bi svaki komad odeće bio jedinstven i prilagođen svakom klijentu. Kršenjem ove politike sledio je trenutni otkaz.

48

fashion 

Madeleine VIONNET foto: Metropoliten muzej, Njujork; KCI - Institut za kostim Kjoto; Muzej primenjenih umetnosti, Pariz Medlin Vione (Madeleine Vionnet), rođena 1876. u Francuskoj, ponudila je nove metode konstrukcije odeće koristeći dijagonalne krojeve materijala. Poštovana od strane svojih savremenika, čuvena po svom klasičnom i jednostavnom dizajnu, i slavljena kao „dizajnerka dizajnera“, Medlin Vione je ostavila legat. Predstavila je svoj čuveni „dijagonalni“ kroj, koji je nesumnjivo njen najveći i najtrajniji doprinos visokoj modi. Vione je bila genije u načinu na koji je koristila materijale i proizvodila kreacije sa draperijama koje su smatrane pravim umetničkim delom. Koristeći raznolikosti „prijanjajućih“ materijala, eksperimentisala je sa varijacijama dijagonalnog kroja. Ohrabrila je tekstilne fabrike da proizvode materijale duple širine kako bi mogla da pravi haljine kojima nisu potrebna učvršćenja i kopče. Tvrdilo se da je, zahvaljujući složenosti konstrukcije, Vionine odevne predmete bilo skoro nemoguće iskopirati, kao i to da oni nisu mogli da odaju tajnu njene tehnike. Uprkos ovome, bila je veoma uznemirena „plagijatorima“ i 1930. godine pokušala je da zaštiti svoj dizajn od piraterije fotografišući prednju, bočnu i zadnju stranu svoje garderobe. Takođe je registrovala svoj rad u Pariskom Chambre Syndicale. Otišla je tako daleko da je na etikete garderobe koja je izvožena u Ameriku stavljala otisak prsta.

49

fashion

Jean PATOU foto: Metropoliten muzej, Njujork; privatana kolekcija, London Žan Patu (Jean Patou) rođen 1887. u Francuskoj, bio je jedan od prvih dizajnera koji je zasnovao ready-to-wear liniju. Njegova garderoba bila je poznata po svojoj originalnosti i doslednosti komforu, kvalitetu i prestižu. Kao Šanel (Chanel), (njegov večiti rival), 1920. godine, shvatio je da žena hoće da bude emancipovana, tako da su njegove kolekcije sadržale sportsku odeću, odeću za plažu i drugo. Patu je bio jedan od prvih dizajnera koji je prepoznao potrebu za stvaranjem ready-to-wear garderobe za svoje klijente, koja je mogla da se kupi u maloj ili srednjoj veličini, a u cenu je bila uračunata i jedna prepravka. Patuove kreacije crpile su inspiraciju iz vladajućih umetničkih pokreta, uključujući kubizam i stroge, jednostavne linije kao i geometrijske oblike art dekoa. Njegova odeća je, takođe, bila poznata po svom prelepom vezu, neverovatnoj izradi, ručnoj doradi i izvrsnoj detaljnosti. Tokom 1930. godine, Patu je postao pionir trikotažne mašinske industrije, stvarajući inspirisane kubizmom uparene šešire, marame i rukavice, kao i prvi pleteni kupaći kostim. Godine 1932. podigao je liniju struka. Karl Lagerfeld (Karl Lagerfeld), Žan Pol Gotije (Jean-Paul Gaultier) i Kristijan Lakroa (Christian Lacroix) neki su od dizajnera koji su radili za ovu modnu kuću.

50

fashion 

gabrielle COCO Chanel foto: MINT muzej umetnosti, Šarlot, SAD; Metropoliten muzej, Njujork, Daglas Kirkland Gabriel Koko Šanel (Gabrielle Coco Cha- i dugmadima. Emancipovala je žensku hanel), rođena 1883. u Francuskoj. Demokra- ljinu kroz komfor i praktičnost i stvorila tizovala je modu tako što je donela komfor „totalni izgled“ koji je uključivao aksesoi praktičnost u haljine visoke mode. Crpeći are kao što su nizovi perli, lanac - kaišeinspiraciju iz muške garderobe - delom iz vi, cipele u dve nijanse i štepanu torbu sa vojne i radne, Šanel je stvorila jednostav- ručkom za rame nazvanu 2.55 po datumu nu, praktičnu garderobu za novu generaci- kada je napravljena - februar 1955. Kratka ju žena koja je bila aktivna, imala posao kosa i preplanulost su postali moderni zai tražila udobnu odeću. Šanelov doprinos hvaljujući njoj. Koristila je neutralne boje evoluciji mode je mnogobrojan. Jedna od kao što su bež (njen zaštitni zank), crnu, njenih glavnih inovacija je pauvretè-de- belu i mornarsko plavu, i materijale kao luxe (luks siromaštva) izgled, koji kombi- što su žersej, flanel, tvid, pamuk i somot. nuje žersej (koji se tada koristio samo za Njen najveći uspeh postigla je „mala crna muški donji veš) sa elegantnim porubima haljina“, koju je stvorila 1926. godine.

51

Tradicionalno, crna je bila rezervisana za tugovanje ili sveštenstvo. Šanel ju je učinila modernom i otmenom. Tokom Drugog svetskog rata, prodaja njenog parfema Šanel 5 (Chanel No. 5) je porasla zahvaljujući američkim vojnicima koji su, vraćajući se preko okeana, svojim voljenima nosili flašicu ovog parfema. To je i danas najprodavaniji brend; svakih 30 sekundi se proda jedna flašica.

fashion

Elsa Schiaparelli foto: Victoria & Albert Museum, London; Metropoliten muzej, Njujork; Muzej umetnosti Filadelfija Elsa Skjapareli (Elsa Schiaparelli), rođena 1890. u Italiji, kombinovala je modu i nadrealističku umetnost. Udružila je modu sa umetnošću i pop kulturom. Uradila je više od drugih dizajnera kako bi srušila „ekskluzivnost“ visoke mode. U proizvodnji tekstila i odevnih predmeta, sarađivala je sa umetnicima, između ostalog i sa nadrealistom Salvadorom Dalijem. Čuvena je po novim i neobičnim dugmadima, šeširima, i vezom. Skjapareli je bila prvi modni dizajner koji je koristio rajsferšlus na džepovima jakne za plažu 1930. i na suknji 1934. godine. Dizajn Skjaparelijeve obeležio je njen rad više kao umetnički nego kao dizajnerski - nije imala obuku kao dizajner i okružila se slikarima, piscima, pesnicima i režiserima. Njeni šeširi ličili su na cipele sa visokom štiklom, poširana jaja i jagnjeće kotlete. U saradnji sa Dalijem, stvorila je „suza“ haljinu, čija je tkanina bila ištampana tako da simulira cepanje i suze, stvarajući virtualni paradoks siromaštva i luksuza, u skladu sa pojmovima nadrealizma. Skjapareli je srušila konvencije visoke mode i zamenila je ozbiljnost industrije razumom i humorom. Ovo je uvredilo mnoge dizajnere tog vremena. Njen rad inspirisao je mnoge savremene umetnike i dizajnere uključujući Karla Lagerfelda (Karl Lagerfeld), Džona Galijana (John Galliano) i Aleksandra Mekvina (Alexander McQueen).

52

fashion 

André Courrèges foto: Daglas Kirkland, Christian Skrein, Richard Avedon, Victoria & Albert Museum, London Andre Kurež (André Courrèges), rođen 1923. u Francuskoj, doneo je arhitektonsku strukturu haljine. Studirao je građevinarstvo pre nego što je ušao u svet mode i oblikovao odevne predmete u stilizovane, futurističke, arhitektonske forme. Visoko sofisticiran, zasnovan na izvanrednom kroju i strukturalnim tehnikama, njegov dizajn bio je lišen prekomernih ukrasa; ta apsolutna aerodinamičnost jednostavnosti postala je njegov zaštitni znak. Njegove revije postale su tip performansi gde se spajaju pozorište, muzika i umetnost. Njegov enterijer je uvek bio beo, minimalistički, a njegovi modeli kretali su se kao roboti noseći kacige slične onima koje nose astronauti. Za njega je nastup bio važan kao i sama odeća. Haljina A kroja, koju nam je prvi predstavio Kristijan Dior (Christian Dior), postao je glavni oblik šezdesetih godina. Kurež je svojoj odeći dao ovo trouglasto širenje i u svojoj liniji je koristio uglavnom belu boju i pastelne boje, razvijajući opšte prepoznatljiv stajling kroz kroj, materijal, boju i detalje. Džeklin Kenedi (Jacqueline Kennedy) ovekovečila je Kurežev izgled 1960, noseći iznad kolena kapute trouglastog kroja pastelnih boja sa uparenim šeširima i ravnim cipelama.

Kurež je od materijala najradije koristio gabarden, jer je održavao svoj skulpturalni oblik, a njegove boje nazivane su spanać zelena, karamel i paradajz. Jedanaest godina je radio kao šegrt kod Kristobala Balensiaga (Cristóbal Balenciaga), majstora krojača. Kurež je često dizajnirao odeću koja se nosi bez brushaltera, kako bi se obline grudi naglasile linijom korseta. Spustio je liniju struka, otkrio stomak, što se smatralo neženstvenim trendom tog vremena.

53

fashion

Paco RABANNE foto: Victoria & Albert Museum, London; KCI - Institut za kostim Kjoto Pako Raban (Paco Rabanne) rođen 1934. u Španiji, predstavio je radikalne materijale u modnom dizajnu. Bio je fasciniran novim proizvodima i materijalima koji su se pojavili kao rezultat ratne tehnologije. Odstupajući od tradicionalne visoke mode, izmislio je novi pristup u odevnoj proizvodnji. Eksperimentisao je sa nekonvencionalnim materijalima kao što su metal, papir i plastika, i kombinovao pletivo, kožu i krzno. Umesto da koristi tkanine, koristio je geometrijske delove plastike i metala i spajao ih da bi napravio odevne komade. Njegova prva dizajnerska ko-

lekcija koja je nosila naziv „12 nenosivih haljina“, kao i garderoba napravljena od fosforoscentnih plastičnih diskova nanizanih na metalnu žicu, postale su najuticajnije haljine 1960. godine. Procenjeno je da je do 1966. godine Raban koristio 30.000 metara rodoid plastike mesečno za svoju odeću i nakit. Dok je Rabanova odeća davala utisak velike težine, u realnosti je bila veoma lagana i ovaj vizuelni paradoks je postao značajno obeležje postmodernog dizajna 1960. godine. Jedan komad garderobe pravljen je iz tri dela - kapuljača i prekrivač ramena, korset/prsluk i pan-

54

talone, u celini izgledali su kao bešavni srednjovekovni oklop. Da bi upotpunio svoje plastične i metalne kreacije, Raban je napravio haljine od papira koje su bile prikazane na pisti u Parizu. Bitlsi su nosili papirne neon narandžaste jakne na turneji u Los Anđelesu; hostese Air India-e nosile su papirni sari, a bogati i slavni nosili su papirne autfite na brojnim „papirnim“ balovima i večerama koje su bile održavane tokom te dekade.

fashion 

Miuccia PRADA foto: Prada Miućia Prada (Miuccia Prada) rođena 1949. u Italiji, postavila je trendove koje su druge modne kuće oponašale. Postavši jedan od vodećih svetskih dizajnera, više zbog okolnosti nego izbora, Miućia Prada je smatrana ekscentrikom i nekonvencionalnim dizajnerom više nego neki njeni savremenici. Uživa u stvaranju paradoksa u svom radu kombinujući suprotnosti. Visoko obrazovana žena sa doktoratom iz političkih nauka, Prada je sredinom 1970ih nasledila dedinu kompaniju kožnih proizvoda. Godine 1985. Miućia je postigla prvi pravi pogodak kada je dizajnirala liniju crnih najlon tašni koje su odmah postale hit, kao i kultni predmet među modnim detaljima. Do 1989. godine dizajnirala je i predstavila svoju prvu žensku ready-towear kolekciju koja je kritički bila priznata i hvaljena; 1995. usledila je muška kolekcija. Brend Miu Miu (Miu Miu) predstavljen je 1992. godine kao jeftinija ženska garderoba, inspirisana Miućinom ličnom garderobom i nadimkom. Uzimajući u obzir njenu aktivnu posvećenost političkim diskusijama i debatama, ne iznenađuje činjenica da je njen dizajn smatran nekonvencionalnim; često je prihvatala retro stajling sa neuobičajenim bojama i dezenima i koristila hajtek i stare modne materijale. Prada ima, u različitim kolekcijama, kombinovane štikle sa debelim vunenim čarapama, šubare sa koktel haljinama, i tijare sa radnom odećom.

55

fashion

Tom Ford američki dizajner i režiser, stekao je svetsku slavu tako što je spasao modnu kuću Gucci od bankrota i stvorio Tom Ford brend. U poslednjih 20 godina Tom Ford je jedan od najuticajnijih dizajnera na svetu. tekst: Milica D. Jovanović; foto: tomford.com, Tom Munro / RCA Records

S

tudirao je istoriju umetnosti na Njujorškom univerzitetu (New York University). Nakon godinu dana studiranja, odustao je kako bi se posvetio glumi u televizijskim reklamama. Odustao je i od glume jer je shvatio da ga izluđuje činjenica kako nema nikakvu kontrolu nad njom. Nakon toga, upisao je dizajn enterijera na čuvenom umetničkom koledžu Parsons (Parsons The New School for Design). Pre svoje završne godine na koledžu, Ford je proveo godinu i po dana u Parizu, gde je radio kao stažista u modnoj kući Kloi (Chloé). Na poslednjoj godini fakulteta studirao je modni dizajn, ali je ipak stekao diplomu dizajnera enterijera. Želeo je da postane arhitekta, enterijerista, ali je u svakom svom projektu nalazio način da nekako ubaci i modu. Na tim projektima više pažnje je poklanjao ljudskim figurama - šta rade, kako izgledaju i šta imaju na sebi.

Tada je shvatio da je arhitektura možda previše „disciplinovana“ za njega, i da je moda ono pravo. Ipak, arhitektura mu je bila od velike pomoći za sve što je radio u životu.

Nakon diplomiranja, tražeći posao, Tom Ford je nacrtao modni

portfolio i krenuo Sedmom avenijom pokazujući ga i govoreći da je diplomirao na Parsons koledžu, ali ne i da je diplomirao dizajn enterijera. Uprkos nedostatku iskustva, Ford je mesec dana, svakog dana, zvao američku dizajnerku Keti Hardvik (Cathy Hardwick) u nadi da će dobiti posao u njenoj kompaniji za izradu sportske odeće. Na kraju, pristala je da se vidi sa njim. „Imala sam nameru da mu ne dajem nikakvu nadu. Pitala sam ga koji mu je omiljeni evropski dizajner. Rekao je: „Armani i Šanel“ (Armani i Chanel). Mesecima kasnije kada sam ga pitala zašto je to rekao, odgovorio je: „Zato što si nosila nešto Armanijevo“. Da li je onda čudno što je dobio posao?“ Nakon nekoliko godina rada u američkim modnim kompanijama, umorio se od rada u američkoj modi. U jednom od intervjua izjavio je: „Ako sam planirao da budem dobar dizajner, morao sam da napustim Ameriku. Moja kultura me je inhibirala. Previše stila u Americi je neukusno. Izgledalo je kao da se sa visine gleda na stil. Međutim, Evropljani su cenili stil.“ Ford je ubrzo dobio priliku da uđe u svet evropske mode: Guči, nesigurna kompanija luksuzne robe, želela je da poboljša žensku 56

fashion

ready-to-wear kolekciju. U to vreme „niko nije ni sanjao da može da nosi Guči“, izjavio je Don Melo (Dawn Mello) tadašnji kreativni direktor kompanije. Godine 1990, Melo je zaposlio Forda, tada skoro nepoznatog, kao glavnog dizajnera ženske ready-towear odeće. „Razgovarao sam sa dosta ljudi, i većina nije htela posao,“ izjavio je Melo. „Za američkog dizajnera prelazak u Italiju bio je prilično rizičan“. Fordova uloga u Gučiju se ubrzo proširila: dizajnirao je mušku garderobu u roku od šest meseci, a cipele ubrzo nakon toga. Godine 1992, Ford je preuzeo poziciju glavnog dizajnera u vodećim brendovim ready-to-wear kolekcija, parfema, reklama i dizajna prodavnica. Godine 1993, kada je bio zadužen za dizajniranje jedanaest proizvodnih linija, Ford je radio osamnaest sati dnevno. Tokom ovih godina, postojala je kreativna tenzija između Forda i Mauricia Gučija (Maurizio Gucci), predsednika kompanije i vlasnika 50% kompanije. Prema rečima Mela „Mauricio je uvek hteo da sve bude okruglo i braon, a Tom je želeo sve četvrtasto i crno“. Iako je Mauricio Guči želeo da otpusti Forda, nije to učinio. Dok je radio u Gučiju, bio je pod ugovorom da ne sme da razgovara sa novinarima, da bude javno 57

fashion

ra modnih dizajnera Amerike (Council of Fashion Designers of America). Kao i u radu u Gučiju, Ford je uspeo da i ovu klasičnu modnu kuću vrati nazad u mainstream.

Iako je radio 16 kolekcija godišnje: Tom Ford za Guči, Tom Ford za Iv Sen Loran - nešto je nedostajalo. Osećao je prazninu bez obzira na količinu posla. Osnovao je Tom Ford brend 2005. godine.

lice brenda, da izlazi na pistu. Prekršio je sva ta pravila. Napravio je kolekciju u koju je verovao, predstavio je i na kraju revije izašao na pistu. Šest meseci posle toga garderoba se našla u prodavnicama i počela da se prodaje i kupuje.

Godine 1994, Ford je unapređen u kreativnog direktora. U prvoj godini rukovođenja, zaslužan je za vraćanje glamura u modu predstavljajući Halston (Halston) - stil inspirisan noćnim životom „Kluba 54“, uskim satenskim košuljama i metalik čizmama.

Između 1995. i 1996, prodaja u Gučiju je skočila za 90%. Do 1999, modna kuća, koja je skoro bila pred bankrotom kada joj se Ford priključio, vredela je oko 4,3 milijarde dolara.

Kada je Ford otišao 2004, Guči Grup (Gucci Group) je procenjen na 10 milijardi dolara. Kada je Guči zadobio i modnu kuću Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent, YSL), Ford je imenovan za kreativnog direktora i ovog brenda, zamenivši samog Sen Lorana kao dizajnera kompanijske ready-to-wear linije. Sen Loran nije krio svoje nezadovoljstvo ovim razvojem, otvoreno i redovno kritikujući Fordove kolekcije. Tokom svog rada u svojstvu kreativnog direktora za Iv Sen Lorana, Ford je osvojio brojne nagrade Odbo-

TOM FORD I DŽEJMS BOND

Džejms Bond (James Bond) ima ukus za fine… najfinije stvari u životu, i zato nije neobično videti ga u elegantnom crnom odelu dok spasava svet. Ono sto JESTE neobično je Džejms Bond u tamno plavom odelu.

Tom Ford je duže vreme jedno od najvećih imena u muškoj modi u Americi. Zbog toga je dizajnirao sva odela koja se pojavljuju u Bondovom filmu „Skyfall“. Gospodin Ford ima veoma konzervativnu granicu kada je u pitanju formalna garderoba. Drži se osnova i to jednostavno radi bolje od bilo koga drugog. Zašto je onda dizajner, koji je poznat po svojoj konzervativnosti kada

58

fashion

je u pitanju odelo sa crnom kravatom, obukao Džejmsa Bonda u plavo odelo? Odgovor na ovo pitanje zapravo ima mnogo smisla.

Ponoćna, ili tamno plava boja (Midnight blue) je odgovarajuća zamena za crnu, i mnogi su je smatrali formalnijom bojom od crne. Reč je o najtamnijoj tamnoj boji. Pod određenim svetlom, crno odelo može poprimiti zelenkaste nijanse. Pod različitim svetlosnim uslovima, ponoćna - tamno plava zapravo izgleda crnje od crne, i samim tim je formalnija od crne. Tako da sada, ono što je delovalo kao korak odstupanja od Bondove tipične večernje odeće, zapravo je korak napred, poboljšanje, ili unapređenje.

U svom prvom tamno plavom odelu, Bond je na putu da postane jedan od najbolje obučenih tajnih agenata ikada.

Oni koji su gledali „Skyfall“, možda su primetili usko odelo sa košuljom na koju se kragna dodaje. Po prvi put u Bond istoriji desilo se da se agent 007 opredelio za košulju koja ima kragnu kao dodatak (kragna se posebno dodaje). Ovo bi mogao da bude Fordov vešt prenos Bonda u jednu novu eru.

Nesumnjivo jedno od najimpresivnijih odela koje muškarac može da ima, ovo odelo američkog dizajnera je majstorski iz-

rađeno i ima mogućnost da zadivi žene. Izvanredna mešavina američkog minimalizma sa italijanskim stilom, ovo jednoredno odelo je i zavodljivo i glamurozno i sugeriše da je njen nosilac ozbiljan tip muškarca. Kada imate tako izvanredno odelo, kopiranjem Džejms Bondovog cooler-than-cool izgleda, vrlo jednostavno možete postići formalniji izgled: dodavanjem bele košulje i tanke crne kravate.

Ovo odelo ima 3 dugmeta, ali je rever spušten do srednjeg dugmeta, tako da izgleda kao odelo sa dva dugmeta. Manžetna ima 5 dugmadi koji su tipični za Toma Forda, ali je u filmu, kod glumca Krejga poslednje dugme otkopčano. Džepovi su sa preklopom, a postoji i takozvani „ticket pocket“. Pantalone su ravne, srednje dubine, dublje od standardnih Fordovih pantalona. Nogavice na pantalonama imaju manžetne, i suprotno onome što mnogi ljudi ovih dana govore, manžetne u kombinaciji sa ravnim pantalonama su u redu. Manžetne i falte su nezavisne jedne od drugih i sve se svodi na lične preferencije. Pantalone, takođe, imaju dugmad koja se podešavaju sa strane, a smeštena su na pojasu iznad džepa.

Ovo odelo od 50% čistog kašmira i 50% letnjeg moher platna 59

fashion

odgovara vrhunskom luksuzu. Ovo Džejms Bond odelo je definitivno moderno, i zbog svog klasičnog stila nikada neće izaći iz mode. Originalno odelo Toma Forda košta oko 4.000 funti, dok naručeno odelo rađeno po meri košta oko 8.000 funti.

Omot za Timberlejkov prvi singl sa novog albuma „Suit & Tie“ (Odelo i kravata) koji je otpevan sa Džej Zijem (Jay-Z), pokazuje Fordovo odelo sa satenskim reverima, belom košuljom i ogromnom leptir mašnom. I u Timberlejkovom muzičkom spotu za ovu pesmu, pevač nosi Fordove stvari, od cipela do odela, naočara, manžetni, kravata. Ovaj spot definitivno više izgleda kao produžena verzija reklame luksuznih stvari. Džastin Timberlejk će dizajnirati kolekciju sa Fordom inspirisanu njegovim novim albumom. I da, biće dosta odela i kravata po Timberlejkovoj selekciji, napravljenih da dopune njegov album „The 20/20 Experience“, obuhvataće niz formalne muške odeće, od kožnih mokasina do crnih manžetni. Zapravo, večernje odelo koje Timberlejk nosi u spotu „Suit & Tie“ je najava onoga čemu ljubitelji mode mogu da se nadaju i šta da očekuju.

Odeća i modni dodaci ovog dua biće prikazivani u video i vizuelnim kampanjama za album. Ovo nije prvi put da sarađuju - Ford je kreirao Timberlejkovo odelo za venčanje.

TOM FORD I DŽASTIN TIMBERLEJK Dizajner je prvi put počeo da oblači Timberlejka 2011. godine i bio je polaskan kada mu se pop zvezda obratila. „Kada ste u ranim pedesetim, a velika svetska zvezda koja je tek zašla u tridesete se identifikuje sa vašim stilom i hoće da mu vi pravite svu garderobu, pomislite: Još uvek sam dobar,” izjavio je Ford.

Njihova skorašnja saradnja bila je za Timberlejkov novi album „The 20/20 Experience“, koji pevač trenutno promoviše. Ford ima tendenciju da kada govori o Timberlejku, govori više kao o umetničkom delu nego kao osobi. I Njujork Tajms (New York Times) je otišao toliko daleko da izvođača naziva „Tomovom kreacijom“.

60

intermezzo

BVLGARI OCTO

The face of

fortune

It is a strong, charismatic personality radiating a distinctive character. Neither round nor square, but a harmonious and balanced symbiosis of the two basic shapes giving rise to the octagon – symbolising the geometry of perfection.

I

talian jewellery company Bulgari has long been determined to be a serious player in the high-end watch market and its recent takeover by luxury-goods group LVMH has done nothing to dent this ambition. Bulgari’s latest offering is the Octo, an impressive timepiece with a distinctive eight-sided case - manufactured in house, as is the BVL Calibre 193 movement.

The numeral eight is an increasingly popular symbol with watchmakers right now. Not only does it represent infinity in its Arabic form, but it is also one of the luckiest numbers in Chinese culture (the word for eight sounds similar to that for prosperity). Indeed, to ensure its success, the opening ceremony for the Beijing Olympics kicked off at eight seconds past 8.08pm on 8 August 2008. If it’s lucky for the Chinese, watchmakers in Switzerland reckon it might just bring them good fortune too.

The fact that the Octo is simply a very handsome timepiece, however, is probably all the luck it will ever need. Steel, 6350.

Gold, £18,600.

61

intermezzo

STEAMPUNK TAVERN:

1920S GERMAN LIGHT BULB VOLTAGE TESTER BAR The re-imagined sphere opens up to reveal an interior featuring three shelves, three stemware racks and five slots for wine bottles.

B

eautiful would not be the word to describe the 1920s German Light Bulb Voltage Tester Bar. ‘Handsome’ probably does not cut it either. We figure the best term to use would be ‘masculine’. The steampunk-like contraption is fashioned from iron and weighs a staggering 265 pounds.

The folks at Restoration Hardware were inspired by an original light bulb voltage tester that was salvaged from a factory in Germany. The re-imagined sphere opens up to reveal an interior featuring three shelves, three stemware racks and five slots for wine bottles. There is enough space in this thing to store all of your alcohol needs (except for beer).

Surely this US$1995 masculine-looking bar would make an awesome addition to any bachelor pad or man cave. If you are worried that there isn’t enough space in one to keep your entire collection of bar stuff, don’t worry. You can just get two of them.

62

STEAMPUNK TAVERN: 1920S GERMAN LIGHT BULB VOLTAGE TESTER BAR

Slobodan Bata Spasojević

PARIS, LONDON, NEW YORK

fashion

Philip Treacy

Šeširi su ponovo u modi Šeširi su ponovo u modi. Zapravo, oni iz mode nikada nisu ni izlazili, već su se samo privremeno ili povremeno povlačili pred naletom drugih, vrlo često ležernijih trendova. Zahvaljujući nekim uticajnim modnim kućama, šeširi se sve više vraćaju na ulice, postajući deo novog trenda. Ali dok cela ta ideja ne zaživi u vidu globalne pomame, pozabavićemo se neprikosnovenim kraljem među dizajnerima šešira, uticajnim i super kreativnim Filipom Trejsijem. tekst: Bratislav Mihailović; foto: Robbie Reynolds 68

fashion

69

fashion

Š

eširi, bar oni „pravi“, postali su deo elitističke kulture i visoke mode, dok su se oni jednostavniji mogli povremeno videti samo na plažama, ili pak na glavama onih čiji stil prevazilazi aktuelne modne okvire. Ipak, poslednjih nekoliko godina, situacija u svetu se polako menja. Zahvaljujući nekim uticajnim modnim kućama, šeširi se sve više vraćaju na ulice, postajući deo novog trenda. Ali dok cela ta ideja ne zaživi u vidu globalne pomame, pozabavi-

ćemo se neprikosnovenim kraljem među dizajnerima šešira, uticajnim i super kreativnim Filipom Trejsijem. Ovaj planetarno poznati Britanac irskog porekla, prepoznatljiv po neobičnim i vrlo često smelim formama, pre izvesnog vremena je u Londonu promovisao svoju kolekciju šešira za proleće/leto 2013. godine. Reviju je teatralno otvorila slavna Lejdi Gaga, koja je Trejsija predstavila kao najvećeg dizajnera šešira na svetu. Dosledan svojoj originalnosti, ali

i ekstravagantnom izrazu, Trejsi se potrudio da opravda svoj status i publici priušti modni spektakl. Za svoj šou, angažovao je isključivo tamnopute manekenke, što je na modnim događajima ovakvog tipa, svakako presedan. Dodatno inspirisan stvaralaštvom kralja popa, Majkla Džeksona, čija je muzika pratila čitav performans, modele je obukao u neke od Džeksonovih najprepoznatljivih scenskih kostima. Ipak, uprkos takvoj atraktivnosti, ništa nije moglo da skrene pažnju sa njegovih glamuroznih šešira koji su kombinacija vrhunske umetnosti, visoke mode i neiscrpne kreativnosti dizajnera. Izrađeni uglavnom od čvrstih, metaliziranih materijala u bojama srebra i zlata, Trejsijevi šeširi su bili senzacija sami po sebi. Ništa manje zanimljivi nisu bili ni modeli drugačije strukture i kolorita, raskošno ukrašeni šljokicama, raznobojnim kristalima i karakterističnim Trejsijevim perjem. Ipak, posebnu pažnju privukli su njihovi nesvakidašnji oblici koji su najmanje u skladu sa tradicionalnim izgledom šešira. Najviše nalik skulpturama, ponekad 70

jasnih, a nekad apstraktnih formi, prikazani modeli su savršeno raskošni i jednom rečju – neodoljivi. Oni možda nisu lako nosivi i prilagođeni užurbanom tempu svakodnevog života, ali njihova ekskluzivnost i kvalitet izrade su neosporni. O tome svedoči i izuzetno veliki broj Trejsijevih poštovalaca, posebno među pripadnicima svetskog džet-seta, koji su redovni posetioci njegovih revija. Tako su i ovoga puta Trejsijev modni šou sa pažnjom ispratile zvezde poput Grejs Džons, Kim Katral, Boj Džordža, Dite Fon Tiz, Brajana Ferija i mnogih drugih. Oduševljeni njegovom ingenioznom kreativnošću, oni sa ponosom ističu da u svom ormanu imaju bar jedan šešir sa potpisom ovog renomiranog dizajnera.

Razvojni put Filipa Trejsija započinje polovinom 80-ih godina prošlog veka, kada je upisao studije umetnosti i dizajna na Nacionalnom koledžu u Dablinu. Ubrzo se istakao svojom darovitošću za kreiranje šešira, zahvaljujući čemu je dobio i stipendiju Kraljevske akademije umetnosti u Londonu. Nakon što je 1990. godine diplomirao i bio proglašen za najboljeg studenta generacije, Trejsi počinje ozbiljno da razmišlja o pokretanju svog modnog brenda. U tome mu nesebičnu podršku pruža tadašnja urednica „Tatler“ magazina, Izabela Blou.

Ona je bila oduševljena Trejsijevim radom i koristila je svaku priliku da se u javnosti

fashion

pojavi sa nekom od njegovih najnovijih kreacija. To je bilo dovoljno da se Trejsiju vrlo brzo otvore vrata visoke mode.

Pored samostalnih kolekcija, dizajnirao je šešire za modne kuće Šanel i Valentino, sarađivao sa Ralf Lorenom, Donom Karan, Aleksandrom Mekvinom, kao i drugim značajnim imenima iz sveta mode. Pored Londona, izlagao je u Parizu i Njujorku, a vremenom je svoj kreativni biznis proširio i na izradu ekskluzivnih torbi i rukavica, što takođe nije prošlo nezapaženo. Štaviše, tokom 90-ih je čak pet puta osvojio prestižnu britansku nagradu za najboljeg dizajnera aksesoara. Broj njegovih klijenata se sa godinama konstantno uvećavao, kao i status u svetu modnog dizajna, tako da se Trejsi danas s pravom može nazvati najboljim među najboljima, bar kada je reč o šeširima. U prilog tome ide partnerska i finansijska podrška koju njegovim revijama daju brendovi poput Swarovskog i Moet

& Chandon-a, za čiju je limitiranu seriju Trejsi dizajnirao i čep za bocu šampanjca.

Britanska kraljevska porodica je takođe veliki poštovalac njegovog rada, ali i jedan od značajnih klijenata. Njihovom odlukom, 2007. godine, Trejsiju je dodeljena i počasna nagrada za izuzetan doprinos britanskoj modnoj industriji, a priznanje su mu uručili Princ Čarls i Vojvotkinja od Kornvola, Kamila. Pored članova kraljevske porodice, na čelu sa Vojvotkinjom od Kembridža, Princezom Kejt, Trejsijeve šešire nose i drugi pripadnici britanske elite.

U svetskim okvirima, situacija je gotovo identična, jer je Trejsi jedan od omiljenih dizajnera mnogih slavnih ličnosti, poput Madone, Selin Dion, Sare Džesike Parker, a u poslednje vreme, epitet njegove muze, zauzela je Lejdi Gaga. Interesantno je pomenuti da je dizajnirao šešire i za nekoliko filmskih ostvarenja, među kojima se posebno ističu filmovi o Hariju Poteru.

Vreme Filipa Trejsija već odavno traje i nema sumnje da će se njegov uspeh nastaviti i u budućnosti. Njegovi inventivni, a po nekima i ekscentrični šeširi, izvesno su stvar prestiža, ali i jasna odlika stila. Za one koji vole ovu vrstu modnih detalja, pomenuti dizajner je svakako pravi izbor.

A onima, koji još uvek nisu otkrili svoju strast prema šeširima i nadolazećem trendu, možda upravo Filip Trejsi pomogne u tome.

71

accessories 

RISH

Rish se izdvaja po ekskluzivnim, limitiranim serijama visoko kvalitetne obuće. Na svakom paru se radi sa maksimalnom posvećenošću. Od izuzetnog značaja su detalji, odabir materijala i njihovo kombinovanje, sve u cilju zadovoljenja potreba i želja potrošača.

Rish je prepoznatljiv po smelim bojama, svedenim linijama i suptilnim detaljima.

foto: Dušan Milenković for Rish

D

avne 1952. godine, Mladen Ristić, osnivač porodične firme, počeo je da se bavi obućarstvom. Kasnije, zanatu je naučio svog sina Zorana koji zajedno sa suprugom Gordanom pokreće mini proizvodnju za izradu malih, ograničenih serija ručno izrađene kožne obuće i unikata. Nakon nekog vremena, u proizvodnju uključuju i svoju decu, Natašu (dipl. primenjeni umetnik), Aleksandru (student modnog dizajna proizvoda od kože) i Aleksandra (gimnazijalac).

Početna ideja firme RISH bila je da se kroz dobar kvalitet i raznovrstan asortiman ispune želje i zahtevi potrošača, a vremenom je formiran i autentičan stil. RISH se izdvaja po ekskluzivnim, limitiranim serijama visoko kvalitetne obuće. Na svakom paru se radi sa maksimalnom posvećenošću. Od izuzetnog značaja su detalji, odabir materijala i njihovo kombinovanje, sve u cilju zadovoljenja potreba i želja upravo potrošača. RISH je takođe prepoznatljiv po smelim bojama, svedenim linijama i suptilnim detaljima.

Svi članovi porodičnog tima RISH učestvuju u osmišljavanju i realizaciji novih modela. Svako prema ličnom ukusu predlaže modele koji odgovaraju trenutnim modnim trendovima. RISH neguje sintezu dva različita stila koji su povezani na jedinstven način. Sa jedne strane romantičan, a sa druge ekscentričan. RISH je često inspirisan visokom modom koja je prilagođena svakodnevnoj upotrebi. Postupak same proizvodnje zahteva dosta vremena jer se radi o potpuno ručno izrađenim cipelama. Shodno tome, neophodno je poznavanje svih veština i operacija koje su potrebne za ručnu izradu. Ovako izrađena cipela je znatno kvalitetnija od fabrički izrađene.

RISH se prodaje širom Srbije i sveta. Obuća se može poručiti i lično preuzeti u radionici u Topoli, kao i preko facebook stranice ili mail-a. U Beogradu su pojedini modeli dostupni u Supermarket concept store-u. Poručilac može birati kombinaciju boja, tekstura, materijala, oblik kalupa, đon. Može birati i svoj dizajn po posebnoj želji u skladu sa već postojećim modelima. Ljudi koji nose RISH obuću su ljudi koji imaju sopstveni, kako modni, tako i životni stil. To su ljudi koji cene ručnu izradu, koji su slobodnog duha i oslobođeni predrasuda - oni koji teže individualnosti.

RISH

Bulevar kralja Aleksandra 88, 34310 Topola Supermarket concept store, Višnjićeva 10, 11000 Beograd (ugao Višnjićeve i Strahinjića Bana) tel: 034/812502 e-mail: obuca.ristic@gmail.com www.facebook.com/obuca.ristic?fref=ts

73

review

KO JE

DAVID BOWIE tekst: Nataša Krstić; foto: Viktorija i Albert muzej, Getty Images

Viktorija i Albert muzej u Londonu, poznat isključivo po izložbama koje prikazuju vrhunsku umetnost, otvorio je vrata ovom izvođačkom geniju, performeru koji je pomerio sve granice.

Izložba je otvorena u martu, a traje do 11. avgusta 2013. i nosi naziv DAVID BOWIE IS. Povod za ovakav naslov jasan je svim Bouvijevim obožavaocima.

Džefri Marš i Viktoria Broaks su prvi kustosi koji su imali priliku da uđu u Bouvijevu ličnu arhivu i izaberu 300 objekata među kojima je 60 scenskih kostima koji su publici dočarali Bouvijevu verziju realnosti, njegovo viđenje sveta. Na izložbi obožavaoci imaju priliku da otkriju i steknu sliku o Bouviju kao kompletnoj i višeslojnoj ličnosti, kao i da otkriju njegove radove na polju likovnih umetnosti.

75

review

S

va umetnost je nestabilna. Njeno značenje nije neophodno ono koje je postavio autor. Nema autoritativnog glasa. Postoje samo različita mnogobrojna čitanja - rekao je Dejvid Bouvi.

Postmodernistička era izmenila je značenje i način tumačenja pojma POPULARNA KULTURA. Elitistički prezir prema popularnim i zabavnim formama zamenjen je fascinacijom novim formama koje su formirale nove poetike i nove umetničke izraze. U okviru takvih formi došlo je do susreta i kombinovanja elemenata visoke umetnosti i zabavne, popularne kulture. Jedan od pokretača ovih revolucionarnih promena bio je čuveni šoumen Dejvid Bouvi - pevač, glumac, slikar, kompozitor, pantomimičar, čovek koji stvara identitet citiranjem različitih modnih pokreta i osluškivanjem sopstvenih drastičnih estetskih i psiholoških transformacija. Viktorija i Albert muzej u Londonu, poznat isključivo po izložbama koje prikazuju vrhunsku umetnost, otvorio je vrata ovom izvođačkom geniju, performeru koji je pomerio sve grani-

ce. Izložba je otvorena u martu, a traje do 11. avgusta 2013. i nosi naziv DAVID BOWIE IS. Povod za ovakav naslov jasan je svim Bouvijevim obožavaocima. Džefri Marš i Viktoria Broaks su prvi kustosi koji su imali priliku da uđu u Bouvijevu ličnu arhivu i izaberu 300 objekata među kojima je 60 scenskih kostima koji su publici dočarali Bouvijevu verziju realnosti, njegovo viđenje sveta. Na izložbi obožavaoci imaju priliku da otkriju i steknu sliku o Bouviju kao kompletnoj i višeslojnoj ličnosti, kao i da otkriju njegove radove na polju likovnih umetnosti.

Najinteresantnije pitanje koje možemo postaviti kada govorimo o Bouviju je isto pitanje koje je sam Bouvi kroz svoj opus tako često sebi postavljao, a ono glasi: KO JE DEJVID BOUVI? Odgovor bi se mogao tražiti u tri ključna pitanja. Prvo se odnosi na otkrivanje različitih identiteta, kako kroz psihološki portret, tako i kroz estetiku i stvaralačke poetike koje su pratile njegov rad; kako kroz imidž, tako i kroz egzistencijalno pitanje. Drugo pitanje odnosi se na ulogu i značaj Bouvijeve pojave za svet 76

review

kulture i umetnosti, a treće bi se moglo definisati kroz odnos Bouvijeve poetike i pojma vremena. U tom smislu Bouvi ima dve uloge - onu koju je formirao u svom vremenu i onu koja ga spaja sa budućnošću. Činjenica da je Bouvi dobio „svojih pet minuta“ u formi ozbiljne muzejske postavke objašnjava da je savremeno doba ustanovilo kriterijume prema kojima postoji određena vrsta poštovanja prema savremenim dendijima, kao i rok i pop zvezdama. Uticaj zvezda na našu svakodnevicu i sistem vrednosti ugradio se u savremeni način života, u samu prirodu i strukturu naše sumorne i apokaliptične realnosti. Ono što Bouvija interesuje i o čemu on govori kroz čitav svoj opus jeste mesto i odnos pojedinca, individue, običnog čoveka u toj realnosti. Kroz Bouvijevu poeziju provlači se nekoliko pitanja i tema. Zamišljen nad sopstvenom suštinom i suštinom života, svoju poetiku obogaćuje brojnim vizijama ljubavi i ljubavnom poezijom.

Snagom svoje ličnosti, Bouvi je svaki modni trend, svaki način

pristupa vizuelnoj i izvođačkoj umetnosti, kao i muzici, pretvarao u eksperiment koji je bio kockica u ogromnoj slagalici portreta, imidža i identiteta.

Muzejska postavka bavi se prikazivanjem i analizom svih vrsta dokumenata koji sačinjavaju deo Bouvijevog stvaralaštva i zaostavštine. Svakim činom Bouvi je pokazao da oseća savremeno i buduće vreme. Spajajući obeležja i znakove različitih dekada i epoha, svoj identitet konstruiše negde između modernog i postmodernog, prošlog i budućeg, visokointelektualnog i vrhunske zabave. Evidentni su uticaji izvođačkih umetnosti Bauhausa i zaostavštine dadaizma kombinovanih sa znanjem i iskustvom koje mu je preneo učitelj pantomime Lindsi Kemp. U Zigi Stardast fazi, ranih 70-tih, oseća se i jak uticaj njegovog savremenika Marka Bolana, frontmena grupe T. Rex koji je na Bouvija reflektovao imidž i ideje o muzici. Nadimak Kameleon Bouvi je stekao zahvaljujući konstantnim promenama imidža koje su bile tako radikalne da su transformisale njegov identitet i prebacivale 77

review

Najčuveniji Bouvijevi identiteti na muzičkom podijumu bili su Zigi Stardast početkom 70-tih, kreacije Yamamota za Aladinn Sane turneju, koje su nosile višeslojnu simboliku, Mršavi Beli vojvoda 1974-1976, Pjero u vreme albuma Ashes to ashes 1980. i Union Džek, turneja i album 1997. godine, za koji su kostim i naslovne korice dizajnirali Aleksandar Mekvin i Dejvid Bouvi.

Svojom pojavom i umetničkim eksperimentom, Bouvi je odigrao veoma značajnu ulogu u stasavanju različitih generacija, pa je tako bio i u top ten stvaralačkih ličnosti koje su svojim delima i mislima uticale na moj koncept i stav prema umetnosti. Poput mnogih poštovalaca, sledila sam svoju interpretaciju njegove umetnosti, isključivši iz nje korišćenje droga i antisemitizam, dve stvari koje su mi strane i koje su, po mom mišljenju, narušavale ideju i suštinu Bouvijevog poduhvata. Način na koji se omladina identifikovala sa Zigijevim porukama zadivljujuće je dirljiv.

Izgleda da je Bouvi umeo da prodre do tih mladih ljudi, do njihovih snova, strepnji, želja i strahova. U isto vreme, razvijao se i

fokus sa jednog na potpuno različit aspekt, na sasvim drugi deo strukture Bouvijeve ličnosti i karaktera. Izdvajaju se dve različite ravni ekspresije Bouvijevih identiteta. Jedna se odnosi na transformaciju pevačeve ličnosti kroz smenu modnih trendova, albuma i faza, dok se druga odnosi na različite uloge koje je Bouvi ostvario u svojoj glumačkoj karijeri. Trag koji je ostavio u umetnosti podjednako je značajan za pozorište i film, a neizmerno važan za razvoj muzičke umetnosti. Na filmu i u pozorištu Bouvi je odglumio potpuno različite, ali snažne, uticajne i specifične ličnosti kao što su: Tomas Džerom Njuton, u naučnofantastičnoj priči Voltera Tevisa koju je ekranizovao Nikolas Reg 1976, Čovek slon u Brodvejskoj postavci, Žigolo u Samo žigolo sa Marlen Ditrih 1978, Vampir u hitu Glad u kome je igrao sa Katrin Denev 1983, Kralj Goblina u Lavirintu 1986, Pontije Pilat u Poslednjem Hristovom iskušenju 1988, Endi Vorhol u Šnabelovoj priči o tragičnoj sudbini savremenog Van Goga - Žan Mišel Baskijata 1996, Nikola Tesla u filmu Prestiž 2006. godine.

78

review

sam Bouvijev lični identitet. Zigi je polako ali sigurno prekrajao i uništavao povučenog, tihog i nenametljivog Bouvija, pretvarajući ga u scensku viziju dominantne ličnosti. Ovakav bipolarni, kontroverzni Bouvijev karakter, realizovan kroz odnos javnog i privatnog, veoma je neobičan, jer je upravo onaj javni Bouvi, zvani Zigi, bio nemoralan, slobodan, napadan, biseksualan, istovremeno i tanan do ženstvenosti. Sve eksperimente sa svojim identitetom Bouvi je vršio javno. To je jedan od razloga zašto je njegova stvaralačka poetika neiscrpan izvor inspiracije javnosti i mlađim umetnicima.

Bouvi je koristio modu i imidž kao sredstva pomoću kojih je realizovao i objašnjavao, kako sopstveni identitet, tako i stav prema društvu. Njegove beskrajne avanture govore nam da su moda i film zauzimali važno mesto u njegovom intimnom svetu i sistemu vrednosti. Bez obzira da li je gradio sopstveni identitet, ili je glumio različite likove u filmovima, Bouvi je uvek nosio dva specifična i međusobno različita karaktera. Dominantna ličnost,

vladalac, diktator, čovek koji sve drži u svojim rukama - to je jedan Bouvi, koji je otelotvoren u Zigiju Stardastu, u ulogama kralja Goblina, Pontija Pilata i Endija Vorhola. Drugi Bouvi je potpuna suprotnost - diskretan, sanjivi maštar, krhko biće, nadasve izgubljen u ovom svetu. Svoje strahove i osećanja dočarava u ranom hitu Space Oditty i kroz lik Tomasa Džeroma Njutna u filmu Čovek koji je pao na zemlju, gde glumi vanzemaljca koji se ne snalazi u ovom svetu. Sjediniti ova dva potpuno oprečna karaktera kroz imidž jedne pop-zvezde nije bio jednostavan zadatak i zahtevao je maštovitost i kreativnost kao i razvijenu intelektualnu platformu koju Bouvi konstruiše kroz vizije i obradu zvuka, kao i kroz intrigantnu poeziju. Tekstovi Bouvijevih pesama otkrivaju zapažanja iz jednog intimnog sveta koji je istovremeno i otvoren i zatvoren, u kome svaki segment ima svoje specifičnosti.

Tekstovi dočaravaju misli i osećanja autora koje prisvajamo kao deo sopstvene intimne zaostavštine.

Najveća Bouvijeva zasluga ogleda se kroz njegov odnos prema 79

review

dela i pokazao da umetnik mora da osluškuje vreme u kom deluje da bi mogao da odgovara na pitanja koja postavlja sebi i koja mu postavlja publika.

Izložba DAVID BOWIE IS omogućava nam da sagledamo jednu fascinantnu priču o umetničkom sazrevanju i razvoju umetničke poetike Dejvida Bouvija. Prolazeći kroz ovaj ogroman opus, mlade generacije umetnika imaju priliku da shvate da moraju prevashodno poznavati, poštovati i kreativno savladati sopstveno vreme i njegove mehanizme da bi kroz stvaralaštvo mogli iskoračiti u budućnost i da bi tu budućnost mogli sami da oblikuju.

umetnosti koji je izgrađen kroz eksperimente i konstantan rad.

Osim što je veliki inovator, on je svojim radom dokazao da umetnost ne poznaje nikakve granice. Svako vreme u kome je stvarao uticalo je na Bouvija – donosilo je promene i novine. Nikad ih nije odbacivao. Uvek ih je prihvatao i obrađivao na sopstveni način. Postmodernistička eklektika i citatnost, takođe se osećaju u jednom segmentu Bouvijevog opusa. Poštovanjem svega što je donosila svaka nova dekada, poštovanjem promena u društvenom sistemu, kao i sistemu vrednosti i aktuelnim umetničkim poetikama, učvrstio je vanvremenski, univerzalni karakter svog

80

intermezzo

Chivas Regal & Pininfarina to Showcase Finest Blends

Pininfarina, the Italian automotive design firm, has partnered with Chivas Regal to pay tribute to Chivas Regal 18 Year Old scotch. bottle and two custom rocks glasses.

P

ininfarina created two custom carrying cases with wood-and-veneer lining to mimic the oak barrels used for aging whiskey. The smaller of the two, which is limited to 1,500 pieces at $140 apiece, houses a bottle of Chivas Regal 18, and the larger case, made in 120 editions at $495 apiece, opens to display a Pininfarina’s showpiece is an oak sculpture of nearly 7½ feet that can be customized to function as a shelving unit for storing spirits. Built by hand in Pininfarina’s workshop in Cambiano, Italy, the oak fixture is modeled after the mascherone (which literally means “big mask”)—the wooden mold that the company has historically used to build automobile frames. Just 10 pieces have will be made to order; they are available for $100,000.

The unique custom designs underscore the rarity of Chivas Regal 18 Year Old—which comprises 20 rare Scottish single malts that have been aged for up to 40 years—features 85 nuanced flavors, including dried apricot and velvety notes of dark chocolate and spice on the plate.

81

Zorana nosihaljinu Michael Kors Miloš nosi sako Boss, pantalone Just Cavalli , cipele E A Lena nosi haljinu Michael Kors i cipele Melissa

black to fade photography: Đorđe Živaljević styling: Bata Spasojević for XYZ - CG Podgorica

place: Palazzo Radomiri, Dobrota make up: Ljubica Bulatović hair: Miloš Korboski supervisor: D.J. models: Miloš Perić, Zorana Mandić, Lena Radonjić agency: COSMOPOLITEN

Zorana nosi haljinu Just Cavalli, cipele Pinko , Miloš nosi pantalone Just Cavalli košulju i cipele EA

Zorana i Lena nose haljine Michael Kors

Lena nosi sako Just Cavalli, šorts Moshino

Zorana nosi haljinu Michael Kors, cipele Pinko

Lena nosi kombinezon Pinko, torbu Pinko, cipele Melissa

Miloš nosi košulju Armani Jeans, pantalone i kaiš Cerruti

Miloš nosi majicu Boss, pantalone Cerruti , cipele AC

Lena nosi haljinu i cipele Just Cavalli

Lena nosi haljinu i cipele Just Cavalli

Zorana nosi tuniku Just Cavalli i cipele Mac Collection

book

Profesor Ser Ernst Gombrih

SAGA O UMETNOSTI „Saga o umetnosti“ jedna je od najčuvenijih i najpopularnijih knjiga o umetnosti koje su ikad objavljene. Preko pedeset godina ona nema takmaca kao uvod u ovaj predmet - od najranijih pećinskih slika do današnje eksperimentalne umetnosti. Čitaoci svih godina i obrazovanja širom sveta otkrivaju u profesoru Gombrihu istinskog učitelja koji s jedinstvenim darom udružuje znanje i mudrost kako bi im neposredno preneo svoju duboku ljubav prema umetničkim delima koja opisuje.

Svoju trajnu popularnost „Saga o umetnosti“ duguje neposrednosti i jednostavnosti s kojom je napisana, a takođe i autorovoj veštini jasnog pripovedanja. Svoj cilj autor opisuje kao nastojanje „da na izvestan shvatljiv način sredi sve ono obilje imena, razdoblja i stilova kojima su pretrpane stranice ambicioznijih dela“, a zahvaljujući svom razumevanju psihologije vizuelnih umetnosti on nam omogućuje da istoriju umetnosti vidimo kao „neprestano preplitanje i menjanje tradicija, pri čemu svako delo vraća u prošlost i upućuje na budućnost“, i „živi lanac tradicije koji i dalje povezuje umetnost naših dana sa umetnošću doba piramida“. U novom formatu, 16. izdanje ovog klasičnog dela nastavlja da trijumfalno zadobija nova pokolenja čitalaca i ostaje prvi izbor svih novajlija u umetnosti.

Poznata bezmalo kao Mona Liza, knjiga ser Ernesta Gombriha objedinjuje učenost i zadovoljstvo. Kao i kod većine istoričara umetnosti, Ernest Gombrih oblikovao je način razmišljanja o slikama. Posle čitanja ove knjige dobićete mapu jedne velike zemlje, a sa njom i samopouzdanje da istražujete dalje bez straha da ćete izgubiti. „Saga o umetnosti“ je veličanstvena pripovest koju je napisao jedan od najvećih istoričara a čija su neposrednost i izbegavanje stručnog žargona i polet zarazni. Posle čitanja ove knjige shvatićete koliko je umetnost važna u ljudskom iskustvu.

Profesor ser Ernst Gombrih, nosilac Ordena za zasluge, Ordena Britanskog carstva i član Britanske akademije, rođen je 1909. u Beču. U Institutu Varburg u Londonu zaposlio se 1936. i od 1959. do odlaska u penziju 1976. bio njegov direktor, a uz to i profesor istorije klasične tradicije na Londonskom univerzitetu. Za viteza je proglašen 1972, 1988. odlikovan je Ordenom za zasluge, a među mnogobrojnim nagradama i odlikovanjima koje je dobio širom sveta jesu i Geteova nagrada (1994) i Zlatna medalja grada Beča (1994). Umro je novembra 2001.

Knjige: „Umetnost i iluzija: psihologija slikovnog predstavljanja“ (1960), „Osećaj za red: proučavanje psihologije dekorativnih umetnosti“ (1979), kao i jedanaest tomova sabranih ogleda i prikaza, sve objavljeno kod „Fejdona“.

94

dictionary

pret a porte (od franc. prêt-à-porter)

95

Prêt-à-porter je francuski naziv koji u prevodu znači „spremno za nošenje“ (engleski ready-to-wear). Za razliku od visoke mode (Haute couture), ova odeća je odmah nosiva, ekonomičnija je i profitabilnija. Prilikom proizvodnje ove odeće koriste se standardni obrasci, brza tehnika izrade i industrijska oprema radi manjih troškova. Glavna odlika je masovna proizvodnja. Ova odeća je mnogo praktičnija i neformalnija. Mnogi dizajneri visoke mode kao što su Šanel (Chanel) i Dior (Dior) takođe se bave masovnom proizvodnjom kako bi povećali zaradu.

Ova garderoba predstavlja se na Fashion Week-ovima, uvek prethodeći sezoni koja dolazi (npr. kolekcija jesen/zima predstavlja se već u februaru). Godine 1994. snimljen je istoimeni film u režiji Roberta Altmana (Robert Altman). Film je sniman u Parizu tokom Nedelje mode, a po žanru je crna komedija. Film je možda najbolje poznat po svojim kameo-ulogama, gde se prikazuju brojne slavne ličnosti iz tog vremena. Takođe, poznat je i po završnoj dvominutnoj sceni gde se manekenke šetaju gole po pisti.

dictionary

RSVP (od franc. répondez s'il vous plaît)

96

Termin RSVP potiče od francuskog izraza „répondez s'il vous plaît”, što znači „molim vas, odgovorite”. Ako je RSVP napisano na pozivnici, to znači da pozvani gost treba da kaže domaćinu da li planira da prisustvuje prijemu. To znači da je potrebno dati odgovor bez obzira da li dolazite ili ne dolazite. Domaćin želi da ima definitivan broj osoba koje će prisustvovati planiranom događaju čiji datum je naveden na pozivnici.

U slučaju kada se traži odgovor jedino ako ne dolazite, koristi se izraz „regrets only”.

Zašto je neuviđavno NE odgovoriti na RSVP Nepotpuna lista osoba koje su odgovorile na poziv može da prouzrokuje brojne probleme za domaćina, uključujući teškoće u planiranju količine hrane, pitanja koja se odnose na dogovore sa ugostiteljskim salama, neizvesnost u vezi sa brojem prisutnih na zabavi, kao i problem oko planiranja odgovarajućeg rasporeda sedenja.

Tako, kada sledeći put na pozivnici koju dobijete vidite RSVP, pozovite domaćina i što pre odgovorite.

dictionary

gvaš (od franc. gouache)

Reč gouache je francuskog porekla i znači gust, dok na italijanskom guazzo označava vodenu mrlju. Gvaš je tehnika slikanja vodenim bojama koje se mešaju sa gustom belom bojom. Dodavanjem bele boje, postiže se bogatstvo tonova, a boja je zasićenija nego u akvarelu. Beli delovi slika se rade belom bojom kao kod tehnika tempere ili ulja. Gvaš je gust, neproziran i pokriva podlogu. Belina papira u gvašu, za razliku od akvarela, nema značajnu ulogu. Boja se nanosi u polupokrivajućim, pokrivajućim ili lazurnim nanosima. Gvaš boje se brzo suše, a sušenjem posvetle.

Kao podloga za gvaš najčešće se koriste tonirani papiri i kartoni veće gramature, ponekad i lepenka. Podloga je finijeg zrna nego kod akvarela. Iako je gvaš pokrivna tehnika, ton podloge utiče na karakter gvaša.

Gvaš boje sadrže bele pigmente i punila koja pigmentima daju veću pokrivnost i mat karakter zbog površinske refleksije svetla. Na tržištu su dostupne boje u čvrstom stanju, pastilama, tubama, flašicama ili u prahu. Četkice za gvaš su nešto tvrđe nego četkice za akvarel. Prave se od volovske ili jazavičje dlake, a koriste se i četkice od dlake soba, kune, vidrinog repa kao i od dlake telećih ušiju. U novije vreme, upotrebom lakova, gvašu se daje karakter ulja, a za zaštitu se koriste i gotovi fiksativi koji ne menjaju u većoj meri karakter boje.

Gvaš se koristi u kombinaciji sa akvarelom, kolažom, crtežom, pastelima. Od poznatih slikara ovu tehniku su, između ostalih, koristili Vilijem Tarner (William Turner), Edgar Dega (Egar Degas) koji ga je kombinovao sa pastelom, nanoseći ga u mokri namaz gvaš boje. Matis (Henri Matisse) ga je koristio u kombinaciji sa tehnikom dekupaža (decoupage) u svojoj seriji Plavih aktova. U srednjem veku se koristio za iluminiranje rukopisa, dok svoj puni zamah i današnji karakter dobija u 18. veku.

Molitvenik Vojvode od Berija oko 1412.

William Turner - Brodovi, gvaš na papiru, 1830.

Edgar Degas - Čas baleta, gvaš na papiru, 1875.

Henri Matisse - Plavi akt, kolaž i gvaš, 1952.

97

artist

98

artist

Миодраг Табачки

АПЛАУЗ ЗА СЦЕНОГРАФИЈУ Све је у савршеној равнотежи. Гледаоци су разумели пренете визије у живописну сценску композицију и концентрисани су на текст. Публици је подарено живо позоришно извођење, у коме гледалац постаје свестан важности сваког детаља и где брзо научи „правила игре“. текст: Др Марта Вукотић Лазар, историчар уметности; фото: GREY BOX Photo Studio 99

artist

100

artist

П

ростор за игру је планиран од самог почетка до танчина и то са становишта гледаоца. Све је у савршеној равнотежи. Гледаоци су разумели пренете визије у живописну сценску композицију и концентрисани су на текст. Публици је подарено живо позоришно извођење, у коме гледалац постаје свестан важности сваког детаља и где брзо научи „правила игре“. Ова брига за гледаоца и жеља да му се подари најбоље, обележја су рада Миодрага Табачког, архитекте, сценографа, костимографа, кореографа, уметника у правом смислу те речи. Четрдесет година рада, преко две стотнине изведених сценографија и више од сто реализованих сценских костима за драмске, оперске, балетске или луткарске представе одликује, са једне стране, сачувана контрола над властитом креативношћу, а са друге умеће да подели и прихвати визије наметнуте диктатом тимског рада. Уметнички свет Миодрага Табачког настаје у осами атељеа. Прелепи цртежи у боји остају у атељеу, али се појављују потом на позорници као сценске композиције, пред којима очарана публика спонтано пожели да устане и аплаудира. Сценографија Миодрага Табачког уједињује публику и глумце у један простор и увек изненађује својом „архитектуром“, слично ефекту који изазива неприметно постављање других сцена, које одводе причу у правцу неких других непознатих токова. Публика је усмерена на конструисане објекте, јер их препознаје као носиоце метафоричног значења у простору. на претходној страни: П. И. Чајковски, Успавана лепотица, Mнт - Опера и Балет, Скопље, Македонија, 2011; лево: Ђ. Пучини, Турандот, Национална опера, Софија, Бугарска, 2008.

101

artist

Слично појави уношења речи у слику, или поступку у коме се музика слуша речима, својом сложеношћу и вишеслојном алузивношћу, уметнички свет Табачког буди снажне одјеке у свести, дајући представама посебну димензију. Текст се са дескриптивног преноси на апстрактни план, а сценографија се често појављује као џиновски знак, који позива на овладавање простором, на улазак или излазак из збивања која се дешавају испред или иза „слике“. Табачки се често користи трима примарним формама: троуглом, квадратом и кругом, јер је то начин да се простор геометријски премери и опише. Његови „простори“ почињу свој живот тек онда када уметник пронађе тачно место линије моћи и истражи њено оптимално пружање, од места за игру, до гледаоца. „Архитектонско здање“ или џиновски знак, настало у споју вертикалних и хоризонталних стремљења и динамизма, боје, пиктуралне густине геста, хармоније, композиције (...), као и костимирани људи који пролазе око њега, неретко „обучени“ по замисли самог Табачког, сви они су своје полазиште нашли у истом тексту, којим се сценограф руководио до танчина. На сцени све припада истом времену и простору и све има рукопис свога креатора, Миодрага Табачког. Уметник, у чијем опусу се осећа дубока љубав према архитектури, трага за спојем динамизма и функције и то се види и на његовим горе: Молијер, Дон Жуан, Приморско драмско гледалишче, Горица,Словенија, 1981; испод: П. И. Чајковски, Успавана лепотица, MНТ - Опера и Балет, Скопље, Македонија, 2011; десно: Kарл Oрф, Кармина Бурана, MНТ - Опера и Балет, Скопље, Македонија, 2011.

102

artistďťż

103

artist

104

artist

„ликовним знаковима“ (који су увек део целине коју чине речи, глума, позорница, костими...), чији је циљ преношење одређене поруке. Попут знака и ова се сценографија појављује пред гледаоцима, као POP Signs или TEC Signs, чији је циљ спрега између семантичке интерпретације и оптичке представе. Овде је у ствари реч о графичкој транскрипцији космичког лиризма. Зато простори које „гради“ Миодраг Табачки нису „мртви“ у ишчекивању да их населе ликови - глумци, већ су у стању да живе сами за себе. То се управо потврђује оног тренутка када се нађу „заробљени“ на фотографијама, у галеријском простору, или чак и онда када их гледамо у њиховој постојаности и ишчекивању да их „настане“ глумци. Ти простори Миодрага Табачког су у ствари неки нови светови сами по себи, проистекли из текста, који симулирају емоције, идеје, смисао, слично ономе како је Гомбрович описао симулацију као „чудно стање душе у коме свест управо проговара“. Вредна замисао је недавно објављена „Аутомонографија“ (2012), као и поставка ретроспективне изложбе у Галерији САНУ, под називом „Документи“. Драгоцено је на једном месту прочитати, а потом на ретроспективној изложби и видети, шта је све до сада урадио Миодраг Табачки. Уједно то је прави подстрек и доприлево и горе десно: В. A. Mоцарт, П. O. K. Бомарше, E. Хорват, Фигарова женидба и развод, Народно Позориште, Београд, 2008; доле десно: С. Шнајдер, Kонфитеор, Народно позориште. Београд, 2005.

105

artist

нос ликовној сцени Србије. Али и његовим студентима. Подједнако важно место у његовом целокупном опусу представља и педагошка делатност, којом се бави од 1973. године. Миодраг Табачки је редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду, али и visiting professor широм света. Дело Миодрага Табачког увек изнова изненађује свежином, снагом, креативношћу, али и неуморним истраживачким радом, чији је циљ да донесе пред гледаоца нешто потпуно ново и невиђено. Слично оној осебујној енергији, уметничкој упорности и креацији Џоа Гидеона у филму Боба Фоса All That Jazz, уметнички свет Миодрага Табачког је место где се преплићу сценографија, кореографија, костими, текст, музика, једном речју - где се дешава живот.

горе: Р. Штраус, Слепи миш, Народно позорипте, Београд, 2005; десно: Вангелис, Eп о непознатом (Гилгамеш), MНТ - Опера и балет, Скопље, Maкедонија, 1992.

106

artistďťż

107

art

108

art

kostimi Tatjane Radišić

OD SIRANA DO PROMETEJA

Tatjana je dobitnik mnogih nagrada i priznanja, uključujući i tri nominacije za prestižnu američku nagradu Joseph Jefferson za najbolji dizajn kostima. New City magazine je 2004. godine proglasio Tatjanu za jednu od 50 vodećih pozorišnih ličnosti u Čikagu te godine. foto: Johnny Knight, Sean Williams, Nenad Radišić, Nuta Doru, Michael Brosilow

T

atjana Radišić je diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Milanke Berberović. Profesionalno se bavi dizajnom i kostimografijom više od 15 godina. Karijeru je započela u Srbiji, a jedno vreme živela je i radila u Sjedinjenim Američkim Državama.

Od 1996. godine u zemlji i inostranstvu je dizajnirala više od stotinu pozorišnih predstava, mjuzikla i opera. Takođe je dizajnirala kostime za filmove, televiziju i komercijalne produkcije. Njeno profesionalno iskustvo obuhvata rad na projektima od unikatnog dizajna do milionskih pozorišnih produkcija i spektakla. Dizajn Tatjane Radišić je predstavljen na scenama u Srbiji, Rumuniji, SAD, Irskoj i Australiji.

Tatjana je sarađivala sa desetinama pozorišnih kompanija među kojima su: Disney

World, Spertus Muzej i Muzej savremene umetnosti u Čikagu, Project Y (sa Eltonom Džonom i Polom Sajmonom), Steppenwolf Theatre, Goodman Theatre, Court Theatre, Redmoon Theatre, Drury Lane Water Tower, Drury Lane Oakbrook, American Theatre Company itd.

Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, uključujući i tri nominacije za prestižnu američku nagradu Joseph Jefferson za najbolji dizajn kostima. New City magazine je 2004. godine proglasio Tatjanu za jednu od 50 vodećih pozorišnih ličnosti u Čikagu te godine.

Od 2010. godine Tatjana ponovo živi i radi u Srbiji. Njen rad se može videti u Pozorištu na Terazijama u predstavi „Zona Zamfirova”, u Ateljeu 212 „Zbogom SFRJ”, u Pozorištu Boško Buha „Škola Rock-a”, u serijalu TV Prva „Dama bez blama”.

desno: kostimi za mjuzikl MAME, Drury Lane Theatre u Oakbrook-u 109

art U septembru 2013. godine u Nacionalnom teatru u Temišvaru premijerno će biti izvedena predstava Okovani Prometej u kojoj Tatjana potpisuje kostimografiju, a iste godine na Festivalu komedije u Jagodini, Tatjana je dobila nagradu za kostime u predstavi „Zona Zamfirova” Pozorišta na Terazijama.

Tatjana iza sebe ima impozantnu listu reditelja i pozorišta sa kojima se sarađivala: 2013. OKOVANI PROMETEJ, Nacionalni Teatar Temišvar, reditelj K. Mladenović 2012. ZONA ZAMFIROVA, Pozoriste na terazijama, Beograd, reditelj K. Mladenović 2009. THE SNOW QUEEN, Victory Gardens Theater, Chicago, reditelj J. Corti 2009. THOROUGHLY MODERN MILLIE, Drury Lane Theatre, Oakbrook, reditelj W. Osetek 2009. KABARETT, Drury Lane Theatre, Oakbrook, reditelj J. Corti 2008. MISS SAIGON, Drury Lane Theatre, Oakbrook, reditelj R. Rockwel 2008. MEET ME IN ST. LOUIS, Drury Lane Water Tower Theatre, Chicago, reditelj J. Corti 2008. MAME, Drury Lane Theatre, Oakbrook, reditelj W. Osetek 2008. MACBETH, The Notre Dame Shakespeare Festival, South Band, reditelj K. Kessler

2008. BOYS FROM SYRACUSE, Drury Lane Theatre, Oakbrook , reditelj D. Bell 2008. THE LADY WITH ALL THE ANSWERS, Northlight Theatre, Skokie, reditelj B. J. Jones 2008. BUDDY HOLLY STORY, Drury Lane Theatre, Oakbrook, reditelj T. Mader 2008. SWEET CHARITY, Drury Lane Theatre, Oakbrook, reditelj J. Corti 2006. THE SUNSET LIMITED, Steppenwolf Theatre Company - Chicago, New York, Theatre Festival in Galway, Ireland, reditelj A. Pendleton 2006. LADY MADELINE, Steppenwolf Theatre Company, Chicago, reditelj J.Thebus 2005. LOVES ME, LOVES ME NOT, Redmoon Theater, Chicago, reditelj J. Lasko 2005. UP ON THE ROPE, film, režija P. Froehle 2005. SLEEP OF REASON, Goya Dances - Hedwig Dances, Chicago, koreograf J. Bartoszek 2004. PIERROT LUNAIRE, Blair Thomas & Co, Chicago, reditelj B. Thomas 2004. CYRANO, Court Theatre and Redmoon Theater, Chicago, reditelji C. Newell i J. Lasko 2003. PROJECT Y, Redmoon Theater, Chicago, reditelj J. Lasko 2000. 500 CLOWN FRANKENSTEIN, 500 Clown, Chicago

dole: 500 Clown Frankenstein; kabare Pierrot Lunaire, Blair Thomas & Co; drama Cyrano, Court Theatre and Redmoon Theater; PROJECT Y, Redmoon Theater; desno: mjuzikl Thoroughly Modern Millie, Drury Lane Theatre

110

artďťż

111

movies

112

movies

Čak i veliki zaljubljenici u modu, koji će vam do u beskonačnost nabrajati svoje omiljenje kreatore, teško da će moći da nabroje bar tri najvažnija filmska kostimografa današnjice. Možda će se setiti Patriše Fild koja je oblačila devojke TV (a kasnije i filmskog) serijala Seks i grad. Za rad na prvom filmu je čak nominovana za Oskara, što je izuzetan uspeh ako pogledate kakvi se filmovi nominuju u toj kategoriji zadnjih godina - to su gotovo isključivo bogato kostimirane istorijske produkcije ili naučno fantastični filmovi. Kostimi u filmovima koji se bave savremenom tematikom, ma koliko ona raskošna bila, u toj kategoriji danas imaju slabe šanse. tekst: Nenad Korkut, foto: Metro-Goldwyn-Mayer, Fidm Museum & Galleries, © Sunset Boulevard/Sygma/Corbis, Paramount, Universal Pictures, Jan Thijs, Alex Bailey, Disney, Sandy Powel, Liam Daniel, American Zoetrope/Columbia Pictures Corporation / Osiris Films, Warner Bros., New Line Cinema, Googly Films, Polygram Filmed Entertainment

N

ije uvek bilo tako. Kroz istoriju filma bili smo svedoci da su kostimografi odevajući filmske zvezde, u stvari, stvarali modu tog trenutka i kreirali sliku o savršeno doteranim i nedodirljivim filmskim divama. Bilo je to vreme kada su glumice imale ugovore s velikim filmskim studijima koji su u potpunosti kreirali njihov imidž, a njihov privatni ukus nije mogao dopreti do publike, nego samo javna slika stvorena o njima. Neretko su i na dodelama Oskara nosile kreacije koje su im sašili kostimografi zaduženi za njihov besprekoran izgled, a tip žene koju su im šefovi namenili na filmskom platnu morale su da glume pri svakom susretu s medijima i publikom. Uzmite, na primer, samo one filmske dive koje pamtite po stilu koji ćete uvijek vezati uz spomen njihovog imena: Loren Bekol, Ava Gardner, Merilin

Monro, Odri Hepbern, Grejs Keli... Kada danas razmišljate o njima i gledate ih na filmskom platnu, nećete primetiti razliku između onoga što su nosile na filmu i onoga što su oblačile privatno. U oba slučaja, stvorena je iluzija da se radi o modi vremena u kojem su živele, a upravo one su bile najbolji promoteri te mode, mnogo više od manekenki koje su tada šetale modnim pistama.

Danas više nije tako, jer se savremeni filmovi ne bave samo glamuroznim toaletama, jer žene najčešće i ne žive živote u kojima bi nosile kreacije s modnih pista.

Upravo je to možda razlog uspeha kostimografkinje Seksa i grada - ona je na svoje junakinje uspela da prenese modni duh vremena u kojem živimo i film je pretvorila u malu modnu reviju.

Kroz filmsku istoriju, pamtimo neka imena slavnih kostimografa koji su u svom dobu bili moćniji i važniji za modu od 113

kreatorskih zvezda (kojih je uostalom bilo vrlo malo do pre pola veka). Jedan od njih je svakako Ejdrijan Adolf Grinberg. Karijeru je počeo na nemom filmu kada mu je Nataša Rambova ponudila da radi kostime za filmove njenog supruga Rudolfa Valentina. Kako je Valentino bio najveća holivudska zvezda tog doba, nije trebalo puno da se za njegov rad zainteresuju i drugi, pre svih veliki Sesil Demil. Ejdrijan potpisuje ugovor s MGM-om i postaje stalni kostimograf njegovih najvećih zvezda: Grete Garbo, Hedi Lamar, Džin Harlou, Ketrin Hepbern, Džoan Kraford i Dženet Gejnor koja mu je 1939. godine postala supruga. Ono zbog čega upravo njih doživljavamo kao najglamuroznije žene toga doba, Ejdrijanova je zasluga. Kreirao je njihovu odeću i u privatnom životu, a od filmova koje ćemo pamtiti po raskošnim kostimima s njegovim potpisom svakako treba istaći gotovo celu Garbo filmografiju

movies

uključujući Damu s kamelijama, Anu Karenjinu, Ninočku, Kraljicu Kristinu, Anu Kristi, Grand hotel... ali i mnoge druge klasike kao što su Čarobnjak iz Oza, Veliki Zigfild ili Priča iz Filadelfije. Iako ga smatramo jednim od najvažnijih i najuticajnijih kostimografa u istoriji, Ejdrijan nikada nije dobio Oskara za svoj rad iz vrlo prozaičnog razloga. Naime, Oskari za kostime počeli su se dodeljivati tek 1948. godine kada se on već povukao. Kada se sa velikog platna 1942. povukla njegova muza Greta Garbo, Ejdrijan je osetio da je zlatno doba Holivuda na zalasku i da mu ponestaje inspiracije za kreiranje.

Ejdrijanovu odluku najbolje je iskoristila Idit Hed koja je u to doba radila za konkurentski Paramaunt studio, a koja je za vreme Ejdrijanove vladavine bila u njegovoj senci. I ona je u Ejdrijanovo doba

imala impresivan popis zvezda koje su bile pod ugovorom s njenim studijom poput Me Vest, Polet Godar, Klodet Koulber, Veronika Lejk, Barbara Stenvik, Džindžer Rodžers i mnogih drugih. No njena slava kulminirala je tek 50-ih. Filmografija joj je zaista impresivna: 35 puta je nominovana za Oskara (u kontinuitetu svake godine od 1948. do 1966) a dobila ga je čak 8 puta.

Nijedna žena u istoriji Oskara nema više nagrada od nje (a sve ukupno pojedinačno bolji je samo Volt Dizni). Nabrajanje svih njenih nominacija trajalo bi u nedogled.

Podsetiću vas samo na njene najblistavije radove: odevala je Odri Hepbern u filmovima Praznik u Rimu i Sabrina, Dženifer Džouns u Dvoboju na suncu, Oliviju de Hevilend u Naslednicima, Bet Dejvis u Sve o Evi, Gloriju Svanson u filmu Bulevar sumraka… Ipak, najpoznatija je po

114

svojoj ekskluzivnoj saradnji s Hičkokom koji ju je angažovao na gotovo svim svojim filmovima, pa je tako zaslužna za izgled Grejs Keli u Prozoru u dvorište, Tipi Hedren u Pticama i Kim Novak u Vrtoglavici. Njene kreacije krojile su modnu istoriju i verovatno nema kostimografa u istoriji filma koji je napravio toliki uticaj na modu od Idit Hed. Poslednjeg Oskara osvojila je u 77. godini, za film Žaoka iz 1974. s Robertom Redfordom i Polom Njumenom u glavnim ulogama.

Kako jedna zvezda počinje da bledi, tako se na filmskom nebu pojavi neka nova.

Već sledeće, 1975. godine, Oskara za kostime dobija mlada italijanka Milena Kanonero za grandiozni vizuelni spektakl Stenlija Kjubrika Beri Lindon, film koji je pomerio estetske granice i u načinu snimanja. Milena je debitovala 1971. radeći

movies

kostime za Kjubrikov kultni film Paklena pomorandža, koji i danas mnogi smatraju, zbog vrlo originalnog artizma, jednim od najbolje kostimiranih filmova u istoriji.

Drugog Oskara dobila je 5 godina kasnije za Vatrene kočije, a u pamćenju su nam ostali i njeni sjajni radovi u filmovima Dik Trejsi s Vorenom Bitijem i Madonom, Moja Afrika s Meril Strip, Glad za krvlju sa Suzan Sarandon, Katrin Denev i Dejvidom Bouvijem. Trećeg Oskara osvojila je za kostimiranu dramu Sofije Kopole o životu nesrećne francuske kraljice Marije Antoanete.

Ko su danas njene naslednice?

Britanka Sendi Pauel zasluženo je trenutno najrsepektabilnija filmska kostimografkinja. Iako će teško dostići Idit Hed po broju Oskara, pošto ih za sada ima samo tri, njen autoritet je neprikosnoven. Retko

u kom poslu vezanom za film najbolji isplivaju na vrh onako kako se desilo u njenom slučaju. Uvek vam se čini da je neki glumac ili režiser nepravedno potcenjen, ili pak previše istaknut u odnosu na svoje kvalitete, ali u slučaju Sendi Pauel zaista je reč, u zanatskom i artističkom smislu, o trenutno najboljoj osobi u ovoj branši.

Njen put do vrha nije bio ni lak ni strelovit, pa upravo zbog toga možemo pratiti njenu nespornu inovativnost i kada je radila u produkcijama u kojima nije imala previše novca na raspolaganju. Njeni prvi radovi vezani su za genijalnog, nezavisnog i vrlo radikalnog Dereka Džarmana, iz čije stalne ekipe je iznedrena još jedna velika zvezda - glumica Tilda Svinton. Ne treba se čuditi što upravo Tildu danas doživljavamo kao istinsku modnu ikonu, u čemu joj sigurno nije odmogla dugogodišnja

115

saradnja sa Sendi Pauel. Prvi put sam primetio njene kostime u Džarmanovom filmu Edvard II iz 1992. godine. Kostimi su bili vrlo zanimljivi po tome što je radnja smeštena na početak 14. veka, a Tilda je kao Edvardova supruga, kraljica Izabela, nosila savremene couture kreacije kakve bi očekivali od današnjih bogatih aristokratkinja. Samo godinu dana nakon toga snimljen je film Orlando u režiji Seli Poter, po romanu Virdžinije Vulf, o mladom engleskom plemiću koji je rođen u doba kraljice Elizabete I i koji ne stareći živi do danas; na tom životnom putovanju kroz 4 veka, on menja pol i postaje žena (bez pomoći plastične hirurgije). Orlanda glumi (pogađate) Tilda Svinton, a Sendi Pauel imala je zahtevan zadatak da s vrlo malo novca kostimira film kroz sva vremenska razdoblja u kojima glavni junak/junakinja

movies

živi. Film je ubrzo dostigao kultni status, a i pored svoje nekomercijalnosti, njegovi kostimi su toliko zabljesnuli da su nominovani za Oskara. Iako Sendi nije imala veliki budžet, to se u filmu ne vidi, jer je za izradu kostima imala asistenciju svojih učenika s prestižnog londonskog art koledža Central Saint Martins gde je tada predavala, a koji su joj nesebično pomogli ne tražeći honorar. Za mene je to jedan od najlepše kostimiranih filmova ikada. Sendi Pauel tada nije dobila Oskara (pobedila ju je Gabriela Peskući za takođe divan rad na Skorsezijevom Dobu nevinosti), ali ona je ionako bila svesna da se Oskar ne dodeljuje za najbolje kostime, već za one filmove gde ih ima najviše. Godine 1996. drugi put je nominovana za Oskara kostimirajući film Krila golubice s Helen Bonam Karter u glavnoj ulozi. Kreacije koje ona nosi u

tom filmu svakako podsećaju na velikana 'fin de sieclea' Pola Poarta koji je bio glavna dizajnerska zvezda doba kojim se film bavi (početak 20. veka), ali su na neki način bili i neodoljivo savremeni jer je i Džon Galijano u svojim couture kolekcijama za Dior tih godina najviše bio inspirisan Poartom. Sendi je uskoro dobila priliku da kostimira film u kome ima najviše kostima, pa tako svog prvog Oskara dobija za Zaljubljenog Šekspira, iako je iste godine sama sebi bila konkurencija s fantastičnim kreacijama za glam rock fantaziju Velvet goldmine. Nakon toga, postala je stalna saradnica Martina Skorsezija, pa je nakon nominacije za sjajan rad u Bandama Njujorka, svog drugog Oskara dobila za njegov film Avijatičar. Uz niz sjajnih radova, priču o njoj zaključuje i treći Oskar za kostime u filmu Mlada Viktorija.

116

Osim Sendi Pauel, među mnoštvom današnjih kvalitenih kostimografa istakao bih još dve velike kreativke – Kolin Etvud i Aleksandru Bern. Mislim da je dovoljno reći da je Kolin Etvud stalna saradnica Tima Bartona, najmaštovitijeg autora današnje kinematografije. Njegov pomereni pogled na svet zahteva i krajnje elaboriranu filmsku estetiku koja se umnogome oslanja na kostimografiju. Kolin je autorka mnogih fantastičnih kostima na ivici bizarnog i groteske, koje smo obožavali u Bartonovim filmovima Edvard Makazoruki, Ed Vud, Sanjiva dolina, Mars napada, Planeta majmuna, Krupna riba, Svini Tod - đavolji berberin. Iako je za mnoge od njih zaradila nominaciju, tek je nedavno po prvi put nagrađena za saradnju s Bartonom u Alisi u zemlji čuda. Svoja prva dva Oskara je dobila zahvaljujući mnogo konzervativnijem

movies

i klasičnijem, ali ništa manje virtuoznom, Oskarom. Podjednako raskošno i lepo deradu na filmovima Roba Maršala Čikago i lovali su njeni kostimi i u filmovima U potrazi za Nedođijom (s Džonijem Depom i Memoari jedne gejše.

Kejt Vinslet) i Fantom u operi za koje je Aleksandra Bern proslavila se radom na takođe nominovana za najprestižniju filmprodukciji filma Hamlet iz 1996. godine sku nagradu. kojeg je režirao Kenet Brana. Ubrzo nakon toga, dizajnira kostime za zahtevni istorij- Na kraju, svakako bih želeo da spomenem ski film Elizabeta, s Kejt Blanšet u glavnoj osobu koju smatram možda i najgenijalnijim kreatorom kostima u istoriji filma. ulozi. Priznala je da je inspiraciju dobila podjednako iz kostima iz doba kraljice Eli- Radi se o nedavno preminuloj japanskoj umetnici Eiko Išioka, koja je slavu stezabete, kao i iz recentnih couture kreacija kla na bogatim pozorišnim produkcijama Kristijana Lakroa i Aleksandra Mekvina za Givenchy. Ponekad bi zbog nedostat- legendarnog Boba Vilsona i u reklamnoj industriji. Autor je i kostima za jednu od ka novca, minuciozno elaborirala samo predstava Cirque de Soleil - Verekai. Retkorset i gornji deo haljine, ako je znala da ko je radila na filmu, ali svi njeni filmski će Kejt Blanšet biti snimana u krupnom planu. Nakon ogromnog uspeha tog filma, kostimi ostali su i te kako zapamćeni. Spoza nastavak priče o vladavini Elizabete I, menimo samo onaj po kojem se proslaBernova je imala mnogo veći budžet za vila i odmah dobila Oskara 1993. godine kostime, što je rezultiralo i njenim prvim - film F. F. Kopole Bram Stokerov Drakula.

117

Kada malo bolje proučite kostime u tom filmu, naići ćete na puno referenci, od istorije umetnosti do medicine. Na početku filma, Geri Oldman, koji glumi grofa Drakulu, nosi krvavo crveni oklop koji je rekonstrukcija mišićne anatomije ako bi se sa čoveka skinula koža, čime se potencira njegova krvožednost i okrutnost. Na kraju filma, kada biva ubijen, nosi plašt na kojem je gotovo preslikana slavna slika Gustava Klimta Poljubac, kao posveta bezvremenoj ljubavi koja nikada ne umire.

Iako su mnogi Drakulu doživljavali kao horor, Kopolin film je pre svega jedna od najlepših i najpotresnijih ljubavnih priča ikada ispričanih. Ove godine, Eiko je posthumno nominovana za svoj rad na bajci o Snežani - Ogledalce, ogledalce u kojem zlu kraljicu glumi Džulija Roberts.

history

HOLLYWOOD SIGN

Holivud. Uzbudljiv, dekadentan, glamurozan i ništa manje skandalozan. Jedino mesto na svetu u kome se prepliću fikcija i stvarnost. Zovu ga fabrikom snova i Mekom filmske umetnosti u kojoj se stvara magija. Bogat ikonografijom, Holivud zavodi poput iskusne animir dame i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jedan od njegovih globalno prepoznatljivih simbola svakako je i znak „Hollywood”, koji ove godine proslavlja svoj 90-ti rođendan. tekst: Bratislav Mihailović, foto: Historical Photos Courtesy of HollywoodPhotographs.com and the Hollywood Sign Trust.®

S

mešten visoko u brdima, kako bi posmatrao grad, ali i bio bliže Bogu, on je prepoznatljivo lice Holivuda koje prkosi vremenu i budi najluđe snove o bogatstvu i slavi. Priča o znaku „Hollywood” započela je davne 1923. godine, kada je Heri Čendler, tadašnji izdavač Los Angeles Times-a, došao na ideju da na jedno od najviših brda iznad Holivuda, postavi bilbord sa natpisom „Hollywoodland”. Svestan ubrzanog razvoja, ali i popularnosti filmske industrije na ovom području, on je zapravo hteo da privuče investitore i kupce zemljišta, kako bi podstakao razvoj tržišta nekretnina. Projekat je bio veoma ambiciozan i za ono vreme tehnički zahtevan. Tomas Fisk Gof, vlasnik kompanije koja je bila zadužena za izvođenje radova, dizajnirao je budući izgled znaka, koji se sastojao od 13 slova, širokih 9, a visokih čak 15 metara. U završnoj fazi postavke, masivna konstrukcija, napravljena od kombinacije drveta i čvrstog lima, bila je ukrašena sa 4.000 sijalica jačine po 20 vati.

Paleći se poput reklame, prvo parcijalno, a potom u celosti, one su dodatno doprinosile atraktivnosti znaka, koji je u večernjim

časovima sijao punim sjajem. Ukupna vrednost ove investicije iznosila je 21.000 dolara, što bi prema današnjim standardima bilo oko 250.000 dolara. No, uprkos kompleksnoj i skupoj realizaciji, Čendlerovi planovi sa postavljanjem znaka nisu bili dugoročni, a još manje mitski. Štaviše, bilo je predviđeno da konstrukcija bude uklonjena nakon godinu i po dana, jer se verovalo da će do tada njena marketinško-oglasna svrha biti zadovoljena.

Ipak, ono što je usledilo, malo ko je mogao da predvidi. Znak „Hollywoodland” je preko noći postao atrakcija, ne samo Holivuda, već i cele zapadne obale, privlačeći brojne turiste i radoznalce. Postavljen tako da bude vidljiv iz gotovo svih delova grada, bio je sastavni deo filmskih premijera, glamuroznih događaja i neprikosnoveni simbol Holivuda. Sve to je jasno ukazivalo na činjenicu da nije reč o običnoj građevinskoj konstrukciji sa ograničenim rokom trajanja, već o glamuroznom, arhitektonskom čudu, napravljenom za večnost.

Bogatu istoriju „Hollywood” znaka, obeležila su brojna dešavanja, usponi, turbulencije, pa čak i dramski zapleti sa tragičnim krajem. Jedan od njih dogodio se već u prvoj deceniji postojanja 118

history

reči „Land” iz natpisa, čime je i zvanično popularni znak dobio formu koja je i danas prepoznatljiva.

Održavanje znaka nastavilo se i narednih decenija, a prva ozbiljnija popravka u novijoj istoriji dogodila se 1973. godine, pod pokroviteljstvom filmske dive Glorije Svanson. Tom prilikom, Odbor za zaštitu i očuvanje kulturnog nasleđa grada Los Anđelesa odlučio je da znaku „Hollywood” dodeli status spomenika i zvanično ga proglasi kulturnim dobrom. Ipak, to ga nije odbranilo od prirodnih nepogoda, ali i huliganskih manevara koji su usledili u narednih nekoliko godina. Počev od najezde termita, koji su doveli do otpadanja pojedinih slova, pa sve do (ne) uspešnih piromanskih akcija, znak se neočekivano našao na ivici propadanja. Kako bi sprečili neslavni kraj, nadležni su zahtevali hitnu, ali i kompletnu rekonstrukciju znaka. Mnoge slavne osobe želele su da daju svoj doprinos ovoj akciji, a pre svih Hju Hefner, koji je u svojoj Playboy vili organizovao aukcijsko gala-veče, na kome su prikupljena finansijska sredstva za obnovu znaka. Svako slovo je prodato za 27.700 dolara, a neki od najznačajnih holivudskih producenata, rok zvezda i mogula, poput

znaka, kada je mlada glumica Peg Intvisl, razočarana svojim neuspehom u Holivudu, skočila sa vrha ove masivne konstrukcije i tako sebi oduzela život. Samo jedan dan nakon Peginog dramatičnog skoka u smrt, na njenu kućnu adresu je stiglo pismo u kome je obaveštavaju da je dobila glavnu ulogu u pozorišnoj predstavi. Da ironija bude veća, komad se bavio pričom o ženi koja odlučuje da izvrši samoubistvo. Iako bez ostvarenog sna o filmskoj slavi, Peg Intvisl je ušla u istoriju kao „Hollywood Sign Girl”.

Znak „Hollywood” je tokom svoje duge istorije bio podložan raznim promenama. Prva od njih desila se krajem 40-ih godina prošlog veka kada je zbog „fiktivnog” teritorijalnog izmeštanja, znak zvanično postao deo Grifit Parka. Zbog oštećenja i lošeg stanja u kome se nalazio, čelnici holivudske privredne komore i grada Los Anđelesa doneli su odluku o renoviranju, ali i neophodnom redizajnu njegove konstrukcije. Uklonjene su sijalice koje od 1939. godine nisu bile u funkciji, a ujedno je urađena i nova postavka slova „H” koje je nepažnjom čuvara bilo sasvim uništeno. Ipak, ključna promena dogodila se izbacivanjem 119

history

Alisa Kupera, Đovanija Mace, kao i samog Hefnera, postali su njihovi vlasnici. Stara konstrukcija je otišla u istoriju, a na njeno mesto je došla nova, izrađena od betona i čelika. Znak „Hollywood”, visok 13 i dug 137 metara, sa impozantnom težinom od čak 217 tona, dominirao je holivudskim brdima i na pravi način proslavio svoj 55. rođendan. Svečano je predstavljen svetskoj javnosti u novembru 1978. godine u direktnom televizijiskom prenosu koji je pratilo 60 miliona gledalaca. Tom prilikom, promovisana je i neprofitna organizacija „Hollywood Sign Trust”, zadužena za održavanje i zaštitu znaka.

Narednih decenija, ovu holivudsku znamenitost zaobilazili su problemi. Nacionalno i ikonografski zaštićen, znak je uživao apsolutnu pažnju i obožavanje. Blistavo bele boje, sijao je pod zracima kalifornijskog

sunca, a zahvaljujući kompleksnom si- i brojnim donatorima, uspeo je da prikupi stemu video nadzora, koji je uveden 2000. većinu tražene sume, dok se za poslednji godine, vešto je izbegavao nezvane goste. milion ponovo pobrinuo legendarni Hju Hefner. Zahvaljujući njegovoj nesebičnoj Ipak, 2010. godine, suočio se sa jednim od najozbiljnijih problema u svojoj istoriji, pomoći, a pre svega opčinjenosti holivudkoji je mogao da rezultira čak i rušenjem. skom ikonografijom, znak „Hollywood” je Naime, zemljište na kome se znak nala- dobio ne samo još jednu bitku, već i rat!

Danas, 90 godina od svog „rođenja”, znak zi, nekada je pripadalo magnatu Hauardu Hjuzu, ali s obzirom da nikada nije bilo „Hollywood” i dalje stoji na svom mestu korišćeno, smatralo se javnim dobrom. i sija punim sjajem. Jedini „živi” svedok burne holivudske istorije, akter mnogih Tek kada ga je grupa investitora iz Čikaga otkupila od Hjuzovih naslednika i objavila filmova i reklamnih kampanja, obeležiće da na tom mestu planira izgradnju luksu- u narednim mesecima svoj jubilej brojnim manifestacijama, projekcijama filmova i znih stanova, sudbina holivudskog znaka je dovedena u pitanje. Jedina mogućnost glamuroznim žurkama. Njegov fenomenološki doprinos pop kulturi svakako je da odustanu od svoje namere, bila je da im od izuzetnog značaja, jer nema sumnje da se isplati suma od 12,5 miliona dolara, što je bila njihova, novoustanovljena cena ze- holivudski znak inspiriše milione ljudi širom sveta, čineći da njihov san o Holivudu, mljišta. „Hollywood Sign Trust” u saradnji sa organizacijom „Trust for Public Land” postane veći od života.

120

intermezzo

Dior

“Kings & Queens”

collection by Victoire de Castellane

T

his series from Dior is fit for a king. Dior Joaillerie released their royal ‘Kings & Queens’ collection by Victoire de Castellane and the pieces are simply dazzling. The little jewels aremeant to be owned as a pair - which is simply adorable.The skulled jewelry is made out of Opal, Jade, Quartz, and Obsidian which is said to represent a sort of eternity. Vogue France commented “we are temporary, the jewels we wear last through time and centuries.”

121

Hotel Metropol Palace

Nezaboravna i izuzetna istorija Muzika moje mladosti, čuvene igranke u Metropolu, postale su mera po kojima su se uz uzdisaje sanjali svi budući snovi. Bilo je to mesto gde je u prefinjenoj ali opuštenoj atmosferi, svojstvenoj ovom delu Evrope, ispisivana istorija velikana, gradskih šmekera i zanosnih lepotica, svetskih putnika i pustolova.

H

otel Metropol u vreme socijalizma bio je istočni prozor u zapadni svet, gde su odsedali slavni gosti o kojima su Beograđani do tada mogli samo da čitaju u novinama. Najznačajnije svetske ličnosti šezdesetih i sedamdesetih godina, poput glumaca Entonija Kvina, Brižit Bardo, reditelja Vitorija de Sike, cara Etiopije Hajla Selasija, šahiste Bobija Fišera i nebrojenih političara poput Nehrua iz Indije, Nasera iz Egipta, Nikolaja Čaušeskua iz Rumunije, Leonida Brežnjeva iz SSSR-a, bili su redovni i viđeni gosti hotela. U vreme održavanja Konferencije šefova država i vlada nesvrstanih zemalja 1961. godine, na prijemu u Metropolu prisustvovalo je 30 šefova država i vlada i tri hiljade zvanica. Nekoliko godina kasnije, mnoštvo Beograđana satima je čekalo Luja Armstronga ispred ulaza u hotel. Slavni džez muzičar je ulazio i izlazio kroz garažu dok su se njegovi obožavaoci pitali zašto stalno sedi u sobi.

Poslovično gostoprimstvo Beograđana karakterisalo je i osoblje hotela. Recepcioneri i konobari, direktori i blagajnici pamtili su svakog stalnijeg gosta i okruživali ga pažnjom i srdačnošću karakterističnom za naše podneblje.

Muzika moje mladosti, čuvene igranke u Metropolu, postale su mera po kojima su se uz uzdisaje sanjali svi budući snovi. Bilo je to mesto gde je u prefinjenoj ali opuštenoj atmosferi, svojstvenoj ovom delu Evrope, ispisivana istorija velikana, gradskih šmekera i zanosnih lepotica, svetskih putnika i pustolova.

Elizabet Tejlor je u nekoliko navrata boravila u Jugoslaviji. Prvi put glumica dolazi u Beograd 1958. godine, kada je sa tadašnjim suprugom, producentom Majkom Todom odsela u hotelu Metropol. Prelepa Elizabet je bila Titov rado viđen gost i u Beogradu

i na Brionima, ne samo zbog toga što su njeni filmovi bili često prikazivani u njegovoj rezidenciji, već i zbog njenoj supruga Ričarda Bartona.

Po okončanju kubanske revolucije, Kastro je poslao Če Gevaru sa službenom delegacijom na tromesečni obilazak 14 zemalja pod nazivom „Kubanska misija dobre volje“. Če je proveo dve noći u Metropolu. Ručak u hotelu u njegovu čast, priređen je 12. avgusta 1959. Tito je gajio posebne simpatije prema mladom revolucionaru. Osim pogleda na svetsku politiku i ideje o nesvrstanosti i socijalizmu, strasno su delili i ljubav prema kubanskim COHIBA cigarama.

Enterijer hotela Metropol je i 1957. i 2012. godine projektovan da pored potpune funkcionalnosti odiše luksuzom, lepotom, elegancijom i mirom. Enterijer novog Metropola projektovala je firma MKV dizajn iz Londona koja je povezala fantastičnu istoriju hotela s modernim detaljima i najsavremenijim tehnološkim detaljima, stvarajući jedinstven i zapanjujuć enterijer, istovremeno dramatičan i miran.

Metropol Palace odiše osećajem mira i udobnosti koji opušta i smiruje goste kako kroče u njega. Sobe i apartmani nude raskošan dizajn i vrhunsku udobnost, obezbeđujući time gostima zaista jedinstveno iskustvo i boravak za pamćenje. Širok izbor različitih apartmana i soba i pogled na jedan od najlepših beogradskih parkova, čine Metropol luksuznim, modernim draguljem Beograda. Lobi je prostran i udoban, projektovan tako da stvara osećaj izdvojenih, pojedinačnih manjih prostora koji obezbeđuju privatnost i udobnost. Svi hotelski restorani su svetli i prostrani, pružajući savršen ambijent za savršene specijalitete koji se spremaju u kuhinjama.

auto

124

autoďťżďťż

The 2013 Infiniti M Hybrid What do we want in a luxury vehicle? Some of us want performance, others desire eco-friendly technology, many want safety, and all of us want sex appeal! The 2013 Infiniti M Hybrid provides all of these and the best value in the luxury market. tekst: exclusively for MOGUL, Dr Kevin Steger; foto: Infiniti USA 125

auto

T

he primary advantage of the M in my experienced opinion is the fact that Infiniti’s technology and style have no match; yet, the price tag is in many cases is tens of thousands of dollars less than the competition. I have been fortunate to drive many beautiful luxury cars over the years to include the Cadillac Escalade, BMW 535I, and two Infiniti Ms. The M beats the competition in several impressive ways.

First, lets talk about performance. Powered by a 360 horsepower 3.5 liter V6 with the Infiniti Direct Response Hybrid utilizing a lithium ion battery and 50 kW electric motor, the M Hybrid is the fastest accelerating full hybrid on the planet. This car has a wealth of performance and an unbelievable eco friendly upside with 27 mpg in town and 32 mpg on the highway!

Now lets talk about style. Infiniti has always been a leader in setting the trends in automotive styling. When driving my M, I was regularly met with comments by Mercedes and Jaguar owners like, “your car has beautiful lines,” or “your car is much more stylish than mine.”

In 2004, Infiniti was the first Japanese auto maker to receive an award for style from “City of Style” and they have not looked back sense. Finally, the 2013 Infiniti M Hybrid starts at $54,750.00 as compared to $94,000.00 for the same class Mercedes Benz and $61,400.00 for the BMW. Every Infiniti owner I know claims that “it’s the best possible value in a luxury automobile.” So, when you consider your next purchase of a luxury automobile, make it the best possible use of every euro and buy yourself an Infiniti M Hybrid. You will be the envy of everyone you know.

126

intermezzo

Limited Edition Espresso

Veloce

Coffee Machines The cup of coffee is simply getting more grand than one can think of, and its not because of the beverage inside. Its all about the coffee machine!

F

rom the luxuries and designing examples like Elektra Chrome Espresso machine, Concordia 2500E, the Racepresso, Xelsis Digital ID machine, and $20,000 Halogen coffee machine all show that the coveted beverage has not just gained fame for its quality beans, but machine which turn up the perfect cup. For those automobile geeks, Espresso Veloce brings the V10 and V12 coffee machines, modeled after the engines with similar configuration. From the aluminum, magnesium, and titanium which are regular materials in the motor racing world, these coffee machine bring in the soul of these vehicles right into one’s cip of coffee.

Like most things nice and beautiful, these machines will be made in a limited edition of 500 units each, but the price doesn’t seem to be floating on the horizon. From composite metallic work right from the iconic Ferrari engines, the look tickles the fantasy of every Formula 1 racing fan, with the oil filter shaped coffee filter, and the dispensers which resemble the spark plugs of the engine.

It was perhaps that the setting from The Southern Equitorial Ferrari Automobili Club in South Africa, which set the tone for showcasing these machines. So whether it’s a personal bar, office, creative corner of the home, or simply just a showpiece, these machine have surely come a long way from the conventional designs known.

127

movies

HIČKOKOVE PLAVUŠE Uspehu i autentičnosti Hičkokovih filmova nije doprinela samo njegova ingenioznost, već i glavne glumice, koje je lično angažovao i prema kojima je gajio sasvim poseban odnos. Poznate kao „Hičkokove plavuše”, ove dame su bile njegova inspiracija i pritajena strast, ali i žrtve njegovog dominantnog ega. tekst: Bratislav Mihailović, foto: Howell Conant courtesy of LIFE magazine, Universal Studios, ABC, Disney, Buenavista, Metro-Goldwyn-Mayer

N

nog ega. Prva, koja je kasnije postala prototip svih ostalih, bila je glumica Medlin Kerol, čija je rola obeležila Hičkokovo ostvarenje „39 koraka” iz 1935. godine. Platinasto plave kose, uzdržana i decentno seksi, osvojila je kritičare koji su njenu glumu okarakterisali kao veštu i šarmantnu. S druge strane, Hičkok nije bio naročito izdašan u komplimentima, tvrdeći da je Kerolova bila previše zahtevna i da na snimanjima nije uspevala da se opusti i iskaže najbolji deo sebe. Ipak, sve to ga nije sprečilo da u svojim budućim filmovima, za nosioce glavnih ženskih uloga, angažuje glumice koje po izgledu i senzibilitetu podsećaju na njegovu prvu muzu. Najpoznatije među njima bile su Ingrid Bergman, Grejs Keli, Kim Novak, Dženet Li, Eva Mari Sejnt, Tipi Hedren i druge.

Interesantno je da se nijedna od pomenutih glumica nije uklapala u vladajuće stereotipe tadašnjeg Holivuda, koji je sve intenzivnije promovisao seksepil uz odsustvo intelekta. Nasuprot seks boginjama poput Beti Grejbl, Merilin Monro i Džejn Mensfild, Hičkokove plavuše je, pored karakteristične boje kose, krasila izražena inteligencija, decentan izgled, distanciran, misteriozan karakter, ali i vulkan emocija, duboko skriven ispod hladne fasade.

Tek kada se suoče sa životnim izazovima ili opasnim situacijama,

ema sumnje da je legendarni Alfred Hičkok bio reditelj čiji se talenat graničio sa genijalnošću. Precizan, ali kompleksan u svojoj kreativnosti, stvarao je psihološke trilere bazirane na sjajnim zapletima, slojevitim karakterima i atmosferi prepunoj napetosti, iščekivanja, pa i uvrnutog humora. Nesputan i harizmatičan, nije se libio ni kameo nastupa u svojim filmovima, čime je dodatno potvrdio svoj višestruki talenat i lucidan, stvaralački duh.

Zahvaljujući specifičnom i u mnogim segmentima inovativnom rediteljskom pristupu, poneo je epitet jednog od najuticajnijih reditelja XX veka i postao uzor brojnim filmskim stvaraocima.

Njegovu više nego bogatu umetničku karijeru obeležili su kultni filmovi, poput „Pozovi M radi ubistva“, „Rebeka“, „Vrtoglavica“, „Psiho“, nezaobilazne „Ptice“ i mnogi drugi.

Ipak, uspehu i autentičnosti Hičkokovih filmova nije doprinela samo njegova ingenioznost, već i glavne glumice, koje je lično angažovao i prema kojima je gajio sasvim poseban odnos. U pop kulturi poznate kao „Hičkokove plavuše”, ove dame su bile njegova inspiracija i pritajena strast, ali i žrtve njegovog dominant129

movies

one skidaju svoj nevidljivi plašt i otkrivaju svoju senzualnost, ranjivost, pa čak i neobuzdanu strast. Kako bi slikovito objasnio karakter svojih ženskih likova, Hičkok ih je u jednom od svojih intervjua, duhovito uporedio sa engleskim damama, tvrdeći da one samo deluju uzdržano i ljubazno, dok u privatnosti svog doma, samouvereno prilaze muškarcu i skidaju mu pantalone, bez upozorenja.

Sa većinom svojih glumica, Hičkok je izgradio poseban odnos, ali i saradnju. On nije učestvovao samo u postavci likova koje su tumačile u njegovim filmovima, već je ozbiljno bio angažovan i na kreiranju njihovog vizuelnog identiteta. Sa Evom Mari Sejnt, koja je tumačila glavnu žensku ulogu u filmu „Sever – severozapad”, išao je i u šoping kako bi zajedno pronašli adekvatnu garderobu za njen lik, jer nije bio zadovoljan kostimima koje je odabrala produkcija. Nesumnjivo opčinjen ženama platinasto plave kose, insistirao je na ovom „detalju”, ali i na drugim karakteristikama koje su oslikavale imidž koji je želeo da prikaže u svojim filmovima. Voleo je žene koje su elegantne i imaju prirodnu dozu otmenosti. Ova osobina ga je posebno privukla kod Grejs Keli, koja je bila jedna od njegovih omiljenih glumica.

Zajedno su snimili tri filma, a verovatno bi ih bilo i više, da Kelijeva nije odlučila da napusti svet filma, kako bi se udala i postala princeza od Monaka. Često se spekulisalo o pravoj prirodi odnosa između Hičkoka i brojnih glumica koje su dale značajan doprinos njegovim filmskim ostvarenjima. Iako nikada nije potvrđeno da je sa nekom od njih bio u ozbiljnoj vezi, izvesno je da je u većinu bio „potajno” zaljubljen, dok je prema nekima gajio i ambivalentna osećanja, koja su u osnovi imala potrebu za kontrolom i dominacijom.

Upravo takav slučaj bio je sa Tipi Hedren, koja je sa Hičkokom imala veoma komplikovan i težak, poslovno-privatni odnos. Prema nedavnom svedočenju, sada 83-godišnje glumice, inače, zvezde kultnog filma „Ptice”, Hičkok je bio izuzetno posesivan i zahtevan čovek, koji nije vodio previše računa o tuđim osećanjima i potrebama. U isto vreme, on nije voleo ni da bude odbijen, a u ovom slučaju se upravo to dogodilo. Nakon diskretnog, ali upornog udvaranja, pa i svakodnevnog slanja šampanjca u njenu garderobu, Hedrenova mu je stavila do znanja da nije zainteresovana. Nakon ovog „ekscesa”, Hičkok je sasvim ignorisao glumicu.

Poruke joj je slao preko svojih asistenata, a na snimanjima je nije oslovljavao po imenu, već se koristio neodređenim pojmom „ona devojka”. Kako bi joj do kraja demonstrirao svoju moć, držao ju je pod ugovorom i nakon što se njihova profesionalna saradnja završila, tako da Hedrenova čak dve godine nije bila u mogućnosti da prihvata nove filmske ponude. No, uprkos tome, ostala je upamćena kao jedna od najprepoznatljivijih Hičkovih zvezda, ali i poslednja u nizu najvažnijih plavuša koje su obeležile filmski opus legendarnog reditelja.

Slavne Hičkokove plavuše ni danas ne prestaju da intrigiraju.

Njihov karakterističan i savršeno osmišljen imidž, odavno ih je svrstao među ikone stila i pop kulture. Brojni modni dizajneri su inspirisani njihovim hladnim, ali zavodljivim izgledom, čija decentnost predstavlja pravo osveženje u eri silikonske estetike i ogoljenosti na svim nivoima. Baveći se njihovim fenomenom, časopis Vanity Fair je 2008. godine, napravio editorijal u čast Hičkokovih plavuša. Neke od najvećih holivudskih zvezda današnjice, poput Gvinet Paltrou, Šarliz Teron i Skarlet Johanson, kostimima i šminkom su dočarale likove koje su Grejs Keli, Kim 130

Novak, Tipi Hedren i druge Hičkokove muze, ostvarile u njegovim filmovima. Ovom temom su se pozabavili i filmski stvaraoci, pa je tako 2012. godine, u koprodukciji kanala BBC i HBO, snimljen film „The Girl” u režiji Džulijana Džerolda. Film, u kome glavne uloge igraju Tobi Džons i Sijena Miler, baziran je na knjizi Donalda Spota „Spellbound by Beauty: Alfred Hitchcock and His Leading Ladies”, dok je akcenat priče stavljen na problematičan odnos između Hičkoka i Tipi Hedren.

Kao što je to slučaj sa većinom genijalnih umova, Alfred Hičkok je bio kompleksna ličnost. Iako je njegov odnos sa ženama nedefinisan i kreće se između obožavanja, oholosti, pa i izvesnog prezira, nema sumnje da su žene u njegovim filmovima imale posebno mesto. Štaviše, u vremenu u kome su slojevite karakterne uloge uglavnom bile rezervisane za muškarce, on je dokazao da i žene mogu biti podjednako uspešne u takvim rolama. Ipak, da bi do kraja ostao dosledan svom nadimku „Master of Suspense” i opravdao imidž reditelja čiji su filmovi bazirani na psihološkim zapletima i horor elementima, Hičkok je svoju opsednutost plavušama definisao na sledeći način: „Plavuše su najbolje žrtve. One su kao prvi sneg na kome se pojavljuju krvavi tragovi”.

desno: Grejs Keli, Dženet Li za volanom u filmu Psiho 1960, Eva Mari Sejnt i Keri Grant u filmu Sever - severozapad 1959, Tipi Hedren u filmu Ptice 1963, Ingrid Bergman u filmu Ozloglašena 1946. i Kim Novak na fotografiji sa snimanja filma Vrtoglavica 1958; na strani 128: promo fotografija Universal studija sa Tipi Hedren za film Ptice 1963.

131

photography: Vesna Lavrnja , fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević, collection: CULT OF PERSONALITY summer 2013, make up: Lela Milošević, model: Anja Šaranović, MISS YU

jewellery

FREYWILLE ponosno predstavlja novu kolekciju Spirit of Africa, izraz posvećenosti i poštovanja prema čovečanstvu i kontinentu na kojem je sve počelo: život i umetnost.

Kolekcija vas vodi u svet živopisnih kultura, raskošne prirode i jedinstvene divljine. Dva seta: Safari i Kilimanjaro, odraz su bezgranične energije i moćnih ritmova koji će vas povezati sa duhom Afrike.

Za dizajn Safari kolekcije umetnički tim FREYWILLE-a crpi inspiraciju iz legendarnih putovanja kroz živopisnu divljinu i pašnjake Afrike. Impresivni animal print leoparda, geparda, zebre i žirafe su kombinovani sa živim bojama crnog kontitnenta. Metalik nijanse bronze i sedefa dozvoljavaju poseban sjaj toplim tonovima.

Biće nam drago da nas posetite u našem FREYWILLE butiku i istražite senzualnu kolekciju Spirit of Africa...

Vaš FREYWILLE tim…

133

trend

moda i frizure 20. veka

NERASKIDIVA VEZA

Od početka 20. veka pa do danas, desile su se neverovatne transformacije i varijacije različitih stilova. Tehnološka dostignuća su stvorila novu kategoriju modnih ikona kroz televiziju i kinematografiju. Od tada glumci i voditelji diktiraju modu, frizure pa čak i stilove ponašanja i manire. tekst: Jelena Vukotić

1920 1930 1940 1950

D

vadesete godine prošlog veka veoma su značajne zbog velikog procvata Amerike; akcenat je na raskošnim materijalima, sa dozom kiča i preterivanja. Žene se oslobađaju predrasuda o neophodnoj dugoj kosi prihvatajući stil nove američke žene - skraćuju kosu do ušnih školjki i stavljaju nove takozvane Marse talase i Gibson girl. Skraćeni naziv za ovu vrstu frizure je BOB, a opstao je do današnjih dana. Bob frizura je imala nekoliko varijacija: ravna sa šiškama i bez njih, ili talasasta. Što se tiče muških frizura i mode, bilo je malo jednostavnije. Nosili su se uredni brkovi i kosa zalizana po razdeljku ili unazad.

Period između 1920 - 1930. doneo je mnoga poboljšanja u tehnici. Tada je nastao fen i mnogi aparati za ondulaciju. Fen je bio težak oko 2 kilograma i neprijatan za držanje, a mnogi aparati za ondulaciju su često spaljivali kosu. Ovaj period je frizerima doneo inovativnost, ali im je bio težak.

Posle velike ekonomske krize između 1930 - 1940, žene su težile ka tome da izgledaju prirodnije, sa ležernijom i dužom kosom do ramena. Ondulacija je i dalje bila popularna, a ono što je bilo veoma značajno jeste da su se pojavile platinaste plavuše koje su zasenile mnoge druge žene i ostavile pečat. Muške frizure su se i dalje oblikovale začešljavanjem unazad u obliku talasa i učvršćivale se raznim uljima. Uspostavljale su se moralne vrednosti kroz literaturu, modu i stil. Žulijet Greko (Juliette Gréco) i drugi umetnici istakli su NOVE STILOVE MODE. Nakon Drugog svetskog rata i borbe za egzistenciju, slobodnijm stilovima mode i frizure pruža se prividan osećaj slobode duha.

Počinje era Odri Hepbern (Audrey Hepburn), Merilin Monro (Marilyn Monroe) i nezaobilaznog Džejmsa Dina (James Dean).

Kosa se nosi i duga i kratka, platinasta i prirodna, lepršava i usko svedena uz glavu i očešljana u punđu. U ovom razdoblju, uz pencil suknje, kao modni detalji nose se rukavice i šeširi.

134

trend

1960 1970 1980 1990

Šezdesetih godina, Elvis Prisli (Elvis Presley) nas polako uvodi u mladi ljudi kroz frizuru hteli da iskažu bunt i potrebu za slobomodu Bitlsa (The Beatles), sa fino začešljanom kosom unazad u dom i opuštenošću.

Sedamdesete godine 20. veka bile su nastavak pokreta koji je poobliku pačijeg repa i dugačkim zulufima. Duga kosa je takođe bila dozvoljena. Elvisova frizura je bila toliko važna da je na hiljade čeo 60-tih. I muškarci i žene nose dugu, raspuštenu kosu, a zbog jamajčanske muzike i Boba Marlija (Bob Marley), postaju populjudi protestovalo kada je Elvis morao da se ošiša zbog odlaska u larni dredovi. Devojke su često nosile paž frizuru, strogo, ravno vojsku.

Početkom 60-tih, hiljade mladih je protestovalo pod sloganom šišanu, ali i lepršave frizure u stilu Fare Fosit (Farrah Fawcett). „zabranjeno je zabranjivati“. Nisu želeli da prihvate iste vrednosti Osamdesetih se pojavljuju prve poslovne muške frizure zvane morala i etike iz prethodnih generacija; odevanje i frizure su bile „japi“. Nosili su ih muškarci koji su bili iz poslovnog sveta i radili na Wall Street-u. Pank (Punck) počinje da zauzima svoje mesto i slobodnije i izazovnije. Pojavljuje se novi „hipi“ pokret koji je svojim stilom znatno uticao i na ljude koji nisu bili njegovi čla- kod mladih izaziva novu eru „skinhed“ (obrijane glave) ili čiroki novi. Gospođica Tvigi (Twiggy) izbacuje svoj stil kose: kosa je frizure. kratko podšišana, očešljana na razdeljak i zalizana iza ušiju. Ipak, Na te 80-te nadovezuju se 90-te sa puno sitnog mini vala i raznih Tvigi je najpoznatija po tome što u modni svet uvodi novi pojam gelova u kosi. Nešto pre 2000-te, kosa se sve više „pegla“, dok u lepote - mršavost. I danas je mnoge majke spominju kada svojim 2000-tim vidimo da su svi stilovi iz prethodnih godina dozvoljeni i zastupljeni, lako nosivi zbog velike slobode u umetničkom izrakćerkama žele da skrenu pažnju na previše mršavo telo. žavanju i demokratije koja pomera granice slobode.

Mjuzikl „Kosa“ nastao 1967. godine jasno pokazuje koliko su

135

trend

Svet fitnesa i trendovi koji dolaze

Način života u zapadnim metropolama rapidno je smanjio nivo kretanja gradskog čoveka, ali je i takođe nametnuo novi, poguban način ishrane. Na takvim temeljima izrastao je svet fitnesa kao odgovor na problem, ili bolje rečeno kao zadovoljenje potrebe koja je u samoj prirodi čoveka, a to je kretanje.

Z

tekst: Jošo Kolak, dipl. trener rekreacije; foto: technogym.com

apadna civilizacija je u poslednjih 100 godina (a naročito u poslednjih 50 godina) munjevito izmenila život običnog čoveka, njegovo okruženje, socijalne navike, način ishrane i količinu kretanja. To je uslovilo drugačije svakodnevne potrebe i načine ispunjenja istih. Način života u zapadnim metropolama ubrzo je rapidno smanjio nivo kretanja gradskog čoveka, ali je i takođe nametnuo novi, poguban način ishrane. Na takvim temeljima izrastao je svet fitnesa kao odgovor na problem, ili bolje rečeno - kao zadovoljenje potrebe koja je u samoj prirodi čoveka, a to je kretanje.

U početku, dizanje tegova i organizovano skakutanje uz muziku u jednostavnim i najčešće improvizovanim studijima pretvorilo se kroz decenije u svetski poznat biznis koji se samo u SAD-u meri desetinama milijardi dolara prometa godišnje.

Od malih studija sa desetinama članova došlo se do fitnes centara sa hiljadama kvadrata, ali i članova. Od nekoliko programa koji su bili popularni godinama, danas se samo u jednoj godini proizvede na desetine različitih programa.

Od nekoliko standardnih sprava koje su se koristile, došli smo do nebrojene količine mašina, sprava i rekvizita koje proizvode stotine svetskih kompanija za proizvodnju fitnes opreme. Zadržaćemo se na ovom fenomenu proizvodnje u fitnes industriji i njegovim trendovima.

Već decenijama su u industriji fitnes opreme zaposleni najbolji mašinski inženjeri i elektroničari, ali je ulaskom vrhunskih dizajnera, kao i vrhunskih kompjuterskih stručnjaka, proizvodnja opreme dobila sasvim drugu dimenziju.

Jedan od najsloženijih proizvoda je svakako treadmill, ili traka za trčanje, koja je poslednjih decenija doživela velike promene.

Od mašine sa pokretnom trakom koja je ličila na onu za prenos rude, nastala je mekana staza za trčanje svemirskog izgleda sa obiljem multimedijalne zabave. LCD TV sa touch screen-om na kojem imate simulacije najlepših prirodnih ambijenata za trčanje na svetu, pristup internetu i još mnoštvo personalizovanih priključaka čine savremeni treadmill nezamenjivim komadom opreme u svakom savremenom fitnesu.

Kvalitet prati i cena, pa ona za jedan treadmill dostiže cenu malo jeftinijih automobila, što fitnes industriju gura munjevitom brzinom. Inovacije velikih svetskih proizvođača, kao što su Technogym, Cybex, Life Fitness, Precor i drugi, imaju zadatak da praktično svake godine dodaju neku novu spravu ili da unaprede prethodnu.

Od filozofije fitnesa koja je išla ka što većoj izolaciji osnovnih pokreta i pravljenju mašina shodno tome, došlo se do vraćanja na funkcionalni fitnes i pravljenje raznih poligona i kaveza za funkcionalni trening, odnosno trening sa što više prirodnih i složenijih kretanja.

Danas vežbač uđe u fitnes centar bilo gde u svetu gde se nalazi recimo Technogym i nosi USB stik poput običnog kompjuterskog, samo što je ovaj personalizovan.

Stik priključi na bilo koju mašinu i dobiće podatke o prethodnim treninzima koje je imao, ali i savete za buduće treninge. Podaci koje čuvaju recimo Technogym serveri su obimni i veoma korisni, pogotovo kod onih koji vežbaju godinama. U pitanju su dragoceni podaci za vežbače, a pogotovo za njihove trenere. Šta je novo i dokle može da dosegne ova industrija znaćemo već sledeće godine na nekom od svetskih sajmova u Kelnu, Riminiju ili Los Anđelesu. Do tada, probajte neko od ovih savremenih čuda fitnesa ukoliko već niste!

136

trendďťż

137

care

Вода

Од животне важности је уносити довољне количине воде свакодневно. Наглашавам: воде! Не течности уопштено, већ чисте, обичне воде. Нашем телу је потребна некоришћена вода која није прошла кроз неки од процеса њене употребе. Наше ћелије траже „живу“, текућу воду. текст: Драгољуб Јовановић

M

ало ко од нас може себи приуштити да свакодневно пије са неког незагађеног извора. Брз начин живота и пропаганда, допринели су великој популарности флашираних, минералних вода. Недостатак оваквог начина хидрирања нашег тела лежи прво у чињеници да је флаширана вода заправо „мртва“ вода. Овој карактеристици доприносе чињенице да је вода дуго стајала флаширана у пластичној амбалажи и уз то наизменично излагана неповољним условима средине (топло-хладно, мрачно-светло). Следећа, условно речено, лоша ствар је то што свако од нас има своју омиљену робну марку воде, карактеристичног минералног састава. Свакодневно конзумирање воде само једног произвођача може довести до појаве вишка неког ми-

нерала у нашем организму, а то опет даље води ка неком дисбалансу. Зато, ако сте већ принуђени да често пијете флаширану минералну воду, онда бар редовно (седмично) мењајте произвођача. Моја препорука је да набавите неки бољи бокал са филтером и да користите обичну „чесмовачу“. Тако ћете добити живу воду прихватљивог квалитета. Када се говори о води и здрављу, често ћете наићи на савет да воду не би требало пити непосредно пре, током јела и неко време после јела, да се наводно не би разблаживала желудачна киселина и тако отежало варење. Изражавам неслагање са таквом препоруком. Подсећам вас да је вода универзални растварач! Приликом варења хране, да би организам могао да усвоји оно што је разложено, он то мора растворити у води 138

care

(неки витамини су нпр. растворљиви само у води) а такође и разблажити на одређену концентрацију прихватљиву за телесна ткива. У супротном би, по закону осмозе, преслана храна коју смо унели извукла воду из наших ћелија. Мој савет је: пијте кад год осећате да сте жедни, без обзира да ли је то усред обеда или после. На крају, погледајте животиње (које никада нису чуле за поменуто правило о времену узимања воде) које инстинктивно регулишу своје потребе – оног тренутка када се наједу, обавезно се добро напију воде. Овај текст о води ћу завршити још којом речју о потребној количини воде. Толико пута је по разним часописима, књигама, предавањима, изговорена чувена препорука: „Два литра воде дневно“, да је то већ постало беспоговорно правило. И овде дижем свој глас против! Размислите да ли је логично да су 2

литра воде једнако потребнa и физичком раднику који гради путеве на 40ºC, као и службеници која ради у лепо климатизованом, расхлађеном простору. Наравно да не! Потребна количина воде зависи од наше телесне конституције, доба године, физичке активности, исхране, здравственог стања, итд. Дакле, како да одредимо количину потребене воде када је толико фактора условљава? Прилично једноставно. Одређујемо је према боји урина. Уколико смо нормално хидрирани, урин ће бити светло жуте боје. Безбојан урин указује да смо унели више течности него што је потребно и народски речено „испрали“ смо се. Жут (осим непосредно после узимања витамина Б) или наранџаст урин је знак да смо дехидрирани чак иако не осећамо жеђ.

Aqua est maxime necessaria ad vitam et ad usum cotidianum!

139

beauty

140

beauty UMETNOST PODMLAĐIVANJA

ART OF ANTI AGING Dr Lalošević je mnoge popularne metode podmlađivanja donela u Srbiju i pomogla u rušenju tabua o potrebama podmlađivanja. foto: Miroslava Simić

D

r Jasmina Lalošević već skoro dvadeset godina pomera zamišljene granice koje se odnose na lepotu i mladost. A sve je počelo 1994. kada je po završetku studija medicine boravila u Brazilu i tu se definitivno opredelila za estetsku medicinu. Tako su tri ljubavi, prema umetnosti, estetici i medicini postale objedinjene.

Dr Lalošević mnogo radi, ali nalazi vremena i za druge aktivnosti: svira klavir, meditira, piše i uz sve to osmišljava renoviranje prelepe zgrade s početka prošlog veka u Kneginje Zorke 84, gde, osim što radi, planira i da živi. „Moj posao je moj život. Uživam u prostoru koji sam osmislila, slikama koje me okružuju, muzici koja me inspiriše, u poslu koji me ispunjava i radu sa divnim ljudima sa kojima delim dobru energiju”. „Volim savremenu umetnost. Ona provocira, intrigira, odraz je ovog vremena i svako je može drugačije doživeti. Isto je i sa ljudskom lepotom. Različita je i inspiriše me da na svakom licu izvučem onu crtu koja daje tu posebnost u estetskom doživljaju nečijeg lika. Ta zagonetna crta, kada je otkrijem, omogućava mi da sa malo korekcije dobijem mnogo, čuvajući individualnost i potencirajući svežinu izgleda. Zbog toga je analiza lica posebno važna i ja joj dajem veliki značaj.”

Upravo taj analitički pristup i razmišljanje svrstao ju je u deset internacionalnih eksperata u radu sa hijaluronskim filerima. Njena tehnika rada je prihvaćena i publikovana u svetu. Predavanja po pozivu držala je na značajnim stručnim skupovima u Parizu, Monte Karlu, Varšavi, Hamburgu, a priprema se i za odlazak u Tokio.

Pristalica je isključivo proverenih metoda podmlađivanja, a to su plazma biostimulacija (PRP), mezoterapija, hijaluronski fileri, botoks, mezoniti, radiotalasni lifting, laseri, pilinzi i ostale metode prihvaćene u svetu. „Istina je da sam puno van zemlje, ali to je neophodno da bi se održao korak sa svetom. Upravo sam se vratila iz Londona, gde sam imala čast da prođem neverovatnu obuku na Engleskoj Kraljevskoj Akademiji za hirurgiju. Dve nedelje pre toga, prisustvovala sam Ekspertskom Forumu na Univerzitetu u Berlinu.”

Dr Lalošević je otvorila i Holistic Med Centar posvećen detoksikaciji, ishrani, mršavljenju, terapiji celulita, antistres terapiji, terapiji alergija, jačanju imuniteta, odvikavanju od pušenja, ali i terapiji bolnih stanja. „Apsolutno sam ubeđena da je kvantna medicina - medicina budućnosti. Bavi se energetskim disbalansom organizma, a terapija je bazirana na finim podešavanjima, odgovarajućim frekvencijama kojima se organizam, putem biorezonance, dovodi u balans.” Kaže da je neizrecivo srećna što je uplovila u tajne kvantne medicine i okupila vrhunski tim naših i stranih lekara koji radi na očuvanju zdravlja.

O tome neki drugi put…

Dr Jasmina Lalošević Završila je specijalizaciju na VMA, a zatim i specijalizaciju iz antiejdžing medicine u Parizu. Mezoterapiju je učila u francuskoj kolevci mezoterapije, odakle ju je donela u Beograd. Danas je predavač na Q med Akademiji u Parizu. Veliki broj lekara kod nas, ali i u svetu, obučila je da se bave različitim metodama podmlađivanja. www.drlalosevic.com 141

142

person

PRAVDA I HUMANOST

Gordana Grubeša je dugogodišnji odvjetnik, osnivač, većinski vlasnik s pravom upravljanja i zakonski predstavnik društva Grubeša & partneri. Gordanina najveća ljubav je ljubav prema modi i humanitarnom radu. Ona je konačno, uz suradnju sa partnerima iz Los Angelesa uspjela realizirati svoje dvije ljubavi, i to kroz do sada neviđeni koncept na ovim prostorima, otvaranjem Vintage store-a, Das Charmes, u centru Zagreba, koji pruža usluge life-stile konzaltinga, dok istovremeno donira dio svojih prihoda u humanitarne svrhe, za pomoć onima kojima je to najpotrebnije. foto: Vesna Lavrnja

G

ordana Grubeša je dugogodišnji odvjetnik, osnivač, većinski vlasnik s pravom upravljanja i zakonski predstavnik društva Grubeša & partneri. Fakultetsku naobrazbu zaradila je krajem osamdesetih, a po završenom studiju radno iskustvo stjecala je radeći na Županijskom sudu, te kao voditelj i savjetnik pri Županijskoj službi za gospodarstvo i privatno poduzetništvo.

Gordana je devedesetih godina zapocela sa advokatskom praksom, da bi nedugo potom osnovala Odvjetničko društva Grubeša & partneri.

Društvo se bavi pravnim savjetovanjem i zastupanjem klijenata na području trgovačkog i građanskog prava, sportskog prava, radnih sporova i zastupanja u kaznenim slučajevima s područja gospodarskog kriminala. Odvjetničko društvo Grubeša & partneri surađuje sa drugim društvima u zemlji, regiji i šire, s posebnom orijentacijom na pravna i gospodarska tržišta, Italije, Velike Britanije i SAD-a.

Odvjetničko društvo Grubeša & partneri je jedno od vodećih društava u primjeni novih pravnih metoda i alternativnih načina rješavanja sporova medijacijom i arbitražom na međunarodnoj razini. Većinski vlasnik i osoba ovlaštena za zastupanje Društva je dugogodišnja odvjetnica Gordana Grubeša. Sjedište Društva Grubeša & partneri nalazi se u jednom od prvih modernih poslovnih centara u središtu Zagreba. Društvo zastupanjem pokriva cijeli teritorij Hrvatske iz sjedišta i svojih ureda u Dubrovniku i Bjelovaru.

Odvjetničko društvo Grubeša & partneri teži izvrsnosti u svakom pogledu, te su pojedini članovi društva autori brojnih stručnih članaka i druge pravne literature

ili svoje vještine usavršavaju na prestižnim europskim i svjetskim pravnim školama u Parizu i drugdje. Društvo je u više navrata sponzoriralo studente pravnog fakulteta na međunarodnim mutt court natjecanjima u SAD-u i Velikoj Britaniji, gdje su ostvarili iznimne rezultate. Društvo je otvoreno svim mladim profesionalcima, željnima znanja i afirmacije, za stjecanje profesionalnih iskustva i stvaranju karijere kroz odvjetništvo kao životnu profesiju.Pored svih odvjetnickih obveza, Gordana je uspjela predavati pri Hrvatskom helsinškom odboru, te biti suosnivač i većinski vlasnik više trgovačkih društava, koja se bave proizvodnom djelatnošcu. Na taj način Gordana svojim ukupnim djelovanjem na području regije ignorira medunarodne granice i stvara uspješni proizvodni konglomerat koji povezuje Hrvatsku sa cijelim svijetom.

143

Društvo zapošljava 15-ak ljudi od toga 5 odvjetnika specijalista, te više pripravnika i ostalog visoko obrazovanog osoblja. U izvršavanju svojih zadataka i ispunjenju ciljeva klijenta Društvo surađuje sa mnogim vanjskim partnerima specijalistima i drugim clanovima akademske zajednice.

Društvo je naročito posvećeno zaštiti ljudskih prava i humanitarnim djelatnostima.

Privatno, Gordanina najveća ljubav je ljubav prema modi i humanitarnom radu.

Gordana je konačno, uz suradnju sa partnerima iz Los Angelesa uspjela realizirati svoje dvije ljubavi, i to kroz do sada neviđeni koncept na ovim prostorima, otvaranjem Vintage store-a, Das Charmes, u centru Zagreba, koji pruža usluge life-stile konzaltinga, dok istovremeno donira dio svojih prihoda u humanitarne svrhe, za pomoć onima kojima je to najpotrebnije.

architecture

144

architecture

ZAHA HADID

REGENERIŠE NAJVAŽNIJE ISTORIJSKO MESTO U BEOGRADU

Urbanistički projekat studija Zaha Hadid je izrađen u skladu sa najstrožim srpskim propisima i regulativama, a sve vrlo precizne instrukcije i zahtevne sugestije Zavoda za zaštitu spomenika kulture uvrštene su u potpunosti u finalno rešenje.

Fluidna forma koncepta naglašava prirodnu lepotu lokacije, poštujući sve aspekte bogate istorije.

foto: Zaha Hadid Architects; tekst: Desanka Belančić

I

zgradnjom savremenog kompleksa na mestu nekadašnje tekstilne fabrike Beko, koji je dizajnirala Zaha Hadid, biće nastavljen moderni razvoj Beograda koji je bio naglo prekinut osamdesetih godina prošlog veka. Nova multifunkcionalna građevina kod Kalemegdana će probuditi beogradski duh ‘moderne’, koji je bio karakterističan za glavni grad Srbije tridesetih, pedesetih i sedamdesetih godina.

Svaka od tih dekada je obeležena ključnim zgradama koje i danas predstavljaju ikone Beograda i regiona: čuvena Palata Albanije i Radio Beograd tridesetih godina, ceo Novi Beograd sa svojim draguljem - palatom SIV-a pedesetih godina, Sava centar i Sportski centar 25. maj sedamdesetih... Međutim, ovaj razvoj progresivnog duha je surovo prekinut krizom posle Titove smrti osamdesetih godina, kao i raspadom Jugoslavije praćenim ekonomskim sankcijama devedesetih godina.

Beograd je vodio tešku borbu u prvoj dekadi dvadeset prvog veka, pokušavajući da pronađe svoj izgubljeni put, da bi danas, u drugoj dekadi, zajedničkim naporima privatnih i javnih investitora konačno iskoristio momenat i izborio se za prve projekte koji su dostojni naslednici čuvene modernističke prošlosti, kao što su most na Adi, „Oblak“ na Savskom pristaništu, novi projekat „Beko“, Centar za promociju nauke, hoteli Zira, Square Nine i Falkenštajner, projekat Muzeja nauke i tehnike, predlog novog urbanističkog rešenja Luke Beograd, naselje „West 57“…

Sa novim konkursima svetskog ranga, projektima i izgrađenim okruženjem, u Beograd su se vratile vrhunske svetske arhitekte – Daniel Libeskind, Boris Podreka, Volfgang Čapeler, Isai Vainfeld, Sou Fudžimoto i poslednja, ali svakako ne najmanje bitna Zaha Hadid. Takođe je najavljen i angažman Santijaga Kalatrave u sklopu nove zgrade Beogradske filharmonije.

Bez obizira na različite poglede o angažovanju svetskih zvezda arhitekture, Beograd će postati prvi grad u regionu jugoistočne

Evrope koji će moći da se pohvali građevinom trenutno verovatno najuspešnijeg svetskog arhitektonskog studija Zaha Hadid iz Londona. Jedinstveni multifunkcionalni kompleks na mestu nekadašnje fabrike Beko na obali Dunava će zajedno sa predloženim projektom „Oblak“ japanskog arhitekte Sou Fudžimota na Savskom pristaništu, označiti revitalizaciju cele starobeogradske strane Ušća, polukružnog poteza od Sportskog centra 25. maj do Beton hale, ključnog istorijskog mesta Beograda. O uspešno započetoj revitalizaciji ovog važnog područja svedoči pažnja Grada posvećena Beton hali i renoviranju sportskog centra na Dunavu, zajedno sa novim teniskim terenima Novaka Đokovića.

Novi „BEKO“ u tom kontekstu zapravo pretenduje da postane novi urbani centar grada. Kompleks će se prostirati na 94.000 kvadratnih metara i činiće ga moderni stambeni objekti, galerije, poslovni deo, hotel sa 5 zvezdica, najsavremeniji kongresni centar koji nedostaje Beogradu da bi se ponovo pozicionirao na svetskom tržištu konferencija, prodavnice i robna kuća...

Rezidencijalni deo će se sastojati od vrhunskih završnih materijala i sistema gradnje, a u okviru kompleksa će postojati ogroman podzemni parking, služba za održavanje i obezbeđenje. Projekat je koncipiran kao kompleks koji će nuditi čitav spektar najrazličitijih usluga korisnicima koji u njemu žive ili rade, gostima hotela i posetiocima.

Neposredna blizina dunavske obale, ušće dve velike reke, kao i pešačka povezanost sa savskim „Oblakom“ doprineće životnim uslovima nalik onima u marinama na moru kakvi do sada nisu postojali u Beogradu. Naime, ovaj trenutno napušteni deo centra grada uskoro će uneti sasvim novi život u istorijsku četvrt Dorćola. Dnevni posetioci, stanari i zakupci poslovnih prostora će iz savremenog kompleksa preko novog, planiranog mosta moći da prošetaju do susednog teniskog kluba Novaka Đokovića i svih ostalih rekreativnih sadržaja Sportskog centra 25. maj i zatim pe145

architecture

Lamda Development je lider među kompanijama za razvoj nekretnina u Grčkoj.

Nedavno je zaključila prvu državnu privatizaciju u vrednosti od 81 miliona evra.

Do sada je radila na izgradnji brojnih stambenih i komercijalnih objekata u regionu Jugoistočne Evrope od kojih su najpoznatiji tri glavna šoping centra: The Mall Athens i Golden Hall u Atini, Mediterranean Cosmos u Solunu, kao i marina Flisvos u Atini. nja, a samim tim će grad dobiti izlaz na obalu Dunava. U izgradnji će biti korišćeni najsavremeniji materijali i sistemi ’ekološke gradnje’ što poskupljuje i produžava proces konstrukcije, ali sa druge strane značajno smanjuje troškove za buduće korisnike kompleksa. Nastojaćemo da kroz savremen kompleks nastavimo taj čuveni beogradski duh „moderne“ - kaže Zisimos Danilatos, direktor razvoja grčke kompanije Lamda Development.

S obzirom na kompleksnost projekta, nove inovativne materijale i sisteme najnovijih tehnologija koji će biti korišćeni u gradnji, očekuje se da će ukupna investicija prevazići 200 miliona evra. U procesu od početka planiranja do realizacije projekta biće angažovano više od 2.000 ljudi, dok će sam kompleks po završetku zapošljavati oko 1.000 ljudi najrazličitijih profila, od vrhunskih domaćih stručnjaka za komunikacije, finansije, inženjering, medicinu, turizam i menadžment, do svih ostalih vidova uslužnih delatnosti.

Kompleks će sasvim sigurno uspostaviti nove, prvenstveno životne standarde na srpskom i regionalnom tržištu, ali i nove standarde kada je reč o arhitekturi i građevinarstvu. Imajući u vidu nekoliko rešenja svetskih arhitektonskih biroa, kompanija Lamda Development je na kraju izabrala projekat studija Zaha Hadid.

Zahvaljujući iskustvu u projektovanju savremenih objekata u blizini istorijskih građevina i pomeranju granica arhitekture i urbanog dizajna, projekti Zahe Hadid su postali prepoznatljivi širom sveta. Ideja vodilja specifičnog stila Zahe Hadid, parametricizma, je uvođenje fluidnih formi u arhitekturu, oblika kakvi postoje u prirodi, biljnom i životinjskom svetu. Zdanja koja potpisuje kuća

šačkom i biciklističkom stazom nastave do restorana i kafića u Beton hali i području Savamale, usput uživajući u neponovljivom ugođaju Kalemegdana i ušća Save u Dunav.

Grčka kompanija Lamda Development je 2007. godine na javnoj aukciji, za 55,8 miliona evra kupila prostor na kome će biti izgrađen kompleks. „Mesto na kome ćemo uskoro početi gradnju predstavlja crnu tačku na mapi Beograda, iako je od strogog centra grada udaljeno svega 500 metara - trenutno nije u upotrebi i potpuno je nepristupačno. Namera nam je da u potpunosti revitalizujemo ovaj važan, ali zanemaren deo grada. Kompleks neće predstavljati samo novo mesto za život, već potpuno novi urbani centar pogodan za uživanje, posao, turizam, šoping, kulturu. Za nas je ova lokacija neprocenjiva i zato smo angažovali najbolje svetske arhitekte, kao što je studio Zaha Hadid Architects, da specijalno za Beograd kreiraju nešto zaista izuzetno i jedinstveno…

Kompleks je inspirisan fluidnom formom koja naglašava prirodnu lepotu lokacije, a istovremeno poštuje sve aspekte bogate istorije ovog mesta i kreiran je u skladu sa postojećim urbanističkim planom, prostorom i istorijskim okruženjem Kalemegdana. Cilj nam je da oplemenimo ovaj deo grada i damo mu novu namenu, ali istovremeno sačuvamo duh i kulturu Kalemegdana, unapredimo i poboljšamo šire područje oko tvrđave i ojačamo infrastrukturu ovog dela grada. Prilikom projektovanja smo vodili računa da pogled sa tvrđave ka Sportskom centru 25. maj bude slobodan i otvoren, dok će u prizemlju kompleksa biti otvoren javni prolaz namenjen pešacima kao što je jasno definisano prilikom planira146

architecture Zaha Hadid raskidaju sa svim stereotpima građevinarstva: nema rigidnih formi, ravnih linija, simetrije, ponavljanja, klasične raspodele prostora po funkcionalnosti. Zgrade izgledaju različito iz svih uglova, oblici su obli i fluidni i prostor nije ispresecan, već teče – odaje se presipaju iz jedne u drugu bez prekida. „Oduševljeni smo što radimo na BEKO projektu. Projekat je usmeren na urbanu regeneraciju važnog mesta koje se nalazi na raskrsnici glavnih kulturnih građevina. Masterplan je izrađen u skladu sa snažnom modernističkom tradicijom regiona, uz primenu novih koncepata i metoda kako bi se ispitali i ustanovili sadržaji mesta, dok je kompozicija zgrada definisana elegantnom koherentnošću koja ukazuje na složenost obrazaca života 21. veka. Projekat BEKO-a se uklapa u pejzaž koji okružuje kulturni centar Beograda i sjedinjen je sa glavnim javnim prostorima. Veoma je važno investirati u ova javna dobra koja su usko vezana za grad. Javna dobra su bitna komponenta bogatog urbanog života i pejzaža, objedinjuju grad i povezuju urbane građevine“ - smatra Zaha Hadid.

Na dugo očekivanoj sesiji o budućem razvoju Beograda koju je organizovala Beogradska nedelja dizajna pod pokroviteljstvom Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada istaknute su, između ostalih projekata, i prednosti BEKO kompleksa. Na panelu je premijerno prikazana animacija projekta uz obraćanje predstavnika grčke kompanije Lamda Development i arhitektonskog studija Zaha Hadid. „Svi naši projekti su jedinstveni i svaki put kada nam predlože neki projekat znamo da moramo da osmislimo nešto novo, da osmislimo nešto što je karakteristično i prilagođeno zadatku, klijentu, sredini… Ovaj treba ne samo da se uklopi, već i da pozitivno utiče na okruženje u kojem se nalazi, a naravno veoma je važna i integracija između prirode i arhitekture. Nova arhitektura, u smislu vizije, ne treba da bude sputana starim formama.

Arhitektura funkcioniše na mnogo nivoa, treba da uključi određenu lokaciju i kontekst, a zgrada može da u sebe uvuče kontekst na različite načine tako da ceo kompleks bude funkcionalan.

Ovaj projekat je veoma svestan okruženja, ali istovremeno on može da bude simbol nove ere za Srbiju“ - izjavio je prilikom boravka u Beogradu Hristos Pasas, predstavnik studija Zaha Hadid Architects.

147

home

DIZAJN STUDIO OMeRTA

sKYFALL APARTMAN SA POGLEDOM NA AKROPOLJ Stan ima fantastičan pogled na drevni grčki Akropolj, a njegov enterijer je mešavina odlično uklopljenih umetničkih dela i dizajnerskih komada nameštaja što zajedno stvara jedinstven ambijent.

N

ajnoviji projekat enterijera Studija Omerta je renoviranje trosobnog stana u centru Atine. S obzirom na to da se stan nalazi na devetom spratu zgrade, iz njegovog dnevnog boravka se pruža lep pogled na Akropolj, dok spavaće sobe, koje su orijentisane ka drugoj strani zgrade, gledaju na malu crkvu Svetog Đorđa koja se nalazi na vrhu planine Likavitos.

U prostoru dominiraju boje karatkeristične za Studio Omerta kao što su crna, siva i bela. Korišćene su na različitim površinama kako bi stvorile idealnu pozadinu za odabrane komade nameštaja – dela nekih od najpoznatijih evropskih arhitekata i dizajnera poput Le Korbizijea, Franka Albinija i Pjera Lisonija.

Umetnička dela u stanu predstavljaju različite stilove u okviru savremenog žanra, od kojih se većina koncentriše na predstavu ljudske figure.

Ukupni utisak predstavlja zbir mogućnosti koje pruža klasičan atinski stan koji u rukama vizionarskih dizajnera evoluira u viši nivo savremene urbane estetike.

foto: Giorgios Sfanianakis; tekst: A. Stanković

148

home

U prostranoj dnevnoj sobi smeštena je kožna garnitura za sedenje i metalni trpezarijski sto sa staklenom pločom, kao i dve kožne fotelje.

Sve to je postavljeno na meki tepih bež tonova koji svojom teksturom i bojom daje toplinu prostoru. Kada zalazi sunce, soba dobija gotovo dramatičan i misteriozan izgled zahvaljujući suptilnoj i vešto postavljenoj rasveti koja dodatno pojačava igru refleksija i senki.

149

home

home

BAROVIER & TOSO

700 godina izrade murano stakla Mali broj brendova može se pohvaliti sa 700 godina nasleđa, a venecijanski staklari Barovier i Tozo (Barovier & Toso) spadaju među njih. Koreni ove kompanije mogu se pratiti unazad do 1291. godine, kada je Jakobelo, najstariji predstavnik porodice osnovao radionicu na ostrvu Murano.

B

Foto: Barovier & Toso, tekst: A. Stanković

arovier i Tozo su najstarija kompanija za izradu stakla u Italiji, a možda i na svetu. Oni proizvode staklo na ostrvu Murano, koje je poput mnogih drugih ostrva mesto misterija i čuda. Istorija ove firme datira od 13. veka i neka od njihovih najboljih dela od stakla krase mnogobrojne muzejske kolekcije širom sveta.

Ova italijanska firma je usavršila drevnu umetnost proizvodnje murano stakla koja je i učinila da grad Murano bude vekovima nadaleko poznat po proizvodima od stakla.

Barovier i Tozo proizvodi široku paletu ručno rađenih proizvoda od venecijanskog stakla u koju spadaju: murano kristalne čaše, umetnička dela od duvanog murano stakla, klasična i stilska rasveta uključujući i čuvene murano lustere, kristalne lustere, zidne, podne i stone lampe. Kolekcija savremene rasvete kompanije Barovier i Tozo idealno se uklapa u savremeno dizajnirane enterijere, dok se lusteri, dizajnirani i rađeni po narudžbini, često prave za javne zgrade.

Većina istoričara smatra da početak proizvodnje duvanog murano stakla datira krajem 10-og veka, tačnije, 982. godine.

Zakonom koji donosi vencijanski dužd u 13. veku naređuje se premeštanje svih staklarskih peći i radionica iz Venecije na ostrvo Murano. To je bio početak tradicije

koja se održala do danas. Od tada, kad god kažemo „staklo“, mislimo prevashodno na staklo koje je dolazilo iz Murana i na proizvode čiji je izuzetan kvalitet poznat u svetu. Duvano i ručno oblikovano murano staklo poznato je po svojoj filigranskoj izradi, po staklenim mozaicima i Milefjori Murina (Millefiori Murrina) motivima.

Godine 1295. Jakobelus Barovier formirao je radionicu pod nazivom „Murano staklo – Barovier“. On je bio osnivač porodične dinastije koja je vekovima i generacijama održavala i usavršavala jedinstvene tehnike izrade duvanog stakla. Barovierovi nisu bili samo proizvođači, već i dizajneri. Barovierov posao je nastavio da cveta tokom vekova i ova kompanija i danas odlično posluje pod porodičnom upravom.

Trenutno, ovom kompanijom, koja ima 85 zaposlenih, rukovodi Jakobo, a sedište se nalazi u Palati Kontarini (Palazzo Contarini) u Muranu.

Kompanija, pored ugostiteljskih objekata, hotela i restorana, svojim proizvodima snabdeva i mnogobrojne privatne klijente, među kojima je i porodica saudijskog kralja. Za njegovu palatu u Taifu, Barovier i Tozo izradili su sada već čuvenu kolekciju rasvete. Pored toga, njihova rasveta se može sresti i po juvelirnicama kao što je Kartije, ili modnim kućama kao što su Dior i Dolče i Gabana.

gadget

Tag Heuer Link Luksuz, preciznost i Android Tag Heuerov Link u sebi spaja luksuz, funkcionalnost i vrhunsku izradu poznatog švajcarskog proizvođača satova.

L

ink je dizajniran da dopuni luksuznu liniju telefona kompanije Tag Heuer, a ime je dobio po istoimenom ručnom satu ovog švajcarskog proizvođača. Kućište od nerđajućeg hirurškog čelika je otporno na koroziju, a obloga je ručno izrađena od teleće ili kože aligatora. Pojedine verzije se rade sa oblogom od 18 karatnog zlata, ili su ukrašene sa preko 1.000 dijamanata (ukupno 2.53 karata). Telefon ima krunicu za navijanje, nalik na ručne satove, samo što u ovom slučaju ona otvara „autolok“ sistem koji krije portove za konekciju i slot za SIM i mikro SD karticu od 8 ili 16GB. Link ima 3.5” TFT LCM displej, rezolucije 800x480 piksela sa 16 miliona boja, zaštićen specijalnim „Gorilla“ staklom otpornim na ogrebotine i udarce, kameru od 5MP sa autofokusom i opcijom snimanja video zapisa. Tu je i stereo bluetooth, AGPS, WiFi, EDGE, HUSPA 3G i procesor od 1 GHZ. Jedini nedostatak, pored cene sa mnogo nula, jeste memorija od 256 mb, kao i starija verzija Android operativnog sistema, što u svakom slučaju neće biti toliko važno onima koji se odluče za kupovinu ovoga telefona.

VERTU TI PRVI VERTU SA ANDROIDOM Prihvatajući po prvi put Google Android operativni sistem, Vertu predstavlja novu igračku za one sa dubokim džepom.

I

zbegavajući Simbijan, koji je do sada korišćen kao operativni sistem na Vertu telefonima, novi model ove kompanije će raditi na novijoj verziji Andorid sistema 4.0 - Ice Cream Sandwich, što predstavlja veoma zanimljiv pomak na polju luksuznih mobilnih telefona.

Pored privikavanja na novi sistem, fanovi ovoga brenda će imati priliku da isprobaju novi Konsijerž servis, koji u suštini, funkcioniše kao vaš privatni batler.

Vertu Ti ima 3.7” WVGA displej, solidnu i kvalitetnu kameru sa 8 MPX i 64 GB interne memorije. Kompanija takođe obećava bateriju koja omogućava 7.2 sata vremena za razgovor. Novina je i originalni zvuk zvona koji u Vertuu nazivaju „muzička interpunkcija“ u izvođenju Londonskog simfonijskog orkestra koji dolazi sa visokim audio kvalitetom, ljubaznošću Bang & Olufsen-a.

Ako ostavimo kapriciozan zvuk sa strane, u paketu sa telefonom dobijate oblogu protiv klizanja, punjač za kuću i auto, kablove za prenos podataka, itd. Ovaj telefon je - prema rečima predsednika kompanije - najznačajniji proizvod dekade koji zahvaljujući novom operativnom sistemu obezbeđuje provereno i intuitivno okruženje, dok dizajn i zanatsko izvođenje ostaju jedinstveni za ovaj brend.

152

gadget

Shape Audio Organic Harmony ZVUČNIK - SKULPTURA Inspirisana organskim oblicima i prirodom, švedska kompanija Shape Audio je dizajnirala zvučnik – skulpturu, livenu u bronzi, srebru ili zlatu, čija cena dostiže neverovatnih 5.000.000 evra.

O

snovana 2007. godine, švedska kompanija Shape Audio dizajnirala je i proizvela Organic Harmony - novi sistem zvučnika, koji je jedinstven, između ostalog i po tome što je ručno izrađen i liven u bronzi, srebru ili zlatu. Stručnjaci za audio-tehniku tvrde da je ovaj zvučnik jedina „zvučna skulptura na svetu“. U kompaniji ističu još i to da se „Shape Audio izdvaja od tradicionalne percepcije audio tehnike i njene proizvodnje, fokusirajući se podjednako na spoljnji i unutrašnji dizajn zvučnika i njegovu tehnologiju“.

Inspirisan i fasciniran prirodnim, dizajner i koosnivač kompanije, Lućano Paskuarielo (Luciano Pasquariello), želeo je da izbegne stvaranje klasične pravougaone geometrijske forme. Ovaj zvučnik, prema rečima Paskuariela, „organski raste u konačnu formu koja je lepa i perfektna“. „Gledao sam na stotine oblika u prirodi kako bih našao inspiraciju, i ono što vidite jeste moja skromna interpretacija nekih od tih formi. Želeo sam da stvorim bezvremeni dizajn zvučnika koji će trajati dekadama i na čiji izgled neće uticati ono što je trenutno aktuelno u svetu audio-tehnike i njenom dizajnu“. Metal je dugo korišćen za izradu muzičkih instrumenata, kao što su npr. trube, gramofoni i to pre svega zbog svojih odličnih svojstava pri reprodukciji zvuka. Prema rečima tvorca, ovi metali obezbeđuju odlične karakteristike neophodne za dobru

reprodukciju zvuka, prijatnu taktilnu senzaciju i naravno, neverovatan izgled. Kako bi se obezbedio najviši mogući kvalitet zvuka, Organic Harmony je opremljen ugrađenim pojačalom od 1000 W, analognim XLR mikrofonom, USB i Ethernet konekcijom kako bi se obezbedila reprodukcija sa iPhona, PC racunara, CD plejera ili drugog audio-uređaja. Zbog visoke cene zvučnika, a i kako bi se obezbedilo da hardver zvučnika ne zastari, tim Audio Shape-a je smestio veći deo elektronike u staklenu kutiju kojoj se može lako pristupiti kako bi se izvršile popravke ili poboljšanja, ukoliko je to potrebno.

Organic Harmony će biti proizveden u limitiranim serijama od plemenitih metala. Svaki primerak će biti numerisan čineći ove zvučnike jedinstvenim. „Verujem da će ovi zvučnici postati retki, kolekcionarski primerci sa mitskim referencama, dobro poznati poznavaocima audio-tehnike i imaće ih veoma mali broj ljudi“ – zaključuje Paskuarielo.

Bronzana verzija ovog ultra luksuznog zvučnika biće proizvedena u seriji od samo 99 primerka i svaki će težiti 95 kg, a očekivana cena je 63.000 evra. Verzija u sterling srebru biće limitirana na 5 primeraka težine 115 kg i imaće cenu od 300.000 evra, dok će samo jedan primerak Organic Harmony sistema biti izveden od čistog 18-karatnog zlata, ukupne težine 215 kg i imaće cenu od neverovatnih 5.000.000 evra ili 6.800.000 dolara.

153

new face JOVAN ĐAKONOVIĆ model

photography: Vesna Lavrnja fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević collection: CULT OF PERSONALITY summer 2013 make up: Lela Milošević supervisor: D.J.

photography: Vesna Lavrnja , fashion designer: INDIVIDUAL by Bata Spasojević, collection: CULT OF PERSONALITY summer 2013, make up: Lela Milošević, model: Anja Šaranović, MISS YU

gadget

Samsung PREDSTAVLJA S9 Ultra HD 4K Televizor Baš kada ste pomislili da ste nabavili novi hi-def televizor, pojavi se novi Samsungov model koji ukrade slavu prethodnog svojim novim 85” ekranom.

S

amsung S9 4K je predstavljen kao novi, luksuzan TV, bez presedana i jedinstvenog dizajna. Korejski elektronski gigant je prikazao ovaj novitet na Međunarodnom sajmu elektronike u Las Vegasu.

Ovo nije običan televizor visoke rezolucije, već ultra visoke rezolucije i deo je nove generacije 4K televizora sa 4 puta više piksela (ukupno 4.000) od tradicionalnog LED TV-a. I sve to na ogromnom ekranu koji „lebdi“ na ramu koji izgledom podseća na slikarski štafelaj i može da se naginje na gore i na dole.

Zvučnici jačine 120 W su skriveni u metalne nosače kako bi se zadržale elegantne proporcije ekrana. Dok ultra visoka definicija ne postane standard, S9 konvertuje standardni HD sadržaj u ultra HD. TV dolazi opremljen pozadinskim osvetljenjem, glasovnom kontrolom i Smart aplikacijama. Uz sve to, verovatno dobijate i poprilično težak manual kako bi se izborili sa veoma naprednim tahničkim funkcijama ovoga uređaja. Očekivana cena ovog Samsungovog modela je 40.000 dolara.

Fujifilm X100S Vintage izgled i moderna tehnologija Fujifilm privlači pažnju svojim modernim X100S fotoaparatom koji u sebi spaja elegantan vintage dizajn sa modernim sofisticiranim funkcijama.

F

ujifilm X100S pruža beskompromisni kvalitet slike i jedinstveno fotografsko iskustvo. Ova 16.3 MPX kamera ima hibridno optičko tražilo visoke definicije i novi senzor skriven unutar kompaktnog kućišta i glamurozne retro obloge od kože. Novorazvijeni senzor obezbeđuje odličnu osetljivost čak i pri slaboj svetlosti i proizvodi najoštriju sliku. Još impresivnija je činjenica da je ovo prvi fotoaparat na svetu koji nudi „Digital Split Image“ displej, koji omogućava super precizno fokusiranje tokom snimanja.

X100S takođe nudi i opciju kreativne umetničke fotografije zahvaljujući svojim naprednim filterima gde možete birati osam različitih efekata. Bilo da želite da fotografišete lepo zelenilo tokom šetnje parkom, radite modne fotografije, ili želite da napravite vizuelno intrigante fotografije, X100S će vam obezbediti odgovarajuće funkcije.

Elegantna retro kožna futrola sa kaišem je dizajnirana da savršeno dopunjuje klasičan dizajn i može ostati na aparatu i kada menjate baterije ili ubacujete memorijsku karticu.

163

gardening

164

gardening

Kraljevski parkovi

LONDON

Prestonica Velike Britanije ima mnogo zelenih i otvorenih prostora. U svakom delu Londona možete pronaći bar jedan park. Oni koji su gradili i naseljavali ovu metropolu svakako su znali da uživaju, ali su i mislili na generacije koje će živeti u njemu, ili će ga posećivati turistički ili poslom.

H

tekst: Jelena Đokić, foto: The Royal Parks

ajd park (Hyde Park) je jedan od najplemenitijih parkova u Evropi. Nalazi se u jednom od najekskluzivnijih delova u britanskoj prestonici. Tihe i mirne staze, koje vode ispod krošnji stoletnih stabala, čine ovo mesto odličnim za odmor i relaksaciju u prirodi. U parku postoje dva predivna jezera u kojima su smeštene različite vrste ptica, plovki i patki. Ovaj park je najveći u Londonu. Na severoistoku parka nalazi se veličanstvena Kensington bašta.

Hajd park ima najbolju lokaciju u Londonu, a s obzirom na to da se prostire na 360 hektara, budite sigurni da će šetnja potrajati. Otvoren je svakog radnog dana od 5 ujutro do ponoći. Do njega se lako dolazi bez obzira koji prevoz da izaberete. Ako uđete iz pravca Rojal Albert Hola (Royal Albert Hall) naići ćete na monumentalni spomenik podignut u slavu Alberta, koji je podigla njegova supruga Kraljica Viktorija. Spomenik, rađen u gotskom stilu, visok je 45 metara i bilo je potrebno deset godina da se sagradi. Njegova izrada je koštala tadašnjih 120.000 funti, što je današnji ekvivalent cifri od 10 miliona funti. Okolo se nalaze stoletna stabla lišćara, kao i prostrani travnjaci gde se posetioci zabavljaju igrajući badminton, kriket, ili naprosto sede na travi, pričaju, odmaraju se čitajući knjige ili slušajući muziku. Leti možete unajmiti čamce koji pružaju priliku za lagano veslanje po jezeru, ili ribolov na određenim mestima, ali vam za to treba dozvola. U Hajd parku se nalazi i bivši dom Princeze Dajane, kao i memorijalna Fontana sagrađena 2004. godine u njenu čast. Fontana je, inače, napravljena tako da metaforički prati život lepe

165

gardening

i nesrećne princeze. U početku voda teče polako, ravnom stazom, a kako njen život odmiče, tako i voda počinje da poskakuje, a onda prelazi u brzake i vrtloge. Ispred bišeg doma Princeze, svakog 6. jula, na njen rođendan, brojni posetioci ostavljaju cveće i dirljive poruke tragično nastradaloj Dajani. Takođe, u parku se nalazi i deo memorijalne staze princeze Dajane, koja vodi kroz 4 najlepša parka u Londonu: Sent Džejms, Grin park, Kensington Gardens i pomenuti Hajd park.

Neizbežan park za posetu je i Grin park (Green Park). Subotom i nedeljom teško može da se prođe kroz ovaj park zbog velikog broja ljudi koji stoje ispred Bakingemske palate. Bakingemska palata je sagrađena 1703. godine, a šezdeset godi-

na kasnije kupio ju je kralj Džordž Treći (George III). Postaje prebivalište kraljeva i kraljica nakon što je kralj Džordž Četvrti (George IV) naručio pregradnju 1824. godine. Ako vidite kraljevsku zastavu kako leprša na istočnoj strani palate, znajte da je u palati Njeno Veličanstvo Kraljica.

Pored Grin parka je Sent Džejms park (St. James's Park). Unutar parka možete videti Sent Džejms palatu (St. James's Palace) koja je prvobitno izgrađena na mestu bolnice za gubavce. To je dom Vojvode i Vojvotkinje od Kenta, kao i prebivalište mnogih drugih pripadnika kraljevske loze. U blizini se nalazi Trg parlamenta, na kome su atrakcije grada kao što su Big Ben, Parlament i Vestminster Abi. Još jedan od raskošnih parkova u Londo-

166

nu je bez sumnje Ridžens park (Regent's Park). Smešten je u severozapadnom Londonu i nudi razne vidove zabave. Unutar parka je jezero gde se može iznajmiti mali čamac. Posetioci vole da fotografišu ptice kako se gnezde. Ako volite cveće i divite se delima pejzažnih arhitekata, u Ridžens parku zaista ćete uživati. Postavljene su brojne klupe i stolice gde možete sesti i sebi priuštiti ,,zen momenat“. Još ako ponesete korpu za piknik… Ali, nemojte se začuditi ako vam priđu veverice koje su prilično pitome i zatraže da nešto pojedu.

Na severnoj strani parka nalazi se Londonski zoološki vrt. Renoviran je pre nekoliko godina, a u kavezima možete videti ugrožene vrste životinja. Možete im i pomoći tako što ćete ih ,,usvojiti“. Na taj način

gardening

finansijski pomažete zoološkom vrtu. U parku možete da se bavite različitim sportskim aktivnostima, poput tenisa ili fudbala.

Park je dom Regent's College-a sa mnogobrojnim studentima koji su došli sa različitih strana sveta da steknu obrazovanje.

Unutar Ridžens parka je najveća džamija u Londonu.

Nedaleko od Ridžens parka nalazi se Primrouz Hil park (Primrose Hill Park). Iz ovog parka, ako se popnete do vrha, pruža se divan pogled na centralni London.

Park sa još boljim pogledom na London je Aleksandra park (Alexandra Park). Do njega možete stići tako što ćete ići vozom do Alexandra Palace stanice ili podzemnom železnicom do Wood Green-a (oko 20 minuta od parka).

Između Aleksandra parka i Ridžens parka je Hampsted Hit park (Hampstead Heath Park). Park je prilično velik i možete čak i da se kupate u nekom od malih jezera.

Jezera unutar parka su okružena drvećem i grmljem, a ako volite ribolov postoji mogućnost da se i time bavite.

U parku Kju Gardens (Kew Gardens) nalaze se botanička čudesa iz celog sveta. U trezorima parka nalazi se na hiljade različitih vrsta semena, kako bi bili sigurni da pojedine biljne vrste neće nestati. Staklenici puni palmi, cveća i egzotičnog grmlja oduzeće vam dah. Različiti japanski vrtovi sigurno će vas zadiviti. Teško je opisati zadovoljstvo i užitak koji ćete doživeti.

Nedaleko odatle nalazi se Sajon park (Syon Park). U njemu se održavaju mali

167

sajmovi lokalnog stanovništva. Ovaj park ima Kuću leptirova. Kada kročite u to zdanje, osetićete mirise i vlažnost tropskih šuma. Stotine leptira lete svuda unaokolo, a bićete u prilici da se upoznate i sa životom u mravljoj koloniji.

Naravno, treba pomenuti i Ričmond park (Richmond Park) koji sa divljim eksterijerom ima izgled koji će vas trenutno smiriti.

U ranim jutarnjim satima, sa korpicom za piknik i ćebetom, idite u ovaj park i posmatrajte jelene kako hodaju po parku. Oni često lutaju po njemu tokom letnjih meseci. Vrlo su pitomi, tako da nema razloga da se plašite. Uz to, oni su kraljevsko vlasništvo pa tokom vožnje kroz park morate biti oprezni i morate da pazite na njih prilikom prelaska puta.

yachting

168

yachting

Rojal Hausman

SUPERjAHTa sa stilom

Ova pomorska lepotica dolazi iz studija Džerarda Dajkstre, enterijer potpisuje Rouejds Jang, dok je izrada poverena čuvenom holandskom brodogradilištu sa dugom tradicijom - „Rojal Hausman“-u.

Jahta „Kamaksita“ predstavlja izuzetan spoj klasičnog stila i modernog luksuza. Svojom tradicionalnom spoljašnjošću i gotovo stilskim enterijerom, kod putnika izaziva osećaj dobrodošlice i topline. „Kamaksita“ kombinuje izuzetne performanse sa impresivnom fleksibilnošću u pogledu smeštaja posade i putnika. Ona je, jednostavno rečeno, prava superjahta sa stilom.

Foto: Cory Silken, Hans Westerink, tekst: A. Stanković 169

yachting

T

okom 2012. godine, holandsko brodogradilište „Rojal Hausman“ (Royal Huisman) konstruisalo je izuzetno elegantan keč „Kamaksita“ (Kamaxitha). Jahtu je dizajnirao Studio za pomorsku arhitekturu „Dajkstra“ (Dykstra Naval Architects), dok je topao i klasičan enterijer delo dizajnera Rouejdsa Janga (Rhoades Young).

Ova jahta nastavlja liniju Rojal Hausmanovih jahti rađenih u duhu tradicije i od momenta porinuća dokazala je da može podjednako dobro da plovi svetskim okeanima, kao i da krstari duž mediteranskih obala pokazujući svoju elegantnu liniju. „Kamaksita“ ima izraženu, gotovo kraljevsku siluetu, te sa njenim jakim sekirastim pramcem i delikatnom krmom podseća na klasične kutere, dok istovremeno zadržava uravnotežen i sportski izgled superjahte. Bez prozora na bočnim stranama, tradicionalana, ali istovremeno moderna, spoljašnjost naglašava njen savremeni duh. „Kamaksita“ je projektovana za visoke performanse i velike brzine, a da pri tom nisu zapostavljeni udobnost i dizajn.

Ne bi trebalo da čudi ni težnja ka postizanju vrhunskih performansi, jer je „Kamaksitu“ projektovao Džerard Dajkstra (Gerard Dykstra), renomirani brodograditelj, bez premca u svojoj branši, koji ima iskustvo i stručnost u kreiranju tradicionalno dizajniranih jahti odličnih karakteristika.

Svojom divnom, otvorenom palubom i gracioznom kabinom, u kombinaciji sa izraženo modernim oblikom trupa „Kamaksita“ u sebi objedinjuje dve važne kategorije superjahti: odlične performanse i specifičan stil. A s obzirom da visoke performanse obično idu ruku pod ruku sa upotrebom savremenih tzv. „pametnih“ materijala, ne čudi upotreba alu-star aluminijuma pri izradi trupa, ili karbona pri izradi jedara. Sve ovo, u kombinaciji sa izdignu-

tom kobilicom, trupom u obliku kanua i karbonskim kormilom, rezultira velikom pokretljivošću, fleksibilnošću, snagom i veoma lakim upravljanjem.

Maštoviti enterijer Rouejdsa Janga ostavlja utisak ambijenta klasičnih referenci i tradicionalnog zanatstva. Ove godine Jang je osvojio nekoliko prestižnih nagrada za svoj dizajn, a konačan rezultat je gotovo stilska unutrašnjost puna topline i raskoši, koja u potpunosti odgovara jahtama ove klase. U enterijeru dominiraju mesing, crvenkasta boja mahagonija, visoki sjaj, starinski dizajnirana rasveta - što zajedno stvara veoma prijatan utisak. Jang kombinuje savremenu tehnologiju sa tradicionalnim stilom, pa su tako sve kabine opremljene najsavremenijim pogodnostima uključujući i podno grejanje; kuhinja je opremljena najmodernijim aparatima, a gostinjski apartman je u potpunosti prilagođen osobama sa invaliditetom i kretanju u invalidskim kolicima.

Glavna kabina na palubi i kokpit su pokriveni elegantnom nadstrešnicom radi zaštite od sunca i zajedno predstavljaju dnevni boravak i prostor za okupljanja sa fantastičnim pogledom na more. U potpalublju se nalaze mnogobrojni saloni opremljeni kaminom i barom, radne, spavaće i gostinjske sobe, kao i velika kuhinja i prostor za obedovanje. Glavna spavaća soba ima poseban garderober i luksuzno kupatilo sa najsavremenijim sanitarijama, kadom i tuš kabinom. Sve prostorije su prirodno osvetljene preko krovnih prozora postavljenih duž palube. Prostrane i svetle kabine u kombinaciji sa toplim bojama nameštaja stvaraju veoma prijatnu, spokojnu atmosferu i čine da se putnici osećaju ugodno i kao kod svoje kuće.

Ukratko, „Kamaksita“ je klasična jahta namenjena rekreativnom krstarenju, ali i ozbiljno pomorsko plovilo, a sve to zajedno u jednom elegantnom, prefinjenom i iznad svega autentičnom paketu.

170

yachting

171

hobby

AQUASCAPE Kada sam prvi put ugledao aquascape uŽivo, stajao sam nepomiČno pola sata ispred akvarijuma. Mnoštvo boja, bilja razliČitog oblika i kamenja posebnog rasporeda, meni u potpunosti enigmatiČnog, privuklo me je u trenutku. Gomila ribica koja u jatima prolaze kroz celu biljnu kompoziciju izazIva stanje smirenosti ili opuŠtenosti pOput meditacije. Bez obzira na broj godina ili iskustvo Iz oblasti akvaristike, ovaj hobi pleni svojom lepotom i privlaČi mnoŠtvo hobista Svih uzrasta. tekst: Ivan Đurovski; foto: Pasquale Buonpane, IAPLC

D

anas ljudi sve manje vremena provode u prirodi usled brojnih obaveza na poslu ili kod kuće. Međutim, to svakako nije razlog da sebe u potpunosti izolujete od prirodnog okruženja, ili da ne priuštite svom biću odmor za oči i dušu.

Jedan od načina da svoj ambijent, u kome provodite mnogo vremena, oplemenite jeste kroz „aquascape“ hobi. Poput reči landscape, sama reč aquascape (akvaskejp) ukazuje na to da se radi o podvodnom pejzažu, ali u pitanju je mnogo više od toga.

Krajem 20. veka, iz biljne akvaristike proizašao je jedan krajnje moderan i prefinjen

hobi koji akcenat stavlja na raspored bilja, kamenja i panjeva unutar staklene posude, najčešće pravougaonog oblika, ispunjene vodom. Aquascape je evoluirao u Japanu, a njegov osnivač Takaši Amano, postavio je temelje modernim biljnim akvarijumima koji danas oplemenjuju mnoge domove i poslovne ambijente.

Reklo bi se da sve počinje od slike. Kada sam prvi put uživo ugledao aquascape, stajao sam nepomično pola sata ispred akvarijuma. Mnoštvo boja, bilja različitog oblika i kamenja posebnog rasporeda, meni u potpunosti enigmatičnog, privuklo me je u trenutku. Gomila ribica koja u jatima pro172

laze kroz celu biljnu kompoziciju izaziva stanje smirenosti ili opuštenosti, poput meditacije.

Bez obzira na broj godina, ili iskustvo iz oblasti akvaristike, ovaj hobi pleni svojom lepotom i privlači mnoštvo hobista svih uzrasta. Izreka da slika vredi 1.000 reči je jedan od načina na koji možemo opisati aquascaping, ali šta se to, zapravo, krije iza jedne ovakve žive kompozicije i kakvo predznanje je neophodno da bi se ona stvorila?

Moramo naglasiti da je u aquascape-u sve živo i prirodno, nema veštačkog bilja ili kamenja. Bilje je pretežno iz tropskih

hobby

predela Južne i Centralne Amerike, Azije i Afrike. Isto važi i za panjeve, a kamenje je takvog sastava da njegova rastvorljivost ne utiče na hemizam vode koji po svojoj tvrdoći (kH) i kiselosti (pH) odgovara onom podneblju iz koga bilje potiče. Pored unutrašnje kompozicije koja ispunjava jedan ovakav akvarijum, neophodna je i adekvatna propratna oprema kako bi se takav eko-sistem održao duži vremenski period. Suština uspešnog održavanja aquascape-a, a samim tim i uspeha u ovom hobiju, je kao i za sve u životu - ravnoteža.

Sve počinje od opservacije samog prostora u kome želimo da napravimo jedan ovakav aquascape. Reč je o ambijentu gde možemo da u miru posmatramo naš komad prirode, a da pri tom isti nije podložan spoljnim uticajima poput direktne svetlosti koja u velikoj meri može uticati na kvalitet flore i faune. Aquascape mora biti u visini naših očiju prilikom posmatranja koje se uglavnom, ali ne uvek, vrši iz sedećeg položaja. Repliku sunčeve svetlosti zamenjuju sijalice iznad našeg akvari-

juma, koje omogućavaju bilju pravilan rast i fotosintezu.

Ono što je bitno je da oponašamo ciklus koji se odvija u prirodi, odnosno fotoperiod, time što ćemo svetlo držati upaljeno između 8 i 10 sati tokom 24 časa. Period

Aquascape je evoluirao u Japanu, a njegov osnivač Takaši Amano, postavio je temelje modernim biljnim akvarijumima koji danas oplemenjuju mnoge domove i poslovne ambijente. u kome je aquascape pod svetlom, svakog dana je isti i uglavnom je prilagođen našim potrebama, tj. vremenu kada smo najviše kod kuće, ili na poslu, kako bismo mogli da uživamo u njemu. Da li je to tokom 173

dana ili noći, zapravo je stvar ličnog ukusa ili našeg slobodnog vremena. Veoma je bitno da svetlo nije previše jako ili slabo, što se postiže nivelisanjem rasvete iznad površine vode. Takođe, sama visina auqascape-a, ili vodenog stuba koji ispunjava akvarijum, mora biti srazmerna penetraciji svetla kako bi omogućili bilju pravilan rast.

Kada je reč o biljkama, dele se na prednji, srednji i zadnji plan. Svaki je okarakterisan različitom veličinom bilja kako bi kompletna slika unutar aquascape-a bila dostupna našem oku. Prednji plan oslikava pašnjake i proplanke, tako što formira niskorastuće biljne tepihe. Srednji plan oslikava žbunje, dok je zadnji plan podređen imitaciji šume ili nekog višeg rastinja.

Važno je napomenuti da određenom bilju pogoduje rast na kamenju i panjevima.

Kombinacija panjeva sa biljem ili vodenom mahovinom može stvoriti imitaciju jednog ili više drveća, pa čak i cele šume.

Prednji plan, svojim niskorastućim biljem, dodatno pospešuje celu sliku i stvara prostor za ribice.

hobby

S obzirom na to da je reč o živom bilju, održavanje jednog ovakvog pejzaža pod vodom iziskuje šišanje bilja, ili trimovanje. Biljke se sade i trimuju putem hirurških pinceta i makaza različitog oblika i dužine, koje su već uveliko u ovom hobiju zastupljene i predstavljaju pravo zadovoljstvo jednom hobisti. Tu se ujedno nazire i veština hobiste u podvodnom vrtlarstvu (baštovanstvu) kroz način održavanja i prihrane bilja, jer bez trimovanja ono gubi na lepoti i gustini usled slabije penetracije svetla koje listovi u gornjem delu prikrivaju. Kroz trimovanje ujedno se održava forma i oblik našeg aquascape-a, tj. određuje se dalji rast i smer bilja.

Bitno je da bilje po svom sastavu i obliku ne bude suviše visoko i krupno, kako bi se dobilo na veličini i samoj formi; isto važi i za kamenje i ribice. Ovakvim pristupom se

postiže dubina unutar samog akvarijuma, gde sve deluje kao mnogo veće prostranstvo nego što zapravo jeste.

Kada je reč o kamenju, u jednom aquascape-u dominira jedna vrsta kamena iste boje i oblika. Uglavnom su to boje koje preovlađuju u prirodi, od tamno crvene ili braon ka jarko sivoj. Kamenje oslikava stene ili planine. U kombinaciji sa zelenim biljem pravi lep kontrast. Ne može se staviti bilo koji kamen u aquascape, poput morskog kamenja. Razlog za to je što ono utiče na hemizam vode zbog svoje rastvorljivosti; ishod je povišen kH, odnosno tvrdoća vode, koja ne pogoduje flori i fauni iz slatkovodnih reka i jezera koje po svom hemijskom sastavu spadaju u meke i kisele vode. Dakle, neophodno je koristiti kamenje koje je po svojoj strukturi inertno, tj. ne rastvara se u vodi i ne ispušta karbonate. Kao i sa

174

biljem, adekvatnim rasporedom kamenja postiže se dubina, odnosno daljina unutar aquascape akvarijuma.

Kada je reč o biološkoj ravnoteži, važno je napomenuti da bilje i ribice moraju koegzistirati, što znači da je broj ribica srazmeran samom aquascape-u.

Bilje proizvodi kiseonik za ribice, dok one za uzvrat obezbeđuju delimičnu prehranu bilja u formi prirodnog đubriva. Njihova svrha je više dekorativna, kako bi oživele sam ambijent, i obično se bira jedno jato ribica, osim u slučaju kada je akvarijum većih dimenzija gde mogu postojati dva ili više različitih jatnih vrsta. Bilju se povremeno dodaje i tečna prihrana u vidu mikro i makro elemenata kroz vodu koje ono apsorbuje putem lista i samim tim omogućuje sebi pravilan rast i boju. Jedan od načina da se bilje prehrani jeste i putem hranlji-

hobby

ve podloge, odnosno kroz koren, međutim kroz sedmičnu zamenu vode od prosečnih 35% i sam rast bilja, hranljiva podloga gubi na jačini i prehrana putem vodene kolone kroz mikro i makro elemente dolazi do izražaja.

Sam rast našeg aquascape-a je podložan promenama; početna i krajnja forma su potpuno drugačije. U zavisnosti od održavanja i naše vizije cele kompozicije zavisi i njen konačni ishod. Stoga je važno imati bar osnovnu zamisao kada je u pitanju raspored kamenja, peska, podloge, panjeva i bilja. Strpljenje u ovom hobiju je vrlina.

Uz mnogo izazova, kako bi se sprečio rast neželjenih algi, ali i pospešio napredak bilja, uspostavila biološka i bakteriološka ravnoteža, postiže se krajnja forma. Ovde značajnu ulogu igra spoljnji filtracioni kanister filter, ili neka druga filtracija, koja

vrši mehaničku, biološku, a po potrebi i hemijsku filtraciju vode.

Kad je reč o opremi, jedna od stvari koja izdvaja aquascape od običnog akvarijuma je upotreba ugljen dioksida, odnosno CO2 ubrizgavanja, umesto pumpe za vazduh.

Na ovaj način omogućuje se dodatni izvor prehrane bilju koje za uzvrat oslabađa kiseonik. Pumpa našeg filtera ovde igra važnu ulogu jer pored filtracije stvara vodenu struju koja donosi hranljive materije i potpomaže razmenu gasova unutar auqascape-a. Nusefekat je i dopuna hranljivih sastojaka korisnim bakterijama unutar same podloge koje potpomažu preradu otpada, ali su od koristi i korenu i listu same biljke. Ishod je sveža, kristalno bistra voda neutralnog mirisa.

Kao relativno mlad hobi, aquascape je i dalje u ekspanziji. Hobi nema posebnu

175

ciljnu grupu i zbližava ljude iz različitih profesija i društvenih slojeva. U svakoj zemlji postoje forumi putem interneta gde se članovi druže i razmenjuju iskustva. Kroz ovaj hobi prijateljstva se sklapaju, a biljke razmenjuju.

Aquascape je kreativnog ali istovremeno i edukativnog tipa, jer hobista mora da ima solidno predznanje kako bi se ovim bavio, ali i kako bi mogao da učestvuje u raspravi na forumu. Za one sa malo više pasije, postoje regionalna, nacionalna i svetska takmičenja gde se slike šalju i ocenjuju od strane žirija. Postoje određeni kriterijumi koje učesnici moraju da ispune kako bi njihov rad mogao da se ocenjuje.

Slobodan Bata Spasojević

ŠEST KOMPOZICIJA

prema delima: Lucas Cranach The Elder, Venus, 1529, Oil on wood, Musée du Louvre, Paris, France Peter Paul Rubens, The Queen's Arrival at Marseilles on the 3rd November 1600, Musée du Louvre, Paris, France Jan van Eyck, The Virgin at the home of Chancellor Rolin, 1435, Oil on wood, Musée du Louvre, Paris, France Jacques Louis David, The Sabine Women, 1799, Oil on canvas, Musée du Louvre, Paris, France Raffaello Senzio, Portrait of Baldassare Castiglione,1514-1515, Oil on canvas, Musée du Louvre, Paris, France Leonardo da Vinci, La Belle Ferronniere, 1490-1495, oil on wood, Musée du Louvre, Paris, France

destination

Palazzo RADOMIRI

MAGIČNO MESTO NA OBALI BOKE KOTORSKE

Smešten u samom srcu starog pomorskog naselja Dobrota i na samoj obali Bokokotorskog zaliva u Crnoj Gori, „Palazzo Radomiri“ je izuzetna barokna palata s početka 18. veka koja je 2006. godine pretvorena u mali butik hotel. Njen prvobitni izgled i karakter su pažljivo obnovljeni u skladu sa najsavremenijim standardima. „Palazzo Radomiri“ je jedan od prvih butik hotela u regionu i još uvek jedini istorijski hotel u Crnoj Gori. To je mirno utočište iz koga se pruža lep pogled na zaliv udaljeno svega nekoliko kilometara od zidina starog Kotora.

tekst i fotografije: Palazzo Radomiri, Đorđe Živaljević 184

destination

I

stražujući da li postoji mesto za miran odmor, a koje u isto vreme pruža odličnu uslugu i komfor, došli smo do informacija o istorijskom hotelu „Palazzo Radomiri“ smeštenom na obali Boke Kotorske.

Boka Kotorska je izuzetan region, poznat po karakterističnoj i zanimljivoj istoriji. Ovaj zaliv ima dugu moreplovačku tradiciju, koja datira još od srednjeg veka, a Bokelji su uvek imali veoma jaku flotu koja je brojala oko 300 brodova u drugoj polovini 18. veka. Zbog svega toga iznenađujuće je što se pored sakralne arhitekture u ovoj regiji podižu i palate za plemstvo koje postaju jedna od karakteristika ove oblasti.

Sama Dobrota u kojoj se „Palazzo Radomiri“ nalazi uvek je bila poznata kao bogat prigradski deo srednjovekovnog grada Kotora.

Palatom (ita. palazzo) se nekada nazivala raskošna rezidencija nekog moćnog feudalca ili suverena. Od burga se razlikuje po tome što nije utvrđena, a od dvorca po tome što je izgrađena unutar urbanističkog kompleksa i nije povezana u jedinstveni skup sa nizom privrednih zgrada, karakterističnih za dvorac kao centar feudalnog poseda. „Palazzo Radomiri“ je nekada bila rezidencija poznatog moreplovca i brodovlasnika Marka Tomova Radimira. Izgrađena je krajem XVII veka za vreme Mletačke republike što se vidi i u funkcionalnom rešenju i arhitektonskom sklopu palate tipičnim za italijanske barokne palate tog vremena. To podrazumeva reprezentativne prostorije na prvom spratu, na čijoj fasadi dominira balkon sa kamenom balustradom i konzolama antropomorfnih figura. Ova tri atlanta koja nose balkon, simbolično oduvavaju vetrove od kuće i čuvaju je od nevremena koje može doći sa mora. Pretpostavlja se da je skulpture atlanta izradio nepoznati autor koji je radio i oltar u crkvi na ostrvu Gospe od Škrpjela koja se nalazi nadomak Perasta. Danas je ova palata uključena u listu spomenika kulture od posebnog arhitektonskog i istorijskog značaja.

185

destination

„Palazzo Radomiri” je nekada služio kao rezidencijalni kompleks imućne i veoma poštovane porodične loze bokokotorskih kapetana. Iz ovog razloga svaka soba u ovom hotelu nosi ime po jednom od brodova koji je porodica uticajnog vlasnika palate posedovala tokom prošlih vekova (Armellino, Speranza, Serpente, Tezeo itd.).

186

destination „Palazzo Radomiri“ poseduje nekoliko elegantnih prostora koji se mogu koristiti zasebno ili zajedno kako bi se obezbedilo dovoljno mesta za organizaciju različitih dešavanja. Terasa na krovu, koja ima izuzetan pogled na zaliv je samo jedan od takvih prostora. Ona može biti veoma lako transformisana u prostor za romantičnu privantu večeru za dvoje ili formalni prostor za prijeme, večere ili koktele. „Palazzo Radomiri” organizuje i venčanja, a pored toga u hotelu se mogu organizovati privatni i korporativni sastanci, partiji, godišnjice, seminari i različite radionice. Hotel je idalno mesto i za relaksaciju nakon sastanaka.

Ljubaznošću vlasnika ovog luksuznog hotela sa četiri zvezdice, boravili smo par dana u jednom od njihovih najlepših apartmana i stekli uvid šta sve nudi ovaj neveliki ali prelep hotel.

Smeštajni kapacitet od svega desetak apartmana i soba je zapravo bonus koji vam garantuje da se nalazite na vrlo mirnom mestu, pošteđeni velikog broja gostiju. „Palazzo Radomiri”, osim sopstvene plaže sa ležaljkama, u okviru svog mini kompleksa pruža vam mogućnost vežbanja u fitnes delu, kao i korišćenje otvorenog bazena, saune, masaže i besplatne

časove joge. U prizemlju se nalazi restoran ušuškan u egzotično rastinje i zaštićen od pogleda prolaznika, koji samo uličica deli od mora. Naši domaćini su nas upravo tu ugostili nekim od brojnih speciljaliteta sa njihovog menija. Posle pršute i raznih sireva, došao je na red brancin a sve to uz izuzetnu žilavku.

Ukoliko bi vam nekim slučajem dosadio savršeni mir koji pruža „Palazzo Radomiri”, za svega tridesetak minuta šetnje uz samu obalu mora, stižete do starog grada Kotora gde ćete biti pred teškom odlukom koji od mnogih kafića ili restora187

na da izaberete i uživate u dobroj zabavi, kafi, hrani, piću...

Ovaj hotel je udaljen na svega dva sata vožnje od Dubrovnika, dragulja Hrvatskog primorja, a do veličanstvenog gradića Perasta ili Budve se stiže za svega 30 minuta.

Prestono Cetinje i Nacionalni park Skadarsko jezero su malo dalje, ali ih vredi posetiti, dok je četrdesetomintuna šetnja duž obale zaliva doživljaj za sebe.

Mnogo bi se još toga lepog moglo reći o hotelu „Palazzo Radomiri”, ali ovaj tekst završićemo samo jednom rečju: PREPORUČUJEMO!

event

Hotel Metropol Palace june, 2013 foto: Damir Radović

192

eventďťż

189

in this issue...

FREYWILLE Terazije 26 11000 Beograd tel: +381 11 3626296 www.freywille.com

SBS - INDIVIDUAL Bata Spasojević bataspasojevic@gmail.com www.bataspasojevic.com

Mercedes-Benz Beograd Omladinskih brigada 33, 11070 Novi Beograd tel: 011/ 30 19 243, 30 19 245 www.mercedes-benz.rs Metropol Palace, A Luxury Collection Hotel Bulevar Kralja Aleksandra 69, Belgrade 11000, Serbia tel: +381 11 33 33100 fax: +381 11 33 33 300 www.metropolpalace.com Palazzo Radomiri Dobrota 220, Kotor Montenegro tel: +382(0)32 333 172 fax: +382(0)32 333 176 info@palazzoradomiri.com www.palazzoradomiri.com DR JASMINA LALOŠEVIĆ AestheticMed Lalošević Kneginje Zorke 84 11000 Beograd, Srbija tel: +381 11 24 25 981, +381 11 24 25 984 info@drlalosevic.com www.drlalosevic.com XYZ PREMIUM FASHION STORE Delta City, Cetinjski put bb Montenegro Mil Moda Svetog Save 13, 11000 Beograd www.milmoda.rs

CORPUS 35+ Dragoljub Jovanović dragoljubj@gmail.com www.corpus35.com Aleksandar Stanković Grafički dizajn stankovic.aca@gmail.com Photographer Vesna Lavrnja vesnalavrnja@gmail.com mob: 064 258 72 18 Photographer Miroslava Simić www.mirasimic.com Photographer Damir Radović dam.radovicc@gmail.com Photographer Milan Josipović mob +381 64 30 99 417 www.greybox.rs Photographer Đorđe Živaljević fotograf tel +382 67 258 489 djordje.zivaljevic@gmail.com Nataša Krstić Akademski slikar i teoretičar umetnosti, medija i mode tel. +381 11 303 55 30 www.natasakrstic.in.rs MISS YU đorđa Vajferta 42 11000 Beograd www.missyu.rs

OPTIKA SOLE Nušićeva 4, 11000 Beograd, tel/fax : 011 32 34 187, Makenzijeva 66, 11000 Beograd, tel: 011 2459 285 optikasole@gmail.com www.optikasole.com

Danijela Varda make up artist vardica10@hotmail.com

ESPERANSA beauty salon Durmitorska 3 / lokal 7a 11000 Beograd tel +381 11 265 78 50 mob +381 63 575 195 www.salon-esperansa.com www.expedition.rs milos@expedition.rs

lifestyle magazine

DAS CHARMES vintage exchange Tkalčićeva 75a, 10000 Zagreb, Croatia tel: +385 1 466 615 mob: +385 91 1872 679 info@dascharmes.com www.dascharmes.com

RV FOOTWEAR proizvodnja obuće Zrenjaninski put 196 11000 Beograd tel +381 11 33 20 352 fax +381 11 33 28 744 rvobuca@beotel.net www.rvobuca.com RISH Bulevar kralja Aleksandra 88, 34310 Topola Supermarket concept store, Višnjićeva 10, 11000 Beograd tel: 034/812502 e-mail: obuca.ristic@gmail.com

Izdavač MOGUL LINE, Beograd e-mail redakcija@mogulline.com web www.mogulline.com Direktor Bata Spasojević Glavni i odgovorni urednik: Dragoljub Jovanović

OOH LA LA SERBIA BEOSHOES D.O.O. Autoput 20, 11080 Beograd tel: +381 11 41 40 671, fax: +381 11 26 02 906 www.beoshoes.com

Urednici Bata Spasojević Dragoljub Jovanović

S.A.B. Serbian Association of Bodyguards Predrag Balcacanovic President Operating license for over thirty countries ▪ All kinds of professional care mob: +381 62 325 125 Glavna 18 Zemun-Belgrade president@sabvip.org www.sabvip.org

Lektura i korektura Sajonara Jovanović

www.expedition.rs milos@expedition.rs Jošo Kolak dipl. trener rekreacije 064 64 69 888 www.tonus.co.rs Kozmetički salon DIL Lela Milošević mob: 063 893 77 46 JAI THAI HRAM TRADICIONALNE TAJLANDSKE MASAŽE Vase Pelagića 48, 11000 Beograd tel: 011 / 369 91 93 www.jai-thai.net

LAGUNA Resavska 33 11000 Beograd www.laguna.rs

Grafički urednik Aleksandar Stanković

Foto Milan Josipović Vesna Lavrnja Miroslava Simić Damir Radović Đorđe Živaljević Saradnici Milica D. Jovanović Nataša Krstić Nenad Korkut Jošo Kolak Bratislav Mihailović Dr. Marta Vukotić - Lazar Dr. Kevin Steger Jelena Vukotić Desanka Balančić Ivan Đurovski Štampa AMD Sistem

www.facebook.com/mogulserbia https://twitter.com/MOGUL_Serbia

Pisma, predloge i sugestije šaljite na: redakcija@mogulline.com

cover photo: Milan Josipović hair: Jelena Aleksić, make up: Danijela Varda models: Milun Milunovič i Bojana Mila Miletić Milun nosi odelo Tom Ford, košulju Bata Spasojević INDIVIDUAL, cipele Bally, Mila nosi haljinu Swell10 NYC, cipele Bally, torbu Vintage

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 646 MOGUL : lifestyle magazine / glavni i odgovorni urednik Dragoljub Jovanović. 2013. no. 2 - . - Beograd : Mogul line, 2013- (Beograd : AMD Sistem). - 30 cm Tromesečno ISSN 2334-7546 = Mogul COBISS.SR-ID 197291020

N EW CO LLEC T I ON AUTUMN/WINTER 2013/2014

Ooh la la... Tvoja sledeća cipe

www.oohlala-shoes.com