Kontrastivna analiza

UVOD U KONTRASTIRANJE Engleski glagol 1 JEZIKA Kontrastivna analiza Đorđević, R. (2000). Uvod u kontrastiranje jezika. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.

1

Šta je kontrastivna analiza? 

Poređenje jezika u lingvističkom kontekstu



Ovo poređenje ima za cilj uočavanje sličnosti i razlika među kontrastiranim jezicima

2



Jezička poređenja moguće je vršiti i van usko definisanih okvira lingvistike



Na primer, dva jezika može da upoređuje osoba koja ih govori, prevodilac za potrebe prevođenja sa jednog jezika na drugi, nastavnik stranog jezika i sl.

3

 

Ovakva upoređivanja mogu biti svesna i nesvesna.

Na primer, u procesu prevođenja sa engleskog na srpski jezik, analizira se red reči u indirektnom govoru:  Where

were you last night? - They asked me where I was last night.  Gde si bio prošle noći? - Pitali su me gde sam bio prošle noći.

4

Metodologija 

Sistematski naučni postupci kojima se otkrivaju sličnosti i razlike između dva ili više jezika predstavljaju metode kontrastivne lingvistike i to su tri oblasti kontrastivnih proučavanja: Kontrastivna analiza  Teorija prevođenja  Analiza grešaka



5

Kontrastivna analiza 

Podrazumeva sistematsko poređenje opisa jezika koji se kontrastiraju

Jezik A proučava se “kroz prizmu” drugog jezika, jezika B  ili se jezici A i B porede na osnovu nekog zajedničkog obeležja 

6

Teorija prevođenja Jezik izvor i jezik cilj porede se u procesu prevođenja  Otkrivaju se tzv. prevodni ekvivalenti, tj. srodne kategorije dva jezika 



Takođe se otkrivaju i leksičke i gramatičke praznine i tome slično 7

Analiza grešaka 

Metoda, tj. oblast kontrastivne lingvistike u kojoj se vrši analiza grešaka učenika stranih jezika te se otkrivaju razlozi njihovog nastanka.

8



Greške mogu biti uzrokovane raznorodnošću jezičkih sistema, ili pak mogu imati neki drugi “unutrašnji” uzrok.



Analiza grešaka važna je kako za pedagoške tako i za psiholingvističke zaključke, a njeni ciljevi obuhvataju i teorijske i praktične aspekte.

Istorijski razvoj 

Kontrastivna lingvistika kao naučna disciplina razvija se u tri važne etape:  Tradicionalni

period kontrastivnih proučavanja  Klasični period kontrastivnih proučavanja  Moderni period kontrastivnih proučavanja

10

Tradicionalni period kontrastivnih proučavanja Kraj 19. veka do kraja drugog svetskog rata  L. Blumfild, Praška škola  Upoređivanje fonolških sistema  Sam termin “kontrastivna lingvistika” inicirao je B.L. Vorf (B. Lee Whorf , Language and Logic), 1941.  Ova godina označava terminološko razdvajanje kontrastivne i komparativne lingvistike 

11

Klasični period kontrastivnih proučavanja Kraj drugog svetskog rata do 1965. godine  Kontrastivna lingvistika postaje u potpunosti priznata naučna disciplina, sa definisanom metodologijom koja je karakteristična za učenje i podučavanje jezika, kao i za prevodilačku praksu 

12

Istorijska prekretnica 

1957.



Noam Čomski, Sintaksičke strukture (Syntactic Structures); Iskorak iz strukturalizma (početak generativizma) Robert Lado, Lingvistika kroz kulture (početak kontrastivne analize) Ova godina označava početak pravih kontrastivnih proučavanja (detaljniji istorijski pregled nalazi se u knjizi R.

 

Đorđević, str 12-14)

13

Veliki broj različitih kontrastivnih studija, razvija se i pripadajuća teorija  Veliki broj međunardonih konferencija  Jugoslovenski kontrastivni projekat, ur. R. Filipović, (Zagreb, 1969-1976 i kasnije); 

14

Moderni period kontrastivnih proučavanja 

Veliki broj kontrastivnih projekata u celom svetu,primena modernih pristupa kontrastiranju, razrada teorijskih stavova i ogroman broj radova i naučnih studija.



Takođe, u ovom periodu javljaju se i prve kritike nekih stavova i postulata izraženih u prvobitnoj teoriji kontrastivne lingvistike.

15

Faze istraživačkog procesa 

Kontrastivna analiza inicijalno je posmatrana kao metod koji obuhvata dva osnovna procesa, opisivanje i poređenje i odvija se u četiri osnovne faze:  Sakupljanje

građe  Formalni opis podataka  Upoređivanje podataka  Formulisanje “kontrasta” 16



U novije vreme, kontrastivna analiza podrazumeva sledeće faze:  Sakupljanje

građe  Uspostavljanje kriterijuma na osnovu kojih se vrši poređenje  Formulacija hipoteze  Testiranje hipoteze  Reviziju inicijalne hipoteze (ako je potrebno)  Formulisanje zaključaka 17

Kontrastivna analiza i druge lingvističke discipline Istraživanja mogu biti mikrolingvistička i makrolingvistička  Sinhrona i dijahrona  Kontrastivna lingvistika obično ima sinhronu perspektivu, a komparativna može imati dijahronu. 

18



Neki lingvisti koriste termin konfrontaciona lingvistika kada je reč o genetski srodnim jezicima (npr. germanska porodica jezika), a kontrastivna lingvistika kada se radi o “nesrodnim” jezicima, koji npr. pripadaju različitim jezičkimporodicama 19

Prema tome...

Deskriptivna lingvistika odnosi se na sinhrono proučavanje jednog jezika  Kontrastivna lingvistika proučava dva ili više jezika, takođe u sinhronoj perspektivi  Istorijska lingvistika odnosi se na dijahrono proučavanje jednog jezika  Komparativna lingvistika proučava dva ili više jezika u dijahronoj perspektivi 

20



Kontrastivna analiza najčešće se povezuje sa primenjenom lingvistikom, zbog praktične primene ove metode u podučavanju i učenju jezika (“usvajanje” jezika u širem smislu)

21

Teorije kontrastivne analize 

Prema kontrastivnoj analizi kao prema lingvističkom postupku zauzimani su kako pozitivni i umereni, tako i negativni stavovi.



Pozitivni stavovi predstavljaju jaču verziju, a negativni ili umereni stavovi čine slabiju verziju kontrastivne analize.

22

Jače verzije kontrastivne analize 

Karakterišu je sledeći stavovi: 

  

Kontrastivna analiza je osnova za sva lingvistička itraživanja.

Jedino putem kontrastivne analize se može doći do opšte teorije o jeziku.

Pojedinačni prirodni jezici mogu se (makar implicitno) u potpunosti sagledati metodama kontrastivne analize.

Takav opis jezika nema i ne treba da ima isključivo primenjeni karakter.

Kontrastivnom analizom mogu se rešiti *svi* problemi u nastavi stranih jezika, jer se uočavanjem i učenjem razlika između maternjeg i stranog jezika mogu prevazići sve teškoće u učenju stranog jezika.

23

Slabije verzije kontrastivne analize 

Problem KOMPARABILNOSTI: šta je tačno moguće porediti a šta ne?

24



Govori se o paradoksu – strukturalizam koji ne podrazumeva jezičke univerzalije je iznedrio kontrastivnu analizu; no ukoliko nema univerzalnih pojava u različitimjezicima, nije moguće ostvariti njihovu KOMPARABILNOST.

25



Dalje, generativistički model koji podrazumeva dubinsku strukturu kao zajednički imenitelj različitih jezika, takođe je delimično opovrgnut u praksi, tj. pokazalo se da razlike postoje čaki na dubinskoj strukturi, te je i ova osnovna postavka dovedena u pitanje.

26



Kritikuju se i osnovni principi jače verzije kada je reč o metodi analize grešaka: govori se o interferenciji, pogrešnoj analogiji, kulturološki uslovljenim jezičkim razlikama i tome slično.

27

Ekvivalencija Ovaj termin tradicionalno je vezan uz teoriju prevođenja.  U početku se problem komparabilnosti u potpunosti svodio na prevod.  U osnovi prevođenja leži pretpostavka o nekoj vrsti ekvivalencije. 

28

Savremeno shvatanje prevodilačkog procesa Tanslation  Interpreting  Proofreading  Revising  Project coordination  Audiovisual translation  Localization  ... 

29

Poredbeni kriterijum - Tertium Comparationis Popularno shvatanje ekvivalencije jeste “približna jednakost značenja”.  Tertium Comparationis je jezičko obeležje koje predstavlja kriterijum na osnovu kog se poređenje vrši.  Takva zajednička obeležja nazivaju se još i “poredbena obeležja”. 

30



Poredbenost je moguće uspostaviti na različitim nivoima jezika:  Na

fonološkom nivou (zvučnost, nazalnost)  Na gramatičkom nivou (dubinska struktura rečenice)  Na leksičkom nivou (pojmovne reference)  Na semantičkom nivou (značenjski odnosi)  Na situacionom nivou (jezički i/ili situacioni kontekst)  I sl.

31

Prevodna ekvivalencija Vanjezički (extralinguistic) sadržaj pojma konceptualni (delimično semantički) sadržaj  Lingvistička ekvivalentnost – formalni sadržaj  Nivoi ekvivalencije idu od leksičkog do tekstualnog.  Situaciona ekvivalencija – situacioni kontekst 

32

Povezana istraživanja i projekti Teorija prevođenja i prevodilačka praksa  Kontrastivna analiza  Korpusna lingvistika  Teorijska lingvistika  Primenjenalingvistika 

33

Koji alati se koriste?

MS Office  Internet  CAT Tools (TRADOS i Wordfast)  Wordnet  DesktopPublishing (DTP) Software (Photoshop, Dreamweaver, InDesign)  Subtitling Software  Etc. 

34

Primena rezultata kontrastivne analize Kontrastivna analiza rezultuje kontrastivnim gramatikama dva ili više jezika.  Ovakvi rezultati važni su, pre svega, za opštu i primenjenu lingvistiku. 

35



U okviru opšte lingvistike – lingvističke tipologije, izučavanje jezičkih univerzalija



U okviru primenjene lingvistike – nastava stranih jezika iprevođenje

36

Konkretni rezultati         

Pisanje pedagoških gramatika Pisanje kontrastivnih gramatika Selekcija, gradiranje i sastavljanje nastavnih programa Pisanje udžbenika i kontarstivnih priručnika Pisanje i sastavljanje rečnika Sastavljanje testova Korektivna nastava Pripremanje nastavnih materijala ...

37