Application of Traditional Architectural Principles in a Contemporary Context / Embassy of Serbia by nebojsa_jeremic

ЗАВРШНИ РАД ПРВОГ ЦИКЛУСА СТУДИЈА ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ Идејно рјешење дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије у Канбери

МЕНТОР: доц.др Саша Чворо КАНДИДАТ: Небојша Јеремић 01/13

Бања Лука, мај 2019. године

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

„Традиција је стријела која указује на будућност, никада на прошлост“ Ле Корбизје (1887-1965)

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

РЕЗИМЕ Овим радом генерално је објашњен домен архитектонске и градитељске традиције, као и њен значај, те однос са архитектуром кроз историју и савремени контекст. Фокус је на истраживању и примјени традиционалних архитектонских образаца што представља увод у Идејно, конкурсно, архитектонско-урбанистичко рјешење Дипломатско-Конзуларног представништва Републике Србије у Канбери. Поред задовољавања програмских захтјева, задатак конкурса био је аналитички осврт на традиционалне архитектонске принципе народног градитељства Србије. Овај рад у том контексту представља намјеру да се прошири и заокружи цјелокупан истраживачки и мисаони процес као одговор на специфичну тему конкурсног задатка, те подстакне промишљање о традиционалним архитектонским вриједностима, њиховом историјском значају, али и потенцијалу, као подлози за будуће стваралаштво. Истраживачки процес започиње са освртом на позивање традиционалних вриједности и принципа кроз значајне стилске периоде историје умјетности. Еволуција односа између архитектуре и традиције уводи у савремено доба и тумачење домена и методологије примјене традиционалних образаца у савременом контексту, те потреби и значају традиције у савременом и будућем стваралаштву. Као главни извор инспирације ауторског рјешења Дипломатско-Конзуларног представништва Републике Србије у Канбери анализирана је традиционална архитектура Западног Балкана. Нагласак је на традиционалним српским кућама, њиховим карактеристикама и градитељским принципима који представљају главни мотив ауторског приједлога рјешења . Другим ријечима, осврт на традиционалну архитектуру датог поднебља представља увод у ауторско рјешење и анализу примјењених архитектонских образаца у истом.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

САДРЖАЈ 1

1. УВОД

2. ТРАДИЦИОНАЛНА АРХИТЕКТУРА И ПУТ У САВРЕМЕНО 2.1 ОПШТЕ О АРХИТЕКТОНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ 2.2 ПОЗИВАЊЕ НА ТРАДИЦИЈУ 2.3 ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ КРОЗ ЗНАЧАЈНЕ ПЕРИОДЕ ИСТОРИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ

3. ТРАДИЦИОНАЛНИ АРХИТЕКТОНСКИ ОБРАСЦИ И САВРЕМЕНИ КОНТЕКСТ 3.1 АСПЕКТИ ПРИМЈЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА 3.1.1 ФУНКЦИЈА 3.1.2 ОБЛИКОВАЊЕ 3.1.3 МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА 3.1.4 АМБИЈЕНТАЛНОСТ 3.2 МЕТОДОЛОГИЈА И МЈЕРА ПОЗИВАЊА НА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ПРИНЦИПЕ 3.2.1 ИМИТАЦИЈА 3.2.2 ТРАНСФОРМАЦИЈА 3.3 ИСТАКНУТИ ПРИМЈЕРИ ПРИМЈЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОЈ ПРАКСИ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

4. ТРАДИЦИОНАЛНИ АРХИТЕКТОНСКИ ОБРАСЦИ КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ (СТУДИЈА ЗАПАДНOГ БАЛКАНА)

4.1 НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО ЈУЖНИХ СЛОВЕНА 4.2 ТИПОЛОГИЈА ТРАДИЦИОНАЛНИХ КУЋА (ЗАПАДНИ БАЛКАН) 4.2.1 БОНДРУЧАРА 4.2.2 САРАЈЕВСКА КУЋА 4.2.3 ХЕРЦЕГОВАЧКЕ КАМЕНЕ КУЋЕ 4.2.4 ДИНАРСКА БРВНАРА 5. ИДЕЈНО АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКО РЈЕШЕЊЕ ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНОГ ПРЕДСТАВНИШТВА СРБИЈЕ У КАНБЕРИ

РЕПУБЛИКЕ

5.1 ТЕКСТУАЛНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КОНКУРСНОГ ЗАДАТКА 5.1.1 ПОВОД И ЦИЉ ИЗРАДЕ КОНКУРСА 5.1.2 ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЦИЈЕ И КОНТЕКСТА 5.1.3 ПРЕДМЕТ КОНКУРСА И ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ 5.1.4 ПРОГРАМ 5.1.5 СМЈЕРНИЦЕ ЗА ОБЛИКОВАЊЕ 5.2 ПРОЈЕКТАНТСКИ СТАВ 5.3 ТЕКСТУАЛНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА 5.3.1 ОПШТИ ПОДАЦИ 5.3.2 СТРАТЕШКИ ПРИНЦИПИ 5.3.3 ПРОСТОРНИ КОНЦЕПТ 5.3.4 ОБЛИКОВАЊЕ И МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА 5.3.5 САОБРАЋАЈ 5.3.6 ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА 5.3.7 ОСВЈЕТЉЕЊЕ 5.3.8 ТЕХНИЧКИ ПРОСТОРИ 5.4 ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ 5.5 AНАЛИЗА АУТОРСКОГ РАДА СА АСПЕКТА ПРИМЈЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА 5.5.1 ФУНКЦИЈА 5.5.2 ОБЛИКОВАЊЕ 5.5.3 МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА 5.5.4 АМБИЈЕНТАЛНОСТ 6. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

7. ЛИТЕРАТУРА

8. СПИСАК ИЛУСТРАЦИЈА

9. СПИСАК ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

УВОД

Када се помиње појам “традиционалног” у архитектури обично се говори о градитељском насљеђу и значају његове заштите и ревитализације, чак и у периоду када технолошка достигнућа савремене градитељске праксе изгледају недостижно у поређењу са објектима који носе статус „архитектонских споменика културе“. Управо је такве споменике, у многим случајевима, немогуће поистовијетити са архитектонским вриједностима и обрасцима савременог контекста. Међутим, оно што архитектонском објекту додјељује статус заштићеног културног споменика јесу вриједности које носи кроз властити вијек постојања. То су усвојени и пирмијењени архитектонски и градитељски принципи који су у тренутку њиховог настанка и имплементације донијели искорак у начину рада и мишљења архитектуре. Поред тога, њихов значај се огледа у доприносу за будуће архитектонско стваралаштво, које се заснива на постављеним принципима или се у некој мјери ослања и поистовјећује са њима. Еволуција архитектуре може се посматрати кроз однос новог стваралаштва и оног које му претходи. У овом процесу долази до поистовјећивања, преформулације, али и негирања, те одбацивања претходно постављених образаца. У сваком случају издвајају се правила, универзални кодови или начела чија се вриједност не умањује кроз вријеме и којима се многи градитељи изнова враћају, без обзира на тенденције и покушаје да се струка одвоји од истих. Тако се одржава континуитет универзалних архитектонских вриједности, који су основа свих иновација и надградњи архитектуре. С тога не изненађује чињеница да се у потрази за правом архитектуром, чак и они из редова револуционарних врло често позивају на традицију.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ТРАДИЦИОНАЛНА АРХИТЕКТУРА И ПУТ У САВРЕМЕНО

2.1

ОПШТЕ О АРХИТЕКТОНСКОЈ ТРАДИЦИЈИ

Појам традиционалне архитектуре у реалности много је шири од самог градитељског насљеђа и врло често се употребљава као синоним за вернакуларну, па чак и класичну архитектуру. Треба нагласити да, иако су теме ових области уско везане у многим аспектима архитектонске праксе, па и самим вокабуларом, свака представља засебну цјелину која се начелно може тумачити као дио широког спектра којег појам традиционалне архитектуре обухвата. Вернакуларна архитектура осликава окружење, културу и историјски контекст простора. Другим ријечима уско је везана за мјесто настанка. Класична архитектура означава највиши, најизраженији и најфињенији израз архитектонске прошлости. Традиција, с друге стране, представља много шири појам. Може да се односи на сачувана знања, вјештине и обичаје унутар културе једног народа или колективне људске свијести. У том контексту, она представља културно насљеђе које се преноси с генерације на генерацију. Ту спадају и научно знање, умјетнички занати, ритуали, морална правила, хранидбени обичаји и друго. У доменима архитектуре подразумијева сваки наслијеђен и очуван образац, принцип или конвенцију која се тиче обликовања, просторне организације, конструкције, материјализације, амбијенталности, и других параметара струке. 2.2

ПОЗИВАЊЕ НА ТРАДИЦИЈУ

Народно градитељство је дио свих културних баштина свијета. Од тренутка кад је човјечек принуђен да користи природне ресурсе из властитог окружења како би обезбиједио склониште и потребан животни комфор, који одговара на климатске услове, почиње и архитектура коју данас називамо вернакуларном. Она је резултат чисте реакције индивидуалних личних или друштвених градитељских потреба, које дозвољавају човјеку да, и прије архитекте, конструише скровиште према властитим захтјевима. „Хуманистичка жеља за културним повезивањем са окружењем огледа се у хармоничној архитектури, типологији која се може идентификовати са одређеним регионом. Овај социолошки аспект архитектуре присутан је у материјалу, шеми боја, архитектонском жанру, просторном језику или облику који се преноси кроз урбани оквир.“1 Управо су прости архитектонски кодови у прошлости често сматрани примитивним или заосталим. Мијењани су неартикулисаним и углавном неадекватним архитектонским вриједностима. Упркос многим покушајима да се забораве универзални принципи, који архитектуру чине контекстуалном, и комуникативном (са простором и са човјеком) традиционални обрасци проналазе мјесто и у данашњем времену . Очувани кроз наслијеђе али и примјењени кроз архитектонско стваралаштво које, попут њих, поштује истинске вриједности и значај одрживости идентитета, те његује основне доктрине архитектуре, као просторно везане дисциплине.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

2.3 ОДНОС ПРЕМА ТРАДИЦИЈИ ИСТОРИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ

Скица 1: Пантеон, 125 г. - инспирација бројних објеката у периоду Ренесансе

КРОЗ

ЗНАЧАЈНЕ

ПЕРИОДЕ

Његовање и очување градитељских вјештина, стеченог знања и принципа има дубоку историју колико и само грађење. С кољена на кољено искуства се преносе и надопуњују, расту са технолошким напретком и искуством, мијењају се и обликују. Различите људске потребе, контексти, природни и абиотички фактори проширују та искуства и трансформишу их у архитектуру која добија стилске карактеристике времена али и простора у којем настаје. Историја архитектуре објашњава узроке који доносе промјене и искораке у свим аспектима професије. Колективна тенденција за напретком и усавршавањем кроз вријеме доноси иновације у изразу, приступу и методама које су одраз умијећа и достигућа, односно градитељске моћи друштва једног времена. У том процесу долази до појаве нових образаца и принципа који постају основа за даљи развој и другачије мишљењe и посматрање архитектуре. РЕНЕСАНСА Прва позивања на традиционалне вриједности и принципе, значајна за колективну културу, појављују се у периоду средњег вијека који представља прекретницу у образовању и комуникацији између науке и умјетности са друштвом. Појава прве штампарске пресе чини писани текст најбржим начином дијељења информација. Превод старе грчке и римске литературе убрзо постаје доступан сваком грађанину. Друштво тражи инспирацију у поново откривеним и заборављеним вриједностима што доводи до препорода у европској умјетности, симболично назван ренесансом. Прихватање античких геометријских, обликовних, и пропорцијских, умјетничких карактеристика у архитектури убрзо постаје принцип просторне организације, али и још израженији начин третирања композиције и скулптуралности фасаде. Сакрална архитектура постаје најрепрезентативнији медиј за комуникацију између традиције и савременог контекста. Највећи умјетници тог времена: Брунелески, Алберти, Браманте, Микеланђело, да Винчи и многи други, инспирисани складом и хармонијом античке тектонске архитектуре, дарују европској и свјетској културној баштини неке од најзначајнијих архитектонских остварења свих времена. Међу њима се издвајају Базилика Светог Петра у Риму, Фирентинска катедрала, Палата Медичи Рикарди, као и црква Санта Марија Новела у Фиренци, те многе друге значајне грађевине.

Скица 2: Паладијева Ротонда, 1592 г. елемнти Пантеона у обликовању и фасади 1

„Вернакуларна архитектура и 21. вијек“ (”Vernacular Architecture and the 21st Century”) Сара Едварс (Sarah Edvarts), 2011.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

БАРОК Почетком ХVII вијека појављује се тенденција за иновацијом и преласком у нову стилску епоху послије исцрпљености ренесансе, која је већ постала свеприсутна широм европског али и новоотркивених континената, посебно Сјеверне Америке. Подстакнут од стране Католичке цркве барок се супротставља једноставности и сведености протестантске архитектуре уносећи боју, додатну пластичност и декорацију, већу игру свјетлости и сијенке и многе друге детаље и просторно-обликовне елементе. Ђан Лоренцо Бернини, Франческо Боромини, Франсоа Мансар, Луј Ле Во, Гварино Гварини нека су од најпознатијих имена европске барокне архитектуре. Иако, стилски, барок уноси иновативност у архитектуру са својим декоративним изразом, његове идеологије још увијек су у додиру са античким принципима, наслијеђеним управо из ренесансе. Његовање наслијеђа и очување градитељске традиције опстаје и у овој стилској епохи. Скица 3: Карлскирхе, 1737 г. елементи античке архитектуре у Барокном стилу

СЕЦЕСИЈА Било је потребно готово пола миленијума да се архитектонска мисао удаљи, или да скрене фокус са традиционалних античких принципа и идеала, који након ренесансе и барока своје мјесто проналазе у касном бароку, односно рококоу, а касније и у неокласицизму. Умјетничке дисциплине, заједно са архитектуром долазе у фазу велике засићености и неконтролисаног понављања, познато као маниризам. Сецесија, или Арт Ново, настаје као покушај сепарације од пет вијекова дуге архитектонске традиције, окрећући се природим формама и орнаменталном као главним изворима инспирације. Правац почиње у Великој Британији али убрзо се распрострањује по Европи и Сјеверној Америци, те ствара велика архитектонска и умјетничка имена попут Антониа Гаудија, Виктор Орте, Чарлс Мекинтоша и других. Убрзо ће се испоставити да је Сецесија била само привремено рјешење у потрази за чистом, сведеном и оригиналном архитектуром, и то у периоду кад се отвара нова страница људске историје – Савремено доба.

Скица 4: Степениште, Хотел Тасел, 1894 г. орнаментални мотиви Сецесије

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

МОДЕРНИЗАМ Двадесети вијек обиљежен је турбулентним догађајима и револуционарним идеологијама које су утицале на све друштвене сфере, почевши од политике и економије па све до умјетничког стваралаштва и културе. Научни искораци већ у првим деценијама прошлог вијека потпуно трансформишу тумачење класичне физике, те отварају врата каснијим свемирским истраживањима, и експоненцијалном напретку технологије која аналогно постаје све доступнија и кориснија човјеку. Архитектура, као и све умјетничке дисциплине кроз историју друштвених промјена, не остаје неутрална на нове друштвено-политичке утицаје и социјално-културолошке промјене. Нова друштвена слика у умјетности огледа се у наративима бесконачних могућности и потрази за новим стандардима, од којих сваки следећи руши онај претходни.

Скица 5: Пет елемената модерне архитектуре

У упорним покушајима да се открију нове архитектонске вриједности као одговор на начин живота савременог човјека и одраз индустријског и технолошког напретка друштва двадесетог вијека, настаје модерна архитектура, односно умјетнички правац назван модернизам. Заснива се на мишљењу умјетности без позивања на традиционална учења и принципе. Пропагира отворен и флексибилан план који постиже скелетним конструктивним системом, ахроматске тонове, посебно у фасади гдје доминира бијела, игру чистих геометризованих волумена, континуитет фасадних отвора, раван и често користан кров, те проточно и транспарентно приземље које пропушта и не прекида зелеленило из оркужења. Одбацује сваки вид пластичне декорације фасада, уситњеност елемената и орнаменталност. Другим ријечима настоји да раскине сваку везу са претходним стилским карактеристикама у циљу стварања новог архитектонског идентитета. У свим савременим школама архитектуре популарно је учење да модернизам императивно тежи одвајању од традиционалног. Оно што се заборавља јесте чињеница да је један од пионира овог правца своје прве кораке направио, како у архитектури тако и у путу ка модерном, управо тражећи инспирацију у народном и градитељском наслијеђу европске и оријенталне архитектуре.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3. ТРАДИЦИОНАЛНИ АРХИТЕКТОНСКИ ОБРАСЦИ И САВРЕМЕНИ КОНТЕКСТ У периоду великих технолошких достигнућа, гдје иновативност у обликовању, материјалу, методама рада и алатима чине појавност архитектуре готово фиктивном или имагинарном назиру се не тако ријетке тенденције за подсјећањем на традициналне вриједности и принципе. Глобална свијест струке, након дугогодишње тенденције модернизма да раскине везе са традицијом и насљеђем, проналази значај одрживе и ефикасне градње, његовања градитељског идентитета и препознавања просторних кодова у архитектури као медија комуникације. Другим ријечима препознаје се карактер простора, који осликава архитектонско дјеловање. Буди се свијест о националном градитељском идентитету. Наглашава се важност зеленила и односа човјека са природном средином. Много пажње се даје енергетској ефикасности, коју на најбољи начин осликавају објекти вернакуларне архитектуре, која своје градивне материје црпи из окружења у којем настаје и којег познаје. 3.1 АСПЕКТИ ПРИМЈЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА Позивање на традиционалну архитектуру представља веома сложен и вишезначан феномен. Домени у којима се градитељско стваралаштво двадесет првог вијека дотиче традиције и насљеђа су врло разноврсни и широки. Архитектура јесте мултидисциплинарна професија и обухвата бројне сегменте науке и умјетности, те улази у различите социолошке и друштвене сфере. У својој основи она представља јединствен спој инжињерства и умјетности у процесу који започиње у апстрактној крајности са идејом или визијом, а завршава у реалном, физичком контексту са опипљивом материјом коју називамо архитектонски објекат. С тога је и опсег архитектонског дјеловања веом широк и разноврстан , али у контексту испољавања традиције и позивања на универзалне вриједности могу се издвојити следеће категорије: -

ФУНКЦИЈА ОБЛИКОВАЊЕ МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА АМБИЈЕНТАЛНОСТ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3.1.1

ФУНКЦИЈА

Сврха постојања сваког архитектонског остварења је његова намјена. Вјечна дилема зависног односа између форме и функције у архитектури и данас дијели мишљења архитеката. Да ли форма прати функцију или функција форму? У оба случаја, oд функције зависи постојаност архитектуре. Када се говори о традиционалним вриједностима и принципима с једне стране и функцији у архитектури с друге, данас је тешко поставити генералне оквире додирних тачака или зона преклапања. Разлог томе је, између осталог, појавност функције у контексту различитих епоха и типолошка разноликост намјена у архитектури некад и сад. Начин живота просјечног човјека 21. вијека у бројним начелима се разликује од, на примјер, средњевијековних животних потреба друштва из тог времена. Ово утиче на начин организације животних, али и јавних простора, чему додатно доприносе и култулорошке, друштвене, технолошке и бројне друге разлике у епохама. Тако, пар вијекова назад, не бисмо размишљали о простору за паркирање аутомобила у саставу стамбених јединица. Кухињска линија подразумијевала би однос између пећи или огњишта, баште и складишта намирница које долазе из ње. Дневну зону коју чине дневни боравак, трпезарија, па и кухиња мијењала би једна просторија са огњиштем у средишту простора итд. У овом аспекту архитектуре традиционалне вриједности посматрамо у контекстима гдје култура живљења, радне навике, вјерски и други обичаји остају очувани кроз вријеме. Културе које провлаче постојаност одређених функционалних цјелина из прошлости (у кући, дворишту, јавним објектима и друго) кроз савремени начин живота подразумијевају сарадњу архитектуре и традиције у том аспекту. То подразумијева и његовање обичаја и животних навика које опстају и у оквирима саме архитектуре.

Скица 6: Вашицу дневна зона традиционалне јапанске куће

Један од препознатљивих примјера континуитета традиције у функционалном домену су јапанске куће и њихове специфичне „вашицу“2 просторије. Култура сједења на поду вијековима је присутна у начину живота јапанских породица и очувана кроз архитектуру у виду организације стамбених јединица, али и неких јавних објеката, све до данас. Традиционалне јапанске куће примјењују овакав принцип организације у свим просторијама. Функционално их карактерише отвореност плана, флексибилност преграда, минимална опремљеност мобилијаром и мултифункционална употреба пода. Сличне принципе можемо препознати у модернистичким и савременим архитектонским објектима широм свијета.

Вашицу (washitsu) представља традиционалну јапанску просторију у склопу стамбених објеката са клизним вратима у којима је примјењен „татами“ под, као сламени покривач.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3.1.2

ОБЛИКОВАЊЕ

Обликовање представља ликовни и инжињерски врхунац изражавања архитекте. Игра маса, конструктивних елемената и детаља са простором, свјетлом и композицијом. Оквир и показатељ пратеће намјене, те визуелни карактер архитектуре. Аспект професије који изискује умјетничку креативност и инжињерску смјелост, индикаторе мултидисциплинарних вјештина аутора на властитом дјелу. Као визуелни показатељ архитектонског стваралаштва презентује и културни идентитет поднебља и људске заједнице. Мјерило градитељских вјештина и умјетничког изражавања индивидуе, али и колективног ума народа. Архитектонска форма је најрепрезентативнији облик представљања градитељског идентитета неког географског подручја и друштва које је ствара. Она је носилац стилских карактеристика епохе и простора у којем настаје. Као таква, представља ризницу архитектонских принципа, које можемо визуелно идентификовати, те конструктивно разматрати и интерпретирати. Вриједности које носи у својим естетским и инжињерским обрасцима веома често су у директној вези са другим аспектима архитектуре – функцијом, амбијентом, материјализацијом, и треба их сагледавати и врједновати као цјелину. Ле Корбизје је тврдио да је архитектура „игра маса изнесених на свјетлост“3. У том контексту обликовање одликује чиста скулптуларна појавност објекта у његовом окружењу. Појавност у простору, композиција, пропорција и геометрија волумена, фасадних отвора, секундарне пластике, линијских и површинских елемената, те видљивих конструктивних и скулптуралних детаља у контрасту свјетла и сијенке, уз одсуство или присуство боје чине обликовни аспект архитектонског стваралаштва. Различите стилске епохе кроз историју имале су различите приступе и односе према свим елементима архитектонске форме. Богатсво стилова и умјетничких параваца оставља за собом и богатство различитих принципа и образаца обликовања и визуелизације архитектуре. Поређење стилских карактеристика тражи праћење бројних узорчно-посљедичних аспеката који стварају обликовне разлике или сличности објеката. Вернакуларно стваралаштво не зависи од стилских карактеристика епохе. У свим аспектима, па тако и у обликовању оно се веже за простор у којем настаје и одговара на услове из властитог окружења. Вернакуларне форме имају континуитет у изразу и појавности, што је резултат његоване традиције, стечених градитељских знања и насљеђених принципа.

Скица 7: Викендица код Дивчиваре, Србија, 2015 г. преобликовање традиционалне српске брвнаре

„Ка правој архитектури“ Шарл Едуар Женере (Charles Eduard Genere) – Ле Корбизје (Le Corbusier)

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3.1.3

МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА

Представља језик којим се изражава архитектонска форма, што је чини физички постојаном у простору. Сваки архитектонски објекат посједује материјални идентитет у конструктивном, техничком и естетском облику. Све до почетка масовне индустријализације архитектонски објекти црпе градивне материје из непосредног окружења или из природних ресурса. Појавом „Портланд“4 цемента и усавршавањем технологије производње бетона и челика почиње дистанцирање од традиционалних архитектонских материјала. Веома брза експлоатација и доступност на тржишту угрозила је континуитет употребе традиционалних материјала у пракси. Савремени енергетски захтјеви упућују на лабораторијски испитане, технолошки унапрјеђене изолационе материјале. У многим случајевима методе заштите од природних услова, дуго познате вернакуларном градитељству достојно обављају свој задатак, чему се не даје довољно пажње у данашње вријеме. Без обзира на технолошке искораке и инжињерска достигнућа 20. и 21. вијека, често се пронађу и добри примјери са наклоњеношћу према традиционалном градитељству и вернакуларним принципима грађења од природних материјала из непосредног окружења. „Кућа на водопаду“5 Френк Лојд Рајта из 1939. године и данас важи за ремек дјело модерне архитектуре. Постала је синоним за интегрисаност у природно окружење и хармоничну везу природе и архитектуре. Спектакуларну игру маса, хоризонталних отвора, препуста, конзола, свјетлости и сјенке употпуњује смјела употреба камена, свеприсутног у окружењу водопада изнад којег Рајт поставља своје дјело. Препознајући „genius loci“ или дух мјеста, он се позива на традиционалну материјализацију којом употпуњује маестралну архитектонску форму у стилским оквирима модернизма. Камен на зидовима као да израста из стијена на којима кућа лежи и постаје једно са очаравајућом природом мјеста.

Скица 8: Кућа на водопаду, 1939 г. материјализација и форма - јединство архитектуре и окружења

„Portland“ представља марку цемента, настао средином 18. Вијека у Великој Британији. Његова појава веже се за почетак производње и комерцијалне употребе бетона у градитељству. 5 “Falling water“ Frank Lloyd Wright, 1939. Пенсилванија, СAД

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3.1.4

АМБИЈЕНТАЛНОСТ

Амбијент је производ просторног дјеловања који може бити циљан или случајан. Метафизички резултат организације, обликовања и материјализације простора креиран у чулима корисника. Перцепција која се стиче о простору, било да се ради о унутрашњем или спољашњем, није производ искључиво архитектонских елемената (изгледа или композиције). Многи фактори утичу на искуство амбијента, као што су количина и карактер свјетла, контрасти боје, температура ваздуха у простору, ниво буке, одјек и рефлексија материјала, детаљи, као и многи други параметри. С тога амбијенталност директно зависи од градитељеве намјере, личних вјештина и имагинације карактера простора којег пројектује и гради. Способност старих градитеља да постигну амбијентални квалитет простора којег граде и обликују традиционални принципи, стечено и наслијеђено знање за сваку је похвалу са аспекта савремене позиције струке. Када говоримо о унутрашњим просторима, обично су одређени мотиви градили психолошко искуство које данас називамо амбијентом. Ту су и принципи просторне организације, опремљеност, начин кориштења и други аспекти. Карактеристичан амбијентални мотив многих старих домова је огњиште. Симболика огњишта урезана је дубоко у народне обичаје и културу многих народа. То је мотив ентеријера који се често провлачи и интерпретира у савременој архитектури резиденцијалних али и јавних објеката. Својом позицијом у простору и значајем у функционалном аспекту постао је синоним за кућу, мјесто које породицу држи на окупу.

Скица 9: Огњиште типичан амбијентални мотив у ентеријеру традиционалне куће

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3.2 МЕТОДОЛОГИЈА И МЈЕРА ПОЗИВАЊА НА ТРАДИЦИОНАЛНЕ ПРИНЦИПЕ У архитектури која тежи коминикацији са прошлости постоје различити приступи у начину испољавања традиције. Савремени примјери из праксе показују ширину домена примјене традиционалних образаца и начина испољавања истих. На избор метода утичу бројни фактори, као што су: намјера аутора, пројектантски приступ, аспект примјене традиционалних принципа, контекстуални услови, намјена објекта, врста интервенције (да ли се гради нови објекат или се врши пренамјена или ревитализација постојећег) и многи други. Анализирајући примјере из праксе који су се бавили изражавањем градитељске традиције у било ком аспекату архитектуре препознају се два карактеристична метода или нивоа интерпретирања традиционалних архитектонских вриједности и принципа: имитација и трансформација. ИМИТАЦИЈА

Скица 10: Валхала, 1842 г. архитектонска имитација Партенона

Појам имитације односи се на оно што је рађено по узору на У контексту нешто; опонашање или насљедовање.6 интерпретирања традиције кроз савремени контекст то подразумијева осликавање принципа у њиховим изворним облицима, било да се ради о обликовном детаљу, организационом обрасцу, начину извођења или грађења и друго. Ренесанса је карактеристичан примјер позивања на традиционална обликовна начела кроз имитацију њихових изворних геометријских, пропорцијских и обликовних карактеристика. Метода имитације вијековима је присутна у сакралној архитектури, гдје се и данас, на објектима као што су православне цркве, поред просторно-организационих и амбијенталних начела појављују обликовни елементи у изворном изгледу. У овом случају намјена објекта дефинише метод интерпретације традиционалних принципа. Опонашање традиционалних начела може се одразити на све аспекте архитектуре, па тако и на појавност објекта у цјелости. Најбољи показатељ опонашања традиционалних градитељских принципа у цјелини јесте вернакуларна архитектура. Она користи стечене градитељске обрасце и наслијеђено знање, чиме одржава континуитет архитектонске традиције кроз вријеме у изворном облику, независно од стила и технолошких достигнућа цивилизације.

Извор: http://www.vokabular.org/

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ТРАНСФОРМАЦИЈА Преуобличеност; преображавање7 Када у процесу опонашања традиционалних архитектонских образаца примјенимо одређени степен сугестивности, умјетничке слободе, произвољног изражавања тада вршимо преобликовање традиционалних образаца или трансформацију. Овај метод често се користи у пракси као начин повезивања или преклапања традиционалне и савремене архитектуре. Као и поступак имитације, може се одразити у свим доменима струке (функцији, форми, материјализацији и слично). У савременим условима много чешћи је приступ интерпретирања или преобликовања традиционалних принципа, када се провлачи концепт традиције кроз архитектонски процес. Утицај модернизма на глобалну свијест професије дао је значајан допринос преобликовању традиционалних принципа, са властитим начелима које пропагира. У том смислу преобликовање, као метода интерпретирања, представља начин опстанка и континуитета традиције у времену у којем друштво и умјетност теже иновацијама у оквирима технолошких достигнућа и градитељске моћи. Када говоримо о мјери интерпретације у контексту пирмјењених традиционалних елемената у архитектонском приступу преобликовање изворног обрасца се може вршити на три нивоа: -

У ДЕТАЉУ (специфичан мотив, типски обликовни елемент...)

ДЈЕЛИМИЧНО (преобликовање у нивоу сегмента, или у оквиру једног аспекта, као нпр. у функцији или материјалу) ЦЈЕЛОВИТО (преобликовање које се ослања традиционални исказ али тежи апстрактној интерпретацији)

на

Скица 9: Загорска колиба, 2008 г. савремен концепт архитектонске трансформације 7

Интернет извор: http://www.vokabular.org/

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

3.3 ИСТАКНУТИ ПРИМЈЕРИ ПРИМЈЕНЕ ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОЈ ПРАКСИ “CASA DAS HISTORIAS PAULA REGO”, ПОРТУГАЛ Архитекти: Локација: Намјена: Година реализације:

Соуту де Моура архитекти Каскаис, Лисабон Музеј 2008

“Зграда користи одређене аспекте историјске архитектуре регије, која је овдје интерпретирана на савремен начин. Може се одмах препознати захваљујући својим кулама у облику пирамиде и бетону црвене боје који се користио у њеној изградњи. Испуњава све услове за музеј и његове различите функције, не заборављајући потребу да се посетиоцима пружи топла добродошлица. Соуто де Моура развија облик савремене архитектуре помоћу безвременских архетипова из урбане иконографије: торњева, свјетионика, силоса и димњака, попут оних који дефинишу контуру Палате де Синтре. Описујући овај музеј, Соуто де Моура истиче специфичне кровове палате Раула Лина и концепт "насељених димњака", који повезује са кухињом у манастиру Алкобаса. То су традиционални издужени димњаци карактеристични за дато подручје, од опеке или глине у препознатљивим црвеним тоновима. Кроз обликовање и материјализацију овај традиционални мотив био је основно средство реинтерпретације на пројекту музеја.”8

Слика 1: “Casa das Historias Paula Rego”, Португал, 2008 г.

Интернет извор:

https://www.archdaily.com/103106/casa-das-historias-paula-rego-eduardo-souto-de-moura

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ВИКЕНДИЦА КОД ДИВЧИВАРЕ, СРБИЈА Архитекти: Локација: Намјена: Година реализације:

Тијана Митровић, Андреј Митровић Дивчивара, планина Маљен Кућа за одмор 2015

“Аутори су препознали градивне карактеристике вернакуларног градитељства и преузели неке од њих, попут геометријске структуре, контакта са тереном, материјализације, тријема и права на поглед. Размјера куће је усклађена са природним амбијентом ниског боровог растиња, док њена геометрија проистиче из контекстуалних аспеката, попут планинских услова и стрмог каменитог терена, као и од преобликовања традиционалне планинске брвнаре. Кроз двојност куће, архитекти су вјешто спојили традиционални и савремени естетски израз. Примјеном бијелих керамичких плочица на главном волумену куће постигнут је дојам дематеријализације, што наглашава његову форму и чини је апстрактном у односу на рурално окружење. Црни дио гдје је улазна зона са тријемом надвисује бијели волумен и тако на првом спрату формира отворену спаваћу зону, гдје је кровна косина искоришћена за плакар у коме се налазе клизни кревети за смјештај максимално седам особа. Архитекти су евоцирали на вернакуларну архитектуру коришћењем традиционалне дрвене облоге – шиндре, за црни фасадни омотач на једној половини куће, и на тај начин су нагласили двојност и контекстуалност ове куће.”9

Слика 2: Преобликовање традиционалне српске брвнаре

Слика 3: Савремена брвнара - амбијент и детаљи у ентеријеру

Интернет извор:

http://www.superprostor.com/remodelovanje-tradicionalne-srpske-kuce/15517#!prettyPhoto

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

4. ТРАДИЦИОНАЛНИ АРХИТЕКТОНСКИ ОБРАСЦИ ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ (СТУДИЈА ЗАПАДНOГ БАЛКАНА)

КАО

„Ми из центра цивилизације смо дивљаци“10 пише славни Ле Корбизје у поређењу са сељацима које упознаје у малим селима на истоку Србије. Своје дивљење заправо показује према „искреној“ архитектури коју граде српкси неимари на својим скромним домовима. Корбизје је видио вернакуларне куће и народну умјетност као доказ искрене аутентичности и архитектуре која схвата основе дисциплине, а да не разумије и да је дио исте. Он је развио велико поштовање према творцима вернакуларних форми, у Србији и широм Балкана и вјеровао да постоји висок степен софистицираности, доступан и препознатљив у културама које су у његово вријеме остале нетакнуте од стране утицаја са Запада.11 О кућама српских сељака пише: „Узвијене мале зграде, бијеле од креча који прекрива вијенац, док је чело стрехе у тамном природном дрвету који се везује за боју цријепа. Прозори су попут украса.“12 „Прије неколико деценија завршена је вјековна еволуција народне архитектуре на тлу Републике Србије. Разни чиниоци, природни или друштвени, упорно дјелују на народно градитељство, па је то узрок различитих појава на једној истој територији. Огромне инвестиције које се данас улажу у народно градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну анализу промјена и брижљиво испитивање оправданости тих инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвеститора.“13

Скица 12: Кућа српског сељака и Вила Савоја, 1939 г.

Упркос евидентном дисконтинуитету традиционалних градитељских принципа у савременој архитектури Западног Балкана могу се пронаћи поштоваоци и пратиоци народног градитељског идентитета, бар у доменима стамбене архитектуре. Архитекти попут Божидара Петровића усудили су се тражити инспирацију у традиционалним кућама широм бивше Југославије, чију хармоничност и склад уноси и интерпретира у архитектури која је далеко испред њиховог времена. Он наглашава важност његовања народних градитељских принципа и очувања народног градитељства кроз нове епохе: „Грађењем се препознаје народ, његове особености, дух, његов идентитет. Вјештина грађења одувијек је била одлика оних народних заједница које су умјеле да одолијевају сваковрсним искушењима. Степеном градитељског умијећа обезбјеђивали су се не само услови за опстанак већ и услови за све видове просперитета. Народ који је умио вјештије и моћније да гради одређивао је мјеру своје егзистенције стварајући себи сигурнија упоришта за будућност.“14

10 Ле Корбизјеово шаље писмо пријатељу Леон Перану 1911.године пролазећи кроз Србију, за вријеме његових похода на Оријент. Утисак који су на њега оставиле традиционалне куће са истока Србије пробудиле су критику на „прогресивну“ архитектуру Запада. 11 „Путовање на Исток“ („Le Voyage d'Orient“) Ле Корбизје, 1966. 12 „Врт или кавез“ Ранко Радовић 13,14 „Старе српске куће као градитељски подстицај“ Божидар Петровић, 2002.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Анализирајући народну архитектуру, као рудиментални исказ градитељских вјештина и моћи, учимо и обнављамо традиционалне и суштинске вриједности, правила, кодове и обрасце које можемо тумачити и усвајати као алате или средства за интерпретацију и допуну знања и вјештина које посједујемо данас како бисмо градили нову архитектуру која је постаје одраз градитељског и културног идентитета.

4.1

НАРОДНО ГРАДИТЕЉСТВО ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

На територији бивше Југославије постоји веома велики број својеврсних географских и климатских подручја који се одликују и посебним облицима градитељске традиције.15 Дошавши у ове крајеве, који су били сасвим другачији од њихове домовине, Словени су морали да се прилагоде новим условима, клими и земљи. Стога је природно да је овај процес адаптације утицао на организацију стамбених зона и нових насеља, која су формирана у синтези традиционалних навика и економских образаца с једне стране и њихове новооткривене реалности, с друге. Налази са неких сајтова потврђују да су остаци кућа углавном од дрвета. То је природно, јер је дрво у то вријеме било свеприсутно. Било је релативно лако и брзо градити са дрвеним трупцима, за разлику од градње каменом или набијеном земљом.16

Скица 13: Моравска кућа са тријемом

Kуће које граде Јужни Словени доласком на Балкан биле су једнособне. Имале су одређене сличности са примитивним домовима из шумовите карпатске домовине, бар у регионима Балкана који су били богати шумама. Први облици кућа у Србији биле су једнособне куће, даље развијане током турске владавине (1454-1878). Промјенљива друштвено-политичка слика региона оставила је, између осталог, траг на градитељском стваралаштву. Под утицајем Византије настају сакрални објекти – цркве и манастири, од којих су многи очувани све до данас, посебно задужбине српских владара и династија, од којих су сакралној архитектури највише допринијели Немањићи. За разлику од стамбених објеката код сакралних се у већини случајева користи камен као главни градивни материјал, што говори о придавању пажње вјерским објектима и намјери да се исти очувају, те да буду дуговјечни. Под окупацијом Турске сакрални објекти се у већини случајева у цјелости граде од дрвета, познате цркве-брвнаре17 које се први пут појављују у средњем вијеку, за вријеме владавине Немањића, али из овог периоду нису сачуване.

Скица 14: Сарајевска кућа са доксатом

15,16

„Старе српске куће као градитељски подстицај“ Божидар Петровић, 2002. Црква-брвнара – направљена искључиво од стабала дрвета – брвана или тесаних талпи

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Утицај турске власти дубоко се урезао у архитектуру Балкана у стамбеним, јавним, вјерским и другим типовима објеката. Вијековима дуга владавина Турске на Балканском полуострву донијела је многе елементе властите културе који су се осликали и очували у језику, религији, обичајима али и народном градитељству. На простору Босне и Херцеговине још увијек су присутни многи објекти са траговима Оријента, а са њима и архитектонски принципи и обрасци. Право на видик имале су куће на сарајевским брдима, низане једна изнад друге, каскадно постижући визуре према чаршији18 . Утицај ислама оставио је многе карактеристичне елементе попут мушабека19 , који штити кућу од спољашњих погледа и ствара интимност унутрашњег простора. Грађене по мјери човјека, или по принципу „на дохват руке“20 показују хуманистички приступ народних градитеља у архитектури намијењеној управо човјеку.21

Скица 15: Војвођанска кућа

Када посматрамо богатство архитектонског исказа и стваралаштва Јужних Словена примјетићемо најизраженије разноврсности у домену стамбене, народне архитектуре. Различити климатски и географски услови довели су до другачијих метода грађења, обликовања, материјализације и других параметара словенских кућа. Заједничко им је контекстуална повезаност с аспекта градивног материјала, терена и климе, маестрално познавање и разумијевање окружења у којем настају и задовољавање егзистенцијалних и одређених комфорних потреба њихових корисника. Куће јужних словена су одољевале различитим природним условима на различите начине и у различитим срединама. Сходно томе постоји много типова традиционалних кућа који се разликују у многим доменима.

4.2

ТИПОЛОГИЈА ТРАДИЦИОНАЛНИХ КУЋА (ЗАПАДНИ БАЛКАН)

„Кућа брани и чува човјека од свеколиких искушења. Од њених облика, просторних и конструктивних склопова, положаја, природе материјала и других својстава зависи не само човјеков психолошко-емотивни однос према животу и његовим садржајима већ, у знатној мјери, и однос према друштву. Од тога колико се човјек осјећа задовољним и срећним у просторијама своје куће у којима проводи највећи дио живота, зависиће његов допринос друштву и укупност његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и велики градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров над главом.“22 Скица 16: Камена кућа, јужна Херцеговина 18

Чаршија (тур.) - град, центар друштвених активности заједнице Мушабек (тур.) - дрвени баријера на прозорима која пружају интимност 20 Висина стропа просторије једнака је висини човјека са испруженом руком. Овај принцип усваја Корбизје, осмишљајући „Модулор“ као мјеродавног субјекта у форми мушкарца, висине 183cm, по тадашњим стандардима. Користи га за димензионисање простора намјењених човјеку, као и мобилијара. 21 „Архитектура Босне и пут у савремено“ Душан Грабријан, Јурај Најдхарт, 1957. 22 „Старе српске куће као градитељски подстицај“ Божидар Петровић, 2002. 19

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Прве куће у Србији појавиле су се као насљеђе оригиналних словенских грађевина и имале су само једну собу. Биле су мале, са односом страница основе од 3-4m на 3-4m. Отворено огњиште било је у средини просторије, окружено каменим плочама. Ватра је горјела у сваком тренутку и тако давала свјетлост и топлоту. Није било плафона. Није било ни кревета, али су људи спавали на земљаном поду поред ватре, на слами или сијену. Под је направљен од упаковане глине. Врата су увек била отворена за светло и ваздух, док су прозори били мали димензија око 30/40 cm.23 Издвајањем неколицине типичних примјера традиционалних кућа са простора Западног Балкана може се увидјети разноликост градитељских образаца и метода у народној архитектури овог поднебља: 4.2.1

БОНДРУЧАРА

Скица 17: Развијени тип бондручаре

Бондручаре су куће са скелетом од дрвених летви носећи пуњење зидова. Дакле, основни структурални елемент је дрвени костур мале масе у односу на читаву зграду. Зидови су испуњени лаким материјалом, као што је земља, касније опека. Традиционалне бондрук куће су грађене на мјестима гдје није било масивног дрвета, већ доста дрвета мањег квалитета. Биле су распрострањене на простору од ријеке Мораве на западу до Тимока на истоку и дуж читаве долине Јужне Мораве (југоисточни дио Србије). Ове куће се налазе у великом дијелу Србије, али нису биле ријетке ни на простору данашње Босне и Херцеговине, на мјестима умјерене климе. У основи су квадратне форме. Најпростији облик је једнособна кућа која се развила у двособну са „кућом“24 и „собом“25. Док је величина колибе била ограничена материјалом, у основи бондучара се могла проширити и подијелити много слободније. Најједноставнији облици ових кућа могу се изградити на следећи начин: четри угаона дрвена стуба се поставе у земљу (пречника око 10 до 12cm и висине око 2 метра изнад тла). Крајеви стубова су повезани хоризонталним гредама које подржавају кров, гдје се стреха препушта око 50 до 80cm. Кровови су били малих нагиба, обложени ћерамидом26 или сламом. Олука није било и простор поткровља се није користио. Унутрашњост је слична као код колибе, с тим да се појавила додатна соба, поред основне просторије са отвореним огњиштем. Појављује се и улазни тријем. Тријем се првентсвено користи као складиште алата и оруђа, за сушење пољопривредних производа, и као користан прелазни простор између куће и дворишта. Скица 18: Oснова спрата и изглед развијене бодручаре

23 „Типологија традиционалних словенских кућа на примјеру Србије“ Биљана Аранђеловић, Ана Момчиловић-Петронијевић, 2013. 24 Просторија са огњиштем у којој се одвија дневни живот породице 25 Просторија која у већини случајева служи за спавање 26 Кровни покривач, врста цријепа добијеног од печене глине

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

4.2.2

САРАЈЕВСКА КУЋА

У развоју сарајевске, или оријенталне куће кључни фактори који су утицали на градитељске принципе били су рељеф, клима и култура. За разлику од традиционалне бондручаре, сарајевска кућа свој ембрионални развој започиње са основном јединицом званом халват, односно собом и подјединицом званом хајат, односно предсобљем. У даљем развоју основе појављују се мутвак, халватић и хуџера (кухиња, собица и остава). Климатски услови формирали су двије цјелине у каснијој o рганизацији сарајевских кућа. Зоне куће се дијеле по вертикали, гдје добијамо „зимски стан“ у приземљу и „љетни стан“ на спрату (на вишем боју). Зимски стан тежи да оствари везу са авлијом (двориштем) и представља економски дио куће са мутваком између хуџере и халвата. Љетни стан је хладном везом, преко басамака27 и тријема повезан са приземљем куће и двориштем. У основи спрата препознаје се предсобље из којег се улаз у двије просторије – кухињу са једне и собу (халват) са друге стране. Између ове двије просторије налази се пећ, готово уграђена између зидова (наговјештај модерне). Спољашњи простор љетњег стана био је одвојен од терена и наткривен, што га је штитило од високих температура и атмосфералија. Чиниле су га дивхана и камерија, што би према савременим архитектонсим обрасцима били тријем и наткривени балкон или лођа. Дивхана је обично гледала на капију и авлију, те је визуелно и физички била доступнија, док је камерија била интимнијег карактера, обично орјентисана према башти (поглед у крошње дрвећа) и чаршији (граду). У оријенталним кућама становање се одвајало од просторија за домаћинске послове. „Прљави“ послови су се одвијали изван куће у дворишту28 из хигијенских разлога и природне потребе човјека да буде везан за природу. Ово је утицало на ширење и отварање босанске куће ка спољашњем простору. Кровови су четвороводни, у већини случајева покривени ћерамидом. Простор испод крова углавном се није користио. Рељеф Сарајева формирао је неписано правило грађења кућа, које су слагане каскадно или амфитеатрално по околним брдима која су се слијевала у пространу сарајевску долину у којој се формирала чаршија или град. Овако се створио принцип „права на поглед“ у граду, који је у великој мјери очуван све до данас. Културолошки фактори утицали су на даљи ток развоја сарајевских кућа и њихових подцјелина гдје су се подијелиле 29 на мушке и женске.

Скица 19: Сарајевска кућа на два боја - основе и изглед

27 28 29

Стрмо дрвено степениште У авлији се налазила чесма, обично у близини капије или улаза у двориште „Архитектура Босне и пут у савремено“ Душан Грабријан, Јурај Најдхарт, 1957.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

4.2.3

ХЕРЦЕГОВАЧКЕ КАМЕНЕ КУЋЕ

Херцеговини је природа подарила благу медитеранску климу, са много сунчаних дана. Живот овдје изгледао би савршено ако замислимо шумско богатсво које штити човјека од повишених температура и сунчевих зрака. Умјесто тога не постоји ништа друго до камених стијена и крша који не изгледају веома погодно за развој живота и људске заједнице. Словени су доласком у ове крајеве препознали потецијал у херцеговачком камену и од њега изградили своје домове и насеља. Ова традиција види се у многим мјестима Херцеговине, задржана све до данас. Једно од таквих насеља које је поштовало градитељско насљеђе је село Увјећа које остаје један од најбољих представника традиционалне градње и вернакуларне архитектуре Босне и Херцеговине. Куће Увјећа су потпуно уклопљене у своје окружење и изгледају као да из њега израстају. То су груписани приземни или укупани приземни објекти са сутереном који је увијек у функцији економске зоне – складиште алата, пољопривредних производа, хране за стоку и слично. „Куће су се градиле на неплодном и лошем тлу, док се плодно земљиште чувало за пољопривреду. На полодном земљишту су чак видљива и физичка разграничења парцела у сухозиду30. Живот се одвијао вани и стамбени дијелови објекта су се користили углавном за спавање. Већина објеката је уграђена у живу стијену, што осликава кориштење природних погодности терена за што економичнију градњу.“31 Организација стамбене зоне је једноставна. У основи куће постоји веома мали број директно везаних просторија, без ходника. Оне најпростије имају само једну собу. Комуникације са другим објектима истог домаћинства су изван објекта. Прозори на кућама су правоугаони, дрвени оквири са стакленом испуном, малих димензија, тек толико да пропусте упад природне свјетлости, а да не дозволе претјерану осунчаност. Кровови су двоводни, покривени каменим плочама, досљедно остатку објекта. Како је централни мотив унутрашњег простора и у случају херцеговачке куће било отворено огњиште, око којег се сједило и спавало, нису се правили плафони. Дрвене греде, елементи корва који су били видљиви користили су се за сушење хране, тако да је чак и дим из огњишта служио сврси. Карактеристичан детаљ вањског простора су такозвана гувна или гумна. То су кружни, откривени простори оивичени ниским каменим зидом, кориштени за одлагање и припрему земљорадничких приноса пред успремање. Поред тога имали су важну улогу у друштвеном животу села јер су их становници користили за рад у групи, те као простор за окупљање и социјализацију.

Скица 20: Херцеговачка камена кућа са окућницом

30 Техника грађења зидова без употребе везива (малтера); стабилност се постиже масивношћу и начином слагања камења. 31 „Увјећа – Камени свједок прошлости“ Издавач: Универзитет у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет, 2018.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

4.2.4

ДИНАРСКА БРВНАРА

„Динарске, крајишке куће грађене су као приземни објекти са зидовима од брвана, подзидом од камена и кровом од шиндре. Кућа је обично била дводјелна са два улаза, главним на истоку и споредним на западу. Дио гдје се налазило огњиште представљало је сједиште породице, кућно огњиште, ватра која се не гаси све док у њој живи породица која је кућу подигла. Управо највећа грађевина у укупном унутрашњем устројству сеоске, породичне заједнице представља КУЋУ – стожер породице и домаћинства. Око ње је низ грађевина различите величине и намјене, саграђених од брвана, које су служиле за ноћивање породица ожењених чланова задружног домаћинства познатих под именом ВАЈАТИ. Други дио куће је СОБА која се налазила изнад озиданог подрума. Соба је била патосана, са таваном, озиданом пећи и са два до три мала прозора. Покретни намјештај, исти онакав какав се налазио и у другим крајевима једне сеоске куће: неколико троножаца, столовача, разне дрвене посуде за сервирање хране, воде и пића, софра, а уз огњиште, преклад, маша, вериге, бакра у којем се кувала храна, сач и други глинени лонци за кување и спремање хране. Окућницу главне куће чине и амбар, мљечар, курузана и више мањих других грађевина као што су хљебна пећ, или машина за сушење воћа. Изван дворишта, смјештене су стаје и кошаре за стоку и котари за сијено.“32 “Међу грађевинама сазиданим од дрвене грађе, динарска брвнара заузима посебно мјесто, не само из разлога што се гради на највећем дијелу простора гдје живи или је живио српски народ; већ због тога што је у много чему посебан изданак куће саграђене од брвана, какав се на другим просторима не може срести. То није велика грађевина, скромне је просторне структуре и готово без секундарне архитектонске пластике, са веома мало или најчешће без икаквих украса. Скромна грађевина, подигнута са мало средстава, али упркос томе, са изузетно израженим просторним и ликовним изразом, одликује се потпуно довршеним и разрађеним конструктивним склопом. Све је урађено само са оним што је природа понудила, што се нашло у окружењу. Разрађен је сопствени градитељски поступак, савременим рјечником градитеља рекло би се освојена је технологија. Чак и данас, кад се знањем из области грађења далеко одмакло, није ни мало лако поновити многе од тих старијих грађевинских поступака. И таква, на око проста и једноставна рјешења као што је покривање крова сламом, израда зида од плетера, пода од земље, зидање земљане пећи , па чак и просто зидање брвана у зидна платна, траже прије свега добро познавање заната, што се не учи ни лако ни брзо.”33

Скица 21: Основа стана, изглед и 3Д приказ динарске куће

32 33

Електронски извор: http://www.kctemerin.org.rs/lat/dinarska-brvnara “Динарска брвнара” Ранко Финдрик, 1998.

5. ИДЕЈНО АРХИТЕКТОНСКО-УРБАНИСТИЧКО ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНОГ ПРЕДСТАВНИШТВА СРБИЈЕ У КАНБЕРИ

РЈЕШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.1

ТЕКСТУАЛНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ КОНКУРСНОГ ЗАДАТКА

5.1.1

ПОВОД И ЦИЉ ИЗРАДЕ КОНКУРСА

Предмет конкурса је архитектонско-урбанистичко рјешење Комплекса Амбасаде Републике Србије у Канбери, Аустралија. Обухват конкурса је парцела намијењена Комплексу Амбасаде Републике Србије - у улици Бил Крезент бр.6 у дипломатској четврти Дикин у Канбери33 . Повод за расписивање конкурса огледа се у чињеници да, први пут послије дугог времена, Република Србија планира изградњу једног новог дипломатско-конзуларног представништва у жељи да се за наведене потребе, јавним такмичењем, кроз пуно креативно учешће домаћих стручњака, прибаве што квалитетнији приједлози, уз могућност избора најбољег решења из што шире и референтније понуде. Циљ конкурса је да се у складу са конкурсним задатком, програмским захтијевима, потенцијалима локације и трендовима развоја, изабере најадекватније архитектонско-урбанистичко рјешење Комплекса Амбасаде Републике Србије у Аустралији. 5.1.2

ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛОКАЦИЈЕ И КОНТЕКСТА

Канбера је главни град Аустралије са свим функционалним карактеристикама и садржајима престонице. Сматра се да је етимолошко значење ријечи „Канбера“ на језику Абориџина „мјесто сусрета.“ У Канбери се разликују сва четири годишња доба. Топли копнени вјетрови и хладан ваздух са Тихог океана, стварају умјерену океанску климу чије су карактеристике топла до врела љета и умјерено хладне зиме праћене густом маглом и учесталим мразевима. Просјечна количина падавина током године износи 51,5 mm/m2. Највише падавина има током прољећа, у октобру и новембру, око 64 mm, док су најсушнији период јуни и јули са падавинама око 41 mm/m2. Снијег је током зимског периода веома риједак. Канбера је, као престоница, формирана као потпуно планиран град. Рјешење, према којем је град просторно конципиран, изабрано је 1912. године на међународном конкурсу на којем је побиједио двојац америчких архитеката Валтер Грифин и Марион Грифин34. План Грифинових био је заснован на геометријским обрасцима триангуларно умрежених концентричних кругова и хексагона. Дипломатска четврт Дикин35, у којој ће се налазити и Амбасада Републике Србије, припада Јужном дијелу Канбере Централ. Конципирана је у складу са Грифиновим планом 1928. године, а интентзивнији развој почиње послије Другог свјетског рата, 1960-их година. Дикин је доминантно стамбена четврт високог стандарда становања - ниске спратности, мале густине, са значајним и вриједним зеленилом, како јавним тако и у оквиру појединачних парцела. 33 34 35

Слика 4: Канбера, престоница Аустралије - вртни град

6 Beale Crescent, Block 14, Section 67, Deakin, Canberra, Australia Walter Burley Griffin, Marion Mahony Griffin Deakin

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Пјешачки и колски приступ будућем Комплексу Амбасаде Републике Србије је из улице Бил Крезент. Улица Бил Крезент је локална приступна колско-пјешачка саобраћајница, ниске саобраћајне фреквенције, без присуства јавног градског саобраћаја. Претежна врста високог зеленила у оквиру парцеле су зимзелена стабла еукалиптуса, што је карактеристика и за цијелу Канберу док су, у значајно мањем броју, на локацији присутне и аутохтоне врсте листопадног дрвећа. Врсте дрвећа под заштитом и зоне стабала од значаја обавезно је задржати.

5.1.3

ПРЕДМЕТ КОНКУРСА И ОПШТЕ СМЈЕРНИЦЕ

Конкурсно рјешење подразумијева идејни архитектонско-урбанистички пројекат Комплекса Амбасаде Републике Србије: објеката Амбасаде - са конзуларним одјељењем и три стамбене јединице за службенике и Резиденције амбасадора, укључујући и приједлог партерног уређења парцеле са садржајним и пејзажним уређењем слободних и зелених површина као и приједлог рјешења за спољно освјетљење, све у складу са програмским условима и контекстуалним вриједностима локације.

Слика 5: Локација грађевинске парцеле унутар насеља Дикин

Рјешење мора да задовољи и захтјеве у погледу приступа парцели и појединачним садржајима Комплекса, функционалне повезаности одређених простора и садржаја међусобно, као и сигурносно-безбједносне захтјеве Комплекса у цјелини и појединих простора. Рјешењем треба предвидјети и све потребне пратеће, сервисне и техничке просторе, укључујући и оне за потребе одржавања објеката и спољних простора и садржаја, као и адекватан број паркинг мјеста. Саставни дио конкурсног рада треба да је и приједлог материјализације свих пројектованих сегмената. Канбера је пројектована по узору на концепт вртног града те представља град башти и зеленила. Физичка структура у окружењу је спратности П до П+2, а као завршна обрада фасада доминирају свијетли тонови. У том кључу конкурсно рјешење треба да избјегава моноволумене који стварају утисак „предимензионисаности“ у односу на окружење и треба да је синхронизовано са нагибом терена. На локацији се налази и зеленило које је обавезно очувати, те успоставити и одређени пројектантски дијалог са њим.

Слика 6: Дипломатска четврт Дикин - поглед из ваздуха

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.1.4 ПРОГРАМ Садржај Комплекса може се подијелити на четири основне цјелине: - Амбасада са Конзуларним одјељењем_600m236 - Три стамбене јединице за особље_250 m2 - Резиденција Амбасадора_200 m2 - Спољашњи простори АМБАСАДА СА КОНЗУЛАРНИМ ОДЈЕЉЕЊЕМ Амбасаду са конзуларним одјељењем чине репрезентативни и административни дио у функцији Амбасаде, Конзуларни дио, независан али повезан са админстративним дијелом Амбасаде и технички/ помоћни простори. АМБАСАДА Репрезентативни дио: улазни хол са пријемно-пријавним пултом; мали салон; трпезарија за око 12-16 гостију; велики салон за око 200 гостију; санитарни блок за госте; професионална кухиња. Пословно-административни дио: кабинет амбасадора – око 50м2; канцеларија за секретара/ицу амбасадора; 3 до 4 веће канцеларије за по два радна мјеста; 3 мање канцеларије за по једно радно мјесто; санитарни чвор за запослене. КОНЗУЛАРНО ОДЈЕЉЕЊЕ Приступ Конзуларном дијелу је независно од Амбасаде, преко засебног улаза. Састоји се од двије партиције које су непосредно физички и функционално повезане: Јавни – пријемни дио са помоћним просторима: улазни простор; чекаоница са приступом шалтерима за странке; простор за фотографисање (кабина за биометрију); санитарни блок за странке. Обезбјеђени пословно-административни дио са помоћним просторима: два до три шалтерска мјеста - зона за запослене; канцеларија Конзула санитарни блок за запослене.

Нето површина

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

СПОЉАШЊИ ПРОСТОРИ Предње приступно двориште Орјентисано ка улици Бил Крезент, је у функцији приступа различитим садржајима Комплекса, репрезентативно уређен слободан простор, са парковски уређеним зеленим површинама у количини коју је зелене површине могуће реализовати у склопу примарно функционалног карактера ове зоне. Уобичајен садржај предњег дворишта је и паркинг простор за дио потребних паркинг мјеста. У оквиру зоне предњег приступног дворишта потребно је предвидјети позицију два јарбола (за заставу Републике Србије и касније заставу ЕУ) са обавезним освјетљењем за ноћни режим. Репрезентативна зона спољашњег простора Примарно повезана са Амбасадом, је репрезентативно парковски уређен врт, намијењен гостима, конципиран на начин да омогући реализацију мањих скупова, камерних концерата, изложби и сл. као и већих, свечаних пријема на отвореном (нпр. Прослава Дана државности) за до 200 гостију. За дијелове ове зоне потребно је обезбиједити и могућност повременог, лаког наткривања. Спортско/рекреативно/релаксирајућа зона Примарно повезана са Резиденцијом, је баштенски уређен зелени врт са спортско-рекреативним садржајима: тереном за тенис, тереном за баскет и базеном за пливање мањег капацитета. Код позиционирања спортских терена водити рачуна о њиховој адекватној оријентацији.

ТЕХНИЧКИ ПРОСТОРИ У склопу комплекса предвидјети простор техничко-енергетског блока, са адекватним колским приступом за сервисно возило. У том смислу посебну пажњу треба обратити на противпожарне захтјеве везано за просторе ове намјене. Обезбједити адекватан простор за одржавање спољашних простора комплекса. То подразумијева простор за одржавање спортских терена, базена, травнатих и других, поплочаних површина. Ови простори могу бити независна цјелина или у склопу објекта, адекватно позиционирани како не би ометали функционисање примарних зона комплекса.

Скица 22: Мотив тријема у приступно-улазном дијелу комплекса

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.1.5

СМЈЕРНИЦЕ ЗА ОБЛИКОВАЊЕ

Избор типа волумена Комплекса Амбасаде је произвољан: Амбасада и Резиденција могу бити независне, међусобно одвојене физичке структуре, а могуће их је предвидјети и у склопу јединствене физичке структуре која у том случају, треба да је функционално и визуелно подјељена на два јасна сегмента. У складу са Урбанистичким планом Канбере у дипломатским четвртима препоручује се пажљиво укључивање елемената традиционалне архитектуре земаља чија су дипломатска представништва, како би зграде пројектоване на овај начин доприносиле упечатљивом карактеру четврти, у складу са својим националним и међународним значајем. За ову процедуру потребно је нагласити да обликовање архитектуре и амбијената који су осјенчени традиционалним архитектонским премисама подразумјева архитектонски одговорне концепте који нуде разумијевање традиционалних одлика те њихову домишљату реинтерпретацију и преформулацију, одговарајућу новим друштвеним, технолошким и историјским потребама. Експлицитно цитирање традиционалних елемената у изразу, нису пожељни и у складу са овом смјерницом неће бити високо врједновани.

5.2

ПРОЈЕКТАНТСКИ СТАВ

Водећи се идејом да из наше баштине треба да извучемо поуке за будућност, предложеним рјешењем комплекса покушали смо да остваримо синтезу иземеђу другачијег поднебља и наше културе. Тражећи упориште у традиционалној архитектури понуђеном просторном композицијом остварује се аутентичан приступ задатку кроз савремени дизајн. Идејно рјешење комплекса Дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије у Канбери које обухвата објекат Амбасаде са Конзуларним одељењем и стамбене јединице за службенике и Резиденцију амбасадора, укључујући и предлог партерног и пејзажног уређења, генерално је представљено кроз образложење: • • • • • • •

стратешких принципа просторног концепта обликовања и материјализације саобраћаја пејзажне архитектуре осветљења биланса површина

Скица 23: Инспирација у традиционалној архитектури

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.3 5.3.1

ТЕКСТУАЛНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА ОПШТИ ПОДАЦИ

Назив рада: Идејно архитектонско-урбанистичко рјешење дипломатскоконзуларног представништва Републике Србије у Канбери Ауторски тим: доц. др Малина Чворо, доц. др Саша Чворо, Ђорђе Шебић, студент архитектуре, Небојша Јеремић, студент архитектуре Година израде пројекта: 2018 Локација: Улица Бил Крезент, дипломатска четврт Дикин, Канбера, Аустралија Намјена: Дипломатско-конзуларно представништво 5.3.2

СТРАТЕШКИ ПРИНЦИПИ

Простор који је предвиђен за будућу зграду конзулата, заједно са припадајућим садржајима, дио је плански формиране урбане матрице Канбере у дијелу дипломатске четврти Дикин. Обзиром да је предмет конкурса комплекс дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије у Аустралији, по својој форми и архитектонском изразу треба да наговијести да се налазимо у специфичном простору који је дио нашег културног идентитета. Ако се значај архитектуре огледа у њеној способности да оствари одређену атмосферу у простору и тиме обликује начине понашања у њему, онда су принципи, који су се наметнули током израде овог рјешења следећи: • Јасан концепт урбанистичке регулације и композиције; • Контекстуално аргументовано рјешење просторне цјелине комплекса дипломатско-конзуларног представништва, са свим неопходним и препорученим садржајима; • Симболичка маркација али и препознатљивост цјелине, дијелова и елемената комплекса конзулата Србије у структури дипломатске четврти Дикин; • Креација простора од посебног значаја за наше сународнике који живе и бораве у Аустралији, простора који је разумљив, јасан и прихваћен од стране корисника. 5.3.3 Скица 24: Концептуална шема просторне поставке

ПРОСТОРНИ КОНЦЕПТ

Атрактивна локација будућег конзулата налази се у дипломатској четврти Дикин, а самим тим и у окружењу које сачињавају објекти сличног или идентичног програма. Како се одредити према поднебљу? Како послати јасну поруку пролазнику о менталитету, култури и идентитету Србије? Како све то повезати у јединствен доживљај и јасну симболику будуће зграде конзулата? Основна концепција предложеног рјешења доприноси унапређењу амбијента дипломатског насеља кроз следеће просторне одреднице:

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

• Објекат визуелно комуницира са окружењем путем дугачког и цјеловитог прочеља усмјереног према улици Бил Крезент. Унутрашње двориште комплекса открива се посјетиоцу на нивоу партера у зони улаза у репрезентативни дио амбасаде (улазни хол, пријем и мали салон), као мјесто основне комуникације административних служби са грађанством, на мјесту гдје се посматрачу пружа увид у све оно што се догађа унутра. • Однос главних волумена уравнотежен је са окружењем, а снажна веза се успоставља са постојећим стаблима зелене структуре. Напетост форме осјећа се једино између три основна волумена у којима су смјештене административне службе, велики салон, стамбене јединице и резиденција, док је основни просторни концепт комплекса базиран на повезивању ова три кубуса мотивом тријема из наше традиционалне архитектуре и игром у кровним равнима. • Разуђеност волумена куће по хоризонтали, тежи ка разбијању компактности и уводи више одвојених просторних микроцјелина. Овим је постигнута интимност стамбеног дијела комплекса са Резиденцијом амбасадора и спортским теренима, одакле се пружа поглед усмјерен према крошњама високих стабала. Унутар парцеле настаје централно двориште – манифестациони плато, чији физички оквир сачињавају објекти амбасаде. • Административни тракт са службама конзулата цјелина је смјештена у волумену на прочељу парцеле. Функционално рјешење комплекса базирано је на конкретним захтијевима инвеститора, дефинисаним у пројектном задатку за израду предметне документације. Захтјеване намјене и садржаји у простору су преиспитани кроз ауторско виђење цјелокупног обликовања које својим изразом нуди добродошлицу корисницима и несметано кретање унутар и око куће зарад савремено интерпретираног мотива тријема. • У оквиру предложене организационе структуре комплекса остварени су сви тражени садржаји са неопходним површинама. Посебно је подвучен значај великог салона као мјеста које може и треба независно од осталих дијелова комплекса да опслужи различите програмске садржаје, изложбе српских умјетника, народних рукотворина и слично. Отвореним приступом преко упуштеног амфитеатра из правца улазног платоа, као и прозрачним плаштом према унутрашњем дворишту и зеленилу, зграда великог салона интензивно комуницира са окружењем нудећи се кориснику.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.3.4

ОБЛИКОВАЊЕ И МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА

Архитектонски израз комплекса конзуларног представништва Србије обликовно је доведен до нивоа аутентичности који заслужује, како би остварио архитектонску препознатљивост у структури дипломатске четврти Дикин. Аутори су се опредијелили за морфологију просторних склопова који прате осовину парцеле, складне и једноставне форме у основама, уз увођење мотива тријема на савремени начин. Композиционо је добијен објекат различитих амбијената али и дубинских визуелних продора према унутрашњости комплекса. Материјализација објеката одражава савремени приступ у архитектонском дизајну: велике транспарентне површине фасаде наводе, разлажу, наглашавају и спајају простор кроз своју површинску глатку текстуру. Прозрачност стакла омогућава контакт између "унутрашњег" и "вањског " простора наглашавајући јавни карактер зграде. Истовремено, оно што је приватно, интимно се повлачи у дубину парцеле. Тежина и постојаност камена идентификује обиљежје земље и отаџбине, одређује оно што је вјечно – културни и национални идентитет. Конструктивни систем објекта је армирано-бетонски скелет, који носи систем међуспратних конструкција – таваница. Носиве елементе чине стубови и подвлаке, све то у конструктивном растеру који се прилагођава разноликим подцјелинама објекта. Сеизмичко укрућење је остварено сегментима монолитних армирано-бетонских зидова, кроз подрумске етаже и навише. Овакав конструктивни систем са лаким преградама, даје могућност флексибилне унутрашње организације простора, груписања просторија или накнадне промјене функционалне организације. 5.3.5

САОБРАЋАЈ

Са градске саобраћајнице и припадајућег паркинга приступа се јавним садржајима комплекса кроз централну улазну партију, позиционирану тако да најкраћим путем посјетиоце спроведе до одредишта. У динамичној вези цјелина конзулата и амбасаде, кроз пасаж у приземљу, отвара се простор централног дворишта свом својом унутрашњом димензијом, визуелно доступан али контролисаног физичког приступа. У дворишту, које је замишљено као мјесто посебног значаја и отворена сцена великог салона, отворени амфитеатар прати природни пад терена, обликовно заокружујући јединствени слог предложеног рјешења.

Скица 25: Концепт обликовања кровних равни

Преко приступног платоа омогућен је и посебан, приватни улаз у комплекс који води низ рампу у подземну етажу са довољним бројем паркинг мјеста за амбасадора, службена лица и важне госте. У овом дијелу комплекса смјештен је и централни енергетски блок.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.3.6

ПЕЈЗАЖНА АРХИТЕКТУРА

Репрезентативност простора остварена је како задржавањем постојећих тако и увођењем нових елемената парковске структуре. Постојећа стабла директно су увучена у динамичну композицију комплекса, одајући утисак као да су њен неодвојиви дио. Дуж правца који нас уводи у унутрашње двориште комплекса, позициониране су нове структуре зеленила чија је улога да подцртају осовину доминантну у композицији комплекса. Поред заштитне улоге уведене биљне врсте имају своју улогу као композициони и естетски елементи. Различитог су облика, текстуре и колорита. Унутар травнатих острва у комплексу, уз постојећа стабла уведене су и нове врсте на којима ће се око посматрача дуже задржати: бор, карактеристичан за српске шуме, платани и друге врсте високог зеленила. 5.3.7

ОСВЈЕТЉЕЊЕ

Основна визија освјетљења цјелокупног комплекса само је наставак започете идеје о јасној поруци идентитета, културе и традиције Србије кроз елементе архитектонског и ликовног израза. У ноћном приказу волуметрије комплекса најјасније се издваја структура тријема који својим карактеристичним контурама исијава свјетлост у окружење. Суптилније су назначени остали елементи комплекса: под, мобилијар и зеленило, посебно одабраним свјетиљкама. Подни рефлектори у трави својим сноповима бијеле и жуте свјетлости подсјећају на скулптуралност зеленог фундуса и ноћу. Предложено рјешење освјетљења остварује ритмичан приказ објекта са интензивније или умјереније освјетљеним елементима. Остварена је тако градација свјетлости у зависности од важности појединих дијелова комплекса или важности догађаја. 5.3.8

ТЕХНИЧКИ ПРОСТОРИ

У склопу сутеренске етаже на позицији испод стамбеног дијела комплекса планирана је приватна паркинг гаража са пет паркинг мјеста за станаре комплекса, односно службена лица и Амбасадора, као и за ВИП госта за вријеме посјета и посебних прилика (манифестација, дипломатских скупова и слично). Енергетско-технички блок налази се непосредно уз паркинг простор сутеренске етаже и има директан колски приступ за сервисна возила. Међупростор између гараже и вертикалне комуникације са стамбеном зоном планиран је за простор за оставе станаре, као и просторију за одржавање спољашних простора комплеска, што укључује поплочане површине, травнате дијелове, спортско-рекреативно-релаксирајућу зону и отворени базен. Техничкој етажи се приступе преко полунаткривене колске рампе, директно са Улице Бил Крезент, преко контролисаног улаза. Пјешачки приступ је преко степенишне вертикале у међупростору између стамбених јединица за службенике и резиденције Амбасадора.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.4

ГРАФИЧКИ ПРИЛОЗИ

Графички прилог 1

КОНЦЕПТ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА

ПРИВАТНИ ДИО спортско-релаксирајућа зона

ПОЛУЈАВНИ ДИО манифестациони плато/амфитеатар

ЈАВНИ ДИО приступни плато/улаз у салон/тријем

Графички прилог 2

ПРОГРАМСКО - СТРУКТУРАЛНИ ДИЈАГРАМ

трансформација традиционалног четвероводног крова

пословно-административни блок

тријем као мотив улазне зоне стамбене јединице Резиденција Амбасадора

Улица Бил Крезент приступни плато паркиралиште за посјетице

велики (свечани) салон манифестациони плато

приватна рекреативно-релаксирајућа зона

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 03

СИТУАЦИОНО РЈЕШЕЊЕ_Р 1:250

ПОКРИВЕНОСТ ПАРЦЕЛЕ спецификација површина Површина парцеле: Покривеност парцеле (под објектом): Покривеност партерних простора: Слободне партерне површине:

5313m2 953m2/18% 2562m2/48% 1798m2/34%

ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ПАРТЕРУ спецификација површина 0.01 Приступни плато 0.02 Отворено паркиралиште 0.03 Приступ свечаном салону 0.04 Улазни тријем 0.05 Манифестациони плато 0.06 Отворени спортски терен 0.07 Базен 0.08 Колски приступ паркинг гаражи 0.09 Травнате површине Површина

2562m2

МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА ПАРТЕРА спецификација површина

Калдрма Подашчање Ливени бетон (деми-корт) Травната површина

1335m2 300m2 927m2 1975m2

ПЛАН НОВОГ ЗЕЛЕНИЛА спецификација врста 1. Acer campestre 2. Platanus acerifoliae 3. Sallcaceae 4. Pinus sylvestris 1.

573.00

574.00

575.00

576.00

отворени спортски терен

ов

и кр

ен зел ште

али

ир арк

оп

н оре отв

0.02

576.50

0.03

579.50

0.06

манифестациони плато 576.00

576.00

ни туп

при

573.50

то

пла

0.01

0.04

амфитеатар

0.05

гледалиште

Улица Бил Крезент

при

ну

ало

пс сту

2 572.50

јарболи

базен 0.07

портир

0.09 0.08

колски приступ гаражи

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 04

ОСНОВА СУТЕРЕНА_Р 1:250

АМБАСАДА_РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ДИО 0.01 предрпостор свечаног салона 0.02 просторија за одржавање 0.03 путнички лифт 0.04 кухињски лифт 0.05 санитарни блок за госте 0.06 бар_сервирање закуске 0.07 свечани салон / 200 гостију Површинa

217m2

ТЕХНИЧКИ И ПОМОЋНИ ПРОСТОРИ 0.01 приступ паркинг простору 0.02 паркинг простор 0.03 техичко-енергетски блок 0.04 опрема за одржавање комплекса 0.05 оставе станара 0.06 предпростор Површинa

217m2

РЕЗИДЕНЦИЈА АМБАСАДОРА 0.01 утилити са сервисним лифтом 0.02 екстерни тоалет са тушем 0.03 љетна кухиња са баром 0.04 тераса 0.05 гостинска соба са купатилом Површинa

65m2

573.00

574.00

575.00

отворени спортски терен

0.02

576.00

0.06

0.05

о изл

0.07

р сто

ро ип

жбе

сал

0.01

573.50

при

ну

манифестациони плато

ало

с туп

576.50

573.50

гледалиште

576.00

св

та теа

ф ам

0.03

на еча

0.04

амфитеатар

2 572.50

Резиденција Амбасадора

базен

0.02

0.03

0.02

0.05

0.06

0.03

0.04

0.01 0.01

колски приступ 3

573.50

паркиралиште за станаре и ВИП

0.04 0.05

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 05

ОСНОВА ПРИЗЕМЉА_Р 1:250 АМБАСАДА_РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ ДИО 1.01 улазни хол са пријемно-пријавним пултом 1.02 мали салон 1.03 тоалет 1.04 путнички лифт 1.05 кухињски лифт 1.06 трпезарија са баром / 12-16 гостију 1.07 тераса 1.08 професионална кухиња 1.09 складишта 1.10 гардероба са тоалетом 1.11 офис - пулт за издавање оброка Површинa

157m2

КОНЗУЛАРНО ОДЈЕЉЕЊЕ 1.01 улазна зона 1.02 чекаоница / фоаје 1.03 простор за фотографисање 1.04 шалтери за запослене / 3 мјеста 1.05 санитарни блок за странке Површинa

81m2

СТАМБЕНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА СЛУЖБЕНИКЕ стамбене јединице 1 и 3 1.01 кухиња са оставом 1.02 дневни боравак са трпезаријом 1.03 спаваћа соба 1.04 купатило 1.05 тераса Површинa

72m2

стамбена јединица 2 1.01 кухиња са оставом 1.02 дневни боравак са трпезаријом 1.03 спаваћа соба 1.04 купатило 1.05 тераса Површинa

59m2

РЕЗИДЕНЦИЈА АМБАСАДОРА 1.01 пријемни салон 1.02 дневни боравак 1.03 трпезарија 1.04 кухиња са оставом 1.05 тоалет за госте 1.06 балкон Површинa

94m2

573.00

574.00

575.00

576.00

отворени спортски терен

ов

и кр

достава ште

али

ир арк

оп

н оре отв

ен зел

1.10

1.09

1.06

1.08

кухиња

1.07

1.11

лаз

у ек.

1.03

1.04

576.50

1.05

Амбасада 1.02

при

576.00

ни туп

при

ну

манифестациони плато

ало

пс сту

576.50

573.50

то

пла

гледалиште

576.00

1.01

улазни тријем

амфитеатар

Резиденција Амбасадора портир

ст. јединица 1

позиција јарбола 1.01

1.02

Конзуларно одјељење

служб. улаз

Улица Бил Крезент

573.50

ст. јединица 2

ст. јединица 3

1.04

1.05 1.04

1.01

1.03

1.02

1.03

колски приступ гаражи 1.03

1.04

1.05

1.01

1.06

1.01 576.50

1.02

базен

1.04 1.01

572.50

1.02

1.02 1.04

1.03

1.05

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 06

ОСНОВА СПРАТА_Р 1:250 АМБАСАДА_ПОСЛОВНО-АДМИНИСТРАТИВНИ ДИО 1.01 канцеларијски предпростор 1.02 путнички лифт 1.03 тоалет за странке 1.04 канцеларија секретара/ице 1.05 кабинет Амбасадора 1.06 предпростор сале и кабинета 1.07 сала за састанке 1.08 балкон - простор за одмор 1.09 канцеларија / 1 радно мјесто 1.10 канцеларија / 2 радна мјеста 1.11 санитарни блок за запослене Површинa

262m2

КОНЗУЛАРНО ОДЈЕЉЕЊЕ 1.01 кабинет Конзула 1.02 санитарни блок за запослене 1.03 галеријски простор Површинa

60m2

СТАМБЕНЕ ЈЕДИНИЦЕ ЗА СЛУЖБЕНИКЕ стамбене јединице 1 и 3 1.01 спаваћа соба 1.02 спаваћа соба 1.03 купатило 1.04 галеријски простор Површинa

40m2

стамбена јединица 2 1.01 спаваћа соба 1.02 спаваћа соба 1.03 купатило 1.04 галеријски простор Површинa

40m2

РЕЗИДЕНЦИЈА АМБАСАДОРА 1.01 спаваћа соба 1.02 гардеробер 1.03 купатило 1.04 спаваћа соба 1.05 спаваћа соба 1.06 вешерај 1.07 купатило 1.08 балкон Површинa

90m2

573.00

574.00

575.00

576.00

отворени спортски терен

кир

пар

о рен тво

кабинет Амбасадора

1.06

1.08

1.05

1.07

те

ш али

576.50

1.01 1.04

пословно-административни сектор

579.50

Улица Бил Крезент

573.50

576.00

ни туп

при

то

пла

1.09

манифестациони плато 573.50

1.10

гледалиште

1.03

1.02

1.10

2 1.10

Резиденција Амбасадора портир 1.11 1.03 576.50

колски приступ гаражи 3

1.02

ст. јединица 1

1.02

1.04 576.50

кабинет Конзула

ст. јединица 3

1.03 579.50 1.01

1.03

1.02

1.04

1.01

1.03

1.01

базен

1.01

1.02

1.03

579.50

1.01

ст. јединица 2

572.50

579.50

1.02

1.04 576.50

1.06

1.04

1.07

1.05

1.08

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 07:

3Д ПРИКАЗ_ЦЈЕЛОКУПНИ ПРИКАЗ КОМПЛЕКСА

583.80

580.70

576.50

576.50 575.50 573.50

572.50

Графички прилог 08:

ПРЕСЈЕК-ИЗГЛЕД 1_1, Р 1:250

583.80

581.30 579.50

576.50

573.50 572.50

Графички прилог 09:

ПРЕСЈЕК-ИЗГЛЕД 2_2, Р 1:250

586.10 585.10 583.30

582.50

579.50

576.50

573.50 572.50

Графички прилог 10:

ПРЕСЈЕК 3_3, Р 1:250

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 11:

3Д ПРИКАЗ_БОЧНИ ПОГЛЕД СА УЛИЦЕ

585.60

582.50

579.50

576.50

Графички прилог 12:

ИЗГЛЕД СА ЗАПАДНЕ СТРАНЕ, Р 1:250

585.60

582.90

579.50

576.50

Графички прилог 13:

ИЗГЛЕД СА ЈУЖНЕ СТРАНЕ, Р 1:250

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 14:

3Д ПРИКАЗ_МАНИФЕСТАЦИОНИ ПЛАТО

585.60

582.50

579.50

576.50

573.50 572.50

Графички прилог 15:

ИЗГЛЕД СА СЈЕВЕРНЕ СТРАНЕ, Р 1:250

585.60

582.50

576.50

573.50

Графички прилог 16:

ИЗГЛЕД СА ИСТОЧНЕ СТРАНЕ, Р 1:250

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 17:

3Д ПРИКАЗ_ПОГЛЕД ИЗ УЛАЗНЕ ЗОНЕ СТАНОВАЊА

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 18:

3Д ПРИКАЗ_УЛАЗНИ ТРИЈЕМ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 19:

3Д ПРИКАЗ_СПОРТСКО-РЕЛАКСИРАЈУЋА ЗОНА

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

Графички прилог 20:

3Д ПРИКАЗ_ПРОЧЕЉЕ КОМПЛЕКСА

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ФОТОГРАФИЈА МАКЕТЕ_ПОГЛЕД НА СТРУКТУРУ И ДВОРИШТЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ФОТОГРАФИЈА МАКЕТЕ_ПОГЛЕД СА ЗАПАДНЕ СТРАНЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ФОТОГРАФИЈА МАКЕТЕ_НОЋНИ ПРИКАЗ УНУТРАШЊЕГ ДВОРИШТА

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ФОТОГРАФИЈА МАКЕТЕ_НОЋНИ ПРИКАЗ СТРУКТУРЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ФОТОГРАФИЈА МАКЕТЕ_НОЋНИ ПРИКАЗ СТАМБЕНЕ ЗОНЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ФОТОГРАФИЈА МАКЕТЕ_ПОГЛЕД ИЗ ПТИЧИЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.5 AНАЛИЗА АУТОРСКОГ РАДА СА АСПЕКТА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА

ПРИМЈЕНЕ

Расписом конкурсног задатка за израду идејног архитектонско-урбанистичког рјешења Дипломатско-Конзуларног представништва Републике Србије у Канбери наглашена је намјера и препорука од стране Расписивача да аутори идејних рјешења теже интерпретативном истицању националног архитектонског и градитељског идентитета са освртом на традиционалну архитектуру народа и поднебља којег представља Дипломатско-Конзуларни комплекс. У односу на дату препоруку, као и пројектантски став ауторксог тима основни мотив приликом формирања и развоја идеје, те касније разраде пројекта постала је традиционална архитектура Србије. Инспирација је примарно настала кроз анализу традиционалних кућа, њихових градитељских образаца, функционалних, амбијенталних и обликовних елемената те материјализације. Изазов пројектантског процеса постаје повезивање и помирење архитектонско-градитељске традиције са специфичним контекстуалним и функционалним условима конкурсног задатка. Из анализе локацијских услова пројектантског обухвата закључено је да се грађевинска парцела предвиђена за будући комплекс Дипломатско-Конзуларног представништва налази у израженом, природном нагибу терена. Повлачећи паралелу са морфологијом терена у Србији из типологије традиционалних кућа издвојила се динарска брвнара са својом препознатљивом интегрисаношћу у терен који је у природном нагибу. У даљој анализи овог типа традиционалне куће разматрани су и други елементи и принципи који граде и описују динарску брвнару. Обликовање и материјализација су посебно разматрани. С аспекта обликовања анализирана је геометрија, пропорција сегмената, карактеристични детаљи, форма крова и друго, док је код материјализације карактеристична подјела градивног материјала на двије цјелине, у односу на позицију у склопу. Сутеренска етажа која је са три стране окружена тереном грађена је у чврстом, отпорном материјалу, најчешће у камену изражених димензија, са карактеристичним сивим и бијелим тоновима. Дио брвнаре који је на коти и изнад коте терена био је у дрвету, којим је у неким случајевима покривена и кровна конструкција (такође од дрвених елемената). Поред архитектонских образаца који се могу директно везати за динарску брвнару појављују се и одређени елементи који су карактеристични и за друге типове традиционалних српских кућа, као што су тријем (развијена бондручара или оријентална кућа), те огњиште као амбијентални мотив готово свих традиционалних типова. У односу на појавност архитектонских образаца традиционалне српске архитектуре према аспекту примјене у раду се издвајају: - ФУНКЦИЈА - ОБЛИКОВАЊЕ - МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА - АМБИЈЕНТАЛНОСТ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.5.1

ФУНКЦИЈА

Специфичност програмског садржаја и начина комуникације између сегмената комплекса Дипломатско-Конзуларног представништва наметнула се као изазов али и полигон за истраживање традиционалних архитектонских образаца као мотива који помирују супротности намјена архитектонско-урбанистичког склопа. Супротстављање јавних садржаја оним приватним али и потреба за издвајањем и наглашавањем одређених функционалних зона и цјелина репрезентативног и доступног карактера навело је на потрагу за архитектонским елементима који могу постати повезница, а уједно и граница према изолованим и мање доступним просторима. У арсеналу елемената традиционалне српске архитектуре мало је оних који служе као међупросторни прекиди (или паузе), а уједно и споне. У индивидуалној стамбеној архитектури у већини случајева не постоји тенденција за строгим раздвајањем и дијељењем склопа, као што је то случај у мултифункционалном комплексу какав је дипломатско-конзуларно представништво једне земље. Ипак, у потрази за традиционалним мотивом, препознат је елемент који се појављује код више типова традиционалних југословенских кућа и који кроз властити развој добија мултифункционални карактер употребе. ТРИЈЕМ Чест мотив развијених бондручара (неријетко и код неких типова брвнара), првентсвено се користио као наткривено складиште алата и оруђа, за сушење пољопривредних производа, али и као користан прелазни простор између куће и дворишта. Нешто другачију појавност има код оријенталне куће гдје своје мјесто налази на првом спрату испод стрехе љетног стана у функцији улазне зоне са једне стране, те интимног простора за одмор и поглед на двориште и град са друге. Као функционални али и обликовни елемент спољашњег простора са својим мултифункционалним карактером, те у контексту веома повољних климатских услова конкурсом расписане пројектантске локације постаје интересантан архитекотонски мотив који рјешава многе функционалне и програмске проблеме комплекса Амбасаде и Конзуларног предтавништва. Инспирисан традиционалним начином кориштења постаје главна тема улаза у репрезентативне дијелове комплекса (зграда Амбасаде и Конзулата). Уједно постаје и прелазна зона између приступног и манифестационог платоа, гдје пружа визуре ка истом, те према имозантном зеленом парку у непосредној близини комлекса. У склопу репрезентативног дијела Амбасаде постаје спољашња екстензија пријемног салона и трпезарије, док са друге стране добија карактер граничног простора према приватним зонама комплекса гдје је у функцији улаза за службена лица и приватне стамбене јединице.

Графички прилог 21: Позиција и форма тријема у склопу

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.5.2

Скица 26: Волуметрија динарске брвнаре

ОБЛИКОВАЊЕ

Већ кроз анализу топографских услова локације појавиле су се прве асоцијације на традиционалне динарске брвнаре које леже на планинским и шумским крајевима у Србији, посебно на простору Рашке, Подриња и Шумадије. Специфичност овог типа традиционалних кућа огледа се у њиховом односу са тереном на којем су грађене. Користећи топографске услове земљишта динарске брвнаре су постављане на масивне камене зидове у природном нагибу терена, који су формирали сутеренску етажу, најчешће у функцији економске зоне, односно складишта алата, оруђа, хране за стоку и пољопривредних добара (намирница). Масивној појавности овог дијела се супротставља благо препуштен стамбени дио куће на вишој коти терена, од дрвета (брвана) који у архитектуру уносе складан контраст, како са својом лакоћом тако и пропорцијом, бојом и материјалом. Иако се овој етажи приступа директно са терена, због нагиба земљишта и контраста са каменим потпорним зидовима стиче се утисак да читава конструкција, чак и са кровним равнима лебди изнад тла и тако одише лакоћом и складном композицијом и архитектуром склопа. ВОЛУМЕНИ Са израженим висинском разликом између приступне саобраћајнице - Улице Бил Крезент до најудаљеније тачке грађевинске парцеле овај принцип је усвојен као обликовни карактер објекта Дипломатско-Конзуларног представништва. Пропорција и архитектура која се препознаје на динарској кући остварена је са усаглашавањем висина надземног дијела комплекса, те са увођењем конзола и препуста који доприносе утиску левитирања изнад терена, а што је карактеристично и за саму брвнару. Посебан допринос архитектонском идентитету објекта ствара покренути, вишеводан кров, који настаје методом трансформације традиционалног четвероводног крова брвнаре.

Графички прилог 22: Формриање волумена по узору на динарску кућу

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

КРОВНЕ РАВНИ Ауторска тежња да се у обликовању покуша остварити не само директно осликавање традиционалних образаца већ и ахитектонски идентитет који одговара савременим условима и контексту времена у којем настаје пројекат, доводи до разиграности у форми кровних равни објекта. Иако намјера постаје обликовно повезивање са савременим контекстом основни извор инспирације и референтни мотив остаје традиционални елемент из српске архитектонске баштине. Параметричност кровних површина настала је као реакција на вишеводни, те у пропорцији доминантни кров динарске куће. Многи други типови традиционалних, па и савремених објеката користе принцип четвероводне кровне конструкције, али оно што је посебно интересантно на примјеру динарске куће је изражена вертикалност крова и пропорција коју формира заједно са дрвеном подконструкцијом (зидовима од брвана) који леже изнад озиданог каменог “језгра”. Покренутост која осликава кровне равни формирала је и мотив стрехе, који карактерише готово све типове традиционалних кућа на простору бивше Југославије. Компактност онсове коју динарска кућа има омогућила је складан однос између наглашеног косог крова, са простом и геометријски чистом подјелом на четири воде. На примјеру објекта Амбасаде и Конзуларног представништва са пратећим стамбеним и помоћним просторима поставка склопа који настаје дијелом као реакција на урбанистичке и локацијске параметре и дијелом из функционално-програмских затијева настаје веома изражена разуђеност основе. Аналогно, изазов формирања геометријски сведене и прочишћене структуре крова постаје са једне стране изазов у инжињерском смислу, док са друге већ испитана и очекивана слика у архитектури. Користећи познате градитељске принципе као инспирацију ауторски тим врши трансформацију вишеводног геометријског крова и тиме добија покренутост архитектонске форме и разиграност обликовне композиције читавог склопа.

Скица 27: Кров динарске брвнаре као тема интерпретације

Графички прилог 23: Форма кровних равни у склопу

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.5.3

МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА

Водећи се примјером динарске куће као инспирацијом за обликовање, паралелно је разматран и аспект материјализације у оквиру истог типа. Закључено је да се на динарским кућама издвајају три карактеристичне цјелине: - сутеренска етажа на нижој коти - стамбена етажа на вишој коти терена - кров СУТЕРЕНСКО ЈЕЗГРО Сутеренска етажа динарске куће је служила као економски простор домаћинства, а поред тога и као конструктивна база стамбене јединице. Грађена је у камену изражених димензија са везивним материјалом, и тако представљала чврст и масиван ослонац за дрвену конструкцију надземне, односно етаже коју по данашњој типологији називамо приземљем. Појава сутерена у динарској кући одраз је домишљатости и способности српских градитеља да премосте изазове које је поставила природа, те да их искористе у властите потребе. Користећи масивни систем, али и природну заштиту од високих температура и других спољашњих утицаја ова етажа постала је идеалан простор за чување намирница и задовољавање многих других свакодневних потреба српског сељака. Представљала је директну везу између куће и спољашњег простора, односно дворишта и имао је изражено нижу свијетлу висину у односу на стамбени дио куће. Инспирација у каменом “језгру” осликала се у архитектури сутеренске етаже Дипломатско-Конзуларног представништв Србије. С обзиром на то да је камен веома захтијеван, те често нетипичан и економски неоправдан грађевински материјал у одређеним срединама (попут окружења Канбере) и стога је ефекат конструктивне стабилности постигнут са натур бетоном. Овај материјал изабран је као савремена замијена за традиционални камен. Помало бруталистичка појавност и контраст који се постиже са доста лакшим дрветом на вишим етажама одговара изворној слици ове просте, а ипак складне архитектуре динарске куће. ДРВО У ФАСАДИ Дрвени дио динарске куће био је намијењен за становање породице. Обично подијељен у двије просторије, грађен је у дрвеној скелетној конструкцији (користећи брване) ослоњеној на камене зидове ниже етаже. Завршна обрада фасаде такође је третирана дрветом. Овај начин третирања надземних етажа препознат је и преузет у начину третирања фасада, гдје се сви дијелови објекта на вишој коти терена или изнад облажу дрвеном облогом. Скелетни систем такође је усвојен, али се из практичних, економских и функционално-конструктивних разлога примјењују армирано-бетонски стубови, не третирани, већ остављени у “натур” изгледу.

Графички прилог 24: Материјализација склопа

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ДРВО У КРОВУ Када се говори о крововима динарских кућа са аспекта материјализације у највећем броју случајева кровни покривач је била ћерамида. Она представља врсту старинског цријепа који се добијао печењем квалитетне глине у калупима одређених димензија. Нису ријетки случајеви и када је кровни покривач била дрвена шиндра или неки други дрвени материјали. Технологија обраде грађевинских материјала значајно је унаприједила и омогућила примјену дрвета готово у свим сегментима архитектонских конструкција. С обзиром на то да би се помоћу дрвеног кровног покривача остварило јединство између фасада и кровних равни, те у односу на веома благу и умјерену климу у окружењу локације предвиђене за комплекс Амбасаде и Конзуларног представништва Србије одабрано је дрво за кровни покривач. Кровна конструкција, по традиционалном примјеру, такође је планирана од дрвених конструктивних елемената.

Графички прилог 25: Материјализација фасаде

ИЗГЛЕ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

5.5.4

АМБИЈЕНТАЛНОСТ

Амбијент је производ просторног дјеловања који може бити циљани или случајни. Доживљава се са свим чулима посматрача простора. У традиционалој архитектури српских кућа амбијенталне вриједности које су карактеристичне за многе типове углавном подразумијевају однос са спољашњим оркужењем (повезаност са природом) те са карактером и организацијом унутрашњег простора. Традиционалне српске куће увијек су биле везане са својим окружењем. На примјеру динарске брвнаре овај однос се огледа у односу куће са тереном на којем се гради. Код бондручара или код оријенталних кућа појављује се мотив тријема који служи, између осталог, као прелазна зона између спољашњег и унутрашњег простора, те као мјесто које упија окружење, приороду, зеленило, те пружа визуре на дворишта или на град. Амбијенталност готово свих типова традиционалних кућа у ентеријеру везана је за мотив огњишта, те функција и обичаја које се одвијају око њега. ОГЊИШТЕ У ентеријерима старинских кућа главни амбијентални мотив било је отворено огњиште. Оно је карактеристично за брвнаре, камене куће Херцеговине, оријенталне (сарајевске) куће и бондручара свих врста, те многе друге типове. Симболика огњишта дубоко је урезана у народне обичаје и културу многих народа па тако и Срба. То је централни елемент унутрашњег простора који се често провлачи и интерпретира у савременој архитектури резиденцијалних али и јавних објеката широм свијета. Симболизује окупљање (углавном породице), разговоре, договоре око свакодневних послова у вези домаћинства. У ширем смислу представља дом и његову топлину која привлачи укућане и држи их под истим кровом. Такав мотив постаје дио ентеријера репрезентативне зоне објекта Амбасаде који се појављује у пријемном салону као асоцијација на традиционалне српске домове, око којег се формирају простори за сједење и разговоре, како би се сваки посјетилац осјећао чланом велике породице коју чини српско становништво Аустралије. Појављује се у склопу резиденцијалног дијела комплекса, у средшту дневне зоне амбасадорске резиденције.

Скица 28: Мотив сједења око огњишта - симбол заједнице

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

Историја архитектуре, као и свих научних области, је кроз сваку временску епоху доносила искораке, било да се ради о технолошким достигнућима, методама рада, начину мишљења простора, дизајна и слично. С друге стране, чини се да постоји тенденција од стране струке да се испред границе стечених знања и савремених могућности поставе одређени идеали или виши циљеви који, рекли бисмо, не припадају датој епохи. То нас учи много чему. У модернизму смо покушали да престигнемо властите сигурности, али су сви напори били безуспјешни. Чак су и највећи умови професије схватили да архитектуру чинимо прогресивном само онда кад полазимо од познатог, односно добро испитаног терена. То значи да се у традиционалним обрасцима крију одговори на многа питања која постављамо у тежњи да откријемо нове вриједности, којима би архитектура задовољила савремене потребе и очекивања друштва. Прије што се упустимо у непознато, трагајући за револуционарним и погоднијим треба да се подсјетимо оног што познајемо, у чему смо спретнији, сигурнији и што нам је много ближе. Самокритичност према сопственим „сигурностима“, открива универзалне вриједности, оне које су искрене и трајне. Од тих принципа полазимо правцем будућих искорака, само консултовањем, а никад повратком у прошлост.

ИЗГ

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

ЛИТЕРАТУРА

„Вернакуларна архитектура и 21. вијек“ (”Vernacular Architecture and the 21st Century”) Сара Едварс (Sarah Edvarts), 2011. „Ка правој архитектури“ (”Vers une nouvelle architecture”) Шарл Едвар Женере (Charles-Éduard Genere) – Ле Корбизје (Le Corbusier), 1927. „Путовање на Исток“ („Le Voyage d'Orient“) Шарл Едвар Женере (Charles-Éduard Genere) – Ле Корбизје (Le Corbusier), 1966. „Врт или кавез“ Ранко Радовић, 1995. „Старе српске куће као градитељски подстицај“ Божидар Петровић, 2002. „Архитектура Босне и пут у савремено“ Душан Грабријан, Јурај Најдхарт (Neidhardt), 1957. „Типологија традиционалних словенских кућа на примјеру Србије“ Биљана Аранђеловић, Ана Момчиловић-Петронијевић, 2013. „Увјећа – Камени свједок прошлости“ Издавач: Универзитет у Бањој Луци, Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет, 2018. „Динарска брвнара“ Ранко Финдрик, 1998.

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

СПИСАК ИЛУСТРАЦИЈА

01_СКИЦА 1: Пантеон, 125 г. инспирација бројних објеката у периоду Ренесансе 02_СКИЦА 2: Паладијева Ротонда, 1592 г. елемнти Пантеона у обликовању и фасади 03_СКИЦА 3: Карлскирхе, 1737 г. елементи античке архитектуре у Барокном стилу 04_СКИЦА 4: Степениште, Хотел Тасел, 1894 г. орнаментални мотиви Сецесије 05_СКИЦА 5: Пет елемената модерне архитектуре 06_СКИЦА 6: Вашицу дневна зона традиционалне јапанске куће 07_СКИЦА 7: Викендица код Дивчиваре, Србија, 2015 г. преобликовање традиционалне српске брвнаре 08_СКИЦА 8: Кућа на водопаду, 1939 г. материјализација и форма - јединство архитектуре и окружења 09_СКИЦА 9: Огњиште типичан амбијентални мотив у ентеријеру традиционалне куће 10_СКИЦА 10: Валхала, 1842 г. архитектонска имитација Партенона 11_СКИЦА 11: Загорска колиба, 2008 г. савремен концепт архитектонске трансформације 12_СЛИКА 1: “Casa das Historias Paula Rego”, Португал, 2008 г. извор: https://www.archdaily.com/103106/casa-das-historias-paula-rego-eduardo-souto-de-moura 13_СЛИКА 2: Преобликовање традиционалне српске брвнаре извор: http://www.superprostor.com/remodelovanje-tradicionalne-srpske-kuce/15517#!prettyPhoto 14_СЛИКА 3:Савремена брвнара - амбијент и детаљи у ентеријеру извор: http://www.superprostor.com/remodelovanje-tradicionalne-srpske-kuce/15517#!prettyPhoto 15_СКИЦА 12: Кућа српског сељака и Вила Савоја, 1931 г. 16_СКИЦА 13: Моравска кућа са тријемом 17_СКИЦА 14: Сарајевска кућа са доксатом 18_СКИЦА 15: Војвођанска кућа 19_СКИЦА 16: Камена кућа, јужна Херцеговина

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

20_СКИЦА 17: Развијени тип бондручаре 21_СКИЦА 18: Oснова спрата и изглед развијене бодручаре 22_СКИЦА 19: Сарајевска кућа на два боја - основе и изглед 23_СКИЦА 20: Херцеговачка камена кућа са окућницом 24_СКИЦА 21: Основа стана, изглед и 3Д приказ динарске куће 25_СЛИКА 4: Канбера, престоница Аустралије - вртни град извор: Конкурсна документација:

http://dab.rs/downloads/canbera/6%20Konkursna%20dokumentacija.pdf

26_СЛИКА 5: Локација грађевинске парцеле унутар насеља Дикин извор: Конкурсна документација: http://dab.rs/downloads/canbera/6%20Konkursna%20dokumentacija.pdf

27_СЛИКА 6: Дипломатска четврт Дикин - поглед из ваздуха извор: Конкурсна документација:

http://dab.rs/downloads/canbera/6%20Konkursna%20dokumentacija.pdf

28_СКИЦА 22: Мотив тријема у приступно-улазном дијелу 29_СКИЦА 23: Инспирација у традиционалној архитектури 30_СКИЦА 24: Концептуална шема просторне поставке 31_СКИЦА 25: Концепт обликовања кровних равни 32_СЛИКА 7: Фотографија макете_Поглед на структуру и двориште 33_СЛИКА 8: Фотографија макете_Поглед са западне стране 34_СЛИКА 9: Фотографија макете_Ноћни приказ унутр. дворишта 35_СЛИКА 10: Фотографија макете_Ноћни приказ структуре 36_СЛИКА 11: Фотографија макете_Ноћни приказ стамбене зоне 37_СЛИКА 12: Фотографија макете_Поглед из птичије перспективе 38_СКИЦА 26: Волуметрија динарске брвнаре 39_СКИЦА 27: Кров динарске брвнаре као тема интерпретације 40_СКИЦА 23: Мотив сједења око огњишта - симбол заједнице

ПРИМЈЕНА ТРАДИЦИОНАЛНИХ АРХИТЕКТОНСКИХ ОБРАЗАЦА У САВРЕМЕНОМ КОНТЕКСТУ

СПИСАК ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА

01_Графички прилог 1: КОНЦЕПТ ИДЕЈНОГ РЈЕШЕЊА 02_Графички прилог 2: ПРОГРАМСКО - СТРУКТУРАЛНИ ДИЈАГРАМ 03_Графички прилог 3: СИТУАЦИОНО РЈЕШЕЊЕ, Р_1:250 04_Графички прилог 4: ОСНОВА СУТЕРЕНСКЕ ЕТАЖЕ, Р_1:250 05_Графички прилог 5: ОСНОВА ПРИЗЕМЉА, Р_1:250 06_Графички прилог 6: ОСНОВА СПРАТА, Р_1:250 07_Графички прилог 7: 3Д ПРИКАЗ_ЦЈЕЛОКУПНИ ПРИКАЗ 08_Графички прилог 8: ПРЕСЈЕК-ИЗГЛЕД 1_1, Р_1:250 09_Графички прилог 9: ПРЕСЈЕК-ИЗГЛЕД 2_2, Р_1:250 10_Графички прилог 10: ПРЕСЈЕК 3_3, Р_1:250 11_Графички прилог 11: 3Д ПРИКАЗ_БОЧНИ ПОГЛЕД СА УЛИЦЕ 12_Графички прилог 12: ИЗГЛЕД СА ЗАПАДНЕ СТРАНЕ, Р_1:250 13_Графички прилог 13: ИЗГЛЕД СА ЈУЖНЕ СТРАНЕ, Р_1:250 14_Графички прилог 14: 3Д ПРИКАЗ_МАНИФЕСТАЦИОНИ ПЛАТО 15_Графички прилог 15: ИЗГЛЕД СА СЈЕВЕРНЕ СТРАНЕ, Р_1:250 16_Графички прилог 16: ИЗГЛЕД СА ИСТОЧНЕ СТРАНЕ, Р_1:250 17_Графички прилог 17: 3Д ПРИКАЗ_ПОГЛЕД ИЗ УЛАЗНЕ ЗОНЕ СТ. 18_Графички прилог 18: 3Д ПРИКАЗ_УЛАЗНИ ТРИЈЕМ 19_Графички прилог 19: 3Д ПРИКАЗ_СПОРТСКО-РЕЛАКСИР. ЗОНА 20_Графички прилог 20: 3Д ПРИКАЗ_ПРОЧЕЉЕ КОМПЛЕКСА 21_Графички прилог 21: ПОЗИЦИЈА И ФОРМА ТРИЈЕМА У СКЛОПУ 22_Графички прилог 22: ФОРМ. ВОЛУМЕНИ ПО УЗОРУ НА ДИН. КУЋУ 23_Графички прилог 23: ФОРМА КРОВНИХ РАВНИ У СКЛОПУ 24_Графички прилог 24: МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА СКЛОПА 25_Графички прилог 25: МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА ФАСАДЕ