My People 22

MY PEOPLE 1

2 MY PEOPLE

MY PEOPLE 3

INTRO My People magazin za promociju hip-hop kulture Glavni i odgovorni urednik: Ivan Ristić Rista Grafički urednik: Teo Dragović Stick Saradnici: Darko Delić Darko Gavrić Luxus Bojan Isailović Nebojša Jakovljević Branimir Kovač Jovan Lazarević Selena Petrović Jovana Petković Milan B Popović Milena Tomić Spasoje Veselinović Predrag Vukčević foto: flickr.com/anenade elbelgrado.com Adam Rakičević Filip Sholn web stranice: www.proveramikrofona.com www.trablmejker.com urbanourban.blogspot.com www.dnevnikkosarkasa.com www.b3oproduction.com Kontakt: www.mypeople.in.rs facebook.com/mypeople.magazin twitter.com/mypeoplemagazin e-mail:magazin.mypeople@gmail.com gsm: +381 60 maj pipl +381 60 625 7475

4 MY PEOPLE

Spread the word...

U pauzi između dva broja se desilo mnogo dobrih stvari o kojima se priča ili će se tek pričati. Obzirom da ovde malo želimo sa jedne strane da se opravdamo što možda nismo izašli ranije, želim i da malo više prostora posvetim Hip Hop Bioskopu koji se održava u zgradi Inex Filma (Višnjička 76, 11000 Beograd), ali može se očekivati da se razmenom filmova i iskustava proširi i na ostale gradove. Sama ta akcija je oduzela dosta vremena pa je malo energija prebačena na to. Sam odjek ljudi i reakcije su naravno vratile svu uloženu energiju. Druga stvar koja je takođe odnela malo više vremena je sam sajt (www.mypeople.in.rs) koji se svakodnevno puni sa vestima. Polako ali sigurno dolazimo do toga da postajemo servis koji pokušava da objednini sve vezano za hip hop na jedno mesto. Naravno da je dalek put do toga, ali kako sada izgleda u odnosu na pre dva, tri meseca, na odličnom smo putu. Ali pored tih samih vesti koje se svakodnevno osvežavaju, postoje i neki blogovi, foto galerije, video spotovi i reportaže koje vam omogućavaju (ili će tek omogućiti), da se malo bolje upoznate sa samom kulturom, njenim razvojem kroz neke naše radove, dela, a sa druge strane da dobijete i mnogo širu i detaljniju sliku o onome što je napisano u magazinu.

Novina samog magazina je da smo uveli nove rubrike, neke su u planu, tako da će uskoro u samom magazinu svaki delić hip hop kulture biti obuhvaćen. NE želim da mnogo najavljujem pa da budem tresla se gora, posvetimo se broju koji je pred vama i koji donosi neka nova imena, malo drugačije stilove intervjua... Nadam se da smo ispunili zadatak koji smo sami sebi postavili, da svaki put budemo bolji i čitljiviji. Čekamo komentare...

Do čitanja, Ivan Ristić - glavni urednik

Sve komentare, predloge i upite šaljite nam na mail: magazin.mypeople@gmail.com

/mypeople.magazin

@MyPeopleMagazin

sadržaj RUBRIKE:

INTERVJU:

Intro � ���������������������������������� 04 Reprezent �������������������������� 06 Prvi �������������������������������������14 Moj Ugao ��������������������������� 23 Iskopane recenzije ������������ 28 Scratch Art ������������������������ 34 Recenzije ��������������������������� 38 Nagrada igra ����������������������41 Gilje ����������������������������������� 80 Devojke hopa �������������������� 87 Abeceda ���������������������������� 90 Blog ��������������������������������� 100 Street Art � ������������������������ 104

08........HipHop Kemp Srbija 16.........Remi 24........Skubi 30........Needle 48........Zvezde Grajma 76........Demonio (Bcrew) 88........Rema Luda Kuća 92........Robin Hood 102......Geto Kartel

TEMA BROJA: Hip Hop dokumentarci ������ 66

LIVE report: 32........TBF 42........Beogradski Sindikat 96........43 Zla 20........Elemental 64........Zvezde Grajma

MY PEOPLE 5

ELI DŽEJN Jelena Prokić aka Eli Džejn, rođena pre dvadeset godina, sa aktivnijim pisanjem i snimanjem počela je krajem 2010. godine i od tada do danas je prošla kroz mnogo muzičkih studija, ali se najviše zadržala u studiju “Pod Krunom” u Nišu. Sarađivala je sa Kyleom, Shadowom, Kićom, Komatinom, Divorceom i grupama Raplika 018, IRS i TKS. Muzičkoprodukcijsku podršku ima od Chika Pinkya, Kanbooa, Professaha, Dogg-Z-ja, Markiza, a najviše od Bojkeza aka Muhameda Malija sa kojim najčešće sarađuje.

Prvi nastup je imala u Prokuplju, na promociji mikstejpa grupe South Railway Crew, a nakon toga je uživo repovala na nastupima u Nišu i Beogradu. Bila je član grupe South Fukktor koja se raspala posle manje od godinu dana aktivnog rada. Učestvovala je na projektima Fenix Mixtape, Zvukovi balkanskih ulica i Serbian Underground AudioBattle. Takođe, ostavila je odličan utisak na takmičenju Rep Demo Liga, stigavši do polufinala. Trenutno snima EP od devet traka pod nazivom “Pet minuta s’rave”.

YouTube kanal: www.youtube.com/ellah92

WOLFY Nemanja Micić a.k.a. Wolfy pisanjem počinje da se bavi u desetoj godini, a prve rep tekstove je napisao 2003. godine. Sa snimanjem traka kreće 2004. godine i do sada je sarađivao sa brojnim izvođačima, neki od njih su Saint Lee, Lexa, Sweezy, Famous Doc, Tasa, Damja, Cox, Kron, Freez, 2Short, Flip Flop, Panča...

U početku je repovao preko Sweezy-jevih matrica, dok sada sarađuje i sa Inod-om, Niksom (NXA) i Sick Noiseom. Snima u MC studiju u Zemunu. Prvi put je nastupao u Omladinskom centru u Vranju, a nakon toga usledili su nastupi u Beogradu i Pančevu. Bio je ćlan grupa DNS, The End, SouthSaiderz, a od 2008. je deo Acaset ekipe. Za 2012. godinu najavljuje kolabo album sa Saint Lee-jem, album grupe Acaset i solo projekat koji se očekuje pri kraju godine. “Moto moje rep priče je: rep je pun laži i prevara trudim se i dalje da ostanem realan”, kaže Wolfy.

Facebook stranica: www.facebook.com/wolfyvr

6 MY PEOPLE

MANES Saša Prčić aka Manes, dvadesetrogodišnji emsi i bitmejker.

Rime je počeo da piše iz dosade, na časovima u školi, krajem 2006. godine. Sledeće godine snima prvu pesmu na nekom mikrofonu za igrice, a ozbiljnije u priču ulazi u toku 2008.

Prošetao se kroz mnoge studione, da bi se skrasio u 4Real studiju svog saradnika Knoxxa. Jedan je od domaæih emsijeva sa najviše kolabo pesama. Izdvaja saradnje sa grupom THCF, Ziplokom, Goldiem, Džerijem, Lou Bennyem i Furiom Ðuntom. Uglavnom repuje preko Nemirovih bitova, a veoma poštuje rad Don Djuka, Skubija, Drama Delight-a i Kizzr-a. Prvi put je nastupao 2008. u kafiću ”Tarantul”, da bi se kasnije ređali koncerti u Vrbasu, Kikindi i Somboru. U svom rodnom gradu, Subotici, nastupao je kao predgrupa grupama VIP, Unija, Elitni Odredi.

Nakon mixtejpa iz 2009. godine, cilj mu je da u dogledno vreme završi EP “Ne bi verovo”.

Twitter profil: @manes24000

UTC UTC (Underground Tokio Crew) je hip hop sastav iz Subotice koga čine MC-evi Aleksandar Brenecki (Lesa), Aleksandar Halas (Bullet), Miloš Bursać (Buxna). Grupa je osnovana početkom januara 2011. godine. Za bitove su preteženo zaduženi Lesa i Bullet. Grupa se pretežno bavi tvrdim underground zvukom sa primesama old schoola i HC-a. Snimili su preko 10 pesama i spremaju svoj prvi samostalni album pod nazivom ”Sad ili Nikad” koji bi trebalo uskoro da bude završen. Za pesmu “Definicija 024” u kolaboraciji sa subotičkim MC-evima Bornom i Restom iz Save Da Hood-a i Broken Melody-em snimili su i spot.

Facebook stranica: www.facebook.com/pages/UTC YouTube kanal: www.youtube.com/UndergroundTokioCrew

MY PEOPLE 7

SRBIJA Hip Hop Kemp je najveći festival u istočnoj Evropi. U proteklih nekoliko godina se visoko kotira kod publike koja očekuje pre svega kvalitetan hop pa tek onda jaka imena koja su veća od samog festivala. Hip Hop Kemp Srbija tim postoji već skoro tri godine, i barem još toliko je pokušavao da se oformi. Posao ovog tima je da omogući što većem broju ljudi da posete festival, promovišu ga na našem tržištu i obaveštavaju o svim akcijama Hip Hop Kemp festivala. Pričamo sa Zokijem (član Hip Hop Kemp Srbija tima) koji je jedan od organizatora puta odavde do Češke i nazad u milion sitnica koje se pojavljuju onako usput...

8 MY PEOPLE

“ Iz ugla posetioca, festival mi izgleda fenomenalno!

Kada i kako si čuo za Hip Hop Kemp?

Prvi put sam za ovaj festival čuo 2008. godine kada mi je drugarica rekla da nastupaju The Rootsi na “nekom festivalu u Češkoj, mogli bi da se organizujemo i da idemo”. Nakon toga surfovanje internetom, malo Google, malo Youtube i sve informacije koje su me zanimale su bile tu.

U poslednje dve godine učestvuješ u delu oko organizacije. Kako ulaziš u tu priču?

Te 2008. godne sam, u saradnji sa drugarima iz Puzzle Group-a (koji su mi kasnije takođe mnogo pomogli) prvi put pokušao da skupim neki određeni broj ljudi i da odemo na Kemp. Hteo sam celokupnu organizaciju da preuzmem na sebe, tada su još bile vize, da organizujem autobus, smeštaj, bukvalno sve po principu “vaše je da donesete pare i dokumenta, na meni je sve ostalo”. Dosta naivno sa moje strane, ako se dobro sećam prijavilo mi se četvoro ljudi. 2009. godine je bio Rista iz Vašeg magazina na Kempu kao medijski partner festivala, tako da sam tada imao informacije iz prve ruke o

samom festivalu i kako sve to izgleda, a preko ovog magazinu i direktan kontakt sa organizatorima. 2010. godine, negde početkom leta pozvao me je Blokovski i pitao da li sam zainteresovan da idem na Kemp pošto je on skupio malu ekipu koja bi išla, vize su nam bile ukinute te godine i taman je bila lepa prilika da se ode u Češku. Poučen ranijim iskustvom, sećam se da sam mu rekao da me “ne zanima ništa oko organizacije, samo mi reci kad i gde da ti donesem pare”. Međutim, ponovo me je nazvao pred put da me pita da li imam neke kombinacije za mini bus, i eto ja maltene od toga da pomognem drugaru posatadoh jedan od organizatora.

Kako izgleda jedan veliki festival poslovno i privatno (iz ugla organizatora putovanja i iz ugla posetioca)?

Iz ugla nekoga ko organizuje putovanje i smeštaj na 900km udaljenosti od Beograda, sa moje strane mogu reći dosta dobro uspevamo da isplivamo u celoj toj priči. Nama je prevashodni cilj da odvedemo ljude na Kemp za što manju količinu para, imajući u vidu kako svi žive u Srbiji. Non-stop su tu

kombinacije, od prevoza, smeštaja, troškova puta, pokušavajući da uvek izvučemo najmanju moguću cifru za nekoga ko putuje. A samo mi znamo kako izgleda kad ti veče pred put otkaže jedan čovek i sruši celu finansijku konstrukciju. Trudimo se da ljudima obezbedimo najbolji mogući prevoz i najbolji mogući smeštaj, i ono što je najvažnije da kad se vratimo u Srbiju oni budu zadovoljni svime što smo mi sa naše strane uspeli da uradimo. Blokovski je zadužen za “regrutovanje” ljudi, ja sam taj koji organizuje “tehnički deo” (prevoz, smeštaj...), Rista je preko My People magazina u kontaktu sa organizatorima, i zadužen je za distribuciju karata (preko našeg Eventima se mogu kupiti karte za festival i pojavljuju se istog trenutka kada i bilo gde drugde u svetu) . Inače imam od ranije iskustvo putovanja po Evropi tako da mi to ne pada teško, opet kažem, najveći problem nama je kako “upakovati” što manju cenu za ljude koji bi krenuli sa nama. Veliku, zaista veliku zahvalnost dugujem drugarima iz Puzzle-a koji su mi uvek izašli u susret šta god da mi je trebalo, od saveta do same realizacije.

MY PEOPLE 9

“ Voleo bih da što više ljudi krene sa nama, ja lično bih bio prezadovoljan kada bi uspeli da napunimo autobus...

Iz ugla posetioca, festival mi izgleda fenomenalno. Počevši od lokacije, same organizacije (ono malo što smo uspeli da vidimo kako funkcioniše festival) i naravno ljudi koji su na samom Kempu. Meni lično najjači utisak je ostavio osećaj, recimo drugog dana tamo, kako se hip hop oseća u vazduhu. Mnogo ljudi “u tvom fazonu”, velika količina pozitivne energije koja se bukvalno širi celim Hradecom, još veća količina Češkog piva popijena u slast sa drugarima, jedan mnogo lep osećaj kada možeš da uživaš u muzici koju voliš 4 dana bez prestanka, a pri tom da se mnogo dobro provedeš.

Na samom Kempu ako ti se ne sluša određeni koncert imaš nekoliko hangara gde DJ-evi vrte muziku do rano ujutro, možeš da igraš basket,crtaš grafite, lomiš se na skejt rampi, bacaš freestyle, kupuješ diskove, ploče, odeću i obuću, gledaš ribe kako se rvaju u paradajzu... Ima dosta van-koncertnih stvari uz koje možeš da izblejiš da ti ne bude dosadno.

Koliko je brojna ekipa koja posećuje festival, generalno a i iz Srbije?

10 MY PEOPLE

Prošle godine je navodno bila najveća posećenost, rekli su da je bilo 30000 ljudi. Što je i nekako očekivano s’ obzirom na to da je bila desetogodišnjica Kempa. Najviše ima Čeha, naravno, većinu ostalog sveta čine ljudi iz okolnih zemalja: Slovačka, Poljska, Nemačka (pozdrav za ekipu iz hostela), naleteli smo na Ruse, Ukraince, ima i Engleza naravno, gde može neki festval da prođe bez njih. Hrvati dolaze organizovano već 5 godina, mi smo vodili nekoliko Makedonaca, nas Srba je u ove dve godine bilo nešto preko 50, skoro 60 ljudi, barem ono što ja znam.

Koji koncerti se pamte, ko je razočarao u protekle dve godine koliko si gledao?

Meni lično najdraži koncert je bio koncert Method Man-a i Redman-a na zatvaranju Kempa prošle godine.

Pored njih dvojice, koji su zaišta pravi šoumeni, sjajan koncert su imali Looptroop Rockersi, R.A. Rugged Man je imao karakterističan šou za njega, prošle godine svakako ne smem da zaboravim koncert Chali 2ne iz Jurassic 5 i naravno bilo je zadovoljstvo gledati ceo Boot Camp Click na sceni,

iako su im mikrofoni bili nešto lošiji to ih nije sprečilo da odrade predobar koncert. Česi , Slovaci i Poljaci odlično reaguju na koncerte njihovih repera, koje mi ne razumemo. E da, Masta Ace i Ed OG prošle godine, meni je bilo super dok sam ih gledao i slušao.

Razočarenje su mi bili MOP, dva debela crnca koji bleje na sceni, povremeno zamene mesta, prosipaju neki šampanjac ili Henesi, nešto se deru u mikrofone i to je to. Pharoahe Monch mi je takođe razočarenje dok kasnije nisam saznao da njemu nastupi traju 45 min od čega on samo pola sata sme da koristi glas zbog medicinskih problema, malo me je i Wildchild razočarao, ja sam očekivao nešto drugačije od njega.

Ima li nekih interesantnih anegdota?

Supreme je spomenuo jednu u svojoj pesmi, a koliko bi tako pesama moglo da se napiše?

Hahaha, da, da “anegdota“ sa Suprimom je zaista obeležila prošlogodišnji Kemp. Imali smo i nas dvojica scenu sličnu ovoj koju je opisao u pesmi.

Pesama može da se napiše čitava

kolekcija obzirom koliko repera je išlo sa nama i kakvo je dobro zezanje i dobra atmosfera bila među ljudima. Meni “najdraža” situacija je bila kada su Ill G i DJ Rokam, posle kraćeg razgovora sa Fashawn-om i Exile-om, zamolili Fashawn-a da im baci shoutout, gde je on bacio do jaja rispekt njima dvojici, da bi se na kraju ispostavilo da je kamera bila isključena. Njihove face kad su to skapirali-prajsles! Nadam se da se neće naljutiti što sam ovo spomenuo, pozdrav i za njih dvojicu. Šta se sprema ove godine?

Prva imena koja su “izbačena” za 2012. godinu su Dilated Peoples, Dope D.O.D., Georgia Anne Muldrow i Jean Grae. Možda se u međuvremenu pojave neka imena dok izađe ovaj intervju (smeh).

Koji rezultat si postavio sebi za ovu godinu (u smislu broja ljudi ili autobusa)?

Nisam navikao da sebi postavljam neke ciljeve, da nešto mora da se desi ili da bude baš tako kako sam zamislio, pošto u većini slučajeva nikad ne ispadne. Prve godine smo vodili 19 ljudi, druge godine 29. Posmatrajući strogo matematiku, ove godine bi cifra trebala da bude 39. Šalim se, naravno, voleo bih da što više ljudi krene sa nama, ja lično bih bio prezadvoljan kada bi uspeli da napunimo autobus, ali videćemo kako će se stvari odvijati.

Dosta ljudi 6 meseci pre polaska kaže “sigurno idem”, na 4 meseca “počinje da skuplja kintu” i onda kad treba da se odradi cela ta priča odustanu. Što više bude išlo, to bolje, naravno.

Koliko je daleko Hip Hop Kemp od Srbije (kada će Srbija biti sposobna za ovakav festival)?

Uhhh...Gledaj, ovde svi znamo u čemu je problem – nedostatak interesa i volje ljudi da se cimaju, prvenstveno za koncert nekih stranih repera a da ne pričam o festivalu. Iskreno, znam čak ljude koji bi se možda, ali napominjem možda iscimali oko ovakve neke priče, ali sumnjam da bi našli pre svega sponzore i nekoga ko bi celokupnu takvu ideju odradio do kraja, počevši od medijske propraćenosti do same organizacije. Svi kao jedan je bila lepa manifestacija, svaka čast Paji i ekipi ljudi oko njega koja ga je odradila, ko zna možda to u nekoliko narednih godina preraste i u međunarodni festival.

Ali da bi se dostigao nivo koji ima Hip Hop Kemp, moje lično mišljenje je da Srbija nije plodno tlo za neku toliko veliku priču. Druga stvar koja u Srbiji nije zanemarljiva je i finansijski momenat ljudi koji bi kupili kartu, tj. cena te same karte. Logično je da ako uložiš velike pare očekuješ i veliki povratak istih. A sumnjam da bi se našlo ne 30000 nego i hiljadu ljudi koji bi kupili kartu za 50 evra. Exit je druga stvar, tamo ima xyz žanrova muzike i svako nađe nešto što mu odgovara. A sam znaš koliko ljudi ovde posećuju rep događaje gde je cena karte 200 din.

Koje su tvoje lične želje, koga bi voleo da vidiš na ovogodišnjem Kempu?

Sada bih ovde mogao kao malo dete u prodavnici slatkiša, hoću da vidim sve!

Ne znam ko je sve u to vreme na evropskoj turneji, pošto Kemp od “ve-

likih” imena uglavnom juri onoga ko je na turneji. Neka moja dugogodišnja želja je da vidim Ice Cube-a, onda u obzir dolazi bilo ko iz Wu Tang Clan-a (a da nije Meth pošto sam ga već gledao), Outkast na primer, Nas... Mogao bih ovako do sutra, uglavnom neko od repera na čijoj muzici sam ja odrastao, gore sam spomenuo kako sam uživao slušajući Masta Ace i Ed OG-a, baš iz tog razloga. A najsrećniji bih bio kada bih jednog dana video nekog našeg repera na bini Hip Hop Kemp-a. Hrvatima je trebalo 5 godina da proguraju jednog svog DJ-a i MC-a na warm up žurku, kasnije je taj DJ (DJ Chill) imao svoj set u jednom od hangara. Možda bi i mi mogli tako jednog dana, da krenemo od warm up žurke pa za koju godinu da neko od naših repera ima bude i zvanično deo Hip Hop Kempa.

IVAN RISTIĆ

MY PEOPLE 11

2012

.......................................................................................................................................................................

NEKI OD PRVIH POTVRÄ?ENIH NASTUPA NA HIP HOP KEMPU SU:

.......................................................................................................................................................................

Dilated Peoples / USA

Marsimoto / DE

Favorite / DE

Macklemore & Ryan Lewis / USA

Gramo Rokkaz / SK

Jean Grae & DJ Mr. Len / USA Majk

Spirit & H16 / SK

Gangrene (The Alchemist & Oh No) / USA Foreign Beggars / UK Dope D.O.D. / NL

Oliver Lowe & Friends / CZ

Jay Diesel & Tafrob / CZ

Dudley Perkins & Georgia Anne Muldrow / USA www.hiphopkemp.in.rs 12 MY PEOPLE

MY PEOPLE 13

PRVI...

BVANA Prva napisana rima?

Bio sam 6. osnovne kad smo OG D Pimp dr Gudra i ja počeli da se ložimo da napravimo rep grupu i ja sam tu pisao neke rime al su bile prilično jadne pa se nisam ni trudio da ih upamtim.

Prva snimljena pesma?

Ne znam da li misliš na solo i uopšteno pa ću ti reći za oba pa ti iskoristi onu koja ti treba. Prva ikad snimljena je “Hip hop generation” sa Bookey MC-em a moja prva solo je “Funk flow”.

Prva kolabo pesma?

Mislim da sam nehotice odgovorio na to u prethodnom pitanju...

Prvi studio?

Prvi kontakt sa hip-hopom?

Studio Krik kod Rake.

Treći kanal je prenosio MTV i prvi spot kog se sećam je bio Snoop Dogg “What’s My Name”.

Prvi kupljeni rep album?

“The best rap album in the world ever”, normalno je to bio dupli cd al ja sam naš’o neki ultra bugarski koji je imao samo najbolje pesme sa oba u jednom.

Prvi posećeni rep koncert?

Mislim da je to bilo na Kolosu 99. i to je ujedno bio prvi domaći rep na kom sam bio. Sećam se da je Đus nastupao kao Full Moon i VIP i tad sam prvi put čuo “Keš kolica”, “Ko će to da plati” i “Zašto para nema”. Bad Copy je isto rokao, ja mislim da je to bio period kad im se tek pridružio Đole Skajvoker kasnije poznatiji kao Skajvikler.

Prvi bitmejker?

Prve bitove smo sami pravili kod Rake u studiju a prvi bit na koji sam repovo a da nisam ja pravio je bio Ajsov bit za pesmu “Rimujem i Kradem” Prvi nastup?

U srednjoj grafičkoj školi na Novom Beogradu. Tad sam ujedno prvi put rok’o sa lajv bendom jer tonac nije imao kablove da uključi cd plejer da puštamo matre.

Prvi album?

Ko je krao jogurt!?

Prvo razočarenje?

Prve široke pantalone? Što se muzike tiče nisam nikad imao razočarenja.

Beneton, dobio sam ih od ćaletovog ortaka iz Amerike i to ne znam zašto jer znam da ih nisam tražio.

Prva kinta od repa?

Prvi kačket?

2004. bio je neki rep u maloj sali Doma Omladine

Uf, tog ne mogu da se setim... Nosio sam ih još kao vrlo mali ali ne znam koji mi je bio prvi

Prvi idol?

Bane Sanšajn.

14 MY PEOPLE

MY PEOPLE 15

REMI Remi je, ako se ja pitam, najbolji ženski MC na ovim prostorima. I uopšte MC. Uspela je da stane na crtu i da razgrne svoj prostor. Remi i Elemental su jedan od najboljih bendova koji se pojavio na ovim prostorima. Pričamo samo sa njom i odlučili smo da ovaj intervju bude malo ličniji.

Da li si zadovoljna prostorom koji dobijaš u medijima i generalno načinom na koji ljudi kapiraju tvoju priču?

Recimo da jesam... S obzirom da sama određujem do koje ću mjere pustiti medije u svoj život, zadovoljna sam...

S druge strane, uvijek bih voljela da alternativna muzika dobije više prostora u medijima, pa tako i muzika mog benda! Mislim da ljudi koji vole zvuk Elementala shvaćaju što im donosimo i da smo na istoj valnoj duljini.. A oni koji nisu.. Nikad nam neće ni dati priliku, zašto bih onda trošila svoje vrijeme i trud na njih?

To što si uspela da dođeš do nekih nemuzičkih emisija i da širiš svoj stav, da li to kapiraš kao nadogradnju na svoje tekstove i generalno kao nagradu za svoj rad, ili jednostavno kapiraš kao svakodnevnu pojavu u životu jedne javne osobe?

Mislim da “javnih osoba” ima svakojakih.. Neki se ne vole petljati u politiku, ne vole komentirati ništa što je izvan sfere same muzike.. Drugi opet komentiraju teme vezane isključivo uz stil, lifestyle, ko je koga poševio itd.. Mene to baš i ne zanima, tako da o tim temama ni ne bih imala nešto pametno za reći. Drago mi je kad me

16 MY PEOPLE

pozovu u političke emisije jer u tom trenutku shvaćam da naša muzika dopire do ljudi svih generacija – pa čak i do urednika koji nisu naše ili nama blisko godište. I shvaćam da naša “borba protiv političkih vjetrenjača” možda i nije posve uzaludna. Pratim što se događa oko mene (olakotna okolnost je što sam žena koja voli pričati hehe) pa imam mišljenje o nekim temama koje se ne dotiču samo glazbe. Trebalo bi biti normalno da i glazbenike pozivaju u emisije čiji sadržaj nije nužno samo o glazbi, ali često se dogodi da se na TVu ili radijskom eteru vrte jedno te iste face i glasovi koji su već dosadili i koji često recikliraju svoje riječi... I našoj se generaciji treba dati prilika da progovori.

Tokom dekade na sceni, prošla si nekoliko tekstopisačkih faza od nekog klasičnog reprezenta, preko socijalno političkih tema, do nekih mužko ženskih odnosa. Koja ti je faza najdraža, u kojoj misliš da si dala svoj maksimum a koju još uvek nisi dočarala onako kako ti hoćeš?

Ne mogu se ograničiti samo na jednu tematiku... To bi bilo kreativno ubojstvo. Trenutno me inspirira egzistencijalizam i strast, najviše pišem o tome. Mislim da je početna faza svakog repera onaj klasični reprezent,

što je logično jer se moraš predstaviti ljudima, tko si i što si. Tek nakon toga počnu te pucati neke druge teme... Žalosno je vidjeti repere koji i 15 g. nakon što su izdali prvu ploču ili pjesmu i dalje pišu samo reprezent tekstove.

Kao da nemaju ništa drugo u glavi. Kod mene se obično dogodi ovako: Kad o nekoj temi kažem sve što mislim da sam trebala reći, ulazim u neku novu fazu. Na primjer, kad smo napravili album “Pod pritiskom” na kojem sam pisala puno socijalno angažiranih ili političnih tekstova, dozlogrdilo mi je to pa sam na “Vertigu” više pisala o nekim drugim temama. Jednostavno, bila sam se ispucala, a nisam se htjela ponavljati. Trenutno želim dići svoje pisanje na neku višu razinu – vječna je zadaća učiniti da mi je flow što bolji jer uvijek može bolje. Želim da se nas repere napokon doživi kao pjesnike, što i jesmo, a ne da nas se proziva zbog npr. vulgarnosti u tekstu, kao da je to jedino što ljudima zapinje za uho.

Da li možeš da uporediš način stvaranja sa svog početka i danas? Šta te je onda pokretalo, radilo, a na šta sad najviše obraćaš pažnju?

U početcima sam više brinula o tome što će drugi reperi reći o mojim tekstovima, flowu i tematikama. Danas mi to nije bitno, važnije mi je da sam SAMA

MY PEOPLE 17

“ Koliki idiot moraš biti da izvlačiš stolicu ispod guzice nekog mladog repera, samo zato što tvoj ego ne može podnijeti da muzika ide dalje...

zadovoljna sa onim što pišem. Najgore je imati kompleks da nisi dovoljno dobar. To te samo guši i veže... Prije sam puno pisala o reperskoj sceni, vodila neke bitke s “njima” (koji god oni bili) iz glazbene industrije, danas mi je bitnije da pjesma ima cjelovitu temu i da se ne svodi sve na puko nabrajanje rime.

Teoretski, nabrajati rime može svatko s rječnikom rima na polici... Danas isto tako moram paziti da se ne ponavljam..

Nakon šest albuma, čovjeku se može dogoditi da mu se ponovno pojavi neka tematika koju je već obradio na npr. prvom ili trećem albumu, pa pišem svjesnija činjenice da ponavljanje (u ovom slučaju) nije majka znanja.

Kada se skupite svi zajedno, da li je danas bitnija poruka ili način na koji će se preneti ta poruka?

Oboje je bitno! Bend može napraviti najbolji instrumental, a Shot i ja ga možemo “zasrati” s nekim lošim tekstovima. Događalo se, hehe. Bitno je dobro poslušati što je to bend napravio i dobro razmisliti kakva bi tematika odgovarala na njihov instrumental.

Naravno, bitno je i da bend osluškuje naše tekstove i da radi u skladu s time.

Dobru pjesmu ćeš napravit kad ti se sklope dobar tekst i dobar instrumental...

U suprotnom, dobiješ poluproizvod.

Remi bez dlake na jeziku u svojim tekstovima i intervjuima je u stvari danas fenomen. Da li si borac za vreme kada neka druga buduća Remi ne bude fenomen nego nešto normalno u današnjem društvu?

Ne doživljavam se kao fenomen.. Ja sam takva kakva jesam. Za drugo ne znam. Mislim da bi nam svima trebalo biti normalno da govorimo ono što nam je na pameti. Sve drugo bilo bi licemjerno. Ako činjenica da govorim ono što mislim nekome drugome pruži

18 MY PEOPLE

poticaj da i on/ona kažu što misle, savršeno! Nemam namjeru mijenjati svoje životne postulate zbog toga što netko misli da bih trebala biti “pristojnija”, “blaža” ili “umjerenija”.

Bila si sudija na nedavnom Red Bull MC takmičenju. Da li bi neko od njih mogao da ti stane na crtu? Da li si poželela da ti sa njima razmeniš koju liniju ili si to ostavila daleko iza sebe?

Koja je najsmešnija etiketa koju si čula za sebe?

Nikad nisam znala freestyleati, tako da sam se zapravo divila svima onima koji su imali muda izaći na stage te večeri.

Freestyle rap je posebna životinja, nju ne može ukrotiti baš svatko. Ja to nisam nikada uspjela, okušala bih se u freestyleu jedino nakon par čašica žestice “za hrabrost”. Nikad mi to nije ležalo, uvijek sam više voljela napisati tekst sama sa sobom, nego da ga smišljam na licu mjesta. Takve su mi rime uvijek ispadale “prvoloptaške”, a to nisam htjela. Rijetko se nađe netko tko je istovremeno sjajan reper i sjajan freestyler. Npr. jedan od rijetkih koji je briljirao na oba polja je Target.

Jednom je do mene došlo ovo... Kao, Elemental je u kurcu jer smo napravili pjesmu “Tako lijepa” u kojoj pljujemo po sponzorušama, a Remi je i sama sponzoruša! E, to me dotuklo od smijeha!

Klasično hip hop pitanje. Svi se slažu da je na Balkanu ekipa koja je postavila scenu na noge početkom nultnih godina i dalje ona dominantna ekipa.

Da li misliš da će scena upasti u blagu krizu kada se polako vi povučete?

Nemam čarobnu kuglu, na popravku je, hehe. Ne znam što će biti kad budemo “prestari” za rap i hoćemo li se zapravo ikada osjećati da smo prestari za rap... Činjenica je da se ona starija ekipa ionako rasipala, ostali su neki “ostaci ostataka”, pojedinci i grupe, ali daleko je to od onog sjaja koji je naša scena imala krajem 90-ih i početkom novog tisućljeća. Jako me smeta kad ti “starosjedioci” rade beef stvari u kojima se kače s mladim rep snagama! To mi je zapravo nepojmljivo!! Koliki idiot moraš biti da izvlačiš stolicu ispod guzice nekog mladog repera, samo zato što tvoj ego ne može podnijeti da muzika ide dalje, htio ti to ili ne? Umjesto da im pomogneš, da ne moraju prolaziti gluposti koje si ti morao prolaziti... Ne kužim to. To samo može pokazati koliko su neki ljudi, koliko god bili “slavni, fenomenalni reperi”, ipak u duši pizde J Ne mislim da će scenu zahvatiti kriza... Kreativaca će uvijek biti. A rap je još uvijek živ.

Vaše pesme koje su stare i skoro 10 godina su još uvek primenljive i aktuelne. E sad, da li je to zbog toga što se pesme mogu lako primeniti iz jedne situacije u drugu, ili pak zbog toga što je ekonomsko socijalna situacija identična kao i tada?

Hajde da za 10 g. popričamo o tome, sada je još prerano suditi jesu li pjesme postale “evergreeni” ili nas je poslužila “sreća”.

Ciljevi se kod svakog umetnika menjaju iz godine u godinu. Šta je trenutno tvoj cilj, šta je ono što trenutno želiš da postigneš? Želim napisati kvalitetne nove pjesme za novi album, želim se razviti kao tekstopisac i glazbenica, želim razvaljivati po pozornicama diljem regije i želim da me uvijek ispunjava ono što radim.

Girls just wanna have fun.

REPORTAŽA →

MY PEOPLE 19

Rekli su joj “Malena” “Promenila si se”, ona je rekla da je “Sama” i da su to “Male Stvari”... Prokomentarisali su da je “Tako Lijepa”, sve lepša “Iz Dana u Dan”, ona je rekla da je to “Romantika”...

Božidarac je 10. marta ugostio grupu Elemental, slobodno mogu reći jednu od najpopularnijih grupa na celom Balkanu.

Božidarac je bio prepunjen, očigledno mali prostor za ovaj bend, ali to je dalo dodatnu dimenziju u komunikaciji sa publikom koja je bez prestanka skakala, pevala, igrala...

Iskaz je samo zagrejao atmosferu, Marčelo je bio gost i naravno pesma “Bekstvo”. Možda najbolji rezime današnje

20 MY PEOPLE

muzičke scene je i on dao rečenicom da kada je pravio saradnju sa njima cilj mu je bio da Elemental ovde ima svoju publiku. I definitvno ima. Remi i Shot su dva zaista sjajna MC-a, a njihovi tekstovi su postali još jači kada u pozadini umesto matrice imaju bend. I mogu slobodno reći, jedan od bendova koji možda čak i bolje zvuči uživo nego na traci.

Ko nije bio propustio je sjajnu zabavu, ali imaće prilike za popravni, dolaziće Elemental u naše gradove i samo nastavljati da priređuje male spektakle kao što je bio ovaj u Božidarcu.

Jovana Petković, Ivan Ristić

MY PEOPLE 21

22 MY PEOPLE

Piše: Teo Dragović Stick

Koliko je rep najbolja muzika ikad. Najgluplja a opet najbolja, kako je to Šumonja jednom rekao. Ima i nekih elektronskih žanrova koji su, osim uz konzumaciju povećih količina droge, ravno nesnosni ali razina ignorancije iznesena na prosječnom geto reprezentu pomete svu konkurenciju. To je taj klasični stereotip kojem se civili najčešće izruguju i izjednačavaju ga sa svim rep trakama ikad nastalim. Pa tako svi reperi pričaju o ubijanju, dilanju kreka, batinanju kurvi, silovanju male djece a, ako pustiš stvar unazad, čuju se i molitve sotoni. To je naravno laž i pajserska zabluda jer nije sav rep takav (samo onaj najbolji).

Zbog mogućnosti da se više toga izlaprda u jedinici vremena, forma repa je evidentno superiornija pjevanju. A pošto to laprdanje treba biti donekle zanimljivo i slušljivo, tu u igru ulazi flow, delivery, rhyme patterni, vokabular, igre riječ i sve one pjesničke finese iz čitanki. Još više od toga tu ulazi priča - bilo kakva rep priča s kojom se možeš povezati na nekoj osobnoj razini. A ima ih dovoljno za svaku zamislivu situaciju u životu. Brate, ovaj rep odgaja ljude. Ja sam više naučio od Wu-Tanga nego od gimnazije. Što se tiče matri, u svome korjenu rep se bazira na sempliranju. Dakle, uzmeš najbolje elemente drugih žanrova, flipneš ih i učiniš svojima. Počelo je sa funkom, soulom i ostalom crnom muzikom ali više nema granica.

Danas likovi izrežu Scooter, Bjork ili zvukove kitova i naprave banger. Dakle, apsolutna asimilacija stilova na nekom Borg sranju. Zato mi imamo sve; svaki instrument,

svaki zvuk i svaki stil, jednom kad se baci vers preko toga, to je naše.

Tu je i sveopća i rastuća popularnost repa. Što bi se reklo, pop muzika jel’te. Otkad je dobitni recept semplirati kvarat disko hita i nabaciti rep između pjevanja, i pop je postao naš. Doduše regija nam uvelike kasni za trendovima i još je zapela na nekom olinjalom roku i pjesmama za pučke veselice no to je ionako nebitno.

Nebitno je zbog drugog dijela priče o popularnosti koja se odnosi na konstantan priljev novih MC-ja i bitmejkera koji snimaju hiljade pjesama i spotova za hiljade albuma i mikstejpova koje svaki dan okače na internete. Posljedica je naravno i razvodnjavanje kvalitete zbog gomile amaterskih ispljuvaka koji su širenjem interneta odjednom dobili nekakvu publiku. No poanta je da među svim tim milijunima repera svakom malo se zalomi i neki biser, neki svježi lajn, novi stil, nešto što ima potencijala za 10 godina ostati klasikom...jer rep je u svojoj srži želja za isticanjem.

Reprezent kvarta, ekipe i sebe samog kao najboljih ikad igdje. Ne postoji kompetitivnija muzika koja stavlja veći naglasak na dokazivanje u bilo kojem pogledu. Najbolji vers, najbrži flow, naaći stil...zato rep nikad ne može dosaditi, zastariti ili umrjeti.

Uostalom, i da umre, uvijek ga možemo uskrsnuti kao Paca. Pa kad te kao Conana pitaju što je najbolje u repu, u duhu najgluplje muzike na svijetu, reci: WE GOTS HOLOGRAMZ, BITCH!

MY PEOPLE 23

24 MY PEOPLE

skubi Skubi je dete Carski Rez etikete. Do pre par godina je bio jedan od producenata a danas se visoko pozicionirao u svetu domaćeg hopa. Ne samo što se pozicionirao nego je uspeo ono što malo kome polazi za rukom – da se njegovi albumi čekaju, komentarišu i da konstantno svako sledeće izdanje bude bolje od prethodnog. Kilometrima daleko od Srbije, “promoviše” novi album BAOS. Već postaje tradicionalno da krajem godine spremaš i objavljuješ mixtape?

Da li je to termin koji ti zbog obaveza najviše odgovara?

jedan detalj - veći deo posla, ustvari snimanja vokala, je obavljen tokom mog odmora, gde sam visio dan-noć u Carski Rez studiu.

Nije nije, tako je nekako slučajno ispalo. Hteo sam ovaj treći, kasnije nazvan BAOS, da izbacim negde u oktobru, a pošto se malko odužilo, ispade u decembru. Trajal (Don Trialeon) je takođe tokom rada na trećem albumotejpulaciji rekao da bi bilo super da i ovaj izađe u decembru kao i prethodna dva, “Bonus Trake” i “ae”, pa da tako ljudi koji se interesuju za ovu muziku mogu nekako zimu da povežu sa mojim bitovima i ovim nebitnim likovima što preko repuju (smeh).

BAOS je dosta bitan jer je definitivno potvrdio tvoju poziciju kao bitmejkera.

Kako se ti osećaš sada, kako si se osećao posle “Ae” a kako nakon “Bonus Traka”?

Znamo da su se neki reperi za kompilaciju “Ae” čekali po nekoliko meseci, ali ovde je bilo sve drugačije.

Da li si očekivao takvu ažurnost sa svih strana počev pre svega od sebe pa na kraju do samog čina izlaska kompilacije i promocije?

Ne znam kolko “znamo” al vidim da si ti uvek u toku i imaš informacije najtačnije (smeh). Ovde je takođe bilo čekanja, al sve je ipak stalo u nekih 6 meseci rada. Pola bitova sa tejpa je napravljeno i pre ideje o BAOS-u, a ostatak je napravljen usput tokom tih 6 meseci. Što se mene tiče svoje slobodno vreme većim delom posvećujem muzici, tako da sam, kako si rekao – ažuran. A dadada, još

Ajd redom. Posle “Bonus traka” sam se osećao slobodan, jer sam vukao te pesme od 2004., pa je sve to konačno izašlo tek u decembru 2009., išlo je iz studia Krik, do Carski Rez studia, pa sam na kraju sve smiksao kod kuće.

Posle “Ae” sam bio više uzbuđen zbog odlaska iz zemlje, pa se nekako nisam prepustio reakcijama na nj. Al ustvari, nikad se ni ne osećam nešto kao, baš sam THE bitmejker, jer mislim da slušaoci koji totalno prepoznaju moj kvalitet bitmejkerstva i miksanja, komentar zadržavaju za sebe. Sjajnu podršku i motivaciju dobijam od ljudi sa kojima sarađujem, tako da mi je to jedan od glavnih pokretača. Njihov sud me najviše pogodi i najviše prija. Ček za BAOS sam zaboravio kako se osećam (smeh). Kul mi je što sam uspostavio saradnju sa novim izvođačima, koja će se nadam se nastaviti nadalje, u smislu ja njima bitove i miksove kad god treba, oni meni rep kad god treba itd. I ima dosta downloada albuma BAOS sa sajta etikete carskirez.com što je sjajno! Pre-

ko 2500 puta je skinut, pa još pregledi na jutubu, pa onda preslušavanja na baos.carskirez.com...

BAOS je doneo i neka nova imena sa kojima nisi sarađivao, Juice, Bvana i Mikri, Mlata, Lou Benny... Da li postoji neko koga još uvek želiš na svojim trakama?

Pre svih Timbe, jer mi je on onako baš reprezentativni član srpskog repa (kažem srpskog kao regija, ne ništa politika, religija i patriotizam, nenene), Struka... i sad sam ovde stao, i razmišljaaaam, i niko mi ne pada na pamet više. Da, DJ Doobie, pa da piše za izvođača Skubi Dubi. Jesss! Al ako mene neko pita el može nešto – može što da ne može (smeh).

Već tradicionalno ljudi diskutuju o pesmama samo kada se najave. Da li si zadovoljan time što već neko prepozna šta može očekivati od neke pesme, ali sa druge strane koliko je izazov ponuditi nešto srugačije a opet da to bude Skubi i taj neki reper?

Super mi je što je u ovom magazinu rečeno da je BAOS opravdao visoka očekivanja, al inaće ne razmišljam toliko sad o konačnom utisku koji će neka pesma, gde sam ja radio bit, ostaviti.

Kad pravim bit, gledam samo da prvo meni bude dobar, a onda pošaljem set bitova, ili specifično rađen bit nekom reperu, pa onda i on kaže da je bit

MY PEOPLE 25

dobar, pa onda uradi tekst, i ako nam je konačni proizvod odličan, onda je to to! Al uvek je dugačije, uvek ima nešto novo kad radim muziku, nešto čega nije bilo ranije. Da li su to novi ritmovi, da li je fora u aranžmanu da u jednom delu pesma malo promeni pravac pa se vrati ili jednostavno novi, bolji, miks. Pored novina u muzici, to “drugačije” videlo se i po promociji na internetu u vidu posebnog sajta samo za slušanje BAOS-a. Ko slučaaaajno to nije video i čuo, nek ode na baos.carskirez.com

Jasno je kako izgleda kada se sretnu bitmejker i reper i pričaju o nekoj saradnji, a kako izgleda kada se sretnu bitmejker i bitmejker?

Sa te muzičke strane, razmenjuju se cake oko miksanja, semplovanja, plaginova i tako nekih sitnica, al često to uopšte nije glavna tema razgovora, pa se priča o nečemu potpuno nevezano za muziku, ide se na neko jelo i tome slično.

Da li misliš da je „Šećerni Rep“ pesma koja je najpoznatija i najslušanija sa tvojim bitom?

Verovatno zbog ograničenog vremenskog roka je bilo dosta interesantno gledati ili slušati priče o nastajanju pesama. Ima li nekih interesantnih anegdota vezano za ovaj album?

Sad kad pitaš – vrlo moguće da jeste.

The Easst i Kruks su sjajan tim i to su ljudi prepoznali, pa je zbog toga pesma i slušana. A i slatkiši su nam svima zajednichka tema, pa se svako pronašao negde u “Šećernom Repu”.

Mislim da su i pesme “Domaćin” i “Goreće” od Škaba takođe dosta slušane, kao i “Dobar dan” sa Ill G-jem i DJ Rokam-om koja je na tjubu prešla 100.000 pregleda.

Recimo priča da je Bvani od trenutka dobijanja bita, do trenutka kad mi je poslao vokale trebalo manje od 5 dana. Plus je i Mikrija pozvao na pesmu, neočekivano sa moje strane.

Mislim, pozitivno neočekivano, to! The Easst i Kruks su u startu trebali da rade po jednu pesmu svako, al su odlučili da gostuju jedan drugom, potvrdivši standard koji su postavili sa malo pre pomenutim “Šećernim Repom”.

26 MY PEOPLE

Koji reper od ovih na albumu je najlakši za saradnju a koji najteži i zašto?

Najlakši za saradnju je bio Supreme, jer je sve odradio odmah, prvi, kako treba, sve poslao i sve super! I ekspresni Bvana i Mikri. Sa druge strane Kum Majku uvek fali par linija da završi tekst, UVEK (smeh), mada to nikad nije bio problem neki veliki. Al nema tu sad neko je težak za saradnju, nije težak. Sa svima sam radio uglavnom preko neta, i imali smo međusobnog razumevanja za obaveze koje imamo i sve kako treba.

Daj neku ekskluzivu, šta nas očekuje krajem ove godine?

Ne volim ništa posebno da najavim ako nemam sve 99.9% gotovo, ali bih voleo da napravim sledeći, mikstejp broj četiri. Ima još par albuma na kojima ću se pojaviti kao bitmejker ili zadužen za miks, al ne bih da ureknem (smeh).

Ivan Ristić

MY PEOPLE 27

iskopano FEEL THE PAIN STAGE ONE (1997.)

CARLITO KARLITOV PUT (1996.-1998.)

Momci iz Novog Sada su izdali ovaj album za ITMM 1997. godine. Veoma tipično momci su radili album sa uličnom pričom, west side matricama koje korenspodirala albumima tog doba. Album sa konceptualne strane nije loš ali mana je što su prilično zakasnili sa ovim albumom. Da su ga izbacili godinu ili dve ranije napravili bi odličan proboj medju publikom, ovako su prošli manje više nezapaženo a to može i da se poveže sa tim zato što su iz Novog Sada, a rep je pretežno bio skoncetrisan u Beogradu. Na albumu kroz 12 traka prikazuje se surovost ulice, života na njoj, žrtve koja ta ulica donosi ali ima par chill traka koje opisuju tipičnu bleju uz pivo, žurke, žene i naravno marihuanu. Većina matrica na albumu su radjene na ritam mašini pa se sa ove strane malo šta može da se zameri, i one sjajno nadopunjuju tekstualni deo koji slabiji. Izdvajaju se trake kao što su “Pivo” koja je naslovna namera albuma a sa kojom su hteli da privuku potencijalne sponzore za izdavanje albuma, pa zatim ulične trake kao što su “Since 94”, “Ulice grada”, “Četiri ludaka” i “Još jedna žrtva” koja je uradjena u dve verzije, od kojih je jedna na instrumental grupe Enigma i traka “Ustani, probudi sve” koja je krajnje opuštena traka uz fanki ritam. Ovaj trojac iz Novog Sada iako poznat malobrojnoj publici ipak će ostati specifičan jer su bili prvi iz Novog Sada koji su izdali album a imali su priču ipak koja bila surova istina onoga što se dogadjalo na ulicama “srpske Atine” tada.

Neizdat album dvojice momaka iz Beograda eto koje sreća nije pogledala da izdaju album usled uslovljavanja izdavačkih kuća zbog menjanja tekstova i traženja abnormalnih cifri.

Momci su ostali dosledni kao i neki posle pa nisu hteli da popuste. Već su morali da ga dovrše i prodaju ispred SKCa sami. Album sadrži trake koje govore o posrtanju ljudi kroz mnoge probleme životne, kroz uticaj droge, lošeg društva i lažnih prijatelja. Na albumu se pored rep traka nalaze i trake sa primesama elektro zvuka, koji opet kroz kratki tekst ponovo odzvanjaju sa svojom porukom. Snimljena su i tri spota za numere: “Miris njen”, “Bože daj mi znak” i “Karlitov put”. Pored tih traka mogu se izdvojiti i trake “Sjaj” koja je uradjena na preradjeni Lunizov instrumental gde gostuju Ivana Jordan i prvi pevač Van Gogha., “Suza” i “Put belog praha” koje predstavljaju antiheroin pesma sa porukom svi onima koji su agoniji da ne zapocinju sa tim već da se prepuste nekim drugim stvarima, kao i traka “Alarmantno stanje” koja je bila naslovna numera za dokumentarni film o abortusima i beloj kugi. Dvojac Cheda i Aca su uspeli da kroz prilično drugačiju atmosferu iznesu neku svoju poruku ljudima oko sebe i prava je šteta što album nije izdat jer bi sigurno veoma dobro prihvaćen.

28 MY PEOPLE

Sve iskopane albume preslušajte na YouTube kanalu: www.youtube.com/mctoxic88

MY PEOPLE 29

E, pa, Milane, zbog čega pseudonim Needle, i zbog čega ne na srpskom Igla?

Pseudonim Needle je nastao krajnje slučajno – osoba koja me je naterala, tačnije navukla, na sve ovo što radim tri godine unazad, imala je veliki strah od igala. Isti pseudonim možemo da gledamo krajnje metaforički, kroz moj oštar karakter i mršavu (tanku) fizičku pojavu, ali ne i veličinu mog polnog organa. “Zašto ne na srpskom?” bih prepravio u “Zašto da ne na srpskom”, može i Igla.

Kada si se pojavio pre dve godine, nosio si masku na licu. Zbog čega je više nema? Da li to možda znači da si iskreniji u svojim pesmama sada kada si je skinuo?

Maska na licu je predstavljala simboliku mog stava - Lice i fizička pojava nisu čovek, koliko njegova duša, glas onoga što misli i na kraju, oči.

Moja iskrenost pogleda se nije promenila, te ista ta iskrenost

30 MY PEOPLE

nije ništa manja ili veća i u mojim pesmama. Pokušavam da pravim muziku, zato ljudi i ne moraju preterano da me gledaju (iako mi kažu da sam bio lepši sa maskom), osećam se počastvovano kad me prepoznaju po glasu, a dešavalo se.

Pre dve godine si izbacio na internet svoj prvi demo album “Prvi Ubod”. Koliko si zadovoljan reakcijama publike

i koliko si ti sam zadovoljan tim albumom?

“Prvi Ubod” je sa razlogom PRVI i baš zbog toga mi je i vrlo drag. Zadovoljan sam time što je uspešno stvorena neka celina, početak zanimljive priče, za prilično malo “radnog staža” na tom “poslu”, a samim tim prikupljen određen broj ljudi koji me prati i čine takozvanu publiku.

Već jako dugo najavljuješ drugi album “Revakcinacija”. Izašlo je par singlova, i reklo bi se da su reakcije dosta dobre. Koliko misliš da si napredovao tehnički i uopšte, u odnosu na prvi album?

Kako stvari stoje, verujem da sam napredovao, pre svega tehnički. Osećam se samouverenije, a uz to i sigurnije.

Mislim da sam naučio dosta zanimljivih stvari slušajuci druge MC-eve i van njihovih pesama. Šta znam, stariji sam i “iskusniji”, došlo je do pozitivnih promena na nivou izražavanja i prenošenja energije, dok se jurcanje za flowom znatno smanjilo. Imao sam cilj da “Revakcinacija” bude

bar duplo bolja od “Prvog Uboda”, i dalje tvrdim da mora i hoće.

S obzirom na to da na prvom albumu nije bilo puno gostiju, osim tvojih domaćih, da li i koga možemo još očekivati na “Revakcinaciji”?

Na “Prvom Ubodu” ste mogli da čujete Factotum-a kako peva i Skwi:z-a kako skrečuje. “Revakcinacija” ima drugačiji pristup, pored gore navedene gospode koja se ponovo pojavljuje, imam čast da delim pesme sa Frkom, 3Ler-om, Remom Luda Kuća i njegovim komšijom, mladom nadom domaćeg hip-hopa, Gio-om. Uz njih, nekoliko refrena otpevao je i Aleksandar Mihajlov Coka, koji se pojavljivao na Factotumovim pesmama, kao i na refrenu pesme “Zapisi iz podzemlja”, i gitarista benda Dot The Eye - Miodrag Dimitrijević Miško, koji je začinio solažom jednu od pesama. Svoje bitove su ovaj put priložili: LV’s (aka. Rahzor), Thunder, Frka i iskreno se nadam Profetesa, dok su svoje gluve sobe ustupili Krle (aka.

Mlađi Referent) – Detachment Studio, i Papi Jaaz – BeatBlokz Studio. Flame je takođe producirao jednu od pesama.

Da li je u planu promocija albuma, u vidu nastupa možda?

Plan ne postoji, ali stojim iza stava da nema muzike bez nastupa. Dao sam

reč da će se tako nešto desiti. Kad, gde i pod kojim okolnostima - ne znam još uvek.

Da li ti smeta što te ljudi upoređuju sa Marčelom, i šta misliš o njegovoj muzici?

Odgovor na ovo pitanje je i da i ne. Lagao bih ako bih rekao da mi ne laska kada me uporede sa nekim tog kalibra, ali ljudi jednostavno moraju da shvate kako sam ja samo ja i niko više. Što bi Krle (Mlađi Referent) rekao: “Moja zika to sam ja!”, pa se u vezi s tim i ne trudim da moja muzika bude neko drugi. Marčelovo stvaralaštvo je otišlo na neku svoju stranu, u miks benda, DJ-einga, MC-inga, pevanja i ostalog.

Smatram da je to već stvar ukusa – meni se sviđa. Smatram da je Marčelo opravdano zadržao svoju titulu jednog od najboljih liričara na ovim prostorima. Šta inače slušaš od muzike, osim repa?

U poslednje vreme se drogiram onim što proizvodi “Strange Music”, pogotovo Tech N9ne i Krizz Kaliko. Pored njih, u obzir dolaze Hopsin, Dead Celebrity Status, The Jokerr, Atmosphere, Dope D.O.D. itd. Volim da čujem dobar DnB, Dubstep. Imam momente sa rokom i metalom, ali i opasne tripove sa ambijentalnom muzikom i operom.

Šta misliš o našoj sceni danas? Koga bi izdvojio?

Uh, ovo pitanje stvarno ne volim. O “kolegama” sve najbolje, čak i o onima koje ne izdvajam. Pored MC-eva koji gostuju na albumu, voleo bih ponovo da izdvojim Gio-a, kao i njegovu grupu “Neznamo za ništa” koju deli sa Jovom i Makijem iz Kraljeva. Posebnu pažnju bih usmerio ka Cantwait-u, koga verovatno niko nije propustio. Shotout bi otišao i pravac Kraljevo kod Krleta (Mladji Referent) i pravac Banja Luka kod Kovlaja.

Da li se kaješ što si snimio neku pesmu?

Nisam čovek koji se kaje, urađeno je šta je urađeno i to ne može da se promeni. Iz ovog ugla u kojem sam sad, neke stvari izgledaju kao greška, ali šta je tu je. Pesme imaju svoj bumerang kojim se obijaju o glavu. Još uvek.

Imaš li neku ideju šta posle “Revakcinacije”, ili je još rano pričati o tome?

Da, ideja imam mnogo, i na pretek.

Posle “Revakcinacije” nastupili bi EP pod nazivom “E.G.O.” i neuobičajeni Mixtape sa Kraljevčanima “Azil”. No, otom potom, sve u svoje vreme.

Selena Petrović

MY PEOPLE 31

TBF @ DOM OMLADINE

TBF je definitivno jedinstven bend na našoj sceni. Još odavno su za sebe rekli da sviraju ping pong i tako izbegli bilo kakvo poređenje njihovog zvuka sa bilo čim drugim. Pored toga, jedinstveni su i prema svom odnosu prema muzici.

Sećam se njihovog koncerta u Akademiji koji je zakazan da bi momci prekratili vreme na putu iz Skoplja do Splita, jednostavno odlučili su da budu u Beogradu jedan dan, a kada su već tu – hajde da naprave koncert. Ovaj put nije bila takva priča, ovo je bio koncert u okviru promocije novog diska ali to ne znači da smo bili uskraćeni za sve hitove ovog benda. Prava slučajnost je bila da se termin koncerta kada gostje ovaj splitski bend u Beogradu poklopio sa terminom odigravanja polufinalne utakmice u rukometu između Srbije i Hrvatske. To naravno nije sprečilo The Beat Fleet da naprave sjajan koncert i prirede publici pravu zabavu puna dva sata. Dom Omladine je bio skoro pa krcat (moram priznati da sam se pribojavao da će biti prazniji), i energija koju je publika prenosila na binu je itekako uticala da momci budu još bolji tokom ovog koncerta. Još jedan koncert koji podvrđuje da se koncertna publika budi i po ko zna koji put za redom se nastupa pred punim prostorom. A TBF čekamo da vidimo ponovo, kao da je uopšte i bitan povod Ivan Ristić

32 MY PEOPLE

MY PEOPLE 33

scratch art

DJ RAID Kako ulaziš u svet DJ-inga? Kada odlučuješ da će gramofon biti tvoj instrument?

Negde sa 12 godina krećem da slušam hip hop. Naravno, trebalo mi je vremena da se upoznam sa celom kulturom, ali od početka sam želeo da stvaram muziku, samo je bilo pitanje u kom elementu. Na prvu loptu me je zanimalo repovanje, ali samo jedna pesma je bila dovoljna da mi skrene pažnju na DJing, “When I be on the mic” od Rakima. DJ Premier je tu radio scratchovani refren i beat i meni se to toliko svidelo da sam odlučio da se bavim DJ-ingom.

Posle prvog dodira sa pločom se to više nego potvrdilo i negde sa 15 sam kupio svoju prvu opremu.

DJ je jako bitna karika u muzičkom svetu. Kako ti gledaš na položaj DJ-a sada, nekada i koliko je on bitan na

34 MY PEOPLE

razvoj muzike i publike?

Po meni je polazaj DJ-a mnogo losiji nego nekada. U hip hop-u je DJ izvor skoro svega, “Backbone” sto bi reko Revolution. MC je bio tu da podrzi svog DJ-a kad je vrteo na zurci, B-Boyevi su igrali uz breakove koje je DJ pustao, veliki deo paznje je bio na DJ-u. Kroz komercijalizaciju rep-a, je DJ gurnut u sve losiju poziciju, sto se vidi danas vise nego ikad. Sve je manje rep ekipa koji imaju DJ-a, i jos manje onih koji posmatraju DJ-a kao ravnopravnog clana ekipe. Sreca pa postoje izuzetci, ali nekako ih je sve manje. Verujem da je to razlog zbog kojeg se “Turntablism” DJ-evi sve vise odvajaju od hip hop-a, to je postala nezavisna scena za sebe. Sto je po meni steta, jer hop gubi polako jedan vrlo atraktivan i bitan element kulture. Ja se trudim da kroz radionice i tribine priblizim DJ-ing ljudima i

da im skrenem paznju na vrednost tog elementa.

Kažu da si ti najbolji domaći DJ. Zašto i na osnovu čega?

Pa to je najbolje da pitaš one koji to tvrde. Publika ume da bude vrlo subjektivna i vrlo lako može da se izmanipuliše. Ako se neko na sceni forsira i hvali, veliki deo publike će to progutati iako je možda taj mc/dj samo prosečan. “Hype” je gadna stvar, pogotovo kad veliki deo publike uopšte nije stručan da proceni šta valja a šta ne, kao što je to u DJ-ingu slučaj. Pohvale svakako prijaju, ali imaju mnogo veći znacaj kad dolaze od stručne osobe i meni lično su još bitniji konkretni rezultati. U mom slučaju su to: gostovanje na albumu gde imas jednog Q-bert-a, Revolution-a, Jazzy Jeff-a i Premiera, gostovanje na “Christmas looper-u”,

“ Mislim da je oprema najveći neprijatelj potencijalnih DJ-eva kod nas na kom imaš mnogo, vrlo kvalitetnih new school DJ-eva iz celog sveta, a na kraju i prvo mesto na scratch battle-u i nebrojna gostovanja na balkanskoj i evrposkoj sceni. To su konkreti rezultati koji ne mogu tako lako da se ospore. Meni lično je to najveća potvrda za kvalitet, ali i da su se moj trud i vežbanje isplatili.

Postoji mnogo tehnika i veština koje DJ-evi praktikuju. Mene stvarno zanima kako se procenjuje čiji je trik bolji, kako se dobijaju ili gube bodovi na DJ takmičenjima? Ipak si učestvovao pa možda si i najkompetenrniji da to kažeš?

U suštini se vrlo lako provali ko ima bolje trikove ako se razumeš, ali kod nas se ljudi nisu dovoljno bavili tom granom hop elementa. Samo je potrebno vreme da se ljudi malo bolje upoznaju sa DJ veštinom da bi brže, ili uopšte prepoznali kvalitet. To će takođe da se poboljša kada budemo imali više aktivnih i kvalitetnih DJ-eva na sceni. Ima nekoliko kriterijuma po kojima možeš da procenis veštinu DJa. Nešto što je ljudima poznato u rep svetu je flow, to takođe postoji u DJingu. DJ sa lošim flow-om zvuči kao MC koji muca, ne vezuje tehnike brzo i tečno i ne vozi te kroz scratch-solo.

Onda preciznost, zamisli MC-a koji je konstantno off-beat, nije u ritmu i opet gubi ubedljivost. Takođe postoje definisane tehnike koje se koriste, od jednostavnog chirpa, do teškog autobahna, opet kad uporediš sa MC-om, chirp ti je prosta rima a autobahn su ti multisi. Kod tih definisanih tehnika je jasno kako treba da se izvedu i kako treba da zvuče. Zato se tu jasno vidi kvalitet DJ-a. Kao što rekoh, tehnika mora da bude u ritmu, lepo naglašena i da ima lep flow, da plovi po bitu, a ne da zvuči kao da je DJ konstantno u frci da pohvata ritam. Dakle brzina, preciznost, flow, pa i kreativnost, jer na kraju, moraš sve te tehnike da sklopiš u jedan veliki scratch-solo, i tu se vidi koliko si kreativan i raznovrstan. To su sve kriterijumi na kojima dobijaš i gubiš poene.

Da li ti se čini da se „DJ kultura“ malo digla na viši nivo, tj da nije DJ samo

osoba koja pušta muziku nego da ljudi kapiraju šta je u stvari uloga DJ-a?

Jeste, samo što se, nažalost, taj razvoj desio van hip hop scene. Kad slusaš new school turntabliste i obratiš pažnju na to kako je to žanrovski ili stilski upakovano, provaljuješ da ima mnogo više uticaja neke elektronske muzike poput DnB-a, Dubstepa i Breakbeata, pa čak i elektro muzike. To se i potvrđuje kad čuješ kakvu muziku ti DJ-evi puštaju na žurkama. Pričam o Rafik-u, Netiku, Troubl’-u i Unkut-u koji su po meni jako uticali na razvoj DJ tj. turntablism kulture u poslednjih 6-7 godina.

Mnogo toga se desilo i sa razvojem novih tehnologija, nastao je takozvani “Controllerism”, koji DJ-u omugućava da pravi live remikse ili rearanžira postojeće pesme, ili čak komponuje na licu mesta. Nažalost veliki broj ljudi i dalje gleda na DJ-a kao na “jukebox”, koji mora da im ispuni muzičke želje, a ne kao na nekoga koji je naslušan muzike i koji je u mogućnosti da im pusti nešto novo, ili čak stvori nešto što nikad nisu čuli.

Kada pogledaš na evropskom nivou, svetskom pa i kod nas, kako su se elementi hip hop kulture razvili, koji element misliš da je najdalje otišao a koji ima još mnogo prostora za nadogradnju?

Iskreno, mislim da je DJ-ing kod nas najmanje razvijen od svih elementa.

MC-evi i breakeri su se razvili vrlo pristojno, naravno i zbog toga što ti za bavljenje tim elementima ne treba neka skupa oprema, tu ne pričam o snimanju rep pesama, kao MC mozes da bacaš freestyle na ritam koji sebi zadaješ lupajući o sto. Crtanje može da bude veoma skupo, sprejevi nisu jeftini, ali opet i tu se naša scena više razvila, pa kad prošetam kroz grad, naletim na nekoliko zajebanih grafova.

Mislim da je oprema najveći neprijatelj potencijalnih DJ-eva kod nas. Ipak bez 300 evra teško možeš da kreneš u te vode. Takođe mislim da će se DJ scena više razviti kad bude više interesovanja za tu granu kulture, ali za to nam treba više aktivnih i pogotovo kvalitetnih DJ-eva na sceni, i naravno edukacija, ako svako čuva svoje tajne i trikove za

sebe, taj razvoj će biti mnogo sporiji.

Kakva su iskustva sa Raidionicom, da li ima kod nas ljudi koji zaista žele da nauče i koji su na dobrom putu da postanu solidni DJ-evi?

Iskustva sa radionicom su fantastična.

Iz svake sezone nastane barem jedan ili dva nova turntablista. Neki to rade više rekreativno, a neki imaju potencijala da postanu vrlo dobri DJevi. Uvek izdvojim Kordu, Skwiz-a, DJ Mrki-a, a i BKO-a koji nam se nedavno pridružio. Imam nekoliko “klinaca” koji obećavaju, ali vreme će pokazati da li će iskoristiti svoj potencijal. Ja ću dati sve od sebe da ih naučim i posavetujem što bolje umem i tako ubrzam njihov proces učenja. Mislim da je to učenje zapravo jednako bitan element, kao i svi ostali u hip hop-u. Jedino tako ćemo osigurati da nam scena bude sve kvalitenija.

Koliko si zadovoljan svojom pozicijom što na našoj sceni što na svetskoj?

Sa položajem na našoj sceni sam toliko zadovoljan, da sam odlučio da se povučem ove godine. Sarađivao sam sa velikim delom aktuelne domaće hop scene, ostvario svoje ciljeve i mislim da je vreme da se povučem. Prija mi misao da se iz uloge od aktivnog izvođaca, prebacim u ulogu aktivnog učitelja. Što se tiče svetske scene, pa i tu sam vrlo zadovoljan. Ipak sam ostvario nekoliko saradnji sa svetskim izvođacima i to sa veoma kvalitetnim.

Jedina stvar koja mi tu možda fali kako bih bio potpuno zadovoljan, jeste internacionalni rep/dj album. Krenuo sam sa tim, ostvario saradnje sa Masta Aceom, Evidencom, Reks-om i Cali Agentsima, ali vrlo brzo shvatio da me proces stavaranja takvog albuma više čini nesrećnim nego obrnuto. Na domaćoj sceni su saradnje mnogo ličnije, prirodnije. Ja smatram da je muzika veoma lična stvar, i ne želim da imam autorski album kome fali ta intimna i lična atmosfera. Mislim, to su moji skrečevi i bitovi, a MC-evi su često samo površno shvatali koncept i atmosferu i to mi se nije svidelo, toliko da sam odlučio da se muzički ostvarim na drugi način, a da bih to mogao, moram da stavim

MY PEOPLE 35

36 MY PEOPLE

tačku i da se povučem sa scene.

DJ-ing – posao, hobi ili ljubav? Da li možeš da napraviš razliku između ta tri?

Kao prvo ne znam nikoga ko ima hobi koji ne voli. Tako da mislim da je pitanje više ljubav ili posao, posao ili hobi, ili sve u jednom. Moj odgovor na to je, sve u jednom. Krenulo je kao velika ljubav i hobi i pretvorilo se u nešto sa čim mogu da zaradim i neku kintu.

Nisu to pare koje mi omugućavaju da živim do penzije bezbrižno, ili da kupujem skupe materijalne stvari, ali mi omugućavaju da ustanem ujutru srećan i da sviram klavir, skrečujem, stvaram muziku i radim to što najviše volim. Kad bih tako mogao do kraja života, moj san bi bio ispunjen.

Sve više i više su popularni Jam-ovi, možemo to nazvati Block Party. Da li to vraćanje osnovama u stvari po tvom mišljenju najviše pomaže u kompletnoj promociji hopa?

Jamovi su fantastična stvar i definitivno pomažu promociji hopa, ali tu ne sme da se zaustavi. Kao što rekoh, prenošenje znanja je možda najbitnija stvar u tom procesu promocije. Tako omugućavaš novim talentima da se brže razviju, a sa druge strane drugima približavaš vrednosti i značaj svih veština koje se kriju u hop kulturi. Da bi ljudi voleli nesto, moraju barem kolk’o tolk’o da skapiraju šta se tu desava.

Mnogo lakše ćeš ih fascinirati kad im pokažeš osnove te kad su u stanju da isprate šta se tu tačno dešava.

Da li si se nekad latio spreja, mikrofona ili pokušao da napraviš neki bboy potez?

Kao što rekoh, na početku me je zanimalo repovanje, ali to je prestalo čim sam čuo prvog DJ-a. Kasnije sam bacao neke freestyle-ove na sešnima sa mojim Švajcarcima iz Pg4 ekipe, ali to više iz zezanja. Imam čak i snimljenu rep stvar, ali to sam uradio više iz radoznalosti. I ostalim elementima

sam takođe probao da se bavim iz radoznalosti, ali naravno, vrlo brzo shvatio da je sve to veoma zahtevno. Imao sam sreću da oko sebe imam majstore iz svakog od tih elemenata, i zato danas umem da cenim sve te veštine.

Koje DJ-eve danas gledaš i skidaš njihove poteze, i koji su DJ-evi “bitni” što si ti danas tu gde jesi?

Ranije Q-bert, Revolution i Babu. Imali su veliki uticaj na moj style, što se i čuje. Danas su to više ti new school DJevi poput Unkut-a, Netik-a i Rafika. Ima ih mnogo! Danas imas toliko mnogo dobrih DJ-eva na svetskom nivou, da od skoro svakog možeš da naučiš neku gotivnu foru. Bitno je samo imaš želju da konstantno učiš nešto novo, inače će ti svetska scena vrlo brzo pobeći.

Na kraju je opet bitno da razvijes neki svoj style, inače ćeš biti samo kopija svojih idola, što je šteta, jer različiti stilovi su po meni znak kvalitetne i zanimljive scene.

Ivan Ristić

MY PEOPLE 37

recenzije jach sam biraš kako živiš

demencija pičkin grč

reinkarnacija repa vol.2

DL: http://bit.ly/jach-album

DL: http://bit.ly/demencija

DL: http://bit.ly/reinkarnacija2

Jedna blokovska ‘kipa se pre koju godinu pojavila albumom ”Bez dinara” koji je naišao na odlične kritike i etablirao Jacha i Ćofoa u sam vrh novog talasa domaće rep scene. Od tada izašlo je tek nekoliko njihovih pesama, da bi početkom ove godine Nikola Birač aka Jach izbacio svoj debi solo projekat, pod nazivom “Sam biraš kako živiš”. On u svakoj od 12 traka nastavlja JBK priču, u uvodnoj “Ćao drugari” kaže da je Ćofo na odmoru i da u narednom periodu treba očekivati njihove zajedničke stvari. Kompletna produkcija projekta urađena je u Flame studiju, uz gostovanja LMR-a, Voje, Flame-a, dok su Rasta i Mihilow odlično otpevali refrene u pesmama “Muzika je život” i “Sam biraš kako živiš”. Kad kažem da je nastavljena JBK priča, mislim na tematsku raznovrsnost. Jach najpre u tandemu sa Vojom opšti sa ženskim roditeljima političke elite, a kasnije ide kroz odličan storiteling u pesmama “Kišobran” i “Dobro veče’” Treba pohvaliti instrumentale i izbor semplova koji sa iskrenim, realnim i svakidašnjim tekstovima čine skladnu celinu. Jach možda nije tehnički besprekoran emsi, ali ima neverovatan talenat da jednostavnim rečima kaže mnogo, primoravajući slušaoca da se zamisli nad onim što je čuo. (Spasoje Veselinović)

Ovo ćete ili preslušati u cugu i neverovatno zgotiviti ili proslediti u risajkl bin već posle trake Druže Tito Demencijski Intro, zavisi od toga koliku širinu imate za komedi i sprdnja rep, bez nekih emo, gengsta, pleja-pleja momenata. Nadam se da mi Mićke i Srećke neće polomiti ruke što pišem receniziju o njihovom prvom albumu u 2012. pod imenom Pičkin Grč koji ima 14 traka plus intro i outro. Za matrice je bio zadužen GBA Beatz, a od gostiju se pojavljuju Nexter, Strikli Đu, Konza Šnostra, FTP, Bogosav XXX, Remati, Buldožer, Aca uz skreč podršku DJ Coldie-a. Mićke i Srećke se tokom celog projekta tako dobro sprdaju sa rep scenom, naročito u traci Tiramisu gde bacaju rispekt Sandokan MC-ju i reperu iz Kostolac. Iako u pesmi kažu da se ne poznaju, Demencija i FTP su napravili fenomenalan spoj u traci Demencija je vukodlak, a FTP nije. Spoj stilova od old skula do zlatnog doba, preko belačkog do sektaškog repa, sa matricama koje verno prate tip traka, pokazuju Demenciju u dobrom svetlu kad se govori o obraćanju pažnje na koncept albuma. Na kraju krajeva, ono što se dobija je savršeno tvrd proizvod za sve prilike, od smeha do plača, liričkog prebijanja kurvi i korišćenja brijača. (Spasoje Veselinović)

Nisam baš neki preterani fan kompilacija. Pogotovo onih koji nemaju unapred određen koncept.

Uvek nekako imam predrasude prema njima. Pa čak i kada sam video spisak imena koja se ovde pojavljuju, mislio sam da su samo “odradili” posao. Već nakon slušanja prvih nekoliko pesama shvatio sam da sam debelo pogrešio.

Ovo nije nešto epohalno, nečuveno, nadobudno, već kompilacija koja zaista zaslužuje da se za nju čuje. NE toliko zbog nekih linija, specijalnih pesama, već zbog energije koja je očigledna, entuzijazam ekipe koja stoji iza ovoga je prešao i na učesnike ovog izdanja. Šef Sale, Komplex, Kid Pex, Iskaz imaju zaista odlične deonice na ovom albumu, ali i mlađe (nove) snage se takođe odlično drže i ne dozbžvoljavaju da kvalitet kompilacije varira. Naravno, nekome se neka pesma sviđa, nekome ne, to je već stvar ukusa, ali ovde je odlično odrađen posao. Bilo bi lepo kada bi ovo bila jedna od akcija momaka koji stoje iza ove kompilacije (Serbian Rap/rnb), ali čak i da ostane samo na “Reinkarnaciji Repa”, priča je lepo ispričana. Što se mene tiče, jedva čekam nastavak. (Ivan Ristić)

38 MY PEOPLE

who see krš i drača

skubi baos

supreme i blokovski zumbul i zvekan

DL: http://bit.ly/who-see

skubi.carskirez.com

www.carskirez.com

Ako smo pre nekog vremena pisali i pričali o tome kako je “Sviranje Kupcu” jedan od najprespavanijih albuma na ovim prostorima, onda se za ovaj album može reći da definitivno to nije. Čak možemo da pričamo i o najboljem albumu za ovu godinu (doduše godina još traje i biće fine konkurencije). Who See konačno dolazi do publike i donose najsvežiji album. Da li zaista more tako utiče na kreativnost, ali primorci su inače skloniji eksperimentisanju.

Nekoliko zvukova, mnogo interesantnih gostiju, sve u službi da “Krš i Drača” zvuči dublje i zrelije. Rambo Amadeus koji nas je podsetio na ‘90. ovde daje sjajnu rolu u pesmi “Papalada”. A šta tek reći za “Tužnu Pjesmu”?! Album sa linijama koje će se dugo citirati. Album sa pesmama koje će se dugo slušati.

Svaka pesma ima neku svoju foru, caku, priču... To je zaista teško danas napraviti. U stvari i nije ako znate kako to treba uraditi. Ali “Reggaeton Montenegro”, “Nije Preša” i još pre par godina “Kad Se Sjetim” su sjajni video zapisi koji su našli na MTV listama i zavladali istima, i mislim da nisam jedini koji jedva čeka neki njihov novi spot, neka nova saradnja, čisto da se opet osvežimo. “Krš i Drača” je album koji se sluša iznova i iznova i svaki put se čuje nešto novo, neka linija koja je promakla kada smo prošli put slušali istu tu pesmu. Zabavan album sa jedne strane, a odlično socijalno skeniranje svih aktuelnosti u Crnoj Gori (a i šire).

A tek kada se potpuno prešaltamo na njihov dijalekt i ritam (banja, banja!)...

Rasprodati tiraži, spotovi na top listama, album o kojem se najviše priča...

Da li je iko mogao da pretpostavi (sem mene naravno), da će Who See ovako zavladati scenom? (Ivan Ristić)

Nakon “Bonus Traka”, a pogotovo nakon “Ae”, Skubi se fino instalirao među domaći krem hip hip bitmejkera. Bez velike pretencije da pravi sezonske hitiće, auto tune trake i slične mejnstrimove, Skubi već godinama dobija veliki respekt sa scene. Sada je pred nama njegov treći mixtape BAOS. Pored standardne Carski Rez ekipe i ekipe koju smo već imali prilike da čujemo na prethocnim izdanjima, BAOS je jači za još neka imena kao što su Juice, Bvana i Mikri, Lou Benny...

Ono što je specifično za Skubijeve matre i njegove albume je jako pozitivan mixtape koji od prve do poslednje pesme ima jednu dobru energiju i gde se pojedine pesme same izdvoje bez obzira ko stoji iza njih. Mene je po ko zna koji put oduševio Gazda Paja kojio ujedno i otvara ovaj album. Lou Benny se sjajno probija i već ne postoji pesma gde je on a da je loša. I na kraju trojac Ill G, Skubi, Rokam zatvara ovo izdanje. Mislim da ovde ne postoji loša pesma. Možda sam previše očekivao od dvojca Crux/East ali nemoguće je napraviti pesmu kao što je bio “Šećerni Rep”. Ovaj dvojac zaista lepo sarađuje i bilo bi lepo u budućnosti videti neko njihovo zajedničko izdanje, ali ovde su njihove pesme pristrojne i ne više od toga. Sve u svemu, BAOS je celokupno bolji od “Ae”, Skubi je sebe već svakom slušaocu dobro prezentovao pa čak i bez nekog dubljeg analiziranja može da se prepozna njegovih ruku delo.

Album koji se sluša i koji je zaista nabijen nekom pozitivnom energijom. Da li zato što je Skubi takav pa to i širi na ljude sa kojima radi ili se negde drugde krije rešenje, to već ne znam. BAOS je pozitivni haos. (Ivan Ristić)

Nalazimo se pred novim gigantskim projektom iz Carskog reza. Da su ljudi dodatak mašinama opisano je u delu “Položaj radničke klase u Engleskoj”, a kako su ti ljudi razmišljali, šta su radili i osećali opisuju Supreme i Blokovski, predstavljajući se kao Zumbul i Zvekan, dva najbolja ortaka iz vremena socijalističkog samoupravljanja. “Zumbul i Zvekan” EP sadrži 6 pesama, plus intro i outro. Pored Carski Rez producenata Kuera i Skubija, radu na albumu priključene su i prespektivne, mlade kolege Ace i Astek. DJ Grusm iz Babble Goonsa je na skreču uz Kruksa, koji je učestvovao u rađanju same ideje o Zumbulu i Zvekanu, sa refrenom na pesmi od koje je sve i počelo. Tandem iz Carskog reza donosi nesvakidašnju priču o životima dvojice socijalističkih šljakera kroz prizmu savremenog, kapitalističkog najamnog radnika, posmatrajući promene i povezivajući ih sa današnjicom. Slušajući traku “Privedni kriminal” uvidećete da malverzacije i mahinacije nisu proizvod tranzicionog perioda, već da se od davnina mažnjavalo i prisvajalo. U Buljarice preko firme ljudi i dan danas idu na “Godišnji odmor”, a deca se mažu kiselim mlekom kad izgore, tako da je gotovo svaka linija koju serviraju Supreme i Blokovski realna i pogađa u srž svakodnevice, naročito u pesmi “Ušli smo u stranku”. Da bi vam život dvojice ortaka sa šljake bio jasniji, kao i ova recenzija, obavezno nabavite svoj primerak “Zumbul i Zvekan” EP-ja. (Spasoje Veselinović)

MY PEOPLE 39

adi knjiga starih stihova

ziplok sve ili ništa

sett antiklimaks

DL: http://bit.ly/adi-album

label.bassivitydigital.com

DL: http://bit.ly/sett-antiklimaks

Sa novosadske rep scene je krajem 2011. stigao debi projekat dvadesetsedmogodišnjeg Aleksandra Radanovića, poznatijeg kao Adi. Mikstejp “Knjiga starih stihova” sadrži 16 traka, uključujući Intro i Outro. Pesme su snimane u Ziplok, Vilenjak i Black & Blue studiju, većina instrumentala je delo Giry-ja, uz dva Nemirova, jedan Feerov i nekoliko bitova sa interneta. Produkcijski fajnal tač uradio je DebreX, koji potpisuje miks i master Ziplokovog albuma “Sve ili ništa”. Adi je na mikstejpu ugostio uglavnom emsijeve sa novosadske scene, tu su Boba, Shomi, Shora, Andra, Royal, Ziplok, ali i KroN i Mac uz Tijanu na refrenima u pesmama “Bolje sutra” i “Sve što sam hteo”. Adi ulazi u priču dabltajm flouom u Intru, malo spušta loptu trakom inspirisanom novosadskom plažom Štrand, pod nazivom “Tropikana”. Grupa Ziplok je u svom prepoznatljivom stilu začinila pesmu “Dobro bi vam došla pauza”, dok je Andra u tandemu sa domaćinom, Adijem, odlično ispričao “Priče”.

Kroz mikstejp Adi obrađuje različite tematike, ali se nazire konstantna linija tekstova karakterističnih za novosadski stil. Evidentan je uticaj grupe Ziplok, tako da će svaki zaljubljenik u tu vrstu zvuka kroz slušanje mikstejpa “Knjiga starih stihova” naći dosta toga što će vrteti u empetri plejeru. (Spasoje Veselinović)

Nakon što su prošle godine izbacili sjajan “Nema spavanja” EP sa Džerijem, novosadski dvojac Ziplok početkom godine izdao je svoj drugi mikstejp “Sve ili ništa”, ovaj put za Bassivity Digital etiketu. “Sve ili ništa” nastavlja tamo gde je njihov prvi tejp, “Gledaj svoj posla”, stao. Ulica, gudra, pare, ribe i rep - sve je to deo standardne Ziplok priče koju Rista i Caboo iznose jako dobro i uverljivo. Bitovi su ispeglani i savršeno pogađaju balans između moderne produkcije i klasičnog boom bap zvuka. Rista i Caboo repuju sporije ali oštrije i preciznije. Rista je opet pokazao zašto se konstantno ubraja među najbolje domaće MC-eve dok se Caboo svakim novim projektom poboljšava. Od gostiju pojavljuju se već poznata ekipa i stalni saradnici Nobel, Nemir, Adi i Bone kao i standardno odličan Reksona a tu su još Ralmo, Debrex i Jelena Aleksić koja je otpevala dva refrena. Većinu bitova odradila je ekipa Feer, Nemir i Miki Sanchez dok je Chinchilla učestvovao sa dve matre a Coby, Misty, Luxone, Moka i Rajk sa po jednom. Tejpom preovlađuje tvrđi zvuk što je vidljivo već iz naziva pesama kao što su “Tvrdo”, “Kokain rep” i “Krek kuća” koja je odlično pogođen izbor za prvi singl zbog hipnotišućeg Nemirovog bita i zaraznog refrena. Kao jedna od lakših numera, ističe se i “Sve je kul” - jedina radio-friendly traka na albumu u G-Funk fazonu što to nikako ne znači da odskače od ostatka kompakte celine. Ziplok su izbacili mikstejp bolji od većine rep albuma i digao lestvicu kvaliteta jako visoko, kako za druge, tako za naredna izdanja grupe. Pošto je “Sve ili ništa” dostupan za besplatni download ne postoji razlog da ga ne skinete. (Teo Dragović)

Antiklimas je Settov “oproštajni” album/kompilacija neobjavljenih traka kojim je odlučio zaokružiti solo karijeru kako bi se dalje u potpunosti posvetio Krankšvesteru, grupi koju čini zajedno sa 3ki Stilom. Album je podeljen na dva diska (ili foldera) koja donose dva potpuno različita zvuka. Prvi je deo na tragu “Dnevnika dvorske lude” i “Vodiča kroz život za bezbrižne” sa ozbiljnom tematikom vešto upakovanom u sarkazam i humor uz podlogu prašnjavih brejkova i jazz semplova kakve je več servirao na “Verbalnom deliktu”, jednim od najboljih izdanja prošle godine. Sa tih sessiona verovatno je ostala i pesma “Kad Se Dim Spusti” na kojoj se pojavljuju General Woo i Kandžija. Drugi disk nalazi Setta u modernijem, Krankšvester izdanju čemu pridonose i gostovanja 3ki Stila na tri pesme koje su, sasvim očekivano, o pičkama i jebanju. Sett i 3ki odlično se dopunjuju i funkcionišu kao grupa, zato Settovu odluku o prekidu solo karijere nikako ne treba shvatiti negativno. Lični favorit albuma je pesma “Šiznit, dio prvi”, verovatno jedan od najboljih i najzabavnijih storytellinga u hrvatskom repu. Za razliku od prvog albuma Krankšvestera, ovde je sex i hedonizam u balansu sa socijalnim komentarom ali zbog sličnosti u pristupu, celo izdanje zvuči puno opuštenije i zabavnije u odnosu na prethodne albume. Kroz Antiklimas Sett nudi jedan svojevrsni presek karijere i evoluciju zvuka i stila, od boom bapa do crunka.

A kako se čini da je sa godinama u sve boljoj formi, lako je moguće da se radi o najboljem izdanju jednog od najprespavanijih MC-a i producenata u regiji.

(Teo Dragović)

40 MY PEOPLE

NAGRADNA IGRA Damnjan Tadić - Dacha MC je mladi beogradski izvodjač, tekstopisac, kompozitor i producent. Tematika njegovih tekstova i pesama bavi se problemima tokom odrastanja adolescenata u Srbiji. Krajem 2011. godine izdao je debi album pod nazivom “Priče sa asfalta’’ za izdavačku kuću Take It Or Leave It Records. U aprilu 2011. godine snimio je spot za singl “Duh iz lampe” u saradnji sa Sanjom Selmanović, a kao gost u spotu pojavljuje se i naš prosljavljeni glumac Milan Marić koji je tumačio lik Švabe u filmu Rane.

Pobedio je sa bendom 11000 Štek na SVURF-u (Savsko venački urban fest) 2007. godine, dobivši diplomu za najprofesionalniji nastup. Takođe, Dacha MC, je dobio diplomu Opštine Palilula za izuzetan doprinos u razvoju urbane kulture i muzike iste 2007. godine. Učestvovao je na Radijskom

festivalu 2007. godine sa pesmom “Uspomene”, zajedno sa Postmortalom i Đinom, koja je izdata pod pokroviteljstvom FERAS-a iste te godine, a 2 godine kasnije snimljen je i spot za tu numeru.

Sarađivao je sa dosta afirmisanih i neafirmisanih izvodjaca kao što su: SHA, Rasta, Dragon,Napleonon i mnogi drugi.

Takodje je i nastupao širom Srbije,a najviše u Beogradu.

Svi tekstovi su istiniti i autobiografski, što se tiše produkcije i kompozicije,na njima su radili: najviše Damnjan Tadić (Dacha MC),a zatim Aleksandar Manja (Postmortal), Mihajlo Radović (Prozak), Nenad Aleksić (SHA); Dizajn omota je odradio Nikola Tarasjev (Rush).

Facebook: www.facebook/mcdacha

Pet čitalaca koji napišu najinteresantniji komentar zašto baš oni zaslužuju da dobiju disk, dobiće album “Priče sa Asfalta”. Komentare šaljite na mail magazin.mypeople@gmail.com sa subjectom Nagradna Igra.

MY PEOPLE 41

beogradsk

42 MY PEOPLE

ki sindkat KONCERT U BEOGRADSKOJ ARENI

MY PEOPLE 43

Smatram se privilegovanim zato što sam imao prilike da uživo slušam Sindikat i pre deset godina u mnogo manjim prostorima. Što sam zajedno sa njihovim upoređivao svoje stavove. Što sam se našao na nekoj zajedničkoj noti sa njima. I naravno, što sam prisustvovao najvećem domaćem hip hop spektaklu ikada viđenim na ovim prostorima. Puna, prepuna Arena... I ovde može da se završi ovaj izveštaj...

Beogradski Sindikat je dokazao svima, pa čak i sebi, da može domaći bend relno da napuni Beogradsku Arenu.

Atmosfera o kojoj se samo može maštati ovim momcima se zaista desila. Sjajna predstava, Sindikat standardno bez predgrupe nego sa gostima (Eyesburn, Sick Touch, THCF, Goran Sultanović...), publika odlična, zna tekstove ali u pojedinim momentima sam sebi postavio pitanje da li ih zaista i razume. Ako bih tražio dlaku u jajetu, to će biti ozvučenje, ali iako je moglo, pa čak i moralo biti i bolje, ne verujem da bi utisak bio nešto bolji nego što je sada. Ostaje možda misao kako bi sve to zvučalo da se još više razradila tehnička strana umesto konceptualne, ali da neko ne pomisli da je ovo bilo loše ozvučenje. Naprotiv, ali je od celog događaja to najslabija tačka. Spektakl... Ko nije bio, propustio je da bude deo istorije.

Momci iz Sindikata su celu svoju dosadašnju karijeru gradili da dođu do ovoga (pročitati neke starije brojeve magazina, ima odgovora koji to naslućuju), ali sada kreće nova stranica u njihovim karijerama, treba ovo poverenje opravdati. To su i sami rekli na koncertu. I da se sutra povuku, ovim koncertom su definitivno za svagda zacementirali svoj kultni status.

Ivan Ristić

44 MY PEOPLE

Počeli su sa “Diskretnim herojima”...

Ne znam, Čini mi se da nisam bila na koncertu u Beogradu, već kao da me Sindikat odveo negde daleko...Arena je bila krcata, atmosfera neverovatna, bukvalno nestvarna. Ovo su momci koji su spremni da prekinu nastup da bi mladim ljudima skrenuli pažnju na njihovo ponašanje. “Prestanite da lomite tribine i stolice jer su nam rekli da će nam prekinuti koncert. Sve je to naše, nemojte da lomite”, u jednom trenutku su momci iz BS-a obavestili publiku i odmah nastavili koncert.

Momci zbog kojih smo se svi zamislili, jer pored svojih stihova koje je cela arena pevala, imali su šta još da kažu, da nas podsete kakvi ljudi treba da budemo. Feđa se zahvalio svima što su došli: “Neko je mislio da jedna obična ekipa iz grada ovo nije mogla da uradi. I ‘ajmo večeras svi kao jedno srce, kao jedna duša da im pokažemo šta možemo. Ovo je moj Beograd, ovo je moja Srbija”.

Prvi gosti su bili hor “Obilić”. Nestvarno zvuče u pozadini.

Na scenu su izašli i momci iz grupe “Gram” i uneli u Arenu repovanje na romskom u pratnji trubača. Glumac Goran Sultanović izgovorio je govor majora Dragutina Gavrilovića braniocima Beograda iz 1915. godine i tako još malo podgrejao patriotsku atmosferu. Glasovi iz publike su naglasavali majorove reči. Upaljači, telefoni, hiljade ljudi je osvetlelo mračnu Arenu u čast Kosova. Scena koja se nikad ne zaboravlja, scena od koje provri krv u venama. A onda je stigla THC La Familija koji su pokazali da su dovoljna dva snažna glasa da zagluše celu Arenu. Fantastična četvorka je doprinela još više sve uzavrelijoj patriotskoj atmosferi.

U trećem satu je glumac Goran Sultanović odrecitovao pesmu Vladislava Petkovića Disa “Naše doba”, a onda je krenula stvar koju su svi čekali “Balada disidenata”. Posle prvih taktova neko je upalio baklju. Cela Arena je skočila na noge, i sigurno, tada kad nije nastao problem, neće nikad. Ognjen je zaustavio pesmu, zamolio ljude da ugase baklje i da prestanu da prave probleme, da prestanu da ruše ono sto je naše...i onda je krenula prava ludnica uz Baladu!

Sindikat doveo u Arenu oko 25.000 ljudi na nezaboravan koncert. Da, nezaboravan...Posle koncerta, koračajuci ulicama Beograda, oko mene su se idalje čuli zvuci Sindikata.

Grupa momaka je mirno prošla pored mene, bili su tako neupadljivi, upadljiv je bio samo njihov zvižduk melodije “Još ovu noć”.

Za Vas smo izdvojili par komentara ljudi koji su bili na koncertu...

UŠIKANI TOMA: Koncert je bio fenomenalan. Ja bi čak i rekao istoriski od velikog značaja za hip hop kulturu u Srbiji.

Ako bi gledali već više i šire onda bi dodao i da je imao veliki uticaj na svest nacije. Sam izlazak i početak koncerta kad su se ugasila svetla i kad su Sindikalci izašli, kad je grunula prva matrica je bilo nešto neopisivo. Mislim da nije postojala nijedna osoba koja se u tom trenutku nije naježila. Atmosfera za primer mnogim veliki svetskim zvezdama, sve te podignute ruke, publika koja je pevala sve pesme od početka do kraja. Ufff...imao sam osećaj da je bilo dovoljno da započnu pesmu i da mogu lagano da upere mikrofone u publiku i da uživaju slušajući masu koja ih je prosto obožavala. Meni lično su poseban utisak ostavili i gosti Sick Touch i Brigada, F4 i THC od kojih bi posebno izdvojio Borka koji je zabrujao Arenom. Ta energija i glas, nešto neverovatno, definitivno jedan od boljih MC-jeva kad su u pitanju živi nastupi. Sve u svemu zahvalio bi Sindikatu na jednom fantastičnom koncertu i energiji koju su uložili, koncert za pamćenje. Nadam se da će biti još mnogo ovakih koncerata ubuduće.

TEA TOJAGIĆ (RnB pevačica): Atmosfera je bila fenomenalna, zaista za svaku pohvalu. Vidi se da vole ono što rade, Imaju dar da dignu masu i prirede lep događaj.

ZORAN LAZIĆ LAZA (Geto Kartel): Prateći scenu do sada, moje lično mišljenje, ovaj događaj ulazi u istoriju....nikad više podignutih ruku, nikad više spojenih glasova publike ni na jednom hip-hop događaju. BS pokazao svim višim i vladajućim institucijama da je vreme da hip-hop scenu izvedu iz mraka, da ima publike koju bi trebalo ispoštovati, da 20 godina medijskog mraka nije uspelo da uguši ovu muziku, a posle ovoga u Areni tek neće. Sam događaj je bio jako pozitivan, a iskreno, trebalo je hrabrosti da se ovo organizuje.

MILOŠ STANKOVIĆ: To ne može da se komantariše ni sa jednim događajem na kojem sam bio...naježio sam se kad su se pojavili i tako izašao sa koncerta. Sa željom da budem bolji čovek. Onoliko pozitivne energije nikad nisam osetio.

A emocije? Neizbrojive! Nisam nešto ja sa rečima i to...ali za ono ne trebaju reči. Jednostavno - vrh.

JOVANA PETKOVIĆ DADA

MY PEOPLE 45

46 MY PEOPLE

SVI SU SUMNJALI DA BEOGRADSKI SINDIKAT, GRUPA OBIﾄ君IH MOMAKA, MOﾅｽE DA NAPUNI ARENU, ALI ZA NJIH EVO PORUKE - SINDIKAT SE VRATIO!

MY PEOPLE 47

48 MY PEOPLE

MY PEOPLE 49

Živeli momci, dobrodošli! Hajde, pričajte mi malo o svojim počecima; kako ste počeli, zašto, kada, s kim? Šta ste slušali kao klinici i kasnije, uz koju muziku ste odrasli?

patetike, malo filozofije i malo kritike...

Solo praktično nikada ništa nisam radio, više sam timski igrač, ali eto skoro sam uradio prvu solo stvar posle 10 godina – “Bratmoj”.

Palke: Prvo, mi se znamo, družimo i snimamo sto godina. Ja dolazim iz grupe VTO, koja poslednjih par godina nije bila mnogo aktivna, ali tu smo.

Nažalost, najviše ljudi za nas je čulo posle jedne pesme protiv Šiptara, koju smo snimili nakon martovskih nereda 2004. Bila je među prvim domaćim rep pesmama koje su u to vreme stigle do 800 - 900 000 gledanja, što je negde oko 2005. bilo potpuno nerealno. Kasnije su nas zvali gastosi sa svih kontinenata da nastupamo, malte na svadbe i slično, ali mi smo sve te varijante odbili.

Pesma je puna mržnje, a postala je hit. Što je najgore, mi to nismo ni izbacivali, blejalo je samo kao projekat u studiju, dok je neki baki nije eksportovao, pustio ljudima, pa se i proširila. Sranje je što kasnije, šta god radili, ništa ni približno ne bi bilo toliko propraćeno. Međutim, imali smo dobar period između 2006. i 2008. godine, kada smo konstantno nastupali po BG-u, ali i širom Srbije.

Otprilike, onda kada smo izdali album “Nema nazad” (2007.). Tačnije, sami smo odštampali nekih 2000 CD-ova i podelili besplatno ljudima. Na matricama je uglavnom bio Skubi, sa kojim smo i dan danas u kontaktu, pa bih ga i pozdravio ovom prilikom. On nam je i za novi album, koji ne znam kada će da izađe, napravio takođe dosta matri.

Da, Imao sam i kao klinac grupu - Psi. Sada, isto kao i Jopa, imam svoj bend, sa radnim nazivom - Šine sudbine, sine. Slušao sam stvarno svašta, ne bi verovala u kojim sam sve fazonima bio.

Nikada nisam samo jednu vrstu muzike slušao, šta znam, odvajao sam samo dobro od lošeg u muzici. Što se repa tiče, nije mi padalo na pamet time da se bavim, dok nisam video da se ljudi time zaista bave ovde, realno. Kao klinac, gotivio sam Robin Hood, Montenigerse i Gru-a. Prvu pesmu sam snimio gajbi 2002. Pre toga sam pisao rime za sebe, tek onako, dok onda jednom nisam otišao do SKC-a i kupio jedno 20 CD-ova sa svim mogućim muzičkim programima. Sve sam ih instalirao i počeo da šljakam gajbi, sam, na bubicu. Prvu pravu pesmu sam snimio u studiju “Krik”, sa grupom Psi, zvala se “Beograd”. Tamo sam se i upoznao sa Pajom. Tekstovi su u početku bili u fazonu: ‘teško se živi u Beogradu’. Dakle, od početka sam se bavio tim nekim društveno-angažovanim temama. Malo

Paja: Meni je celo školovanje bila zika u vuglici malenici. Slušao sam Grua, Wu-Tang, domaći rep, strani rep, sve što ima sner, kasnije i RATM, Prodigy... Krećem u srednju i dobijamo komp. Buraz (koji nam za „Bleyu“ radi produkciju, miks, bitove i naš je DJ na nastupima) tu čuka neke bitove, ja uzimam onaj plastikaner, stavljam ga u raspadnutu zvučnu kartu i krećem da bacam Bataja represent, ono – Batajnica to the foolest. Kreće: “Srpski geto, radža, sir, gibanica, gandža, Mikrofon je važan kad je tu MC lažan, koji ne zna da repuje jer ima nove albume Fifti Senta, kakva šteta, kakva svetnja, ajmo Jopa iz početka...”. To su prve rime koje sam bacio na traci, i to je bilo smejanje.

Posle toga kreću drugi snimci, ja to delim ljudima i kreću razne reakcije. Imao sam sa ortakom grupu, School yard se zvala, i imali smo par pesama i nastupa. To mi je bio prvi nastup, 2004. Tada sam se baš uplašio, oduzeo sam se, ali kad sam video sve one ljude i ceo onaj trip, krenuo sam da pravim sranja onako pijan i bilo je do jaja. Prvi sa kime sam repovao bili su Bauk Squad, i njih bih baš da pozdravim. Mi smo bili na njihovim, kao i oni na našim nastupima puno puta... Onda me je ortak odveo u studio “Krik”, gde sa šestoro ljudi pravim grupu Sixth Sense. Tu smo odradili par stvari i raspali se posle par dana. Imao sam i grupu BlackSin, koja je brojala tri člana, El Loco-a (Luku, koji je sada samnom u bendu Sacrifice), Prophet-a i mene. Planirali smo razne stvari i solidne albume, međutim Prophet je u jednom ternutku morao da zapali za USA radi školovanja, pa je ta priča stagnirala. Inače, oni su sve vreme bili tu, pravi deo ekipe....U međuvremenu se malo menja priča, rastemo, razvijamo se, menjamo, pravimo pesme koje liče na nesto, dobijamo instrumentale od nekih ljudi koji umeju to da rade, krećem na faks, tu upoznajem neke ljude, koji me upoznaju sa drugim ljudima, na primer, ortak, DJ BKO me je upoznao sa basistom Bobom, gitaristom Sarmom i Dželom bubnjarom, sa kojima sada pravim bend.

Sacrifice svira hardcore-rap-funk…

Hood core, tako smo to definisali. Tu je sedam ortaka, imamo dve gitare, bas, bubanj, gramofon i dva vokala. To će da bude boom, mnogo je ludo, tvrdo, brzo i energično. Prava je priča sa ben-

50 MY PEOPLE

dom! Ljudi, ako možete da organizujete neke ljude - napravite bend i napravite neke pesme, batalite matrice, bend je prava stvar! Bend je više ljudi koji, ako imaju isti trip, energiju i fazon, mogu da naprave čudo! Od svojih stvari imam prvi demo album koji sam uradio u Bataji “Sve je do jaja” i album “Napajanje”, ima ga na netu. Kasnije sam upoznao moje sadašnje drugare iz Blaya DUB Playe i počeli smo da rokamo spontano i krenuli su sve veći nastupi. Oni su realno najsvežija grupa iz mlađe generacije u poslednjih nekoliko godina. U to ime neka i Vojke iz “Bleje” kaže nešto o sebi...

Vojke: Blaya DUB Playa je skoro nastala, 2006./07. Prvo je bilo Akcionarsko društvo, gde sam upoznao Đoleta koji je znao Rakija iz BDP-a, koji je sada već neko vreme u Kini i bez koga ja nikada ne bih počeo da radim ovo što radim.

Uvek sam gotivio jako taj raggamuffin i reggae, ne toliko rep, koliko taj Sizzla i Capleton fazon. Tako smo Raki i ja oformili grupu Blaya DUB Playa (kao blejači koji puše buksne) i tu je i nastala i reč Đans. Đans je đans. Čukali smo te bitove kod mene i Rakija na gajbi i radili tu ragu, zajedno smo pisali rime i radili bitove. Prva kontroverzna stvar koju smo izbacili bila je “Mrtav derpe”, koja se pred “Paradu ponosa”, pominjala i po novinama. Pretili su nam nekim tužbama i slično... Onda je 2008. nastala pesma “Treba radi gan”, sa kojom smo otišli na Demofest u Banja Luku, gde smo prošli super. Ljudi su je super prihvatili i ušli smo u finale.

Odmah nakon toga upoznali smo Paju i Buraza u Bataji, u “Bronksu”, u kafiću, i uradili smo tu pesmu “Vodi me”, koja je na albumu “Zlatan zub”. Super je prošao taj album, ima ga na netu, i na njemu imamo i hit “Nimfo”. Paja je bio jedini gost na tom albumu. Posle toga je došlo vreme da Raki pali u Kinu, pa smo na brzka uradili još taj jedan EP album, koji se zove “Neka bude Pinky”.

Onda je Raki otišao i ja sam bio u fazonu da li da nastavljam sa tim i šta ću, pa je došlo do toga da oformimo Zvezde grajma.

Gde ste sve nastupali do sada, zajedno, ili ne, svejedno?

Paja: Nastupali smo baš na raznim mestima, recimo: na Povetarcu, u KC Gradu, u Festu (gde smo imali promociju spota za “Srbija đans lajk dis”), u Francuskoj sobarici, na hip-hop festivalu “Svi ko jedan”…

gazda paja Ime: Pavle Bošković Godište: 1987.

Kraj: Batajnica / Surčin Grupa: School Yard / Black Sin / Gazda Paja / Sacrifice MY PEOPLE 51

Iz kog ste kraja?

je strofe.

Palke: Pa, ja sam se dosta selio, ali inicijalno mogu da kažem da sam sa Dorćola, sa Šipk. “Ja sam Palke sa Šipke, MC za bitke, i ova muzika nije za plitke, pičke”

Paja: Slušaj kako se dešava: ja čuo stvar, smislio u glavi, bacio rime na papir, sve do jaja, i aj kao malo ubrzamo, ubrzamo… Tada upoznamo neke ortake koji rade video-tripove i koji su hteli da mi snimaju spot, i kao aj super.

Oni studiraju FDU, imaju tu neku svoju produkcijicu “Studio 13” i rade spotove. I kao, aj pre toga da uradimo neki najprostiji trip, kao ja prolazim kroz podzemni prolaz, snimim uživo kao ovi iz Londona, i kao aj bolje da se to sve snimi uživo, da sve uživo bacam.

Onda se tu lagano nekako skupila velika ekipa, kao: aj i ovaj ortak, aj kao i ortak ima ortaka, gotivan je…I mi tu bacimo jedan vokal iz jednog rekord tejka, znači cela pesma je iz jednog rekord tejka, sva trojica. I ja tu dovedem drugara brda na snimanje spota i mi svi krenemo kroz onaj prolaz kod Studentskog grada. Prođemo kroz taj prolaz jednom, drugi put, treći, četvrti, i svaki put ili neko izdivlja previše, ili neko zakasni, jebiga, malo zeka-peka, malo ono, cuga…I mi tu uradimo neke prijave, al ne bude kao ono kada bih ja bacao jedan deo, pa lepo sačekam drugi deo da uletim lepo, da isproduciram stvar, ali je možda i zbog toga ispalo tako dobro, kako je ispalo. Sve je bilo na keca, rafalka, nema nikakvih čopova, jedino je refren sniman dva puta. Spot se snimao samo dva sata.

Bilo nas je 25, a trebalo je da nas bude duplo više.

Vojke: Iz Zemuna, cela Blaya DUB Playa je iz Zemuna.

Paja: Ja sam odrastao u Bataji. Posle sam se preselio u Surčin, gde i sada živim.

Koliko su krajevi u kojima ste odrasli uticali na sve to što radite?

Vojke: Pa, šta da ti kažem… To je sprdnja, maksimalna bleja, vutra, te neke ulične spike, al sve kroz sprdnju, ništa ozbiljno, sve ironično, kroz zajebanciju, tako prozivaš sistem… Tako je sve i nastalo i razvijalo se.

Palke: Ma, priče su uvek iste svuda, u svakom kraju. Mi se svi znamo kao reperi, družili smo se i mešali sve te priče, tako je i nastalo sve ovo.

Paja: Bataja je potpuno ludilo, kidanje najjače kraj, i naravno da je uticala na mene. Sećam se, idem ulicom, sretnem ortaka - on riva, ortak prekoputa - riva, ortak levo - riva, brate, nastavim malo napred, ortak na ćosku - riva, svuda trave, svuda piva, svi blejimo na terasama, prozivamo se… I to je ono, pričaš o tome, sprdaš se i zapisuješ svoje bleje i raspadanja na bleji. Posle sam se preselio u Surčin, još luđe mesto, sick fuck.

Kada se pojavio spot za “Srbija đans lajk dis”, ljudi su potpuno poludeli! Šerovali su ga, komentarisali, puštali million puta, imao je za kratko vreme gomilu pregleda pa ajmo malo o Zvezdama grajma, kako ste se spojili, otkud ideja o tome, ko piše tekstove, iz koje bleje je sve nastalo?

Palke: Još prošlog leta njih dvojica su nastupali sa tom P-Money-evom, tj.

Sukh Knightovom matrom i izvalio sam da im je grajm boleština dobar. Posle toga je ortak Gistro napravio jedno 50 matrica u tom fazonu (inače, ortak na čije ćemo matre raditi ako budemo izdavali neki EP). Sve je to nastalo iz potpune zajebancije, kao - aj uradimo neke pesme, neki grajm ovo-ono i aj’ kao, prvo uleti ti na ovu stvar… Ceo trip bio je da u nekom podzemnom prolazu repujemo uživo na tu matru, neke svo-

52 MY PEOPLE

Vojke: Znaš kako je nastala ta pesma, prvo je Paja snimio strofu, pa sam ja bacio neki moj stari tekst, pa je Palke došao i napisao svoj deo za dva minuta.

Palke: Ja sam došao jedan dan da blejimo i, kao, jel si napisao tekst, pa, nisam… sad ću. U tom trenutku to nije bilo tako ozbiljno, na keca sam napisao i odrepovao. Sve se kasnije pogodilo kako treba. Na samom snimanju spota bilo je ludilo, super energija. Čak nismo u spot ubacili sve momente, kojih je bilo jer je bilo mnogo ludo, šutke u sred repovanja, skakali smo i lomili se…

Kako je nastalo to ime - Zvezde grajma?

Palke: Došao je trenutak kada izbacujemo spot i razmišlajmo sad kako ćemo da se potpišemo - Paja, Vojke, Palke, kako ćemo? I ja se tada vraćam sa puta, kupio novu jašu, i počinju da me prozivaju kao: “Zvezde Granda, a?”, gde ja

kažem da je baš grajmi i tako nastade “Zvezde grajma”. To je taj đans.

Zašto baš “Srbija đans lajk dis”?

Palke: Original se zove “Slang like this”, pa da bi se znalo da je iz Srbije i da se zna da se đansuje, onda je “Srbija đans lajk dis”.

Kako nastaju rime, koliko dugo ih pišete?

Vojke: Zavisi, kako kad. Nekad te pukne ideja i za minut napišeš refren i onda se ostali nadovezuju, a nekad ga napraviš za jedno veče. Uglavnom nastaju na keca. Šta radite privatno, pored muzike, da li studirate?

Vojke: Ja studiram Megatrend – odnose s javnošću, Paja Višu poslovnu - finansije, a Palke sociologiju. Svi studiramo.

Kako vaši matorci gledaju na to što se bavite muzikom i kako to doživljavaju?

Vojke: Mene keva proziva za sve to.

Kao: “Šta se zanosiš sa tim glupostima, što brzo pričaš, ja tu ništa ne razumem, sve je to glupost.” Poslušala je onu stvar od BDP-a “Sin ludak” i rekla je: “Ovo ti je najiskrenija pesma koju si mogao da napišeš.” Ma matorci, ko matorci, u fazonu su: “Šta radiš to, bolje uči školu.”

Paja: Ma imamo gotivne roditelje, podržavaju nas.

Gde blejite, radite, snimate, vežbate, jel izlazite negde?

Vojke: Ja nisam izašao tri meseca u neki klub, ali uglavnom izlazimo po nastupima, po našim natupima. Blejimo kod Paje u Surčinu, kod reke, tamo pravimo roštilj, sprdamo se i pravimo bitove.

Paja: Pa da, uzmem, napravim neki bit i pustim mu, on izneveruje i baci neki flow, dođe Palke i kaže: “Joooou!”

Zašto baš grajm?

Paja: Takvo je vreme. Zato što je najpribližniji nama, čamugaju se tamo, čamugamo se ovamo, isto se tripujemo.

Vojke: A i zato što je to u Srbiji

vojke Ime: Vladan Vojnović Godište: 1986.

Kraj: Zemun Grupa: Blaya DUB Playa MY PEOPLE 53

najsvežije, to brzo repovanje daba-daba-daba , izbacaš nešto što nisi ni čuo šta si izbacao, moraš da slušaš pedeset puta, to je fora, uvek čuješ nešto novo i iznenadiš se, kao: “Šta je reko ovaj?!”

Mnogo kažeš u malo prostora, to je to.

Paja: Mora da bude senzacija, da ljudi izneveruju, da ih ubediš, da budeš uverljiv…Ono, grajm je, prljavo je, minimalno je i ono, znaš, ja volim taj minimal, neku tešku baščinu sa visokim tonovima, nešto bezobrazno. Ne mora da bude grajm. Često mi ljudi donose neke dubstep instrumentale da poslušam, ali za mene dubstep ima tu neku agresivnu ulogu koja, brate, samo guši i non-stop te napada, samo možeš da uzmeš neku gudru i da izdivljaš, a grajm kad slušaš uđeš u poruku i krećeš da razmišljaš i otvaraš misli i samim tim vežbaš mozak. Nije to sad kao moderno i nije trend, nego je to sad jedan novi level doživljavanja cele te muzike. I ne samo to, nego i na bini, to gubljenje i tripovanje. Ljudi treba više da đuskaju i da se provedu do jaja.

Kako su nastale “Čke beogradske”?

Na vašem koncertu u KC „Grad“ nisam mogla da verujem kada sam videla tu interakciju publike (posebno ženskog dela) sa vama! Otkud ta konekcija i kako se stvorila sva ta ludačka atmosfera oko te pesme?

Paja: To je publika koja dolazi na naše koncerte, tako smo ih i upoznali, vremenom. To nam je bio drugi koncert kao Zvezde grajma. Ja sam dugo slušao baile funk gajbi i odlepio sam na to. Tako jednom krenem po TA peći da lupam taj neki fazon u momentu i kreću same od sebe te rime: “Čke beogradske, totalno poludele… “ I cela ekipa iz potpunog zaboda kreće da se diže i sama ta ideja nas pokrene, napravimo pesmu, ja uradim matricu i tako nastane stvar. Onda, posle tog koncerta u KC “Grad”, ja se ispovezujem sa Romanom Goršekom. On nam je prišao, uzeo nam stvar i vratio je u nekom najnovijem elementu. Nisam verovao da je miks toliko bitan! Ja sam pre toga baš dugo tražio taj miks i cimao sam razne ljude koji su bili u fazonu: “Kul je ovo, do jaja, ali“, kao, „nemamo vremena”, i slično. Roki je dosvirao bas, izmiksovao stvar i oživeo je. Uradio je produkciju i dodao vokale.

Vojke: Ta pesma je ironija, u principu.

Ta pesma pogađa energiju, možda tekst i nije toliko bitan, koliko energija te pesme. Taj Brazil je kao Srbija.

54 MY PEOPLE

Ko je tajanstveni ženski vokal iz te pesme?

Paja: Aleksandra pozdrav za nju!

Kovač,

AK-74,

njih. Sada srednjoškolci slušaju rep.

Kada smo mi bili u srednjoj, slušali su narodnjake, repera je možda bilo samo par. Za taj proboj repa zaslužne su ove starije glave.

Jel si se iznenadio brzim probojem pesme i uspehom na „Diskomeru“, gde je dostigla čak 3. mesto?

Zar vam se ne čini da ima dosta i fejkera i pozera među tim takozvanim reperima, muzičarima?

Paja: Pa, jesam. Da, bilo je ludilo.

Dobio sam pesmu i okačio sam je na Soundcloud i igrom slučaja dospela je na radio i svuda se čula. Sad sam iz fazona kao, ljudi nemojte da je kačite, sačekajte da bane spot i onda svi da se oduševimo. Tako sam smarao ljude da ne kače stvar, tako da je nema više na jutjubu, ali ljudi, očekujte spot krajem aprila, biće baš ludo. Ispratiće se cela priča, uložilo se dosta vremena i energije. Kad to izbacim, izbaciću i četiri moje nove stvari.

Palke: To je sasvim normalna reakcija na pravi rep i prave repere. Toga će uvek biti. Ako bude mejnstrima, biće i andergraunda, kao i poze i reale. Sada je dosta sadržajna rep priča kod nas.

Trenutno smo na Balkanu najaktivniji i najproduktivniji. Dakle - i kvantitet i kvalitet.

Jel bilo reakcije na netu posle spota za pesmu “Srbija đans lajk dis” i pesme “Čke beogradske”, da li su vas ljudi tražili, cimali i zvali?

Vojke: Povećao se broj poziva za nastupe, evo, sada su nas zvali i u Sloveniju, idemo uskoro, na leto idemo na Kosovo, u Leposavić, u Prijedor, Bijeljinu…I da, cimaju nas ljudi dosta i na netu.

Paja: Čudno je to što mi kao Zvezde grajma imamo samo tu jednu pesmu “Srbija đans lajk dis” ali imamo u planu još novih stvari i imamo nove tekstove.

Hoćemo da te pesme budu na istom nivou ali da ne budu iste. Nastupaćemo i dalje i kao BDP, i kao Gazda Paja, i kao Zvezde grajma, zavisi kako nas pozovu i kako se mi skontamo, ali sve smo to mi.

Primetila sam da gomila rep muzičara ne ide na nastupe svojih kolega repera. Jel vi idete na koncerte drugih repera i da li se družite međusobno?

Palke: Sad se svi gotivimo, sekire su zakopane. Tu je neka nova generacija, zajedno sa nama: Smoke Mardeljano, THC, Marlon Brutal, Sale Tru, Sick Touch, Black Ring Crew, Zhozi Zho…, cela generacija koja je međusobno skroz kul. Pre je bilo normalno da za vreme svakog nastupa padne neka pegla, hejt, sada je malo drugačije.

Paja: Pojavom i ekspanzijom jutjuba, stvari su se promenile, ljudi lakše mogu da čuju muziku, brže dolazi do

Vojke: Ja mislim da je, realno, novu rep scenu otvorio Marlon Brutal. Mislim na taj post-sindikalni talas.

Da li idete na MC betlove i kako prolazite?

Paja: Ja sam išao na te neke betlove i bio mi je smor jer sam istripovao da uzmem majk i da ložim masu, da se ne smaram sa likom koji betluje samnom.

Hteo sam da se prijavim i na onaj „Red Bullov“ betl, ali skapirao sam da znam celu scenu i da mi je glupo da betlujem sa nekim koga znam, kao obojica smo iz Srbije, dešavaju nam se ista sranja, još sad treba i da repujemo jedan protiv drugog. Ja sam više u fazonu da bacimo fristajl zajedno, izotkidamo, bacimo neke pesme i odemo… Šta očekujete od sveg tog repa i od svega što radite?

Paja: Najjači je fazon kada izađeš na binu, izvodiš pesmu i svi su u fazonu da je to super i ti si u još boljem fazonu onda, baciš neku svoju priču, tu je 100, 200, 300 ljudi i masa ljudi ti vrati tu energiju koju si im samo ti dao i probudio ih! To je osećaj neviđen! To osećaju i ljudi koji bleje sa nama, drugari i ljudi sa strane, koji nam bacaju taj đans. Mi se svi držimo zajedno, kad dođu fejkeri i hejteri, karamo ih.

Vojke: Ja sam počeo iz sprdnje, društva i bleje, i mislim da ću tako i da završim sa tim. To nas je sve spojilo, to nas i održava. Nemam nikakva veća očekivanja. Scena se širi, nadam se da će ova generacija da pogura neke nove generacije da rade i posle nas, da guraju taj pravi rep, taj đans. Ono što je dobro, to se lako i brzo prepozna.

PALKE Ime: Andrej Saljnikov Godište: 1987.

Kraj: Dorćol / Šipka Grupe: VTO / Šine Sudbine MY PEOPLE 55

Palke: Ja radim za svoju dušu, majke mi, zato što to volim. To mi je neophodno, to je moja duhovna hrana, nagon, kao što radiš bilo šta gotivno za sebe. I ta priča, kada nastupaš pred ljudima i kada oni to prepoznaju…

Kada probudiš zmaja! Nadograđivanje karme… kao i ega. Šta planirate za dalje? Hoćete li i dalje raditi zajedno kao Zvezde grajma, ili ćete samo da nastavite sa vašim solo i nezavisnim projektima, tj. BDP, Gazda Paja, VTO?

mi mu ništa nismo poslali, a on je bio u fazonu: Ne verujem koliko su u Srbiji skapirali taj fazon, a nisu u tipa Southampton-u!

Paja: Ja sam čuo da je on napisao u svom statusu nešto kao: “Ovaj petak nije mogao da bude bolji, a sada dobijamo još i iz Srbije najluđe sranje “Srbija đans lajk dis”! Pozdrav za bandu iz Srbije!”, i postavio je naš spot. Ispod je bilo jedno 500 srpskih komentara.

Vidiš kako su svi skapirali.

Vojke: Večina će se za to zalepiti, iako ne slušaju rep, jer je nešto novo i dobro. Šta mislite, zašto su grajm uglavnom pravili i prave klinci i slušaju naviše mlađi ljudi?

Paja: Zato što su besni. Jer grajm nosi tu energiju besa, koji je u današnje vreme u mnogim ljudima, a u mladima pogotovu. Oni žive u haosu jer su im i idoli u haosu. Besni su, da. Zbog sistema su besni.

Da je grajm gudra, koja bi gudra bila?

Paja: Pričali smo svi zajedno o tome i skontali smo da je najbolje da svi ponaosob uzmemo najbolje od svega što radimo i da to smiksamo u jednu stvar.

Uz to ćemo raditi i video zapise, spotove.

Palke: Plan je da napravimo po singl ili spot mesečno.

Vojke: Shvatili smo da se preko spota najbolje čuje pesma, pa smo istripovali da radimo samo te singlove i da što više ljudi vidi i čuje to što radimo, baš preko spota ili bilo kakvog video zapisa.

Hajmo malo da pričamo o grajmu! Vidite li sličnost između atmosfere Londona, gde je i nastao grajm, i atmosfere Beograda, koji sve više postaje nepodnošljiva košnica, koja kao da će da eksplodira u jednom trenutku?

Paja: Jeste, ima dosta povezanosti, imaju isto navijače ludake kao mi, imaju ortake koji prave ziku i bleje, kao i ovde, isti temperament, jer, jebi ga, crnci su, vri vatra iz njih, a mi smo Srbi, pa samo Srbi, jebi ga, ono, rakija i kajmak, i poludiš. I, šta se dešava…oni imaju mnogo dobru produkciju, celu školu zvuka…

Vojke: Oni, bre, imaju jako dobru scenu, njih podržava BBC, kao kada bi ovde tako nešto podržao RTS. Palke: Dosta se dobro primila cela ta bass priča kod nas, možda je zato i sve to dobro prošlo. Jer, u grajmu imaš elemente rep-a, dubstep-a, drum’n’bassa, jungle-a, punk-a, i u Srbiji generalno ima dosta ljudi koji su u tom tripu, dobro se prihvata ta zika. Čak i lik koji je pravio tu ziku - “Slang like this” (Sukh Knight) nam je poslao reč podrške kada je čuo da smo mu obradili stvar.

Inače, lik je Pakistanac i on je u toj True Tiger ekipi. Sam je čuo tu našu stvar,

56 MY PEOPLE

Vojke: Rakija.

Paja: Ds, brate! Ne ds, nije. Ganža, brate, šta…Ne, nije ni to! Slušaj, grajm ti je trening, znači, da treniraš! Nije gudra, znači trening je ta gudra.

Iz koje emocije mislite da potiče grajm?

Vojke: Iz najiskrenije i najniže emocije. “Evo me, tu sam, na ulici “ – bunt, neprimećenost, jer te sistem odbacuje.

I onda te radi taj ego, grajm, počneš da reprezentuješ sebe i svoju individuu.

Palke: Brate, neki koka-grajm!

Koji soj ljudi sluša grajm kod nas?

Palke: To su sve ono… slične ekipe.

Imaš tu bivših pankera, rejvera, hardkorovaca… đansera. Neke starije ekipe su to prepoznale, ali i klinci, baš brutalni klinci.

Paja: Pa da, jebe te taj sistem, jer ne možeš ništa, nemoćan si. Završiš škole, ne možeš ništa sa njima, ne možeš da stigneš nigde sa tim i smoriš se jako. I šta uradiš - uradiš grajm.

A kako se živi taj grajm?

Palke: Ne živimo mi grajm, da se ne lažemo. Nisam ja taj crnac iz geta…

jmak, rakija, čke beogradske… taj fazon. Nije to čista anarhija.

Nisam ni mislila na to, nego kako ga ispoljavaš ti? Sve to što osećaš, mislim... osećaš ti, osećam i ja… možda i ja živim grajm, razumeš?

Paja: Ma, mi radimo te žurke da ljudi dođu da se lepo provedu, jer je sve ostalo smor. Zajebavamo se na tim žurkama najjače, a usput nešto i kažeš.

Vojke: Nemaš gde da kažeš šta želiš, da ispoljiš sve što te jebe…da li je to sistem, politika, ribe…nemaš gde to da kažeš, pa jednostavno to kažeš kroz muziku. Zato postoji matra.To je rep generalno, ne samo grajm.

Jel mogu i dizelaši da slušaju i skapiraju grajm?

Palke: Grajm je tu usputan, on je samo najnoviji. Došlo je do tog nivoa da sve mora da bude prebrzo, senzacionalno, jer ljudi su više oguglali na normalne spike.

Jel ima grajm neki politički stav i koji je to stav?

Palke: Fuck the system.

Vojke: Pa, to je taj odbačeni fazon, kao što sam rekao. Recimo, gledajući iz Srbije-odbačen si od svega, od celog sveta, i tu se rađa taj lokal-patriotizam, patriotski trip, Srbija đans lajk dis, ka-

Vojke: Kako ne…? Ja ponekad u sebi pronađem nekog zeldija.

Paja: Oni i jedini slušaju grajm! Ja sam zeldi, iako pravim grajm. Njihovi (londonski) likovi su predobro obučeni, ovde ja za tu trenerku moram da izdvojim sto jura. Ništa se nije promenilo...

Kada bi trebalo sada da odaberete jedan kraj u gradu koji je ono…real grajm… koji bi to bio kraj? Ali, bez lokal-patriotizma!

Palke: Karaburma.

Vojke: Svaki kraj, ceo Beograd, cela Srbija, sa akcentom na “sa one strane mosta”.

Paja: Svuda gde ima solitera i sranja, tu se dešava sve to, jer je tu velika koncentracija ljudi na malom mestu i svi, kada se spuste iz solitera, grajmuju.

Ima raznih profila…Ako se rodi, na primer, tu u jednoj zgradi, deset malih ludaka, brate, i u drugoj zgradi deset malih ludaka, biće dosta ludaka. I ako se skontaju svi zajedno, što hoće, jer su svaki dan tu i znaju se ceo život, nastane bleja, piratske radio-emisije, snimanje telefonom, kamerom… tako nastaje grajm! Ima ga svuda gde ima ljudi istog tripa, iste svesti, istog pogleda na svet.

Kada radiš grajm, freestyle, koliko brzo moraš da misliš, koliko unapred razmišljaš…jednu rimu unapred ili kako?

Palke: Pustiš da te nosi. To je mehanički rad.

Paja: Ti si toliko puta rekao te reči, toliko puta si ih repovao, da ti one same izlaze. Pazi, ja sam već srimovao te reči.

Ja imam, na primer, reč “znaju” i onda znam da mi se rimuje sa “kraju”, “Paju”, “daju”…znam ih million, i onda od njih pravim priču. Onda gledam da suglasnike i samoglasnike lepo poređam i mogu da upadnem uvek u freestyle, i to sve bolje i bolje. Tako vežbamo svakog četvrtka sa jednom starijom grupom muzičara u jednom studiju. Meni je to mnogo dobra vežba za glavu.

To sam baš htela da vas pitam… Kakav vam je trip kada vežbate sa starijim, iskusnijim muzičarima, koji nisu odrasli isto kao i vi, koji forsiraju funk i gitare…kakav vam je trip?

Vojke: Tu je Roman, koji je radio produkciju za “Čke beogradske” i koji svira bas. Tu su još njegove iskusne funk glave, tim, izmenja se dvadeset ljudi. Nećemo da odajemo koji je prostor u pitanju…

Paja: Vežbamo sa mnogo ozbiljnim fankerima, kidamo to sranje. Priča je da je mnogo profi muzika i da je profi atmosfera, mnogo dobrih ljudi koji se kontaju. Tu dođe brdo ljudi i radimo te sešne, gde svi bacaju freestyle, svi muzičari rokaju fazon. Niko nikom tu ne smeta, samo se nadopunjujemo, svi rade svoj fazon, i te neke moguće razlike se ne primećuju. To je jedna ista priča-muzika, svi se tu razumemo.

Muzika ne poznaje godine.

Milena Tomić

MY PEOPLE 57

Grajm. Odakle dolazi, kuda ide i šta ima za večeru?

Ovo prvo staje u dve reči. Istočni London.

Za iole upućene, što u prirodu britanske (underground) scene, što u socijalne (ne)prilike ostrvskih gradova, kontekst je poznat i jasan. Umesto tupljenja o genezi jednog žanra, ispostavićemo to ovako; u kolažu: London, jebote. Jamajka, Nigerija, Pakistan. Indija, Grčka, Šiptarija. Južna Afrika, Indonezija, bivša Jugoslavija i SSSR. Arapi, Jevreji... Kindžosi. Tušta i tma. Isfrustrirane fudbalske klubove vode strane gazde. Zanimljivo, često su u pitanju glave iz prethodno navedenih zemalja. Epitet „ružan“ teško da može da se zadrži na jednoj stvari, kada je o Ostrvu reč, jer tu su žene, more, politika itd. Usput, kraljica je i dalje živa. Dok u lajvu ide kraljevska svadba, s druge strane grada bagra pali i pljačka. Prekida prenos čupajući TV sa svog mesta u izlogu. Krade patike. Ne nije se desilo u isto vreme, ali doji ga - nije ni bitno. To se dešava u gradu koji je centar sveta. Poremećeni centar sveta. Šizofreni centar. Jebemuleba, pa može li (i koliko dugo) jedan grad da bude melting pot za sve te kulture? Čak su i Ameri batalili taj koncept. Ono što je možda moglo pre stotinak godina, uz sve olakšice koje nam je donela nova era (po pitanju sistemske kontrole), više ne ide... Ni jedan crnja ne može da se obuzda. Imperija je odavno popila bumerang po njušci. Jedan dokaz je muzika.

I ne, sada ne ide deo sa pank filozofijom, poplavom bunta preko (kontra) kulture, “istorija se ponavlja”, “geto (motika) se diže” i slične pizdarije. To je očigledno. Pritom, dobro poznato kao princip. Drugo, to su radili sami Ostrvljani. U ovom slučaju - domoroci. Kiptanje i hibridiranje koje se danas primećuje rezultat je prenakurčene emancipacije pokolenja navedenih imigrantskih grupa. Oni su skapirali taj fazon življenja i kako da ga istrolluju.

Kako da naplate. Recimo to tako. Jebiga, trebalo je malo vremena. Dvaesprvi vek i ta sranja. Tu su desete.

Grajm je hibrid. Mutant. Ne treba ti ovaj tekst da naučiš šta je. Uzmi poslušaj. Ukoliko si gladan detalja, izguglaj i videćeš koje se karakteristike ističu u ovom žanru. Stereotipi, ali dobro. Te drum & bass, te dubstep. Pa onda garage. Ima i ona priča „to je dete hip hopa, samo što se repuje u dabltajmu“. Rekao bih da nema nekih pravila. Jasno – repuje se.

Matre su prljave, elektronske i vuku se tempom oko 140 otkucaja po minuti. Ne mogu dalje.

Uostalom, šta ja znam šta je grajm. Zgrčeno, štrokavo i besno sranje... Može se reći.

Kuda ide? U kurac, da ti ja kažem. Kao i sve ostalo. Evo i Srbi počeli da rade grajm. Ajde!? U ovih par godina za nas biće kojih dobrih pesama, ali već vidim tamo 2015. Biebera i Pitbulla na featu sa nekom grajmi njuškom. Kod nas – Ivan Gavrilović ili JK feat ... (mašti na volju).

Pa ti reci da nije moguće!?

Uživajmo dok možemo. Nego, šta ima za večeru? (A.S.)

58 MY PEOPLE

Tichy Strider Danas 25-godišnji Ganjanin, sredinom devedesetih doselio se sa matorcima u London, gde je upisao katoličku školu.

Na prelasku vekova počinje i da snima, sa 13 dina. Prvo sa ekipom Ruff Sqwad, potom i Roll Deep-om. Kao solo izvođač počinje sa probojom nekoliko godina kasnije, uz pomoć gurua zvanog Dizzee Rascal, koji mu je ukazao šansu da gostuje na tada slušanim piratskim radio stanicama. Zanimljivo, u tom periodu je ovaj mladi gospodin pokušao da se probije i kao fudbaler, igrajući špica za Wibledon FC i Leyton Orient, ali nije imao toliko sreće... Na muzičkoj sceni, tj. tada više myspace sceni, maksimalno koristi prostor u „šesnaestercu“ i počinje da trpa. Pored grajma, počeo je da hasluje i kao biznismen, producent i šta već... Što se imena tiče, “Tinchy” je referenca koja se odnosi na njegovu visinu, nešto kao “lima”, dok je “Stryder” preuzeto iz istoimene video igre.

Izdanja : • Star in the Hood (2007) • Cloud 9 EP (2008) • Catch 22 (2009) • Third Strike (2010) • III Ep (2010) • The Wish List (2011) • Full Tank (2012)

Professor Green Beli, krezavi fristajler iz Heknija, jukra u Londonu koji je sam stavio na mapu posle velikog hita “Upper Clapton Dance” iz 2009. godine. U početku proglašen za “novog Majka Skinera” (aka The Streets-a), da bi tokom poslednjih par godina sam napravio čudo na sceni i probio se u glavne muzičke tokove, MTV i sranja. Usput je operisao i zube (posle čega je izgubio moj rispekat, ali to je lična stvar, jel tako...) , ali i počeo da štancuje hit singlove, prodaje albume u velikom tiražu i dobija nagrade. Fristajl kulturu, preko koje se probio kao lik sa do jaja ispostavom, gotivnim pančevima i brzim razmišljanjem, Profa je potpuno batalio i okrenuo se zarađivanju.

Izdanja: • Lecture #1 (2007) • The Green EP (2008) • Alive Till I’m Dead (2010) • At Your Inconvenience (2011)

MY PEOPLE 59

Skepta Nigerijac iz Totenhema, koji je malte ne svojeručno uspostavio grajm scenu u Severnom Londonu. Još jedna njuška koji je svoju karijeru započeo kao fristajler, pobedivši na jednom takmičenju (drugi je bio Tempa T), da bi kasnije sa svojim bratom JME-em pokrenuo lejbl Boy Better Know, negde sredinom dvehiljaditih i time značajno doprineo razvoju grajma i na nivou celog Ostrva. Inače, ime je izvedeno iz “Sceptre”, što znači skiptar, žezlo – simbol moći starovekovnih vladara, koji u sebi nosi i božansku, magijsku snagu.

Izdanja: • Greatest Hits (2007) • Microphone Champion (2009) • Been There Done That (2010) • Doin’ It Again (2011)

60 MY PEOPLE

Chip Još jedan grajmer iz Totenhema, kojem je upalila sledeća računica: myspace + radio pojavljivanja = uspeh. Čovek koji mu je među prvima pružio priliku bio je Tim Westwood, čija je čuvena radio emisija postala poligon za promovisanje i lansiranje novih zvezdi grajma. U to vreme, Chip je bio Chipmunk i pokazao se kao vešt fristajler u takvim emisijama.

Izdanja: • I Am Chipmunk (2009) • Transition (2011)

Dizzie Rascal IIako ga lično mnogo ne gotivim, mora se priznati da je čovek jedan od utemeljivača grajma. Od oca Nigerijca i majke Ganjanke, mali crnja iz Boua, epicentra londonskog grajma, prešao je ceo put od podzemlja do komercijale, kao i od hip hopa do grajma (i nazad). Danas uveliko nagrađivani muzičar (kao MC i producent), karijeru je počeo kao DJ, nakon čega je u njegov život ušao Wiley, koji je burazerski i mentorski ispomagao mladog Dizzee-ja na putu proboja i ušetao u grupu Roll Deep. Dakle, u razmaku od nepunih 10 godina, tj. od 2003. godine, kada je izbacio prvi album, pa do danas, Dizzee je na čelu britanske scene. Teško je reći koje, pošto njegova muzika menja oblik iz godine u godinu, a on je u svoj šarenoliki stil ubacivao sve i svašta. Ukoliko ste gladni detalja, guglajte. Rećiću još da je tip bio na Exit festivalu 2006. (bio... ništa spec), da navija za West Ham i da više ne pije i ne gudra se, od 2008. kada mu je poginula devojka u saobraćajki.

Durrty Goodz Pogađate, probio se preko radija. Kool FM ga je svojevremono proglasio za najboljeg MC-a u Londonu, a ubrzo nakon toga potpisao je i prvi ugovor, sa Universal-om. Pre petšest godina bio u tvorzi nekih desetak meseci, kada je i njegov rođeni buraz Crazy Titch bio uhvaćen zbog pljačke i ubistva.

Potonji i dalje leži.

Izdanja: • Axiom EP (2007) • Ultrasound (2009) • Born Blessed (2010) • Overall (2011) • Foundation (2012)

Izdanja: • Boy in da Corner (2003) • Showtime (2004) • Maths + English (2007) • Tongue N’Cheek (2009)

MY PEOPLE 61

Tempa T Simpatični huligan iz Forest Gate-a, u kratkom periodu postao je miljenik scene. Nicky Nyarko-Dei, rođeni Ganjanin, jedan je od onih koji su provalili šta je hajp. Upečatljiv je po svom besnom stilu i sirovoj energiji. Pre solo karijere, bio član grupe Slew Dem Crew.

p mONEY Mlada zverina (nežnog imena Paris), tip koji đansira i balansira između grajma i dabstepa, sarađujući sa opasnim zverkama iz sveta DJ-a, kao što je Sukh Knight iz True Tiger ekipe. Iako ima tek 23 godine, iza sebe ima već nekoliko izdanja. Da se ne ponavljamo, opet su prelomni faktori bili internet i radio emisije, ali bi mogli da dodamo kako ga je među prvima prepoznala poznata voditeljka sa BBC radija Mary Ann Hobbes.

Izdanja: • Coins 2 Notes (2007) • P Money is Power (2008) • Money Over Everyone (2009) • I Beat The Tune (2011) • Blacks and P (2011)

62 MY PEOPLE

TRUE TIGER Pomenutu DJ/producentsku kliku čine Sukh Knight, Gowers, Stanza, Chunky i Blue Bear. Izuzetno aktivni na sceni tokom prethodnih pet godina, sarađujući sa malte ne svim emientim imenima, kako na Ostrvu tako i preko okeana. U pitanju je bio rad ili na produkciji albuma, ili obradama hitova. Ove godine se očekuje i prvo samostalno LP izdanje. Iako rođeni Englezi, ovi momci su poreklom pretežno iz južne Azije, tačnije Pakistana... I kakvi bi to bili DJ-evi da se ne pojavljuju na nekoliko radija? Možete ih slušati @ Rinse.fm, Radio One, 1Xtra, Kiss 100, Capital, Asian Network i Choice FM-u.

Izdanja: • Eye of the Tiger Vol 1. (2007) • True Tiger Allstars Vol. 1-5 (2008-2011)

MY PEOPLE 63

zvezde grajma @ božidarac

Zvezde Grajma su postali najveća atrakcija na našoj sceni. Zajednički imaju samo dve pesme (trenutno) ali ovaj triling ima impozantne solo karijere plus uvek nastupaju sa prijateljima, tako da na njihovim nastupima imate jedan miks hitova novog talasa. Prva stvar koja upada u oči čim smo ušli u Božidarac je jedna stvarno pozitivna energija.

Ljudi su konačno shvatili da se na ovakvim koncertima može lepo skakati, vrteti, đuskati a ne samo klimati glavom.

Druga stvar koja mi je upala u oči je da ima i dosta ekipe koja je starija, koju do sada nisam viđao na rep koncertima, za koje nikada ne bih ni pomislio da čak i znaju za Zvezde Grajma. “Srbija Đans Like This” je definitivno pogodila mnogo širu publiku nego što su možda i oni sami očekivali. Pored zvezdi večeri (Paja, Palke, Vojke), na sceni su bili i Smoke Mardeljano, Sale Tru, Žozi Žo, Arafat, Choda Optimus, Marlon (možda sam nekoga zaboravio – nije namerno), a na kraju koncerta je krenuo freestyle samih izvođača ali i open mic jer su se pojedinci iz publike bacili na binu i bacili neke svoje strofe.

Dakle, Zvezde Grajma dosta često nastupaju u poslednje vreme. Kada vidite koncert u vašoj blizini, nemojte da vas mrzi – idite i provedite se. Energija koju prenose sa bine je stvarno odlična.

Ivan Ristić

64 MY PEOPLE

MY PEOPLE 65

TEMA BROJA:

HIP HOP DOK 66 MY PEOPLE

DOKUMENTARCI MY PEOPLE 67

HIP HOP DOKUMENTARCI PT. 1 Piše: Ivan Ristić Rista

My People je pokrenuo Hip Hop Bioskop U bisokopu se prikazuju filmovi direktno ili indirektno inspirisani hip hop kulturom. Jedna ideja koja već dugo postoji ali konačno je došlo do realizacije. Iako je u glavi bio spreman koncept šta se želi od bioskopa, kakav tip filmova, dolazi se do jednog velikog problema – dokumentarci. Činjenica je da su ti filmovi mnogo edukativniji, mnogo će bolje prikazati i opisati neki period nego igrani film. I tu nema spora. Ali dok je lako odrediti koji su igrani filmovi najbitniji za razvoj hip hop kulture na osnovu nekog kriterijuma, kod dokumentaraca je mnogo teži zadatak.

Postoji ih mnogo koji su neotkriveni a pravi su dragulji.

Postoje i oni koji se smatraju pretečama. Postoje i neki koji se jednodimenzionalno bave nekom temom ali je makar dobar stav izrečen, ako ni za šta drugo onda makar za diskusiju. Mi smo odlučili da predstavimo neke dokumentarce koji se smatraju kultnim (na osnovu ocena kritike, publike, samih repera, DJ-eva, crtača...). Ujedno da napravimo uvod u njih da znate šta se može očekivati u Hip Hop Bioskopu, ili šta propuštate.

Odmah da se ogradimo, ovo nije nikakva top lista, i velika je verovatnoća da se neki “najkultniji od svih” nije našao ovde. Verujem da ćemo putem komentara, mailova, dobiti nazive još mnogih koji zaslužuju da budu predstavljeni.

Tako da će ovo biti prvi dio predstavljanja dokumantaraca, a u nekoj budućnosti da li u magazinu kroz Temu Broja ili kroz blog na našem sajtu, doći se i drugi, treći, četvrti...

68 MY PEOPLE

The Hip Hop Project Godina: 2006 Režija: Matt Ruskin Uloge: Chris „Kazi“ Rolle, Russell Simmons, Bruce Willis, Doug E Fresh...

LINK: www.thehiphopproject.org Nije slučajno zašto započinjemo sa ovim filmom. Onaj ko pažljivo čita magazin, setiće se dvobroja 12./13. iz 2009. kada je urađen intervju sa režiserom ovog filma. The Hip Hop Project je bukvalno projekat koji su podržali Bruce Willis i Queen Latifah. Projekat koji je imao za cilj da grupu tinejdžera iz New York-a skloni sa ulice i da ih kroz radionice zainteresuje za hip hop kulturu. Film prati njihov razvoj, njihova razmišljanja, promenu u načinu njihovog razmišljanja.

Grupu vodi Kazi, mladić koji je bio beskućnik i koji se kroz slične radionice „našao“ i snašao. Nakon četiri godine rada, grupa snima provokativan album koji govori o njihovim životima pre, tokom i nakon projekta. Pored toga što je ovo film o samom hip hopu i uticaju na mlade, ovo je film i o veri i nadi. Hip Hop Project je na neki način getoizacija američkog sna.

Rhyme & Reason

Freestyle: The Art Of Rhyme

Godina: 1997 Režija: Peter Spirer Uloge: Too $hort, B Real, Kurtis Blow

Godina: 2000 Režija: Kevin Fitzgerald Uloge: Muhammad Ali, Planet Asia, Bahamadia...

LINK: http://imdb.to/rhymereason

LINK: http://imdb.to/artofrhyme

Premo ovom filmu sam pre svega nostalgičan. Otprilike u isto vreme sam nabavio soundtrack “Rhyme & Reason” koji je se nije vadio iz kasetofona i uspevao sam da vidim samo odlomke filma kada uhvatim rep spotove pa su ubacivali između njih. Ali “Rhyme & Reason” je bio prvi rep album koji sam slušao i nakon toga sam mnogo više obraćao pažnju na to šta MC želi da kaže i način na koji to kaže. Vratimo se na film, on u dobroj meri objašnjava zašto su tekstovi takvi kakvi jesu, i postavlja jedno ključno pitanje koje totalno menja pogled na umetnost: Zašto umetnost mora da bude samo fina, pročišćena i prosvećena. Bitna stvar je što se ovaj film pojavljuje nakon ubistava Tupaca i Bigija, u vreme je kada se rep muzika pre svega borila sa mnogim predrasudama. Pre svega film posvećen MC-evima, ali jako objašnjava svrhu celokupne hip hop kulture.

Još jedan film posvećen striktno MC-evima. Ali vrlo je diskutabilno kome je ovaj film namenjen. Dakle, film objašnjava šta je freestyle, daje mnoge primere kako se freestyle razvio, kako su neke fraze kasnije dobile drugačiji smisao, donosi mnoge homemade trake poznatih repera (Notorious BIG sa 17 godina npr). Sve u svemu jako bitan film za prezentaciju hip hop kulture. I za mnoge koji su se putem ovog filma susreli sa repom prvi put, ovo je bio zabavan film, i freestyle su gledali kao dar a ne umeće. Oni koji su malo dublje u tematici, “Freestyle: The Art of Rhyme” je prikazao da je jako malo kvalitetenih fristajlova. Pojedinci su jako dosadni a neke fraze se ponavljaju. Ali to je samo komentar onih koji se bave samo formom a ne i uticajem na šire mase. Zato se često mogu čuti negativni komentasri za ovaj film. I neću reći da nisu u pravu. Ali, ovaj film je bio prikazan na svim eminentnim svetskim festivalima i preko ovog filma su brojni kritičari prvi put videli ovu formu izražavanja. Napravljen da bude dopadljiv i lako razumljiv široj publici od striktno hip hop publike.

MY PEOPLE 69

Beef

Planet B-Boy

Godina: 2003 Režija: Peter Spirer Uloge: Ving Rhymes, 50 Cent, Kevn Anderson, B Real...

Godina: 2007 Režija: Benson Lee Uloge: Christopher C. Kim, Mr Freeze, Luis Mateo...

LINK: http://imdb.to/beefdoc

LINK: www.planetbboy.com

Mnogi će reći da je ovo najbitniji hip hop dokumentarac.

Nebitno da li pričamo o jednom filmu ili o celoj seriji (ukupno 4 dela). “Beef” je bitan jer sa jedne strane prikazuje istoriji cele kulture i njenu evoluciju kroz međusobne sukobe. Svaki beef je obrađen u ovom filmu, i već se na kraju filma lako zaključuje koji su sukobi bili stvarni a koji lažni. Dobićete kompletnu hronologiju sukoba i zašto su nastajali počen od Kool Moo Dee-a vs. Busy Bee, preko KRS One-a vs. MC Shan-a, do onih najtragičnijih kao što je sukob Tupac vs. Biggie, pa kasnije 50 Cent vs. Ja Rule... Ono što je neprocenjivo je prikaz kako artisti prikazuju zašto je sukob sa nekim važan zbog publiciteta, publike, pojavljivanja u medijima. Kroz ovaj film su prošle sve bitne hip hop glave. Obavezna lektira za svakoga ko prati ovu kulturu, a i za one koji žele da upoznaju jako bitan segment u evoluciji muzičkog izražavanja. Sva 4 filma će biti prikazana u okviru Hip Hop Bioskopa početkom leta kada će cela nedelja biti posvećena ovom serijalu.

Odličan film koji je spoj reportaže i dokumentarca. Film je fokusiran na finale Battle Of The Year takmičenja koje se održavalo u Nemačkoj 2005. godine. Prikazuje 5 finalista, intervjue sa njima, put kako su došli tu gde jesu, odakle su, šta očekuju... Kao da gledate “Ja Imam Talenat” ili neki slični program, pa onaj deo kada se predstavljaju finalisti. Ali, onago neprimetno, “Planet B-Boy” nas između tih sekvenci upoznaje i sa nastankom hip hop kulture, kako se razvila, upoznaje sa elementima, i naravno, najveći fokus je na bboyingu. Spominju se mnoge bitne bboy ekipe zahvaljujući kojima je i ovo takmičenje toliko bitno i zapaženo. Mnogo informacija će se čuti i od samih finalista. Ichigeki (Japan), Last for One (Koreja), Gamblers (Koreja), Knucklehead Zoo (USA), Phase T (Francuska) su u Nemačkoj sa željom da pobede i da tako ispišu ime svoje ekipe u bboy istoriju, ali dve godine nakon takmičenja se pojavljuje film koji je zauvek izrezbario njihova imena. Kao i imena još mnogih ekipa.

70 MY PEOPLE

Beat This! A Hip Hop History Godina: 1984 Režija: Dick Fontaine Uloge: Easy A.D, Muhammad Ali, Almighty KG...

LINK: http://imdb.to/hiphophistory Ovaj film dolazi iz BBC-eve produkcije. Nastaje u isto vreme kada se pojavljuju “Wild Style” i “Style Wars”, a ozbiljnije kritike dobija tek par godina kasnije kada se emituje na 5-om video kanalu u Britaniji. Film nam na jedno mesto donosi sve brojne legende koje su zaslužne za postavljanje kulture na noge. Pored već standardne priče o razvoju kulture na ulicama Njujorka, objašnjavanju elemenata, ovaj film donosi jako kvalitetne intervjue, i bavi se dobrim delom periodom kada hip hop nastaje a sa sagovornicima priča o tome kako oni ulaze u to, šta su radili pre hip hopa... Odlična hronologija jednog perioda, jako lepo odrađen dokumentarac, ali je u dobroj meri ostao nezapažen zbog toga što se emitovao na kanalu koji je tek nastao, a isto vreme pioniri su bili i “Wild Style” i “Style Wars”, “Breakin’”, “Beat Street” i drugi. Međutim, film se ponovo otkriva kasnih 80-ih i dosta puta se tokom 90-ih i nultnih godina reemitovao na mnogim kanalima širom sveta.

This Is Life Godina: 2008 Režija: Ava DuVernay Uloge: 2Mex, Busdriver, Brian Cross...

LINK: http://imdb.to/this-is-life Priča o LA-u i sceni odande. Predstavljanje underground repera koji su se skupljali četvrtkom uveče u Good Life Cafe-u gde su imali svoje umetničke večeri. Ovaj film je skup tih snimaka od 1989. godine i prati dobar deo tih izvođača u narednih 15 godina. Ovo je priča o ljudima koji nisu krem scene, koji su hip hop doživljavali na svoj način. Od mnogih koji se ovde pojavljuju, najpoznatije ime je Chali 2Na. “This Is The Life” je bitan film jer pokazuje da LA nije samo grad gde se prave isključivo gangsta pesme, već da ima tu i drugih tema i pristupa. Ovaj film je veoma cenjen , a autorka dizana u nebesa jer je prikazala suštinu hip hop kulture, iznela ceo film bez uplitanja mejnstrim scene i na neki način prikazala da je ova kultura mnogo jača i raznovrsnija kada se malo zagrebe ispod te mejnstrim površine.

Film je bio prikazan na svim eminentnim svetskim festivalima i preko ovog filma su brojni kritičari prvi put videli ovu formu izražavanja. Napravljen da bude dopadljiv i lako razumljiv široj publici od striktno hip hop publike.

MY PEOPLE 71

The Freshest Kids Godina: 2005 Režija: Michel Gondry Uloge: Dave Chappelle, Mos Def, Lauryn Hill...

Dave Chappelle’s Block Party

LINK: http://imdb.to/freshestkids Dave Chappelle je figura koja je jako bitna u promociji hip hop-a. Čovekse proslavio kao komičar, ali je u svojim emisijama ugostio skoro sve svoje omiljene repere. I 2004 je odlučio da napravi veliku žurku u Bruklinu koja je trebala da nas vrati u 70-e kada su samo takve žurke i postojale. Pozvao je gomilu svojih prijatelja koji su došli da učestvuju u sjajnom događaju. Ovo je film o tome. O samoj žurci, o učesnicima, zašto su došli, šta misle o Dave-u, sceni, današnjem repu, ali ujedno i paralela sa sličnim žurkama iz 70-ih, 80-ih. Block Party je odmah nazvan hip hop Woodstockom, a Dave je odlučio da sve spoji u jedan dokumentarac i da napravi sjajnu paralelu, nekad i sad, i šta bi trebao da bude a šta jeste.

Jedan od dinamičnijih filmova, a Dave Chappelle je jedan od boljih komičara koji je pojavio uz Chris Rocka, i daje filmu jednu zabavnu dimenziju.

72 MY PEOPLE

Godina: 2002 Režija: Israel Uloge: Afrika Bambaataa, Mos Def, Fab 5 Freddy...

LINK: http://imdb.to/davechappelleblockparty “The Freshest Kids” se smatra najboljim dokumentarcem u poslednjih nekoliko godina. Ubedljivo najbolji kada je reč o breakdance-u. Objašnjava kako je bboy-ing nastao, kako se razvijao, kako je zamro pa se ponovo rodio i razvio. U filmu je objašnjen svaki pokret, naziv, kako je nastao, šta je predstavljao nekad a šta sad. Sama kompozicija filma je vrlo intersantna jer se često prepliću arhivski snimci iz 70-ih, 80-ih, pa neki kućni nekvalitetni snimci, sa novim današnjim.

Sagovornici kroz film su MC-evi i DJ-evi koji na svoj način komentarišu bboying i ujedno ostale elemente hip hop kulture. U poslednjih par godina, svi eminetni MC-evi, DJ-evi, bboy-evi, crtači, novinari, kritičari preporučuju ovaj film kada se priča o hip hop kinematografiji.

Scratch Style Wars Godina: 1984 Režija: Henry Chalfant, Tony Silver Uloge: Cap, Daze, Dondi...

LINK: www.stylewars.com Ovaj film je najkultniji od svih spomenutih. Ne znam da li postoji neko ko nije makar čuo za ovaj film. “Style Wars” je prvi dokumentarni film koji promoviše grafite i koji je išao po celom svetu. Iako grafiti postoje mnogo pre, od ovog filma kreće bum. Film donosi duh Njujorka sa kraja 70-ih i početka 80-ih, i predstavlja nove mlade umetnike koji žele da se izraze na drugačiji način. Film koji je uneo revoluciju u dokumentarne filmove uopšte. Iako je bilo ranijih filmova koji su se bavili grafitima, ovo je prvi koji je intervjuisao crtače, prvi koji objašnjava da je grafit umetničko delo. “Style Wars” je film koji se ne sme propustiti. Tokom Hip Hop bioskopa će biti prikazan nekoliko puta da bi ga što više ljudi pogledalo.

Godina: 2001 Režija: Doug Pray Uloge: Marc 7, Afra, DJ Babu...

LINK: http://imdb.to/scratchmovie Ovde ne sme doći do zabune. Postoje dva Scratch-a, ovaj je originalan a kasnije je snimljen nastavak All The Way Live.

Ujedno postoji i film The Scratch, ali to nas se ne tiče. Dakle, “Scratch” je okupio sve eminentne DJ-eve koji nas uvode u priču, koji nam objašnjavaju šta je i ko je DJ, šta on sve radi i šta sve može da radi. Sam film je podeljen na nekoliko poglavlja, ali ono što bi svako morao da zna je rvo poglavlje gde se objašnjavaju elementi, razlike između terminologija rep i hip hop. U filmu postoji širok dijapazon trikova, veština, poteza, sve to propraćeno sjajnom naracijom. “Scratch” je ovde gledao skoro svaki hoper, pre svega zbog toga što je to bio jedan od retkih hip hop filmova koji se mogao naći na popularnoj ilegalnoj “berzi” nedeljom ispred SKC-a. Kasnije je išao od ruke do ruke. Edukativan film, mnogo glava na jednom mestu a na kraju njihove veštine, snimci sa takmičenja... “Scratch” je biser hip hop kinematografije.

MY PEOPLE 73

74 MY PEOPLE

MY PEOPLE 75

76 MY PEOPLE

demonio bcrew

Niška scena je napravila sjajan proboj na sceni. Iskreno, da nije bilo njih na prste jedne ruke bi mogli da nabrojimo osveženja. Bcrew sigurno nije nova ekipa, ovo je grupa za koju svi znaju i ili ih volite ili ih nikako ne volite.

Pričamo sa Demoniom, čovekom koji je član ove grupe a koji je prisutan na sceni skoro punu deceniju.

Kako i kada nastaje Bcrew?

Bcrew, kao grupa, postoji zvanično od 2003. godine, preciznije, od datuma izlaska “Demonstrature”. I tada, kao i sada, Bcrew je predstavljao grupu ljudi koji su pre svega bili prijatelji, družili se i radili muziku koju vole. Termin “grupa” se nametnuo kao prirodan sled razvoja upravo te muzike koju smo stvarali.

Tada su Bcrew činili EKS, Woo-Khan i ja. Godine 2005. grupi se pridružuje Furio Đunta. Za njega je važio isti metod “pristupanja”. Družili smo se i potpuno spontano sam došao na ideju da usnimi strofu za neki sajfer, prepoznao talenat i uključio ga u izradu albuma “Naša posla”. Životne okolnosti su uticale na “restruktuiranje” grupe, obzirom da je EKS otišao u Ameriku, Woo je i dalje prisutan ali kao aranžer i producent dok liričku srž Bcrew-a sada, predstavljamo Furio i ja. Sama ideja i naziv “Bcrew” datiraju još iz vremena kada sam se bavio grafitima, daleke 1997. godine.

Da li te i dalje ima negde sa sprejom u ruci, kako ti izgleda domaća grafiti scena?

Sprej sam “okačio o klin” još 2000. godine. Moj dobar prijatelj Šone a.k.a.

Levis, sa kojim sam i uleteo u grafiti vode davne 1997. godine je i dalje u tom svetu i izrazito je visoko kotiran

u njemu. Svoje potrebe za vizuelnom kreativnošću sam “apgrejdovao”, tako da sam, kroz godine, od crtača na zidu postao jako vešt freelance dizajner.

Grafiti scenu ne pratim aktivno, ali umetnost koju stvaraju Levis i Esko mi je totalni hit!

nadamo se da će se i to poboljšati.

U kojoj meri utičete jedan na drugog?

Jedan na drugog utičemo u toj meri da ostanemo pojedinačno autentični, a kompaktni kao celina, što, konačno, daje pozitivan uticaj u oba smera.

Da li ste zadovoljni kritikama albuma?

Generalno smo zadovoljni načinom na koji je publika izreagovala na album.

Prave “referentne” reakcije očekujemo na koncertima, ali u odnosu na fidbek koji dobijamo od publike, verujemo da smo uradili pravu stvar sa ovim albumom.

Ono što sam ja primetio je da je dosta ljudi pohvalilo album, ocenilo jako pozitivno, ali kao da je album ipak prespavan, kao da su brzo prešli na neka nova izdanja. Kako vama izgleda ta situacija?

Kao, uslovno rečeno, nezavisno izdanje, bez gotovo ikakve medijske podrške, album je dopreo do velikog broja ljudi. Postoje zvanične cifre koje govore tome u prilog. Imali smo jako dobro koncipiran “uradi sam” marketing i pokrili sve aspekte promocije koje smo sa ovih pozicija mogli da izvedemo. Jedino što i dalje manjka, i pored ogromnog interesovanja publike, jeste medijski plasman samog albuma, ali,

Za mnoge je Furio postao pravo osveženje na sceni kada se pojavio, ali čini mi se da je i Demonio promenio stil repovanja u posledjih par godina?

Ako ćemo realno, ja nisam čuo osobu koja me je više zaintrigirala i oduševila u poslednjih 7 godina pristupom muzici, pisanju, izvođenju... To su činjenice, o mišljenjima možemo da polemišemo.

Demonio se pre svega kao osoba promenio. Prvi album sam pisao u periodu od 15. do 17. godine, izdao ga sa 18, logično je da sada, sa 27, imam drugačije poglede na svet, drugačija interesovanja, definisaniji pristup samom stvaranju muzike. Promene kroz koje sam prošao kao ličnost i autorsko sazrevanje je rezultiralo ovim “novim stilom” Demonia.

Mnogo se komentarišu odela u spotovima. Da li se svesno forsira ne rep izgled, ili je nesto drugo po sredi?

Ukoliko “rep izgled” definišemo kao besomučno kopiranje stila oblačenja

MY PEOPLE 77

Afroamerikanaca od pre 20 godina, onda jako svesno, i privatno i u spotovima, bežim od toga. Ne volim stereotipe i smatram da je i taj “reperski stil” oblačenja samo faza u odrastanju mlade osobe. Nešto ne vidim Jay-Z-a ili Kanye West-a kako su u spotovima u belim 16XL majicama i 30 broja većim pantalonama. Imam jako puno tih, nazovi, reperskih trenerki, koje jako rado nosim zimi, na planini, do kafića u kraju i tome slično, ali me češće na ulici i u gradu možete videti u nekom totalno “ne rep” fazonu.

Zašto nema češće nastupa?

Zbog manjka dobrih i odgovornih organizatora. Publike, prostora i volje izvođača da rade žive koncerte ima na pretek, ali nema ljudi koji su spremni da ulože u takva dešavanja kako bi na kraju svi bili zadovoljni – i publika i izvođači i organizatori Da li je Bcrew klasična grupa ili spoj dva nezavisna MC-a?

Imam problema sa definisanjem termina “klasična grupa”. Sve što radimo, a što ima veze sa muzikom jeste Bcrew.

Bio to Furiov solo projekat, gostovanje koje snimamo nekome, moj solo album, neka nova pesma na kojoj smo obojica, ili šta god, to je taj jedan koncept koga se pridržavamo. Razgovaramo o svemu i radimo sve u cilju što boljeg plasmana naše muzike, bila ona, uslovno rečeno, pojedinačna, bilo zajednička.

Da li želite da ime Bcrew postane brend koji može da bude veći i od vas samih? Koliko daleko idu planovi u cilju promocije Bcrew-a?

Bcrew kao koncept ima mogućnost da se razvija i van samih okvira benda, i deluje mi da se to već i spontano dešava. Moja težnja je da upotpunimo najpre muzički apsekt same Bcrew ideje živim instrumentima u bendu. Nadogradnjom osnove, a to je muzika, svi ostali aspketi Bcrew-a kao brenda se oplemenju i otvaraju nove mogućnosti.

Niš je u poslednje vreme stao na noge i zaista izbacio dosta jakih MC-eva na prvi plan domaće hip hop mape. Kako Vama izgleda sve to, Niš je uvek bio aktivan ali tek u poslednje vreme se zaista “otkrio”?

Možda deluje pretenciozno, ali godinama unazad tvrdim da Niš ima, moguće, najautentičniji i najbolji rep u

78 MY PEOPLE

“ Godinama unazad tvrdim da Niš najbolji rep u Srbiji...

Srbiji, bez imalo nipodaštavanja drugih gradova i autora. Problem je to što se nismo te 2006. organizovali u tadašnju ideju “Bassivity JUG” i odatle delovali kao jedna celina. Radili smo i stvarali pojedinačno, iako se međusobno jako poštujemo, cenimo i podržavamo.

Malo bolja organizacija bi još odavno iznedrila i “Naša posla” i “One Shot Mixtape” i MC N-ov album, i još ko zna koliko drugih albuma. Okolnosti se menjaju, uslovi za rad su svima dostupniji, pa je sada i mogućnost jedne takve “niške rep priče” izvesnija.

Koliko se promenio Demonio iz 2005. i Film Public Arta, preko Demonija iz 2007. kada je bila priča sa Bassivitijem, u odnosu na Demonija iz 2011. kada izlaze “Naša Posla”?

Demonio je u Film Publik Art-u od osnivanja InflameBeatz-a. EKS je npr. kumovao samom nazivu produkcije te 2002. godine. Ja sam čak krenuo u snimanje albuma “Demonio & Bcrew – Naša posla” u InflameBeatz studiju 2005. godine, ali sam ubrzo nakon toga

otvorio sopstvenu muzičku produkciju/ studio i tamo nastavio svoj kreativni rad. Bassivity Jug priča je bila jedna jako lepa ideja koju smo Rexxxona i ja osmislili 2006. godine. Muzički studio, koji je i dan danas u mom vlasništvu, je trebalo da bude osnov novootvorene pod-etikete Bassivitya u kome bi bili One Shot, MC N i Bcrew. Neko vreme smo funkcionisali u okviru tog koncepta, Rolex i Mali Mire su snimili solidan broj pesama, mi nastavili rad na albumu, ali je ideja, koja nije bila materijalizovana na papiru, počela da bledi zbog velikog broja obaveza koje sam ja imao tada na fakultetu, teškog uklapanja termina za rad, i jednostavno je kao takva zamrla. Ona nije označila kraj našeg prijateljstva ili muzičke saradnje, već samo nemogućnost da u tom trenutku funkcionišemo pod okriljem istog muzičkog studija.

Konačno, 2011. završavam mix i master 5. verzije trekliste albuma “Naša posla” u okviru Bcrew Records / Demonio Music produkcije, koja je jedina tokom svih tih godina bila konstanta, i album izlazi u prodaju 1.11.11. U Film

Tube kao globalni fenomen za plasman audio i video sadržaja, a zadržali svoju autentičnost i povećali kvalitet svog proizvoda. Masa “autora” se udavila u moru tih polupesama, a situacija se iskristalisala već krajem 2009. i početkom 2010. godine. Mali broj pripadnika “drugog talasa” srpskog repa se održao u plejerima slušalaca, pojavilo se nekolicina zanimljivih izvođača i grupa koje su dopunile “srpsku rep ponudu” i sada, makar tako deluje, scena polako sazreva i definiše se kao celina.

š ima, moguće, najautentičniji i Publik Art-u bio sam srednjoškolac i brucoš. Tokom Bassivity priče sam bio usred studiranja, da bih konačno 2010. diplomirao, što mi je i omogućilo da, konačno, završim album.

Možes li da uporediš scenu generalno ako kao referente tačke uzmemo pomenute godine i albume (2005, 2007, 2011)?

U periodu od 2003. kada je svetlost dana ugledala “Strukturna Iluzija 01” preko “Demonstrature” koja je objavljena 2004. “drugi talas” srpskog hip-hop-a je jako snažno delovao na publiku i dao pregršt fenomenalnih albuma (“Bssst…Tišinčina”, “Ekipa stigla”, “HipHopium”, “De Facto”, “Ipak se obrće”, “Umotvorine”…). Nakon te “inicijalne kapisle” stvari su se malo stišale i ulaganile, s jedne strane zbog rasformiravanja Bassivitya, s druge, zbog manjka mogućnosti za plasman ove naše muzike, za koju je do 2006. i bilo prostorima u medijima, jer tada internet nije bio dominantna propagandna alatka kao danas. Jedna od bitnih

tačaka na vremenskoj mapi srskog hiphopa je svakako prvi “bootleg” album koji se pojavio na internetu u celosti - Deniro “Još uvek klošarim” – koji je, na neki način, otvorio eru promocije srpske rep muzike kroz internet. Imam utisak da su svi autori kreativno lutali od 2005. - 2008. godine, premda je bilo izdanja koja su predstavljala pravo osveženje tadašnje učmale rep scene.

Sa ekspanzijom interneta, naročito YouTube servisa, krenula je hiperekspanzija i hiperprodukcija nekog derivata hip hopa koji su mlađe generacije osmislile, plasirale i prihvatile.

Period od 2007. - 2010. karakterišu internet fenomeni sa gomilom pregleda, pesama sumnjivog kvaliteta, na YouTube-u. Tada se kao logično pitanje postavljalo da li se prikloniti opštem trendu plasiranja nedovršenih i nedovoljno kvalitetnih pesama publici samo kako bi se zadržao “korak sa publikom”, koja se podmladila, i kao potpuno normalno prihvatila ovakav vid konzumiranja muzike. Retki su pojedinci koji su na pravi način iskoristili You-

I danas, 2012. godine, imamo gomilu demo izvođača koji traže afirmaciju putem interneta, ali i znatno rafiniraniji i smisleniji pristup “mejnstrim” autora kod ovakvog vida marketinga. Publika je kroz godine istančala ukus za kvalitet tako da je jako teško plasirati poluproizvod i očekivati nekakav uspeh od istog, mada se i to dešava, ali retko. Hip hop je, kao muzički pravac, na globalnom nivou evoluirao. Pravi pokazatelj da promena ne mora nužno da bude stavljena u negativnu konotaciju jeste činjenica da, ukoliko kao primer uzmem nas – Bcrew, stvaranjem muzike kojom su sami autori zadovoljni, publika, kao konzument tog proizvoda, i dalje tu muziku izrazito ceni, uvažava i u njoj uživa. Veći broj mogućnosti za snimanje i plasman muzike putem interneta nužno ne garantuje uspeh, kako afirmisanim tako ni neafirmisanim izvođačima, a nesumnjivo može da pomogne proizvodu koji ima tu neku “specifičnu težinu”.

Konačno, pesma uvek nađe put do publike ukoliko ima kvalitet, na šta ukazuje činjenica da publika od 15-18 godina i danas rado sluša pesme izdate 2003. recimo, kada su oni imali 6-9 godina. I pored činjenice da kvalitet pre ili kasnije pronađe svoj put do publike i biva prepoznat, nesumnjivo je da podrška medija, koji nisu internet, doprinosi prepoznavanju stvaralaštva autora na znatno višem nivou. Cilj bi trebalo da bude stvaranje muzike kojom je sam autor zadovoljan i njeno dopiranje do što većeg broja ljudi koji su i van rep priče. Repere koji tvrde da ne bi voleli da budu prepoznati na nacionalnom nivou ne možemo doživeti kao iskrene. Najbolji primer uticaja medija na rispons publike je “Balada disidenta” Beogradskog Sindikata, gde odziv publike, sa i bez pojavljivanja kod Ivana Ivanovića, definitivno ne bi bio isti, iako pesma svojim kvalitetom zaslužuje i znatno veći.

Ivan Ristić

MY PEOPLE 79

gilje 80 MY PEOPLE

ISTORIJA LETENJA Ne znam koliko ljudi shvata o kakvom se poslu tu radi. Nije valjda da mislite da su Jordanke neke pretpotopne šuze koje više niko ne nosi jer kao “pa kad je taj Jordan zadnji put igrao” ili tako nešto? Jao jao…realnost je ipak, poprilično drugačija. Da pokušam objasniti kakvo je stanje. Ovako recimo – za početak sa informacijama od 2009. godine.

Dakle Jordan ima svoju vlastitu “firmu” pod Nikeom – Jordan Brand, koja postoji od 1997. godine. Pre nego sto je postojao Jordan Brand, bio je samo Nike. Ove godine, prvi put u svojoj istoriji, JB je probio godišnji prihod od milijardu dolara. Kako to izgleda u praksi? Ukratko; •

na tržištu patika (generalno, sve kategorije) u Americi, Jordan Brand je na drugom mestu (iza Nikea naravno) i ima udeo prodaje od 10,8 %.

Adidas kompletan ima oko 6%

•

na tržištu košarkaških patika, 3 od svake 4 prodate su Jordan Brand

•

86,5 % patika koje se prodaju a da koštaju preko 100$ su Jordan Brand. A znamo koje su to patike koje koštaju preko 100 dolara, to su modeli sa potpisom raznih NBA igrača itd.

Znači takva je situacija u Jordan Brandu. Nazad na temu.

Sad kad vidimo da Jordan sasvim ok stoji u svetu košarkaške mode, trebamo se vratit na mesto zločina, na početak. Ali odmah da napomenem – istorija Air Jordan patika. Nike istorija – to ćemo drugom prilikom, jer znam da pišem na široko i daleko ali baš toliko daleko…ne bi. Ali ovo će bit malo poduže jer se uz prve Jordanke veže i ceo početak Nikea i Jordana tako da se moram malo dotaci i tih stvari.

Sve je počelo ovako...

Nakon šta je 1982. pogodio šut za naslov North Caroline, mediji su počeli lagano obraćat pažnju na njega, nije više bio Mike Jordan nego su pisali njegovo pravo ime, i makar u Dean Smith sistemu nije bilo individualaca nego striktno timski pristup, Jordan se počeo isticat. Atletske predispozicije i pristup treninzima bile su dovoljne da se pročuju glasine o momku iz North Caroline i da NBA skauti malo više vremena provode na utakmicama Tar Heelsa. Te godine Jordan je izabran u reprezen-taciju Amerike, za koju tada nisu smeli igrati NBA profesionalci, samo amateri, kao recimo igrači sa fakulteta.

Te godine FIBA je slavila svoj 50. rođendan, pa je za tu priliku Američka reprezentacija pred leto došla na Stari Kontinent i odigrala jedan revijalni turnir protiv Evropskih All-

Star ekipa, te protiv reprezentacije Jugoslavije. Dana 23. juna igrali su u Zadru, dobili 92-90, zatim nakon tri dana u revanšu u Zagrebu Juga pobeđuje 93-92, i onda za kraj u Beogradu, dan posle, Ameri pobeđuju 88-83. Jordan je bio prvi strelac u sve tri utakmice za Amere, u Zadru 24, u Zagrebu 18 i u Beogradu 21. Blago onom ko je bio na bilo kojoj od te tri utakmice.

Nakon toga sledi povratak na fakultet, gde igra još 2 sezone za North Carolinu. Godinu nakon naslova, Georgia ih pobeđuje u Finalu istoka, a u zadnjoj, trećoj godini na fakultetu, iako su imali najbolji skor od svih fakulteta, 27-2, u polufinalu Istoka neočekivano gube od Indiane. I Jordan nakon toga, i nakon savetovanja sa Dean Smithom, odlučuje da je vreme da se okuša među profesionalcima.

Pre drafta 1984. sledi još jedan test za Jordana, a to su Letnje Olimpijske u Los Angelesu. Tamo je Američka reprezentacija predvođena Bob Knightomlagano došla do zlata, sa pobedama od 32 koša prednosti u proseku, a Jordan je sa prosekom od 17 koševa bio prvi strelac ekipe. Nikako ne treba podceniti tu ekipu Amerike u istorijskom kontekstu, mislim da je to jedan od bitnijih trenutaka u istoriji Olimpijskih, jer upravo ta reprezentacija Amerike je zadnja amaterska selekcija koja je osvojila zlato u košarci na Olimpijadi. A sa 55,7 % šuta iz igre, ta reprezentacija je i dan danas najpreciznija Američka selekcija na Olimpijskim turnirima u istoriji.

Vratimo se sad malo par meseci prije te Olimpijade, u januar ’84. Nike glavešine sazivaju sastanak van sedista u Beavertonu, u nadi da će šetanje po parku pomoći u planiranju strategije za ulazak Nikea u svet profesionalne košarke.

Converse vlada NBA ligom u to vreme. Dr. J, Magic, Isiah Thomas, Larry Bird, Kevin McHale, Mark Aguirre, Herb Williams, Bernard King. To su bili Converse manekeni. Nike

MY PEOPLE 81

AIR JORDAN I 1984-1985-1986 “jednostavno”, ali u ono vreme ta odluka je mogla isto tako značiti i propast Nikea.

Razmatrali su Olajuwona. Igrao je 3 Final Four turnira, bio je očiti talenat i znalo se da će bit prvi izbor drafta. Stockton kao belac prosečne konstitucije je takođe bio opcija. Čovek sa kojim se mogao poistovetiti svaki prosečni beli Amerikanac je delovao kao dosta dobra ideja. Barkley je već na fakultetu pokazivao svoj glasan karakter, a Knight koji se nikad nije držao uobičajenog je smatrao da je i Barkley zanimljiv izbor.

Strasser tada postavlja Vaccaru pitanje “Onda, šta misliš, koga da uzmemo?”.

A Vaccaro odgovara “Mali iz North Caroline”.

je bio poznat po patikama za trčanje. Imali su košarkaških modela, ali nisu bili previše popularni. I nisu imali nikog jakog da ih predstavlja među profesionalcima. Danas neizbežni Air Force 1 model nije baš bio popularan kad je izašao 1982. Nike je trebao neku drugu strategiju. Na sastanku se šeta gazda i osnivač firme Phil Knight, a za njim ide njegova desna ruka Rob Strasser, advokat Howard Shluser, dizajner Peter Moore i Nikeov “lobist” i “špijun” Sonny Vaccaro. Ono šta je Nike razlikovalo od konkurencije je bilo njihovo razmišljanje van uobičajenog. Phil Knight nikad nije hteo slediti pravila ni trendove nego ih postavljati.

Dogovorili su se da žele promovisati patiku preko jednog NBA košarkaša. Trebali su nekog ko će uvest Nike u NBA, da se mogu ravnopravno takmiciti sa Converseom. Takvo “glavom-kroz-zid” razmišljanje je po meni najzaslužnije zašto je Nike danas firma kakva jeste. Phil Knight nikad nije smatrao da je nešto nemoguće, nego samo kako doći do toga što je zamislio. Dok je bio na fakultetu, u jednom svom eseju je napisao plan kako preuzeti tržište patika za trčanje od Adidasa. Nakon studija, to je i krenuo sprovoditi u delo.

Na tom sastanku, najbitnije informacije je davao Vaccaro, njihov doušnik, koji je pratio igrače po fakultetima i znao otprilike ko će biti dobar na draftu, i na koga bi trebali ciljati za svoju kampanju. Odluka za prvog Nike manekena je bila poprilično velika i teška odgovornost, premda iz današnje perspektive gledano, kad se sve odigralo, to možda izgleda

82 MY PEOPLE

Moramo uzet u obzir da Vaccaro koji je znao skoro svakog renomiranog igrača sa fakulteta, tada nije znao Jordana.

Gledao je neke utakmice Caroline, bio je na utakmici protiv Georgetowna, i čuo da dosta ljudi hvali Dean Smithovog beka, ali sa Jordanom nije imao nikakav kontakt. Strasser je pitao Vaccara ako bi položio svoj posao u Nikeu na tu odluku. Vaccaro je rekao da bi. Zašto je bio tako siguran? U kasnijim intervjuima, Vaccaro kaže “ne znam, jednostavno sam znao.” Neke stvari se očito ne mogu planirati, samo se dogode.

Put u Portland Evo nas opet u avgustu ’84. Gotova je Olimpijada, medalja je oko vrata, a od 19. juna Jordan je draftiran u Bullse. Samo se čeka službeno potpisivanje ugovora. Nakon rezultata na Olimpijadi, Knight i ekipa su uvereni da Vaccaro stvarno nije loše procenio i da ima smisla da probaju pridobiti Jordana za sebe. Jordan je u Carolini morao nositi timski Converse, ali kad je igrao za reprezentaciju najradije bi nosio Adidas.

Kad su stupili u kontakt sa Jordanovom porodicom, trebalo je odletiti do Portlanda na prezentaciju i dogovor. Jordan nije hteo ići, nije mu se sviđao Nike. Ali roditelji su mu rekli da mora. Zato slušajte roditelje jer su uvek u pravu. I tako je porodica Jordan sela na avion i otišla za Oregon. Sa njima je bio i David Falk. Falk, jedan od najpoznatijih, i možda najuticajniji sportski agent u NBA svetu, tada je bio na početku

MY PEOPLE 83

svoje karijere. Iza sebe je imao prvi ikad milionski ugovor za patike u NBA-u koji je ugovorio James Worthyu za New Balance. Poznavao je Dean Smitha, koji ga je upoznao sa Jordanom i Falk je te godine postao Jordanov agent.

Nazad na putovanje – Jordan je na kraju poslušao roditelje i ukrcao se sa njima na avion. U Portlandu se tada prvi put upoznaje sa Phil Knightom. Nike je imao spremnu prezentaciju sa kojom će probati uveriti Jordana da je baš Nike prava stvar, jer su znali da će i konkurencija imati ponude za njega.

Strasser je vodio glavnu reč u prezentaciji, u kojoj je objašnjavao šta oni imaju zamišljeno, kako bi to trebalo sve funkcionisati i kako bi moglo upaliti. U razgovor su bili uključeni samo Jordanovi roditelji, James i Deloris. Mike je sedeo u uglu i protestvovao. Nije baš bio zainteresovan i to je davao do znanja svojim cutanjem. Roditelji nisu previše obraćali pažnju na njegovo negodovanje nego su sa Strasserom diskutovali o Nikeovim planovima. Strasser je hteo pokazati video koji su napravili, kompilaciju Jordanovih poteza sa Olimpijade i fakulteta uz pesmu Jump od Van Halena. Ali nisu stigli spojiti VHS da radi pa su preskočili taj deo. Jordan je i dalje imao ravnu facu. Da ispravi feler sa VHS-om, Strasser kaže da uz ugovor idu i dva Mercedesa.

Knight skoro pada u nesvest jer tada su igrači koji su nosili Nike u NBA-u dobijali najviše 10,000 $ za ugovor. Strasser je onda izvukao iz džepa dva autića igračke Mercedesa, i stavio ih na sto, da oraspoloži prisutne. Kad su se uozbiljili, sve što su imali u planu su pokazali na prezentaciji – i ideju o patici sa Jordanovim potpisom, odeći sa istim potpisom, sve ono šta do tada niko nije izveo ni pokušao.

84 MY PEOPLE

Prezentacija je završila. Jordan koji je samo blejao celo vreme u njih, nije davao nikakve znakove uzbuđenja. Ali kad se malo maknuo od gužve, rekao je Falku da je prezentacija bila čudo i da bi hteo potpisati za Nike, ali da nije siguran šta Adidas nudi. Vrlo verovatno je na sastanak došao sa “Mrzim Nike i šta god mi misle danas ponuditi neće mi valjati” u glavi, ali je popustio u međuvremenu.

Jordan je iz Portlanda otišao sa ponudom: 250,000 dolara, sopstvena linija patika i pravo na postotak od prihoda.

Nakon toga, Jordan ide do Adidasa kojeg je favorizovao, da vidi šta mu oni nude. Adidas nije bio zainteresovan za patike sa Jordanovim potpisom, što je nekako i logično, jer Adidas je bio evropski orijentisana firma u to vreme, i američka košarkaška liga sigurno nije delovala kao siguran teren. Ali isto tako, Adidas je bio svestan da se oko Jordana već polako diže prašina i da bi mogao biti dobra investicija.

Adidas navodno tada stavlja ponudu na sto – 500,000 dolara, bez potpisa i bez postotaka od prodaje.

Converse takođe ima svoju ponudu na koju odlaze Falk i Jordanov tata. Converse nema volje da napravi vlastitu Jordan liniju jer, kako kažu, već imaju dovoljno dobrih igrača u ligi i Jordan bi bio na listi čekanja tamo.

Falk traži od Strassera da poravna prvobitnu ponudu sa Adidasovom. Nike je tada imao budžet od 500,000 dolara za te svrhe. Vaccaro nagovara Knighta i Strassera da daju svih 500,000 Jordanu. Nakon kratkog premišljanja, Strasser rizikuje i daje Jordanu ugovor od 500,000 dolara, sopstvenu liniju patika i postotak prihoda. Sad više nema dileme

oko izbora, Nike je najkonkretniji od svih ponuđača.

se samo njima. Dan Wieden je pristao, i krenuli su u izradu prvih reklama za Air Jordan. Ostalo je istorija, kako se kaže.

Jordan potpisuje za Nike na 5 godina.

Strasser je ipak u ugovor stavio nekoliko klauzula, za svaki slučaj.

Ako Jordan ne zaigra na All Star utakmici bar jednom u prve tri sezone – prestaje se sa proizvodnjom Air Jordanka.

Ako ne bude bar jednom u te tri godine imao 20 koševa po utakmici – prestaju sa Jordankama. I bila je klauzula o prodaji – ukoliko prodaja Jordanki pređe granicu od 3 miliona dolara u trećoj godini ugovora, makar Jordan ne uđe u All Star ili ako ne bude zabijao preko 20 – ugovor i dalje važi i patike se proizvode i dalje. 3 miliona dolara u tri godine je bio minimum.

Prve Jordanke Jordan je potpisao za Nike, nedugo nakon toga dolazi u Chicago i potpisuje za Bullse. Dok se ne završe prve Jordanke, igra se u Nike Airship patikama. Dizajn prvih Jordanki potpisuje Peter Moore. Dizajn nema previše personalizovanu priču sa Jordanom kao ostale Jordanke, i to iz razloga što je Air Jordan 1 u suštini lagano dorađeni Nike Dunk sa Jordanovim logom i posebnom kombinacijom boja. Premijera Jordanki bila je 17. novembra ’84., u utakmici protiv Sixersa.

Patika je nosila prvu verziju Jordan logoa, i to samo na jednom mestu, pri vrhu spoljne strane patike. Jordan je insistirao da se patike naprave od kvalitetne kože koju neće morati dugo nositi da bi se razgazile, nego da se odmah može igrati u njima. Po celom đonu patike nalazio se vazdušni đon, ali nije bio vidljiv spolja. Jordan je igrao u njima, ali se još nisu stavile u prodaju, gledale su se reakcije, da li će ko pitati za njih itd. Jordan u početku nije baš bio oduševljen sa njima, govorio bi da su crveno-crna đavolje boje i da u tim patikama izgleda kao klovan. Na treninzima su ga saigrači stalno pitali zašto nosi tako ružne patike. To je bio znak da ljudi očito zapažaju. Stvari su se promenile na All Star vikendu u Indianapolisu 1985., kad se Jordan na takmičenju u zakucavanju pojavio u crno/crvenoj varijanti patika.

Publika od 40000 ljudi zapamtila je njegov dvoboj protiv Wilkinsa i počele su priče o letećem Biku iz Chicaga. U tim patikama je nastavio da igra i nakon par prigovora u ligi, novopečeni komisionar Stern je odlučio da se takve patike zabrane jer krše pravila uniforme za NBA. Skoro sve patike do tada su bile bele, i na sebi imale malen detalj u boji, obično u boji kluba. Jordanke su na sebi imale crveno, crno i belo i već su takve zapele za oči, a crno/crvene posebno, navodno jer nisu bile dovoljno bele. Kazna za nošenje tih patika je bila 5000 dolara po utakmici, ali Jordan je i dalje igrao u njima, a Nike iskoristio situaciju za sopstvenu promociju. Nakon All Star susreta Nike kreće sa prodajom patika, a za izradu reklamne kampanje izabrani su W+K (Wieden+Kennedy). Danas je W+K jedna od najvećih nezavisnih reklamnih agencija na svetu, ali u to vreme bili su totalni anonimci, firma koja je tek počela. Nike im je bila prva mušterija. Izabrani su jer su bili iz Portlanda i jer je Nike trebao nekoga ko će imati vremena i volje posvetiti

Prva reklama, izašla je negde u martu 1985. Uskoro nakon toga reklama za zabranjene Jordanke. Jedino ne shvatam ovo “on October 18th, NBA banned…” deo, jer se tada ni nije igrala sezona, nit je Jordan imao te patike do 17. novembra. Ali, dobro. Zatim reklama poletanja. I na kraju 1985., Božićna reklama.

Službena priča glasi da je izašlo 23 varijante ovih Jordanki, ali realno izašlo ih je sigurno preko 30…visoke, niske, pa onda AJKO, platnene Jordanke za one kojima su prave bile preskupe, pa sa drugačijim logotipom, pa sa drugačijim džonom, pa metalik, pa onda Čang-Šeng imitacije…bože pomozi koliko toga ima?!?

Poznata je i takozvana “Black Toe” verzija, nema fotke u kojoj Jordan baš igra u njoj, ali se recimo pojavljuje na posterima u tim patikama itd. Sa svakom patikom je došao i dodatni par pertli u drugoj boji, i kartica koja je bila okačena na patici sa slikom Jordana u pozi koja će tek kasnije igrom slučaja postati logo njegove marke. Kad su izašle prodavale su se za 65 dolara, što ako se uračuna inflacija dođe na današnjih 120 dolara.

Ponovile su se prvi put 1994., sa užasnim prodajnim rezultatima, ali kad su se izbacile po treći put, 2001., rasprodale su se ko sladoled usred leta.

Danas se ovaj model stalno prepravlja, rade neke nove varijante, iskreno ne znam dali iko može sortirati kompletno stablo Air Jordan jedinica. Ja mislim da je to nemoguće.

Isto tako ovo je vrlo verovatno i najlakša Jordanka za falsikovanje, pa eto samo da znate da najviše lažnjak verzija ima upravo od ovih.

Svoje najveće trenutke slave doživele su dva puta, prvi put kad je Jordan postigao 63 poena u playoff-u u Boston Gardenu, a drugi put 8.marta 1998. kad ih je obukao u svojoj zadnjoj utakmici u Madison Square Gardenu (u dresu Bullsa).

E da, sećate se kako sam rekao da je uslov u ugovoru bio da Jordanke u prve 3 godine moraju napraviti promet od 3 miliona dolara inače bi prekinuli seriju?

U prvoj godini prodaja Jordanki je prešla 130 miliona dolara. Ideja je više nego upalila, Vaccaro je dobro predvideo, a Nike je krenuo na vožnju koja će promeniti tu firmu i tržište sportske robe zauvek. www.dnevnikkosarkasa.com

MY PEOPLE 85

86 MY PEOPLE

Devojke hopa

DADA J

ovana Dada Petković je devojka koja je pokrenula prvu žensku hip-hop organizaciju u Srbiji pod nazivom “Devojke hopa”.

Prvobitno je to bila samo FB stranica gde su se promovisale pesme izvođačica iz sveta hip-hopa sa celog prostora bivse Jugoslavije. Za 2 godine aktivnog rada, Jovana je uspela da okupi oko 30 članica i pritom realizuje mnogobrojne zajedničke nastupe širom gradovima Srbije.

Jovana je svojim delovanjem i zalaganjem zaslužila da bude autor tekstova za Proveru Mikrofona. Uz pomoć ekipe iz B3O.TV-a pokrenula je i svoju emisiju na YouTube-u pod nazivom “Devojke hopa”. Radila je intervuje sa nekim od najvećih Balkanskih zvezda kao sto su Phat Phillie, Remi, Struka, Toni Zen, DNK, Juice, Gru, VIP... Sarađuje sa autorima emisije Geto kartel i web stranice hiphop.mk. Nastupala na godišnjem “Femme Attack” partyu u Zagrebu u klubu Aquarius 2010. godine, a 2011. godine je započela saradnju sa Makedonskim izvođačima pod nazivom Renato, Ekipa Prizemje i Traker.

Trenutno je angažovana na ostvarivanju unikatnog projekta. U pitanju je prvi ženski mixtejp na Balkanu - kolaboracioni album na kome će se objaviti pesme petnaestak devojaka iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Nakon toga, biće odgovorna za sedmodnevne radionice na festivalu “Beogradska nedelja umetnosti”. Radionice imaju za cilj da okupe ljude koji su posvećeni nekoj od veština karakterističnih za hip-hop kulturu i one koji žele o tome da saznaju više ili čak postanu deo. U pitanju su breakdance, elektrobuggy, kramp, hip-hop i grafiti.

MY PEOPLE 87

88 MY PEOPLE

Što je i ko sve čini ekipu ”36 soma”? ”36 Soma” je organizacija koja predstavlja subkulturu ulice. Zasnovana je na temeljima hip-hop kulture, ali se bavi i promocijom mladih, talentovanih ljudi iz drugih oblasti.

Ko je Rema u celoj toj priči? Koliko se razlikuju Rema i Marko Novaković?

Jedan od mnogih. Pa, zapravo, ne postoji neka velika razlika, osim što je Rema brbljiviji od Marka. Šta te je motivisalo da napišes svoju prvu rimu, i kada je to bilo?

Pa ono, kao klinac sam krenuo da slušam rep, kasnije u nekom periodu sam zaključio da bih i ja to možda mogao da radim, i eto, seo, počeo da pišem, i evo još uvek nisam stao. Pa negde sa nekih 13 godina sam prvi put nešto napisao.

S obzirom da si iz Kraljeva, kakvo je tvoje mišljenje o tamošnjem repu, i kakva je trenutno situacija sa rep dešavanjima?

Kraljevo je puno talentovanih ljudi, samo što je problem što se malo radi na tome. Nekada je bilo mnogo više izvođača, sada se sve to svelo na par nas. Spomenuo bih mlade, jako talentovane momke iz grupe Neznamo za ništa, a naravno, tu je i moj čovek Krle (Mlađi Referent), koji je po ceo dan u studiju, i usnimava sva ona čuda koja mi blebletamo u mikrofon. Situacija sa nastupima je slaba.

Do ovog trenutka si izbacio 5 singlova, kao najavu za svoj album prvenac ‚Ono Što Pokušavam Sada Ti Nećeš Za Ceo Svoj Život’. Šta je to što ti pokušavaš, a niko drugi nikad neće? Kada izlazi album, dosta dugo ga najavljuješ?

Pokušavam ‘biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj’. U junu izlazi ostatak albuma, a do tada očekujte spot za ”Imam Razlog”.

Imaš par spotova, postoji mogućnost čak i da se spot za pesmu ‘Imam razlog’ pojavi i na nekim većim televizijskim stanicama. Koliko ti je to bitno, i reci nam nešto više o samom spotu.

Jako mi je bitno, jer je to najbolji pokazatelj napretka u mom radu, nagrada za uložen trud. Na spotu je radilo dosta ljudi, nije nalik ovdašnjim rep spotovima, rađen je kao soundtrack za jedan studentski film.

Sa kim sve sarađuješ, i sa kim bi voleo da sarađuješ, a još uvek nisi imao prilike? Što se albuma tiče, sarađujem sa Profetesom, koja producira ceo album.

Biće tu još zanimljivih gostiju, imena ne bih da otkrivam pre izlaska albuma. Inače, sarađivao sam sa Kovlajem, Doki Dokom, Kentvejtom, Frkom, Danilom (AmanZaman), i još gomilom nekih ljudi. Sa kim bih voleo? Uh, pa tu sad ima dosta ljudi, a najmanje onih iz sveta repa. Eto, recimo, ako je bend u pitanju, onda bi to bili Kanda, Kodža i Nebojša.

Da li si otvoren za nove saradnje, kako ljudi mogu da te kontaktiraju?

Naravno da jesam, mogu da me kontaktiraju preko mog facebook profila. „Imam želju za uspehom, kažu da sam lud i mlad.” Šta je uopšte za tebe uspeh, i misliš li da rep može da ti bude i više od hobija? Šta ti je cilj u repu?

Pa uspeh za mene je da radim ono što volim i da živim od toga, a to je ova muzika. Pa može da bude više od hobija, samo što na je to malo moguće na

našim prostorima, jer to još uvek nije na dovoljno profesionalnom nivou. Cilj u repu? Da me ne upucaju.

Da li bi voleo da možda jednog dan spojiš rep sa ostalim muzičkim žanrovima, kao što je to Marčelo uradio?

Pa već radim na tome sa bendom, nikada se ne ograničavam žanrovima.

Bio si jedan od učesnika Hip Hop Festivala u Srbiji ‚Svi kao jedan’. Kakvi su tvoji utisci o samom Festivalu, i misliš li da treba da postane tradicija?

Utisci su najbolji mogući, jer je organizacija bila jako ozbiljna, bez ikakvih propusta prema izvođačima. Naravno da treba da postane tradicija, ali ono što je najbitnije je da treba da se svi uključimo, i da damo sve od sebe da održimo taj festival u životu. Šta slušaš inače od muzike, ko su ti uzori?

Au, pa to bih mogao da nabrajam do sutra. Pa slušam rep, naravno. Soul, hardcore, punk. To je ono što je stalno u plejeru. Što se tiče uzora, to se godinama menjalo, ali mogu da kažem da su dosta uticaja na moju muziku imali The Roots, Eminem, Šarlo Akrobata, Boysetsfire...

Kakvi su ti dalji planovi što se tiče nastupa, ima li Beograda na listi?

Planovi su da od maja krećem sa nastupima, ono što je bitno je da ću nastupati sa bendom. Od nekih potvrđenih nastupa, za sada mogu da kažem da smo na Hepi centar festivalu u Kraljevu, 26. maja. Projekat 035, ex Hip-Hop Kemp, koji se održava u Tuzli od 22. do 25. avgusta. Za sada Beograda nema na listi, zovite me i biće nas.

Selena Petrović

MY PEOPLE 89

A B C Č Ć D Đ E F G H I J K L

msterdam – ljudi koji su bili znaju zašto...

iljana – moja majka, najbitnija osoba u mom životu

alvin Brodaus (Snoop Dogg) – krivac za moju ljubav prema hip hopu ovek – Biti čovek pre svega

erka – Voleo bih da jednog dana dobijem ćerkicu

ragoljub – moj stariji brat, ostavio je veliki trag u mom životu urđevdan – dan kad je rođen moj otac

ric Wright (Eazy E) – otac gangsta rap-a, odrastao sam na njegovoj muzici

anatizam – posebno kad je muzika u pitanju

rupna terapija, kučko!

ip Hop – velik dio mene i mog života

pak se obrće – moj prvi album

ak – moraš biti jak. Mentalna snaga je ključ preživljavanja

ošarka – velika ljubav

LJ M N NJ O P R S Š T U V Z Ž

ubav – za porodicu, prijatelje, muziku, život

iloš – moj otac, istinska inspiracija

asir Jones (Nas) – najbolji liričar u istoriji hip hopa

u Jork – kolekvka hip hopa

rganizacija – samo tako možeš da funkcionišeš u ovom haosu oko nas

lan – moraš da ga imaš

akovica – born & raised

tevan – moj mlađi brat, znate ga iz spotova “1001 plan”, “Igra je kurva” i drugih... imi – veliki prijatelj

upac – najveći ikad

pornost – svaki uspeh u životu dugujem upravo ovoj osobini

ečnost – zauvek živimo kroz muziku koju stvaramo

arada – dinari, dolari, euri...

ene – majke, sestre, supruge

as Vegas – o, da...

abeceda

struka

90 MY PEOPLE

MY PEOPLE 91

robin hood Kultna grupa, kultni ljudi, i ponovo jedan kultni album. A eto neko mlađi treba da odradi intervju sa njima. Trebalo je smisliti prava pitanja. Laganim hodom se nađoh sa koleginicom Dadom i krenusmo put Zemuna gde smo se našli u piceriji sa Perom i Žapcem. Nažalost trećeg člana Kize nije bilo. Uz kafu, dobrih dva sata smo popričali o temama vezanim za nekadašnji rad grupe, kao i pojavljivanju na festivalu “Svi kao jedan”, i o planiranom kambeku.

Kako dolazite u dodir sa hip hopom, pre svega sa brejkom a kasnije i samim repom i šta je bilo ono što vas je ubacilo u celu tu priču?

To je u karakteru svih nas u principu, svi smo radoznali bili, i nas dvojica i Kiza. Hteli smo da probamo nešto novo, i kasnije nam je ušlo u krv.

Gledali smo filmove, prve, poput “Breakdance 1” i “Beat Street” i skidali smo poteze i vežbali. A što se tiče repa, mi smo zaljubljenici tog zvuka kakav su tad pravili Grandmaster Flash and The Furios Five itd. Tad je bilo teško snimiti rep jer su producenti tj vlasnici studija gde smo snimali bili početnici, nisu znali tačno kakav je to zvuk jer su

92 MY PEOPLE

oni sami bili pretežno rokeri. Kiza je pisao tekstove, a eto tu je bio i Pacov koji živeo taj gangsterski život, a rep mu je bio oslobađanje od toga. Svi smo voleli to i energija nas je nosila.

Kakva je bila presija oko vas zbog prvih demo pesama kao što su “Gangster” i “Političar“?

Uradili smo pesmu i spot za “Političare” i poslali na Studio B. Oni su jedini puštali tada spotove te prirode. Kako je pušten spot, sutradan je već u nekim dnevnim novinama izašlo obaveštenje da smo zabranjeni za puštanje na televizijama, i na radiju sa još nekim bendovima. Tada su bile studentske

demonstracije pa je bilo političke presije. Možete videti na spotu kako je Marko iz CYA-e pocepao plakat jedne tada stranke, mislim da je SPS bio u pitanju. Ne osuđujem ni tad niti sad taj postupak, pošto je tekst veoma jak i čak i danas aktuelan. Imamo ideju da preradimo stvar ponovo. Bilo je zastrašivanja, nisi mogao nigde da se probiješ. Samo su nas puštali na Studiju B i na radiju B92. Puste nas na Radiju Beogradu, umesto cele stvari puste samo naš instrumental.

Kakva se ekipa skupljala tada na rep žurkama, kako su one uopšte izgledale obzirom na okolnosti?

Ljudi koji su dolazili bili su pretežno liberalno opredeljeni, naravno protivnici tadašnje vlasti. Koncerti, sastajanja, dosta demo bendova. Danas ti ljudi što su dolazili na žurke žive uglavnom u inostranstvu. Tada su na žurke dolazili i nastupali razni koji su se tad vodili kao reperi kao što su Beat Street, Funky G, Tapiri itd. Voleli smo nastupe Sunshine-a tj Green Kool Posse-a kako su tad zvali. Prvi put kad smo ih čuli bili smo paralizovani kako je dobro zvučalo. Te žurke nisu bile poznate, ali su bile prave, underground. Ovakva sastajanja u filmskom gradu bile su klasične žurke gde se okupljaljala standardna ekipa. Publika je već tada znala da proceni ko je kakav pa su neki dobijali i paradajze na sceni i bili brzo skinuti sa iste. Ko je izašao sa “tralala” pesmicama, komercijalama, publika ih odmah sklanjala sa bine u fazonu “ajde izađi, ne pripadaš ovde”. I onda su dolazili pravi gde je bilo vrištanja, skakanja i svačega...

slabije znaju o četvrtom članu Pacovu.

Koliki je bio njegov uticaj na Robih Hood izraz? Da li je pesma “3223” inspirisana njegovom pričom?

kultnog albuma, jer niste imali priliku da komercijalizujete ili čak da možda pokvarite utisak albuma “Da li Osećas bes”?

Pesma “3223” nije inspirisana njegovom pričom. Kiza je pisao tekst ali pesma je autentična. Nije vezana za Pacova. Pacov je doneo poseban ton i priču celom izrazu. Ne znam da li ljudi znaju, on je stariji brat od Vuleta iz CYA-e, i on je stvarno lik o kome treba da se napravi film, storija. Njegove priče su baš živopisne, znao je da zasmeje ljude, ali bio je autentičan. Kiza ga je najbolje znao, on se družio sa njim još pre nego što smo se upoznali sa njim. Šteta što ga više nema jer je dosta uticao na nas.

Mi smo napravili i zaokružili jednu priču na perfektan način koji je bio i bogami težak. Nećemo da budemo narcisi, ali album je rekao sve što je tad trebalo da se kaže. Radili smo na svoj način za sebe. Zato smo odlučili i da možda napravimo još nešto sad. Ostalo je nešto iza nas, i ne samo mi, dosta njih je ostavilo iza sebe nešto. Ljudi koji su postavili temelj kao Who Is The Best, Sunshine, Gru itd.

Da li ste tada pomislili da ce “Getostorija” biti aktuelna i danas?

Bili su tu i MC Best i još neki ljudi.

Možete videti sad i online koncert Grua koliko je i kako je to bilo povezano.

Međusobno smo se pomogali, bili smo dobri drugovi. Evo i dan danas se čujemo dosta često i družimo se i sa Gruom, Bestom, Banetom Sunshineom. Bili smo svi zajedno, pa smo bili i jači, pa smo se bolje i probijali.

Još dok smo je radili u studiju ušao nam je tekst u krv. Nisam mislio da će napraviti, ustvari nije ni ona ni napravila već pokazala aktuelnosti. Ali eto ni danas se ništa nije izmenjalo, isto je ako ne i gore. Dobro ubodena pesma, i nismo verovali da će biti tako, da će biti svaka godina lošija.

Nove generacije koje vole da vas slušaju

Interesantna priča je da se kod vas na traci prvi put pojavljuju Gru, Cya, ali su njihovi albumi izašli pre vašeg. Da li je bilo “peckanja” među vama u smislu ko koga promoviše?

Da li mislite da to što niste izbacili drugi album i što je ostao samo jedan je tada na neki način i zacementirao vas status

Pesma “Da li osećaš bes“ je napisana tokom demonstracija ‘91. godine a postala je himna demonstracija ‘96 - ‘97. Čini mi se čak da je ta pesma bila i zabranjena, da li ste imali neke posledice zbog nje? Kako uopšte nastaje ta pesma?

Ta pesma kako je ja lično shvatam, ona je dobra za sve neke možda buduće događaje. Ona je isto vanvremenska kao i “Getostorija”. Poklopila se tada eto i sa tim demonstracijama. Nisu hteli da nas puštaju na tim komercijalnim televizijama i javnim, uslovljavali su nas na razne načine. Nisu ni razumeli na pravi način pesmu. Eto to je bila neka posledica. Ali ne žalimo kao što je već pre rečeno. Eto ni spot nismo mogli da nađemo za “Getostorija” pesmu, jer su sklonili to u arhivu.

MY PEOPLE 93

Pomenuli smo da je tadašnja scena nastupala pod parolom svi kao jedan.

Hajde da pričamo o festivalu Svi kao Jedan. Koliko ste zadovoljni reakcijom publike?

Mi smo prezadovoljni kako su nas dočekali. Nismo dugo nastupali, bili smo kratko, morali smo ranije da odemo. Eto neki nas nisu nikad čuli a znaju za nas, pa eto imali su priliku sad. Organizacija je vrhunska, skidamo kapu organizatorima, nije lako to za organizovanje.

Koliko vam je Kiza tamo nedostajao?

Kad izađeš na binu bilo nas je četvoro tj troje kasnije. Njegova je odluka takva.

Ako je takva njegova odluka, mislim iluzorno je naterati čoveka na nešto.

Jednostavno smo osetili nas dvojica, kad se već skoro svi stari bendovi sastaju, da i mi damo doprinos, da vide ljudi na gomili tih imena i nas. Mi smo se i razmišljali dok ne porazgovaramo sa Kizom, ali eto on ima svoj neki stav i razloge i podržavamo ga u tome. Mi smo izašli i stvarno, tolika energija je bila tamo da je to neverovatno. A osećaj posle desetak godina na bini je bio baš dobar. Malo nam je falilo energije, jer smo već stariji i malo nam je nedostajalo vazduha, ali eto prošlo

94 MY PEOPLE

je sve oke.

Da li Robin Hood može postojati bez Kize, ipak je on jako bitna karika u grupi?

On će biti tu uvek sa nama, neće biti u pesmi ali je tu. Robin Hood će postojati i postoji. Bilo je to u svakom bendu, menjanje članova, razlozi itd. Moraju se uvažavati razlozi i to je to razumevanje.

Biće malo drugačije ali ne mora značiti da će biti loše bez njega u grupi.

Pre par godina je bilo reči o povratku Robin Hooda na scenu. Da li se to još uvek planira i kakvi su vam planovi uopšteno?

Eto najavili smo odmah posle koncerta da ćemo napraviti comeback. Novo je što je urađen već jedan tekst i vežbamo polako. Čisto vreme i volje, pošto živimo u različitim delovima grada. I vreme da bude bolje. Imamo još dosta da kažemo jer vidi se kakvo je sad vreme.

nismo bili aktivni. Mi smo se tad bojali kvaliteta, da li će to proći. Sad je drugačije vreme, ima sve da se odradi valjano i da prilagodimo današnjici.

Uradićemo radi poruke neke, a ne zbog para. A energija je ta što pokreće. Neki su prodavali sve da bi uradili nešto i da bi zaradili, pa su na kraju pukli.

Osvrt na Kizin solo album Dr. Bloodmoney – Pandemija Akmoaze?

Eto i Kizin solo album pod pseudonimom Dr. Bloodmoney. To su takvi lirčki jaki tekstovi a prošao je nezapaženo donekle.

Bio je pun elana, ali je tad odlučio da odradi sam album i podržali smo ga tada. Nešto je falilo tad, možda promena generacija pa te promene političke i sve, pa eto ispade možda nezgodno vreme za taj album. A i bili su oko njega lešinari koji su ga očerupali, od prodaje cd-ova ništa nije dobio para niti su odštampali cd-ova koliko treba.

Poruka za kraj?

Možda ključna stvar u bilo kom comeback-u je, šta je ono što motiviše čoveka da se ponovo uhvati u koštac sa nečim što je napustio pre 10 i kusur godina?

Poruku smo pričali a celu poruku očekujte kroz tu pesmu. Verujte u sebe, radite šta volite i osećate. Sve ću da dam za istinu, samo pošteno i iskreno a foliranje će biti kad tad provaljeno.

Mislim, nismo napustili mi to, samo

Nebojša Jakovoljević

BU2 HUD MJUZIK Radio Katakomba je organizovano udruženje kreativnog rada u domenu hip hopa na prostoru Crne Gore sa bazom u Budvi.

Osnivači su mladi rep izvođači, članovi grupa Prvi na crti i Most wanted. Zajedničkim snagama žele da poboljšaju rep scenu i afirmišu hip hop. Ekipa je počela sa radom krajem 2010. godine. Iza sebe u ovom trenutku imaju jedno izdanje i drugo na putu. Koncept njihove delatnosti je zasnovan na “samizdat” principu objavljivanja, repčinu rokaju u vlastitom studiju i ima ih svuda tako da se nemojte začuditi ako vam neko iz gepeka ili ranca ponudi neki od njihovih diskova.

Prvo izdanje Početkom oktobra prošle godine ova ekipa je objavila svoje prvo izdanje pod nazivom “MIKSTEJP PRVI DIO”. Radi se o kompilaciji koja je rezultat jednogodišnjeg rada i obuhvata šesnaest pesama različitih izvođača, većinom iz Budve. Imajući u vidu brojne repere koji se nalaze na cd-u i njihove senzibilitete, može se reći da je materijal na kompilaciji tematski jako raznovrstan i sveobuhvatan. Uskoro bi trebalo očekivati i spot za neku od pesama sa mikstejpa koji možete skinuti na web adresi ispod. http://bit.ly/radiokatakomba kontakti: radiokatakomba@gmail.com jollanda@yahoo.com facebook / RadioKatakomba Budva Hud Mjuzik usluge snimaja, muzičke produkcije i grafičkog dizajna

Pravo iz šteka “ULIČNA RASVJETA” je projekat koji predstavlja drugo izdanje Katakombe koje se očekuje do leta.

U pitanju je demo verzija prvog albuma grupe Prvi na Crti koju čine mc-ijevi Necke i Jollanda koji su sa svojih 17 godina stvorili osoben stil i stvari koje će najzad ugledati svetlost dana posle “odležanih” skoro 6 godina. Album je snimljen u periodu između 2005. i 2006. godine i obuhvata petnaestak pesama satkanih od čiste budvanske žege što će te uskoro moći i da čujete.

MY PEOPLE 95

96 MY PEOPLE

43ZLA @ KC GRAD PRTI BEE GEE / AJS / TIMBE / BVANA

KC Grad je bio možda i mali, tako je izgledalo kada je počinjao koncert, jer su bili redovi ispred ulaza. Unutra je bilo fino popunjeno, da je veći prostor, sigurno bi bilo punije. Naravno, zato što su tu ponovo Barabe (Prti, Ajs, Timbe i Bvana). Ekipa koja je utemeljila jedan zvuk i ideologiju u domaćem hop. Zvuk koji se prepoznaje i poštuje. Ozvučenje iznenađujuće odlično (doduše nisam mnogo i posećivao KC Grad ali sam par puta bio malo razočaran zvukom tamo), publika sjajna i naravno legendarni Pajp i Čaj zbog kojih sam se i radovao ovom koncertu. Defenitivno su se Barabe vratile na velika vrata, bilo bi lepo da ih slušamo što češće jer zaista jedni iz drugih izvlače maksimume, a videlo se da prepoznaje i publika. Do narednog gledanja.

FILIP SHOLN

MY PEOPLE 97

98 MY PEOPLE

MY PEOPLE 99

blog

vraćanje na pravo Ovaj rep najveća je prevara: GISTRO!

laž, nego više ono kao.

Ovaj rep najveća je prevara Sad imamo još sponzora i imamo još eura Mi reklamiramo njih, oni nama daju pare Preko muzike - marketing ih košta pet put manje

Rep je priča o sebi – pre svega. Priča o sebi jer nastaje kao potreba individue (konkretno, crne) da se izdigne i razlikuje.

Da ovlada sobom, drugima, tržištem, suprotnim polom itd.

Tu nema spora, to je jasno sve od dana 1.

Ako je Dre pravi doktor, zašto ne fura klompe?

Rep je priča o stilu – pre svega. Definicija stila, pre svega, vezana je za to kako se TI predstavljaš Drugom, kako očekuješ da te Drugi doživi. Stil je praksa predstavljanja Drugom, način predstavljanja i namera predstavljanja. To je jasno od dana 1 i cele priče oko Afrike Baambaate i Soulsonic Forcea. Pre toga, vezana je za George Clintona. Pre toga, vezana je bila za James Browna. Pre toga, pitaj kurac još za koga. Stil, kao takav, je apstraktan i širok pojam - ali za realan doživljaj repa nužan pojam. Wild Style, Style Wars – to je ono što je sa nama od početka. Ples, crtež, reč, instrumental, način na koji hodaš, oblačiš se, način nošenja oružja, način na koji se slikaš, način nošenja nakita – sve je to način, oblik slanja poruke i sebi i okolini i protivnicima.

Borba za interpretaciju rep muzike će se odvijati sve dok postoji rep muzika. U krajnjoj liniji, ovaj blog je još samo jedan od pokušaja. Do jaja precizan, ali opet - samo jedan od. Ne treba, ipak, žaliti nad tim jer sve je GISTRO. Lubenijeva numera nas je motivisala da ovim putem razmotrimo šta je to GISTRO što se zastupa i ako je ceo svet GISTRO, gde je poenta i da li je ima?

Bezbroj je načina na koje rep može da se doživljava: kao političko-društveni bunt crnaca ili omladine, kao sredstvo “osvešćivanja” masa od “Nekoga” ili “Nečega”, kao Ritam i Poezija, kao neobavezno zezanje, kao stilska manipulacija, kao trend, kao pritupa muzika ljudi koji ne idu u školu i ne poznaju muziku itd. Neke od ovih interpretacija su smešne, neke više, a neke manje tačne. U svakom slučaju – svako ima jednako pravo da tvrdi da je rep ovo ili ono, sve dok ima iole proverljive argumente. Svaka rasprava počiva ili na fizičkoj snazi ili na snazi argumenata i proverljivosti tih argumenata.

Takođe, rep je tokom ove 3 decenije postojanja prošao kroz dovoljno transformacija i faza da svako pomisli „pa ja sigurno imam validne argumente da tvrdim ovo ili ono“. I istina, rep je u različitim svojim momentima svašta bio, svakojako je bio prisvajan, korišćen, stavljan u kontekste itd. Ali – šta je UVEK bio, bez obzira na faze? Bio je GISTRO – ne prava

100 MY PEOPLE

Biti REAL – nije ništa drugo do biti dvesta posto unutar određenog stila.

Rep je priča o ambiciji koja te vodi do ostvarenja rima. Rep je muzika siromašnih slojeva, odbačenih, zaboravljenih slojeva – slojeva previše “istinitih” za fabrike i slična mesta. Rep je taksista u trenerci koji te odradi dugmetom na volanu. Rep je priča o njihovom doživljaju sveta, o njihovom stilu, o njihovom načinu i o njihovoj nameri. Rep je zato KRUPNA priča, priča širokog kadra i zoom-a gde su male priče o roditeljima, ljubavima, pređašnjim vremenima, suzama, drugarima koji se ne javljaju, bankama koje te kradu itd – nepotrebna. Rep ima drugačiji način, nema nostalgije u repu. Postojiš ti, postoji cela priča oko tebe i postoji ambicija. Ti si u službi ambicije i dolazećeg vremena gde ćeš TI biti gazda.

Na kraju krajeva, rep je Priča. Koren reči Rap je glagol Rapping, što u slengu crnaca znači ne pričati istinitosti ili konkretnosti ili vremensku prognozu, nego imati jaku priču, žvaku koja UBEĐUJE. Ok, važna je faktografija, ali ubedljivost često leži i na prostoj snazi nastupa. Stilski upakovana, obrađena Priča gde si ti akter koji se pita, reper je akter koji se pita. Priča, da bi se dobro ispričala, mora da bude kvalitetno osmišljena. Rep je Priča koja priča istu priču na različite načine, rep je umetnost pričanja iste stvari na različite načine. Koje stvari? Pa Istine. GISTRO. To ne znači da rep ne treba shvatati ozbiljno. Ali tek kada uđete u neozbiljnost same stvari, vi imate posla sa onim ozbiljnim delom repa koji nam svima treba. Rečima ICE T-a “Rep je vrlo smešna stvar. Ali ako ne provalite to na vreme, zalediće vam se govno”. Ja bih dodao “ili ćeš ispasti glup u društvu”.

Neko TO (ozbiljan deo) vidi u strašno poetičnim tekstovima preko emocionalno iskucanih matrica, neko to vidi u politizovanim tekstovima, neko to vidi u nadrealnim igrama reči itd. A pravo “TO” repa leži u proleterskom naboju da se što više informacija izbaci na što realniji način, trijumfalniji način. Kao priča nekog matorog lovca ispred dragstora uz pivo gde se priča o šaranu od 30 kila koji je pobegao sa udice. To je rep. Dovoditi u pitanje dragstor, pivo, gde je taj šaran, kakvih 30 kila, kakva udica, kako može da pobegne sa udice – znači ništa drugo do promašiti celu draž te priče, faca, grimasa, pokreta, detalja koji tu priču čine zanimljivom i TVRDOM. Mašiš stil njegove izvedbe, od kog direktno zavisi kredibilnost njegove priče. On je ionako ne priča sa nadom da će mu neko VEROVATI, priča je sa nadom da će je ISPRIČATI što zanimljivije i originalnije.

Uzmimo za primer iskaz “Street life is the only life I know”.

Njega može da kaže i najokoreliji delikvent i neko ko apsolutno nije imao veze sa ilegalnim radnjama ili surovošću ulice. ALI – taj iskaz se bazično odnosi na to da je “ulični život jedini način koji priznaješ, jedino što odobravas i ono što si spreman da braniš” – to je Realno. Biti Realan znači biti na strani onoga što vidiš da je fenomen vredan svačije pažnje i predstavljati taj fenomen DOSLEDNO, bez izuzetaka.

Najčešće, najbolji reperi koje znamo su oni koji su bili blizu, ali nikada “unutar stvar” o kojoj se priča. Postoje izuzeci koji potvrđuju pravilo, ali ulični život je jedan nivo – stilska priča o uličnom životu je drugi nivo. Kad za nekog kažemo “On je dobar glumac” mislimo na to da je potvrđeno da u raznim ulogama on dosledno PREDSTAVLJA nekog lika, iz neke situacije, sa nekim stavovima. Reper mahom treba da odigra tu DOBRU ulogu lika koji prenosi i obrađuje ono što čuje oko sebe, recimo priče taksista ili likova koji ustaju u 4 ujutru da idu u Ečku na šarane, ali zarakijaju do 9 uveče. Čak i te priče taksista, robijaša iz Skele i rakijaša iz Ečke su priče koje nisu NJIHOVE lične, već su OPŠTE dobro. NAŠE priče, priče koje se dešavaju u našoj blizini, svima. I svakome mogu da se dogode i svakom su zamislive i to je tajna prijemčivosti repa, uličnih tema.

Reper je, tako gledano, prijemnik koji to hvata, obrađuje i izbacuje nazad, u publiku, na ulicu. Tako priča ide sa ulice na ulicu, a tvoj stil je ocenjuje na osnovu toga koliko si Real, dakle Tvrd, dakle u PRIČI koja se priča. Mi se obraćamo sami sebi kroz rep prvenstveno, a zatim i NE-REP licima kojima kažemo: “hajmo, hajmo ovamo – dobro je”. Često ta lica prilaze ne prihvatajući neka od nepisanih pravila ove priče, ali to je već neka druga priča.

Na kraju krajeva, NISU ONI KRIVI, kriv je rep.

Biti Tvrd znači pričati kako jeste, dakle biti Realan. To je trik pojam.

www.dizelgorivo.blogspot.com

MY PEOPLE 101

geto kartel Geto Kartel je radio emisija koja je ipak svoj procvat doživela na internetu (kao i sve sada). Tokom prethodnih godinu dana, ova emisija je uspela da se poveže sa svima sličnomišljenicima i aktivno učestvuje u promociji mladih izvođača, organizacija, sajtova, grupa, ideja... Pratite njihovu emisiju i među prvima saznajte šta se dešavalo prethodne nedelje.

Lokacija: online Radio: www.radiobalkan.org Voditelji/administratori: Beli, Laza i Alexx

Kako nastaje Geto Kartel emisija?

Beli: Mnogi pamte emisiju Geto na Radio Politici koju je vodio Aleksandar Džankić - MC Best, i koja je nama, starijoj generaciji, puno značila. Po toj ideji je nastala i naša grupa i emisija, 01.10.2010. godine sa namerom da sačuva Hip Hop kulturu u Srbiji i širom regiona i još više učini za razvijanje iste. Okrenuti otkrivanju nekih novih mladih talenata ,koji napreduju a u našoj emisiji vide još veći podstrek za dalji rad. Širimo saradnje sa istomišljenicima , raznim sjajnim grupama, stranicama, portalima, sajtovima, koji se zalažu i vole Hip Hop, Rap, RnB muziku. Skoro je započelo i prvo promo video izdanje naše zajedničke emisije Geto Kartel, a u predstojećem periodu samo ćemo dodatno poboljšati naš rad koji vas očekuje , a to je profesionalizam. Šta je postavljeno kao cilj kada ste počeli sa ovim?

Beli: Cilj kao lični cilj ne postoji sve se radi iz ljubavi prema ovoj muzici, gde odvajamo svoje slobodno vreme kako bi čuli nove stvari, nove ljude kako ova muzika ne bi otišla u zaborav, a već se vuče u pogrešnom smeru jer na našoj sceni mnogo ljudi meša babe i žabe pa mnoge ljude ubrajaju u repere, iako to nisu.

Skoro je proslavljen mali jubilej – 50

102 MY PEOPLE

emisija. Kada sada analiziramo prvih 50 emisija, šta je to što bi možda promenili, na šta ste ponosni, šta bi možda čak i ponovili?

Beli: 50. emisiju smo namenili “Reinkarnaciji repa” ali se to desilo sasvim slučajno, jednostavno se tako materijal namestio. Svaka emisija nam je za nijansu drugačija tako da uvek nešto menjamo u potrazi za boljim. Ponosni smo na to što smo opstali zahvaljujući vernoj publici 50 i kusur emisija, što smo sve više slušani, a nemamo neki poseban momenat koji bismo ponovili.

Koga bi voleli da ugostite a do sada niste imali priliku i zašto?

Beli: Ukoliko nam se planovi ostvare, ugostićemo u našoj emisiji mnoge ljude sa scene nepraveći razliku da li je stara ili nova škola, da li je muški ili ženski izvođač, da li je iz Beograda ili iz Osipaonice.

Generalno, kako vam izgleda hip hop medijska slika Srbije? Da li ima dovoljno emisija, medija gde se može prezentovati ova kultura?

Beli: Što se tiče medijske scene hip – hopa u Srbiji, vlada potpuni mrak gori nego 90-tih godina. Svi registrovani mediji u javnom servisu Srbije, kojima smo se obratili, da ih ne imenujemo radi antireklame, su pristali na saradnju uz

uslov da uradimo cenzuru pesama. O tome smo Laza i ja govorili u 52. emisiji.

Kada bi cenzurisali jednu hip-hop pesmu, ona bi izgubila ceo smisao. Lepo bi bilo da nam daju naš mali kutak da radimo ono što volimo i da slušamo ono što volimo. Slažemo se u vezi cenzure, ali bi bilo lepo da krene od Narodne Skupštine i rečnika naših narodnih poslanika.

Kako izgleda priprema i realizacije jedne epizode Geto Kartela?

Beli: Ovako: U toku nedelje preslušavamo stvari koje ljudi izbacuju na facebook, youtube.. odvajamo ono što nam kvalitetom privuče pažnju, raspitamo se o izvođačima, prikupimo informacije ili nas izvođači kontaktiraju putem interneta, “bace” nam stvar da preslušamo, pitaju za mišljenje u vezi “matre” ili teksta. Kada prikupimo dovoljno materijala za jednu emisiju, ja sam zadužen da sve pesme prebacim u mp3 format i spremim za emisiju, Laza je zadužen za informacije i tekst koji čitamo. Treći administrator, Alexx, je prezauzet pravljenjem bitova i muzike, ali u vremenskom luftu, nam pomogne.

Da li ste povezani sa “kolegama”, da li se razmenjuju iskustva i međusobno pomažete?

Beli: Imamo jako dobru saradnju sa drugim stranicama, grupama i pojedin-

“ Što se tiče medijske scene hip hopa u Srbiji, vlada potpuni mrak gori nego ‘90-ih godina cima koji vole i trude se da hip-hop opstane. Uzajamno se reklamiramo, širimo nove pesme i dopunjujemo se tako.

Navešćemo samo neke od saradnika, a ako nekog zaboravimo, izvinjavamo se jer nije namerno! To su: Serbian rap/rnb, Devojke hopa, LTDFM Music, Očistimo hip-hop od smeća, Hip-hop strana Srbije, Hip-hop liga( emisija sa Prljavog Juga) koju vodi Papa Pinkazz, Naš rep naš grad, Klub Srpskih repera, Kimi sa Radio Balkana i njegova emisija Veče sa zvezdama, Serbia Scena, SAVA BGD VIDEOS koji je zadužen za video montažu, montažu videa i kreiranje naših logoa i slika kao i naš generalni sponzor Stiven Drama studio… I što bi Laza rekao: “Hvala Bogu ima ih dosta!”

Šta je ono što želite sledeće da unapredite?

Beli: Emisije radimo spontano i opušteno, pa nismo u fazonu da bude strogo profesionalno i pod konac. To smo mi ovakvi kakvi jesmo bez kravate, maske i lažnog bontona. Imamo neke planove koji su skromno veliki, ali o tome ne želimo da pričamo unapred, a kada počnu da se realizuju bićete među

prvima koje ćemo obavestiti.

Otprilike, šta kažu podaci koliko ste slušani i kakve su reakcije na emisiju?

Beli: Trenutno se kotiramo oko 1000 pregleda naše emisije na youtube-u, ali cifra iz emisije u emisiju raste u zadnjih 3-4 emisije jer smo promenili način rada i marketinga, pa su i rezultati odmah vidno bolji. Reakcije publike su da smo sve zanimljiviji jer pored mene odnedavno vodi emisiju i Laza, a publici se sviđa naša priča i zezanje, ukoliko su iskreni (osmeh) u svojim pozitivnim kritikama.

Ivan Ristić

MY PEOPLE 103

street art

104 MY PEOPLE

WUNSTE / LAMIN / CHENIPE

MY PEOPLE 105

Koliko dugo crtaš, kako si počeo?

Nemam pojma, a, brate, to je mnogo komplikovano pitanje ,kolko dugo crtaš, ako me pitaš kolko se dugo bavim grafitima, može da se podrazumeva kolko se dugo tagiraš, kolko dugo crtaš skice, ne znam, al mislim da sam 97me-98me počeo skice, aktivno sam počeo da se tagiram 99te, a 2001 sam počeo da radim po zidovima...eto, aj nek bude 99a, grafit nije grafit ako nije na ulici . Sve ostalo je stil, ali nije grafit... Šta te je privuklo da počneš sa crtanjem?

Pa, hip hop definitivno, a i prolaz kod autokomande. Tu smo 99e negde vozili roške po Voždovcu i stalno smo se muvali oko tog prolaza koji je bio jedan od najlegendarnijih mesta dok ga Staća nije usrao pre godinu dana, mislim pre njega su ga okrečili retardi...

Jel si cepao roške?

Vozili smo po Voždovcu, tu kod opštine je bila jedna dobra ivica,odma ispod opštine kod doma zdravlja, bile su stepenice dobre za skok, igrali smo hokej kod eSDeKa, uglavnom po kraju. Bio sam u skejt parku par puta u životu...

DKO je tu malo više od godinu dana, kako funkcionišete, šta se dešava?

Pa, brate, ono... Taz i ja smo malo stariji pa imamo neke obaveze u životu, nažalost, malo je to komplikovano da se uklopimo što se nas tiče, ali funkcionišemo super. Jedini problem je to što je Taz organizovaniji od nas i onda svaki put popizdi, jer mi grupno crtanje shvatamo kao zajebanciju, normalno uvek nam je cilj da to dobro izgleda, ali on je mnogo precizniji od nas i onda ga to nervira. Mi na zid dolazimo često bez skice, na licu mesta inprovizujemo, što ja lično mislim da je dobro za razvoj kreativnosti, tako da to super funkcioniše kad se sastanemo. Imamo neke planove, videćemo šta će biti. Ostali su dosta mlađi od nas, mislim ,ja sa njima imam vremena zato što smo iz iste struke, pa često blejimo zajedno, skoro svaki dan, tako da lepo napredujemo ...Joca, Luka, Krle, Filip. Krle je prva godina faksa, isti smer koji sam ja završio, a Joca, Filip i Luka se

106 MY PEOPLE

spremaju za akademiju, verovatno će izaći ove ili sledeće godine, tako da tu smo, stalno u nekom kontaktu, ja im malo pomažem kolko mogu, Marija im pomaže malo više.

Zbog čega baš ovo ime za ekipu?

To ime je orijentisano na dve strane.

Prva je to što sam hteo da stvorim autentičnu priču Srbije, ono kao... jebiga, uvek sam se oduševljavao imenom StikupKids, to mi je bilo gotivno, al ovo je crnački sleng, mi ovde imamo crnce zadnjih deset godina, ustvari trideset od kad ih je Tito pustio, al šalim se...hteo sam da iskoristim koren neke nju vejv priču koja je po meni tu imala najbolju andergraund filozofiju, to je ustvari bila početna inspiracija za ime, al eto povukla je na dva smera, pošto smo ubacivali mlađe koji obećavaju, pa eto to opravdava ime. Osim mene i Taza, tu su Che i Lamin, Dry i kasnije u ekipu je ušao Luka koji je najneozbiljniji od nas ali izuzetno talentovan. Postoji jedna stvar u ekipi zbog koje se Taz i ja često pobijemo, moja ideja je bila da ekipa raste,da tu ima brda klinaca koji obećavaju, Taz je u tom gasu ali mnogo ne poverljiviji, što je sa neke strane dobro, a sa druge ako ne daš čoveku priliku, nikad nećeš saznati kakav je on.

garaži. Moglo bi da se crta, al kao traže skicu da im pokažeš, al moje skice u poslednjih par godina nisu baš prijatne za svačije oko. Kad sam bio mlađi, trudio sam se da mi radovi budu morbidni, al nekako su uvek bili komični, a sad kad zabodem neku šljaku negde u sobi nekoj devojčici, uvek ispadnu morbidno, tako da pazi šta želiš, možda ti se ostvari.

Da li zarađuješ neke pare od grafita, jel si tražen?

Traži me Playboy da se slikam... pa znaš kako, ja grafite ne doživljavam kao hobi ili posao, nego kao život tako da ih radim iz ljubavi, i za pare i sve ostalo što uz to ide. Stvar po kojoj me ljudi poznaju je taj neki hiperrealizam, što je dosta komercijalno a nije mi omiljeni stil, al eto na tome može da se zaradi. Zabode se po neka reklama, al mislim da to nije tema ovoga skuuupa... hahaha Kako se snalaziš za boje?

Pfuu... ček sad, nemam pojma. Zid ispred zgrade, al sam se odselio , to je u Višnjičkoj banji, šta znam, gotivan mi je onaj Tazov zid u Borči, tamo je skroz opušteno, ogroman ravan zid, šta znam, nemam omiljeni zid sad. A što se tiče neke producije, volim da to bude intimnije, 5-6 ljudi, čisto zato što se bolje organizuje, bolje se slože ljudi oko svega, teme i ostalih stvari.

Ja retko kad kupujem boje, zato što sam poslednjih par godina imao baš dosta poslova i džemova, pa mi dosta boja ostane, kupim po neku nijansu koja mi zafali, u početku je bilo teško ali sva sreća ,to je bilo davno. Mada mislim da bi bilo teško ako MostNo1 ne bi radio, vidim problem u tome, jer Jest je čovek jedini diler koji brine o svojim mušterijama, da ti na ler, ne meša robu, ne seče je. (smeh) On je jedini koji profitira na grafitima, a pritom ih stvarno voli, ne gleda u tome samo profit. Ostali ljudi koji drže grafiti šopove ili bilo šta gde mogu da se nabave boje, u tome samo gledaju posao, dok je Jest ranije crtao, druži se sa svima nama koji crtamo grafite, i stoput nam je izlazio u susret, tako da vidim problem ako nešto ne bi bilo kako treba sa njegovom radnjom.

Gde bi voleo da crtaš, a gde se baš ne sme?

Inex, šta se ovde dešava? Kako si dobio prostor?

Zid u 29om, na onoj pandurskoj

Došao sam na vreme matori, izbacio

Koji ti je omiljeni zid, na kojem najviše voliš da crtaš ?

sam dosta kolica šuta. Stvarno je tako bilo, ništa drugo. Ušli smo ovde na svoju odgovornost, sa svojim mudima, ne preko mame i tate. Ko je došao na vreme, mogao je da zabode dobru prostoriju za stvaranje. Sada se pojavio problem sa manjkom prostora, jer dolaze neki jako kreativni ljudi koji bi značili Inex-Comunity ali jednostavno nema više mesta. Dosta stvari je ovde otvorenog karaktera, u smislu, biće dosta radionica, već ih je dosta i bilo, skulpture, grafiti dža-bu...Sebe pre svega vidim kao crtača grafita, ali sam diplomirani slikar i ponekad svoj stil prenesem na platno, što onda to nije više grafit ali je i dalje moj stil, što je po meni jedino bitno, imam svoj prostor za rad, a sve ovo će trajati dok ne dođe bager.

Radiš i na platnima?

Na diplomskoj izložbi sam imao grafite na platnima, tako da, zaista se zalažem da ljudi shvate da su grafiti deo moderne umetnosti. Nažalost, izgleda da samo ljudi ovde to ne shvataju. Bio je jedan momenat kada su grafiti malo skočili ali nije to bilo zato što su ljudi razumeli to kao neku umetnost, nego su prepoznali u tome komercijalnu priliku. Jebiga, neko kratko vreme smo mogli da uzmemo pare od nekih firmi na brzinu. Stvarno mislim da grafiti ne moraju da budu umetnost ali da mogu da budu, isto kao što bilo koja slika može i ne mora da bude umetnost. Nije svaki grafiti crtač umetnik. To je moja neka teorija.

Možeš da misliš da si umetnik ali nije to tako jednostavno, moraš da uložiš mnogo energije u to. Šta misliš o našoj grafiti sceni, kakve su stvari bile nekada, a kakve su sada?

Grafiti scena napreduje isto kao i hip hop scena, nekad su to ljudi radili srcem a sad uglavnom rade kurcem.

Imaju cilj da postanu face zato što nisu postali ni u čemu ili iz ne znam kog tripa, nekad je to bilo mnogo iskrenije.

To je neka moja misao cela o grafitima. Ljudi su mnogo bili originalniji, sada to mnogo brže napreduje, to vidim po našim klincima, oni će za godinu dana biti za pet klasa ispred nas u ovom momentu, ali mnogo su manje autentični nego što smo mi bili ili mi u odnosu na starije generacije, tipa Jens, Subzero cela BGillegal ekipa.

To su ljudi koji nisu imali internet da prekopiraju nečiji rad, nego su morali da se pomuče, mogli su da vide nešto sitno iz Evrope ili Francuske, tako nešto ali su morali definitivno da se pomuče oko svog stila. Mi kada smo počinjali, mi smo ustvari neka druga generacija crtača, a taj prvi talas kao npr. Jens kad je krenuo, već neko ko je odrastao na njegovim stilovima. Mi smo imali prilike da vidimo negde po ulici, da nas to inspiriše, nismo mogli direktno da kopiramo jer i dalje nismo imali tu sliku kući. Klinci danas zguglaju bilo kog crtača, izkopaju nekog ko je do jaja a i dalje underground i samo prekopiraju neki njegov stil, mi to nismo mogli i srećan sam zbog toga.

Svaka moja linija može da bude inspirisana nečim, nemoguće da nemaš ničiji uticaj. Čim staviš outline koristio si nešto što je neko u prošlosti izvalio, čim radiš throw up koristiš se nekom idejom Seena ili nekog oldskul crtača ali uvek unosiš dozu sebe. Klinci to toliko svode na minimum da je to strašno. Mada ima par njih koji stvarno obećavaju. A što se tiče starijih, po meni Hope je jedan od najboljih, zato što je dugo u ovome i održao je svoj stil i stvarno je dobar. Posebno što mi se sviđa kod njega je to što ne koristi efekte da nabudži svoj rad nego radi jednu formu. To je ono što klinci ne kapiraju, nacrtaju buđava slova i onda ih maksimalno ukrase efektima koje su skinuli od nekog i kao to je do jaja rad, a forma je kurac. Forma je osnova, to je kičma, srž. Drago mi je što je Stan došao da živi u Srbiju, meni je on jedan od omiljenijih crtača, tako da sad imamo priliku da crtamo i van mitinga. Nikad nisam tripovao da crtam sa tim legendama, njega sam prvo upoznao kao čoveka i baš je gotivac,

a njegov stil mi je ubitačan skroz, totalno je unikatan u tome što radi.

Kako sebe vidiš za desetak godina?

Da li ćeš se i tada baviti grafitima?

Po meni jako bitna stvar je da budeš srećan u životu, ne znam dal sam ikada bio srećniji nego prošle godine kad smo radili prvi DKO grafit, cela ekipa zajedno, osim Taza koji je tada bio u Nemačkoj. Ima ljudi koji rade svaki dan, ali imaju u nedelji jedan slobodan dan, taj dan možeš da iskoristiš na utakmicu i pivo, ili pivo i grafite, to što su ljudi izašli iz priče ne znači da ja moram. Definitivno sebe vidim u hip hopu, dal ovde ili negde drugde, to je ne bitno. Pogledaj preko, te neke matorije glave, pionire koji još uvek crtaju. Kod nas su se svi ljudi iz prve postave povukli, izuzev Sotera koji crta sto godina, bio je u AFO, šurio je do jaja, vozove i sve ostalo a i dalje crta, najžalije mi je što se Jens povukao jer je bio do jaja, drugi ljudi su isto otišli, Nec i Negre su isto bili hiper talenti, da su oni nastavili da crtaju scena bi danas bila na desetom nivou iznad. Dobro, Punk i dalje crta, povremeno. Znaš šta, definitivno je to da ti nemaš toliko vremena sa 25 godina koliko si imao sa 15, a sa druge strane, sa 25 mnogo lakše kupiš boje nego sa 15. Mislim da uopšte nije stvar vremena, stvar je energije koju imaš, žara, nemam pojma kako to da definišem. Mene i dan danas kad izađem da crtam puca isti trip koji me je pucao, možda ne prvi put nego drugi put kad sam crtao grafit, ma kurac drugi, prvi! Stvarno ti kažem, ja ne vidim drugi put da postignem tu količinu sreće nego kad crtam grafite.

Al eto, imam nekakvu šljaku, ne mogu da kukam kako umirem od gladi i ne mogu da kupim boje, što na tu foru uglavnom kukaju ljudi koji kenjaju, a pritom zbuksnaju paket dnevno, a za te pare su mogli da kupe ne znam koliko sprejeva i možda urade grafit nedeljno da nije tako. Stvarno smo u kurcu, cela zemlja i sve to, sve je sranje, al mislim da situacija nije toliko dramatična kolko se o tome priča.

Sreo sam ortaka, pitao sam ga jel crta, ma jok , nemam pare, pitam ga gde ide, kaže ide da igra poker. Sve je uredu, možeš da se smoriš od crtanja, al nemoj da se buniš...neke ljude zgazi vreme, neke ne.

Bojan Isailović

MY PEOPLE 107

108 MY PEOPLE

MY PEOPLE 109

110 MY PEOPLE

MY PEOPLE 111

WUNSTE / MARG 112 MY PEOPLE

MY PEOPLE 113

114 MY PEOPLE

MY PEOPLE 115

CHENIPE / WUNSTE / MARG / LAMIN

116 MY PEOPLE

WUNSTE / MARG / OBLO MY PEOPLE 117

118 MY PEOPLE

MY PEOPLE 119

WUNSTE / MARG

120 MY PEOPLE

MY PEOPLE 121

STAN / LEON / WUNSTE / PONE

122 MY PEOPLE

MY PEOPLE 123

124 MY PEOPLE

MY PEOPLE 125

126 MY PEOPLE