Centralni Balkan između grčkog i keltskog sveta by Narodni muzej

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

KALE – KR[EVICA

2001–2011

Beograd 2012

ORGANIZACIJA IZLO@BE: NARODNI MUZEJ U BEOGRADU AUTOR KONCEPTA IZLO@BE: Petar Popovi} ››› KOORDINATOR IZLO@BE: Nenad Radoj~i} ››› SARADNICI U REALIZACIJI ››› DIZAJN POSTAVKE: Borjana [uvakovi} ››› GRAFI^KI DIZAJN POSTAVKE: Danijela Paracki ››› PREVOD NA ENGLESKI: Mirjana Vukmanovi} ››› SITUACIJE LOKALITETA: Aleksandra Suboti}, Nenad Lazarevi}, Aleksandar Nikoli} ››› MAPA: Slobodan Tripkovi} ››› PALEOZOOLO[KA ANALIZA: Svetlana Blaì}, Darko Radmanovi} ››› KONZERVACIJA EKSPONATA: Dragica @ivoti}, Milan ôlovi}, Marko Stamenkovi} (Narodni muzej u Beogradu); Slobodan Savi} (Fakultet primewenih umetnosti); Maja @ivkovi}, Danijela Jovanovi}, Milena Jovanovi}, Aleksandra Markovi}, Zvezdana Popovi}, Ana-Marija Spasenovi}, Jovana âvi}, Natalija ]osi} (Centralni institut za konzervaciju u Beogradu); Aleksandra Josi} (Narodni muzej u Aran|elovcu) ››› TEHNI^KA REALIZACIJA POSTAVKE: Goran Bogojevi}, Momir Vladisavqevi}, Goran Isidorovi}, Miroslav Vasi}, Milan Dimitrijevi}, Nenad Bugarski ››› EDUKATIVNI PROGRAMI: Eliana Gavrilovi} i Odeqewe za edukaciju Narodnog muzeja u Beogradu IZLO@BE: Aca \or|evi}, Vera Krsti}, Aleksandar Bandovi}, Jovan Mitrovi}

IZDAVA^: NARODNI MUZEJ U BEOGRADU www.narodnimuzej.rs ODGOVORNI UREDNIK: Tatjana Cvjeti}anin ››› RECENZENTI: Branko Kirigin, Mitja Gu{tin ››› LEKTURA: Nada Krsti} ››› KOREKTURA: Biqana \or|evi} ››› DIZAJN / LIKOVNO I GRAFI^KO URE\EWE: Danijela Paracki ››› PRIPREMA ZA [TAMPU: D_SIGN, Beograd ››› FOTOGRAFIJE: Neboj{a Bori}, Aca \or|evi}, Miroslav Jeremi}, Petar Popovi}, Nenad Radoj~i} ››› AUTOR FOTOGRAFIJE NA KORICI: Aca \or|evi} ››› CRTE@I: Aleksandar Kapuran ››› MAPA/KARTE: Aleksandar Nikoli}, Aleksandra Suboti}, Slobodan Tripkovi} ››› [TAMPA: PUBLIKUM, Beograd ››› TIRA@: 600 primeraka ISBN 978-86-7269-131-3

SADR@AJ

6 Predrag Markovi} ministar kulture, informisawa i informacionog dru{tva Republike Srbije

8 Tatjana Cvjeti}anin direktor Narodnog muzeja u Beogradu

10 CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA Petar Popovi}

52 ISKOPAVAWA U KR[EVICI I ZA[TITNI RADOVI NA LOKALITETU Nenad Radoj~i}

58 KATALOG NALAZA Vera Krsti}, Aca \or|evi}

105 LITERATURA

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Predrag MARKOVI] ministar kulture, informisawa i informacionog dru{tva Republike Srbije

QUDIMA NA ZEMQI se to stalno doga|a. U`urbani i zabrinuti pred sutra{wicom, zgr~eni nad surovim siroma{tvom sada{wosti, oni pro{lost prihvataju kao lokalnu glasinu ili utehu i odsjaj mita pored vatre. Povremeno, dok poku{avaju da poseju neki jednogodi{wi plod ili pohrane ostatke bli`wih, zasmetaju im neupotrebqive krhotine nekog dalekog prethodnog postojawa, kad se nepristojno pomole na povr{ini zemqe, tek da ih ometu u nu`di obavqawa svakodnevnih poslova i du`nosti. Iz iste pro{losti se tako, za prakti~nu upotrebu, skrajnuti uz stare puteve i podgra|a, na|u ve} obra|en kamen ili o~uvana opeka, pogodni da se ogradi tor, oja~a {tala, popuni temeq, podupre ograda ili ukrasi prag. U oba slu~aja, to i nije pro{lost, ni{ta vredno se}awa ili podloga za u~ewe, ve} samo bedni ostaci propasti. Tu|e, bezimene i bezvredne. Ali ponekad – tragom zapisa lokalnog hroni~ara, sre}nom intuicijom arheologa ili avanturiste – na neo~ekivanom mestu, umesto krhotina, pro{lost iz zemqe nahrupi kao gromada, nepoznat a celovit sistem, izgubqeni grad koji svojom veli~inom i lokacijom poremeti istorijom pretpostavqene granice ili ograni~ewa jednog doba, kultura i civilizacija. Zapreti da postoje}a znawa pretvori u predrasude. Poremeti sada{wost ili obe}a novu svetlost tuma~ewa za budu}nost. To se dogodilo kada su istra`iva~i, posle burnih ratnih de{avawa koja su potresla Balkan na kraju HH veka, ponovo pristupili lokalitetu Kale – Kr{evica, nasequ koje se ugasilo pre 22 veka kada je tada{wi Balkan uzdrmala keltska invazija na Makedoniju i Gr~ku.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Prethodnih godina, uz saradwu mnogih institucija, Ministarstvo kulture Srbije je intenziviralo finansirawe ovih radova. Rezultati su to opravdavali ali istovremeno i otkrivali koliko veliki posao nas tek ~eka, u vremenu kada osiroma{ena Srbija otkriva, istraùje, ~uva i prezentuje ~itave mreè vrednog nasle|a iz razli~itih perioda. Na putu za Hilandar, sparnog 13. septembra 2011. obi{ao sam sonde dva arheolo{ka lokaliteta, neposredno uz trasu autoputa, na kojima su, u ùrbi pred mehanizacijom, radnici i studenti vredno probirali i ispirali mogu}u gra|u. Potom smo, napustiv{i autoput, po{li uz hlad Kr{evi~ke reke ka izgubqenom gradu. Sve {to sam tamo video moète da vidite i vi na stranicama koje slede. Si{ao sam merdevinama iz vrele, lepqive i nesnosne sada{wosti u milenijumski hlad ogromne podzemne cisterne na ~ijem dnu se sme{ila bistra voda. Ponovo na povr{ini, uzeo sam od jednog radnika primitivnu alatku sa~iwenu od trupca na koji su zakucane dve letve i prikqu~io im se u nabijawu peska, da bi ceo kompleks kada ga zatrpamo bio {to o~uvaniji za neke budu}e istraìva~e. Qudi, posebno na Balkanu, na prostorima gde se kulture i civilizacije naizmeni~no dodiruju, me{aju, ali i sudaraju i poni{tavaju, moraju da se suo~e sa pro{lo{}u. Ali ozbiqni qudi znaju: sa pro{lo{}u moète da se suo~ite samo ako ste spremni i sposobni da je istinski istraìte. U protivnom, mera odgovornosti je da je pa`qivo za{titite i tako neo{te}enu, zatrpanu, sa~uvate za boqe koji }e do}i posle vas. I ova izlo`ba i katalog samo su svedo~anstvo tog ose}aja mere.

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Tatjana CVJETI]ANIN direktor Narodnog muzeja u Beogradu

ARHEOLO[KI INSTITUT u Beogradu, Narodni muzej u Vrawu i Narodni muzej u Beogradu, sa saradnicima iz drugih ustanova poput Filozofskog fakulteta, sistematski od 2001. godine istraùju brdo Kale, u Kr{evici, 15 km ju`no od Vrawa, nedaleko od Bujanovca. Ovaj lokalitet je jo{ 1960-ih bio poznat stru~noj javnosti – zapo~eta su sonda`na iskopavawa, konstatovano je da je re~ o jednom od najzanimqivijih praistorijskih nalazi{ta u Srbiji, a nalazi su pohraweni u Muzeju u Vrawu. Vi{e od 30 godina je bilo potrebno da se steknu svi uslovi da se nastavi sa zapo~etim arheolo{kim istraìvawima. Rezultati iskopavawa su ve} prve godine potvrdili su da je re~ o jednom od lokaliteta koji }e svakako biti progla{en arheolo{kim nalazi{tem od izuzetnog zna~aja i koji predstavqa vaàn element za razumevawe sloènih odnosa na podru~ju centralnog Balkana u posledwem milenijumu pre na{e ere, posebno u periodu gvozdenog doba. Arheolo{kim istraìvawima od 2001. do 2011. godine otkriven je veliki urbani kompleks, utvr|eni anti~ki grad, podgra|e sa brojnim objektima, me|u kojima sistem vodosnabdevawa predstavqa posebno zna~ajan kompleks, jedinstven, nepoznat na drugim evropskim lokalitetima. Otkriven je anti~ki grad koji je postojao u jednom varvarskom okruèwu, ali i mesto susreta dva kulturna kompleksa – anti~kog gr~kog i keltskog. Iako su istraìvawa lokaliteta Kale u Kr{evici stalno u fokusu stru~waka, a brojni radovi u nau~nim ~asopisima predstavqaju i obja{wavaju razli~ite aspekte ovog posebnog nalazi{ta, koje je bilo predstavqeno i na izlo`bi Narodnog muzeja organizovanoj ve} 2003. godine, najpre u Beogradu, a potom i u Qubqani, u Sloveniji, 2004. godine, smatrali smo da je nakon deset godina istraìvawa celo-

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

vito predstavqawe rezultata i zna~aja ovog lokaliteta obaveza svih ukqu~enih u sveobuhvatno prou~avawe i za{titu ovog izuzetnog arheolo{kog nasle|a. Tim pre, budu}i da finalnu prezentaciju lokaliteta i priliku da Kale postane jedno od najva`nijih punktova na kulturnim i turisti~kim rutama Srbije nije mogu}e realizovati u sada{wim uslovima. Istraìvawa lokaliteta Kale primer su uspe{ne saradwe nau~nih ustanova i ustanova za{tite: nau~na istraìvawa se obavqaju po projektu Arheolo{kog instituta u Beogradu i pod rukovodstvom dr Petra Popovi}a, nau~nog savetnika iz ovog instituta, dok su za{tita i obrada nalaza briga Narodnog muzeja u Beogradu, u koordinaciji Nenada Radoj~i}a, muzejskog savetnika. Za{tita kompleksa poverena je Zavodu za za{titu spomenika kulture u Ni{u. Istraìvawa su 2001. godine nastavqena zahvaquju}i Koordinacionom telu za Pre{evo, Bujanovac i Medve|u i Ministarstvu kulture i medija, danas Ministarstvo kulture, informisawa i informacionog dru{tva Republike Srbije. Pojedine kampawe finansijski su pomogli Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Agencija za razvoj Ujediwenih nacija (UNPD) i humanitarna organizacija Sjediwenih ameri~kih dràva CHF. Saradwa lokalnih vlasti u Bujanovcu i Vrawu, ali pre svega saradwa ìteqa Kr{evice i @bevca omogu}ila je uspe{nu realizaciju projekta istraìvawa i za{tite.

Crkva Sv. \or|a u Kr{evici. U porti se nalaze kameni blokovi otkriveni prilikom iskopavawa u podno`ju lokaliteta

Petar Popovi}

C ENTRALNI B ALKAN IZME\U G R^KOG I K ELTSKOG SVETA

„U SELU KR[EVICI, NA LEVOJ OBALI KR[EVI^KE REKE, POSTOJI GRADI[TE (KALE), KOJE JE NA JEDNOM OMAWOM UZVI[EWU. TU JE, PO PRIÂWU, BIO GRAD TROLOVO, ISPOD KOJEG JE BILO MNOGO DU]ANA, PO KOJIMA SE I DANAS JEDNO MESTO ZOVE ’DU]ANI[TE’; KAD JE TAJ GRAD RADIO, PRIÂJU DA VRAWE NIJE POSTOJALO. OD KAMENA NA GRADI[TU NAÎWENA JE CRKVA U SELU, KOJA SLAVI SV. \OR\A.“

OVO JE CITAT iz 1903. godine objavqene monografije Vrawanca Riste Nikoli}a, koji je kao antropogeograf bio jedan od najbli`ih saradnika i sledbenika Jovana Cviji}a. U tom radu, pod naslovom Vrawska P~iwa u slivu Ju`ne Morave, Nikoli} je dao i neke najstarije podatke o kr{evi~kom kraju. Odakle je uzeo naziv Trolovo nije poznato, ali svakako je zanimqivo se}awe na stari „Grad“, stariji i od Vrawa. Ina~e, kamen sa „Gradi{ta“ nije kori{}en samo za gradwu crkve u Kr{evici. I danas, skoro na svakom koraku, nailazimo na obra|ene blokove ugra|ene u seoske ku}e od }erpi~a. Kale je, u stvari, dugo vremena predstavqalo svojevrsni majdan, izvor materijala za gradwu ku}a u selu koje le`i u podno`ju uzvi{ewa na mestu dana{weg arheolo{kog nalazi{ta.

Postojawe starina u Kr{evici, o kojima govori Nikoli}, dobilo je potvrdu posle vi{e od pola veka kada su Milan Jovanovi}, tada kustos Narodnog muzeja u Vrawu, i Ivan Mikul~i} sa Skopskog univerziteta, 1966. godine po~eli sa mawim iskopavawima. Tom prilikom otkriveni su delovi gra|evina i nekoliko jama ispuwenih ulomcima gr~ke keramike, {to je sve ukazivalo na postojawe zna~ajnog naseqa iz IV veka pre n. e. Ovi rezultati, objavqeni ve} 1968. godine, privukli su veliku pa`wu arheolo{kih krugova, ali {ireg interesovawa, niti mogu}nosti da se ovi radovi nastave, nije bilo. Posle nekoliko decenija iskopavawa u Kr{evici nastavqena su 2001. godine, prvo kao sonda`ni radovi, a od 2002. godine kao sistematska istra`ivawa u organizaciji Arheolo{kog instituta

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Geografska karta gorweg toka Ju`ne Morave

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

u Beogradu, u saradwi sa Narodnim muzejom u Beogradu i Narodnim muzejom u Vrawu. Sada, posle toliko godina, vidi se da su rezultati prevazi{li sva o~ekivawa, a sam lokalitet po zna~aju daleko pre{ao lokalne okvire. Iz kampawe u kampawu otkrivane su gra|evine, razli~iti objekti i mnogobrojni pokretni nalazi, {to sve svedo~i o va`nosti i veli~ini ovog naseqa koje je nastalo po~etkom IV veka i trajalo sve do prvih decenija III veka pre n. e. Akro-

pola sa prostranim podgra|em zahvatala je povr{inu od oko pet hektara i imala sve odlike urbanog naseqa, gra|enog prema gr~kim uzorima. Po nekim specifi~nim arhitektonskim re{ewima i slo`enim strukturama, ovo naseqe u dolini Ju`ne Morave mo`emo smatrati retkim, mo`da jedinstvenim i zasad najstarijim urbanim naseqem kod nas. Otprilike u vreme kada se naseqe u Kr{evici gasi, odvijala su se zbivawa koja su uzdrmala Balkan:

Obronci planine Rujan sa lokalitetom Kale u Kr{evici, pogled sa severoistoka

2001 â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

Lokalitet Kale u Kr{evici, pogled sa jugoistoka

keltska invazija na Makedoniju i Gr~ku, koja se zavr{ila poznatim porazom kod Delfa 279. godine pre n. e. Kr{evica se nalazila na ovom putu, ali ne znamo ta~no da li je naseqe tada pretrpelo neke {tete ili razarawa. Ono {to imamo, to su materijalni dokazi iz kojih se vidi da su davno napu{tenu akropolu od sredine II veka pre n. e. iskoristili Skordisci i wihovi saveznici kao va`no upori{te u borbi sa Rimqanima.

Ovaj kratak pregled ima za ciq da uka`e na va`nost lokaliteta na kojem su otkriveni zna~ajni ostaci gr~ke civilizacije s jedne, i mnogobrojni tragovi keltskog prisustva na jugu Srbije, s druge strane. Time se kr{evi~ko Kale danas izdvaja kao najsevernije naseqe sa gr~kim odlikama i najju`nije nalazi{te sa raznovrsnim latenskim materijalom. Izlo`ba koja je pred vama trebalo bi da predstavi osnovne rezultate istra`ivawa u Kr{evici i

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

da, koliko je to mogu}e, ilustruje izgled ovog dobro organizovanog naseqa koje je za sve vreme svog postojawa odràvalo veze sa Egejom. Ako imamo u vidu da je do sada istraèno samo oko {est procenata od ukupne povr{ine lokaliteta, razumqivo je {to na mnogobrojna pitawa jo{ nemamo odgovora. Zato treba naglasiti da sada raspolaèmo samo segmentima iz kojih je nemogu}e sagledati daleko ve}u celinu koju naseqe u Kr{evici predstavqa. U ovakvoj situaciji jedino re{ewe su vi{egodi{wa istraìvawa, a izlo`ba u Narodnom muzeju uz pomo} {ire javnosti mogla bi da doprinese pomaku u tom pravcu.

no {to je na nekim od tih lokaliteta na|ena gr~ka keramika, pa je sve to ukazivalo da od kraja V veka pre n. e. preko Vardarske doline helenski uticaji prodiru sve do Ju`ne Morave. Primer toga je lokalitet Kacipup kod Pre{eva, gde su obavqena mawa sondirawa 1977–1978. godine. Naseqe je bilo podignuto iznad reke i strmih litica, a s druge strane nalazili su se rov i veliki nasip. Tu su iznad nivoa sa keramikom starijeg gvozdenog doba otkriveni slojevi sa nalazima koji imaju raspon od klasi~nog i helenisti~kog perioda do mla|eg gvozdenog doba. Analiza kerami~kog materijala pokazala je da od kraja V veka pre n. e. dominira grn~arija ra|ena na vitlu. Pored delova importovanih posuda (fragmenti sa crnim firnisom, amfore, pitosi) najve}i deo materijala pripadao je sivoj keramici ra|enoj prema gr~kim uzorima. Na platou se formirala akropola, a na osnovu nekih indicija prema reci se nalazilo podgra|e. Ova iskopavawa pru`ila su dragocene podatke. Arheolo{ki nalazi su sada potvrdili da je, posle Vardarske doline, put vodio niz Moravu sve do daleko ve}eg i bogatijeg naseqa – lokaliteta Kale u Kr{evici.

KR[EVICA U VREME KRAJA KLASI^NOG I PO^ETKA HELENISTI^KOG PERIODA

IZME\U GRADINE I URBANOG NASEQA Kr{evi~ko Kale le`i na obroncima planine Rujan odakle dominira Vrawskom kotlinom i dolinom Ju`ne Morave. Ovakva strate{ka mesta, prirodno za{ti}ena, poznata kao gradine, zbog jasnih topografskih odlika kriju veliki broj arheolo{kih lokaliteta. Zahvaquju}i turskom nasle|u na balkanskom prostoru ~esto nose naziv „kale“ (utvr|ewe). Obi~no su to uzvi{ewa koja su sa tri strane okru`ena padinama, na vrhu je zaravan sa suhozidom, dok je pristupa~na strana za{ti}ena rovom i nasipom od zemqe. Kada su prilikom iskopavawa u Kr{evici otkriveni nalazi s kraja bronzanog i iz ranog gvozdenog doba, to nikoga nije iznenadilo. Najverovatnije su pripadali mawem gradinskom nasequ od koga je vrlo malo ostalo, jer su stariji slojevi skoro potpuno uni{teni intervencijama koje su usledile. Me|utim, odmah se videlo da su nalazi keramike i na~in fortifikacije imali velike sli~nosti sa nizom lokaliteta oko gorweg toka Ju`ne Morave i Skopske kotline. Posebno je bilo zna~aj-

AKROPOLA Sude}i prema nalazima ati~ke keramike otkrivene na platou mo`e se zakqu~iti da se akropola na Kale – Kr{evici formira krajem V ili, najverovatnije, po~etkom IV veka pre n. e. Nalazi se na nadmorskoj visini od pribli`no 480 m i u odnosu na dolinu vi{a je za oko 80 m. Mesto je bilo pa`qivo odabrano i obuhvatalo je {umovite obronke planine Rujan sa Kr{evi~kom rekom i plodnu Vrawsku kotlinu sa dolinom Ju`ne Morave u zale|u. O~igledno je da su osniva~i ovog naseqa dobro vodili ra~una da se obezbede svim najva`nijim resursima. Plato je sa tri strane okru`en padinama, a prilazni

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

deo branio je dubok rov, {irok skoro 20 m. Iznad rova je bilo markantno uzvi{ewe od nasute zemqe, {to jasno pokazuje da ovaj na~in fortifikacije po~iva na mnogo starijim iskustvima. Sa severozapadne strane akropolu je {titio prirodni greben koji se u ni`im delovima nastavqao u bedem od lomqenog kamena {irine ne{to mawe od tri metra. Bedem je pratio ivicu platoa, a potom se spu{tao niz jugoisto~nu padinu sve do podno`ja pored reke. O~uvan je samo u temeqnim zonama, jer su me{tani godinama koristili kamen za svoje potrebe. To se odnosi i na druge delove lokaliteta, jer se ceo masiv sastoji od pe{~ara i u bli`oj okolini nema kamena. Zaravan zahvata povr{inu od pribli`no 85 x 40 m i tu su obavqana iskopavawa sve do 2005. godine. Ostaci objekata i raznovrstan arheolo{ki materijal ostavili su tu brojne tragove u slojevima prose~ne visine oko 2 m. O intenzivnoj gra|evinskoj delatnosti najboqe svedo~i nekoliko stambenih horizonata koji su posle ru{ewa nivelisani, da bi potom bili gra|eni novi. U ve}ini slu~ajeva sastoje se od temeqne zone, za koju je obi~no kori{}en lomqeni kamen, zidova od su{enih opeka â&#x20AC;&#x201C; }erpi~a i krovne konstrukcije pokrivene opekama ve}ih dimenzija. Posle ru{ewa krova, usled atmosferilija, }erpi~ se postepeno rastvarao, topio i na kraju pretvarao u mrkosivkastu zemqu pome{anu sa arheolo{kim materijalom. To su naj~e{}e i jedini ostaci ovih objekata koji se sada vide u profilima sondi. O preciznijim stratigrafskim odnosima na akropoli ima relativno malo podataka, jer su stariji slojevi ispitani samo na nekim mestima. Osnovni razlog je ~iwenica da bi daqa iskopavawa na ve}oj povr{ini podrazumevala devastaciju objekata iz najmla|eg horizonta, koji su najboqe o~uvani. Dobar

primer formirawa slojeva je situacija na jugoisto~nom delu platoa, gde su jasno izdvojena dva nivoa s objektima koji su imali kultnu namenu, odnosno predstavqali ku}ne oltare. U starijem horizontu bio je samo mawi deo objekta, ali tu se nalazilo pa`qivo izvedeno kru`no ogwi{te kultnog karaktera od dobro zape~ene zemqe. Kao okvir imalo je `leb i pre~nik od pribli`no 1,60 m. Oko 0,40 m neposredno iznad ovog nivoa, otvorena je ve}a povr{ina gde je tako|e otkriven oltar sa istim karakteristikama, samo ne{to mawih dimenzija, s kru`nim `lebom pre~nika oko 1,30 m. Ovo dobro ilustruje kontinuitet jednog mesta na kojem je obavqawe obreda, posve}enih lokalnim boànstvima, imalo dubqe korene. U posledwoj fazi, me|utim, na akropoli je do{lo do nekih promena, pa su prilikom podizawa velike gra|evine weni temeqi presekli ove objekte i staro kultno mesto bilo je uga{eno. Najmla|i horizont na akropoli odgovara prvim decenijama III veka pre n. e. To je kompleks u sredi{wem delu koji je pripadao javnim gra|evinama, objektima koji imaju zna~aj za celo naseqe, kao {to su kula, skladi{te ili svetili{te. U ovom slu~aju objekat s kvadratnom osnovom dimenzija 7 x 7 m predstavqa ostatke kule, a o~uvane su samo dve strane. Za gradwu je kori{}en lomqeni kamen, a na jugoisto~nom uglu ugra|en je veliki blok koji bi po kvalitetu obrade mogao da poti~e s neke reprezentativne gra|evine. Kula je podignuta na pogodnom mestu, a morala je da ima odgovaraju}u visinu kako bi kontrolisala okolni prostor. Leàla je na starijim slojevima u kojima su na|eni ati~ka keramika s po~etka IV veka pre n. e., ostaci kerami~ke pe}i, kao i drugi objekti, ali je posle ru{ewa i nivelacija te{ko rekonstruisati prvobitno stawe. Nepravilan prostor prema jugu je do kraja istraèn i tu su, pored ostalog, otkrivene tri kru`ne jame ukopane u zdravici, gde su na|eni delovi posuda

ď ´ Pogled na akropolu, iskopavawa 2003. godine

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Iskopavawa 2002–2004. godine na akropoli. Karakteristike profila u sondi, istra`ivawa objekta (kula) i stratigrafski odnosi sa tri gra|evinska horizonta

koje pripadaju najstarijem horizontu. Za susednu prostoriju u obliku romba u po~etku se pretpostavqalo da bi mogla da bude svetili{te, ali kasnija istra`ivawa to nisu mogla da potvrde. Weni zidovi su s obe strane bili povezani sa velikim objektom pravougaone osnove, koji je pregradnim zidom podeqen na dva nejednaka dela ukupne povr{ine od oko 250 m² (13,5 x cca 19 m). Unutra{wost nije is-

tra`ena do kraja i za sada ima samo indicija da se tu nalazilo skladi{te. Kako na isto~noj strani akropole nije bilo bedema, ova gra|evina se uzdizala na ivici platoa odakle je gledala prema dolini Kr{evi~ke reke. Na ovom sektoru zidovi su bili najvi{e o{te}eni ili potpuno uni{teni, jer se tu nekada nalazio i vinograd, pa je intenzivna obrada zemqi{ta dosta o{tetila povr{inske slojeve.

Kompleks sa javnim gra|evinama i jame iz najstarijeg horizonta akropole. Iskopavawa 2005. godine

2001 â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

PODGRA\E

zi~ka ispitivawa, pokazala da na padinama le`e mawe terase sa kulturnim slojem, koje su se spu{tale sve do podno`ja. Na osnovu svih prikupqenih podataka moglo se zakqu~iti da se na ovom prostoru nalazio najve}i deo naseqa. Odluka da se negde u podno`ju lokaliteta 2002/03. godine otvori mawa sonda bila je zasnovana na jednostavnoj nameri da se dobije jo{ neki podatak o delu lokaliteta o kome se ni{ta nije znalo. Izabrano je mesto uz padinu, gde je postavqena sonda 3 x 6 m, ali

Jedan od najva`nijih delova lokaliteta, o kome znamo veoma malo, jeste severoisto~na padina, koja se od akropole spu{tala prema Kr{evi~koj reci. Prva obave{tewa o tragovima naseqa dobijena su od me{tana. Tu su nalazili dosta arheolo{kog materijala, a ispod humusa videli su se ostaci zidova odakle su vadili kamen i koristili za gradwu ku}a. Kasnije su rekognoscirawa, mawa sondirawa i geofi-

Pogled na podno`je lokaliteta sa severoisto~nom padinom pre po~etka istra`ivawa u podgra|u (2003)

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Istra`ivawa u podgra|u sa gra|evinama i objektima 2003. i 2005–2006. godine

2001 â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

Pogled na podgra|e sa velikom platformom i rupama za stubove ukopane u zdravicu (2006)

zahvaquju}i sticaju okolnosti ve} prvi rezultati ovih iskopavawa potpuno su skrenuli tok istraìvawa. Prvo je na dubini od 1,50 m konstatovana gra|evina koja je uòm stranom bila prizidana uz red velikih blokova. U nastavku se videlo da se niz pravilnih kvadera spu{ta sve do dubine od skoro tri metra, a, kada se do{lo do nivoa sa vodom, radovi su obustavqeni. Sve {to se de{avalo posle 2003. godine bitno je uticalo ne samo na na~in iskopavawa, ve} i na rezultate istraìvawa, jer je postalo o~igledno da je lokalitet daleko sloèniji nego {to se o~ekivalo. Osnovni uzrok sasvim specifi~ne situacije na koju smo nai{li bilo je podizawe

nivoa podzemnih voda. Ova pojava, koja datira jo{ iz vremena aktivnog `ivota naseqa, svakako je bila povod za zatrpavawe starijih objekata i prilago|avawe novim prilikama. Od tada do danas promenilo se sve osim podzemnih voda, pa su i arheolo{ka iskopavawa na ovom lokalitetu bila mogu}a samo uz neprekidan rad pumpi. Otkri}e u podno`ju akropole bilo je iznena|ewe kako za arheologe, tako i za me{tane, jer ranije nije bilo nikakvih naznaka da se ispod ba{ti i zelenila, na dubini od nekoliko metara, nalazi veliki kompleks sa gra|evinama kome se ni sada ne naziru krajevi. Sve to je sakrila i sa~uvala priroda

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Severno lice zida velike platforme (2007)

debelim slojevima nanosa, nastalim spirawem zemqe sa obli`we padine i peskom nanetim iz Kr{evi~ke reke. Tako su, uz potrebnu mehanizaciju, od 2005. godine istra`ivawa bila usmerena na podgra|e, a radovi na akropoli do{li su u drugi plan.

U narednim godinama istra`ena je povr{ina od preko 1000 mÂ˛, koja je i po izgledu i po nameni podeqena na dva dela. U sredini se nalazi velika kamena platforma koja je sa obe strane ozidana redovima pravilnih kvadera, visokim preko dva metra.

Pogled na veliku platformu sa kulom (?) i horizont sa pe}ima (2006)

2001 â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

[iroka je oko pet metara, a posle du`ine od skoro 12 m nastavqa se s dva ra~vasta zida od masivnih tesanika koji se di`u uz strmu padinu. Pretpostavqa se da je na taj na~in regulisan odvod vi{ka vode, ~ime se naseqe {titilo od posledica obilnijih padavina. Uz veliku platformu, sa severne strane, nalazi se povr{ina koja je gredama podeqena na ve}i broj pravougaonih poqa. Ovi, kao i neki drugi elementi, navode na ideju da je supstrukcija u gorwim zonama bila izvedena u kombinaciji kamena, drveta i }erpi~a i da je pripadala nekoj vrsti ugaone kule.

Na prostoru koji je zahvatao severnu stranu najstariji horizont karakteri{e osnova od pe{~ara s velikim brojem kru`nih rupa ukopanih u zdravicu. Skoro po pravilu su imale vertikalne zidove, ravno dno i razli~ite dimenzije. Litica ispod padine je vertikalno zase~ena i pored we se pruào kanal sa redom rupa za stubove. [iroke i duboke brazde koje se vide na padini, a sluìle su kao leì{ta za horizontalne grede, kao i mnogobrojne rupe za stubove, ukazuju na drvene konstrukcije o kojima je te{ko re}i ne{to odre|enije. Isti je slu~aj i sa se-

Objekat sa konstrukcijom od kamena i drveta i postoqima namewenim bazenima sa vodom u podgra|u (2006)

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Pe} sa kalotom, kameni izlivnik u severnom profilu i gra|evina iz najmla|eg horizonta prizidana uz severno lice velike platforme u podgra|u (2006)

vernim profilom gde se vidi deo podzida u koji je ugra|en veliki kameni izlivnik. Jedine sigurne znake ìvota u ovoj osnovi predstavqaju podnice od zape~ene zemqe, ostaci pe}i. Iznad zdravice, na oko metar vi{e, nalazio se sloj bogat nalazima. Bliè velikoj platformi otkriveni su delovi zida pravougaonog objekta koji je prema jugu imao niz rupa od stubova, {to bi moglo da odgovara nekoj konstrukciji od drveta i kamena. U okviru objekta leàla su dva kamena postoqa, a svuda unaokolo bilo je vi{e fragmenata fine keramike. Postoqa su bila namewena bazenima za vodu, poznatim kao lautorion ili perirrhanterion, koji se obi~no koriste u ritualne svrhe i karakteristi~ni su za gr~ki prostor ili oblasti pod gr~kim uticajem. U na{em slu~aju, iako bazeni nedostaju, nije iskqu~eno da su pripadali mawem svetili{tu. S druge strane, prema severu, bilo je nekoliko hlebnih pe}i razli~itih dimenzija. One se obi~no sastoje od loì{ta, supstrukcije od oblutaka i fragmenata keramike, dobro zape~ene podnice, nekad obnavqane vi{e puta, i kalote. Ovi objekti zastupqeni su na skoro svim delovima lokaliteta i mogli su

da pripadaju ku}nim pe}ima ili mawim radionicama. Posledwi zna~ajniji objekat je gra|evina sa dve prostorije koja je bila prizidana uz vrh severnog lica velike platforme. Deo uz padinu imao je kamenu pe} i verovatno je cela konstrukcija pripadala stambenom objektu. Temeqi su izvedeni od lomqenog kamena i oblutaka i, po op{tim karakteristikama, sli~ni su gra|evinama na akropoli koje pripadaju najmla|em horizontu.

SNABDEVAWE VODOM Istraìvawa ju`no od velike platforme zapo~eta su 2007. godine kada se utvrdilo da je intenzitet priliva vode najja~i na ovom sektoru i da su radovi sa svakim otkopom sve vi{e oteàni. Ceo istraìvani prostor nazvan je â&#x20AC;&#x17E;hidrotehni~ki kompleksâ&#x20AC;&#x153;, jer je od samog po~etka bilo jasno da ve}ina objekata ima veze sa snabdevawem vodom. Na kraju se pokazalo da je naziv bio potpuno opravdan. Na osnovu nekih indicija, isprva se smatralo da je naseqe dobijalo vodu iz bunara ili cisterni.

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Ju`ni deo podgra|a sa vodosabirnim bazenom i gra|evinom sa ba~vastim svodom – rezervoarom (2007–2010)

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Kada su po~ela istraìvawa u podno`ju i kada se pokazalo da je preko godine skoro ceo lokalitet pod vodom, postalo je jasno da ispod brda Kale postoji izvori{te sa velikim potencijalom. Osniva~i naseqa u Kr{evici, u potrazi za kvalitetnom vodom, sigurno su ispitivali razli~ite mogu}nosti i na kraju odlu~ili da koriste stalne prirodne izvore koji leè duboko ispod akropole. Zato je bilo potrebno da se izgradi sistem za kaptirawe, gra|evinski objekti koji bi prikupqali potrebne koli~ine vode, odnosno, vodosabirni bazen i rezervoar. Ceo sistem je deo velike platforme, koja je imala bitnu ulogu u ovom monumentalnom projektu, ali o tome u celini znamo malo. Isto~ni zid duga~ak 16 m, koji skoro pod pravim uglom polazi od velike platforme, mogao je biti bedem koji je {titio naseqe prema reci. Posle otkri}a ju`nog zida, koji je vodio prema padini, situacija je postala jasnija. Konstrukcijom se formirao zatvoren prostor, bazen od oko 210 mÂ˛, koji je sa tri strane uokviren zidom od kamenih kvadera, a sa ~etvrte vertikalnom liticom use~enom u stenu od pe{~ara. U sredi{tu tog prostora nalazi se potpuno o~uvana gra|evina sa ba~vastim svodom, za koju se sada moè re}i da predstavqa najstariji primer anti~ke arhitekture kod nas. Nad pravougaonom osnovom 10 x 6 m diù se veliki tesanici od tufa, koji su posebno precizno obra|eni u unutra{wem delu. Na vrhu, u pravoj liniji, nalaze se dva otvora â&#x20AC;&#x201C; santra~a, pribli`no istih dimenzija, od kojih je ju`ni potpuno o~uvan. Gra|evina je bila ispuwena raznorodnim materijalom i ispra`wena je i ispitana do dubine od oko 3,30 m. Zbog velike koli~ine vode, blata i kamena mogla su da se vide samo dva do tri reda kvadera kojima se zavr{avaju vertikalni zidovi. Posledwi red ~ini niz pravilnih blokova na kojima se nalaze ovalna ispup~ewa, a daqe se diù veliki tesanici koji formiraju luk ba~vastog svoda visok 2,60 m. Tu su, u pravilnim razmacima, raspore|eni pravougaoni otvori za postavqawe horizon-

talnih greda, koje su dràle platformu sa skelama neophodnim za izvo|ewe svoda. Gra|evina nije ispitana do dna zbog nedostatka odgovaraju}e opreme i opasnosti da se daqim pra`wewem objekta ugrozi cela konstrukcija. Na osnovu vi{e proba moglo se samo pretpostaviti da je bila visoka oko 6 m, dok su zidovi bili ukopani duboko u kamenitu podlogu, {to je i obezbedilo ~vrstinu i dugotrajnost ovog impozantnog zdawa. Gledano upro{}eno, ovaj sistem je mogao da funkcioni{e na slede}i na~in. Iz okolnih, zasi}enih slojeva voda dolazi u prostrani bazen sa {qunkom i peskom i posle filtrirawa ulazi u rezervoar znatnih kapaciteta â&#x20AC;&#x201C; gra|evinu sa ba~vastim svodom. Zahvaquju}i ovakvom sistemu akumulacije, prema grubim procenama, vodom je moglo da se snabdeva nekoliko hiqada qudi. Izvo|ewe ovog projekta moramo da shvatimo kao jedinstven poduhvat i izazov, jer se zasnivao na primeni gr~kog iskustva na terenu sa sasvim druk~ijim klimatskim, geolo{kim i hidrolo{kim odlikama. Zato sli~ne sisteme ne bi trebalo traìti u oblasti Mediterana, gde karstni teren ima potpuno druge zahteve, ve} kod objekata za vodosnabdevawe koji se koriste i danas na istom prostoru, a razlikuju se samo u tome {to se sada primewuje moderna tehnologija. Jedno od najosetqivijih pitawa u ovom slu~aju je hronologija, odnosno vreme gradwe i, potom, napu{tawa ovog sistema. Materijal otkriven u okviru kompleksa ne pruà sigurnije oslonce, jer su to uglavnom delovi posuda za svakodnevnu upotrebu. Ali, ako na osnovu hronolo{ki osetqivijih nalaza sa akropole znamo da je naseqe nastalo po~etkom IV veka pre n. e., onda bi bilo logi~no da je sistem za snabdevawe vodom bio izgra|en do sredine istog veka. Ova ideja je u suprotnosti s rasprostrawenim mi{qewem da su gra|evine sa ba~vastim svodom poreklom sa istoka i da je ovo arhitektonsko re{ewe preneto u Makedoniju i Gr~ku u vreme osvajawa

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Unutra{wost gra|evine sa svodom (2008)

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Posle zatrpavawa gra|evine sa svodom formiran je najmla|i horizont sa pe}ima (2009)

Aleksandra Velikog, dakle od kraja IV veka pre n. e. Me|utim, sasvim druga~iju pretpostavku izneo je Manolis Andronikos, istraìva~ poznate grobnice u Vergini u kojoj je sahrawen Filip Makedonski 336. godine pre n. e. I tu je u izgradwi primewen ba~vasti svod, koji se obi~no navodi kao najstariji, pa je Andronikos s razlogom smatrao da je „slobodni luk“ nastao u Makedoniji ve} sredinom IV veka pre n. e., {to bi odgovaralo pretpostavqenom datumu izgradwe kr{evi~kog rezervoara. Zato }e pitawe vremena gradwe kompleksa u Kr{evici ostati za sada otvoreno. Prema dosada{wim rezultatima istraìvawa proizlazi da gra|evinu sa svodom treba datovati od sredine IV veka pre n. e., a to bi zna~ilo da spada me|u najstarije, ako ne i da je najstariji objekat ovog tipa. To iznena|uje utoliko vi{e {to je naseqe u dolini Kr{evi~ke reke daleko od civilizovanih oblasti i urbanih centara, posebno {to su sistemi za vodosnabdevawe vezani za gradove koji se planiraju i koriste na duè vre-

me. Za sada treba naglasiti uo~qivu sli~nost na~ina gradwe makedonskih grobnica sa tehnikom gradwe objekta iz Kr{evice. To bi mogao biti jedan od putokaza, jer se sti~e utisak da su iskusni majstori tog zanata imali ovde aktivnu ulogu. Da li se izgradwa ovog skupog i sloènog kompleksa moè svrstati u „proma{ene investicije“, mi za sada ne znamo. Odgovor na ovo pitawe mogli su dati wegovi savremenici koji su direktno osetili sve posledice ovog poduhvata. U svakom slu~aju, stanovnici naseqa pored Kr{evi~ke reke u jednom trenutku su bili primorani da gra|evinu sa svodom, dragoceni rezervoar za vodu, ispune zemqom, kamenom, ìvotiwskim kostima i drugim materijalom, a ceo sistem napuste i zatrpaju. Posle sloja nivelacije formiran je novi horizont, gde je otkriveno vi{e pe}i razli~itih veli~ina i oblika. Napu{tawe sistema za snabdevawe vodom primoralo je stanovnike da prona|u neka druga re{ewa, {to je sigurno bio veliki udarac za celo naseqe.

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Fragmenti ati~kih posuda

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

NALAZI IZ KR[EVICE I VEZE SA EGEJOM

liki broj fragmenata, ukra{enih geometrijskim i vegetabilnim motivima, pripada kantarosima posebnog tipa (Saint Valentin posude), koje ovde imaju zna~aj jer poti~u s kraja V ili po~etka IV veka pre n. e. i odgovaraju najstarijem horizontu na akropoli. Kantarosi – posude s dve vertikalne dr{ke, ~esto su mewali tipolo{ke odlike, ali su, kao deo stonog pribora za pi}e, imali nezamenqivu ulogu. To se odnosi i na druge predmete iste namene koji su bili {iroko rasprostraweni tokom IV veka pre n. e., kao {to su skifosi – posude sa mawim horizontalnim dr{kama, ukra{ene figuralnim predstavama, ili kiliksi – plitki recipijenti s ravnim dnom ili na stopi. Sastavni deo pribora za vino bili su krateri, posude za me{awe vina i vode, cediqke i kr~azi (ojnohoe). Pored toga, postojao je i {irok repertoar posuda za servirawe hrane – tawiri, zdele i drugi tipovi stonog posu|a. Ova luksuzna keramika bila je upotrebqavana samo u posebnim prilikama i za odabranu klijentelu, o ~emu govore grafiti – urezi na posudama sa slovima, inicijalima ili imenima nekada{wih vlasnika. Posebnoj kategoriji pripadaju posude sli~nih oblika, ali sa specifi~nostima koje ih svrstavaju me|u proizvode raznih lokalnih radionica. Primer je izvestan broj rekonstruisanih posuda i vi{e ulomaka koji su u najve}em broju otkriveni u podno`ju lokaliteta. Uglavnom su to kr~azi za vino – ojnohoe, ali ima i drugih oblika ukra{enih razli~itim motivima, crvenkastom, mrkom i tamnomrkom do crnom bojom. Ova keramika {irokog repertoara i dekorativnog izgleda izdvaja se i po tome {to za sada nema bliskih analogija. Pretpostavka da pripada severnoegejskoj, tra~koj ili peonskoj keramici za sada nije potvr|ena, pa se mora uzeti u obzir i mogu}nost da poti~e iz lokalne radionice koja se nalazila u samom nasequ. Ni za druge importovane predmete nije lako utvrditi ta~no poreklo. Re~ je o amforama za vino, kojima se daje poseban zna~aj jer su predstavqale deo

Istraìvawa u Kr{evici vrlo brzo su pokazala da je lokalitet izuzuzetno bogat nalazima. Tokom iskopavawa otkrivena je velika koli~ina arheolo{kog materijala, uglavnom grn~arije raznorodnog porekla, {irokog repertoara i razli~itog kvaliteta. Zastupqenost importovanih posuda procentualno je mala u odnosu na ukupni broj nalaza keramike, ali one imaju izuzetan hronolo{ki zna~aj. Obuhvatale su raspon od kraja V do prvih decenija III veka pre n. e., {to pruà i osnovni vremenski okvir od nastanka do prekida ìvota kr{evi~kog naseqa. Arheolo{ka iskopavawa nisu zavr{ena, pa je te{ko praviti detaqnije analize. Ovde se daju samo neke osnovne odlike otkrivenog materijala koji pruà dragocene podatke o vezama Egeje s ovim naseqem u srcu Balkana. Ati~ka keramika predstavqa posebnu vrstu luksuznih posuda koje su pravqene od gline fine fakture, tankih zidova premazanih crnim firnisom i ~esto oslikane figurama i ornamentima. Oblici su standardni, tako da se i na osnovu mawih fragmenata moè, s mawom ili ve}om verovatno}om, zakqu~iti o kakvim je posudama re~. U najve}em broju slu~ajeva, ovde su u pitawu razli~iti oblici koji su kori{}eni za pripremawe i sluèwe vina. Ve-

Ati~ki skifos i kantaros tipa St. Valentin

Slikane posude iz lokalnih radionica

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

trgovine me|unarodnih razmera. Tokom iskopavawa u Kr{evici delovi amfora otkriveni su na celom prostoru, od akropole do podgra|a, a vi{e komada prikupqeno je prilikom obilaska lokaliteta. Obi~no su rasturene na velikom prostoru, tako da rekonstrukcija ovih predmeta zahteva dosta vremena i veliki trud. Uprkos znatnom broju nalaza, atribucija pojedinim centrima nije sigurna, jer je fragmenata s o~uvanim ìgovima, koji su u tom smislu najpouzdaniji vodi~, otkriveno relativno malo. Za sada se samo mali procenat amfora moè opredeliti sa sigurno{}u, upravo na osnovu ìgova na dr{kama. Sve poti~u sa Tasosa i obuhvataju raspon od kraja V do sredine IV veka pre n. e. Ovo moè da bude indicija za prisustvo tasoskog vina u Kr{evici. Ipak, moraju se uzeti u obzir i sli~ne forme amfora daleko {ireg hronolo{kog raspona koje se odnose na „tasoski krug“ ili severnoegejski prostor, posebno Halkidik. Tu spadaju proizvodi iz vinarskih regiona, pre svega Mende, zatim Akantosa, ali i iz drugih krajeva Egeje (Hios, Samos, Peparetos i dr.). U na{em slu~aju, me|utim, ne postavqa se samo pitawe porekla, ve} i puteva kojima je vino dopremano na sever. Kako amfore nisu bile pogodne za prevoz balkanskim komunikacijama, sasvim je mogu}e da su u te svrhe kori{}ene i daleko pogodnije ba~ve ili me{ine. O potro{wi vina i sklonostima onda{wih stanovnika Kr{evice najboqe svedo~e servisi za posluìvawe pi}a primereni svakom uzrastu, polu i dru{tvenom sloju. Najve}a koli~ina materijala koji je otkriven tokom iskopavawa pripada lokalnoj grn~ariji ra|enoj po gr~kim uzorima, koja ~esto nosi naziv „helenizirana“ ili „siva“ keramika, a karakteristi~na je za {iroki pojas perifernih oblasti Mediterana. Nalazi iz Kr{evice obuhvataju veliki izbor razli~itih oblika koji su nameweni stonoj i kuhiwskoj upotrebi ili su posude ve}ih dimenzija kori{}ene za skladi{tewe (kao ilustraciju moèmo navesti podatak da je do sada obra|eno preko sto trideset hi-

Grafiti na delovima ati~kih posuda, slovo E i ime ²‘Ar³modio²n³ (?)

qada fragmenata posuda). Pored standardnog i {irokog repertoara, sre}emo i neke oblike koji, kao deo balkanskog nasle|a, vode poreklo iz jo{ starijih perioda. Lako ih prepoznajemo kao varijante mawih posuda sa dve dr{ke tipa kantaros, pojedine vrste zdela i naro~ito lonce i posude grube fakture ra|ene rukom, koji se dugo vremena nisu bitno mewali. Keramika iz Kr{evice, u {irem smislu, ima dosta sli~nosti sa nalazima iz Peonije ili Trakije, ali noviji rezultati upu}uju na neke specifi~nosti koje lokalnu grn~ariju iz naseqa stavqaju u daleko uè okvire. Naime, na vi{e posuda nalazi se ìg sa lunarnim slovom E (epsilon) koji je pre pe~ewa, kao pe~at, utisnut u meku glini. Za{to su zastupqeni samo na mawim posudama, kao {to su tawiri ili zdele, te{ko je odgonetnuti, ali obi~no se smatra da su to znaci radionica ili imena naseqa. Ovako velika koli~ina kerami~kog materijala na Kr{evici moè se objasniti samo postojawem lokalne grn~arske radionice. Za razliku od tako razgranate produkcije grn~arije, metalni nalazi iz naseqa su daleko skromniji. Na prvom mestu to je numizmati~ki materijal koji prati redosled i intenzitet priliva novca na ovom lokalitetu. Najstariji primerak je srebrna tetradrahma Damastiona koja je otkrivena u blizini lokaliteta i datovana u po~etke IV veka pre n. e. Slede bronzani novac Filipa II Makedonskog, nekoliko

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

@igovi sa dr{ki tasoskih amfora i deo posude sa lunarnim `igom E iz lokalne radionice

srebrnih drahmi Aleksandra Velikog, tetradrahma peonskog kraqa Audeleona, bronzani primerci Kasandra i grada Uranopolisa sa Halkidika, srebrni novac Pelagije koja je bliska kovawu Damastiona, a dva posledwa otkrivena komada sa akropole pripadaju Demetriju Poliorketesu i kovana su u Amfipoqu (294–288. pre n. e.). Na ovaj na~in i u numizmati~kom pogledu moè da se zaokruì jedan period od formirawa do ga{ewa ovog velikog naseqa, koje je ostavilo duboke tragove u dolini Ju`ne Morave. Od ostalih metalnih predmeta tokom iskopavawa na|eno je dosta gvozdenih, bronzanih i olovnih fragmenata koji su deformisani i te{ko ih je identifikovati. Najvi{e je gvozdenih klinova, zakovica, malih noèva, probojaca, dleta, sekira, bronzanih posuda, igala za {ivewe i sl. Zanimqivo je da oru`ja skoro i nema, a nekoliko kopaqa, vrhova strela i olovnih projektila za pra}ku, mogu da budu i deo lova~ke opreme. Repertoar nalaza iz Kr{evice obuhvata i predmete kao {to su {arnirske fibule od bronze ili gvo`|a, bronzane „tra~ke“ fibule i dvojne igle koje su, kao ukrasi, imale i sasvim odre|enu funkciju. Od nakita tu je i nekoliko prstenova, nau{nica i izvestan broj staklenih perli, kao i perla od }ilibara. Sve su to jeftiniji proizvodi koji su kori{}eni u svakodnevnom ìvotu, a potom nepa`wom

izgubqeni ili kao neupotrebqivi odba~eni. Iste ovakve predmete od srebra i zlata mogli bismo da o~ekujemo u grobovima, ali za sada imamo samo neke okvirne indicije o lokaciji na kojoj su se stanovnici Kr{evice mogli sahrawivati. Po nekim pretpostavkama, nekropola se nalazila na mestu dana{weg sela, ispod ku}a i ba{ti, ali istra`ivawa na ovom prostoru do sada nisu ra|ena.

Lokalna kuhiwska keramika

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Osnovni oblici lokalne keramike u Kr{evici: posude za pi}e (1–6 kantarosi, 7 kiliks, 8–10 skifosi), stono posu|e (11–16 tawiri, 17–19 zdele). Crte` Aleksandar Kapuran

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Osnovni oblici lokalne keramike u Kr{evici: posude za vino i pi}e (20 ojnohoa, 21 kr~ag, 22 krater), kuhiwsko posu|e (23–27 ~inije, 28 lonac, 29 posuda za pe~ewe hleba), posude za vodu – hidrije (30–31) i posuda za skladi{tewe hrane (32 pitos). Crte` Aleksandar Kapuran

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

OBLICI JAVNOG I PRIVATNOG @IVOTA

Gra|evine na akropoli, po svim karakteristikama, mogu se svrstati u objekte od javnog zna~aja, od kojih smo naveli kulu, skladi{te i svetili{te. Ovo posledwe doveli smo u vezu sa dva oltara u severoisto~nom delu platoa. Pripadali su objektima u kojima se nalazio `rtvenik, gde su vr{eni obredi i u ovom slu~aju nije iskqu~eno da su imali javni karakter. Otkri}e jo{ jednog ku}nog oltara na jugozapadnom delu akropole, me|utim, navodi nas na pretpostavku da su to ipak bile privatne ku}e sa oltarima gde su vr{eni obredi posve}eni bogovima za{titnicima ili precima. Ne{to sli~no mo`e da se odnosi

Kao {to moè da se vidi, istraìvawa u Kr{evici obuhvatila su samo mawe delove lokaliteta i bila su koncentrisana na dva suprotna kraja â&#x20AC;&#x201C; akropolu i podgra|e pored reke. Tako su i rezultati vi{e ukazivali na wihove razlike, nego sli~nosti, pa smo mogli da steknemo neke impresije, ali ne i predstavu o celini ovog naseqa. Zato o elementima javnog i privatnog ìvota moèmo da ponudimo samo izvestan broj primera sa terena, kao ilustraciju ove dve sfere koje je obi~no te{ko razdvojiti.

Kompleks gra|evina na akropoli (2005), ku}ni oltar na akropoli (2004)

Koncentracija posuda (pitosi, hidrije, amfore) zapadno od gra|evine sa svodom â&#x20AC;&#x201C; rezervoara

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

i na vi{e objekata na severoisto~noj strani platoa koji su, po svemu sude}i, pripadali dobro opremqenim doma}instvima. Pored hlebnih pe}i tu su na|eni `rvwevi za mlevewe, fragmenti posuda i `ivotiwske kosti, {to je sve upu}ivalo da je ovaj deo akropole bio gusto naseqen. Ako bi se iskopavawa pro{irila i na severoisto~nu padinu, onda bismo sigurno dobili boqu predstavu o izgledu onog dela naseqa gde je `iveo najve}i procenat stanovnika.

Pored pe}i sa kalotom, od predmeta zna~ajnih za ishranu, jedan od ~estih nalaza su `rvwevi, koji su po pravilu bili izra|eni od tvrdog kamena â&#x20AC;&#x201C; bazalta. Sastojali su se od ve}e plo~e i pravougaonog recipijenta sa prorezom u sredini, a `ito se mlelo povla~ewem napred â&#x20AC;&#x201C; nazad. Kao inovacija, u nasequ se pojavilo i savremenije re{ewe â&#x20AC;&#x201C; mawi i efikasniji rotacioni `rvaw. Na osnovu velikog broja, uglavnom fragmentovanih komada, mo`e se

Nalazi kultnog karaktera vezani za gra|evinu sa svodom: dve posude (ojnohoa i hidrija), bukranion (Bos Primigenius) i kosti otkrivene prilikom pra`wewa rezervoara

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

zakqu~iti da je za svoje potrebe skoro svaka ku}a imala ne samo `rvaw, ve} i poseban oblik posude za pe~ewe hleba i, kona~no, pe} sa kalotom. O ishrani stanovnika dragocene podatke pruìo je mnogobrojan osteolo{ki materijal otkriven u arheolo{kim slojevima. Paleozoolo{ka analiza, zasnovana na uzorku od oko 10.000 primeraka, pokazala je svu raznovrsnost i zna~aj faune u ìvotu ovog naseqe. Zbog izuzetno pogodnog poloàja, u neposrednoj okolini su bile zastupqene ne samo sve vrste doma}ih ìvotiwa, ve} i divqa~. Zavidan nivo u izboru hrane svakako je odredio i veoma {irok repertoar posuda, ~esto rafiniranih oblika, pa se sti~e utisak da je kr{evi~ka ishrana imala i neke kulinarske ambicije zasnovane na mediteranskoj kuhiwi, prilago|ene lokalnim klimatskim odlikama. U ovakvom ambijentu, pored zadovoqavawa svakodnevnih potreba, moèmo sigurno ra~unati i sa prigodnim svetkovinama u kojima je u~estvovalo stanovni{tvo. U podno`ju lokaliteta svakako je u prvom planu bio sistem gra|evina koji je naseqe snabdevao

vodom. To je verovatno bio najve}i projekat i najskupqa investicija kojom su zaduìli stanovnike. O distribuciji vode do svih delova naseqa za sada se moè zakqu~ivati na osnovu velikog broja posuda za vodu – hidrija, koje se pronalaze razbacane po celom lokalitetu, ali s najve}om koncentracijom oko rezervoara. Ovo javno mesto sigurno je imalo zna~ajnu ulogu u svakodnevnom ìvotu i sasvim je uobi~ajeno {to je na tom prostoru otkriveno nekoliko nalaza vezanih za kult i posve}enih odre|enim boànstvima. Na jednom mestu, neposredno uz rezervoar, na|ena je poloèna glava pragove~eta (Bos Primigenius), ìvotiwe koja je u me|uvremenu izumrla. O wenoj veli~ini dosta govori raspon rogova od 1,36 m. Nekoliko metara daqe, jedna pored druge, na|ene su dve posude, za vino i vodu – ojnohoa i hidrija. Na dnu su imale otvore, pa se pretpostavqa da su bile kori{}ene prilikom libacije – prino{ewa te~ne `rtve bogovima. Sa zapadne strane, ispod kamenih blokova, na velikoj povr{ini leàli su delovi vi{e posuda, uglavnom pitosa, hidrija i amfora,

Postoqa za bazene s vodom i wihov izgled na jednoj ati~koj posudi

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Scena sa razbojem sa ati~ke posude i tka~ki tegovi

ali pravi razlog ovog slu~aja osta}e nam nepoznat. Izuzetan je i nalaz koji je otkriven prilikom pra`wewa rezervoara. Iz vode i blata prvo su izvla~eni kameni blokovi, a potom ne{to keramike i mno{tvo ìvotiwskih kostiju. U po~etku se mislilo da je re~ o otpadnom materijalu. Analize su, me|utim, pokazale da se u ispuni, pored ostalog, nalazilo deset kowa i dvadeset pasa. Te{ko je poverovati da su usled neke po{asti stradale samo vredne, plemenite ìvotiwe, jaha}i kowi i rasni psi. O~igledno je bila re~ o nekom ritualu, o kome moèmo samo da naga|amo. Na prostoru severno od velike platforme na|eni su delovi lobawa nekoliko jelena sa velikim rogovima. Lov na krupnu divqa~ u obli`wim {umama bio je uobi~ajen, a verovatno su neki od tih trofeja bili posve}eni kultu lova. Otprilike na istom delu lokaliteta otkriveni su ostaci objekta pored koga su bila poloèna dva postoqa za bazen s vodom. Ovi predmeti ritualnog karaktera u gr~kom svetu

obi~no se postavqaju ispred svetili{ta. U na{em slu~aju izgled ovog objekta, fragmenti luksuznih posuda, kao i kamena postoqa, mogli bi da ukazuju na jedno od svetili{ta kr{evi~kog naseqa. Jedna od {iroko zastupqenih manifestacija svakodnevnog ìvota u ovom nasequ svakako je bilo tkawe. U Kr{evici je do sada otkriveno skoro dve hiqade kerami~kih tegova koji su bili sastavni deo razboja, pr{qenaka za vreteno, kao i kalemova, predmeta {ire namene. Veliki broj takvih nalaza otkriven u okvirima naseqa moè da bude samo posledica intenzivne tka~ke delatnosti u ve}ini doma}instava, koja su raspolagala svim potrebnim resursima. Iz paleozoolo{kih analiza vidi se da znatan deo faune ~ine ovce i koze, koje su se gajile i zbog vune. Tkawe je, ina~e, poznato kao deo ku}ne radinosti kojom su se, po tradiciji, prevashodno bavile devojke i ène. Izrada ode}e u kontinentalnim klimatskim uslovima svakako je morala imati va`nu ulogu u podmirivawu nekih osnovnih ìvotnih potreba.

Kale â&#x20AC;&#x201C; Kr{evica 2011, 3D situacija (snimak i obrada Aleksandra Suboti} i Aleksandar Nikoli})

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

KR[EVICA, DAMASTIONâ&#x20AC;Ś

nog kamena, ~ak i ako se u obzir uzmu sva naknadno nastala o{te}ewa, ne uliva poverewe, jer bi se bar na kqu~nim mestima o~ekivali mo}ni zidovi akropole. Ono {to su istra`iva~i zatekli slika je osiroma{enog naseqa. Paralele sa podgra|em mogu se na}i u gra|evini prizidanoj uz veliku platformu i pe}ima iz posledweg horizonta. Velike razlike u kvalitetu gradwe i organizacije ovog prostora u okvirima jednog naseqa, koje je trajalo ne{to vi{e od sto godina, mogu se objasniti na razli~ite na~ine, od uticaja prirodnih faktora i opadawa ekonomskih prilika, do izvesnih populacionih promena. Me|utim, sve pretpostavke ostaju na nivou naga|awa, jer mnogo toga kqu~nog jo{ uvek nije poznato, pa se sti~e utisak da su istra`ivawa jo{ na po~etku. Delimi~no u vezi s tim je i drugo pitawe. Naime, posle nalaza iz starijeg gvozdenog doba, u prvo

Deset godina iskopavawa u Kr{evici dalo je neke izuzetne rezultate, ali na vi{e pitawa odgovore ne moèmo brzo o~ekivati. Kada je, na primer, u podno`ju lokaliteta otkriven kompleks sa monumentalnim gra|evinama, odmah se videlo da potpuno odudaraju od gra|evina na akropoli iz najmla|e faze. Stariji slojevi su samo delimi~no ispitani i tu nije bilo nikakvih tragova koji bi odgovarali objektima u podno`ju. Izuzetak moè da bude samo ugaoni blok koji je, kao spolija, uzidan u temeqe kule. Ako po|emo od pretpostavke da je akropola svojom dominantnom pozicijom morala od po~etka da ima atribute centralnog mesta koje {titi i organizuje ìvot u nasequ, onda dosada{wim rezultatima moramo biti razo~arani. Iako je utvr|ewe imalo impozantan rov, postoje}i bedem od lomqe-

Stratigrafski odnosi na akropoli od najstarijeg do najmla|eg horizonta (2005)

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Detaqi tesanika i kvadera na velikoj platformi

vreme je bila logi~na pretpostavka da je u ìvotu ovog naseqa aktivnu ulogu imala i lokalna populacija. Pokazalo se da je, prema arheolo{kim podacima, od kraja VI veka pre n. e. ovaj deo Ju`ne Morave bio slabo naseqen i da je te{ko na}i neke ubedqivije tragove naseqa ili nekropola iz ovog perioda. Osim toga, sav arheolo{ki materijal otkriven u Kr{evici upu}uje na gr~ke uzore, pa izgleda kao da lokalne keramike nije ni bilo. Tako na pitawe ko su bili stanovnici ovog naseqa moèmo da iznesemo samo neke neobavezne pretpostavke – gr~ki kolonisti, helenizovani stranci, varvari koji su stekli gr~ka iskustva… Nakon svega, dolazimo do utiska da o identitetu ove populacije znamo otprilike isto toliko koliko, na primer, i o postojawu robova i ropstva u Kr{evici. Paralela nije slu~ajna, jer pred nama je sasvim konkretan problem: koja je to fizi~ka radna snaga, zajedno sa inèwerima i majstorima, velikom ve{tinom podigla onakve zidove i gra|evine poput rezervoara za vodu pored Kr{evi~ke reke? Ovo je samo jedna od zagonetki Kr{evice koje moramo da re{avamo pa`qivim analizama dosada{wih rezultata, multidisci-

plinarnim metodolo{kim pristupom i prikupqawem dodatnih podataka, kako bi bile izbegnute sve vrste naga|awa. Jedno od kqu~nih pitawa je i za{to je naseqe u Kr{evici napu{teno. Pretpostavqa se da su razlog podizawa nivoa podzemnih voda bile mawe klimatske promene ili pak posledice qudske aktivnosti, {to je sve moglo da se odrazi na ozbiqne promene lokalnog ekosistema. Naàlost, dosada{wi rezultati daju sasvim ograni~ene odgovore i na neka osnovna pitawa, kao {to je ono da li se zatrpavawe sistema za snabdevawe vodom ili kasnije napu{tawe naseqa, moè objasniti prirodnim fenomenima, prinudnim odlaskom stanovnika jer naseqe gubi svoju primarnu funkciju, ili je re~ o pritiscima spoqa. Posledwe pitawe nije lak{e, ali je svakako zahvalnije. Ve} je bilo govora o nasequ s odlikama gr~ke civilizacije koje se nalazilo daleko prema severu u varvarskom okruèwu. Posle istraìvawa u Kr{evici videlo se koliko su morali biti ozbiqni razlozi da se daleko od tada{wih centara civilizacije formira naseqe, koje je zahvaquju}i resur-

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

sima preko sto godina odràvalo veze sa Egejom. Jedini proizvodi koji su u to vreme mogli da omogu}e opstanak i prosperitet ove zajednice bili su dragoceni metali, srebro i zlato. Kr{evica leì u metalogenetskoj zoni sa bogatim leì{tima olova i srebra, koja se pruà od Halkidika daqe na sever du` srpskoâ&#x20AC;&#x201C;bugarske granice. Jedan od nezaobilaznih primera je zagonetan slu~aj Damastiona. Anti~ki geograf Strabon, koji je ìveo na prelazu stare u novu eru, govori o rudni~kom gradu koji je, negde u ilirskim oblastima, u IV veku pre n. e. kovao novac, a treba dodati i trgovao srebrom. Na jednom mestu on dodaje da su Damastion osnovale izbeglice sa ostrva Egine i kolonisti iz grada Mende. Ovde nije prilika da se upu{tamo u ova sloèna pitawa, ali, primera radi, moèmo da poredimo ova dva, svaki na svoj na~in, zna~ajna lokaliteta. S jedne strane je Damastion, grad koji je za sada poznat samo iz anti~kih izvora i nije precizno lociran, a s druge strane je Kale u Kr{evici, bezimeno,

ali jedino urbano naseqe sme{teno na prostoru koji je delio Iliriju od Trakije. Moèmo li jednim potezom da re{imo oba problema i lociramo Damastion u dolini Ju`ne Morave? Argumenata ima i za ovu tezu i protiv we, tako da su svi zakqu~ci jo{ preuraweni i ovu dilemu trebalo bi da re{e daqa istraìvawa. Tokom iskopavawa u Kr{evici nisu otkriveni zna~ajniji tragovi metalur{kih aktivnosti i ima se utisak da je naseqe vi{e sluìlo kao centar odakle je metal distribuiran u druge krajeve. O robi koja je i{la na jug te{ko moèmo o~ekivati preciznije podatke, ali zato imamo brojne rezultate koji svedo~e ne samo o proizvodima koji su dolinama Vardara, P~iwe ili Strume stizali iz Egeje, ve} i o gr~kom prisustvu u Kr{evici. Ovaj problem bio bi bliè re{ewu da smo na posudama, umesto znaka E, nalazili ìgove sa slovom D ÂšamastionÂş ali, u svakom slu~aju, Kale, za sada, predstavqa jedno od potencijalnih re{ewa koje se ne moè zaobi}i.

Tetradrahma Damastiona s po~etka IV veka i srebrni novac Pelagije s po~etka III veka pre n. e. Karta sa polo`ajem lokaliteta Kr{evica

2001 â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

Pogled na lokalitet sa severozapada (2003)

SKORDISCI NA GRANICAMA HELENISTI^KOG SVETA

Save i Dunava. Panonija i Podunavqe tako postaju polazi{ta za odrede ratobornih Kelta koji su ubrzo preplavili delove Balkana, a 279. godine upali u Makedoniju, Gr~ku i napali ~uveno svetili{te u Delfima. Jedan od glavnih pravaca kojim su prodirali prema jugu bila je dolina Morave, a Kr{evica se nalazi na mestu koje nije moglo da bude neprime}eno. U ovakvim prilikama obi~no se ra~una s nekim ru{ila~kim naletom posle koga bi se `ivot u nasequ naglo prekinuo, ali dosada{wa iskopavawa

U arheolo{koj literaturi o kraju starijeg gvozdenog doba na centralnom Balkanu ima malo podataka i jedino istorijski doga|aji na dramati~an na~in dovode u vezu stanovnike doline Morave sa keltskim osvaja~ima. Krajem IV veka pre n. e. Kelti su zauzeli velike delove Karpatskog basena i naselili krajeve oko

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Latenske jame na akropoli (2004–2005)

2001 â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

u Kr{evici to ne mogu da potvrde. O keltskoj invaziji prema Gr~koj znamo dosta iz anti~kih izvora, ali na arheolo{kom planu ovi doga|aji nisu ostavili zna~ajnije tragove, {to istra`iva~ima predstavqa dodatni problema. Kao {to je poznato, posle poraza kod Delfa, Kelti se povla~e u razli~itim pravcima, a prema izvorima samo jedna grupa se vra}a odakle je i do{la, naseqava oblast oko Save i Dunava i uzima ime Skordisci. Od tog vremena Kelti dominiraju najva`nijim putevima centralnog Balkana sve do dolaska Rimqana krajem I veka pre n. e.

Bronzane fibule sredwolatenske sheme (sredina II veka pre n. e.) Rekonstruisane latenske posude otkrivene u jami 1 (2001)

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

U III/II veku pre n. e. o wihovim odnosima sa helenisti~kim svetom ne zna se mnogo i verovatno su kao najamnici u~estvovali u vojskama makedonskih vladara. Ono {to pribli`ava Skordiske i druge balkanske varvare helenisti~kim oblastima bila je ekspanzivna politika Rima na Balkanu. Zna~ajne promene nastale su padom makedonske kraqevine 168. godine i formirawem rimske provincije dvadesetak godina kasnije. U narednim decenijama usledi}e ~esti pqa~ka{ki pohodi u kojima

pored drugih balkanskih varvara u~estvuju i Skordisci kao jedni od glavnih organizatora. U ovim akcijama prodiru duboko na jug pusto{e}i bogate oblasti i Rimqani ~esto te{ko uspevaju da se suprotstave agresivnom i mnogobrojnijem neprijatequ. S promenqivom ratnom sre}om, ovi sukobi }e trajati do prvih decenija I veka pre n. e. Kada su u jednom naletu Skordisci zajedno sa Medima i Dardancima opqa~kali i spalili svetili{te u Delfima to je izazvalo odlu~nu rimsku reakciju. Oko 84.

Kompleks gra|evina na akropoli. Brojevi ozna~avaju lokacije latenskih jama

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Teritorije Skordiska u II/I veku pre n. e. sa va`nijim lokalitetima

1. ^arnok 2. ^urug 3. Osijek 4. Plavna 5. Turski [anac 6. Privlaka 7. Orolik 8. Gradina na Bosutu 9. Sr. Mitrovica 10. Gomolava 11. Pe}inci 12. Kupinovo 13. St. Slankamen 14. Surduk 15. N. Banovci 16. Zemun 17. Beograd (Karaburma, Rospi ]uprija) 18. Brestovik 19. @idovar 20. Kostolac 21. Mala Vrbica (Ajmana, Konopi{te) 22. Vajuga – Pesak 23. Para}in 24. Kr{evica 25. Pre{evo – Kacipup

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

godine pre n. e. vojskovo|a Kornelije Scipion Azijagen uspeva da Skordiske te{ko potu~e i protera na sever prema Dunavu i wihovim mati~nim podru~jima. O ovim doga|ajima obave{teni smo iz anti~kih izvora, ali zahvaquju}i rezultatima istra`ivawa u Kr{evici sada raspola`emo i dodatnim podacima. Po~etkom iskopavawa na akropoli iznena|ewe su predstavqali brojni nalazi latenske keramike na|eni u povr{inskim slojevima dosta o{te}enim obradom zemqi{ta. Keramika je uglavnom bila koncentrisana na jugozapadnom delu platoa, ali kasnije se pokazalo da je najvi{e materijala otkriveno u objektima na centralnom prostoru gde se nalazio i kompleks sa gra|evinama. Re~ je o kru`nim jamama ukopanim u starije slojeve koje su prema svim odlikama imale kultnu namenu. Kao deo rituala pored drugih nalaza u ispuni je bilo najvi{e razbijenih posuda koje su u ve}ini slu~ajeva rekonstruisane. Gledano u celini, kerami~ki oblici odnose se na nekoliko osnovnih kategorija. Znatan deo ~ine posude karakteristi~ne za kasnolatensku produkciju sa teritorija Skordiska, posebno oblasti oko Save i Dunava. Ovde je vredno primetiti da se pored standardnih oblika, kao {to su zdele S profilacije, lonci i dr., javqaju i primerci sa uo~qivim helenisti~kim uticajem: posuda sa dve dr{ke tipa kantaros sa ugla~anim ornamentom postavqena na visoku stopu, duboke zdele inspirisane megarskim ~a{ama ili posuda sa poklopcem koja podse}a na gr~ke lekane. O~igledno je wihov boravak na jugu ostavio posledice i na poqu grn~arije. Grubu keramiku naj~e{}e ~ine lonci sa metli~astim urezima koji su ~esti kako kod Skordiska, tako i kod Da~ana, dok takozvane da~ke {oqe jasno ukazuju na wihovo poreklo. Ostale posude grube fakture, ~esto velikih dimenzija, pripadaju jednostavnim i prevashodno funkcionalnim formama i mogu da odgova-

raju kraju starijeg gvozdenog doba, a u lokalnim sredinama mogu dugo da ostanu u upotrebi bez bitnih promena. U ovim jamama helenisti~ka keramika je, za sada, relativno retka. Dva nalaza u podno`ju lokaliteta dala su dragocene podatke o po~ecima keltskog prisustva u Kr{evici. To su dve bronzane fibule sredwolatenske sheme koje odgovaraju sredini II veka pre n. e., dakle otprilike istom periodu kada po~iwu i prvi sukobi sa Rimqanima. Ostali nalazi, pre svega kerami~ki materijal, prema svim osnovnim odlikama odgovara posledwim decenijama II veka i I veku pre n. e. Posebno je zanimqiv veliki izbor razli~itih oblika koji mogu da se dovedu u vezu sa populacijama koje su u~estvovale u ovim zajedni~kim poduhvatima. Prema anti~kim izvorima, u ovoj velikoj koaliciji se, pored Skordiska, pomiwu tra~ka plemena, Da~ani, Dardanci i Tribali. Posle ovih otkri}a u Kr{evici, jasno je da se na mestu ostataka anti~ke akropole, vi{e od sto godina nakon wenog napu{tawa, formiralo va`no upori{te i pribe`i{te Skordiska i drugih varvara. Imalo je izuzetan polo`aj sa dobro za{ti}enim platoom odakle je dominiralo Vrawskom kotlinom, a u neposrednoj blizini bile su dve va`ne komunikacije koje su otvarale put prema jugu â&#x20AC;&#x201C; dolina Morave i Kr{evi~ka reka sa P~iwom. Osim u Kr{evici, u okolini je otkriveno vi{e latenskih nalaza koji su pokazali da Skordisci od sredine II veka pre n. e. dominiraju dolinom Ju`ne Morave i tako postaju rimski susedi. To je Rimqanima bio dovoqan razlog da napadnu Skordiske i pobede ih u odsudnom sukobu 84. godine pre n.e., prema svemu sude}i negde u Pre{evskoj kotlini. Posle izgubqene bitke, Skordisci se povla~e na prostor severno od Grdeli~ke klisure i zauvek napu{taju svoje dotada{we upori{te, dana{we kr{evi~ko Kale.

Radovi u toku istra`ivawa 2008. godine

Nenad Radoj~i}

ISKOPAVAWA U KR[EVICI I ZA[TITNI RADOVI NA LOKALITETU

PRVA ARHEOLO[KA ISKOPAVAWA na Kr{evici obavqena su1966. godine. Posle duè pauze istraìvawa su nastavqena 2001. godine zahvaquju}i sredstvima dobijenim od Koordinacinog tela za Pre{evo, Bujanovac i Medve|u i Ministarstva kulture Srbije. Ceo lokalitet je bio pod gustom vegetacijom, tako da je tek posle skidawa rastiwa na platou bilo mogu}e postaviti ortogonalnu mreù i otvoriti nekoliko probnih sondi. Prvi rezultati su bili ohrabruju}i i ve} naredne godine ovaj projekat su, znatnim sredstvima, podràli Program za razvoj Ujediwenih nacija (UNDP) i ameri~ka nevladina organizacija CHF. Mada je novac prevashodno bio usmeren ka lokalnom stanovni{tvu, odnosno angaòvawu me{tana u radovima na terenu, efekti su bili vi{e nego zna~ajni. Tako je 2002â&#x20AC;&#x201C;2003. godine, pored iskopavawa na akropoli, ceo lokalitet o~i{}en od niskog rastiwa, {to je omogu}ilo da se dobije sveobuhvatnija slika o izgledu ovog nalazi{ta, a podignut je i vi{enamenski pomo}ni objekat. Od 2004. godine finansirawe istraìvawa Kale â&#x20AC;&#x201C; Kr{evice preuzelo je Ministarstvo kulture Srbije, a 2010. godine zbog izuzetnih rezulta-

ta ovo nalazi{te je progla{eno za lokalitet od izuzetnog zna~aja. Budu}i da Kr{evica pripada op{tini Bujanovac, jednom od najsiroma{nijih regiona na jugu Srbije, zna~ajan doprinos, kroz javne radove, dali su i Ministarstvo za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, kao i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (2006â&#x20AC;&#x201C;2007, 2009). U ovim poslovima u~estvovao je veliki broj me{tana kojima je to bio jedini izvor prihoda. Taj novac iskori{}en je ne samo za rad na lokalitetu i wegovo odr`avawe, ve} i za ure|ivawe okolnog prostora, seoskih ku}a i ba{ti koje le`e na arheolo{kom nalazi{tu. U sklopu ovih radova napravqen je pristupni put do lokaliteta sa parkirali{tem, a vi{e puta je ure|ivana obala i plato pored Kr{evi~ke reke. Sve je to omogu}ilo da se na prostoru ispred nalazi{ta svake godine organizuju manifestacije koje pose}uje znatan broj me{tana i stanovnika okolnih sela. Ve} na samom po~etku iskopavawa, od otkri}a zidova, a potom i celih gra|evina na akropoli, ukazala se potreba da se preduzmu radovi za za{titu otkrivenih objekata. U prvo vreme, objekti su bili

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Faze istra`ivawa i za{tite objekata u podgra|u 2008–2011. godine

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Izgled sistema za snabdevawe vodom tokom za{titnog zatrpavawa 2011. godine. Pretpostavqeni izgled iz IV veka pre n. e.

prekriveni plasti~nim folijama i slojem zemqe, u ciqu preventivne konzervacije, a kao efikasnije re{ewe za za{titu objekata pokazalo se kori{}ewe geotekstila. Situacija u podgra|u bila je daleko sloènija. Od 2005. godine najve}i deo lokaliteta bio je preko godine pod vodom, tako da su arheolo{kim istraìvawima prethodili pripremni radovi koji su podrazumevali izbacivawe vode, a potom su{ewe i ~i{}ewe celog istraìvanog prostora. U tu svrhu

kori{}ene su pumpe razli~itih tipova i kapaciteta, a bilo je neophodno organizovati i dvadeset~etvoro~asovna deùrstva. Usled stalnih promena nivoa vode, zidovi i visoki profili bili su potkopavani, {to je iz godine u godinu sve vi{e ugroàvalo ceo lokalitet. Da bi se to spre~ilo, postavqane su drvene oplate, xakovi peska, a gorwe zone objekata i iskopanih povr{ina bile su prekrivane geotekstilom. I pored svih nastojawa da se lokalitet {to vi{e za{titi, neèqene posledice neprestanog

2001 –2011

KALE – KR[EVICA

Faze za{titnog zatrpavawa rezervoara za vodu 2011. godine

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

dejstva podzemnih voda sve vi{e su bile uo~qive. êste promene temperature i vodostaja ugroàvale su objekte gra|ene od velikih blokova istesanih od tufa â&#x20AC;&#x201C; kamena mawe ~vrstine i otpornosti. Pokazalo se da do tada sprovo|eni, preventivni konzervatorski zahvati nisu pruàli za{titu na duì period. Kada se projekat sanirawa takozvanog hidrotehni~kog kompleksa pomo}u drena`nih instalacija i konsolidacije zidova pokazao suvi{e skupim, pristupilo se delimi~nom zatrpavawu objekta, s pretpostavkom da bi se na taj na~in, ispunom vodosabirnog bazena slojevima {qunka i peska sve do nivoa otvora za vodu na rezervoaru, dobio izgled sistema za snabdevawe vodom kakav je bio u IV veku pre n. e. Ovakvo re{ewe nosilo je odre|eni rizik, jer nije bilo sigurno da }e se nabijawem zemqe uspe{no spustiti nivo vode i tako omogu}iti prezentacija celog arhitektonskog kompleksa. Strahovawa su bila opravdana. Kada je posao obavqen, a pumpe iskqu~ene, nivo vode je nastavio da raste i uskoro prekrio najvi{e delove gra|evine sa svodom. U ovoj situaciji nije bilo drugih mogu}nosti nego da se, uz konsultacije sa predstavnicima Ministarstva kulture i Zavoda za za{titu spomenika kulture iz Ni{a, donese odluka o zatrpavawu objekta sve do iznad kote ugroènosti od podzemnih voda. U novembru 2011. godine to je i u~iweno uz pomo} mehanizacije, po{to su prethodno svi osetqiviji objekti obezbe|eni. Sada su sve gra|evine pod zemqom, a na povr{ini }e ostati samo zidovi od ma-

sivnih tesanika koji se diù uz padinu, a koji su nekada prikupqali vodu i {titili naseqe od ve}ih padavina. Obustavqawe daqih radova i zatrpavawe lokaliteta u podno`ju pokazalo je da u ovom trenutku ne postoji zadovoqavaju}i na~in re{ewa problema podzemnih voda, niti mogu}nost da se ceo sistem za snabdevawe vodom iz IV veka pre n. e. predstavi javnosti kao jedan od izuzetnih primera anti~kog gra|evinarstva sa periferije mediteranskog sveta. Uprkos jasnim indicijama, da se na ovom sektoru nalaze strukture koje se u {irokom pojasu pruàju du` Kr{evi~ke reke, sada je o~igledno da }e istraìvawa najboqe o~uvanih delova ovog naseqa biti ostavqena za neka boqa vremena. Bez obzira na trenutne okolnosti svi dosada{wi rezultati pokazuju da dugotrajnim, sistematskim istraìvawima {irokog opsega, ovakvo arheolo{ko nalazi{te, koje zasluùje izuzetno mesto u Prostornom planu P~iwskog okruga, moè da pruì pravu perspektivu i podsticaj odrìvog razvoja ovog kraja. Da podsetimo da se kr{evi~ko Kale nalazi izme|u Koridora 10 â&#x20AC;&#x201C; magistralnog puta koji Moravsko-vardarskom dolinom povezuje sredwu Evropu sa Gr~kom, i puta koji vodi, uz manastir Prohor P~iwski, prema Republici Makedoniji. U skladu s projektima vezanim za infrastrukturu ovog dela op{tine Bujanovac, Kale u Kr{evici predstavqa zna~ajan punkt kao kulturni spomenik i turisti~ka destinacija.

Vera Krsti} i Aca \or|evi}

KATALOG NALAZA

1. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2008, 91523/08 Glina, vitlo, firnis Dimenzije: Ro 9,1 cm; Rd 4,1 cm; h 7,1 cm IV vek pre n. e. Kantaros (zdelaâ&#x20AC;&#x201C;kantaros) sferi~ne forme na profilisanoj stopi, sa dve visoke, povijene dr{ke. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crvenomrko pe~ena, mrko firnisovana i spoqa i iznutra.

3. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2005, 90782/05 Glina, vitlo, firnis, slikano Dimenzije: Ro 7,9 cm; h 7,1 cm IV/III vek pre n. e. Kantaros sa plo~astom (mamuza) dr{kom. Sa~uvan je obod, vrat, deo kanelovanog recipijenta, kao i deo jedne dr{ke. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, mrko firnisovana. Na vratu je mrkom bojom oslikana gran~ica.

Publikovano: Popovi} 2012: fig. 8.

Nepublikovano.

2. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2008, 91524/08 Glina, vitlo, firnis Dimenzije: Ro 9,6 cm; Rd 4,3 cm; h 7,2 cm IV vek pre n. e. Kantaros (zdelaâ&#x20AC;&#x201C;kantaros) sferi~ne forme na profilisanoj stopi, sa dve visoke, povijene dr{ke. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crvenomrko pe~ena, mrko firnisovana i spoqa i iznutra. Dr{ke su o{te}ene.

4. Zdela Podgra|e, sonda E, 2003, 91525/03 Glina, vitlo, firnis, pe~atni ornament, radla Dimenzije: Ro 9,1 cm; Rd 4,1 cm; h 7,1 cm IV/III vek pre n. e. Zdela kalotaste forme (Echinus zdela), blago povijenog oboda ka unutra i prstenastog dna. S unutra{we strane ukra{ena je sa ~etiri palmete, a oko wih radlom. Ra|ena je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, mrko firnisovana.

Publikovano: Popovi} 2012: fig. 8.

Publikovano: Popovi} 2005a: 167, pl. I.13; Popovi} 2007a: 129, fig. 5.4.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

5 5. Zdela Podgra|e, sonda E, 2008, 91526/08 Glina, vitlo, firnis, pe~atni ornament, radla Dimenzije: Ro 11,4 cm; Rd 7,7 cm; h 3,5 cm IV/III vek pre n. e. Zdela kalotaste forme (Echinus zdela), blago povijenog oboda ka unutra i prstenastog dna. S unutra{we strane ukra{ena je sa ~etiri palmete, a oko wih radlom. Ra|ena je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, mrko firnisovana.

Nepublikovano.

6. Zdela Podgra|e, sonda E, 2005, 90762/05 Glina, vitlo, firnis, pe~atni ornament, radla Dimenzije: Ro 16,5 cm; Rd 10,4 cm; h 4,6 cm IV/III vek pre n. e.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Zdela kalotaste forme, blago povijenog oboda ka unutra i prstenastog dna. S unutra{we strane ukra{ena je sa ~etiri palmete, a oko wih radlom. Ra|ena je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, svetlomrko pe~ena, mrko firnisovana.

7. Zdela Podgra|e, sonda E, 2005, 91527/05 Glina, vitlo, firnis Dimenzije: Ro 10 cm; Rd 6,3 cm; h 4,9 cm IV/III vek pre n. e. Zdela kalotaste forme, povijenog oboda ka unutra. Ra|ena je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, crvenomrko firnisovana. Dno je prstenasto.

8. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90783/05 Glina, vitlo, firnis Dimenzije: Ro 13,6 cm; Rd 8,3 cm; h 1,9 cm IV vek pre n. e. Plitak tawir zaobqenog oboda. Na recipijentu, s unutra{we strane nagla{eno je rebro, a na obodu je `leb. Ra|en je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~en, tamnomrko firnisovan. Dno je prstenasto. Sa spoqne strane dna oslikana su dva koncentri~na kruga.

Nepublikovano.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

9. Fijala Podgra|e, sonda E, 2005, 90807/05 Glina, vitlo, firnis Dimenzije: Ro 16 cm; Rd 3,1 cm; h 4,9 cm IV vek pre n. e. Fijala kalotaste forme, horizontalno izvijenog oboda na spoqa. Sa spoqne strane recipijenta urezane su kanelure. Ra|ena je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana. Dno je uvu~eno.

10. Fijala Podgra|e, sonda E, 2005, 90806/05 Glina, vitlo, firnis Dimenzije: Ro 15,2 cm; Rd 4,7 cm; h 4,5 cm IV vek pre n. e. Fijala kalotaste forme, horizontalno izvijenog oboda na spoqa. Ra|ena je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana. Dno je uvu~eno. Publikovano: Popovi} 2012: fig. 9.

Publikovano: Popovi} 2006: 527, fig. 8.6; Popovi} 2007a: 129, fig. 5.3; Popovi} 2012: fig. 9.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

13. Fragment kantarosa Akropola, rov A, 2002, 93977/02 Glina, vitlo, St. Valentin Dimenzije: 3,4 h 4,1 cm IV vek pre n. e. Sa~uvan je deo horizontalno razgrnutog oboda kantarosa ukra{en jezi~cima crne boje. Ispod je poqe sa belo slikanom lovorovom gran~icom i krupnim plodovima na crnoj podlozi. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, slikana.

Publikovano: Krsti} 2005: 196, T. II.3.

11. @i`ak Podgra|e, sonda E, 2005, 91528/05 Glina, vitlo, firnis, crnofiguralni stil Dimenzije: R 9,1 cm; h 2,2 cm IV vek pre n. e. @i`ak kru`ne forme, u obliku diska, sa sa~uvanim delom jednog gorionika i vidqivim tragom drugog. Na bo~noj strani tela mrkom bojom oslikana je talasasta linija, a na gorwoj popre~ne cik-cak linije. Ra|en je od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~en, firnisovan, crnofiguralno oslikan.

14. Fragment kantarosa Akropola, prostorija B, 2005, 93218/05 Glina, vitlo, St. Valentin Dimenzije: 3,6 h 3,2 cm V/IV vek pre n. e. Sa~uvan je deo horizontalno razgrnutog oboda kantarosa ukra{en jezi~cima i ta~kastim ornamentom crne boje. Potom je vertikalno poqe sa belo slikanom talasastom linijom oivi~eno belo slikanim ta~kastim ornamentom. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, slikana. Nepublikovano.

Nepublikovano.

12. Fragment kantarosa Akropola, sonda N 11, 2001, 93722/01 Glina, vitlo, St. Valentin Dimenzije: 4,4 h 4,3 cm V/IV vek pre n. e. Sa~uvan je deo horizontalno razgrnutog oboda St. Valentin kantarosa ukra{en motivom jezi~aka slikanih mrkom bojom na svetloj podlozi. Ispod motiva jezi~aka su dve horizontalne linije i {iroko poqe sa motivima rombova slikani crnom i belom bojom na svetloj podlozi. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, slikana. Publikovano: Krsti} 2005: 196, T. II.1.

12â&#x20AC;&#x201C;15

2001–2011

KALE – KR[EVICA

15. Fragment kantarosa Podgra|e, sonda E, 2005, 93224/05 Glina, vitlo, St. Valentin Dimenzije: 2,6 h 3,8 cm V/IV vek pre n. e. Sa~uvan je deo vrata i trbuha kantarosa sa nagla{enim prelazom vrata u trbuh posude. Sa~uvan je mali deo vertikalnog poqa sa belo slikanom gran~icom, a ispod je horizontalno poqe sa belo slikanom cikcak linijom. Sledi horizontalno poqe sa tamnomrko slikanim jezi~cima na svetloj osnovi. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, slikana.

17. Fragment skifosa Akropola, sonda N 9, 2001, 93711/01 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 2,8 h 2,8 cm IV vek pre n. e. Fragment oboda i vrata skifosa na kojem je sa~uvan slikani deo figure – deo glave u desnom profilu i ramena prekrivenog hitonom. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska i crveno pe~ena. Premazana je tamnomrkim firnisom i slikana crvenom bojom.

Publikovano: Krsti} 2005: 196, T. II.2.

Publikovano: Krsti} 2005: 203, T. V.39.

16. Fragment skifosa Akropola, sonda N 9, 2001, 93781/01 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 3,1 h 3,7 cm IV vek pre n. e. Fragment oboda i vrata skifosa na kojem je sa~uvan slikani deo figure – glava u desnom profilu, ramena i deo ode}e – hitona sa naborima, a iza figure je trag floralnog ornamenta. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana, slikana crvenom bojom.

18. Fragment skifosa Akropola, sonda N 11, 2003, 93200/03 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 4,4 h 4,3 cm IV vek pre n. e. Fragment oboda i vrata skifosa na kojem je sa~uvan slikani deo figure – glava u levom profilu, ramena i deo ode}e – hitona sa naborima, a iza figure je trag floralnog ornamenta. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana, slikana crvenom bojom.

Publikovano: Krsti} 2005: 203, T. V.38.

Publikovano: Krsti} 2005: 203, T. V.41.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

19. Fragment skifosa Akropola, sonda S, 2002, 94000/02 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 3,2 h 2,4 cm IV vek pre n. e. Fragment oboda i vrata skifosa na kojem je sa~uvan slikani deo figure â&#x20AC;&#x201C; glava u levom profilu, ramena i deo ode}e â&#x20AC;&#x201C; hitona sa naborima, a iza figure je trag floralnog ornamenta. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana, slikana crvenom bojom.

21. Fragment skifosa Akropola, prostorija A, 2005, 93219/05 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 3,1 h 2,3 cm IV vek pre n. e. Fragment oboda i vrata skifosa na kojem je sa~uvan slikani deo `enske figure â&#x20AC;&#x201C; glava u levom profilu i ramena. U kosi je ukras oslikan belom bojom. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana, slikana crvenom bojom.

Publikovano: Krsti} 2005: 204, T. V.40.

Publikovano: Popovi} 2007a: fig. 8.5.

20. Fragment skifosa Akropola, sonda N 11, 2003, 93196/03 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 7,3 h 5,2 cm IV vek pre n. e. Fragment oboda i vrata skifosa na kojem je sa~uvan deo dr{ke ispod oboda. Na obodu izme|u dr{ki je ornament u vidu jonske kime. Sa~uvan je samo mali deo desne figure, deo kose i le|a, a iza figure je floralni ukras. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, crveno pe~ena, tamnomrko firnisovana, slikana crvenom bojom.

22. Fragment posude Akropola, sonda N 11, 2001, 93720/01 Glina, vitlo, firnis, crvenofiguralni stil Dimenzije: 4,3 h 4,4 cm IV vek pre n. e. Fragment trbuha posude sa slikanom predstavom patke. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom veoma sitnog peska, naranxastocrveno pe~ena, tamnomrko firnisovana, slikana naranxastocrvenom bojom. Publikovano: Popovi} 2005: 165, pl. I.9.

Publikovano: Krsti} 2005: 204, T. V.43.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

23. Amfora Podgra|e, sonda E, 2010, 91485/10 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 13 cm; Rd 9 cm; h 73 cm V/IV vek pre n. e. (Mende) Amfora ovoidne forme, hiperboloidnog, visokog vrata, zaobqenog oboda izvijenog na spoqa, s dve trakaste dr{ke od ispod oboda do ramena posude. Dno je u vidu pe~urke. Ra|ena je od gline sa dodatkom krupnijeg peska, belocrveno pe~ena. Na dr{ci amfore urezano je slovo T. Nepublikovano.

24. Amfora Podgra|e, sonda E, 2006, 94315/06 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 11 cm; Rd 5,5 cm; h 73 cm V/IV vek pre n. e. (Tasos) Amfora ovoidne forme, hiperboloidnog vrata, zaobqenog oboda izvijenog na spoqa, s dve trakaste dr{ke od ispod oboda do ramena posude. Dno je u vidu pe~urke. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, belocrveno pe~ena. Na vratu je oslikana horizontalna bela traka. Publikovano: Popovi} 2007a: 126, fig. 2.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

25 26 25. Skifos Podgra|e, sonda E, 2005, 91529/05 Glina, vitlo, firnis, slikano Dimenzije: Ro 8,6 cm; Rd 4,6 cm; h 8,9 cm IV/III vek pre n. e. Skifos â&#x20AC;&#x201C; ati~ki tip, kompozitne forme (gorwi deo cilindri~an, dowi koni~an), prstenastog dna, s dve horizontalne dr{ke sme{tene ispod oboda. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en. Dowi deo je mrko firnisovan, a gorwi crvenomrko oslikan motivom palmete. Na dnu su oslikana dva koncentri~na kruga. Publikovano: Popovi} 2006: 527, fig. 9; Popovi} 2007a: 130, fig. 7.

26. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2005, 90763/05 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 8,8 cm; Rd 4 cm; h 5,6 cm IV/III vek pre n. e. Kantaros kompozitne forme (gorwi deo koni~an, dowi sferi~an), ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en, crveno bojen sa tragovima mrke boje. Dve vertikalno postavqene dr{ke prelaze obod. Dno je prstenasto.

27. [oqa sa dve dr{ke Podgra|e, sonda E, 2005, 91533/05 Glina vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 11,5 cm; Rd 5,9 cm; h 7 cm IV/III vek pre n. e. [oqa kompozitne forme (dowi deo koni~an, gorwi blago konveksan), s dve plo~aste dr{ke. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena, crveno bojena, mrkom bojom oslikana vegetabilnim motivima. Dno je prstenasto.

Nepublikovano.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

28. Amforiska Akropola, sonda N 14, 2003, 90809/03 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 5,3 cm; Rd 4,5 cm; h 12,5 cm IV/III vek pre n. e. Amforiska ovoidnog recipijenta, hiperboloidnog vrata, horizontalno razgrnutog oboda, s dve trakaste dr{ke od oboda do ramena posude. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~ena, svetlomrko bojena. Na ramenu je ukra{ena talasastom, izlomqenom, linijom. Rekonstruisani su vrat, obod i delimi~no dr{ke.

gline sa dodatkom sitnog peska, naranxasto pe~ena, crvenomrko bojena i crveno slikana. Dowi deo recipijenta ukra{en je horizontalnim linijama, a gorwi deo kombinacijom vegetabilnih i geometrijskih motiva (palmeta, ta~kasti i zrakasti ornament, Eirstab). Na dnu je slikani znak X. Publikovano: Popovi} 2006: 527, fig. 10; Popovi} 2007a: 130, fig. 7.

30. Oinohoa Podgra|e, sonda E, 2005, 91536/05 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: otvor 10,7 h 11,7 cm; Rd 8,7 cm; h 24 cm IV/III vek pre n. e. Oinohoa ovoidnog recipijenta sa {irokim trolisnim otvorom, trakastom dr{kom i prstenastim dnom. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~ena, mrko slikana. Na vratu posude je oslikana gran~ica, a na ramenu posude vegetabilni ornament. Dowi deo recipijenta ukra{en je horizontalnim linijama.

Nepublikovano.

29. Oinohoa Podgra|e, sonda E, 2005, 91535/05 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 7 cm; Rd 6,4 cm; h 17,2 cm IV/III vek pre n. e. Oinohoa ovoidnog recipijenta, hiperboloidnog vrata, s trakastom dr{kom, rekonstruisanim trolisnim otvorom i prstenastim dnom. Ra|ena je od

Publikovano: Popovi} 2007a: 130, fig. 7.

28 29

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

33 31 32

31. Oinohoa Podgra|e, sonda E, 2008, 90296/08 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: otvor 12,5 h 14,5 cm; Rd 9,6 cm; h 32,7 cm IV/III vek pre n. e. Oinohoa ovoidne forme, hiperboloidnog vrata, s trolisnim otvorom i trakastom dr{kom na kojoj je rebro. Dno je prstenasto. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~ena, crveno bojena.

otvorom sa izlivnikom, trakastom dr{kom i prstenastim dnom. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, naranxasto pe~ena, oslikana mrkocrnom bojom. Na ramenu posude oslikan je motiv zrakastog sunca, a trbuh posude ukra{en je horizontalnim linijama. Na dnu je slikani znak X. Nepublikovano.

33. Oinohoa Podgra|e, sonda E, 2009, 90974/09 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Rd 8,7 cm; h 25,2 cm IV/III vek pre n. e. Oinohoa ovoidne forme, hiperboloidnog vrata, s trakastom dr{kom. Otvor nedostaje. Dno je prstenasto. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~ena, crveno bojena.

Nepublikovano.

32. Oinohoa Podgra|e, sonda E, 2005, 91538/05 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: otvor 6,5 h 7 cm; Rd 6,6 cm; h 18,6 cm IV/III vek pre n. e. Oinohoa ovoidnog recipijenta, hiperboloidnog vrata, s rekonstruisanim, horizontalno razgrnutim

Nepublikovano.

2001–2011

KALE – KR[EVICA

34. Kr~ag Podgra|e, sonda E, 2005, 91539/05 Glina, vitlo, bojewe Dimenzije: Ro 6,9 cm; Rd 4 cm; h 7,2 cm IV/III vek pre n. e. Kr~ag sferi~nog recipijenta, hiperboloidnog vrata, s o{te}enom trakastom dr{kom, prstenastog dna. Na recipijentu posude urezan je ornament u obliku suze. Deo oboda je rekonstruisan. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska crveno pe~ena, crveno bojena.

vr{ava se volutom. Na dr{ci je {iroko rebro. Obod posude ukra{en je vertikalnim urezima, a na jednom kraju je kalemasto ispup~ewe. Na vratu je tamnomrkom bojom oslikan mre`asti ornament, a na ramenu su tragovi vegetabilnog ornamenta. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena, crvenomrko bojena. Nepublikovano.

36. Unguentarijum Akropola, sonda S 44–47, 2003, 91544/03 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 3,5 cm; Rd 3,7 cm; h 15,9 cm IV/III vek pre n. e. Unguentarijum ovoidne forme, cilindri~nog vrata, s trouglasto profilisanim obodom, prstenastog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en, bojen horizontalnim crvenim, mrkim i sivim linijama. Dve aplikacije u vidu dr{ki su na ramenu posude.

Nepublikovano.

35. Krater Podgra|e, sonda E, 2006, 91543/06 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: h 14,3–22,3 cm IV/III vek pre n. e. Deo kratera. Sa~uvan je deo hiperboloidnog vrata s trouglasto profilisanim obodom, deo ramena posude i jedna trakasta dr{ka koja prelazi obod i za-

Publikovano: Popovi} 2007a: 130, fig. 7.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

37. Posuda Akropola, sonda E, 2005, 91545/05 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 5,4 cm; Rd 9,3 cm; h 23,2 cm IV/III vek pre n. e. Sud sferi~ne forme, kratkog cilindri~nog vrata sa horizontalno razgrnutim i rekonstruisanim obodom. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~ena, bojena. Oslikana je crvenim, horizontalnim linijama. Dno je prstenasto.

oslikan je vegetabilni i linearni ornament. Prelaz recipijenta ka obodu nagla{en je rebrom. Dno prstenasto. Nepublikovano.

Publikovano: Popovi} 2007a: 130, fig. 7

39. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90814/05 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Ro 21,4 cm; Rd 14,7 cm; h 4,9 cm IV/III vek pre n. e. Tawir koni~ne forme, zaobqenog oboda povijenog nadole, prstenastog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en, crveno bojen.

38. Tawir Podgra|e, sonda E, 2008, 91546/08 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 17,8 cm; Rd 5,1 cm; h 3,6 cm IV/III vek pre n. e. Plitak tawir. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska. Sivo je pe~en i crveno bojen. Mrkom bojom

Nepublikovano.

2001–2011

KALE – KR[EVICA

40. Tawir – ihtija Podgra|e, sonda E, 2005, 90798/05 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Ro 24,7 cm; Rd 11,8 cm; h 3,7 cm IV/III vek pre n. e. Tawir za ribu – ihtija ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en, crveno bojen, ~etvrtasto profilisanog oboda povijenog nadole, prstenastog koni~nog dna.

42. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90814/05 Glina, vitlo, bojewe Dimenzije: Ro 26 cm; Rd 10,1 cm; h 6,2 cm IV/III vek pre n. e. Tawir horizontalno razgrnutog, trouglasto profilisanog oboda povijenog nadole, prstenastog, koni~nog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, crveno bojen.

Nepublikovano.

41. Tawir Podgra|e, sonda E, 2003, 91549/03 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Ro 15,9 cm; Rd 6 cm; h 3,8 cm IV/III vek pre n. e. Tawir, plitak, ~etvrtasto profilisanog oboda povijenog nadole, punog koni~nog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en, crveno bojen.

43. Zdela – fijala Podgra|e, sonda E, 2008, 91550/08 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Ro 15,9 cm; Rd 5,8 cm; h 3,8 cm IV/III vek pre n. e. Zdela–fijala kalotaste forme, blago razgrnutog oboda. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena, crvenomrko bojena. S unutra{we strane, veoma tanko i plitko, urezana je spirala. Dno je uvu~eno.

Nepublikovano.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

43 45

44. Zdela Podgra|e, sonda E, 2005, 90795/05 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Ro 11,6 cm; Rd 7,3 cm; h 3,7 cm IV/III vek pre n. e. Zdela koni~ne forme, blago povijenog oboda ka unutra, prstenastog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, naranxasto pe~ena, svetlonaranxasto bojena.

46. Poklopac Podgra|e, sonda E, 2005, 90781/05 Glina, vitlo, bojeno, slikano Dimenzije: Ro 13,3 cm; Rd 4,7 cm; h 5,8 cm IV/III vek pre n. e. Poklopac koni~ne forme, sa dugmetastom dr{kom plo~astog zavr{etka. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska. Crveno je pe~en. Cela povr{ina premazana je crvenom bojom, dok je mrkocrnom oslikan linearno vegetabilni ornament.

Nepublikovano.

45. Zdela Podgra|e, sonda E, 2005, 90780/05 Glina, vitlo, bojeno Dimenzije: Ro 9,6 cm; Rd 4,7 cm; h 4,1 cm IV/III vek pre n. e. Zdela koni~ne forme, blago povijenog oboda ka unutra, prstenastog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~ena, crveno bojena.

47. @i`ak Podgra|e, sonda E, 2005, 91557/05 Glina, kalup Dimenzije: R diska 6,5 cm; Rd 4,2 cm; h 3,5 cm IV/III vek pre n. e. @i`ak kalotaste forme, poluelipsoidnog kquna, zaravwene gorwe povr{ine sa kru`nim otvorom na disku i kqunu. Na disku, po ivici urezana su dva

Nepublikovano.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

`leba. Dr{ka je u vidu malog koni~nog zadebqawa, perforirana. Dno je prstenasto. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en. Publikovano: Popovi} 2007a: 125â&#x20AC;&#x201C;136, fig. 7.

48. Kiliks Akropola, ukop A/03, 2005, 91530/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 15,1 cm; Rd 6,4 cm; h 10,5 cm IV/III vek pre n. e. Kiliks kalotaste forme, vertikalnog vrata sa blago izvijenim obodom na spoqa. Dno prstenasto. Dve dr{ke na ramenu uko{ene su ka obodu posude. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, gla~an.

Nepublikovano.

49. Skifos Akropola, sonda S, 2002, 91531/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 11,7 cm; Rd 6,5 cm; h 11,2 cm IV/III vek pre n. e. Skifos ati~kog tipa, blago bikoni~ne forme, prstenastog dna, s dve horizontalne dr{ke koje su sme{tene ispod oboda. Obod je izvijen na spoqa. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, rekonstruisan.

Publikovano: Popovi} 2005a: 166, pl. II.10.

50. Skifos Podgra|e, sonda E, 2005, 90771/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 8,2 cm; Rd 4,3 cm; h 8,1 cm IV/III vek pre n. e. Skifos kompozitne forme (gorwi deo kalotast, dowi cilindri~an), prstenaste baze, s dve horizontalne dr{ke koje su sme{tene ispod oboda i uko{ene. Obod je izvijen na spoqa. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, rekonstruisan. Na dnu posude urezan je znak X. Rekonstruisan. 50

Nepublikovano.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

51. Skifos Podgra|e, sonda E, 2005, 90764/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 7,6 cm; Rd 4,2 cm; h 7,6 cm IV/III vek pre n. e. Skifos blago bikoni~ne forme, s dve masivne, horizontalne dr{ke koje su sme{tene ispod oboda izvijenog na spoqa. Prstenaste je baze. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska i sivo je pe~en. Rekonstruisan je. 51

Nepublikovano.

52. Skifos Podgra|e, sonda E, 2005, 90812/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 8,3 cm; Rd 4,5 cm; h 8,3 cm IV/III vek pre n. e. Skifos blage bikoni~ne forme, prstenaste baze, s dve horizontalne dr{ke koje su sme{tene ispod oboda. Obod je izvijen na spoqa. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Nepublikovano.

53. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2005, 90775/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 9,9 cm; Rd 5,1 cm; h 5 cm IV/III vek pre n. e. Kantaros koni~ne forme, jako nagla{enog konusa, s razgrnutim obodom i vratom, kao i s prstenastim dnom i dve vertikalne dr{ke koje prelaze obod. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska i sivo pe~en. Rekonstruisan je.

Nepublikovano.

54. Kantaros Akropola, sonda N 20â&#x20AC;&#x201C;21, 2002, 90811/02 Glina, vitlo, gla~ano Dimenzije: Ro 13,1 cm; Rd 6,9 cm; h 13 cm IV/III vek pre n. e.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

56. Kantaros Akropola, sonda N, 2002 (?), 91532/02 Glina, vitlo, gla~ano Dimenzije: Ro 8,4 cm; Rd 4,5 cm; h 9,1 cm IV/III vek pre n. e. Kantaros hiperboloidnog vrata, koni~nog recipijenta (s nagla{enim prelazom vrata posude u recipijent), prstenaste baze, s dve vertikalne dr{ke od oboda do konusa posude. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, gla~an.

Kantaros cilindri~nog vrata, sferi~nog recipijenta, prstenastog dna, s dve vertikalne dr{ke koje prelaze obod. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en, gla~an. Deo oboda i dr{ka su rekonstruisani. Publikovano: Popovi} 2005a: 166, pl. II.12.

55. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2010, 91440/10 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 10,4 cm; Rd 5,5 cm; h 12,2 cm IV/III vek pre n. e. Kantaros cilindri~nog vrata, sferi~nog recipijenta, prstenastog dna, s dve vertikalne dr{ke od oboda do trbuha posude. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Rekonstruisan.

Nepublikovano.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

57. Kantaros Podgra|e, sonda E, 2010, 90978/10 Glina, vitlo, gla~ani ornament Dimenzije: Ro 9,9 cm; Rd 5,1 cm; h 5 cm IV/III vek pre n. e. Kantaros cilindri~nog vrata, koni~nog recipijenta (s nagla{enim prelazom vrata posude u recipijent), prstenastog dna, s dve vertikalne dr{ke koje prelaze obod. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, ukra{en {rafiranim gla~anim ornamentom. Rekonstruisan.

Kantaros cilindri~nog vrata, sferi~nog recipijenta, prstenastog dna, s dve vertikalne dr{ke. Prelaz vrata posude u recipijent nagla{en je `lebom. Ra|en je od gline sa dodatkom krupnijeg peska, sivo pe~en. Obod i dr{ke posude su rekonstruisani. Publikovano: Popovi} 2005a: 166, pl. II/13.

59. Posuda Podgra|e, sonda E, 2008, 90304/08 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 10 cm; h 11,3 cm IV/III vek pre n. e. Mawa posuda, sferi~nog recipijenta, hiperboloidnog vrata, horizontalno razgrnutog, ~etvrtasto profilisanog oboda na kojem su dva `leba. Na vratu je o{te}eni urez. Od ramena do oboda posude vertikalno su postavqene dve vaqkaste dr{ke koje se spajaju sa obodom. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom

Nepublikovano.

58. Kantaros Akropola, sonda N 22â&#x20AC;&#x201C;25, 2003, 90810/03 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 7,4 cm; Rd 6,9 cm; h 3,5 cm IV/III vek pre n. e.

2001–2011

KALE – KR[EVICA

59 60

62 61

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

63. Kr~ag Podgra|e, sonda E, 2005, 90813/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 8,5 cm; Rd 5,6 cm; h 11,8 cm IV/III vek pre n. e. Kr~ag ra|en od gline sa dodatkom krupnijeg peska, sivo pe~en. Ovoidne je forme, kratkog hiperboloidnog vrata, s trakastom dr{kom koja prelazi obod i prstenastim dnom. Posuda je rekonstruisana.

sitnog peska, mrko pe~ena. Nedostaje deo recipijenta i dno posude. Nepublikovano.

60. Posuda Akropola, sonda S 44â&#x20AC;&#x201C;47, 2002, 91534/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 27,7 cm; Rd 9,4 cm; h 13 cm IV/III vek pre n. e. Posuda sferi~ne forme, niskog vertikalnog oboda, s dve vertikalno postavqene vaqkaste dr{ke. U nivou dr{ki su dva plitko urezana `leba. Dno je prstenasto. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena.

Nepublikovano.

64. Kr~ag Akropola, sonda N 11, 2003, 90753/03 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 7,4 cm; Rd 4,5 cm; h 11,6 cm IV/III vek pre n. e. Kr~ag sferi~nog recipijenta, cilindri~nog vrata, s trakastom dr{kom i prstenastim dnom. Ra|en je od gline sa dodatkom krupnijeg peska, sivo pe~en. Deo oboda i dr{ka su rekonstruisani.

Publikovano: Popovi} 2005a: 167, pl. III.3.

61. Kr~ag Akropola, ukop B/01, 91537/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 14,5 cm; Rd 6,5 cm; h 10,4 cm IV/III vek pre n. e. Kr~ag kompozitne forme (gorwi deo hiperboloidan, dowi koni~an), s {irim trolisnim otvorom i jednom trakastom dr{kom koja prelazi obod. Dno je ravno. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en.

Nepublikovano.

62. Kr~ag Akropola, sonda S 44â&#x20AC;&#x201C;47, 2002, 90748/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 7,9 cm; Rd 4,5 cm; h 9,5 cm IV/III vek pre n. e. Kr~ag sferi~nog recipijenta, hiperboloidnog vrata, s trakastom dr{kom, prstenastog dna. Na recipijentu posude urezan je ornament u vidu suze. Prelaz vrata u trbuh posude nagla{en je `lebom. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, sivomrko pe~ena. Deo oboda je rekonstruisan. Nepublikovano.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

65. Hidrija Podgra|e, sonda H, 2003, 91541/03 glina, vitlo Dimenzije: Ro 29 cm; Rd 15,5 cm; h 65 cm IV/III vek pre n. e. Hidrija ovoidnog recipijenta, hiperboloidnog vrata, horizontalno razgrnutog, ~etvrtasto profilisanog oboda, s dve vaqkaste, uko{ene dr{ke. Dr{ke su ukra{ene `lebovima. Dno je prstenasto. Na ramenu posude urezan je motiv stilizovane gran~ice. Obod je rekonstruisan. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena. Publikovano: Popovi} 2005a: 167, pl. III.1; Popovi} 2006: 528, fig. 12.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

66. Krater Podgra|e, sonda E, 2003, 91542/03 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 11,7 cm; Rd 10,5 cm; h 15,7 cm IV/III vek pre n. e. Zvonasti krater ovoidnog recipijenta, kratkog hiperboloidnog vrata, horizontalno razgrnutog oboda, s dve vaqkaste dr{ke vertikalno postavqene. Dno je prstenasto. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena.

68. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90801/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 12,6 cm; Rd 6,1 cm; h 3,1 cm IV/III vek pre n. e. Tawir trouglasto profilisanog oboda, povijenog nadole i prstenastog dna. Na recipijentu su urezani plitki `lebovi i utisnuto je slovo/`ig E. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en. Nepublikovano.

Publikovano: Popovi} 2005a: 166, pl. II.16.

67. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90784/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 13,4 cm; Rd 5,9 cm; h 2,5 cm IV/III vek pre n. e. Tawir trouglasto profilisanog oboda povijenog nadole, prstenastog dna. Na recipijentu je utisnuto slovo/`ig E. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Nepublikovano.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

69. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90804/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 13,7 cm; Rd 5,7 cm; h 2,4 cm IV/III vek pre n. e. Tawir zaobqenog oboda, prstenastog dna. Prelaz recipijenta u obod nagla{en je `lebom. Na recipijentu je utisnuto slovo/`ig E. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en.

Tawir trouglasto profilisanog oboda, prstenastog dna. Na recipijentu je utisnuto slovo/`ig E. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Nepublikovano.

71. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90815/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 16,8 cm; Rd 6 cm; h 2,2 cm IV/III vek pre n. e. Tawir ~etvrtasto profilisanog oboda povijenog nadole, prstenastog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en.

Publikovano: Popovi} 2006: fig. 11.

70. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90803/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 13,2 cm; Rd 5,4 cm; h 2,3 cm IV/III vek pre n. e.

Nepublikovano.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

72. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90786/05–06 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 19,9 cm; Rd 7,7 cm; h 3,6 cm IV/III vek pre n. e. Tawir ~etvrtasto profilisanog oboda, prstenastog dna. Prelazak recipijenta u obod nagla{en je jakim rebrom, a na ivici oboda je `leb. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. 74 Nepublikovano.

73. Tawir Podgra|e, sonda E, 2003, 91547/03 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 16,8 cm; Rd 7,1 cm; h 3,1 cm IV/III vek pre n. e. Tawir trouglasto profilisanog oboda izvijenog na spoqa, prstenastog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Rekonstruisan.

74. Tawir – ihtija Akropola, sonda N 15–16, 2001, 91548/01 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 18,3 cm; Rd 8 cm; h 2,9 cm IV/III vek pre n. e. Tawir za ribu – ihtija ra|en od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en, ~etvrtasto profilisanog oboda povijenog nadole, prstenastog koni~nog dna.

Nepublikovano.

Publikovano: Popovi} 2005a: 166, pl. II.2.

2001–2011

KALE – KR[EVICA

75. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90768/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 10,2 cm; Rd 4,1 cm; h 2,9 cm IV/III vek pre n. e. Tawir ~etvrtasto profilisanog oboda izvijenog na spoqa, sa koni~nom {upqom stopom. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosivo pe~en.

Nepublikovano.

76. Tawir Podgra|e, sonda E, 2005, 90760/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 13,7 cm; Rd 4,7 cm; h 3,6 cm IV/III vek pre n. e. Tawir zadebqanog, trougaono profilisanog oboda povijenog nadole, prstenastog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~en.

Nepublikovano.

77. Zdela Akropola, sonda S 16–19, 2004, 90756/04 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 10,3 cm; Rd 5 cm; h 4,8 cm IV/III vek pre n. e. Zdela koni~ne forme, blago povijenog oboda ka unutra, ravnog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, crveno pe~ena. Nepublikovano.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

79 78

78. Zdela Podgra|e, sonda E, 2008, 90511/08 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 9,7 cm; Rd 5 cm; h 4,5 cm IV/III vek pre n. e. Zdela kalotaste forme, blago povijenog oboda ka unutra, prstenastog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena.

80. Zdela Akropola, sonda S 16â&#x20AC;&#x201C;18, 2004, 90758/04 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 6,2 cm; h 2,1 cm IV/III vek pre n. e. Plitka zdela koni~ne forme i zaobqenog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska i mrko je pe~ena.

Nepublikovano.

79. Zdela Akropola, sonda S, 2002, 91551/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 7,7 cm; Rd 3,7 cm; h 3,2 cm IV/III vek pre n. e. Zdela kalotaste forme, povijenog oboda ka unutra, prstenastog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena. Rekonstruisana.

81. Zdela Akropola, sonda S 44, 2002, 91554/02 Glina, vitlo, gla~awe Dimenzije: Ro 14,7 cm; Rd 5,7 cm; h 5,8 cm IV/III vek pre n. e. Zdela koni~ne forme, povijenog oboda ka unutra, prstenastog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena, gla~ana.

Nepublikovano.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

82. ^inija Akropola, sonda S 44â&#x20AC;&#x201C;47, 2002, 91553/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 30 cm; Rd 9,3 cm; h 15,5 cm IV/III vek pre n. e. ^inija koni~ne forme, izvijenog oboda na spoqa, sa dve savijene vaqkaste dr{ke sme{tene odmah ispod oboda i koje se spajaju s obodom. Na obodu je `leb. Dno je prstenasto. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena. Posuda je rekonstruisana.

ma od dr{ke su dve bradavi~aste aplikacije. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en. Nepublikovano.

84. Lonac Podgra|e, sonda E, 2008, 90293/08 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 15,5 cm; Rd 12 cm; h 21 cm IV/III vek pre n. e. Lonac ovoidne forme, ravnog dna sa trakastom dr{kom koja na sredini ima {iroki `leb. U korenu dr{ke, na obodu, nalaze se dva bradavi~asta ispup~ewa. Naspram dr{ke, na obodu, je izlivnik. Na trbuhu posude, bo~no od dr{ke su dve dugmetaste aplikacije, a naspram dr{ke jezi~asta aplikacija. Lonac je ra|en od gline sa dodatkom krupnog peska, mrko pe~en.

Publikovano: Popovi} 2005a: 167, pl. III.6.

83. Lonac Akropola, ukop B/02, 2005, 91540/05 glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 12,8 cm; Rd 9,6 cm; h 16,3 cm IV/III vek pre n. e. Lonac ovoidne forme, ravnog dna, s jednom trakastom dr{kom koja prelazi obod. Na bo~nim strana-

Nepublikovano.

83 84

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

85. Lonac Podgra|e, sonda E, 2005, 90785/05 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 12,1 cm; Rd 7,8 cm; h 16,9 cm IV/III vek pre n. e. Lonac ovoidne forme, ravnog dna, ra|en rukom od gline sa dodatkom krupnog peska, crvenomrko pe~en. Ispod oboda krstasto su raspore|ene ~etiri jezi~aste dr{ke.

87. Lonac Akropola, sonda S 38â&#x20AC;&#x201C;40, 2002, 91555/02 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 14 cm; Rd 11,7 cm; h 14 cm IV/III vek pre n. e. Lonac ovoidne forme, ra|en rukom od gline sa dodatkom krupnog peska, mrko pe~en, s dve jezi~aste dr{ke, ravnog dna. Publikovano: Popovi} 2005a: 167, pl. III.2

Nepublikovano.

88. Lon~i} Podgra|e, sonda E, 2010, 90972/10 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 6 cm; Rd 3,9 cm; h 7,6 cm IV/III vek pre n. e. Lon~i} ovoidne forme, dr{ka nedostaje, prstenastog dna. Naspram dr{ke, na recipijentu je bradavi~asti ornament. Ra|en od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en.

86. Lonac Akropola, sonda S 20â&#x20AC;&#x201C;21, 2002, 90791/02 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 8,7 cm; Rd 6,8 cm; h 10,8 cm IV/III vek pre n. e. Lonac ovoidne forme, ravnog dna, ra|en rukom od gline sa dodatkom krupnog peska, mrko pe~en. Na recipijentu su sa~uvane tri bradavi~aste aplikacije, dok je ~etvrta o{te}ena.

Nepublikovano.

87 85

2001–2011

KALE – KR[EVICA

89. Minijaturna posuda Akropola, sonda S 39–40, 2002, 90747/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 3,4 cm; Rd 4,5 cm; h 4,4 cm IV/III vek pre n. e. Minijaturna posuda ovoidnog recipijenta koji prelazi u vertikalni obod, ravnog dna. Dr{ka, od oboda do trbuha posude, nedostaje. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, naranxasto pe~ena.

91. Poklopac Akropola, sonda S 22, 2002, 91556/02 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 22,8 cm; Rd 4,2 cm IV/III vek pre n. e. Poklopac koni~ne forme sa dugmetastom dr{kom plo~astog zavr{etka. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crvenomrko pe~en. Rekonstruisan. Publikovano: Popovi} 2005a: 167, pl. III.5.

Nepublikovano.

92. Mortarijum Podgra|e, sonda E, 2009 Kamen, klesawe Dimenzije: Ro 23 cm; Rd 15,4 cm; h 5,6 cm IV/III vek pre n. e. Mortarijum plitke, kalotaste forme sa dve pravougaone dr{ke, izlivnikom i ravnim dnom.

90. Cediqka Podgra|e, sonda E, 2005, 90799/05 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 27,7 cm; Rd 9,4 cm; h 13 cm IV/III vek pre n. e. Cediqka koni~ne forme, perforiranog recipijenta, ravnog dna, s dve horizontalne dr{ke ipod oboda. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~ena.

Nepublikovano.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

93. @rvaw Podgra|e, sonda E, 2003 Kamen, klesawe Dimenzije plo~e: 53 x 42 x 6 cm Dimenzije `rvwa: 33 x 37 cm; h 10 cm IV/III vek pre n. e. Kameni `rvaw pravougaonog oblika sa uskim prorezom po du`ini, dva `leba za polugu sa strane i pravougaonom plo~om kao podlogom.

Publikovano: Popovi} 2005a:168, pl. IV.7; Popovi}, Kapuran 2007: 83â&#x20AC;&#x201C;96, pl. 1.

94. @rvaw Podgra|e, sonda N 15, 2003 Kamen, klesawe Dimenzije: R 29 cm; h 18 cm IV/III vek pre n. e. Rotacioni `rvaw iz dva dela. Na gorwem delu je kru`ni centralni otvor, a bo~no je mawi kru`ni otvor za ru~icu.

Publikovano: Popovi} 2005a: 168, pl. IV.8; Popovi}, Kapuran 2007: 83â&#x20AC;&#x201C;96, pl. 1.

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

95. Postoqe Podgra|e, sonda E, 2005 Kamen, klesawe Dimenzije: R 28 cm; R baze 44 cm; h 75 cm IV/III vek pre n. e. Koni~no postoqe nameweno bazenu sa vodom sa kru`nom bazom i gorwim delom sa ~etvrtastim otvorom kao nosa~em recipijenta.

96. Postoqe Podgra|e, sonda E, 2005 Kamen, klesawe Dimenzije: R 25 cm; R baze 42 cm; h 64 cm IV/III vek pre n. e. O{te}eno koni~no postoqe nameweno bazenu sa vodom sa kru`nom bazom i gorwim delom sa kru`nim udubqewem kao nosa~em recipijenta.

Publikovano: Popovi} 2012: fig. 2.

Publikovano: Popovi} 2012: fig. 3.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

100

101

IV/III vek pre n. e. Teg oblika zarubqene piramide, perforiran. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en. Na predwoj strani, pri osnovi, utisnut je ornament u vidu krsti}a u krugu.

97. Teg Akropola, sonda S 39, 2005, R.b. 575 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: osnova: 3,6 x 3,8 cm; h 7,1 cm IV/III vek pre n. e. Teg oblika zarubqene piramide, perforiran, nedostaje vrh. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivocrveno pe~en. Na predwoj strani, ispod perforacije, utisnut pe~at/`ig u obliku slova E. O{te}ena je jedna bo~na strana i deo baze.

Publikovano: Popovi}, Vrani} 2008: 309–319, fig. 1.9.

100. Teg Akropola, sonda N 22–25, 2003, R.b. 847 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: h 6,9 cm IV/III vek pre n. e. Teg ovalnog oblika, `lebqen na vrhu, horizontalno perforiran. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Na predwoj strani, utisnut je ornament u vidu omega igle.

Publikovano: Popovi}, Vrani} 2008: 309–319, fig. 1.5.

98. Teg Akropola, sonda S 39–40, 2002, R.b. 846 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: osnova: 3,5 x 3,7 cm; h 6,2 cm IV/III vek pre n. e. Teg oblika zarubqene piramide, perforiran. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosivo pe~en. Na bo~noj strani, pri osnovi, utisnut je ornament u vidu M igle. O{te}ena je jedna bo~na strana pri osnovi.

Publikovano: Popovi}, Vrani} 2008: 309–319, fig. 2.

101. Teg Podgra|e, iznad bedema, 2005, R.b. 548 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: h 6,1 cm IV/III vek pre n. e. Teg ovalnog oblika, `lebqen na vrhu, horizontalno perforiran. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Na predwoj strani, utisnut je ornament u vidu glave od M igle.

Publikovano: Popovi}, Vrani} 2008: 309–319, fig. 1.7.

99. Teg Akropola, sonda S 44–47, 2002, R.b. 852 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: osnova: 3,2 x 3,7 cm; h 7,2 cm

Publikovano: Popovi}, Vrani} 2008: 309–319, fig. 2.3.

2001–2011

KALE – KR[EVICA

102. Kalem Akropola, sonda N 20–21, 2002, R.b. 850 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: 5 x 5,2 cm; h 6,9 cm IV/III vek pre n. e. Kalem, ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrko pe~en. Na jednoj bo~noj strani urezan je znak +.

104

105

Publikovano: Popovi}, Vrani} 2008: 309–319, fig. 5.2.

103. Pr{qenak Podgra|e, sonda E, 2003, 93209/03 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: R 3,4 cm; h 3,5 cm IV/III vek pre n. e. Bikoni~ni pr{qenak, nagla{enog konusa, ra|en od gline sa dodatkom sitnog peska, sivo pe~en. Na obe polovine konusa plitko su urezana po dva `leba.

106

107

Nepublikovano.

105. Aleksandar III Akropola, sonda S 44, 2002, 254/02 Av: glava Herakla nadesno Rev: Zevs sedi na prestolu sa orlom u ruci na levo. Natpis: ALEXANDROU Srebro, R 1,7 cm, 3,47 gr

104. Aleksandar III Akropola, sonda S 44, 2002, 258/02 Av: glava Herakla nadesno Rev: Zevs sedi na prestolu sa orlom u ruci nalevo Natpis: ALEXANDROU Srebro, R 1,5 cm, 4,12 gr

Publikovano: Popovi} 2007: 414, cat 4.

Publikovano: Popovi} 2007: 414, cat 3.

106. Pelagija Akropola, sonda N 27, 2002, 259/02 Av: glava nalevo Rev: trono`ac Srebro, R 2,2 cm, 4,22 gr

103

Publikovano: Popovi} 2007: 414, cat 9.

107. Damastion @uta Voda, Klinovac 2007 (Narodni muzej Vrawe, inv.br. 1579) Av. Glava Apolona sa lovorovim vencem nalevo Rev. DAM ASTI trono`ac Srebro, R 2,2 cm, 13,09 gr

102

Publikovano: Popovi} 2009: 156, fig. 1

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

108

110

109

111

112

Prsten elipsoidne glave i o{te}ene trakaste alke. Na glavi je utisnuta predstava jarca.

108. Igla Podgra|e, sonda E, 2005 Bronza, livewe Dimenzije: L 10,9 cm IV/III vek pre n. e. Igla sa glavom u obliku slova M.

Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.12.

111. Perle Podgra|e, sonda E, 2005 Staklo, livewe Dimenzije: h 1,5 –1,8 cm; {irina 1,1 cm IV/III vek pre n. e. Dve perle oblika boce. Na gorwem delu perle, koji je zaravwen i jednostavnim urezom odvojen od recipijenta, nalazi se horizontalna perforacija.

Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.10.

109. Igla Podgra|e, sonda E, 2009 Bronza, livewe Dimenzije: L 6,3 cm IV/III vek pre n. e. Igla sa glavom u obliku slova M, ali sa dvostrukim navojem.

Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.13.

112. Perla Podgra|e, sonda E, 2006 Staklo, livewe Dimenzije: L 2,6 cm IV/III vek pre n. e. Deo cilindri~ne perle ra|ene od vi{ebojnog stakla, sa predstavom „tri lica“. Perla je celom du`inom bila perforirana.

Nepublikovano.

110. Prsten Akropola, sonda S 44, 2002, 236/02 Bronza, livewe Dimenzije glave: 1,3 x 1,9 cm IV/III vek pre n. e.

Publikovano: Popovi}. 2007a: sl. 3.14.

2001–2011

KALE – KR[EVICA

117

113

114 118

115

116

113. Fibula Akropola, sonda N 15–18, 2002, 244/02 Bronza, livewe Dimenzije: L 3,2 cm IV vek pre n. e. O{te}ena {arnirska fibula s glavom u obliku palmete. Luk fibule, ~iji je presek krug i koji je pro{iren na sredini, na krajevima je ukra{en s dva kuglasta oja~awa. Noga fibule je ukra{ena s dva dekorativna dugmetasta zadebqawa (jedno nedostaje), koja obrazuju slovo T. Igla nedostaje.

115. Fibula Akropola, sonda S 44–47, 2002, 249/02 Bronza, livewe Dimenzije: L 4,9 cm IV vek pre n. e. Tra~ka fibula s posuvra}enom nogom. Igla nedostaje. Kraj noge se zavr{ava dugmetastim zadebqawem s dva navoja. Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.9.

116. Fibula Akropola, sonda S 44–47, 2002 Bronza, livewe Dimenzije: L 4,9 cm IV vek pre n. e. Tra~ka fibula s posuvra}enom nogom. Igla nedostaje.

Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.3.

114. Fibula Akropola, sonda S 44–47, 2002, 245/02 Gvo`|e, livewe Dimenzije: L 3,4 cm IV vek pre n. e. O{te}ena, korodirana, {arnirska fibula s glavom u obliku palmete. Luk fibule, ~iji je presek krug, ukra{en je s pet zvezdastih oja~awa. Plo~asta noga fibule je o{te}ena. Igla nedostaje.

Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.8.

117. Fibula Podgra|e, sonda E, IV otkopni sloj, 2009 Bronza, livewe Dimenzije: du`ina 4,7 cm Sredina II veka pre n. e.

Publikovano: Popovi} 2007a: sl. 3.5.

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Fibula sa posuvra}enom nogom koja se iznad luka savija u vidu petqe ili â&#x20AC;&#x17E;osmiceâ&#x20AC;&#x153;. Sama noga je sa nekoliko navoja `ice vezana sa luk fibule. Igla je delimi~no o~uvana.

Spoqa ukra{en kanelovawem i gla~anim ornamentom od vi{estrukih, vertikalnih i uko{enih linija. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosive boje pe~ewa, gla~an do visokog sjaja.

Publikovano: Popovi} 2010a: 437, fig. 3.

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6; Popovi} 2005a: 170, pl. VI/7; Popovi} 2005c: 82, fig. 8/10; Popovi} 2006: 534, fig. 16/1; Popovi} 2009a: fig. 5/19; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

118. Fibula Podgra|e, sonda E, 2009 Bronza, livewe Dimenzije: du`ina 13,5 cm Sredina II veka pre n. e. Fibula sredwolatenske sheme. Noga je posuvra}ena i spojena sa lukom na sredini. Na stopi, sredi{wem delu noge i delu koji se spaja sa lukom, primetna je dekoracija u vidu paralelnih uko{enih linija.

120. Kantaros Akropola, jama 1, 2001 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 9 cm; Rt 20 cm; Rd 8 cm; h 22,2 cm II/I vek pre n. e. Kantaros s dve trakaste dr{ke koje nadvisuju obod i lome se pod o{trim uglom. Bikoni~nog je oblika, razgrnutog oboda i prstenastog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crvenkastooker boje pe~ewa i gla~an do visokog sjaja. Na dowem delu vrata izveden je gla~ani ornament od uko{enih, trostrukih,

Publikovano: Popovi} 2010a: 437, fig. 4.

119. Kantaros Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 12,5 cm; Rt 18 cm; Rd 8,4 cm; h 19,7 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na posuda, na profilisanoj {upqoj stopi, s dve vertikalne, trakaste dr{ke koje nadvisuju obod.

119

120

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

122. [oqa Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 14,2 cm; Rd 4,6 cm; h 8,9 cm II/I vek pre n. e. Sferi~na {oqa ra|ena po uzoru na megarske pehare, zvonasto pro{irena u gorwoj zoni, razgrnutog oboda i kru`nog, prstenastog dna. Sa spoqne strane izvedena su dva paralelna plasti~na rebra. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane unutra{we i spoqne povr{ine do visokog sjaja, sivomrke boje pe~ewa i sa vidqivim tragovima sekundarnog gorewa na spoqnoj strani.

paralenih linija koje formiraju nepravilne trouglove, a na gorwem konusu, u zoni ispod plasti~nog rebra, ornament od uko{enih paralelnih linija. Publikovano: Popovi} 2005a: 170, pl. VI/6; Popovi} 2005c: 78â&#x20AC;&#x201C;79, fig. 4, 5/10; Popovi} 2006: 534, fig.17; Popovi} 2009a: fig. 5/2; Popovi} 2011: 153, fig. 5.

121. [oqa Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 15,2 cm; Rd 5,2 cm; h 8,2 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na {oqa u formi megarskog pehara, znatno vi{eg gorweg konusa, razgrnutog i kru`nog udubqenog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane unutra{we i spoqne povr{ine do visokog sjaja. Boja pe~ewa je maslinastosiva. S unutra{we strane, na dnu, gla~awem je izveden diskretan zvezdasti ornament.

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6; Popovi} 2006: 534, fig. 16/2; Popovi} 2009a: fig. 5/17; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

123. Lon~i} Akropola, grupa keramike B/02, 2002 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 9,5 cm; Rd 8,2 cm; h 9 cm II/I vek pre n. e. Sferi~ni lon~i}, blago uvu~enog oboda i grubo profilisanog ravnog dna. Spoqna povr{ina prigla~ana. Sa spoqne strane je ukra{en ~e{qastim motivom, u obliku nepravilnih polukru`nih snopova, koji su spojeni pri obodu. Ra|en od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosive boje pe~ewa, u unutra{wosti mrkocrvene. Rekonstruisan.

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6; Popovi} 2005c: 82, fig. 8/12; Popovi} 2006: 534, fig. 16/2; Popovi} 2009a: fig. 5/16; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

121

Publikovano: Popovi} 2009a: fig. 6/9.

122

123

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

Publikovano: Popovi} 2005c: fig. 5/3; Popovi} 2006: 534, fig. 17; Popovi} 2009a: fig. 6/2; Popovi} 2011: 153, fig. 5.

124. Lon~i} Akropola, jama 4, 2004 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 8,4 cm; Rd 6 cm, h 8,4 cm II/I vek pre n. e. Mawi sferi~ni lon~i}, uvu~enog oboda, o{tro profilisanog ravnog dna, prigla~ane spoqne i unutra{we povr{ine. Ispod oboda je izvedena jedna horizontalna linija, a cela spoqna strana ukra{ena je vertikalnim urezima koji se lu~no zavr{avaju u gorwem delu. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosive boje pe~ewa i sa vidqivim tragovima sekundarnog gorewa na spoqnoj strani.

126. Zdela Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 26 cm; Rd 8 cm; h 9,5 cm II/I vek pre n. e. Koni~na zdela S profilacije, razgrnutog oboda i prstenastog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivomrke boje pe~ewa, gla~ane spoqne i unutra{we povr{ine do visokog sjaja. Sa unutra{we strane gla~awem je izveden ukras od vi{e snopova koji se radijalno pru`aju od dna ka obodu. Na obodu i vratu, vidqivo je {est perforacija, a na gorwem delu konusa dve pravilne kru`ne perforacije verovatno u funkciji sanirawa jasno vidqivih starih lomova. Rekonstruisana.

Publikovano: Popovi} 2009a: fig. 6/8; Popovi} 2011: 161, fig. 21/14.

125. [oqa Akropola, jama 1, 2001 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 9,8 cm; Rd 5,2 cm; h 6,6 cm II/I vek pre n. e. Koni~na {oqa mawih dimenzija, zaobqenog oboda, ravnog dna i s jednom vertikalnom dr{kom. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane spoqne i unutra{we povr{ine, crvenkastooker boje pe~ewa i sa tragovima sekundarnog gorewa na spoqnoj strani. Rekonstruisana.

Publikovano: Popovi} 2005a: 170, pl. VI/3.

127. Zdela Akropola, jama 1, 2001 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 25 cm; Rd 7,4 cm; h 9 cm II/I vek pre n. e. Koni~na zdela S profilacije, razgrnutog oboda i prstenastog, udubqenog dna. Na dnu je izveden nepra-

124

126

125

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

vilni zrakasti ornament, a u pravcu oboda ve}i broj snopova paralelnih linija. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, sivomrke boje pe~ewa i gla~ana do visokog sjaja. Na obodu su vidqive tri mawe kru`ne perforacije i dve pri dnu izvedene u ciqu spajawa fragmenata posude posle loma. Rekonstruisana. Publikovano: Popovi} 2005a: 170, pl.VI.4; Popovi} 2005c: 82, fig. 5/8; Popovi} 2006: 534, fig. 17; Popovi} 2009a: fig. 5/12; Popovi} 2011: 153, fig. 5.

127

128. Zdela Akropola, jama 3, 2003 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 24 cm; Rd 7,5 cm; h 10 cm II/I vek pre n. e. Koni~na zdela S profilacije, razgrnutog oboda i ravnog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosive boje pe~ewa, gla~ane spoqne i prigla~ane unutra{we povr{ine. Rekonstruisana.

128

Publikovano: Popovi} 2011: 161, fig. 21/5.

129. Zdela Akropola, sonda N 15â&#x20AC;&#x201C;18, 2002 glina, vitlo Dimenzije: Ro 14,9 cm; Rd 4,6 cm; h 5,1 cm II/I vek pre n. e. Koni~na zdela S profilacije, razgrnutog oboda, udubqenog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, tamnosive boje pe~ewa i gla~ana do visokog sjaja. Sa unutra{we strane gla~awem je izveden motiv horizontalnih paralelnih linija. Rekonstruisana.

129

Publikovano: Popovi} 2005c: fig. 8/7.

130. Zdela Akropola, jama 4, 2004 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 15,5 cm; Rd 4,5 cm; h 6 cm II/I vek pre n. e. Mawa koni~na zdela S profilacije, razgrnutog oboda, prstenastog i udubqenog dna. Ra|ena je od gline

130

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

sa dodatkom sitnog peska, tamno i svetlomrke boje pe~ewa, gla~ana do visokog sjaja. S unutra{we strane ornamentisana gla~anim horizontalnim, paralelnim linijama. Primetni su tragovi sekundarnog gorewa sa spoqne strane.

spoqne povr{ine do visokog sjaja, tamnosive boje pe~ewa. Bikoni~na zdela, kra}eg gorweg konusa sa o{trim prelazom iz gorweg u dowi konus i kru`nim prstenastim dnom. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane spoqne povr{ine do visokog sjaja, tamnosive boje pe~ewa. Sa spoqne i unutra{we strane posuda je ukra{ena gla~anim ornamentom koji ~ine horizontalni i vertikalni snopovi paralelnih linija, me|usobno spojeni valovnicom. Rekonstruisana.

Publikovano: Popovi} 2009a: fig. 5/13; Popovi} 2011: 162, fig. 22/4.

131. Zdela sa poklopcem Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro poklopca 22,7 cm; h poklopca 12,2 cm; Ro zdele 22,7 cm; Rt 23,4 cm; h zdele 10,3 cm; h celog kompleta 21,2 cm II/I vek pre n. e. Koni~ni poklopac sa {upqom, profilisanom dr{kom koja je zaravwena sa gorwe strane. Po sredini poklopca izvedeno je debqe plasti~no rebro. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6, Popovi} 2005a: 170, pl.VI.5; Popovi} 2005c: 82, fig. 8/13; Popovi} 2006: 534, fig. 16/3; Popovi} 2009a: fig. 5/20; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

132. Zdela Akropola, grupa keramike B/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 20 cm; Rt 21,3 cm; Rd 8 cm; h 9,3 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na zdela kratkog vrata i kra}eg gorweg konusa, sa prstenastim i udubqenim dnom. Obod je blago razgrnut i zaobqen sa unutra{we strane, a prelaz iz gorweg u dowi konus je o{tar, potenciran jednom kanelurom. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane povr{ine. Boja pe~ewa je

131

132

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

Vidqive su dve male kru`ne perforacije ispod oboda, verovatno u funkciji spajawa fragmenata posle loma posude. Nepublikovano.

133

134

mrkosiva sa tragovima sekundarnog gorewa na dnu. Vidqive su dve male kru`ne perforacije, verovatno u funkciji spajawa fragmenata posle loma posude. Publikovano: Popovi} 2009a: fig. 5/9; Popovi} 2011: 160, fig. 20/10.

133. Zdela Akropola, grupa keramike B/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 21 cm; Rd 8 cm; h 9,5 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na zdela, kratkog vrata i kra}eg gorweg konusa, sa prstenastim, blago udubqenim dnom. Obod je razgrnut i zaobqen sa unutra{we strane. Prelaz iz gorweg u dowi konus je o{tar, potenciran jednom kanelurom. Ra|ena je od gline sa dodatkom malog procenta sitnog peska, gla~ane unutra{we i spoqne povr{ine do visokog sjaja. Boja pe~ewa je mrkosiva sa tragovima sekundarnog gorewa sa spoqne strane.

134. Zdela Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 15,6 cm; Rt 16,4 cm; Rd 5,8 cm; h 7,3 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na zdela blago razgrnutog oboda, zaobqenog sa unutra{we strane, kra}eg gorweg konusa sa prstenasto profilisanim i udubqenim dnom. Obod je blago razgrnut i zaobqen sa unutra{we strane. Prelaz iz gorweg u dowi konus o{tar i potenciran jednom pli}om kanelurom. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane unutra{we i spoqne povr{ine do visokog sjaja. Boja pe~ewa je maslinastosiva. Ukra{ena je gla~anim ornamentom. Na dnu sa spoqne strane izveden je krug sa upisanim krstom. Isti ornament ponavqa se i na unutra{wem delu dna. U unutra{wosti posude, u okviru pet metopnih poqa, izveden je gla~ani ornament od po tri linije koje se radijalno pru`aju od dna ka obodu. Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6, Popovi} 2005a: 170, pl. VI/1; Popovi} 2005c: 82, fig. 8/9; Popovi} 2006: 534, fig. 16; Popovi} 2009a: fig. 5/8; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

135. Zdela Akropola, jama 3, 2003 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 22,6 cm; Rd 12,7 cm; h 12,5 cm II/I vek pre n. e. Dubqa koni~na zdela, zaobqenog oboda i ravnog dna. Ra|ena je od gline sa dodatkom sitnog peska, grube izrade, prigla~ane spoqne i unutra{we povr{ine. Boja pe~ewa je mrkosiva sa tragovima sekundarnog gorewa na spoqnoj strani. Publikovano: Popovi} 2009a: fig. 6/6; Popovi} 2011: 161, fig. 21/8.

100

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

136. Posuda Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 12,6 cm; Rd 8,6 cm; Rt 21,5 cm; h 24,7 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na posuda, izjedna~enog gorweg i doweg konusa, razgrnutog i zaobqenog oboda, ni`eg koni~nog vrata, profilisanog, prstenastog i uvu~enog dna. Ra|ena je od gline sa malim dodatkom sitnog peska. Gla~ana do visokog sjaja, maslinastosive boje pe~ewa. Pri vrhu gorweg konusa, ukra{ena horizontalnim pli}im `lebom.

137. Posuda Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, vitlo Dimenzije: Ro 10,1 cm; Rt 17 cm; Rd 6,6 cm; h sa dr{kom 16,3 cm II/I vek pre n. e. Bikoni~na posuda, s jednom trakastom, profilisanom dr{kom, koja nadvisuje obod i prstenastim dnom. Obod je blago razgrnut ka spoqa i zaobqen sa unutra{we strane. Vrat kratak, prelaz iz gorweg u dowi konus potenciran dubqim `lebom. Gorwi konus je ukra{en gla~anom ornamentikom, koja je izvedena u osam pravilno raspore|enih metopnih poqa, ukra{enih sa po dve vertikalne cik-cak linije izme|u kojih je formiran romb. Posuda je ra|ena od gline sa dodatkom sitnog peska, sivomrke boje pe~ewa i gla~ane spoqne povr{ine do visokog sjaja.

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6, Popovi} 2005a: 170, pl. VI/8; Popovi} 2006: 534, fig. 16; Popovi} 2009a: fig. 5/4; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6; Popovi} 2006: 534, fig. 16; Popovi} 2009a: fig. 5/3; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

136

137

135

101

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

138. Lonac Akropola, jama 1, 2001 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 10,5 cm; Rd 8,7 cm; h 12,5 cm II/I vek pre n. e. Mawi sferi~ni lonac, zaobqenog oboda i ravnog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crvenkastosive boje pe~ewa, sa vidqivim tragovima sekundarnog gorewa na spoqa{noj strani. Spoqa je ukra{en vertikalnim, ~e{qastim snopovima, dok je ispod oboda urezana jedna horizontalna linija.

i unutra{we povr{ine, mrkosive boje pe~ewa sa tragovima sekundarnog gorewa na spoqnoj strani. Publikovano: Popovi} 2011: 157, fig. 16/1.

140. Poklopac Akropola, jama 5, 2005 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 14 cm; h 7 cm II/I vek pre n. e. Koni~ni poklopac, s ve}om dugmetastom dr{kom udubqenom sa gorwe strane, grube izrade, prigla~ane spoqne i unutra{we povr{ine. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, crvenkastooker boje pe~ewa i s vidqivim tragovima sekundarnog pe~ewa sa unutra{we i spoqne strane.

Publikovano: Popovi} 2005a: 170, pl.VI/12; Popovi} 2005c: 78, fig. 4; Popovi} 2006: 534, fig. 17; Popovi} 2011: 153, fig. 5.

139. Lonac Akropola, jama 6, 2005 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 23 cm; Rd 14 cm; h 39 cm II/I vek pre n. e. Sferi~ni lonac, blago razgrnutog i koso ka unutra zase~enog oboda i delimi~no udubqenog dna. Ra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, gla~ane spoqne

Publikovano: Popovi} 2011: 157, fig. 17/3.

139

138

102

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

141. Poklopac Akropola, jama 5, 2005 Glina, ra|eno rukom Dimenzija: Ro 15 cm; h 6,5 cm II/I vek pre n. e. Koni~ni poklopac, s ve}om dugmetastom dr{kom udubqenom sa gorwe strane, grube izrade, prigla~ane spoqne i unutra{we povr{ine. Ra|en je od gline sa dodatkom malog procenta sitnog peska. Boja pe~ewa crvenkastomrka sa vidqivim tragovima sekundarnog pe~ewa, sa unutra{we i spoqne strane.

140

Publikovano: Popovi} 2011: 157, fig. 17/2.

142. Da~ka {oqa â&#x20AC;&#x201C; svetiqka Akropola, jama 5, 2005 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 10,9 cm; Rd 2,4 cm; h 5,3 cm II/I vek pre n. e. Svetiqka ra|ena u maniru tzv. da~ke {oqe, koni~nog recipijenta, zaobqenog oboda i vrlo su`enog dna. Obod i dno spojeni su jednom trakastom dr{kom kru`nog preseka. Grube je izrade, od gline sa dodatkom sitnog peska i prigla~ane spoqne i unutra{we povr{ine. Boja pe~ewa je crvenkastomrka, sa jasnim tragovima sekundarnog gorewa sa unutra{we strane.

141

Publikovano: Popovi} 2011: 157, fig. 17/5.

143. Da~ka {oqa â&#x20AC;&#x201C; svetiqka Akropola, grupa keramike A/02, 2002 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: Ro 16,2 cm; Rd 7,2 cm; h 6,7 cm II/I vek pre n. e. Svetiqka ra|ena u maniru da~ke {oqe, koni~nog recipijenta, zaobqenog oboda i ravnog dna, s jednom trakastom dr{kom ovalnog preseka. Ra|ena je od gline sa velikim procentom sitnog peska, prigla~ane spoqne i unutra{we povr{ine. Boja pe~ewa je mrkooker, sa vidqivim tragovima sekundarnog gorewa.

142

143

103

2001â&#x20AC;&#x201C;2011

KALE â&#x20AC;&#x201C; KR[EVICA

Publikovano: Popovi} et al. 2004: 273, sl. 6; Popovi} 2005a: 170, pl. VI/11; Popovi} 2005c: 82, fig. 8/3; Popovi} 2006: 534, fig. 16/4; Popovi} 2009a: fig. 6/4; Popovi} 2011: 153, fig. 4.

144

145. Predmet nepoznate namene Akropola, jama 4, 2004 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: R 12,2 cm; h 3,2 cm II/I vek pre n. e. Predmet nepoznate namene, kru`ne forme. Dowa zona izvedena je ravno. Polukru`nog je preseka, grube izrade, zagla~ane povr{ine. U gorwoj zoni pravilno je raspore|en ve}i broj mawih, kru`nih, pli}ih perforacija. Izra|en je od gline sa dodatkom sitnog peska, mrkosive boje pe~ewa sa vidqivim tragovima sekundarnog gorewa. Publikovano: Popovi} 2011: 157, fig. 17/1, 22/6.

145

144. Bo~ilo â&#x20AC;&#x201C; gla~alica Akropola, jama 5, 2005 Glina, ra|eno rukom Dimenzije: radna povr{ina 8,1 x 6,3 cm; h 6,5 cm II/I vek pre n. e. Gla~alica ovalne, plo~aste radne povr{ine i kra}e dr{ke kru`nog preseka. Dowi deo radne povr{ine poliran od upotrebe. Sumarno ra|ena od gline sa mawim dodatkom sitnog peska, tamnomrke boje pe~ewa, prigla~ane spoqne povr{ine s vidqivim tragovima sekundarnog gorewa. Publikovano: Popovi} 2011: 157, fig. 17.4.

104

LITERATURA

ANTI] I., BABI] S. 2005 Preliminarni rezultati tipolo{ko-statisti~ke obrade kerami~kog materijala sa lokaliteta Kale – Kr{evica, Zbornik Narodnog muzeja XVIII–1, Beograd, 213–227. BLA@I] S. 2005 Fauna lokaliteta Kale – Kr{evica, Zbornik Narodnog muzeja XVIII–1, Beograd, 263–290. VRANI] I. 2009 Teorijsko-metodolo{ki problemi tuma~ewa kerami~kog materijala sa lokaliteta Kale u Kr{evici, Zbornik Narodnog muzeja XIX–1, Beograd, 163–204. VUKADINOVI] M. 2005 Rezultati geofizi~kih istra`ivawa metodom geoelektri~nog skenirawa i geoelektri~nog sondirawa na arheolo{kom nalazi{tu Kale – Kr{evica, Zbornik Narodnog muzeja XVIII–1, Beograd, 291–308. VUKMANOVI^ M., POPOVI] P. 1982 Sonda`na istra`ivanja gradinskih naselja na podru~ju Vranjsko-pre{evske kotline, Godi{njak Centra za balkanolo{ka ispitivanja XX/18, Sarajevo, 189–210. JEREMI] M. 2005 Anti~ko i tradicionalno graditeqsko nasle|e (Kale u Kr{evici), Zbornik Narodnog muzeja XVIII–1, Beograd, 229–262. KRSTI] V. 2005 Slikani kantarosi i skifosi sa lokaliteta Kale – Kr{evica kod Bujanovca, Zbornik Narodnog muzeja XVIII–1, Beograd, 191–211.

105

KALE – KR[EVICA

2001–2011

MIKUL^I] I., JOVANOVI] M. 1968

Helenisti~ki oppidum iz Kr{evice kod Vrawa, Vrawski glasnik IV, Vrawe, 355–375. MITROVI] G., POPOVI] P.

2009

New Numismatic Finds from Kr{evica, Zbornik Narodnog muzeja XIX–1, Beograd, 155–162. MITROVI] G., POPOVI] P.

2010

Novi numizmati~ki nalazi iz Kr{evice, Vrawski glasnik XXXIV, Vrawe, 187–194. NIKOLI] R.

1903

Vrawska P~iwa u slivu Ju`ne Morave, Srpski etnografski zbornik SKA V, Naseqa srpskih zemqa II, Beograd, 89–246. PALAVESTRA A., KRSTI] V.

2006

Magija }ilibara, Narodni muzej, Beograd. POPOVI] P. / POPOVI] P.

1994 2001 2003 2005a 2005b 2005c 2006 2007a 2007b 2007c 2008 2009a 2009b 2009c 2009d 2010a

The Territories of Scordisci, Starinar n.s. 43–44 (1992–1993), Beograd, 13–21. La céramique de la Tène finale sur le territoires des Scordisques, Starinar n.s. 50/2000, Beograd, 83–111. Vranjsko-bujanova~ka kotlina i helenizacija Ju`ne Morave – Vranje Bujanovac Valley and Hellenisation of the Morava Valley, Pyraichmes II, Kumanovo, 197–214. Kale – Kr{evica: Investigations 2001–2004. Interim report, Zbornik Narodnog muzeja XVIII–1, Beograd, 141–174. Kale – Kr{evica: istra`ivawa 2001–2004. godine. Preliminarni rezultati, Vrawski glasnik XXXIII, Vrawe, 25–58. “cum a Scordiscis Dacisque premeretur”, u: H. Dobrzanska, V. S. Megaw, P. Poleska (eds.), Celts on the margin: studies in European cultural interaction VII BC – I AD. Essays in honour of Zenon Wozniak, Krakow, 77–83. Central Balkans between the Greek and Celtic World: Case Study Kale – Kr{evica. u: N. Tasi}, C. Grozdanov (eds.), Homage to Milutin Gara{anin, Beograd, 523–536. Kr{evica et les contacts entre l’Egée et les centre des Balkans, Histria Antiqua 15, Pula, 125–136. Numismatic finds of the 4th–3rd centuries BC from Kale at Kr{evica (southeastern Serbia), Arheolo{ki vestnik 58, Ljubljana, 411–417. Nakit iz Kr{evice, u: M. Ble~i}, M. ^re{nar, B. Hänsel, A. Hellmuth, E. Kaiser, C. Metzner-Nebelsick (eds.), Scripta praehistorica in honorem Biba Ter`an, Situla 44, Ljubljana, 813–820 Kale – Kr{evica (ranoanti~ko naselje IV/III veka pre n.e.), Arheolo{ki pregled 4, Beograd, 69–72. Scordisci on the Fringes of the Hellenistic World. u: G. Tiefengraber, B. Kavur, A. Gaspari (eds.), Keltske studije II. Studies in Celtic Archaeology. Papers in honour of Mitja Gu{tin, Edition Monique Mergoil, Montagnac, 247–258. Sanctuaire, culte et rite à Kr{evica, Histria Antiqua 18/2, Pula, 121–128. Kr{evica: forty years after, Zbornik Narodnog muzeja XIX–1, Beograd, 141–153. Archaelogical Finds from the Vaulted Building at Kr{evica, Starinar n.s. LVIII/2008, Beograd, 95–106. Les données chronologiques sur l’habitat latènien Kale à Kr{evica. u: I. Cândea (ed.), Tracii si vecinii lor în antichitate – The Thracians and Their Neighbours in Antiquity. Studia in honorem Valerii Sîrbu, Muzeul Brailei-Editura Istros, Braila, 431–438.

106

CENTRALNI BALKAN IZME\U GR^KOG I KELTSKOG SVETA

2010b Kr{evica: ~etrdeset godina posle, Vrawski glasnik XXXIV, Vrawe, 175–186. 2011 Late Iron Age ritual pits at Kale – Kr{evica (southeastern Serbia), u: M. Gu{tin, M. Jevti} (eds.), The Eastern Celts. The Communities between the Alps and the Black Sea, Koper – Beograd, 151–162. 2012 Parirrhanteria stands from Kr{evica, Scripta in honorem Bojan Djuri}, Ljubljana, u {tampi POPOVI] P., JEREMI] M., RADOJ^I] N. 2004

Lokalitet Kale u selu Kr{evica – istra`ivawa 2001–2003. godine, Starinar n.s. 53–54/2003–2004, Beograd, 270–274. POPOVI] P., KAPURAN A.

2007

Millstones from Kale in Kr{evica (Southeastern Serbia), Godi{njak – Jahrbuch XXXVI/34, Sarajevo, 83–96. POPOVI] P., VRANI] I.

2008

The Textile Industry at Kr{evica (Southeast Serbia) in the Fourth-Third Centuries B.C., Starinar n. s. LVI/2006, Beograd, 309–326. POPOVI] P., VUKADINOVI] M.

2011

Water Supply Sistem at Kr{evica (4th century BC), Starinar LXI, Beograd, 155–170.

107

ZAHVAQUJEMO SE ZA SARADWU I POMO] U REALIZACIJI ISTRA@IVA^KOG I IZLO@BENOG PROJEKTA:

Muzeju istorije Jugoslavije Turisti~koj organizaciji Bujanovac Policijskoj upravi Bujanovac RGZ, Slu`bi za katastar nepokretnosti, Bujanovac @andarmeriji, operativnoj slu`bi Ristovac Jugoistoku D.O.O., Ni{, ogranak Vrawe Srbiji vode, VPC Morava, Ni{ O[ „Dragomir Trajkovi}“, @bevac Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe MZ @bevac MZ Kr{evica

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 903/904(497.11)"2001/2011"(083.82) 902.2(497.11)"2001/2011"(083.82) CENTRALNI Balkan izme|u gr~kog i keltskog sveta : Kale – Kr{evica, 2001–2011 / ²Petar Popovi} … ²i dr.³ ; fotografije Neboj{a Bori} … ²i dr.³ ; crte`i Aleksandar Kapuran ; karte Aleksandra Nikoli} … ²i dr.³³. – Beograd : Narodni muzej, 2012 (Beograd : Publikum). – 108 str. : ilustr. ; 24 cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. – Tira` 600. – Str. 8–9: Predgovor / Tatjana Cvjeti}anin. – Bibliografija: str. 105–107. ISBN 978-86-7269-131-3 1. Popovi}, Petar, 1946– ²autor³ ²fotograf³ a) Arheolo{ka nalazi{ta – Kr{evica – Katalozi b) Arheolo{ki nalazi – Kr{evica – Katalozi COBISS.SR-ID 190597644