Srpski Rotar 79 i 80 by Nenad Sakovic

Rot 01:Rot 01.qxd

9/4/2017

5:42 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

SEPTEMBAR /OKTOBAR 2017. • GODINA VII BROJ 79 i 80 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

MIRIS MIRIS BELOG BELOG GRADA GRADA

OKTOBAR

ÝORLD POLIO ÝEEK

TRANA S 0 NA 10 J BROJ

OVA

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:48 PM

Page 1

LEKCIJE CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm

Branislav Bane Ran|elovi}

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

@ABE Pavle Bani}

ISSN 2217-723æ

BROJ 79 i 80 SEPTEMBAR / OKTOBAR 2017. GODINA VII (LæææIV) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Haxi Du{an Glu{ac

Distrikt 2483 guverner 2017–2018. Branislav Bane Ran|elovi} Trivko Ti}a Savi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Pavle Bani} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Nikola Mandi} Mi smo uredili letwi i jesewi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} (RK Leskovac) Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Ova pri~a je iz starih vremena kada je dobri kraq naredio da se na sred glavnog puta postavi veliki kamen. Zatim se sakrio i posmatrao da li }e neko bar da poku{a da pomeri i ukloni kamen s puta. Trgovci i bogati kmetovi su i{li putem ali su svi samo zaobilazili kamen i nastavqali putovawe. Neki su se glasno àlili na kraqa, zbog lo{eg odràvawa puta, ali niko od wih nije ni poku{ao da pomeri kamen. Uskoro je putem prolazio seqak sa te{kim tovarom na le|ima. Kada je ugledao kamen, spustio je tovar i poku{ao da ga pomeri s puta. Posle prili~no napora, uspeo je da ga pomeri. Vratio se po svoj te{ki tovar, i na mestu gde je bio kamen na{ao je zamotuqak. U wemu su bili zlatnici i kraqevo pismo da je zlato nameweno onome ko pomeri kamen s puta. Seqak je znao ne{to {to ve}ina nas ne zna: Sve prepreke su mogu}nost za poboq{awe na{eg ìvota! í

Biqana @ivkovi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

Skupilo se jedno veselo dru{tvo àba koje je htelo da se takmi~i. Ciq je bio vrh visokog stuba u poqu. Na dan takmi~ewa do{lo je mnogo àba da bi dale podr{ku „svojim” àbama. Trka je po~ela. Ali... niko od prisutnih nije verovao da }e neka àba uspeti da se popne na vrh stuba. Klimali su glavama govore}i: Joooj, ovo je ba{ naporno! Ovo niko od takmi~ara ne}e uspeti! Stub je ba{ visok! @abe takmi~ari po~ele su da zaostaju. Sve, osim jedne koja je grabila sama ka vrhu. Gledaoci su ve} po~eli da vi~u: Pa ovo je stvarno, prete{ko, evo, svi ve} odustaju, pa }e i ova uskoro morati da odustane! Stub je ba{ visok! Sve àbe takmi~ari su ve} odustale, osim ove jedne, koja nije odustajala. Na kraju trke, ova àba je stajala na vrhu stuba, vesela, uspela je da se popewe iako je bilo te{ko. Ostale àbe takmi~ari i gledaoci, hteli su da znaju, kako je to ona uspela, a svi su krenuli sa iste pozicije? Pokazalo se da je àba pobednik ove trke u pewawu i osvajawu stuba bila – gluva! Naravou~enije: - Nikad nemoj slu{ati one koji su negativni i pesimisti~ni; - Uvek misli na snagu re~i, jer sve {to ~uje{ ili pro~ita{, utica}e na tvoj rad i dela. Dakle – budi uvek optimista i uvek èli napred! Jednostavno, budi gluv kad ti neko kaè da ne moè{ ostvariti svoje snove! Pomisli – u svemu moè{ uspeti samo ako to stvarno èli{! í

* U olujnoj, hladnoj no}i, tamnoputa `ena stajala je uz put. Automobil joj je bio u kvaru i trebala joj je pomo}, Potpuno mokra od ki{e, po~ela je da zaustavqa automobile. Mladi belac, kao da ne poznaje rasne sukobe u SAD, sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, zaustavio se da bi joj pomogao. Mladi} ju je odvezao na sigurno, pozvao mehani~ara i taksi. @ena je bila u `urbi ali je ipak videla i zapisala registarski broj automobila svog spasioca kako bi mu se kasnije zahvalila za u~iwen plemeniti gest. Posle nedequ dana, mladi}u je zazvonio po{tar na vrata. Otvorio je, iznena|eno se zagledao u po{tara na vratima koji je sa kolegom nosio ogroman paket. U wemu je bio veliki televizor u boji najnovije serije s porukom u koverti: Najlep{e hvala, {to ste mi pomogli one ru`ne no}i! Ki{a je nakvasila moju ode}u, a u tom trenu do{li ste Vi. Zahvaquju}i Vama uspela sam da stignem i vidim svog supruga, pre nego {to je oti{ao sa ovog sveta. Neka Vas Bog blagoslovi. Gospo|a King Kol í Naslovna strana: „OD TERAZIJA DO MAKEDONSKE SVE MI JE POLITIKA”, kombinovana tehnika, Haxi Du{an Glu{ac

2 Dragoslava Spasi}

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:49 PM

Page 2

MESECOSLOV

SEPTEMBAR 2017. SEPTEMBAR je mesec omladinskih aktivnosti. Rotari klubovi {irom sveta obra}aju posebnu pa`wu na mnogobrojne Rotari programe za decu i omladinu. Tokom meseca mnogi Klubovi organizuju posebne aktivnosti vezane za razmenu omladine. DAN EVROPSKE BA[TINE (klizni datum) NEDEQA BORBE PROTIV TUBERKULOZE I OSTALIH PLU]NIH BOLESTI (tre}a nedeqa u septembru) SVETSKI DAN POMORSTVA (posledwa nedeqa u septembru)

REPUBLIKA SLOVA^KA – DAN USTAVNOSTI, 1992. godine

ME\UNARODNI DAN GLUVIH OSOBA

2 3 4 5

1192. Posle propalih poku{aja zauzimawa Jerusalima, Ri~ard I dogovara primirje sa Saladinom. NAJUZVI[ENIJA REPUBLIKA SAN MARINO – OSNIVAWE REPUBLIKE, 301. godine DAN ZA[TITE PTICA LE[INARA

1800. Britanci pod komandom admirala Nelsona preuzeli su od Francuza Maltu. Pariskim mirom 1814. godine Britanija je i zvani~no dobila Maltu koja je postala va`na britanska baza na putu prema Indiji.

394. Rimski car Teodosije I porazio je zapadnog uzurpatora Eugenija, {to je ozna~ilo kona~nu pobedu hri{}anstva nad tradicionalisti~kim rimskim religijama.

SAVEZNA REPUBLIKA BRAZIL – DAN NEZAVISNOSTI, 1822. godine

BJR MAKEDONIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1991. godine

ME\UNARODNI DAN PISMENOSTI SVETSKI DAN BORBE PROTIV BESNILA

9 10

SVETSKI DAN HITNE POMO]I ME\UNARODNI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTAVA

11 12

DAN EVROPSKE BA[TINE

1878. U Londonu je postavqen egipatski obelisk nazvan „Kleopatrina igla”, napravqen oko 1475. p.n.e. od mermera iz Asuana.

18 19

SVETSKI DAN GEOLOGA

1922. Ro|en je Emil Zatopek, ~ehoslova~ki atleti~ar i osvaja~ zlatne olimpijske medaqe u maratonu 1952. godine. Jo{ tri zlatne i jednu srebrnu medaqu osvojio je na Olimpijskim igrama 1948. i 1952. godine u trkama na 5.000 i 10.000 metara. 480. p. n. e. Temistokle, atinski vojskovo|a, porazio je Persijance.

20 21

DAN ZASTAVE EVROPE

ME\UNARODNI DAN MIRA SVETSKI DAN BORBE PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI

ME\UNARODNI DAN ^OKOLADE

14 15

DAN PRA[UMA

REPUBLIKA MALTA – DAN NEZAVISNOSTI, 1964. godine

SVETSKA AKCIJA ,,O^ISTIMO SVET”

REPUBLIKA JERMENIJA – DAN NEZAVISNOSTI, 1991. godine

ME\UNARODNI DAN DEMOKRATIJE

SVETSKI DAN MORA

REPUBLIKA MEKSIKO – DAN NEZAVISNOSTI, 1810. godine

ME\UNARODNI DAN ZA[TITE OZONSKOG OMOTA^A

1832. U mestu De~inu u dana{woj ^e{koj Republici ro|en je Miroslav Tir{, posve}enik sporta i telesnih ve`bi, filozof, istori~ar umetnosti.

SVETSKI DAN BEZ AUTOMBILA

23 24

DAN PO[TANSKE MARKE SVETSKI DAN SRCA

ROTARI KLUB SENTA – PROSLAVA ^ARTEROVAWA KLUBA

1396. Na dana{wi dan odigrala se velika i va`na bitka – kod Nikopoqa. [arena krsta{ka vojska (vlastelini Ugarske, Bugarske, Hrvati, Vlasi, vitezovi Orleana, Burgundije, Rajnske oblasti, Bavarske, Saksonije, vitezovi jovanovci s Rodosa, knezovi Poqske, ^e{ke, Navare) protiv turskog sultana Bajazita.

1934. U Parizu je ro|ena francuska glumica Bri`it Bardo, u imu}noj porodici fabrikanata.

29 30

SVETSKI DAN GUSAKA

1991. Umro je Toma Zdravkovi}, srpski muzi~ar i peva~.

SVETSKI DAN ^ISTIH PLANINA

EVROPSKI DAN JEZIKA SVETSKI DAN KONTRACEPCIJE

SVETSKI DAN TURIZMA

ROTARI KLUB LESKOVAC – PROSLAVA 20 GODINA OD ^ARTEROVAWA KLUBA

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:50 PM

Page 3

ROTARI NA STRANICAMA POLITIKE

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:50 PM

Page 4

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD SEPTEMBAR 2017. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAYI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

AKTIVNOSTI

NI[ 1. 7. 2017.

PRIMOPREDAJA GUVERNERSKE DU@NOSTI D 2483

5:51 PM

Page 5

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:51 PM

Page 6

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:52 PM

Page 7

Fotografije poslala Dragoslava Spasi}

Rot 02-09:Rot 02-09.qxd

9/4/2017

5:53 PM

Page 8

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 10-15:Rot 10-15.qxd

9/4/2017

5:58 PM

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 4. 7. 2017. HOTEL HÃ&#x2122;ATT

PREDSEDNIK RI JAN RIZLI U POSETI D 2483 SRBIJA I CRNA GORA

Page 1

Rot 10-15:Rot 10-15.qxd

9/4/2017

5:58 PM

Page 2

Rot 10-15:Rot 10-15.qxd

9/4/2017

5:58 PM

Page 3

Rot 10-15:Rot 10-15.qxd

9/4/2017

5:59 PM

Page 4

Rot 10-15:Rot 10-15.qxd

9/4/2017

6:00 PM

Page 5

9/4/2017

6:00 PM

Page 6

Snimio Trivko Ti}a Savi}

Rot 10-15:Rot 10-15.qxd

Rot 16-19:Rot 16-19.qxd

9/4/2017

6:04 PM

Page 1

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 16-19:Rot 16-19.qxd

9/4/2017

6:04 PM

Page 2

AKTIVNOSTI

NI[ 5. 7. 2017.

PREDSEDNIK RI JAN RIZLI U POSETI D 2483 SRBIJA I CRNA GORA

Rot 16-19:Rot 16-19.qxd

9/4/2017

6:05 PM

Page 3

Fotografije: Dragoslava Spasi}

Rot 16-19:Rot 16-19.qxd

9/4/2017

6:05 PM

Page 4

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

9/7/2017

3:05 PM

Page 1

Razgovor je vodila Biqana @ivkovi}, ~lanica Rotari kluba Beograd Preuzeto sa portala „Ekonomski online”

NENAD SAKOVI] osniva~ kompanija „SelleØ Telecom” i „Open it”

DIGITALIZACIJA JE ALAT ZA POVE]AWE PROFITABILNOSTI KOMPANIJA rbija je po stepenu digitalizacije u odnosu na zemqe regiona u sredini, {to se mo`e smatrati dobrom poS zicijom, a prostora za unapre|ewe ima u biznisu i vladinom sektoru, gde indeks kori{}ewa tehnologija znatno zaostaje u odnosu na kori{}ewe tehnologija od strane gra|ana, izjavio je u intervjuu za „Ekonomski online” osniva~ kompanija „SelleØ Telecom” i „Open it” Nenad Sakovi}. [ta predstavqa pojam - digitalizacija?

trika za ocenu i upore|ivawe biznisa u tradicionalnoj ekonomiji. U online ekonomiji sve je orijentisano ka korisnicima, i wihovom iskustvu i zadovoqstvu, te je tako bitno meriti broj posetilaca na sajtu, broj korisnika neke usluge, broj aktivnih korisnika, vreme provedeno na sajtu, {to sve ~ini digitalnu interakciju (prema ÝEF-u, Svetskom ekonomskom forumu). Rast broja korisnika usluga euprave je dobar indikator za digitalizaciju, koja s jedne strane podrazumeva nove servise, a, tako|e, i kori{}ewe tih servisa od strane gra|ana i poslovnih subjekata. Portal e-uprave radi ve} sedam godina i ima oko 750.000 aktivnih korisnika i oko 800 elektronskih usluga. Za pore|ewe sa drugim zemqama moè da se koristi Indeks mre`ne spremnosti (NetÞork Readiness IndeÚ, Svetskog ekonomskog foruma, ÝEF-a), koji upore|uje vi{e desetina parametara svrstanih u ~etiri osnovne kategorije: okruèwe, spremnost, kori{}ewe i uticaj. Po tom relativnom indeksu Srbija ima vrednost 4 u odnosu na najuspe{nije zemqe, koje imaju indeks 6, {to se moè smatrati dobrom pozicijom, ali je svakako treba poboq{ati. U odnosu na zemqe regiona Srbija je u sredini, iza Slovenije sa 4,7, Makedonije sa 4,4, Hrvatske i Crne Gore sa 4,3, a u rangu sa Rumunijom i Bugarskom, koje imaju po 4,1 i malo ispred Albanije sa 3,9 i Bosne sa 3,6. Mesta za unapre|ewe ima upravo u domenu kori{}ewa u biznisu i vladinom sektoru, gde indeks kori{}ewa tehnologija znatno zaostaje u odnosu na kori{}ewe tehnologija od strane gra|ana gde je indeks 4,9. Kakav zna~aj ima digitalizacija javne uprave za obi~ne gra|ane, a kakav za poslovni ambijent u Srbiji?

Da bi na{a dràva po~ela da „di{e plu}ima digitalizacije”, svedeno na razumqiviji jezik, mora da promeni nekoliko stvari, koje idu preko tehnologije i ekonomije, a zalaze i u domen politike. Na prvom mestu dràva mora da „otkqu~a” podatke, kojima raspolaè i da ih u~ini dostupnim za kori{}ewe online i besplatno. To treba da bude prvi zadatak digitalizacije, da se postoje}e baze podataka iz raznih domena u~ine dostupnim preko aplikativnog interfejsa za kori{}ewe u drugim aplikacijama i servisima. Dometi otvorenog deqewa podataka su neograni~eni. Uzmimo na Ppr Rotari kluba Beograd primer: Hidrometeorolo{ki zavod Nenad Sakovi} HMZ, koji ima podatke o vodostaju na rekama, ali oni nisu dostupni javno i online, nego se objaMoè li digitalizacija da preporodi Srbiju i u kom vquju sa ka{wewem od ~etiri sata. U uslovima enormnih smislu? padavina, takva informacija nema nikakav zna~aj, jer za Digitalizacija ima {iroko zna~ewe, koje svako tuma~i i ~etiri sata moè da bude poplavqen ceo grad. Da bi predrazume na svoj na~in. Digitalizacija nije opipqiva i mer- upredili poplavu, u nekoj op{tini mogu da odlu~e da naqiva da bi se reklo da je neka firma ili dru{tvo digitali- prave sopstveni sistem za pra}ewe i dojavu vodostaja, kozovano 20, a neko 80 odsto. U tom smislu se ne sme poistove- ji treba da bude povezan sa sistemom za notifkaciju i po}ivati i me{ati sa internet ili telekomunikacionom in- zivawe ~lanova gradskog {taba, sa sirenama za uzbuwivafrastrukturom, koja jeste merqiva, a pogotovo je nema smi- we, televizijom itd. Ne govorim o tome da HMZ radi losla porediti sa drugim infrastrukturama, saobra}ajnom {e. Svi rade dobro i sve je po zakonu, a opet se desi poplaili komunalnom. Pod digitalizacijom se, pre svega, podrazu- va, jer su sistemi zatvoreni i ne rade online. Ako bi postomeva transformacija, odnosno promena. I tu dolazimo do od- jao online pristup bazi HMZ-a ne bi morala da se tro{e govora na pitawe, koliko digitalizacija, odnosno, digital- dupla sredstva za paralelni sistem merewa vodostaja i opna transformacija moè da preporodi Srbiju. Moè onoli- {tine bi mogle da razvijaju sopstvene aplikacije i sisteko koliko je Srbija spremna da se mewa, da prihvata nove re- me, koje bi koristile i te i druge podatke od zna~aja. Ili drugi primer: APR-ov sajt, koji podatke o bilanalnosti u ekonomiji i dru{tvu i koliko je spremna da se od pro{losti okre}e ka budu}nosti. Isti odgovor bi bio i na sima vodi u dve baze, jednoj do 2013. godine i drugoj posle pitawe da li demokratija moè da preporodi Srbiju, zar ne? toga, umesto da sve bude u jedinstvenom interfejsu i dostupno za kori{}ewe spoqa da ne morate svaki put da Koliko je Srbija danas digitalizovana? idete na sajt kada Vam treba neki podatak nego da moète Metrike, kojima se ocewuje stepen digitalizacije, po- da ga koristite u svojoj ERP aplikaciji. Digitalizacija stoje i one se razlikuju od standardnih finansijskih me- dràvne uprave ne zna~i samo neku novu uslugu, koju graDigitalizacija je duboka i ubrzana transformacija poslovnih aktivnosti, procesa, kompetencija i modela kako bi se u potpunosti iskoristile promene i mogu}nosti digitalnih tehnologija i interneta i wihov uticaj u dru{tvu na strate{ki i prioritetni na~in, koji podrazumeva sada{we i budu}e promene u na~inu razmi{qawa. Digitalizacija ima za ciq stvarawe kapaciteta da se u budu}nosti iskoriste mogu}nosti novih tehnologija na brì, boqi i inovativniji na~in. Istraìvawa pokazuju da su kompanije, koje razumeju vrednost digitalne transformacije, zna~ajno profitabilnije i to za 26 odsto, a imaju ve}u trì{nu vrednost za 12 odsto (Izvor: MIT Sloan).

9/7/2017

3:06 PM

Page 2

|ani mogu da ostvare preko interneta, ve} i to da lokalne samouprave mogu da koriste dostupne podatke i kreiraju aplikacije i sisteme za efikasnije reagovawe u odre|enim situacijama. HMZ i APR su primeri baza podataka, koje su i daqe dosta zatvorene i koje, po meni treba „otkqu~ati”, naravno u skladu sa zakonom o za{titi podataka. Sli~no je i sa podacima katastra, podacima o kvalitetu ìvotne sredine. Ako bi postojao online pristup i mogu}nost da se koriste kao Þeb servisi, nema granica kakve aplikacije mogu sa tim da se naprave. Broj dostupnih servisa bio bi znatno ve}i, a time i broj korisnika, kao i stepen digitalizacije. Gde je Srbija, kada je re~ o digitalizaciji u poslovno-ekonomskom smislu, u pore|ewu sa svetom? Srbija raspolaè kqu~nim resursima za digitalizaciju, a to su IT stru~waci i mladi talenti. Treba ih zadràti, i ne}e biti problema, izne}e sve projekte i napravi}e mnogo vi{e nego wihove kolege u razvijenim zemqama, jer su na{i stru~waci navikli da se snalaze i uvek razmi{qaju kako da naprave ne{to za malo para. Treba im omogu}iti da razvijaju ideje, da naprave svoje firme, koje }e re{avati neke male probleme, ali zna~ajne za gra|ane i dràvu. Za to je potrebno poja~ati prisustvo venture capital fondova, jer se firme ne mogu pokretati kreditima banaka. To nam nedostaje i to je preduslov za digitalizaciju, vi{e kapitala za ulagawe, a mawe kredita. Tako|e, treba im omogu}iti {to boqe uslove za rad. Firmama u IT sektoru treba omogu}iti naplatu i pla}awe preko PaÚ Palla kako bi mogle da se ukqu~e u me|unarodnu utakmicu i kako bi mogle da pla}aju ra~une bez dodatnog tro{ka, koji sada postoji u iznosu od preko 15 evra po sÞiftu i za najmawe iznose, ~ime se gu{i i zatvara poslovawe u granice dràve, umesto da se omogu}i globalno poslovawe i nadmetawe na drugim trì{tima.

BUDVA 25. 6. 2017. AKTIVNOSTI

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

JO[ MALO DOOOBRRRE ENERGIJE IZ BUDVE

Koje sve sisteme digitalizacije imaju Va{e firme „Open it” i „SelleØ Telecom”? Na{ biznis ~ini nekoliko me|usobno povezanih segmenata. U firmi „Open it” se godinama bavimo gradwom kompleksnih digitalnih projekata, tehnolo{kim i menaxment konsaltingom, kao i unapre|ewem komunikacija i digitalnom transformacijom za kompanije. Pre nekoliko godina izgradili smo digitalnu poslovnu platformu „SelleØ”, koja predstavqa most izme|u biznisa i trì{ta. Ona poja~ava resurse firme i smawuje tro{kove, omogu}avaju}i boqu konkurentnost i vidqivost u online svetu, a time i ve}u prodaju i boqu podr{ku. Pokrenuli smo tako|e, najsavremenije telekom usluge, koje integri{u internet i telefoniju, koje omogu}avaju inteligentne komunikacije 21. veka, sa pravom osobom, u realnom vremenu i bez ~ekawa. Misija „SelleØ Telecoma” je da komunikacione tehnologije i tehniku prilagodimo i u~inimo dostupnim i upotrebqivim malim firmama, preduzetnicima, biznisima u nastajawu, kao i da pruìmo jednostavnu ugradwu telekom usluga u Þeb aplikacije i omogu}imo lak prelazak u svet digitalnog poslovawa. Potpuno smo posve}eni i orijentisani na digitalnu transformaciju kao imperativ opstanka i to na{e iskustvo prenosimo na{im korisnicima i partnerima, pruàju}i cloud usluge, koje im omogu}avaju da posluju lak{e, brè i povoqnije i da {ire posao bilo gde u zemqi ili inostranstvu”. Gde vidite Srbiju za 10 godina u tom digitalnom svetu? Nadam se da }e Srbija za 10 godina biti u EU. Digitalizacija je na prvom mestu test, da li umemo da se mewamo, kako bismo to ostvarili. To je i {ansa i put i alat da smawimo zaostatak i prestignemo neke druge zemqe u ekonomskom razvoju í

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

9/4/2017

6:11 PM

Page 3

Rot 20-23:Rot 20-23.qxd

9/4/2017

6:11 PM

Page 4

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:16 PM

Page 1

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:17 PM

Page 2

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 7. 7. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD

„VIDRA” NA SAVI Puno je bilo de{avawa minulih dana s po~etka jula, puno i mejlova sa pozivima, pa evo i zvani~ne najave - redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd zakazan je na Ivawdan, za petak, 7. jula u 20:00h na brodu „Vidra” na Savi. Ovo je bio na{ prvi sastanak u letwoj {emi rada Kluba, gde smo uz lepo druèwe ispratili {estu po redu Regatu Rotarijanaca Srbije „REKOM SAVOM OD BEOGRADA DO DRINE 2017. GODINE’’, u trajawu od 8. do 21. jula. Obla~ewe je bilo letwe (na +38oC). Novi predsednik Kluba Pavle Bani} otvorio je sastanak i obratio se ukratko prisutnima, a zatim je mikrofon uzeo kapetan Regate i doma}in Dragan Brajer i ukratko je objavio mar{rutu Regate i da ove godine na Regati u~estvuje osam plovila. I jo{ je malo pri~ao, pri~ao, pri~ao… Skupila se druìna koja godinama ispra}a u~esnike Regate, (ina~e, ovo je drugi veliki projekat, pored izdavawa ~asopisa „Srpski Rotar” koje Rotari klub Beograd neguje, evo ve} {est godina). Doma}ini, Dragan i Vesna Brajer ugostili su, tradicionalno, ~lanove Kluba, gospo|e na{ih ~lanova, prijateqe, a bili su prisutni i Regata{i koji nisu oti{li ranije na po~inak. Uz nesebi~nu pomo} Nenada Sakovi}a, Pavla Bani}a, Dragana Mil~i}a, naravno Dragana i Vesne Brajer, koji su podarili pi}e, i}e (sa pravom letwom, vo}nom tortom), uz „ìvu” muziku, do kasno u no} bilo je veselo na „Vidri”. Mirna reka {arena druìno! í

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:17 PM

Page 3

9/4/2017

6:18 PM

Page 4

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:18 PM

Page 5

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:19 PM

Page 6

AKTIVNOSTI

SREMSKA MITROVICA 14. 7. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARI KLUB SREMSKA MITROVICA ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV

PETAK - DAN ZA PASUQ,„ZASAVICU”, MANGULICU, VE^ERICU, LUBENICU...

U petak, 14. jula ove godine, mala ekipa ~lanova Rotari kluba Beograd krenula je put Sremske Mitrovice gde su bile usidrene {arolike posade ovogodi{we 6. Regate Rotarijanaca.

Ovog, sedmog dana ~lanovi Regate su se dru`ili sa doma}inima iz Rotari kluba Sremska Mitrovica, tako da su Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi} i Haxi Du{an Glu{ac sa suprugom Dubravkom pristigli taman na ru~ak – izvanredno zgotovqen pasuq u dve varijante – qut i malo mawe qut. U dva kazana, naravno. Ru~ak je protekao u izvanrednoj atmosferi, susretu i pri~i starih prijateqa, u upoznavawu sa ~lanovima poro-

dica. Pristigli su tu i Danilo Levnaji} i Nedeqko Terzi} iz Kluba doma}ina, a prava doma}ica bila je, kao i uvek do sada, neumorna Vesna Brajer koja se trudila da bude sve potaman, kako to i sleduje u prirodi. Posle ru~ka, mala ekipa ~lanova Rotari kluba Beograd krenula je da obi|e obli`wi specijalni rezervat prirode „Zasavica” koji se nalazi pored istoimenog sela. Odmor i boravak u netaknutoj prirodi, pogled sa lepog, u drvetu osmi{qenog i podignutog vidikovca na sve ~etiri strane, pruìo je nezaboravnan utisak kod prisutnih. Umorni, opijeni ~istim vazduhom i mirisom netaknute prirode, uìvawu i posmatrawu ìvotiwa u prirodi, seli smo u hladovini etno – ku}e gde nas je brzo povratila ~a{a doma}e rakije i hladna izvorska voda. Da, i tawir mesnih |akonija od mangulice i magarca. I sveèg hleba. Tako osposobqeni za nastavak dana, krenuli smo natrag na obalu Save gde se

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:19 PM

Page 7

Nikola pridru`io kapetanu Regate na{em Draganu Brajeru u zajedni~kom kupawu u reci, kako reko{e, s prijatnom temperaturom vode i o~ajnom bistrinom iste. Uve~e su stigle drage prijateqice iz Kluba, Tawa Oluji} i Biqana @ivkovi}, zatim i doma}ini iz Rotari kluba Sremska Mitrovica i automobilima smo se prevezli do hotela „Srem” u Sremskoj Mitrovici gde smo prisustvovali zajedni~kom sastanku Rotarijanaca iz tri Kluba – Rotari kluba Sremska Mitrovica, Rotari kluba Beograd i Rotari kluba Beograd Dunav. Pozdrav Sekretara Kluba doma}ina Nenada Mila{inovi}a, razmena zastavica i poklona, pi}e, a onda je po~ela ve~era, kola~i, lubenica, pa tombola, pa tako do kasno u no}... I na kraju, pozdrav prijateqa, `eqe za uspe{an nastavak Regate, povratak u Beograd. Do vi|ewa, novom lepom zgodom i povodom! í

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:19 PM

Page 8

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:20 PM

Page 9

ZAVR[ENA 6. ROTARI REGATA

REKOM SAVOM od 8. do 21. jula 2017. godine ve godine, u periodu od 8. do 21. jula, odràna je O {esta po redu Rotari Regata, na kojoj je u~estvovalo 13 brodova sa 38 ~lanova posada i jo{ stotinak prijateqa koji su Regatu podràli sa obala. U plovidbi u~estvovali su ~lanovi iz Rotari klubova: Beograd, Beograd Dunav, Beograd ûkarica, [abac, Sremska Mitrovica, kao i RK Bijeqina iz D 1910. Duìna ukupne mar{rute bila je 180 kilometara uzvodno i isto toliko nizvodno, za {ta je bilo potrebno oko 40 sati plovidbe. Regata je imala me|unarodni karakter jer se plovilo kroz Srbiju i Republiku Srpsku, rekom Savom, od Beograda, preko Zabrana, Boqevaca, Prova, [apca, Hrtkovaca, pa sve do Bosanske Ra~e i u{}a reke Drine u Savu. Vremenske prilike bile su izuzetno povoqne za plovidbu {to je dodatno uticalo na dobro raspoloèwe. Veliki izazov predstavqao je nizak vodostaj i pli}aci kod [apca, {to je savladano zahvaquju}i iskusnim kapetanima. Rezultat ove, kao i prethodnih Regata, bilo je utvr|ivawe starih i stvarawe novih prijateqstava ali pre svega afirmacija Rotarija kao organizacije koja povezuje qude i gradove.

Sedam kapetana, a jedna la|a

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Posebnu zahvalnost regata{i duguju doma}inima: - RK Beograd na ispra}aju Regate u petak 7. jula na marini „Vidra”; - Rotarijancu Nenadu Ni}iforovi}u (RK [abac) na prijatnoj ve~eri u wegovoj vikendici u Provu, u ponedeqak 10. jula; - RK [abac na dru`ewu i ve~eri uz savr{enu muziku u utorak 11. jula; - Rotarijancima Zoranu Obradovi}u i @ivku Rajkovi}u (RK Sremska Mitrovica) i Udru`ewu „Rimski dani” na lova~kom ru~ku i prezentaciji arheolo{kog nalazi{ta „Gomoglava” u Hrtkovcima, u ~etvrtak 13. jula; - RK Sremska Mitrovica na ru~ku i ve~eri u petak 14. jula; - i ponajvi{e Rotarijancu Ne{i Simi}u i RK Bijeqina na do~eku sa ru~kom i ve~erom u Bosanskoj Ra~i u subotu 15 jula; organizovanom odlasku za Bijeqinu sa posetom Etno selu „Stani{i}i”, sa odlaskom na obale Drine sutradan u nedequ 16. jula, kao i doru~ku na ispra}aju Regate u ponedeqak 17. jula í

Rot 24-33:Rot 24-33.qxd

9/4/2017

6:20 PM

Page 10

OD BEOGRADA DO DRINE

Obrenovac - Zabran

Tokom plovidbe

Osve`ewe u bistroj vodi Do~ek RK Bijeqina na krajwem odredi{tu u Bosanskoj Ra~i

Etno selo Stani{i}i

Najmla|i u~esnik regate ^arli

ZA[TO JE REKA @EDNA Reka bi mogla da bude okean ako se zgr~i -toliko ima snage, -toliko srebrne vode. Al reka ne sme da stoji. Reka mora da tr~i, jer reka ako ne ode usahne bez slobode.

Reka bi mogla da bude neka galaksija stara -toliko svetlosti divne u woj se uvek stvori, al reka ne sme da stoji, ve} rije prostranstva i para, jer `ivi kao kometa: tek ako leti i gori.

Reka bi mogla da bude wiva proklijala, da u|e u `ile {uma. da drhti u nekom cvetu. Al reka je ko dete: do neba radoznala, sa usnama od vode â&#x20AC;&#x201C; naj`ednija na svetu. Miroslav Mika Anti}

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:27 PM

Page 1

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:27 PM

Page 2

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 20. 7. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD

Posle prvog (dooobroooo, mo`da i drugog, tre}eg) pi}a dobrodo{lice, dru`ewe je zvani~no otvorio na{ Nenad Sakovi} koji nas je obradovao novim, belim majicama sa vezenim amblemom naziva na{eg Kluba i Rotarija. Haxi Du{an Glu{ac je Nenada obradovao, istina, sa malim i opravdanim zaka{wewem, pokloniv{i mu svoj kola`, kako to ve} sleduje svim odlaze}im Predsednicima Kluba. Na{ Ti}a Savi} je bio na visini svog ve} tradicionalnog doma}inskog zadatka kada je ovaj restoran u pitawu, jer jagwetina ispod sa~a, sa pripadaju}om salatom i raznolikim i rashla|enim pi}em brzo je nestala sa pravougaonog stola trinaestoro prisutnih prijateqica i prijateqa Rotari kluba Beograd í Snimili Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

TRINAEST PRISUTNIH, MAJICE BELE, ^ETVRTAK SPARAN, STO ^ETVRTAST, „CVET” PRIJATAN U ~etvrtak, 20. jula ove godine aktuelni sekretar na{eg Rotari kluba Beograd Sr|an Milinkovi}, odmah po povratku sa godi{weg odmora zakazao je redovni sastanak Kluba u letwoj {emi u restoranu „Du{anova~ki cvet” u Ustani~koj ulici. Po{to su nam mesto i adresa poznati, okupqawe je po~elo izme|u 20h i 20,30h, a ko je zakasnio (poput na{eg mladog Zlaje) nije imao problema.

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:28 PM

Page 3

2. 8. 2017.

AKTIVNOSTI

KOTOR

ROTARI KLUB KOTOR CRNA GORA

NOVI KLUB U ROTARI PORODICI

Jedna stara Rotarijanska poslovica glasi: „Prazna stolica ne stvara drugarstvo”. Druèwe je duh, bez kojeg nema ni materijalizacije na{ih nastojawa da pomognemo i doprinesemo zajednici u kojoj ìvimo i radimo. Mo`da je najuvaèniji Rotarijanac sa prostora biv{e Jugoslavije, nobelovac Ivo Andri}, ~lan Rotari kluba Beograd, u svom „EØ pontu”, mislio na postulate pokreta kome je pripadao, kada je zapisao: „@ivot nam vra}a samo ono {to mi drugima dajemo”.

U sredu 2. avgusta 2017. godine od 21h sam prisustvovala redovnom sastanku Rotari kluba Kotor u hotelu „Cattaro”. Ovde je 22. marta 2017. godine odr`an i osniva~ki sastanak Rotari kluba Kotor. Na tom sastanku Kluba, koji pokriva op{tine Kotor, Tivat i Herceg Novi, za predsednicu izabrana je Svetlana Radulovi} Bajkovi}. Rotari klub Kotor je sedmi Klub u Crnoj Gori, a ~arter povequ uru~io im je guverner Distrikta Velibor Zolak.

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:28 PM

Page 4

Sponzori Rotari kluba Kotor bili su prijateqi iz Rotari kluba Budva.Tom prilikom guverner Velibor Zolak kazao je da je RK Budva u Kotoru do sada ostvario projekat pomo}i zubnoj ambulanti u Zavodu za gluvonemu decu i projekat opremawa de~ijeg i porodiqskog odeqewa Op{te bolnice Kotor sa oko 170.000 evra. Uvereni smo da svaka velika istina i velika ideja, pa i ona globalne humanosti, po~iva na li~nom uverewu i primeru. Jer, svaka akcija pomo}i ugroènima – ma kako se ona naizgled ~inila malom i neva`nom, pokre}e zamajac velikog i mo}nog Rotarijanskog to~ka. Te{ko je nabrojati sve me|unarodne projekte, koji su znatno doprineli poboq{awu uslova i kvaliteta ìvota stanovni{tva, naro~ito u zemqama u razvoju – poru~ili su ~lanovi novoformiranog Rotari kluba Kotor. ^lanovi Rotari kluba Kotor su: Mileva Pejakovi} Vujo{evi} predsednica, Svetlana Radulovi} Bajkovi} prva predsednica Kluba, Radmila Muk Radi~evi}, Dejan Uskokovi} potpredsednik Kluba, Dragana Popovi} Dra{kovi}, Ne|eqko Mo{kov, Ranka Krivokapi} klupska administracija, Nevena [akoti}, Nikola Novakovi} projekti, Dragan Roganovi}, Radmila Be}a Radulovi} javni ugled Kluba, Tripo Boìnovi}, Janko Rackovi} rizni~ar Kluba, Renata Bergam Grandis, Radovan Rajko âvor, Bojana \urovi} ~lanstvo Kluba, Vujadin Krivokapi}, Aleksandra Vu~kovi} Ota{evi} ceremonijar Kluba, Du{an Vuk{i} i Aleksandra Ivanovi} sekretarica Kluba. Na sastanku 2. avgusta 2017. gosti su bili: \or|e Markovi}, predava~ koji nas je upoznao sa temom „Uticaji antena za mobilnu telefoniju na okolinu i zdravqe qudi”. Vja~eslav V. Voronkov, Ppr RotarÚ cluba Odessa-RishelÚe, Ukrajina Milan Vujovi}, RotarÚ club Medicine Hat, Kanada Dragoslava Spasi}, Ppr Rotari kluba Leskovac, Srbija í Pripremila Dragoslava Spasi}

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

6:29 PM

Page 5

3. 8. 2017.

AKTIVNOSTI

BUDVA

9/4/2017

ROTARI KLUB BUDVA CRNA GORA

LETWA [EMA U BUDVI - Vja~eslav V. Voronkov, ~lan Rotari kluba Odesa Ri{eqe, Distrikt 2232; - Vedrana Stoji}, pijanistkiwa i profesorka klavira, ~lanica Rotari kluba Bawa Luka Gloria; - Dragoslava Spasi}, Ppr Rotari kluba Leskovac. Boro je predstavio svoj rad u Briselu i rad na promociji crnogorskog i budvanskog kulturnog nasle|a i istorije. Vedrana je, uz multimedijalnu prezentaciju, koja je, pored pisanih podataka i fotografija, sadr`ala i muzi~ku podlogu, predstavila istoriju nastanka, periode i formalne odlike klasi~ne muzike. Drsgoslava je razmenila klupske zastavice sa doma}inima. Predsednik Rotari kluba Budva Vladimir Bulatovi} je najavio ovogodi{wi Summer PartÚ, VII po redu, zakazan za 19. avgust sa po~etkom u 18 ~asova, o kome }e biti re~i i slika, na slede}im stranicama na{eg ~asopisa í Dragoslava Spasi}

Deo svog godi{weg odmora sam iskoristila da u ~etvrtak uve~e 3. avgusta 2017. godine posetim prijateqe iz Rotari kluba Budva na wihovom redovnom sastanku. Leto je godi{we doba kada Budvu i wenu okolinu i ~itavu Boku ...nevjestu Jadrana... poseti veliki broj turista iz celog sveta. Tako|e i Rotarijanci u`ivaju u odmoru, prirodi i uslugama ovog dela Jadranskog mora. Na sastanku je bio zavidan broj gostiju: - Boro Milovi}, Budvanin koji osam godina `ivi i radi u Briselu kao konsultant za digitalne strategije;

19. i 20. 8. 2017.

AKTIVNOSTI

BUDVA

ROTARI KLUB BUDVA CRNA GORA Ostrvo Sveti Nikola (HaÞaii)

ROTARÙ SUMMER PARTÙ 2017 & ROTARÙ DAÙ

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:29 PM

Page 6

Rotari klub Budva je organizovao fe{tu sedmi put. Prisustvovali su Rotarijanci i wihovi prijateqi iz 25 Klubova. Gosti su bili iz Crne Gore, Srbije, Ma|arske, Austrije, Italije, ê{ke, Rusije i sa Kipra. Uìvali smo od jutra do mraka uz prijatnu muziku, lepo i nezaboravno druèwe. Ovom akcijom je sakupqeno preko 5.000 evra za decu Budve sa posebnim potrebama Ă Dragoslava Spasi}

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:30 PM

Page 7

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:30 PM

Page 8

Razgovor je vodila Biqana @ivkovi}, ~lanica Rotari kluba Beograd Preuzeto sa portala „Ekonomski online”

^EDOMIR PETRIWAC direktor ,,EUROPROJEKT In`iwering”

AERODROM „NIKOLA TESLA” JE KONKURENTAN U REGIONU, ALI NE I U EVROPI

Ovako rekonstruisan, beogradski aerodrom bi postao jo{ privla~niji, a samim tim i konkurentniji. Da je ovo potrebno znam, jer sam u~estvovao u izradi generalnog Projekta aerodroma „Nikola Tesla” za 2030. godinu. Primera radi, ako do|e do meteo nepogoda na odredi{nom aerodromu, ide se na alternativni aerodrom. Alternativni aerodrom se bira na rastojawu, koje se moè preleteti sa rezervnim gorivom od odredi{nog aerodroma do tog alternativnog aerodroma. Od svih mogu}ih, biraju se tri alternativna aerodroma, a prednost u izboru moè biti i postojawe hotela, jer tu avioprevoznik moè da smesti putnike i posadu do narednog poletawa ka odredi{nom aerodromu. Ponavqam, hotel je samo mogu}a prednost, ali ne i iskqu~iva kod izbora alternativnog aerodroma. Po{to je neophodna izgradwa novog torwa Kontrole letewa koliko bi to ko{talo? Sa saobra}ajnog aspekta, zbog bezbednosti saobra}aja platformi C, za postoje}e stawe neophodno je Kontrolni toraw nadzidati. Ako bi se i{lo u izgradwu nove paralelne poletno-sletne staze, koja je neophodna, onda se mora pristupiti izgradwi novog torwa aerodromske Kontrole letewa. To su gra|evinski objekti, koji do gorweg sprata gde je aerodromska Kontrola letewa imaju i druge sadràje sa neophodnom opremom. Nisam gra|evinac, a i ne poznajem cene sve te potrebne opreme, koja nije vezana samo za kontrolu letewa, pa ne bih da naga|am kad je re~ o ceni. Zvani~nici su najavili rekonstrukciju i izgradwu dodatnih aerodroma. Koliko je realno Srbiji potrebno aerodroma?

Pre bih rekao da je potreba za novim aerodromima priudu}eg koncesionara o~ekuje zna~ajno investirawe sutna kod regija, koje su svojim studijama pokazale i dokazbog neophodnosti izgradwe druge poletno-sletne zale neophodnost wihove izgradwe. Sama izgradwa novog staze, kontrolnog torwa i hotela, {to je uslov za pove}a- aerodroma ili rekonstrukcija postoje}eg sportskog ili we saobra}aja, istakao je u razgovoru êdomir Petriwac, vojnog aerodroma, nije samo stvar investicionog ulagawa. Aerodrom nakon izgradwe bi trebalo da zaìvi, a to nije suosniva~ i direktor „EUROPROJEKT Inìwering”. ba{ tako jednostavno i za to je potrebno dosta vremena. Beogradski aerodrom o~ekuje koncesionara. Koji nivo Znate, u vazduhoplovstvu je sve izdefinisano me|unarodinvesticija je potreban da bi aerodrom mogao da bude nim propisima i preporukama i sva ta regulativa je utkakonkurentan u Evropi? na, jer tako mora biti, u na{ Zakon o vazdu{nom saobraBeogradski aerodrom „Nikola Tesla” je ve} konkuren- }aju i u prate}e pravilnike. Svaki aerodrom ima svoju tan u evropskom vazdu{nom saobra}aju. U 2016. godini je propisanu kategoriju i za tu kategoriju mora da ima odreimao 4.924.992 putnika i saobra}ajem je nadma{io zagre- |ene slu`be kako bi saobra}aj na wemu bio bezbedan. Za ba~ki, qubqanski, sarajevski, podgori~ki i skopski aero- to je potreban odre|en broj kvalifikovanog kadra, koji drom, jednak sa sofijskim aerodromom, ali je dosta slabi- mora biti prisutan bez obzira na trenutni broj putnika. Broj putnika u po~etku rada aerodroma nije dovoqan da ji u odnosu na atinski, budimpe{tanski i bukure{tanski aerodrom. Budu}eg koncesionara o~ekuje zna~ajno inve- bi pokrio sve tro{kove, jer se studija radi za kapacitete aredroma bar za deset godina stirawe zbog neophodnosti izunapred. To se defini{e gradwe druge poletno-sletne stakriti~nim vazduhoplovom i ze, koja bi bila paralelna sa potzv. kriti~nim ~asom kada se stoje}om. Projekat paralelnog o~ekuje najve}i broj putnika. sistema poletno-sletnih staza za Iz ovoga sledi da se mora duovaj aerodrom postoji ve} nekih go raditi na komercijalnom ~etrdeset godina, i za neverovati razvoju aerodroma da bi se je da do sada nije realizovan. Izdostigla bar pozitivna kogradwom paralelne poletno-sletmercijalna nula, a potom ne staze do{lo bi do zna~ajnog krenulo daqe u profit. Do smawewa buke u okolini aerodrote takozvane nulte ta~ke nema u postupcima poletawa, fiko mora da pokrije tro{konalnog prilaza i sletawa aviona. ve, a to je grad, odnosno regiTako|e, aerodrom bi nesmetano ja, koja je u{la u taj posao. radio u uslovima rekonstrukcije Primera radi, aerodrom postoje}e poletno-sletne staze „Konstantin Veliki” u Nikoja je neophodna, a to je jo{ jedna {u, koji je izgra|en 1986. gozna~ajna investicija. dine, i danas ima dane kada je Pored ovih investicija, neopbez saobra}aja. Ipak, saobrahodna je izgradwa novog torwa }aj je zna~ajno porastao i da aerodromske Kontrole letewa, ne ulazim u detaqe, neophodjer je postoje}i ve} kriti~an sa Ppr Rotari kluba Beograd na je rekonstrukcija bar putvisinom, kao i izgradwa hotela. êdomir Petriwac

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:31 PM

Page 9

ni~kog terminala. Tehnolo{ki projekat putni~kog terminala je uradila moja firma. Da zakqu~im, {to se ti~e Srbije, dva postoje}a me|unarodna aerodroma, beogradski i ni{ki i me|unarodni aerodrom u Pri{tini dovoqni su za pokrivawe redovnog vazdu{nog saobra}aja. Ostali aerodromi, kao {to su ve} izgra|en aerodrom „Morava” (rekonstruisani vojni aerodrom La|evci), aerodrom „Ponikve” za koji su ura|ene studije, novosadski aerodrom, koji se planira bar 15 godina i da ne nabrajam vi{e, su iskqu~ivo u zavisnosti od privrede regija u kojima su, a da li }e za tu regiju postati i „zlatna koka” iskqu~ivo zavisi od potencijala te regije. Rekli ste da se u Novom Sadu ve} 15 godina planira izgradwa aerodroma. Koliko bi ko{tala wegova izgradwa? Koliko je meni poznato, ne postoje detaqne studije za ovaj aerodrom. Postojao je plan Vlade Vojvodine da se krene u izgrawu arodroma „ênej”, koji bi bio za instrumentalno letewe, namewen najvi{e za loÞ cost kompanije (LCC), poslovnu i generalnu avijaciju. Plan je bio da opsluì milion putnika, a bio bi osposobqen i za kargo letove. U prvoj fazi, po tom planu, trebalo bi da se uloì 5 miliona evra, a u drugoj 20 miliona evra, a trebalo je da radovi po~nu 2014. godine. Ni nakon tri godine, kao {to vidite, nije se po~elo sa radovima. A kada }e, tu se ve} poistove}ujemo sa pri~om o \ekni - ne zna se. I pored toga {to se trenutno grade „Koridor 10” i „Koridor 11”, Srbija i daqe zaostaje, kad je u pitawu putna infrastruktura, ne samo u odnosu na evropske zemqe, nego i na zemqe u regionu. Kada }e Srbija biti premreèna modernim auto-putevima poput evropskih zemaqa? Ne delim Va{e mi{qewe, nisu evropske zemqe ba{ premreène auto-putevima. Svaka zemqa ima izgra|ene glavne pravce, takozvane koridore, i puteve koji te glavne pravce povezuju sa regijama te zemqe. U zavisnosti od ja~ine i atraktivnosti regija, ti spoqni putevi su mawe ili vi{e kategorije. Na{a zemqa ima glavne pravce i na wima se radi. Za{to toliko dugo? To ve} spada u drugu problematiku. Radi se i na povezivawu tih glavnih pravaca putevima istih ili niìh kategorija, ali opet dugo. Vidite, kada se rade putevi u zemqama EU ta~no se znaju rokovi i posledice za one, koji te rokove ne ispo{tuju. Kod nas je ve} nekoliko {to doma}ih, {to stranih putarskih firmi bankrotiralo ili oti{lo u ste~aj, a da do tog trenutka nisu ispo{tovale rokove i kvalitet, {to govori da je prisutan neozbiqan pristup ovoj problematici. E sad, da li je za taj, moè se ~ak re}i i java{luk, kriva nestru~nost poslodavca, a zna se ko je to kod nas, nije te{ko dokazati. Znate, ako ho}ete ne{to kvalitetno i na vreme da uradite za to morate da imate dobar i stru~an tim, koji }e raditi nadzor bez kompromisa i dràti se zacrtanih zahteva. Uze}u za primer Sloveniju. U Sloveniji ako izvo|a~ ne plati podizvo|a~ima oni se obra}aju investitoru, koji im ispla}uje potraìvawa i te iznose odbija glavnom izvo|a~u. Kod nas se to radilo tako da izvo|a~, naj~e{}e je to bila strana putarska firma, ide sa nekom dobitnom cenom, a onda tera doma}e podizvo|a~e da idu sa malim i ~esto neisplativim cenama, a oni, pak, uzimaju svoje podizvo|a~e, kojima naj~e{}e ne plate ili ne pla}aju na vreme. Takav pristup poslu, bez nadzora glavnog poslodavca i pra}ewa tokova novca, naj~e{}e tog malog podizvo|a~a, zadweg u lancu, dovodi do kraha. Verujem, do}i }emo do kraja, kako kaète tog umreàvawa, samo ako se odlu~imo da to radimo na na~in kako se to radi u razvijenim zemqama - strogo po{tovawe rokova i kvaliteta. Da bi se to postiglo potrebno je izmeniti onaj obavezni tenderski uslov dobijawa posla – minimalna cena.

A to se jednostavno postiè, potrebno je samo vratiti nekada postoje}i ~lan tenderske dokumentacije da se najnià i najvi{a ponu|ena cena odbacuju. Tim postupkom dobijaju se realne cene sa garancijom kvaliteta i bez mogu}nosti predtenderske „{minke”. Gde je srpska gra|evinska operativa danas u pore|ewu sa svetom? Pretpostavqam da mislite na niskogradwu, odnosno, na izgradwu puteva. Nisam gra|evinac ali sam imao sre}u da gra|evinu tri semestra slu{am kod ~uvenog profesora Dragoquba Macure. Na{i putari su, ne tako davno u pro{lom veku, gradili puteve po svetu i nisu zaostajali u tome ni u znawu ni u ume}u, odnosno, primeni najsavremenije tehnike. Devedesete godine pro{log veka su na{e kvalitetne putare izbacile iz konkurencije, jer posle 2000. godine nisu ispuwavali tenderski uslov da u posledwe tri godine moraju imati tenderom traène reference. Znate, ako neko ima stru~ne qude i ma{ineriju i kao takav je dobar kao podizvo|a~, a nije dobar kao nosilac posla, onda tu ne{to nije u redu. Za{to je to bilo tako ura|eno, ne bih da polemi{em. Sigurno je samo to da je takav pristup doveo do propasti zna~ajnijih srpskih putarskih firmi, kao {to je „Partizanski put” na primer, i do ja~awa stranih inìwerskih firmi, koje su ili pokupovale ve}inu na{ih putarskih firmi ili ih koristile kao podizvo|a~e. Bukvalan odgovor na Va{e pitawe bi bio – srpska gra|evinska operativa je sada operativa, uslovno, re~eno stranih kompanija. Ima i tu izuzetaka, kao {to je „MBA-Ratko Mitrovi}”, kao nosilac posla na primer, i da ne navodim ostale, a ima ih jo{. Me|utim, poznato je da je taj isti „MBA-Ratko Mitrovi}” u finansijskim problemima, a veoma je jasno i za{to. Na kojim projektima trenutno radite i {ta biste promenili u poslovnom ambijentu? Na{a delatnost je vezana za poslove projektovawa saobra}aja i saobra}ajne signalizacije na infrastrukturi aerodroma i putarskoj infrastrukturi, za poslove inèweringa i poslove konsaltinga. Zavr{ili smo projekat saobra}aja i saobra}ajne signalizacije na platformi za razle|ivawe i spre~avawe zale|ivawa vaduhoplova u zimskim uslovima eksploatacije na aerodromu „Nikola Tesla” i Saobra}ajno tehni~ko-tehnolo{ki projekat adaptacije putni~kog terminala na aerodromu „Konstantin Veliki” Ni{. U i{~ekivawu projekata za na{e aerodrome o kojima se ve} pri~a, radimo na dogovorima sa firmama van Srbije oko anga`mana na izradi projekata na pomenutim infrastrukturnim objektima. Po{to nam je nema~ka firma „Gauff” partner, radimo i na investicionom plasmanu te firme u Srbiji. Nije uop{te lako biti u poslovnim vodama, jer da je to lako svima bi bilo, bar lepo. Poslovni ambijent u Srbiji bi bio sigurno boqi ako bi se omogu}ilo lokalnim samoupravama da privla~e investicije. Da bi investicije do{le u lokalnu samoupravu, iza op{tine mora da stoji neko ko }e dati garanciju za uloèno, jer niko ne}e dati novac na „lepe o~i”. Najboqe bi bilo da taj garant bude lokalna banka. Vidite, mnoge op{tine imaju komunalne probleme i mogu ih lako re{iti, jer su projekti naplativi od strane stanovni{tva. Jednostavne studije dokazuju isplativost ovih investicija za lokalnu samoupravu i veliku dobit po prelasku tih objekata u wihovo vlasni{tvo. Na àlost, lokalne samouprave su sputane i mogu da se pona{aju samo u okvirima odobrenog buxeta. Tu nema razvoja, jer se prakti~no sve svodi na ono, koliko dobijem toliko i potro{im. Tu se ve} ulazi u politi~ke vode i ako se talasi tih voda ne smire, nema napretka lokalnim samoupravama. Sve dok je primarno ko je u lokalnoj samoupravi na vlasti, a ne kako ìvi narod, nema boqitka u poslovnom ambijentu í

Rot 34-43:Rot 34-43.qxd

9/4/2017

6:31 PM

Page 10

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:37 PM

Page 1

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 12. i 17. 8. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD

ROTARI BEOGRAD OPEN – PRVI PUT BELO U BELOM U SVETU CELOM... Ovaj tekst bio je poziv za u~e{}e na prvom humanitarnom teniskom turniru „Rotari Beograd Open”. Turnir je odràn u subotu 12. avgusta. od 12 do 18 ~asova na terenima teniskog kluba „Bawa”, Vi{wi~ka br. 113a. Rotari klub Beograd je bio organizator i pokroviteq ovog turnira, a partner u organizaciji nevladina organizacija „[poret liga”, grupa odva`nih pasioniranih igra~a tenisa, ~ijom qubazno{}u smo dobili celodnevni termin za odràvawe ovog turnira. S obzirom na humanitarno-zabavno-rekreativni karakter doga|aja, nije bilo nikakvih ograni~ewa za u~esnike turnira po bilo kom pitawu, godini, polu, znawu i iskustvu igrawa tenisa ili bilo ~ega tre}eg. Poèqno je bilo samo da nas bude {to vi{e. Igralo se u parovima, a `reb je obavqen neposredno pre po~etka turnira. Za posmatra~e i publiku organizovani su razni sadràji zabavnog karaktera, a za zainteresovane i pokazni ~as tenisa. Sva prikupqena sredstva bi}e poklowena Centru za porodi~ni sme{taj i usvojewe u Beogradu. A, da, obla~ewe je bilo teniski belo! Obavezne su bile majice Rotari kluba Beograd! Naravno, bele! I zna~ka! No, u popodnevnim ~asovima turnir je morao biti prekinut zbog vi{e sile – ki{e koju smo tako èqno o~ekivali, ali ne, ba{ tada i u to vreme. Turnir i druèwe nastavili su se u ~etvrtak 17. avgusta od 18h kada su odigrani drugi polufinalni me~ i finale. Na turniru je u~estvovalo 20 igra~a, odnosno 10 parova i prikupqena su sredstva za Centar za porodi~ni sme{taj i usvojewe. Na{e drage dame Sawa, Tawa, Biqana, Andrea, do{le su da podrè turnir i akciju. Podeqene su zahvalnice, medaqe, pehari, iskrene ~estitke najboqima na turniru i jo{ vi{e ~estitki doma}inima uz obavezu da nas idu}i put bude vi{e í

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:37 PM

Page 2

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:38 PM

Page 3

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:38 PM

Page 4

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:39 PM

Page 5

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 18. 8. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD

PRATI ROTARI TOÂK I ULAZI[ U ÂROBNI VRT Putem na koji se dolazi pravo sa magistrale, pa skretawe sa glavne ulice desno i tre}a kapija levo, posle 100 metara desno, pratiti Rotari to~ak koji je doma}in ravnomerno postavio du` ulice i Sezam nam se otvarao, a unutra, do~ekivali su nas sjajni doma}ini Joca i wegova Vesna, gde je uz pi}e dobrodo{lice sve odmah bilo veselije, pogotovo uz zvuke muzike na{e mladosti koja se slu{ala ~itave ve~eri druèwa i gde je svako od gostiju mogao da ~uje „svoju” pesmu ili grupu. Dakle, u petak 18. avgusta ove godine u okviru letwe {eme rada Kluba druìli smo se kod na{eg Jovana Ili}a, u Lipovici kod Beograda, u predivnom ambijentu wegove ku}e. A ona... oaza u srcu urbane zone, divota jedna... kao da nestane{ u zelenilu i pretvori{ se u p~elicu, leptiri}a, malu bubicu i nema te vi{e u stvarnosti ve} slobodno leti{ i zuji{ u Vesninoj ba{tici do mile voqe i legne{ na list, pardon, leàqku, i quqa{ se... Ni Sunce ti ne moè ni{ta osim da treperi iznad tebe... A maleni patuqak stoji u hladovini drveta, taman da te potseti da si u ~arobnom vrtu i da jo{ nije vreme za bu|ewe... Aj, kakva divota...

^lanovi Kluba skoro u punom sastavu pristizali su tokom ve~eri i kada je Predsednik Kluba Pavle Bani} otvorio sastanak. Predsednik je podelio zahvalnice zaslu`nima na upravo zavr{enom prvom teniskom turniru koji }e (izgleda) postati tradicionalan. Kratko se obratio i doma}in, poèleo lepo druèwe i boravak, upaqene su i bakqe za osvetqewe, jer je pao mrak, a i komaraca je tada bilo mawe! Ukusno pripremqeno posluèwe, ba{ dobra ve~era u formi „{vedskog stola” i hladno pi}e su ~inili druèwe potpunim, a tek kad su stigle slatke |akonije u vidu kola~a raznih izgleda, oblika, boja... í

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:39 PM

Page 6

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:40 PM

Page 7

——- Original Message ——From: The RotarÚ Foundation To: brajer Sent: ThursdaÚ, August 10, 2017 Subject: Because of Ùou

Dear Dragan, BÚ giving to The RotarÚ Foundation during our centennial Úear, Úou joined more donors than ever in empoÞering our Foundation to take on larger projects Þith greater impact. From developing nationÞide literacÚ programs to training tomorroÞ’s peacemakers to helping push polio to the brink of eradication, Úour donation is Doing Good in the Ýorld. Thank Úou for celebrating this tremendous milestone bÚ giving. The Foundation’s second centurÚ – and the future of all Þho depend on its Þork – Þill be brighter because of Úou. SincerelÚ,The RotarÚ Foundation ONE ROTARÙ CENTER 1560 SHERMAN AVENUE EVANSTON, ILLINOIS 60201-3698 USA +1 866.976.8279 RotarÚSupportCenter¿rotarÚ.org ROTARÙ.ORG

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

DRAGAN I VESNA

BRAJER

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:40 PM

Page 8

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 24. 8. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD

SME[AN ÊTVRTAK NA„[KORPIONU” Mesto znano iz ranijih druèwa u tradicionalnoj letwoj {emi sastanaka Kluba. Najboqa ribqa ~orba. Jo{ boqi ke~iga i smu|. A tek salate, krompir i paradajz, sa qutim paprikama. Posle prava poslastica – baklava sa sladoledom. Izvanredno belo i crveno vino. Hladno pivo i kola. I zato smo se opet u ~etvrtak, 24. avgusta 2017. godine ~lanovi Rotari kluba Beograd i prijateqi, sastali u „[korpionu”, elitnom restoranu – splavu na Savi. Do kasno u no} se veselo divanilo na reci. Radio je i veliki TV, pa smo „parizanovci” i „zvezda{i” (ovih drugih bilo je ohoho vi{e) uìvali u gledawu i pobedama svojih miqenika i ulasku u evropsko dru{tvo fudbalskog takmi~ewa. Ovo je bilo ba{ veselo i sme{no ve~e, {to i ove fotografije govore í

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:41 PM

Page 9

BEOGRAD 30. 8. 2017.

BarrÚ Rassin iz RC East Nassau, sa Bahama, Havaji, USA, izabran je za predsednika RotarÚ Internationala za dolaze}u 2018 – 2019. godinu. Wegova nominacija usledila je posle smrti Sam F. OÞori u julu ove godine samo dve nedeqe na poziciji dolaze}eg predsednika RotarÚ Internationala í

Mark Daniel MaloneÚ iz RC De Catur, USA, izabran je za predsednika RotarÚ Internationala za 2019 – 2020. godinu í

AKTIVNOSTI

NOVOSTI U ROTARIJU

ROTARI KLUB BEOGRAD ÛKARICA ROTARAKT KLUB BEOGRAD ÛKARICA INTERAKT KLUB BEOGRAD ÛKARICA

ROTARI, ROTARAKT, INTERAKT Dragi prijateqi u Rotariju, ZAPAMTITE ova imena: 1. Strahiwa Radovanovi} – predsednik 2. Sara Nenadovi} – podpredsednica 3. Teodora Novkovi} – sekretar 4. Aleksandar Ostoji} – blagajnik 5. Sara Karapanxi} – ceremonijar 6. Una Radovi} – ~lan Upravnog odbora 7. Paulina \or|evi} 8. Katarina Davidovi} 9. Jovana Bulatovi} 10. Vida Stani} 11. Ma{a Grgurovi} 12. Marko Nenadovi} 13. Anastasija Novkovi} 14. Anastasija Lon~arevi} 15. Jana Stevanovi} 16. Jana To{i} 17. Milica Tomi} 18. Marija Tomovi} 19. Nikola Radovi} 20. Ana Klasni} 21. Marija Zdravkovi} 22. Marija Rakovi} 23. Duwa Pareànin Ovo su mladi ~lanovi Interakt kluba Beograd ûkarica koji je upravo osnovan na ûkarici. Ovo je mladost Rotarija Beograda i Srbije. U sredu, 30. avgusta 2017. godine sa po~etkom u 19 ~asova u „Galeriji 73” na Banovom brdu, Poè{ka br. 83a odràna je osniva~ka skup{tina Interakt kluba Beograd ûkarica. Skup{tini su prisustvovali DG Branislav Ran|elovi}, DGE Vladimir Mati}, ADG Nikola Boì}, predsednik E – Rotari kluba koji je direktno, putem telefona, prenosio doga|awe sa ûkarice, gde su ton i slika odlazili u svet, ADG êdomir Petriwac i predstavnici Rotari klubova Beograd Kalemegdan, Beograd, Beograd Dediwe, E-kluba, Pan~eva i Rotarakt kluba Beograd ûkarice. U ime doma}ina i osniva~a prisutnima su se obratili DGE Vladimir Mati}, ~arter predsednik Rotari kluba Beograd ûkarica, Sneàna Lekan, predsednica Rotari kluba Beograd ûkarica i Marko ]ukovi}, predsednik Rotarakt kluba Beograd ûkarica. U radnom delu skup{tine Strahiwa Radovanovi} i Sara Nenadovi}, inicijatori osnivawa Interakt kluba, upoznali su prisutne sa osnovnim informacijama o Rotari pokretu a posebno ulozi i aktivnostima Interakt kluba.

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:41 PM

Page 10

Posle uvodne prezentacije predstavili su se svi ~lanovi Interakt kluba. Skup{tina je zavr{ena jednoglasnim usvajawem Statuta i pravila za Interakt i izborom pet ~lanova Upravnog odbora. Sve ove aktivnosti â&#x20AC;&#x201C; malo li je za jedno uspelo ve~e na po~etku nove Rotarijanske godine. Po zavr{etku Osniva~ke skup{tine organizovano je prigodno poslu`ewe i dru`ewe Ă

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:42 PM

Page 11

Rot 44-55:Rot 44-55.qxd

9/4/2017

6:42 PM

Page 12

AKTIVNOSTI

BEOGRAD 31. 8. 2017.

ROTARI KLUB BEOGRAD

DOBRO VEÊ KRAJA AVGUSTA U ~etvrtak, 31. avgusta ove godine, predsednik Rotari kluba Beograd Pavle Bani} zakazao je redovni sastanak ~lanova Kluba u letwoj {emi, u divnom ambijentu restorana „Srbija{uma” u beogradskoj Rakovici. Staro dobro mesto za sesti, piti, (po)jesti! Pavle, Dragan, Vesna, Nikola, Ti}a i Haxi Du{an, prisutni. Ostali ~lanovi... pa, letwa {ema uveliko traje. Ve~e je pro{lo u prijatnom razgovoru, se}awu na minule boravke u ovom ambijentu, razmena utisaka sa minulih godi{wih odmora, Regate i kad se sa jelom stiglo do deserta, odnosno baklave sa {lagom i sladoledom, znali smo – ili smo brzo jeli ili brzo pri~ali, tek, ovo ve~e se pribliìlo fajrontu, tako, da se potvrdila ona proverena, da sve {to je lepo, prijatno, ba{ brzo pro|e! Ako, nema te letwe {eme koju mi, ~lanovi Rotari kluba Beograd ne moèmo da produìmo i u~inimo boqom i bogougodnijom od prethodnih í

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:52 PM

Page 1

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:53 PM

Page 2

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

sle pada Beograda 1739. godine, da je 1763. godine morala biti sru{ena. Na wenom mestu sagra|ena je nova crkva od drveta, koju je 1795. godine zamenila crkva od ~vrstog materijala ali bez zvonika. Zvono je prvi put zazvonilo u Beogradu pod turskom vla{}u 16. februara 1830. godine, a doneto je iz sremskog sela Jakova. Kafana „?”, „Znak pitawa” ili „Upitnik”, jedna je od najstarijih ku}a u Beogradu i najstarija sa~uvana beogradska kafana. Sme{tena je u ulici Kraqa Petra br. 6, u nekada{woj Glavnoj ~ar{iji. Zgrada ima status spome-

S BRDA - S DOLA NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

nika kulture, a sa svojih skoro 200 godina starosti predstavqa i jedno od najboqih obele`ja grada. Po nalogu kneza Milo{a, podigao ju je 1823. g. Naum I~ko, bezr|anba{a, trgova~ki konzul. Ku}a je bila svojina kneza Milo{a Obrenovi}a. Kasnije (1826.), zgradu je knez Milo{ poklonio svom li~nom lekaru E}im-Tomi Kosti}u, zetu Nauma I~ka (tur. (h)e}im — „lekar”), za zasluge u le~ewu rawenika i wega samog. E}im-Toma je iskoristio dobar polo`aj i ku}u pretvorio u kafanu. Hotel „Moskva”, beogradski hotel, najstariji je beogradski hotel koji je i danas u upotrebi. Hotel „Moskva” je jedan od prepoznatqivih simbola Beograda, arhitektonski spomenik koji se od 1968. godine nalazi pod za{titom kao spomenik kulture.

„Pobednik” je naziv za trijumfalni spomenik koji se nalazi na najvi{em bedemu kalemegdanske tvr|ave u Beogradu. Spomenik je izradio poznati hrvatski i jugoslovenski vajar Ivan Me{trovi}, a po naruxbini beogradske op{tine. Spomenik predstavqa pobedu srpske vojske nad Otomanskom i Austrougarskom imperijom u ratovima od 1912. do 1918. godine. Dana{wa Saborna crkva je podignuta na temeqima stare crkve, hrama Svetih Arhistratiga, koja se pomiwe u vreme austrijske vladavine Beogradom od 1717. do 1739. godine. Stara crkva, koja je bila izgra|ena od kamena, s velikim kubetom, bez krsta, bila je toliko uni{tena po-

Kada je 1908. godine otvoren imao je 36 soba i salu za sastanke i konferencije, a predstavqao je najve}u investiciju tada{we Rusije u Kraqevini Srbiji. Danas hotel raspola`e sa 132 sobe, od toga 40 apartmana, ima dva restorana (sa internacionalnomi nacional-

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:53 PM

Page 3

nom kuhiwom) a jedini u Beogradu servira i vegetarijansku hranu. U hotelu se nalazi snekbar, poznata i omiqena beogradska kafana, kao i velika, veoma popularna, kafanska ba{ta. Vukov i Dositejev muzej osnovan je 1949. godine. Nalazi se u zgradi nekada{we Velike {kole, koju je kao Licej otvorio 1808. godine veliki srpski prosvetiteq i prvi Delatnost Muzeja savremene umetnosti po~iwe 1958. godine, kad je aktom Saveza za kulturu narodnog odbora grada Beograda donieta Odluka o osnivawu Moderne galerije, ustanove ~iji je zadatak bio da prati razvoj jugoslovenske i srpske moderne i savremene umetnosti 20. veka. Iste godine Izvr{no ve}e Republike Srbije je odlu~ilo da za potrebe Moderne galerije sazida zgradu koja bi zadovoqila moderne muzeolo{ke principe i odredila lokaciju na Novom Beogradu, na u{}u Save, naspram Beogradske tvr|ave. Istovremeno je raspisan konkurs za izradu idejnog projekta. Konkurs je zavr{en 1960. godine a izabrani autori su bili arhitekta Ivan Anti} i arh. Ivanka Raspopovi}. Zgrada Muzeja savremene umetnosti je gra|ena od 1960. do 1965. godine í srpski ministar prosvete Dositej Obradovi}. Muzej ima stru~nu biblioteku, sa mawom ~itaonicom i sastoji se iz dva dela - u prizemqu je deo posve}en Dositeju Obradovi}u, a na spratu deo o ìvotu i delu Vuka Stefanovi}a Karaxi}a. Zaostav{tinu Vuka Karaxi}a otkupila je svojevremeno srpska dràva od wegove k}erke Mine Vukomanovi}. Ovamo su prenesene i sve li~ne i porodi~ne stvari Vuka Karaxi}a ~uvane u Narodnom muzeju, kao i jedan deo arhivskog materijala iz zaostav{tine pohrawene u Srpskoj akademiji nauka. Li~ne stvari, biblioteka i rukopisi Dositeja Obradovi}a odneti su na razli~ite strane 1813. godine, pa je bilo teè sakupiti autenti~an materijal za muzejsku postavku. Kula je podignuta u sredi{tu sredwevekovnog utvr|ewa u Zemunu u kojem je ìveo i umro Sibiwanin Janko (Jano{ Huwadi). Po wemu se i odoma}ilo ime „Kula Sibiwanin Janka” koje se prenelo i na „Milenijumsku kulu” koju su sagradili Ma|ari 1896. godine, tojest, 400. godina kasnije. Postoje i ostaci starog utvr|ewa sa ~etiri kule. Ovaj spomenik, visok 36 metara, bio je ozbiqno o{te}en 1914. godine u sukobu srpske i austrougarske vojske, ali su o{te}ewa sanirana posle rata. Kula je posledwi put preure|ena 1962. godine i u woj je radila jedna od prvih diskoteka - od ve~eri do jutra.

MIRIS BELOG GRADA FONTANA NA SLAVIJI

RUZMARIN NA REVERU PODERANOG ODELA ada je 1947. godine, kao glavni urbanist grada, NikoK la Dobrovi} pravdao uklawawe Terazijske fontane, omiqenog odmori{ta i sastajali{ta Beogra|ana, razloge je nalazio u wenoj iskqu~ivo dekorativnoj svrsi, boqem protoku motornog saobra}aja, pa ~ak i u ve}oj brzini mar{irawa „redova ìvih formacija” na predstoje}oj Prvomajskoj paradi. S pogroma{kim àrom u to vreme brisana su monarhijska zna~ewa i drugih javnih prostora Beograda – ru{ene ograde oko kompleksa dvorova i Doma Narodne skup{tine. Dve godine kasnije, vi{e nije bio urbanisti~ki ~elnik, ali je zave{tawe ostalo: u rondelu na Slaviji poloèni su Tucovi}evi posmrtni ostaci, preneti iz Lazarevca, a ~in je pravdan ~uvawem predratne tradicije socijalisti~kog pokreta u obli`woj „Sali mira”. Nije bilo mesta opravdanom ~u|ewu {to se oko groba radni~kog tribuna suludo zavrteo kolski karusel. I ne samo zato {to se iz godine u godinu saobra}ajna vrte{ka okretala sve brè i lu|e, a grobno mesto mesecima bilo oki}eno ~ak i novogodi{wom rasvetom, Slavija je postala slika na{eg ume}a i u~inka gradoure|ivawa. Kroz brojne konkurse, rasko{ne idealizacije i neodlu~ne realizacije, raspre, ~lanke, inicijative i visokomislena obrazloèwa, ona je bila mesto u~itavawa smisla, a ostala na{ prostor praznine. Vremenom je izrasla u aporem beogradskog urbanizma, ali tako|e i u svakodnevni praktikum civilizacijske neophodnosti metroa u metropolskom Beogradu. Me|utim, prema planovima koje gradska vlast pokazuje gra|anima, osta}e i daqe vrtlog saobra}ajnog nereda i voza~kog alfizma, bezoblik koji ~eka svoje urbano zna~ewe i kalup. Ne odmakav{i daqe od poratne vizije funkcionalnog kolovoza sa stihijski nastalim i nedovr{enim arhitektonskim okvirom, trg je ovih dana upotpuwen muzi~kom

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:54 PM

Page 4

fontanom, do~ekanom visokim o~ekivawima da }e namah postati simbol grada. Preme{tawem Tucovi}evih posmrtnih ostataka gde im je od po~etka i bilo mesto, memorijalno-funeralni karakter tog prostora, koji je davno i{~ezao u saobra}ajnoj entropiji, a koji je malo ko opaào i za wega mario, odmenio je ovaj iz repertoara „ulep{avawa” gradskih prostora. Ki~asta etida za srce grada Kao na Trafalgaru ili sred wujor{kog Central parka, fontana je ~esto ishodi{te arhitektonskih pa i urbanisti~kih kompozicija, gdegod i kruni{te pejzaà, kao kakva vo|ica punom akordu celishodnosti i lepote prostora. U renesansi, u baroku, to je spoj skulpture, ~vrste i fluidne arhitekture, vo|ene zakonom prostornog sklada, i bez svetlosnozvu~nog programa i dirigenata na daqinu, muzika i svetlost po sebi, skulptorsko, simboli~ko, konceptualno delo, ili sve to zajedno. Za razliku od mnogih gra|evina, pa i ~itavih naseqa, mio je doga|aj, ~esto draguq me|u javnim dobrima, koji ogleda vedar i svakome pristupa~an lik grada, slobodan od investitorske hlepwe i naloga ne~ijeg kapitala. No, kakva je na{a fontana? Sagledana izbliza, koliko je to pe{aku uop{te mogu}e, fontana na Slaviji je tek dekorativna voda neregulisanog i haoti~nog tranzita, jedan preuraweni ukras ra{~iwenog oboda Slavije, predalek svakom idealu budu}eg Sitija. Kao ki~asta etida za srce grada, koje danas kuca ubrzano i na preskok, svedo~anstvo je oveseqenog nehaja za tu opasnu bolest Beograda i po mnogo ~emu primer analfabetskog poimawa gradoure|ivawa po ukusu politi~ara i neukih stru~nih savetnika, {to visokim mlazom to~e {ampawac, pevaju}i jer zlo ne misle, ali ga prave}i. Opletena gustim kolskim saobra}ajem i nedohvatna gra|anima, smetaju}i i sviraju}i voza~ima da nadja~a motornu buku, ona je povod sukobu kolskih i pe{a~kih namisli i trajektorija, mesto te{kog sudara utilitarnog i estetsko-ambijentalnog oblikovawa javnog prostora. Najzad i ne{to, ~ija }e se prava veli~ina, nema{toviti bazenski oblik i zavr{ni ra~un ukazati svaki put kad mlaznice presahnu. U {irem smislu, pak, simptom je bunila u odre|ivawu razvojnih tokova grada, takvog da se, s jedne strane, ulaguje pe{aku i {tedro pro{iruje pe{a~ki centar, a s druge, uveliko opredme}uju ideje automobilskog grada, ne mare}i {to }e ìvot po obodu promenada, i onom ostatku prestonice, postati jo{ mawe sno{qiv. Umesto da kupi sebi ~izme ili barem zakrpi |onove, Beograd se kiti ruzmarinom na reveru poderanog odela. Fontana kao bunar Kao i mnogo puta dosad, po nekoj naivno-zadu`binarskoj i narcisoidnoj, a ne ekonomskoj i op{tekorisnoj logici, pobrkani su prioriteti, pribavqeno malo prolazne slave, topline reflektora, i izmamqen strana~ki aplauz. Isturen je rog izobiqa u gradu gde bi se iskrena qubav prema etosu

vode, ali i samim gra|anima, najpre iskazala preispitivawem i obustavqawem gradwe oblakoderskog naseqa-zavese prema reci u Savskom amfiteatru, ili, recimo, uvo|ewem vodovoda i kanalizacije za sve stanovnike Beograda, ili namerom da se uspregne arhitektonska kakofonija splavova, ili, naravno, najobi~nijim svakodnevnim odràvawem brojnih, ve} postoje}ih fontana i ~esama Beograda. Ovde se, izgleda, jo{ nije rodio trudoqubac da jednom prebroji sve one s pompom otvarane fontane i gradska vrela, koja su zatim i{~ezla u nemaru, postala prqave àrdiwere i suve ~esme, zakorovqeni, gdegod i sjajnim skulpturama ukra{eni bazeni. Danas je boqe nego pre, ali se}a li se ko Jovinove „Bele fontane” pred Urbanisti~kim zavodom ili Pantovi}eve na Sajmu, kristalne fontane pred hotelom „Jugoslavija”, Grkovi}eve izvanredne „Barske flore” na Zvezdari, pa sru{ene fontane u atrijumu tada{weg Sur~inskog aerodroma ateqea „Lik” ili Jankovi}eve kod „Posledwe {anse”, rasturene replike Terazijske fontane u ûmi}evom soka~etu, fontanebazena na Malom Ta{majdanu ili one u parku kod Narodne skup{tine… a niz neka nastave i u ìvot neka vrate, {to im je i posao, idejama prepuni, gradski oci.

Fontana je i danas urbani simulakrum bunara èqa, gde savremeni grad jo{ ~uva mesto za pagansko verovawe da voda udomquje boànstva i ispuwava èqe. Samozaqubqenoj fontani na Slaviji, koja je tek slu~ajna slika i zvuk u prostoru, i jedan kitwasti aksesoar neure|enog trga, ne moè se ni pri}i, niti u wu baciti nov~i}. Mo`da tek izdaleka, pa gde padne. Ona ne ispuwava èqe ve} ih gasi, sigurno zato {to je bunar u koji su ba~ene ogromne pare í Slobodan Gi{a Bogunovi} „Politika” 10. 6. 2017. godine

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:54 PM

Page 5

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:57 PM

Page 6

[ETA(J)MO STAZAMA PRAVOSLAVQA!

Jerisos - Aparmani CORALI gde smo odseli Jerisos - ru~ak

JUN PROSTE 2017. GODINE NA SVETOJ GORI ATONSKOJ (NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA) o{ pre nekoliko godina nas trojica dobrih prijateqa Jdruga~ije i drugova, svi Rotarijanci, (hm, drugova, to mora da se zove ako se mi druìmo tek 59 godina) imali smo kra}i razgovor i jo{ brì dogovor - idemo da posetimo Svetu Goru! Za{to Svetu Goru, a ne samo srpsku carsku lavru Hilandar? Pa zato {to smo odlu~ili da vidimo, doìvimo i osetimo jedanaesti, dvanaesti i trinaesti vek i jo{ mnogo vi{e. Jedan od nas je vernik i to ozbiqan. Pet puta do sada bio u Hilandaru, jednom na hodo~a{}u po Svetoj Zemqi i dokazani (sertifikovani) haxija. Drugi je vernik ali kao i ve}ina Srba vi{e u obi~ajima, tradiciji, ideji, mislima, nego u zbiqi. Tre}i je nepopravqivi ateista, ali sa du`nim po{tovawem i uvaàvawem za sve veroispovesti, vernike i konfesije. Dakle, i on je veruju}i! Me|usobno svi se po{tujemo i beskrajno uvaàvamo. Krajem 2016. godine pi{emo u Hilandar i molimo blagoslov za posetu manastiru. To je najboqi na~in da se dobije dozvola za posetu Svetoj Gori. Dobijemo blagoslov za jednu no}. Odbijamo to i molimo za najmawe dve no}i po wihovom izboru. Dobijamo blagoslov za dane na po~etku juna 2017. godine. Prvi dan bi}e u nedequ, 4 . juna ta~no na praznik Pedesetnicu - Duhove. [TO GOD TKA[, VEZUJ KONCE ZA NEBO.

„Neka ovo mesto bude tvoje nasle|e i tvoj vrt, raj i nebo spasewa za one koji tra`e spasewe”

Kre}emo sa pripremama, ali na{a ideja i dogovor je da idemo na Svetu Goru, da je obi|emo i vidimo {to vi{e. A sloì se tu i situacija da jedna turisti~ka agencija organizuje posetu ba{ tih dana. Napravimo mi dogovor da produìmo boravak, sa~ekamo grupu iz agencije i nastavimo put sa wima. I evo kako je to bilo: posle lagodnog i udobnog skoro dvodnevnog puta stigli smo u Jerisos, malo turisti~ko mesto odakle svaki dan u 8,35h plovi brod „Panagija” za Hilandarsko pristani{te - Arsanu. Plovimo u pratwi galebova (mo`da je me|u wima bio i galeb Xonatan Livingston) otvorenim morem koje ume da bude neprijateqsko, ali imali smo sre}u. Iz arsane manastirskim busom stièmo u Hilandar. Posle osveèwa (ratluk, kafa i rakija uzo, sme{tamo se u sobe sa nivoom hotela C kategorije. Za sada ni{ta ne govori da je ovde dvanaesti vek. Topla i hladna voda, kupatila, {amponi, ~isti pe{kiri, i struja bez ograni~ewa. Obilazimo malo manastir Hilandar o kome ovde ne}emo tro{iti mnogo vremena i odlazimo na ve~erwu slu`bu. Posle toga je ru~ak, (jer ovde ne postoji re~ doru~ak ili ve~era). E to je doìvqaj za sebe. Manastirska Trpezarija je spomenik kulture van kategorije. Velika prostorija za oko 200 gostiju islikana fantasti~nim freskama, ali glavni {ok je hrana, toliko ukusna i obilna iako je post i sve je na vodi i bez mesa, ali sa feta sirom, sa maslinama vi{e vrsta, sa rozeom i crnim vinom i na to neverovatni hleb iz manastirske pekare, sa semenkama, maslinama, suvim gro`|em, orasima i ko zna ~ime jo{…

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:57 PM

Page 7

Galeb Yonatan Livingston

Slede}eg jutra uranimo na slu`bu u ~etiri ujutru. S obzirom da na Svetoj Gori ne vaè svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti na~in. Iako ìve usred Gr~ke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Me|utim, posebno je ~udno to {to na taj stari na~in mere i sate! U zvani~noj upotrebi je vizantijsko ra~unawe vremena, po kom novi dan po~iwe zalaskom sunca. Jedino manastiri Vatoped i Iviron vi{e ne ra~unaju vreme na taj na~in. Poseban doìvqaj je prepuna crkva vernika i monaha, ritual i glasovi koji pevaju ili propovedaju koji vas ne mogu ostaviti ravnodu{nim. Posle toga je ru~ak i novi gastronomski doìvqaj. Pitamo na{eg monaha-gostoprimca za mogu}nost da ostanemo jo{ jednu no} do dolaska grupe. On to odbija kratko i odse~no. Ose}awa su nam pome{ana i kre}emo u najbliì gr~ki manastir Esfigmen. Manastir u kome se po{tuju i beskrajno uvaàvaju i u kom stotinu monaha zilota pod velikom presijom i represijom gr~kih vlasti ìvi i radi. Na kapiji smo mi Srbi do~ekani kao dragi gosti. Gostoprimac monah Simeon za nas kuva kafe, iznosi ratluk, hladnu vodu, rakiju. Simeon je Srbin, ro|en pre 42 godine u Parizu u kvartovima oko Sorbone, a sada je monah najprogowenije hri{}ansko-pravoslavne grupe - zilota. Wihovo geslo je: PRAVOSLAVQE ILI SMRT! Ispri~amo se i molimo za blagoslov da nas prime na dve no}i do dolaska na{e grupe. On je odu{evqen i daje blagoslov. Mi sre}ni do bezumqa. Uspeli smo, na{ boravak na Svetoj Gori bi}e sve duìâ&#x20AC;Ś Ina~e ovaj manastir u sebi krije veliku pri~u: Esfigmen â&#x20AC;&#x201C; +Fn4(:X<@L Krsna slava manastira je Vaznesewe Gospodwe (Spasovdan, 40 dana posle Vaskrsa) - leì na samoj obali morskog zatona. Izme|u obronaka brda Samarija i @ivonosni isto~nik. Prema jednom predawu, manastir su osnovali car Teodosije II i wegova sestra Pulherija, supruga cara Marcijana. Prvi pisani pomen manastira datira iz 998. godine. Mi{qewe da je ime manastira izvedeno

Manastir Hilandar - prodavnica suvenira

iz poloàja na kome se nalazi - ste{wen izme|u brda i mora (gr~. esphigmenos) - ne ~ini se osnovanim. Prihvatqivije je ono da se wegov osniva~ mo`da zvao Esfigmen. Iz prve polovine 11. veka poznat je iguman Teoktist, koji je 1037. godine izabran za prota Svete Gore. Pre toga je za monaha postrièn ruski podvi`nik Antonije, koji je u jednoj pe}ini pored manastira proveo deset godina (danas se iznad we uzdiè istoimeni paraklis), koga Esfigmenci smatraju ocem ruskog mona{tva (kada se vratio u Rusiju, Antonije je osnovao Kijevsko-pe~ersku lavru) i s po{tovawem i danas govore o ovom svetitequ. Esfigemen je 1015. godine u svetogorskoj hijerarhiji zauzimao {esto a u Monomahovom tipiku (1045) peto mesto, u Antonijevom deveto, a danas je pao na osamnaesto. Pored Antonija Pe~erskog (o ~emu ina~e nema pisanih izvora), u manastiru su boravile i druge slavne li~nosti: monah Akakije (kasnije carigradski patrijarh Atanasije), Grigorije Palama, istori~ar i glasoviti tuma~ kanona Pravoslavne crkve Jovan Zonara, u~eni Gerasim Smirnakis, prvi pisac jedne istorije Svete Gore kao mona{ke zajednice, i drugi. Dana{wu glavnu crkvu je na mestu stare podigao iguman Teodorit 1810. godine, a posve}ena je Vaznesewu Gospodwem. Dva paraklisa, u unutra{woj odnosno spoqnoj priprati, dogra|ena su 1845. godine, blagoslovom patrijarha Antima VI, koji je svojevremeno bio esfigmenski monah. U vreme gradwe katolikona, podignuta je fijala na koju posetilac nai|e ~im pro|e kroz glavnu kapiju, kao i trpezarija nasuprot ulaza u crkvu. @ivopis je potamneo od vatri turskih vojnika koji su tu logorovali za vreme gr~kog ustanka. Unutar manastirskih zidina ima jo{ osam paraklisa, a jedan je posve}en Palami, ~uvenom isihasti, potowem arhiepiskopu solunskom i posledwem od velikih Svetih Otaca. Za nove, impresivne graditeqske poduhvate zasluàn je iguman Agantangel Kalipolit, koji je 40 godina upravqao manastirom (1832-1871). Esfigmen su u sredwem veku pomagali Jovan V Paleolog, srpski car Du{an, despot \ura| Brankovi}, wegova }erka sultanija Mara. Me|u manastirskim dragocenostima, koje se ~uvaju u oltaru, izdvajaju se mo{ti vi{e svetiteqa, mozai~ka ikona Spasiteqa

[TO GOD TKA[, VEZUJ KONCE ZA NEBO.

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:58 PM

Page 8

Ovde spavaji gosti

Soba sa sedam kreveta

Dva kiparisa – otac i sin kako stoji i desnom rukom blagosiqa a u levoj ruci drì jevan|eqe (13. vek), Pulherijin krst ukra{en biserima i smaragdima, dok se u riznici nalazi ~etvrtina Napoleonovog {atora, dar patrijarha Grigorija V. Litijske ikone i manastirski arhiv pohraweni su u starom igumanskom konaku, kao i Esfigmenska poveqa \ur|a Brankovi}a, sa portretima despotove supruge i wihove dece. Srpski despot je poveqom od 11. novembra 1430, pisanoj u @i~i, odredio manastiru godi{we 50 litara srebra od novobrdske carine, a despotica Angelina ovaj poklon potvr|uje 1499. godine. Od ~etiri stotine rukopisa u manastirskoj bibilioteci 75 su na pergamentu, posebno su zanimqivi br. 14 i 19, oba iz jedanaestog veka. Prvi je kwiga mese~nih slu`bi od septembra do decembra sa ilustracijama velike vrednosti, a drugi primerak jevan|eqa, s portretima ~etvorice jevan|elista i divnim inicijalima. U Esfigmenu danas ìvi oko stotinu monaha, me|u kojima i petorica Srba, koje mediji nazivaju zilotima. Manastir je, zaista, postao centar antiekumenizma, ne samo na Svetoj Gori. Esfigmenci ne odobravaju ekumenisti~ke akcije carigradskih patrijaraha, i jo{ od susreta patrijarha Atinagore sa rimskim papom Pavlom [estim, na slu`bama ne pomiwu ime svog duhovnog poglavara. Na spoqwem zidu, s morske strane, od 1974. godine stoji komad crnog platna s natpisom OrthodoØia e Tanatos (Pravoslavqe ili smrt). Svi dosada{wi poku{aji da se esfigmensko bratstvo protera sa Atosa nisu uspeli. Nepokolebqivi u veri, ~uvawu kanona i svetota~kog predawa, i uz pre}utnu podr{ku mnogih Svetogoraca, ali i pobo`nih stanovnika Soluna i Halkidika, Esfigmenci opstaju i pored zabrane dopremawa hrane i lekova, oduzetih dobara i blokade bankovnog ra~una. Kanonski sukob s prvojerarhom Carigradske crkve je u posledwoj dekadi eskalirao u otvorenu netrpeqivost i progon. Prilikom posledwe posete Svetoj Gori, patrijarh Vartolomej je u Kareji, tik uz stari konak, poloìo kamen temeqac „novog Esfigmena”, ~ije „bratstvo” ~ine esfigmenski kelioti koji su se priklonili patrijarhu. Ikona koja se nedavno proslavila kao ~udotvorna u manastiru Esfigmen zapravo je reprodukcija ikone Presvete Bogorodice

[TO GOD TKA[, VEZUJ KONCE ZA NEBO.

Ruè Neuvewive. Ova na drvetu ka{irana ikona pripadala je blaènopo~iv{em igumanu Evtimiju i po wegovom upokojewu stavqena je na wegov grob budu}i da se tokom ovozemaqskog ìvota u svojoj keliji uvek molio pred wom. Iguman Evtimije upokojio se 1999. godine, a p~ele su vrlo brzo po{to je sahrawen na~inile ram od voska oko lika Bogorodice pa`qivo opto~iv{i lik Majke Boìje i Bogomladenca. Kasnije su monasi Esfigmena uvidev{i kako p~ele na ~udesan na~in proslavqaju Gospoda i Presvetu Bogomajku ovu ikonu ponovo uneli u manastir gde se i danas ~uva u Gostoprimnici.

I tu provedosmo tri no}i i tri dana. [etwe su beskrajno lepe i ugodne. Jednog dana odlu~ismo da oku{amo sun~awe i kupawe u prelepom moru. Znali smo da je kupawe zabraweno ali upitasmo gr~kog policajca u arsani gde je kupawe mogu}e, a wegov odgovor je bio „TAMO GDE JA VAS NE]U VIDETI”! I tako bi! Na zaklowenoj, nedostupnoj, predivnoj plaìci uìvasmo. Malo daqe iza pirga Svetog Vasilija ili Hrusiji. I tri dana pro|o{e kao tren druè}i se sa monasima i obilaze}i okolinu do|e vreme da krenemo daqe. I jo{ ne{to: manastir nema struju – uve~e su to petrolejke, nema tu{eve, nema toplu vodu ali ima qude sa srcem i du{om. Idemo delom pe{ice, delom Hilandarskim busom do luke Jovanica a odatle brodom za glavnu luku Svete Gore - Dafne. Sa broda imali smo prelep i detaqan pogled na nekoliko manastira i to ovim redom: Prvo smo pristali u luku manastira Konstamonit koji se s mora ne vidi jer je malo uvu~en u kopno i stoletnu {umu. Slede}a luka je manastira Dohijar. Dohijar – )@Pg4"D\@L Krsna slava manastira je Sabor svetog Arhangela Mihaila 8/21. novembar. Ovo je prvi manastir na jugozapadnoj obali Atosa, idu}i u mona{ku dràvicu iz Uranopolisa (Zograf i Konstamonit su u br-

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:58 PM

Page 9

dima, nevidqivi s mora). Podignut je na uskoj terasi, nedaleko od obale, a arhitektonskim kompleksom dominira visoka kula. Dohijar je, prema predawu, osnovao sveti Jeftimije, u~enik Atanasija Atonskog, i bratstvenik Velike lavre, u kojoj je bio op{tepoznat kao podrumar (dohijar). Otuda i ime manastiru. Dohijariu zna~i Podrumarev. Vasilije Grigorovi~ Barski ka`e da je ime dobio od re~i „doheon” koja ozna~ava i neku posudu i prijatno boravi{te i manastirsku ostavu (poklad na starom srpskom). Ve} u dokumentima iz 1030. godine i u Monomahovom tipiku Dohijar je poznat pod sada{wim imenom. Wegovi prvi veliki dobrotvori su bili carevi Mihailo VII Duka sa majkom Evdokijom (1071-1078) i Ni}ifor Votanijat (1078-1081), za ~ije je vladavine zavr{ena izgradwa manastira. Usponu manastira je umnogome doprineo iguman Neofit, u svetovnom `ivotu plemi} i prijateq cara Votanijata. Tokom razdobqa krize u 14. veku oslonac su mu bili Jovan V Paleolog i srpski car Du{an.

Plovimo daqe i slede}a luka i manastir su: Ksenofont – =g<@nf<J@H, Ksenofondos Krsna slava je Sveti velikomu~enik Georgije - \ur|evdan, 23. april/6. maj - podignut je na blagom uzvi{ewu pored mora, izme|u Dohijara i ruskog manastira Svetog Pantelejmona. Od prvog udaqen dvadeset minuta hoda, a od drugog dobar sat. Po predawu koje je zabeleìo Barski, u manastiru su prvo ìveli Srbi i Bugari. Kada je tamo boravio 1726. godine zatekav{i trojicu-~etvoricu monaha (od kojih je samo jedan bio sve{tenomonah), pravilo se ~italo na slovenskom, a video je i mnogo srpskih i bugarskih kwiga (gr~kih malo). Sava Hilandarac kaè da je „manastir prvo zasnovao Ksenofont, neki srpski vojvoda (ina~e istorijski nepoznata li~nost)”, pa je po wemu i dobio ime. Gr~ki pisci ne pomiwu to predawe, ni da je u Ksenofontu bilo slovenskih kalu|era. Prema tradiciji, manastir je osnovao prepodobni Ksenofont u 10. veku. On je potpisao jedan akt prota Jovana iz 991. godine. I jo{ da je Ksenofontov brat bio neki Teodor, kojeg je Sveti Atanasije iscelio u Milopotamu. Manastir se pro~uo kada je u wega, za vreme cara Votanijata (1078-1081) do{ao pod imenom Simeon, veliki drungarije (zapovednik vizantijske flote) Stefan, s trojicom svojih ro|aka. Podigao je odbrambenu kulu i konake, opremio crkvu, darovao bratiji kwige i ikone. Manastir je postao „prava ko{nica kalu|erske preduzimqivosti”.

Idemo daqe i tu zastaje dah, nailazimo na ruski manastir Pantelejmon. Ruski manastir Svetog Pantelejmona - !(\@L A"<Jg8gZ:@<@H – Panteleymonov (CTF46`),

27. jul / 9. avgust, najupe~atqivije je mona{ko stani{te na zapadnoj obali Svete Gore. Pre nego {to trajekt uplovi u luku Dafne, svoje krajwe odredi{te, posmatran s brodske palube manastirski kompleks li~i na mali grad s mno{tvom crkvenih kupola, nizom pomo}nih zgrada i ogromnim arhondarikom za prijem gostiju. Najve}im i razli~itim od svih drugih koje hodo~asnik moè da vidi na Atosu. Sme{ten kraj mora, izme|u glavne svetogorske luke i Ksenofonta, iz koga se pe{ice stiè za sat, dana{wi Pantelejmonov manastir je iz temeqa podignut krajem 18. i po~etkom 19. veka. Stari manastir, Paleomonastiro ili Stari Rusik, nalazi se sat hoda uzbrdo prema Kareji. Jedna monumentalna crkva od tesanog kamena, me|u najve}im na Svetoj Gori, podignuta na prelazu 19. u 20. vek, „zgrada kao kasarna” u kojoj su pre stotinu godina bile mona{ke kelije, koja je na Savu Hilandarca ostavila vrlo ruàn utisak. Ostaci poru{ene i br{qanom obrasle kapele i deo kule sa koje je Rastko Nemawi}, kako pi{u wegovi ìvotopisci, bacio svetovno ruho i pramen postriène kose, sve je {to namernik moè da vidi od nekada{weg Svetog Pantelejmona. Crkva u kuli, posve}ena Svetom Savi Srpskom, obnovqena je pre dvadesetak godina zalagawem tada{weg prota Pajsija Hilandarca. Prema pisanim izvorima, prvobitni, sru{eni hram u Starom Rusiku bio je oslikan „divnim freskama”. îtav kraj posledwe vreme doìvqava potpuni preobraàj: sagra|en je novi most na re~ici koja proti~e tik pored severnog zida konaka, zablistala je starim sjajem kelija pored puta za novi manastir, ogra|eno je imawe i podignuti novi zasadi vo}a. Izme|u 1346. i 1500. godine u manastiru je „najvi{e bilo gr~kih, a odmah za wima i srpskih monaha”. Nema sumwe da je u to vreme Sveti Pantelejmon bio pod pokroviteqstvom srpskih vladara,

O TRI PREDMETA NE @URI DA GOVORI[: O BOGU – DOK NE UTVRDI[ VERU U WEGA, O TU\EM GREHU – DOK SE NE SETI[ SVOG, O SUTRA[WEM DANU – DOK NE SVANE!

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:59 PM

Page 10

vladalo je „op{te uverewe da Pantelejmon pripada Srbima”. Pokroviteqstvo cara Du{ana, naro~ito je doprinelo materijalnom oporavku manastira, a Du{an mu je za igumana bio odredio u~enog inoka Isaiju, koga su Atonci veoma po{tovali. Isaija je u istoriju srpske sredwovekovne kulture u{ao prvenstveno kao prevodilac. Da je Pantelejmon smatran srpskim manastirom, govori i pismo despotice Angeline, udovice srpskog despota Stefana, ruskom knezu Vasiliju Ivanovi~u (1503-1533) u kome tra`i da pod svoju za{titu uzme manastir „kao weno dobro” (Hristu: 257).

I kona~no sti`emo u luku Dafne, koja je metoh manastira Ksiropotama, koji je rangiran kao osmi u hijerarhiji svetogorskih manastira. Manastir Ksiropotam jedan je od najstarijih na Svetoj Gori. Prema predawu pomiwu ga pisani rukopisi koji postoje od devetog veka, podignut je u petom veku od vizantijske carice Pulherije. Manastir je vi{e puta bio ru{en i obnavqan. Prvi put su ga opusto{ili Arapi u osmom veku, tokom Vizantijsko-arapskog rata. Car Roman Prvi Lakapin ga obnavqa u desetom veku. Do 13. veka bio je jedan od najbogatijih svetogorskih manastira zbog ogromnih poseda zemqe koje je tada imao. Drugi put biva opusto{en tokom latinskog osvajawa Vizantije u 13. veku od strane krsta{a. Manastir Ksiropotam 1280. godine prihvata Lionsku uniju sa Rimokatoli~kom crkvom. Strada krajem 13. veka od zemqotresa. Obnavqa ga Car Andronik Drugi Paleolog u 14. veku. Tokom 14. i 15. veka manastir poma`u srpski vladari i velika{i ~ijom zaslugom je podignut pirg, zidine i kapela posve}ena Presvetoj Bogorodici. Car Du{an Nemawi} daruje manastir 1346. godine, a despot \ura| Brankovi} pomogao je 1445. godine izgradwu katolikona (centralne crkve). Padom Carigrada 1453. godine i Smedereva 1459. godine manastir ostaje bez svojih pokroviteqa i nastaju te{ki dani. Manastir je 1489. godine imao 90 monaha.

Dafne, glavna luka Svete Gore, nalazi se u velikoj uvali na jugozapadnoj obali poluostrva. ZALUD JE BURE OD NAJSKUPQEG DRVETA, AKO SE U WEMU DR@I USKISLO VINO.

U Dafni se nalaze prodavnice, suvenirnice, gostionica i svetogorska carina i policija. Dafne je tranzitno mesto, odakle se autobusima odlazi u Kareju ili nastavqa daqe brodom za manastire koji su daqe u nizu do Karuqe u podno`ju planine Atos. Brodovi u dolasku do luke Dafne pristaju u luke svih manastira posebno u plovidbi od Uranopolisa. Manastiri koji nisu na samoj obali kao {to su Dohijar, Ksenofont i Pantelejmon imaju svoje luke, kao {to je Jovawica Hilandarska luka i luke manastira Zograf i Konstamonit. Dafne je i luka manastira Ksiropotam s obzirom da je u neposrednoj blizini Dafne pored puta za Kareju.

Iz luke lokalnim autobusom idemo 12 kilometara do Kareje, glavnog grada Svete Gore. Sme{tamo se u Skit Svetog Andreja i odatle obilazimo Kareju. Kareja je mona{ki gradi}, svojevrsna prestonica i duhovni centar Svete Gore ve} du`e od jednog milenijuma. Sama re~ „kareja” u prevodu zna~i „orah”, kojih ima mnogo u okolini grada. Nalazi se na samoj sredini poluostrva, na severoisto~nim obroncima Svete Gore, na isto~noj strani, oko 500-600 metara iznad mora. U Kareji se nalazi Protat, u kome se ostvaruje vrhovna samouprava i sud, a u gradu se tako|e nalazi i upraviteq. Protat obrazuje Sve{tena zajednica (Kinotis), a iz Sve{tene zajednice izabrani Savet – Epistasija. Sve{tenu op{tinu sa~iwavaju zastupnici manastira (Antiprosopi), po jedan iz svakog od dvadeset svetogorskih manastira. Epistasija, koja ima funkciju izvr{ne vlasti, formira se svake godine od po jednog predstavnika iz pet glavnih manastira. Najstariji od Epistasa je Protoepistas. Protoepistasi mogu biti monasi samo iz pet glavnih manastira: Velike Lavre, Vatopeda, Ivirona, Hilandara i Dionizijata, i oni se smewuju po redu. U Kareji se nalaze konaci svih atonskih manastira, osim manastira Kutlumu{a, koji je pokraj same Kareje. Tako|e se nalaze po{ta, telegraf, carina, lu~na i policijska uprava, prodavnice i ambulanta. Karejska Saborna crkva Uspewa Presvete Bogorodice je najstarija na Svetoj Gori i prema predawu osnovao ju je 335. godine car Konstantin Veliki. Hram je stradao od po`ara, a obnovqen je u 10. veku za vreme vladavine ca-

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

6:59 PM

Page 11

Hilandar - arsana

Hilandar - Savin bunar Sve{tena Epitasija ima ~etiri ~lana. U woj u~estvuju svi manastiri po redu, saglasno sa sistemom od pet grupa po ~etiri manastira. Te grupe su: 1. Velika Lavra 2. Dohijar 3. Ksenofont 4. Esfigmen 5. Vatoped 6. Kutlumu{ 7. Karakal 8. Stavronikita 9. Iviron 10. Pantokrator 11. Filotej 12. Simonopetra

Esfigmen - podne... a èèno Sunce 13. Hilandar 14. Ksiropotam 15. Sveti Pavle 16. Grigorijat 17. Dionisijat 18. Zograf 19. Pantelejmon (Stari Rusik) 20. Konstamonit Sveti Sava Srpski proveo je zna~ajan deo ìvota u Vatopedu i Pantelejmonu (Starom Rusiku). Doprineo je popravkama, a i mnogi srpski vladari i vlastela bili su ktitori u Esfigmenu, najblièm manastiru na{em Hilandaru, zatim u Filoteju, Karakalu, Iviro-nu, kao i Svetom

ra Ni}ifora Foke. U 12. veku hram su uni{tili katolici, a ponovo su ga obnovili bugarski carevi. Ovde su sa~uvane freske iz 14. veka, a na gorwem delu oltara nalazi se svetiwa Kareje, ~udotvorna ikona Majke Boìje Dostojno Jest, a ~uva se tako|e i ~udotvorna ikona Hrista Spasiteqa. ûdotvorna ikona Majke Boìje Mlekopitateqnica nalazi se u keliji Svetog Save Srpskog zvanoj Tipikarnica. U Kareji ìvi oko sto monaha. Skit Svetog Andreja danas pripada gr~kom manastiru Vatoped. Nalazi se na ulazu u Kareju iz pravca luke Dafne. Deluje veli~anstveno i ve}i je od mnogih svetogorskih manastira. Nekada je ovde boravilo preko 800 ruskih monaha (do 1902. godine) da bi danas gotovo opusteo. Dosta zgrada je u stawu propadawa i prepu{teno zubu vremena. Posledwih godina primetne su neke mawe popravke i restauracije. Glana crkva posve}ena svetom Andreji zavr{ena je 1900. godine i do skora

je predstavqala najve}i pravoslavni hram na Balkanu. Unutra{wost crkve krasi veli~anstveni pozla}eni ikonostas sa dva ukra{ena relikvijara i mo{tima sedamdeset svetaca. U skitu se ~uvaju ikone Bogorodice Ute{iteqke, Bogorodice Milosrdne, Jovana Krstiteqa, zatim, ikona Svetog Andreja u belom zlatu, kao i jedna ikona Bogorodice ukra{ena mno{tvom raznobojnog dragog kamewa. Svetoandrejski skit ~esto nazivaju Saraj (palata na turskom) zbog toga {to je u vreme turske prevlasti u Gr~koj ovde bilo sedi{te age, turskog guvernera Svete Gore. Manastir Kutlumu{ nalazi se na severoisto~nom delu Svete Gore, na deset minuta hoda od Kareje. S ju`ne i zapadne strane okruèn je brdima i {umom, a sa isto~ne i severne prekrasnom dolinom sa vo}wacima i vinogradima. Osnovao ga je u 12. veku gr~ki imperator Aleksej Komnin. Manastir Kutlumu{ bivao je razaran od varvara, obnavqali su ga vla{ki vladari i vojvode, mnogo je stradao u 19. veku za vreme gr~kog ustanka, kao i druga svetogorska zdawa, a kasnije je veliku {tetu manastiru naneo i poàr. Manastir ima oblik pravilnog ~etvorougaonika na ~ijoj sredini se nalazi petougaoni Saborni hram Preobraèwa Gospodweg. Prekrasno je ukra{en, sa pozla}enim ikonostasom u duborezu, a pod je u ~itavom hramu prekriven mermernim plo~ama. Hram je dovr{en 1540. godine, a sa~uvane su i freske iz tog vremena. Godine 1773. dozidan je deo u ime Akatistne Majke Boìje u kome je i sme{tena i ikona Bogorodice â&#x20AC;&#x17E;Akatistnaâ&#x20AC;?. Oko ikone predstavqeni su svi proroci i ~itav akatist. Na severnoj strani crkve, spoqa, sahrawen je Aleksandrijski patrijarh Matej, koji je i sam bio monah ovog manastira i prestavio se 1775. godine. Manastirski zvonik izgra|en je 1808. godine. U blizini hrama podignuta je fiala (~a{a) od belog mermera sa deset stubova. Osim saborne crkve u manastiru postoje jo{ ~etiri paraklisa. Me|u svetiwama manastira nalazi se deli} ìvotvornoga Drveta Krsta Gospodweg, ruka svetog mu~enika Evstatija, deo levog stopala Svete Pravedne Ane Majke Presvete Bogorodice, Svetog Mu~enika Kirjaka, Plakide, glava Svetog Alimpija Stolpnika, ruka Svetog Haralam-

MLADOST NIJE DOBA @IVOTA, NEGO STAWE DUHA.

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:00 PM

Page 12

Hilandar - arsana, policijsko-vatrogasni odmor ta~no u podne

Esfigmen pija, Svetog Grigorija Bogoslova, deo glave Svetog Elevterija, deo glave Svete Anastasije Uzore{iteqice i Svete Paraskeve, Svetog velikomu~enika Pantelejmona.

Za nas zna~ajno mesto u Kareji je Isposnica Svetog Save. Mesto za poklowewe svih pravoslavnih Srba. Jedna od najuglednijih kelija na Svetoj Gori, koju je podigao Sveti Sava Srpski 1199. godine, odmah posle podizawa Hilandara, posve}ena je Svetom Savi Osve}enom. U woj se Sveti Sava Srpski posvetio strogom isposni{tvu prema propisima Karejskog tipika koji je sam napisao, a ~iji se original, kao najstariji dokument ~uva u hilandarskoj biblioteci. Postoji nekoliko prepisa tog spisa ali je najstariji onaj urezan na mermernoj plo~i iznad ulaznih vrata na zidu crkve karejske isposnice. U isposnici Svetog Save slede}i primer najve}eg srpskog svetiteqa `ive monasi koji se dobrovoqno jave za tu slu`bu. Oni ne treba da se zanimaju ni~im drugim osim molitvom za ceo svet i da za dan i no} pro~itaju ceo Psaltir (kwigu psalama Davidovih iz Starog zaveta), a u toku sedmice celokupno ^etvorojevan|eqe. Na ikonostasu crkve isposnice nalazi se ~udotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateqnice koju je po predawu doneo Sveti Sava iz manastira Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi, u Svetoj Zemqi. Ona se nalazi sa desne strane carskih dveri na mestu koje je predvi|eno za ikonu Gospoda Isusa Hrista {to je jedinstven slu~aj u celom pravoslavqu.

Posle no}ewa u tragi~no neudobnom, a fascinantnom skitu Svetog Andreja slede}eg dana minibus nas vozi natrag do luke Dafne a odatle brodom plovimo ju`no sve do manastira Svetog Pavla. Do wega sa mora posmatramo mnoge manastire, skitove i isposnice. Prvi je manastir Simonopetra, {okantna, neverovatna gra|evina na litici iznad mora. Ko i kako je ovo sagradio i to pre 800 godina? I za{to ba{ tu? OBRAZOVAN JE ONAJ ^OVEK KOJI IMA OBRAZA I BOGAT JE ONAJ ^OVEK KOJI IMA BOGA U SEBI.

Esfigmen - ikona u gostoprimnici Manastir Simonopetra osnovao je 1257. godine, prepodobni Simon. Sme{ten je na litici, na nadmorskoj visini od 330 metara iznad nivoa mora. Godine 1363. je obnovqen zahvaquju}i naporima srpskog despota Jovana Ugqe{e. Pretrpeo je brojne poàre (1570, 1622. i 1891. godine). Vi{e puta je obnavqan. Od davnina u manastiru je sme{ten obrazovni centar Svete Gore i jedinstvena biblioteka gr~kih i latinskih rukopisa. Trenutno, manastir ima ~etiri crkve, i jo{ osam van wene teritorije. Glavni hram manastira je hram Ro`destva Hristovog izgra|en 1600. godine, a obnovqen posle poàra 1891. godine. Broj monaha i isku{enika koji se nalaze u ovom manastiru na Svetoj Gori je trenutno u rasponu od 80 do 90 qudi. Izvan Svete Gore u metohiji i posedima manastira je oko 40 qudi. Dakle, ukupan broj bratstva manastira ~ini oko 120-130 monaha. Hor manastira Simonopetra poznat je {irom sveta. Simonopetra se nalazi na jugozapadnom obronku Svete Gore na jednoj od visokih stena ogoqenoj sa tri strane. Manastir je osnovan u 12. veku od strane Svetog prepodobnog Simona. Kako svedo~i predawe, prepodobnom Simonu Carica Nebeska u otkrovqewu naloìla je da podigne manastir na tom mestu. Zidari koji su do{li da grade nisu mogli da se osmele da pristupe gradwi ogromnog zdawa na tako isturenoj strani, nad provalijom strahuju}i i od ~estih zemqotresa na Atosu, pa su najzad i sasvim odustali. Tada je prepodobni Simon pozvao zidare za trpezu i za vreme jela jedan od poslu{nika sluè}i im vino, okliznuo se i pao sa stene u ponor drè}i u jednoj ruci vr~, a u drugoj punu ~a{u vina. Zgroèni ovim nesre}nim slu~ajem, zidari su strogo prebacili prepodobnom Simonu, govore}i kada bi odlu~io da ovde zida manastir moglo biti jo{ ovakvih slu~ajeva pogibije. Ne govore}i ni{ta, Sveti Simon se potajno molio Bogorodici. I {ta se desilo? Odjednom, sa suprotne strane pojavi se poslu{nik koji je pao u provaliju, potpuno nepovre|en, nose}i ~a{u iz koje se nije ni prolilo vino. Ovo ~udo ozna~ilo je po~etak izgradwe manastira Svetog Simona, a otud i naziv â&#x20AC;&#x17E;Simono-petarâ&#x20AC;?, {to zna~i Simonov kamen. U izgradwi manastira zna~ajan doprinos dao je srpski vladar Jovan Ugqe{a, u znak zahvalnosti Svetom Simonu za isceqewe wegove k}eri, a koji je i sam kasnije postao monah bratstva. Sku~eni prostor stene uslovio je izgradwu u visinu, a otuda i vi{espratna odeqewa s terasama i balkoni-

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:00 PM

Page 13

Sveti Pavle

Sveti Pavle - EU na delu ma koji se nadvijaju nad ponorom. Manastir je goreo nekoliko puta (po`ar 1581. i 1621. godine) i bivao opusto{en u naletima varvara, ali ponovo preporo|en. Glavna Saborna crkva posve}ena je Ro`detstvu Hristovom (25. decembar po Julijanskom kalendaru). Me|u svetiwama se ~uvaju deli}i `ivotvornog Krsta Gospodweg i delovi mo{tiju slede}ih svetiteqa: deo ruke Svete Marije Magdaline, Svete prepodobne mu~enice Evdokije, Svetog velikomu~enika Varnave, stopalo Svetog mu~enika Kirjaka, glava Svetog Pavla Ispovednika, stopalo Svetog mu~enika Sergeja, glava Svetog Modesta patrijarha Jerusalimskog, velikomu~enika Pantelejmona, Jovana Prete~e, Svetog mu~enika Trifuna, Svetog proroka Nauma, Svete mu~enice Paraskeve, Svetog Simeona Stolpnika i mnogih drugih. Osim Saborne crkve u manastiru postoji jo{ jedanaest paraklisa. Danas manastir nastawuje 60 monaha.

naha, a kasnije je pre{ao u posed Grka. Manastir je dosta o{te}en 1761. godine od velikog poàra koji je uni{tio mnoge gra|evine tako da je posle toga ponovo dozidan zahvaquju}i darovima moldavskih vladara i drugih dobrotvora. Spoqa, manastir s visokim zidinima, ima tradicionalni izgled tvr|ave. Me|u svetiwama ~uva se i jedna izuzetno stara ikona Bogorodice koja se nalazi na levom klirosu hrama, a ona je dar blagoverne moldavske vladarke Marije Paleolog, ène Stefana Velikog. Ova svetiwa je dva puta, za vreme poàra, obuhva}ena plamenom, ostala netaknuta, i u znak se}awa na to ~udo ona stoji na tom mestu do danas. U crkvi se nalaze delovi mo{tiju slede}ih svetiteqa: Svete Anastasije Rimqanke, sve{tenomu~enika Haralampija, glava Svetog mu~enika Kirjaka, glava Svetog Grigorija Nazianzima â&#x20AC;&#x201C; oca Svetog Griforija Bogoslova, glava Svetog Fotinija, Svete mu~enice Julije, Svetih besrebrenika Kozme i Damjana i drugih.

Plovimo daqe i u`ivamo u onome {to vidimo. Mesto na{eg slede}eg pristajawa je luka manastira Grigorijat.

Plovimo i na{e slede}e vi|ewe pre manastira Svetog Pavla je manastir Dionisijat, ~udo arhitekture i gra|evinskih poduhvata sredweg veka.

Grigorijat (gr~. 9@<ZZ ?F\@L 'k0(@k\@L) je jedan od svetogorskih manastira, koji je u hijerarhiji Svete Gore na 17. mestu. Sme{ten je u jugoisto~nom delu Atonskog poluostrva. Osnovao ga je sveti Grigorije Mla|i, u~enik svetog Grigorija Sinajita u 14. veku po kome je manastir i dobio ime. Saborna crkva posve}ena je Svetom Nikolaju ûdotvorcu (6. decembar po Julijanskom kalendaru), a izgra|ena je u 18. veku, a sa~uvan je ìvopis iz tog veka. U manastiru se ~uvaju svete mo{ti svetiteqa Atanasija Rimqanina, Haralampija Nikomidijskog, svetih bezsrebrenika Kozme i Damjana, sve{tenomu~enika Kirika, Svetog Grigorija i mnoge druge. Bratstvo danas ima 70 monaha. Biblioteka manastira sadrì 297 rukopisa (11 u pergamenta) i 4000 {tampanih kwiga. Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi na listi UNESKO svetske ba{tine u sklopu spomenika sredweg veka objediwenih pod za{ti}enom celinom Planina Atos. Nalazi se na stenovitoj obali izme|u manastira Simonopetra i Dionisijata. U wemu se podvizavalo mnogo slovenskih mo-

Manastir Dionisijat sme{ten je na visokoj steni na morskoj obali pri rubu ogromnog {umovitog klanca izme|u manastira Svetog Pavla (udaqenog oko sat vremena hoda) i manastira Grigorijat. Ovaj manastir je okru`en visokim zidinama s pu{karnicama, nalik sredwevekovnom zamku i iznutra je prili~no tesan. Osnovao ga je u 14. veku Sveti prepodobni Dionisije, uz posredovawe svoga brata Teodosija, u to vreme trapezunskog mitropolita. Sredstva za izgradwu dobio je od imperatora Alekseja Komnina III. Imperator nije odbio da pomogne monahu i manastir je podignut, ali jo{ pre zavr{etka gradwe biva opqa~kan od strane razbojnika koji su sve monahe odveli u ropstvo. Prepodobni Dionisije je uspeo da ih otkupi zahvaquju}i daru koji je dobio od imperatora. I po tre}i put on se uputio ka imperatoru, u Trapezunt, gde se 1375. godine predstavio, ne do`ivev{i obnavqawe manastira, koji je obnovio wegov naslednik, prepodobni Domitije. Saborna crkva je iz 16. veka i posve}ena je Ro`detstvu Svetog Prete~e i Krsti-

NAJMAWE DOBRO DELO DALEKO JE BOQE OD NAJVE]E DOBRE NAMERE.

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:01 PM

Page 14

Za vas {etali i snimali Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Milan i Haxi Du{an Glu{ac

teqa Gospodweg Jovana. To je naro~ito po{tovan praznik manastira (24. juna po Julijanskom kalendaru). Hram je veli~anstven, a wegovi zidovi su oslikani freskama iz 16. veka. Iz tog vremena je i visoka manastirska kula. Osim saborne crkve postoje jo{ jedanaest paraklisa. Od manastirskih svetiwa ~uvaju se deo `ivototvornoga Krsta Gospodweg, delovi mo{tiju svetiteqa: desna ruka Jovana Prete~e i Krstiteqa Gospodweg ukra{ena dragocenostima, desna ruka Svetog Jovana Milostivog, Svetog Jovana Mol~alnika, episkopa kolonijskog, sve{tenomu~enika Vlasija, Modesta patrijarha Jerusalimskog i sve{tenomu~enika Antipe, Svetog Apostola i Jevangeliste Luke, patrijarha Nifona, carice Teofanije i drugih, a tako|e i miro Svetog velikomu~enika Dimitrija Solunskog i ~asne verige Svetog apostola Petra. Ovde se nalazi i drevna ~udotvorna ikona Bogorodice „Pohvala” koju je imperator Aleksej Komnin, borave}i u Trapezuntu, darovao Svetom prepodobnom Dionisiju. Za vreme imperatora Iraklija, 1592. godine pirati su oteli ovu ikonu, ali ju je wihov vo|a, prestra{en u snu vratio bratstvu. Kada su je vadili iz torbe, videli su da je torba puna miomirisnog mira {to je tako prenerazilo neke od pirata da su se i sami zamona{ili. Godine 1767. ikona je po drugi put oteta, ali ovaj put od Turaka. Potom su je Grci odneli na ostrvo Skopelos. Monasi su zahtevali da se ikona vrati, no, kuga koja je pogodila ostrvo urazumila je stanovnike ostrva da je vrate u manastir. Stara biblioteka sadr`i preko 800 rukopisa i preko 5 000 kwiga. U zbirci se ~uva i jedan izuzetan Psaltir ispisan na pergamentu s posvetom gr~kog cara Alekseja Komnina. Manastir u dana{we vreme nastawuje 45 monaha.

I kona~no, evo nas na ciqu na{e plovidbe brodom „Agia Ana – Sveta Ana” - manastir Svetog Pavla. Manastir Svetog Pavla (gr~. 9@<Z !(\@L A"b8@L) je svetogorski manastir, po zna~aju na 14. mestu na Svetoj Gori. Nalazi se na jugozapadnoj strani atonskog poluostrva u klancu izme|u dva potoka, nedaleko od mora. Osnovao ga je u 10. veku sveti Pavle Ksiropotamski, sin gr~kog imperatora

ZALUD USTA PUNA MOLITVE, AKO JE SRCE PRAZNO.

Kuropalata zvanog Randavej. U svetu je Sveti Pavle nosio ime Prokopije. Kada je presto wegovog oca zauzeo Lav Jermenin, on ga je vide}i u maloletnom Prokopiju budu}eg suparnika u borbi za presto, unakazio {kopqewem. Prokopije je dobio izvrsno obrazovawe i rano je napustio svetovni ìvot, oti{av{i na Svetu Goru, gde je primio mona{ki pastrig pod imenom Pavle. Manastir ima oblik kvadrata i okruèn je visokim stenama. Saborna manastirska crkva posve}ena je Sretewu Gospodwem. U manastirskoj riznici ~uvaju se ~estice @ivotvornog Krsta, delovi mo{tiju svetog Grigorija Bogoslova, Maksima Ispovednika, prepodobnog Kalinika, Vasilija Velikog, patrijarha Teodora Aleksandrijskog i mnoge druge. Sada u manastiru ìvi oko tridesetak monaha. Ovom manastiru pripada Novi skit sa oko 30 monaha i Lako skit sa oko 7 monaha. Manastirska biblioteka sadrì 494 rukopisa i 12.000 pe~atnih kwiga. Podvi`ni~ki ìvot Svetog Pavla privukao je k wemu mnogo u~enika, pa je tako i nikao manastir. Imperator Roman, u carskoj poveqi datoj Svetom Pavlu za osnivawe manastira, nazvao ga je najve}im od filozofa. U 14. veku manastir je bio slovenski, a materijalnu pomo} pruào je i srpski vladar \ura| Brankovi}. Godine 1700. vladar Vla{ke, Konstantin Basaraba, podigao je ogroman pirg (kulu), u kome su sme{tene kelije i crkva. Godine 1744. manastir postaje gr~ki. Ima oblik ~etvorougla s visokim utvr|enim zidinama na ~ijem vrhu su izgra|ene kelije. Veli~anstveni jedanaestougaoni Saborni hram posve}en je prazniku Sretewa Gospodweg (12. februar po Julijanskom kalendaru). Me|u svetiwama ~uvaju se tri ikone Majke Boìje. Jedna je pripadala caru Teofilu ikonoborcu i wegovoj èni Teodori. Ovu ikonu je carikonoborac u besu bacio u ogaw, ali ona nije izgorela. Druga ikona okruèna sa 28 malih ikona svetih ugodnika bila je dar imperatora Androkina, a uz male ikone ugra|ene su mo{ti odgovaraju}ih svetiteqa. Tre}u ikonu, smatra se da je doneo osniva~ bratstva iz manastira Miraleona. Ovde se ~uva i krst sa delom ìvototvornog drveta Krsta Gospodweg (koji je pripadao Konstantinu Velikom). Ovaj krst je obeleèn sa 50 minijaturnih ikona izra|enih na pergamentu po zlatnom poqu, koje su sme{tene u udubqewima u krstu. Postoje i male ikone na sklapawe, sli~ne ovim na krstu, koje su prema predawu dar Svetog Silvestra, rimskog pape, novoprosve}enom caru Konstantinu Velikom.

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:01 PM

Page 15

Sveti Pavle - arsana, ~ekaju}i brod po junskoj ki{i

Karuqa - isposnice

Na jugu Atosa Vekovima je bio srpski manastir, srpske gospode iz roda Brankovi}a, brata Vuka Brankovi}a i Arsenije (Antonije) iz vrawske vlastelinske porodice Baga{. Manastir Svetog Pavla na jugu Atosa zadu`bina je Mare Brankovi} (1401. +14. 9. 1487.) }erke despota \ura|a Brankovi}a, unuke Vuka Brankovi}a, ène turskog sultana Murata II, koja je mnogo pomagala Svetogorske manastire, posebno Hilandar, Vatoped i ovaj, Svetog Pavla. Uz pre}utnu saglasnost sultana, kome je bila po rangu druga èna na dvoru. Nisu imali dece. Ovom manastiru sultanija Mara predala je na ~uvawe komadi}e zlata, tamjan i smirnu koje su mudraci prineli na dar Vitlejemskom Mladencu Gospodu Isusu, a koji su prona|eni u Konstantinopoqskoj riznici gr~kog imperatora. Kako govori predawe, sultanija Mara je èlela da sama donese ove svetiwe u manastir Svetog Pavla i ve} se pribliàvala manastirskim zidinima kada joj je, kao i nekada carici Plakidi u manastir Vatoped, bilo objavqeno da ne naru{ava strogo Atonsko pravilo koje zabrawuje ulazak ènama u manastire Svete Gore. Na mestu predaje svetiwa monasi su podigli kapelu koju je po~etkom 20. veka odnela prole}na poplava. Godine 1928. na istom mestu podignuta je nova kapela koja i danas postoji. Posle smrti sultana, sultanija Mara, ma}eha mo}nog Mehmeda II Osvaja~a, ~iju je posebnu naklonost uìvala, ìvela je na imawu u Jeèvu blizu Drame, na putu za Svetu Goru gde je tako imala neprekinute kontakte sa monasima Svetogorskih manastira. Upokojila se u 86. godini u Jeèvu i sahrawena je u obli`wem manastiru Kosinici. Pored Poveqe koju je darivao svetogorskom manastiru Esfigmen, despot \ura| Brankovi} 1429. godine na porodi~nom portretu ìvopisani su Grgur, \ura|, Jerina i Mara Brankovi}, koja je tada imala 15. godina i to je wen jedini portret. Mo`da nije daleko dan kada }e biti potvr|eno da je i sultanija Mara posetila Svetu Goru uz saglasnost wene uprave, kao {to je to bilo dopu{teno carici Jeleni, èni cara Du{ana, kada su, beè}i od epidemije kuge, koja je tada satrla pola Evrope, na{li uto~i{te na Svetoj Gori!

Za one koji planiraju putovawe, gostinski konaci u ovom manastiru su kao i u Hilandaru, izvanredno udobni i komforni. Ovde smo proveli dva dana i dve no}i. Ta~nije, drugog dana mala grupa od nas sedam sa vodi~em, planinarom, ekspertom za Svetu Goru, Nenadom Andri}em

uputismo se u avanturu, posetu Karuqi, mestu gde vi{e od 250 monaha samuje godinama mole}i se u isposnicama za vasceli qudski rod. Skit Karuqa se nalazi na mestu nekada{we kelije Stefana Karuqskog, srpskog starca poznatog jo{ i kao Papa-kraq. Ovaj podvi`nik boravio je preko 40 godina na ovom mestu, da bi se potom preselio u manastir Slanci kod Beograda, gde se upokojio 2001. godine. Na mestu wegove izgorele kelije sada je lep skit sa crkvom posve}enom Svetom Savi. Nastojnik skita je otac Atanasije, Rus.

Ve} sama plovodba brodom do luke Karuqe pokazuje neverovatne slike pe}ina - isposnica u stenama o koje zimi udaraju bure i oluje, ledeni vetrovi i ogromne ki{e a povremeno i snegovi, a tu ìve i tihuju monasi. Tek kada smo se iskrcali i brod se udaqio vi{e stotina metara, saznali smo da je tog dana to bila jedina plovidba i da nas ~eka vi{e od 12 kilometara pe{a~ewa kozjim stazama, uz i niz merdevine, spu{tawa niz stene drè}i se za lance ugrejane na suncuâ&#x20AC;Ś Prvi susret je bio sa na{im isposnikom Simeonom koji u svojoj pe}ini ìvi ve} - ~etrdeset godina! Skoro da je zaboravio da govoriâ&#x20AC;Ś Pewu}i se na vi{e od 700 metara nadmorske visine, ispod vrha Atosa, pro|osmo pored isposnice na{eg monaha Danila koji se ovde molio - pedeset godina! Neverovatna sretawa, susreti i doìvqaji. Na ovom mestu vi{e desetina monaha i posetilaca tragi~no je zavr{ilo padom u more. Pa`qivo pogledajte, ovo nikome ne preporu~ujemo. Pewu}i se i spu{taju}i i opet pewu}i i spu{taju}i do|osmo do skita Svete Ane do kog se iz luke stiè iskqu~ivo na mulama gde smo do~ekani sa izuzetnim gostoprimstvom. NE]E[ BITI GUBITNIK AKO PADNE[, VE] AKO NE USTANE[.

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:02 PM

Page 16

Sveti Mina

Pokrov Presvete Bogorodice

KRAJ U IDU]EM BROJU

Skit Sveti Andrej

Ovde smo do{li do naj~uvenijeg svetskog centra ikonopisaca, ali smo stigli u vreme molitve tako da nismo imali mogu}nost da pogledamo wihova dela. Pri samom kraju ove avanture pro{li smo kroz Novi Skit koji pripada manastiru Sveti Pavle u koji se tako|e iz luke stiè iskqu~ivo na mulama. Slede}eg dana je bio povratak, brodom za Uranopolis (tj. Uranupolij, kako bi to pravilno trebalo izgovarati i pisati) prolaze}i pored svih manastira koje smo ve} nabrojali. U Uranopolisu „sa~ekao” nas je u luci pirg. Najupe~atqiviji objekat u Uranopolisu je pirg – kula And(r)onikos, mesto odakle se branilo i uzbuwivalo ovo tada manastirsko naseqe. Sagra|ena je jo{ u 14. veku, od strane monaha iz manastira Vatoped, za odbranu od gusarskih napada sa mora. I ako niste u stawu da zamislite kako je to za sat ili dva iza}i iz dvanaestog u dvadesetprvi vek, verujte nam i proverite! To je veliki {ok od koga je ~oveku boqe i lak{e ìvi i di{e danima posle toga. I evo, danima po povratku svi smo pod sna`nim utiscima na{e junske avanture i hodo~a{}a. Naravno svako na svoj na~in prema sopstvenim ube|ewima, nazorima i shvatawima. Na samom kraju, mo`da se pored na{eg relativno velikog broja godina - po~etak sedme decenije, uputimo u jo{ jednu avanturu da vidimo ono {to nismo ili {to smo videli samo sa broda. Ostajte u dobru i zdravqu i posvetite malo va{eg ìvotnog vremena Svetoj Gori koja ìvi petnaestak vekova… Tek! í Trivko Ti}a Savi} QUDI SU USAMQENI ZATO [TO GRADE ZIDOVE UMESTO MOSTOVA.

KADA TRA@I[ MANE, UPOTREBI OGLEDALO, A NE DVOGLED. MOMO KAPOR O POSETI HILANDARU

MESTO GDE SHVATI[ DA USPEH, NOVAC I SLAVA NI[TA NE VREDE Kao {to je govorio, putovawe na Hilandar se ne planira – jednostavno ne{to vas pozove i vi osetite da morate da odete tamo. Momo Kapor o poseti Hilandaru pisao je sa osobitim odu{evqewem, smatraju}i ga idealnim mestom za jednog pisca, koji takvu vrstu askeze i mona{tva obavqa uvek kada pi{e kwigu. elika lekcija koju sam dobio u ìvotu je lekcija iz V Hilandara. Kad ode{ na Hilandar i ostane{ neko vreme, vrati{ se potpuno oslobo|en sujete. Jednostavno shvati{ da nisi niko i ni{ta i da je to fantasti~no i da sve te gluposti kojima si robovao, uspeh, novac, slava, da to sve ne vredi ni{ta. o je takvo mesto gde se za vreme no}nog bdewa T pojavquju svi mrtvi i svi ìvi i ti se osloba|a{ tereta ovog sveta, pribliàva{ se najvi{em stepenu duhovnosti i izgleda ti besmislena re~enica koju si dotad upotrebqavao: ,,Idemo na to i to mesto, tamo se dobro jede”. To je najve}a glupost, koju sam izgovarao ~esto u ìvotu. [to kaè Kon~alovski, na poqskom ve-ceu kod wego-

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:02 PM

Page 17

Pi{e Nikola Mandi} Ppr Rotari kluba Beograd

O MO[TIMA SVETIH OTACA ILI

TRI KRATKE PRI^E SA SVETE GORE ve majke gosti su pisali: ,,Ovde se zavr{ava kulinarska umetnost gospo|e Kon~alovski”. Ne pada ti vi{e na pamet da se nervira{ {to nisi dobio neku nagradu, izgleda{ samom sebi bedan kada se seti{ da si se nervirao {to nisi zastupqen u nekoj antologiji, {to te nisu negde pozvali, a ja nikud ni ne idem uglavnom.

z blagoslov Igumana manastira Hilandara i po odoU brewu administracije u Kareji, dobili smo paso{e (diamonitirion) za boravak na Svetoj Gori pa smo Haxi Du{an, Ti}a, Milan i ja krenuli u desetodnevno pokloni~ko putovawe i obilazak svetogorskih manastira. Imali smo veliki blagoslov, sre}u i zadovoqstvo da vidimo

ilandar je mesto gde je vreme stalo. Ono tamo ni{ta H ne zna~i. U wemu su u svakom trenutku svi ìvi i svi mrtvi. U razgovoru sa kalu|erima, malo-malo, pa neko pomene oca Savu koji je rekao da sada treba raditi ovo ili ono. Pitao sam ko je otac Sava, koga tako ~esto pomiwu. Pogledali su me u ~udu: ,,Sveti Sava!”, odgovori{e u glas, kao da se to podrazumeva. On je tamo neprekidno, kao da je ìv, samo malo odsutan, kao da je oti{ao na metoh u Kakovu kod Jerisosa, pa }e da se vrati. U takvom duhovnom stawu, koje proìma ìvot u Hilandaru, ~ovek moè da ostane samo jedan dan, no} ili ~itavu godinu, ili kao neki od monaha i punih ~etrdeset, tek, hodo~asnik }e postati boqi ~ovek. To je idealno sedi{te za jednog pisca, koji takvu vrstu askeze i mona{tva obavqa uvek kada pi{e kwigu. Nije slu~ajno {to je Hilandar najstarije sedi{te na{e pismenosti i kwièvnosti, {to su tamo pisali najve}i duhovi koje ima ovaj narod.

Ispred grba Nemawi}a – Nikola, Ti}a, Hayija Snimio Milan

uop{te, kada }ete do}i u Hilandar? To putovawe se ne planira; jednostavno, ne{to vas pozove i vi osetite da morate da odete tamo i nije dobro da odete pre nego {to osetite da bi trebalo. Put u Hilandar nije turizam, ve} lekcija iz qudskosti, mogu}nost da osetite zbog ~ega se razlikujete od `ivotiwskog carstva ili carstva biznisa i politike. vi qudi koji jure za novcem, kojima je sticawe osnovS ni ciq u `ivotu, koji stalno igraju rulet i misle da su besmrtni, a onda pro~itate da su u zatvoru, ili da su umrli od infarkta, da su zaboravqeni za nedequ dana i pored obe}awa zagrcnutih na sahrani da ih nikada ne}e zaboraviti, svi oni bi morali da se zamisle, mo`da posete Hilandar i provedu tamo neko vreme, da vide da nije stvar samo u jelu i pi}u, ni sticawu, ve} u mudroj re~enici pokojnog oca Mitrofana: Na{e je samo ono {to damo drugima í

NAJVA@NIJE @IVOTNE POUKE NE STI^U SE U TRENUCIMA USPEHA, VE] U DANIMA PORAZA I PATWE.

i provedemo neko vreme u manastiru Hilandar, zilotskom manastiru Esfigmen, gr~kom manastiru Svetog Pavla kao i manastiru Kutlumu{. Jedan dan i no} smo bili u Kareji, gde smo prespavali u nekada ruskom, a danas gr~kom Skitu Svetog Andreja, posetili smo Protatsku crkvu kao i malu crkvu isposnice Svetog Save. U svakom od pomenutih manastira i crkvama imali smo blagoslov i privilegiju da stojimo, vidimo, celivamo, poklonimo i pomolimo se (a Ti}a i da ih snimi) pred nekom od najpoznatijih i najpo{tovanijih ~udotvornih ikona, pred kojima ve} vekovima pravoslavni Srbi i ostali vernici uz molitve iskazuju po{tovawe prema Presvetoj Bogorodici. Tako smo u manastiru Hilandar videli ikonu Bogorodice Trojeru~ice i be{e nam `ao {to se tih dana nije otvarala manastirska Riznica pa nismo videli ikonu Bogorodice Odigitrije, najstarije hilandarske ikone iz 1200. godine i jedine hilandarske ikone ra|ene u mozaiku. Naravno, tu je i divna ikona Isusa Pantokratora, koja zajedno sa ikonom Pantokratora iz Riznice manastira Svete Katarine na Sinaju slovi za najbli`u predstavu lika Isusa Hristosa.

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:03 PM

Page 18

U Kareji, u Protatskoj crkvi smo videli ikonu Bogorodice Dostojno Jest (Aksion Estin), glavnu ikonu za{titnicu cele svetogorske mona{ke zajednice, a na ikonostasu male crkve posnice Svetog Save, jo{ poznatiju ikonu Bogorodice Mlekopitateqnice iz 1199. godine. Ova ~udotvorna ikona se nalazi na levoj strani ikonostasa {to je presedan u vascelom pravoslavqu. Ina~e, Srpska pravoslavna crkva kanonizovala je {est ~udotvornih ikona koje su posve}ene Presvetoj Bogorodici i koje su blagodatne, jer vernima donose isceqewe, olak{awe, umiqewe, svaku blagodat telu i du{i. To su: Bogorodica Mlekopitateqnica, Bogorodica Trojeru~ica, Bogorodica Pe}ka i Ipekska, âjni~ka Krasnica, Bogorodica Bo|anska (manastir Koviq) i Bogorodica Savinska (manastir Savina kod Herceg – Novog u Crnoj Gori). Tako smo od ~udotvornih i najpo{tovanijih ikona me|u Srbima, videli dve. Eto novog razloga da odemo na hodo~a{}e jo{ jednom! U manastiru Kutlumu{ videli smo i celivali mo{ti lobawu prepodobnog Alimpija Stolpnika (obeleàva se 9. decembra a to je bila i Krsna slava pokojnog Slobodana Jankovi}a – mog kuma i jednog od osniva~a Rotari kluba Beograd). O tim mo{tima je ova pri~a, koju }u vam ispri~ati u nastavku. Pri~a prva HAXI DU[AN Pute{estvije po Svetoj Gori je, zapravo, vrlo naporno i fizi~ki zahtevno. Osim {to je brdovit teren, asfaltiranih ili kaldrmisanih puteva nema a nema ni prevoza. Jedini prevoz smo imali kada smo, u dolasku, minibusom bili prevezeni iz Arsane (pristani{ta) do manastira Hilandara i, u odlasku, iz Hilandara do Arsane Jovanice. Uz to, imali smo dosta prtqaga a „zvezda” je ba{ upekla po~etkom juna tako da je obilazak gore pomenutih manastira, skitova i drugih crkava bio pravo isku{ewe. Haxi Du{an je svaki put nosio neki prete{ki misteriozni crni ranac i od wega se nije odvajao ni pod kakvim uslovima, niti je davao da mu bilo ko pomogne oko no{ewa istog. Pored foto aparata i {tapova za pe{a~ewe koje je tako|e stalno nosio, uvek je bio posledwi u koloni. Na vru}inu se nije àlio ali na bolove u kolenima jeste. Stewao je, zastajkivao, huktao i dovikivao „sti}i }u ja vas..” a mi smo ga strpqivo ~ekali da nas sustigne. Tako jednog dana stigosmo i do manastira Esfigmen. Tu nam je posle kratkog osveèwa u debeloj manastirskoj hladovini i posle obilaska manastira, uz pratwu i nadzor monaha Simeona, Srbina ro|enog u Parizu, ponu|eno da celivamo mo{ti koje oni ~uvaju. Na na{e veliko iznena|ewe, monah je ponudio da ako me|u nama ima bolesnih, àlosnih ili trpe neke bolove, obavi molitve isceqewa ~udotvornim krstom i mo{tima. Haxi Du{an je odmah rekao da to ne smemo da propustimo i da on jedva podnosi bolove u kolenima. Mi sa rado{}u i velikim i{~ekivawem prihvatismo ponudu (osim Ti}e) a Haxi Du{an istupi prvi. U malom prostoru ispred ikonostasa, drè}i krst i pevaju}i molitvu na gr~kom, monah je vi{e puta napravio krug oko Haxi Du{anove glave, tela i nogu. Haxi Du{an je drào sklopqene ruke na drvenoj kutiji sa mo{tima i usrdno se molio, nadaju}i se da }e bolovi u kolenima uminuti i prestati. Po zavr{etku molitve i posete manastiru Esfigmen, posle plovidbe i vo`we minibusom stigli smo u Kareju i uputili se uzbrdicom i krivudavim jedva kaldrmisanim putem ka centru mesta, a zatim smo se uspeli jednom uskom

i vrlo strmom uli~icom ka maloj crkvici Isposnice Svetog Save. Na na{e ~u|ewe i nevericu, Haxi Du{an je ~ilo skakutao ispred nas sve nose}i onaj crni ranac i {tapove i poùrivao nas da ne zaostajemo. U jednom trenutku, Ti}a ga je upitao da li ga bole kolena ali je Haxi Du{an odre~no rekao da ga ni{ta ne boli. I mi smo ga jo{ nekoliko puta to isto pitali, ali odgovor je bio isti. To nas je sve vrlo obradovalo a tokom obilaska Kareje i uspona do skita Svetog Andreja mi smo kaskali za wim. Kada smo kona~no umorni u{li u na{ konak i spavaonicu, Haxi Du{an nas je okupio i rekao da ima ne{to u poverewu da nam kaè. Prvo je ponovo potvrdio da se mnogo boqe ose}a i da ga kolena ne bole a onda nas je zamolio da o ovom ~udu nipo{to ne govorimo pred wegovom suprugom Ducom!? Mi smo se iznenadili ali nam je on ispri~ao slede}e: „Znate, ne bih ja to traìo od vas, ali, trebalo mi je nekoliko godina i vi{e nalaza raznih lekara i konzilijuma da bi me Duca oslobodila obaveze odlaska na pijacu subotom i da bi mi poverovala da me kolena stvarno bole. Mislila je da foliram... A sada, ako joj vi kaète da me kolena vi{e ne bole, mora}u opet svake subote na pijacu - a to nikako ne volim!” Milan i ja smo sa razumevawem klimali glavom i obe}ali da ovu epizodu sa ~udotvornim mo{tima ne}emo pomiwati pred Ducom! Ti}a je samo }utao! í Pri~a druga NIKOLA Iako je bilo mnogo vaqanih razloga da ne po|em na ovo pokloni~ko putovawe, vi{egodi{wa èqa, podr{ka i pomo} prijateqa je prevagnula. Mu~ili su me jaki bolovi u le|ima u predelu bubrega nejasnog porekla a bio sam vrlo zabrinut i zbog nedavnog nalaza oftalmologa koji mi je konstatovao jako povi{en pritisak u levom oku, za~etak katarakte (verovatno stara~ke) i oslabqen vid – sa potrebom za novim nao~arima i za daqinu i za ~itawe. Zbog toga je Ti}a morao ~esto da vozi „mercedes” umesto mene te{e}i me da sve ono lepo {to ne}u mo}i da vidim na Svetoj Gori mo}i }u boqe da vidim na snimcima i fotografijama – i to uveli~ano! Ali, i ja sam bio u poseti manastiru Esfigmen i odmah posle Haxi Du{ana i ja sam stao ispred monaha sa relikvijama sa jedinom èqom da mi uminu bolovi u le|ima. Monah mi je sa kandilom i ~udotvornim krstom, izgovaraju}i molitvu, pre{ao oko glave nekoliko puta i uz blagoslov mi poèleo ozdravqewe. No, nisam osetio nikakvo trenutno poboq{awe, nesmaweno su me bolela le|a a uz to sam po~eo da ose}am i probleme sa alergijom. Odmah po povratku u Beograd, sa ranijim nalazima sam se ponovo uputio kod oftalmologa radi detaqnijih pregleda, odre|ivawa nove terapije i nove dioptrije. Simpati~na doktorka je u ordinaciji imala svu najnoviju opremu za dijagnostikovawe a sestra mi je ve{to sipala neke kapi posle ~ega je po~eo pregled. Izmerila mi je o~ni pritisak, pogledala o~no dno, kapilare i druge sudove, proverila dioptriju i zakazala kontrolni pregled za {est meseci. Pi{u}i stru~ni nalaz, ovako je tekao razgovor: Nikola: Uh, {ta kaète, kakav mi je o~ni pritisak? Ba{ sam zabrinut jer kaù da je to delakatan problem!? Doktorka: Pritisak vam je sasvim normalan, po 14 (nekih jedinica) u oba oka, ne morate da brinete! Nikola: Pa, da li i daqe moram da sipam one skupe kapi za regulisawe pritiska? Doktorka: Ne trebaju vam nikakve kapi! Nikola: A {ta je sa dioptrijom, da li mi trebaju nove nao~are?

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:03 PM

Page 19

Doktorka: Samo ako ose}ate potrebu. Vid vam je savr{en, vidite odli~no i na daqinu i na blizinu! Nikola: Pa, {ta sada da radim? Doktorka: Ni{ta, sve je u redu, do|ite na kontrolni pregled za {est meseci. Ako èlite! U neverici i sa nalazom specijaliste u koverti sam se uputio ku}i razmi{qaju}i da li je ova iznenadna promena i boqitak posledica blagotvornog delovawa mo{tiju Svetih Otaca i ~udotvornog Krsta? í Pri~a tre}a TI]A Pokloni~ko putovawe na Svetu Goru, Ti}a je pre svega stavio u kontekst snimawa i fotografisawa svega lepog, zna~ajnog i vrednog {to se moè videti prilikom poseta Svetogorskim manastirima i drugim mestima. Hodaju}i po Svetoj Gori, smi{qao je scenario za svoj novi dokumentarni film a u tom hodawu mi smo mu pomagali nose}i nekoliko kamera, foto aparata, baterija, puwa~a, kablova, stalaka i ostale skalamerije koju je on poneo. Prenositi tu tehniku po Atosu bilo je ve}e isku{ewe nego oti}i pe{ice od Hilandara do Esfigmena (po èènoj „zvezdi”) ili na Haxi Du{anovo insistirawe ustati u pola ~etiri ujutro kako bi uz prve zvuke klepala blagovremeno stigli na jutarwu slu`bu i liturgiju. Naravno da smo svu pomenutu opremu doneli i pred manastir Esfigmen i Ti}a je sa nama krenuo u „turisti~ko” razgledawe manastira i wegovih znamenitosti. Bez obzira na istaknuti znak zabrane snimawa, on je provla~e}i se ve{to izme|u prisutnih i izbegavaju}i pa`wu monaha snimao i snimao i - fotografisao. âk je tako podesio foto aparat da ne {kqoca kada ne{to fotografi{e pa je sve radio u potpunoj ti{ini i be{umno! Za razliku od wega, Haxi Du{anov „Nikon” se ~uje kao traktor kada {kqoca i „uvek traì blic” tako da kada god bi on èleo da slika monasi bi iznervirano tr~ali po manastiru traè}i tog neposlu{nika. E, ali zato, Ti}u nisu otkrili! Pravi profesionalni filmaxija! Kada nam je ponu|ena mogu}nost da nas monah isceli molitvom, mo{tima i ~udotvornim Krstom, Ti}a se nije ni pomerio. Ili ga to nije zanimalo ili je bio potpuno zdrav? Tek kasnije, kada smo ostali sami u mraku na{eg konaka, priznao nam je da kao osvedo~eni titoista i ateista nema mnogo razumevawa za te stvari! Mesec dana kasnije, tokom tradicionalne Klupske letwe {eme, okupili smo se ponovo u Sremskoj Mitrovici na na{oj Rotarijanskoj Regati. [estoj po redu. Tu je bilo dosta prisutnih Rotarijanaca i Rotarijanki a bila je i Duca, Haxi Du{anova supruga. Pijuckaju}i hladnu „duwu” Ti}a nam se ovako obratio: „Haxija, bre, priznaj sada, je’l te bole kolena il’te stvarno ne bole? Sve }u, bre, da ispri~am Duci! A ti Nixo, samo da zna{, uop{te ne verujem u tu tvoju pri~u da sada super vidi{! Kao fol, sada vidi{ kako su nam Rotarijanke lepe, kako im sijaju o~i i blista osmeh! Folira{ bre, re}i }u im da i daqe sve radi{ na pipawe – jer ni{ta, bre, ne vidi{!” í Epilog I dan danas, kada se Haxi Du{an i ja na|emo na Kalemegdanu, kada {etamo i pewemo se po zidinama, silazimo u bunare i lagume – mi uìvamo. Wega ne bole kolena a ja mogu da vidim svaku zgodnu damu i oko TC U{}e! Na rastanku uvek konstatujemo: Stvarno ima ne{to u mo{tima Svetih Otaca! Novo hodo~a{}e nam se sme{i! Pomolimo se! í

Rot 56-75:Rot 56-75.qxd

9/4/2017

7:04 PM

Page 20

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 76-79:Rot 76-79.qxd

9/4/2017

7:16 PM

Page 1

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 76-79:Rot 76-79.qxd

9/4/2017

7:16 PM

Page 2

FEUDALNO DRU[TVO U 21. VEKU

OSTRVO SARK Ostrvo se nalazi u jugozapadnom delu kanala Laman{, izme|u Francuske i Velike Britanije u grupi Kanalskih ostrva. analska ostrva nisu deo UjeK diwenog Kraqevstva niti krunska kolonija, nego su krunski posed britanske kraqevske ku}e. Stanovnici ostrva su britanski dr`avqani. Skoro osam vekova, od 700 – 1550. godine, ostrvo Sark je bilo ostrvo monaha, {to je okon~ano tek za vreme Stogodi{weg rata izme|u Engleske i Francuske. Monasi su prebegli u Francusku, a kraqica Elizabeta I odlu~ila je da ostrvo kolonizuje. Ovo je posledwa evropska zemqa sa feudalnim sistemom sa samo 507 stanovnika na 5,45 km2. Od 1565. godine ostrvo Sark je pod britanskim suverenitetom, a lokalni vladar, sewor je vazal britanske kraqice kojoj pla}a zakup za ostrvo, a od svojih stanovnika

Zatvor ostrva Sark sagra|en je 1856. godine i najmawi je na svetu. Me|unarodno udru`ewe „Tamno nebo” (IDA – International Dark – SkÚ Association) iz Tusona (Arizona, SAD) koja se bavi podizawem svesti o zaga|ewu svetlosti i wegovim posledicama, dodelilo je ovom ostrvu nagradu za prvo pravo „tamno nebo”. Na Sarku nema uli~nog osvetqewa, niti asfaltiranih ulica, tamo je nebo tamnije i vidi se Mle~ni put, a zvezde ovde imaju svoSewor Michael Beaumont ju ve~erwu predstavu... Jedina ulica je 800 m udaqena od luke. Xombasti put sa rupama i barama krivuda do te ulice u kojoj postoji nekoliko prodavnica. Staze vode do svih delova ostrva. Uski pojas zemqi{ta visine 100 m, poznat kao La Coupee povezuje glavno ostrvo sa Malim Sarkom. Najvi{a ta~ka Sarka je na visini od 115 m, gde se od 1571. godine nalazi vetrewa~a Le Moulin, po kojoj brdo nosi ime. Na ostrvu je zabrawena upotreba motornih vozila, a na raspolagawu su bicikli, ko~ije, traktori koje pokre}e akumulator, kao i motorizovani bicikli za stare ili onemo}ale osobe. Vozilo hitne pomo}i vu~e traktor.

ubire porez. Situacija se nije mewala dugo. Posledwi sewor, 22. po redu, Michael Beaumont, pla}ao je sve do 9. aprila 2008. godine kraqici zakup od 1,79 funti. Bio je nastawen na posedu La Seigneurie u vili izgra|enoj 1675. godine koja je pripadala wegovom pradedi, sa kamenim golubarnikom i torwem osmatra~nicom, i uìvao je doìvotne privilegije. Samo je on smeo da gaji golubove i grlice, a kod transakcija nepokretne imovine, imao je pravo na 13 deo dobiti. Ukinuto mu je i pravo da jedini na ostrvu moè da drì nekastrirane pse. Imao je i odre|ena rudarska prava na ostrvu. To je jedno od najmirnijih mesta i najnezaga|eniji deo evropskog kontinenta.

Putnici i roba sti`u trajektom iz Genzija i prevoze se od pristani{ta prikolicama koje vuku traktori. Ostrvo je posledwi bastion sredweg veka gde turizam sve vi{e donosi prihode koji su dugo zavisili samo od poqoprivrede i zanatstva. Atraktivne ba{te ovog poseda otvorene su za posetioce od ponedeqka do petka, od 10-17h, u julu i avgustu i nedeqom. Od luke u Gernziju potrebno je 45 minuta feribotom, a preko dana postoje naj~e{}e 2-3 vo`we u oba pravca. Povratna karta je 22 funte za odrasle.

Rot 76-79:Rot 76-79.qxd

9/4/2017

7:17 PM

Page 3

BIH JE LIJEVO OD RAHATLUKA, A DESNO OD SELAMETA

Na Sarku ne postoji aerodrom. Preko leta, postoji 5 vo`wi dnevno, od ponedeqka do subote i 2 vo`we nedeqom. U zimu se organizuju samo 1-2 vo`we dnevno, i to od ponedeqka do subote, iskqu~uju}i nedequ.

Ostrvo ima svoj fudbalski tim koji u~estvuje u ostrvskom {ampionatu gde se takmi~i sa najja~im klubovima. Na ~etiri posledwe fudbalske utakmice primili su – 70 golova! í

Zatvor ostrva Sark

Ja sam Ragib Nagib, jedni me zovu Ragib Najeb, a drugi Ragib Zajeb. Dolazim iz zemqe Bosne koja se nalazi lijevo od rahatluka, a desno od selameta. U mojoj zemqi jo{ traje privatizacija: ja sam za ovih deset godina privatiziro troje djece, jednu ènu, golfa „dvojku” starog 15 godina i jo{ sam uspio privatizirati jedno 20 hiqada maraka duga od kredita. Trenutno sam stopostotni vlasnik duga od dve hiqade maraka mom amixi. Od pokretne imovine imam sqede}e: nekoliko ìranata koji su toliko pokretni da ih ne mogu ufatiti ni za glavu ni za rep. Golfa ne ra~unam jer mu je crko akumulator pa ga ne mogu pokrenut. Od nepokretne imovine imam: {lagiranu majku, godi{te 1920, boja metalik ùta. Jo{ pi{em kao {to je zapovijedio Vuk Karaxi}, a ìvim kao {to je uneredio wegov prezimewak Radovan Karaxi}. Meni je èqa da napravim ku}u ali do sada sam napravio samo uku}ane tj. troje djece da ima ko u woj ìvit. Kaù da je u Bosni danas pomirewe. Ma kakvo pomirewe, |avo te odnio: ja nikad neprijatequ ne}u oprostiti {to me nije protjero iz Bosne. Mi koji smo ostali u Bosni nepro}erani u Ameriku i druge, tre}e zemqe, to im nikad ne}emo oprostiti. Zato sam ja odlu~io da osnujem Udruèwe nepro}eranih bo{waka sa zahtjevom: pro}erajte nas u Ameriku i Skandinaviju. Jer, situacija je u Bosni takva da smo ostali bez teksta ~ak i za himnu. Tako da nam himnu moè pjevati i udruèwe nijemih i gluhonijemih í

[ERLOK HOLMS I DR VOTSON NA KAMPOVANJU Posle obilne ve~ere i boce dobrog vina, zavla~e se u vre}e za spavawe u svom {atoru i tonu u san. Nakon nekoliko sati, Holms se budi i isti ~as protrese svog kolegu. [erlok Holms: Votsone, pogledajte nebo i recite mi {ta vidite. Votson: Vidim milione i milione zvezda. [erlok Holms: [ta iz toga zakqu~ujete? Votson: Astronomski, to mi ka`e da postoje milioni galaksija, mogu}e i milijarde planeta. Astrolo{ki, prime}ujem da je Saturn u Lavu. Vremenski, zakqu~ujem da je otprilike tri ujutru. Teolo{ki, vidim da je Bog svemo}an, a mi smo mali i bezna~ajni. Meteorolo{ki, mislim da }emo sutra imati krasan dan. A vi, Holms, {ta vi zakqu~ujete? [erlok Holms ne odgovori odmah, ali posle jednog minuta viknu: - Votsone, vi ste kreten - maznuli su nam {ator! í

Rot 76-79:Rot 76-79.qxd

9/4/2017

7:18 PM

Page 4

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 80-81:Rot 80-81.qxd

9/4/2017

7:20 PM

Page 1

ISPOVEST MONAHIWE SPC MATI JOVANE

NIKO ME NIJE NI POPREKO POGLEDAO, IAKO JE MOJ DEDA BOMBARDOVAO SRBE! ako svi znaju da sam, ni kriva ni I du`na, potomak nema~kog generala Aleksandra Lera, za protekle

Tek tada je, kaè mati Jovana, svima postalo jasno za{to je veliki Gete u~io srpski jezik, za{to je s tolikom qubavqu i po{tovawem tri decenije, koliko sam monahiwa, primao i podràvao Vuka Karaxinikada u Srbiji nisam doìvela nika}a, i za{to je Bizmarku posledwa kvu neprijatnost. Niko me nije ni pore~ na samrtni~koj posteqi bila: preko pogledao niti mi je uputio bi„Srbija”. lo kakvu ru`nu re~. Pre bih rekla da – Na{ pastor nam je govorio o srpose}am neku dodatnu toplinu i srda~skim juna~kim epskim pesmama kao nost u opho|ewu, kao da ovaj narod venajve}em kulturnom blagu Evrope i like du{e i srca, na diskretan na~in sveta – pri~a na{a sagovornica. èli da kaè: Ma znamo da ti nisi ni– Vi{e ih je prepri~avao i skre{ta kriva, ose}aj se slobodno. Mi te tao pa`wu na to da su one neprevovolimo! dive i da se jedino mogu razumeti na srpskom jeziku. Savetovao nam je da ako svoju uzbudqivu i ~udesnu Mati Jovana u~imo srpski jezik, kako bismo se ìvotnu pri~u, zapo~iwe Sibila Ler (62), potomak generala Aleksandra Lera. Ro|ena u uverili u tu svojevrsnu ~aroliju umetnosti pred ~ijom leuglednoj aristokratskoj porodici u Nema~koj, sada je smerna potom se do zemqe poklonio vajmarski genije. monahiwa Jovana u manastiru Soko kod Qubovije, u Eparhiati Jovana kaè da je to u woj rodilo èqu da upozna ji {aba~koj. „taj mali veliki narod i da se pribliì wegovom du– Voqom Bo`jeg promisla, ja imam dve otaxbine: Nema~ka je fizi~ka, a Srbija moja duhovna otaxbina – kaè hu i kulturi”. U manastiru Himelstiru kod Hildeshajma monahiwa Jovana. – Kao {to je po istinitim re~ima Go- prvi put je u{la u pravoslavnu crkvu i prisustvovala svespodwim: „Du{a prete`nija od tela”, tako je mome srcu toj liturgiji, koju je tada sluìo vladika Lavrentije, tada{wi srpski episkop za Zapadnu Evropu i Australiju. blià moja duhovna otaxbina Srbija. – To je bio neopisiv i nezaboravan doga|aj – se}a se maodeqena ose}awa o poreklu dugo su je, kaè, priti- ti Jovana. skala i saplitala. Sve dok u besedi patrijarha Pavla – To je bilo moje duhovno za~e}e. Moje pravoslavne blau Manastiru Svetog Nikole na Sokolu nije ~ula, za wenu govesti. Tada sam na{la sebe i svoj novi dom. Na zemqi i du{u lekovite re~i: „ôvek ne moè da bira vreme i me- na nebu. I ukoliko bi trebalo da ozna~im najva`nija ili, sto u kojem }e se roditi i ìveti. Od wega ne zavisi ni od lai~ki re~eno, najsre}nija tri dana u svom ìvotu, to bi kojih roditeqa, ni od kog naroda }e se roditi. Ali od we- bili: prvi, kad sam prihvatila pravoslavqe kao svoju vega zavisi kako }e u ìvotu postupati: da li kao ~ovek ili ru. Drugi: kad sam posle vi{e godina isku{eni~kog ìvokao ne~ovek. Ma gde bio i ma gde ìveo.” ta primila mona{ki ~in i svoje svetovno ime Sibila – Tada sam razumela da ~ovek kroz ìvot i vreme putu- promenila u mona{ko Jovana. I tre}e: kad sam dobila je putevima Bo`jeg promisla. Rodi se u jednom mestu a ce- srpsko dràvqanstvo. loga ìvota traga za nekim svojim predodre|enim meNikad ne}u zaboraviti dan kada se, posle uobi~ajenih stom. Ne smiri se dok ga ne prona|e, ili dok ono ne pri- dugih birokratskih procedura, u mojim rukama na{la drazove wega – pri~a nam mati Jovana. ga srpska li~na karta. To mi je bilo uzvi{enije nego da sam – Ro|ena sam u staroj i uglednoj nema~koj aristokrat- dobila diplomu Oksforda ili Sorbone. I gle paradoksa! skoj porodici Ler, koja pripada protestantskoj evangeli- To je bilo u ono vreme kada su mnogi u ovoj zemqi sawali o sti~koj crkvi. Moj nadle`ni sve{tenik i prvi verou~i- tome da dobiju nema~ku vizu ili paso{ i da odu odavde. teq bio je u~enik i po{tovalac ~uvenog Mnogi je, kaè, pitaju {ta ju je tako Episkop šaba~ki Lavrentije pastora Fridriha Giznedorfa iz Evensna`no privuklo pravoslavqu. burga kod Osnabrika, koji je, neposred– Na prvom mestu, lepota pravoslavno posle rata, u maju 1945. godine, izgone svete liturgije i ostalih svetih bovorio ~uvenu besedu o Srbima. gosluèwa – kaè na{a sagovornica. Od wega sam slu{ala o jednom narodu – Zatim pravoslavni smisao monakoji je u Drugom svetskom ratu izvojevao {kog postriga, posta i vrlinskog podnajve}u pobedu: „Pobedu du{e, pobedu viga u hri{}anskom ìvotu, ali i prasrca i po{tovawa, pobedu mira i hrivoslavna umetnost, ikonopis, drevne {}anske qubavi.” Jer, kad je rat zavrfreske i pravoslavna duhovna muzika, a {en i kad su pukle logorske ìce, na neiznad svega, lepota srpske svetosavske ma~koj zemqi se na{lo 5.000 ìvih srpdu{e i lepih srpskih narodnih obi~aja. skih kostura. Svi su o~ekivali wihov Naro~ito harizma krsne slave. Ja sam opravdani gnev i osvetu, jer su nema~ki izabrala za svoju krsnu slavu praznik vojnici u wihovoj zemqi ubijali sto SrSveta tri jerarha, 12. februara. Slaba za jednog nema~kog vojnika. To se nije vim sve~ano i torànstveno kao prava desilo. Naprotiv, oni su milovali neSrpkiwa. ma~ku decu, davali im bombone, razgovaWena neobi~na ìvotna sudbina podrali sa Nemcima kao sa svojom bra}om… stakla ju je da se pozabavi odnosima Sr-

Rot 80-81:Rot 80-81.qxd

9/4/2017

7:20 PM

Page 2

ba i Nemaca kroz istoriju. U Srbiji se, pri~a nam mohaniwa, spomiwe da je Stefan Nemawa u Ni{u do~ekao Fridriha Barbarosu na tre}em krsta{kom pohodu, i da je nema~ki vojskovo|a za trpezom jeo prstima a Nemawa zlatnim escajgom. – I to je ~iwenica – ka`e mati Jovanina. – Me|utim, malo je poznato ono va`nije, da je Barbarosa oboleo na tom putu od te{ke bolesti i da ga je Sveti Sava, tada princ Rastko, iscelio od bolesti svojom usrdnom molitvom. Veliki srpski vojskovo|a Pavle Juri{i} [turm bio je nema~kog porekla, a slavni srpski komandant @ivojin Mi{i} bio je o`ewen Nemicom Lujzom. Nikada, razume se, ne zaboravqam onu drugu, tamnu stranu medaqe, velike zlo~ine i krvoproli}a koje su nema~ki okupatorski vojnici u vi{e navrata ~inili po Srbiji. Stidim se i lijem gorke pokajni~ke suze i prinosim Gospodu molitve za moje sunarodnike zbog wihovih te{kih zlo~ina i nedela. ospod ju je, nastavqa mati Jovana, doveo ovde u ovu mu~eni~ku i svetu zemqu, po kojoj je vojska wenih predaG ka ru{ila gradove i sela, pqa~kala i ubijala, po~inila

– Sluìm Gospodu i prisluùjem, u okviru svojih fizi~kih i duhovnih mo}i, svom duhovnom ocu vladici Lavrentiju. Srela sam veliki broj sve{tenika i duhovnih pastira {irom sveta. @elim da posvedo~im da je vladika po svojoj dobroti i plemenitosti svoje hri{}anske du{e neuporediv. Uverena sam da je on najugledniji i najomiqeniji vladika u celom hri{}anskom svetu. ovana, kako kaè, èli da podseti wene drage Srbe na Jprema jednu osobinu nema~kog naroda kada su u pitawu odnosi Srbima i ostalim narodima, koju je ta~no uo~io Sveti vladika Nikolaj, koji je dobro poznavao duh germanskog plemena. – Nemci cene Srbe, ali ih ne vole. Nemci ne vole one narode kojima se dive. Tu su, pored Srba, Francuzi i Englezi. A one koje vole, wih preziru. U tu grupu spadaju Hrvati, Bugari, Italijani… Potomci starih tevtonskih ratnika preziru podani~ki mentalitet fukare. Rusa i Amerikanaca se pla{e. Svaka ptica ima svoga kopca í Izvor: Ve~erwe novosti

nezapam}ene zlo~ine nad srpskom neja~i, sejala strah i smrt, àrila i palila… – Od tog plamena ostao je sada samo jedan slaba~ak plami~ak, ja, smerna monahiwa Jovana, koja gorim kao kandilo pred ikonom Srbije i prinosim suzne molitve u znak pokajawa za sva sagre{ewa nema~kog naroda, koji mi je podario fizi~ko tro{no qudsko telo, a za napredak, sre}u i blagoslov mog divnog srpskog naroda u kome sam se duhovno rodila, koji mi je podario ve~na i neprolazna nebeska blaga – govori mati Jovana. – Svakodnevno blagodarim Gospodu na tom velikom daru, i srpskim svetiteqima i prosvetiteqima – Svetom Savi i Svetom vladici Nikolaju, ~iji me svetli primeri i dela vode i rukovode u mome duhovnom ìvotu u pravoslavqu. – Ve} tridesetak godina ìvim u Srbiji, u svojoj duhovnoj otaxbini u srpskom manastiru Soko – kaè mati Jovana.

GENERAL ALEKSANDAR LER PO OCU NEMAC, PO MAJCI PRAVOSLAVAC Aleksandar Ler, koga su zvali Sa{a, ro|en je 20. maja 1885. godine u mestu Turn Severin. Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odli~no je govorio ruski, srpski, rumunski i ma|arski jezik. Sredwu {kolu poha|ao je u Pan~evu. U Prvom svetskom ratu u~estvuje na strani Austrije i komanduje austrougarskim bataqonom u borbama protiv Srba. Rawavan je dva puta. Jedno vreme je bio komandant 85. pe{adijskog puka stacioniranog u Vi{egradu. ^in majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata. Posle rata, aktivno usavr{ava svoja vojni~ka znawa. U ~in potpukovnika je unapre|en 1921, a u ~in pukovnika 1928. godine. General-major postaje 1934. godine. Jedan je od trojice biv{ih austrijskih oficira (pored Erharda Rausa i Lotara Renduli}a) koji su unapre|eni u ~in general-pukovnika nema~kog Vermahta. Tokom Drugog svetskog rata je bio komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Var{avu i Beograd. U~estvovao je u borbama za Krit i na Isto~nom frontu, pre nego {to je 1942. godine postavqen za komandanta Jugoistoka. Tvorac je planova operacija „Vajs” i „[varc”. Komandovao je Grupom armija E pri povla~ewu iz Gr~ke kroz Jugoslaviju. Zarobqen je maja 1945. godine. Za ratne zlo~ine osu|en je 1947. godine na smrt. Streqan je 26. februara iste godine u Beogradu.

Aleksandar fon Ler

Zarobqenog Aleksandra Lera sprovode u [tab 14. udarne divizije, 14. maja 1945. godine.

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:23 PM

Page 1

SVADBA KOJA JE ZASENILA SJAJ EVROPSKIH DVOROVA

VOQENA NARODNA KRAQICA ada su uàsi Prvog svetskog rata po~eli polako da blede i kaK da je stvorena Kraqevina SHS, Aleksandar Kara|or|evi} ve} je bio „stari momak” - imao je 34 godine i od 1921. godine bio je kraq, ali bez kraqice. Zato je stvar wegove ènidbe ubrzo postala ne samo li~na stvar mladog monarha ve} i ozbiqno dràvno pitawe. Kako ven~awe monarha nikada nije samo wegova li~na stvar, u izbor supruge za jugoslovenskog kraqa ukqu~io se i politi~ki vrh novostvorene dràve. Glavno pitawe je bilo da li kraqica treba da bude „iz naroda” ili je boqe izabrati neku princezu ili kwegiwu sa evropskih dvorova. Kako je u dinastiji Kara|or|evi} do tada preovladavao obi~aj da se vladari ène Srpkiwama, zakqu~eno je da bi dobro bilo da kraq Aleksandar izabere „strankiwu” i tako istovremeno „oplemeni dinastiju” i podigne me|unarodni ugled kraqevine. Dràvne provodaxike tako su se razmilele po dvorovima Starog kontinenta i izbor je uskoro pao na rumunsku princezu Mariju, jednu od najlep{ih i najobrazovanijih princeza tada{we Evrope. Ova dama je osim lepote i obrazovawa imala i veoma visoko poreklo - ro|ena je kao tre}e dete rumunskog kraqa Ferdinanda, wena baka po majci je bila sestra ruskog cara Aleksandra III, a deda po majci drugi sin britanske kraqice Viktorije.

Imala je nadimak Miwon, a {kolovala se na najpresti`nijim {kolama. Osim rumunskog govorila je te~no engleski, nema~ki i francuski jezik. Srpski prosci odmah su pohitali na rumunski dvor. Iako je re~ bila o „ugovorenom braku” pri~a ka`e da je princeza pristala ~im su joj pokazali fotografije kraqa Aleksandra. I ne samo to! Marija je odmah po~ela da u~i srpski jezik i do trenutka polaska za Beograd ve} je vladala osnovama i mogla je da se sporazumeva.

Nepoèqni gosti Kada je sve bilo ugovoreno, beogradski zvani~nici su se bacili na spremawe ven~awa i ure|ewe grada. Organizacija je poverena na{em proslavqenom komediografu Branislavu Nu{i}u, tada upravniku Umetni~kog odseka Ministarstva prosvete. Svadba je zakazana u relativno kratkom roku, a bilo je potrebno sve spremiti za dolazak velikog broja stranih zvanica. Na kraqevsku svadbu u Beogradu svoje izaslanike poslale su mnoge dràve. Predstavnike su poslali ~ak i Persija, pa i daleki Japan, a doputovao je i gost iz Austrije, sa kojom je do pre ~etiri godine Srbija ratovala. Jedini kojima je bio zabrawen dolazak bili su Bugari... se}awe na zlo~ine koje je nad Srbima po~inila ova vojska tokom Prvog svetskog rata bilo je jo{ uvek suvi{e sveè i o~igledno ja~e od diplomatske etikecije. Kako bilo, bilans je na kraju delovao skoro nestvarno - 24 sata uo~i ven~awa u Beograd je doputovalo vi{e od 20.000 qudi! Svadba je zakazana za 6. jun 1922. godine.

Ven~awe iz bajke Po mladu i wene roditeqe, niz Dunav do Or{ave, kraq je uz ogromnu pratwu poslao svoju jahtu „Aleksandar”. Pristajawe broda u luku u Beogradu pozdravili su topovi sa Kalemegdana sto jednim plotunom, a svoju izabranicu, tasta i ta{tu do~ekao je i mlado`ewa Aleksandar.

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:24 PM

Page 2

Novom limuzinom kraq je odveo verenicu u dvorske odaje. Ven~awe je bilo zakazano za sutradan. Kaù da je omiqenost budu}e kraqice Marije u narodu po~ela onog trenutka kada je sa balkona Starog dvora, nakon {to je prvi put do{la u svoju novu domovinu, okupqene pozdravila na srpskom rekav{i: „Ja vam od srca blagodarim!” Lepu, po posledwoj modi obu~enu princezu, stotine hiqada Beogra|ana i zvanica, ispratilo je ovacijama, a one su se nastavile i sutradan. Na ven~awu u Sabornoj crkvi, na patrijarhovo pitawe uzima li Aleksandra za muà, Marija je na srpskom rekla: „Ho}u! Da!” „Na ven~awu u Sabornoj crkvi mlada je imala belu haqinu duga~kog {lepa. Na glavi je imala mladena~ki venac od mirte, usa|en na drugom vencu od zlatnog tila, koji se zrakasto pruào preko {lepa. Oko vrata je imala {irok |erdan krupnih plavih smaragda i dijamanata. Preko ramena je nosila lentu belog orla. Duga~ki {lep pridràvali su joj mla|i ro|aci i ro|ake plave krvi. Iza mladenaca, kraq Ferdinand nosio je uniformu rumunskog |enerala sa svim dekoracijama i mar{alskom palicom u desnoj ruci. Rumunska kraqica je bila u divnoj lila haqini od tila sa tokom iste boje, oko koje su se nizali grozdovi u istom tonu. Dodatno ju je krasio ~uveni |erdan bisera. Na prstima je imala odgovaraju}e dekoracije, s lentom Svetog Save. U povorci su sledili kum, sin engleskog kraqa i potowi kraq Albert, u uniformi engleskog kapetana avijacije, veseo i nasmejan, i stari svat knez Arsen, Aleksandrov stric. Deveri u sve~anim oficirskim uniformama bili su knezovi Pavle i crnogorski Nikola.” (Iz onda{wih novina)

su skladno i povu~eno, a brak je krunisan trojicom sinova – Petrom, Tomislavom i Andrejem. Kraqici Mariji nije trebalo mnogo da svojom elegancijom i prefiweno{}u kupi srca dama Beograda. Ali i vi{e od toga - wu su volele i obi~ne ène, gra|anke podjednako kao i seqanke, a ona im je vra}ala otvaraju}i {kole, bolnice, obdani{ta i poklawaju}i novac dobrotvornim udruèwima. Bila je veliki pokroviteq Kola srpskih sestara, a vrednim, siroma{nim |acima pomagala da nastave {kolovawe. Sre}u kraqice Marije pomutila su dva doga|aja. Prvi se dogodio u utorak 9. oktobra 1934. godine kada je u atentatu u Marsequ, prilikom wegove zvani~ne posete Francuskoj ispred Palate Burze, u 16 ~asova i 20 minuta ubijen kraq Aleksandar. Kraqica je dostojanstveno i nemo podnosila svoju bol postav{i sa 34 godine udovica sa tri sina, od kojih je najstariji imao 11 i trebalo je da postane kraq. Crninu je nosila dve godine potpuno se za to vreme okrenuv{i obrazovawu svojih sinova i dobrotvornom radu. U godinama koje su usledile ona je preuzela brigu o Dru{tvu Crvenog krsta, potpisala Povequ o pravima deteta i darovala na desetine humanitarnih organizacija. Kraqica Marija je li~nim sredstvima pomogla zidawe De~je klinike u Tir{ovoj ulici i Instituta za onkologiju. Drugi doga|aj koji }e nepovratno izmeniti ìvot „narodne kraqice” bio je po~etak Drugog svetskog rata i wen odlazak iz Jugoslavije 1941. godine. Kako je istorija pokazala, taj odlazak je bio – zauvek! í

Posle sve~anog ru~ka, tek ven~ani par prisustvovao je vojnoj paradi, a organizovana je i prijateqska fudbalska utakmica reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Iste ve~eri, u sve~ano oki}enom vozu, kraqevski par je otputovao na medeni mesec u Sloveniju, na Bled.

Kraqevski par za ugled Kraqica Marija i kraq Aleksandar uskoro su postali uzor za sve evropske kraqevske parove. @iveli

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:25 PM

Page 3

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:25 PM

Page 4

TAJNA PREBIVALI[TA ANUNNAKIJA, TVORACA ^OVEKA

MISTERIJA SKRIVENIH KOLOSALNIH DREVNIH GRADOVA ISPOD PIRAMIDA U EGIPTU

LO IJE DE OVO NKIH RUKU! LJUDS t Herodo

Da bi se u potpunosti shvatile tajne informacije u Bibliji, va`no je shvatiti veli~inu sistema podzemnih tunela i s wima povezanih prostorija koji se nalaze ispod povr{ine platoa sa piramidama.

Crantor (300. pre na{e ere) je tvrdio da su u Egiptu postojali nekakvi podzemni kameni stubovi sa uklesanim podom. U svojoj poznatoj studiji o misterijima, posebno onima Egip}ana, Haldejaca i Asiraca, Iamblichus, sirijski predstavnik Alckandrijske {kole misti~nih i filozofskih u~ewa, zabeleìo je ove informacije o prolazu do velike piramide koji vodi kroz telo Sfinge: „Tragove tog ulaza, koji je danas zatrpan peskom i otpacima, jo{ uvek se moè primetiti medu predwim nogama kle~e}eg kolosa. Nekad je bio zatvoren bronzanom kapijom ~iju su tajnu bravu znali koristiti samo Magi. ûvalo ju je javno po{tovawe, i neka vrsta verskog straha odràvala je wenu neoskrnavqenost boqe nego {to bi to mogli naoruàni ~uvari. U utrobi Sfinge izdubqene su galerije koje vode do podzemnog dela Velike Piramide. Te su galerije bile tako ve{to isprepletene na svom putu do piramide da se svako ko bi tim prolazom krenuo bez vodi~a postepeno i neizbe`no vra}ao na po~etnu ta~ku ”. drevnim sumerskim cilindri~nim otiscima zabeleèno je U da je tajno prebivali{te Anunnakija bilo „jedno mesto pod zemqom, do kojeg se dolazi kroz tunel, ~iji je ulaz skriven peskom i onim {to zovu Huvana, wegovi zubi poput zmajskih zuba, wegovo lice je lice lava ”. Taj neobi~an stari tekst, naàlost sa~uvan u fragmentima, dodaje da „On (Huvana) nije u stawu da ide napred, niti mo-

onome {to se doga|alo ispod peska pre nekoliko hiqada godina u dana{wim kwigama o istoriji nema podataka, a O to potvr|uju i otkri}a do kojih se do{lo tokom posledwih osamdesetak godina. Oaza Fajum, tek nekoliko kilometara van granica Memfisa, neobi~no je zanimqivo mesto. U toj bujnoj, plodnoj dolini, faraoni, koji su sebe nazivali „gospodarima kraqevskog lova”, hvatali su ribu i divqa~. Jezero Moeris nekad se grani~ilo s Fajumskom oazom, i na wegovim obalama nalazio se slavni lavirint za kojeg je Herodot rekao da ga „beskrajno zadivquje”. Lavirint je imao 1.500 soba i jednaki broj podzemnih prostorija u koje gr~kom istori~aru nije bilo dopu{teno da u|e. Prema sve{tenicima lavirinta „hodnici su bili zbuwuju}i i zamr{eni”, kako bi bili sigurno mesto za svitke koji su bili skriveni u podzemnim prostorijama. Ogromni kompleks posebno je zadivio Herodota, i on je o toj gra|evini pisao s divqewem i po{tovawem: „Tamo sam video 12 pravilno raspore|enih palata, me|usobno povezanih prolazima, koje su imale nekoliko terasa i bile pore|ane oko 12 sala. Te{ko je poverovati da su delo qudskih ruku. Zidovi su prekriveni reqefima, a svako je dvori{te sa velikim ukusom sagra|eno od belog mermera i okruèno kolonadom. Blizu ugla gde zavr{ava lavirint nalazi se piramida, osamdeset metara visoka, s ogromnim isklesanim likovima ìvotiwa i s podzemnim prolazom kojim se u wu moè u}i. Iz vrlo pouzdanih izvora saznao sam da podzemne prostorije i prolazi povezuju ovu piramidu s piramidama u Memfisu”. Piramide u Memfisu bile su piramide u Gizi, jer je Giza izvorno bila zvana Memfis. Mnogi drevni autori potvrdili su istinitost Herodotovog opisa podzemnih prolaza koji povezuju piramide, i wihovi dokazi bacaju sumwu na pouzdanost tradicionalno predstavqene egipatske istorije.

è i}i nazad”, ali oni su mu se pri{uqali s le|a, i put do „Annunakijevog tajnog prebivali{ta” vi{e nije bio blokiran. Sumerski zapis verovatno pruà opis Sfinge s lavqom glavom u Gizi, i ako je to golemo stvorewe sagra|eno kako bi {titilo ili skrivalo drevna stepeni{ta i prolaze koji vode do podzemnih nivoa pod wim i oko wega, tad je wegova simbolika bila vrlo prikladna. Lokalna arapska predawa tvrdila su da se ispod Sfinge nalaze tajne odaje s blagom ili ~arobnim predmetima. Ta su verovawa imala podr{ku u zapisima rimskog istori~ara Plinija iz prvog veka nove ere, koji je pisao da je duboko pod Sfingom skriven „grob vladara zvanog Harmakhis u kojem su golema blaga”. Zanimqivo je da su samu Sfingu nekad zvali „Velika Sflnga Harmakhis koja ~uva straù od vremena Horusovih sledbenika”. Rimski istori~ar Ammianus Marcellinus iz ~etvrtog veka objavio je tekstove o postojawu podzemnih tunela koji su, kako se ~ini, vodili do unutra{wosti Velike piramide: „Natpisi za koje su drevni tvrdili da su bili uklesani u zidove odre|enih podzemnih galerija i prolaza bili su napravqeni duboko u

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:26 PM

Page 5

je ~ovek ne moè opisati zbog straha da qudi ne posumwaju u wegovu inteligenciju… pa ipak, ja sam ih video”. U istom je veku drugi pisac, Muterdi, zabeleìo jedan bizarni incident koji se dogodio u tesnom prolazu ispod Gize, gde je grupa qudi ostala uàsnuta videv{i kako su susednog ~lana wihove druìne zgwe~ila kamena vrata koja su, sama od sebe, iznenada izletela iz zida prolaza i zatvorila hodnik pred wima. Herodot je rekao da su mu egipatski sve{tenici izrecitovali staru predaju o tome kako su izvorni graditeqi Memfisa „stvarali podzemne odaje”. Zato najstariji zapisi spomiwu mogu}nost postojawa neke vrste prostranog sistema prostorija ispod povr{ine podru~ja koje okruùje Sfingu i piramide. Ti stari zapisi dobili su potvrdu kad je 1993. godine tokom seizmolo{kog pregleda na nalazi{tu otkriveno postojawe velike {upIjine. To otkri}e je izneseno pred javnost u dokumentarnom filmu „The misteri of the Sphink” (Zagonetka Sfinge), tamnoj unutra{wosti kako bi se osiguralo da se drevna mudrost ne izgubi u potopu ”. Rukopis kojeg je sastavio arapski pisac Altelemsani ~uva se u Britanskom muzeju, i u wemu se spomiwe postojawe dugog, kvadratnog, podzemnog prolaza izme|u Velike piramide i reke Nil, s nekom „~udnom stvari” koja spre~ava pristup Nilu. Opisan je i slede}i doga|aj: „U danima Ahmeda Ben Toulouna, druìna je u{la u veliku piramidu kroz tunel i otkrila u jednoj prostranoj prostoriji pehar od stakla neobi~ne boje i teksture. Dok su napu{tali piramidu izgubili su jednog ~lana, i kad su se vratili da ga potraè, on se pred wima pojavio go i smeju}i se rekao – „Ne sledite i ne traìte me” – a zatim je otr~ao nazad u piramidu. Wegovi drugovi primetili su da je bio za~aran. Nakon {to je ~uo za neobi~ni doga|aj pod piramidom, Ahmed Ben Touloun izrazio je èqu da vidi stakleni pehar. Tokom ispitivawa, napunili su pehar vodom i izvagali ga, zatim su ga ispraznili i ponovno izvagali. prikazanom pred publikom od 30 miliona qudi na televizijskoj stanici NBC kasnije iste godine. ostojawe prostorija ispod Sfinge dobro je poznata ~iweniP ca. Egipatske vlasti potvrdile su da je 1994. godine do{lo do jo{ jednog otkri}a; to je iskopavawe bilo najavqeno novin-

Istori~ar je zapisao da su „utvrdili da je jednake teìne kad je prazan i kad je pun vode”. Ako je hronika ta~na, nedostatak razlike u teìni pruà posredni dokaz postojawa izvanredne nauke u Gizi. Prema Masoudiu, mehani~ke statue sa neverovatnim sposobnostima ~uvale su podzemne galerije ispod Velike piramide. Ovaj opis napisan pre hiqadu godina podse}a na kompjuterizovane robote kakvi se danas prikazuju u nau~no-fantasti~nim filmovima. Masoudi kaè da su automati bili programirani da budu netolerantni, jer su uni{tili sve „osim onih koji su se svojim pona{awem pokazali dostojni propu{tawa”. Masoudi je tvrdio da su „pisani izve{taji o mudrosti i dostignu}ima u raznim umetnostima i naukama bili skriveni duboko, kako bi bili sa~uvani kao arhiv za dobrobit onih koji }e ih kasnije mo}i razumeti”. To je fantasti~na informacija, jer je mogu}e da su od Masoudijevog vremena naovamo „dostojne” osobe videle misteriozne podzemne odaje. Masoudi priznaje: „Video sam stvari ko-

skim ~lankom pod naslovom „Zagonetni tunel u Sfingi”: Radnici koji su obnavqali tro{nu Sfingu otkrili su drevni prolaz koji vodi duboko u telo zagonetnog spomenika. G. Zahi Havas, upravnik spomenika Gize, rekao je nedvosmisleno da je tunel vrlo star. Ipak, name}u se neka pitawa: Ko je izradio prolaz? Za{to? I gde on vodi…? G. Havas je rekao da nema nameru da ukloni kamewe koje zatvara ulaz. Tajni tunel prodire u Sfingu sa severne strane, otprilike na pola puta izmedu Sfinginih ispruènih kanxi i wenog repa. Popularno verovawe da je Sfinga pravi ulaz u veliku piramidu s iznena|uju}om ìlavo{}u odràlo se do danas. To je verovawe bilo potvr|eno i 100 godina starim mapama koje su izra|ivali masonski i Rozenkrojcerski sve{tenici, na kojima je Sfinga bila ornament koji se nalazio iznad dvorane koja je zrakastim podzemnim prolazima povezana sa svim piramidama. Ti su crteì napravqeni po informacijama koje je izvorno otkrio osniva~ dru{tva Ruìnog Krsta, Kristian Rosenkrojc, koji se, prema verovawu, probio do „tajne odaje pod zemqom” i tamo prona{ao biblioteku s kwigama punim tajnog znawa. Skice su nastale na osnovu informacija koje su posedovali arhivari {kola misterija pre nego {to je 1925. godine po~elo ra{~i{}avawe peska koje je otkrilo skrivena vrata do davno zaboravqenih prijemnih dvorana, malih hramova i drugih podzemnih prostorija. Znawe {kola misterija bilo je dopuweno serijom izvanrednih otkri}a 1935. godine koja su pruìla dokaze za postojawe dodatnih prolaza i odaja koje se prepli}u ispod pira-

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:26 PM

Page 6

mida. Mnoge stvari ukazuju na to da je kompleks u Gizi sagra|en sa namerom da bude struktura koja }e direktno povezati Sfingu, Veliku piramidu i Hram Sun~evih qudi, ispod i iznad zemqe. Odaje i prolazi koje su otkrili seizmografi i radar za podzemna posmatrawa (GPR) posledwih nekoliko godina potvrdili su ta~nost planova. Egipat tako|e uspe{no koristi sofisticirane satelite za otkrivawe arheolo{kih nalazi{ta ispod povr{ine tla u Gizi i na drugim mestima. o~etkom 1998. godine po~ela je upotreba novog sistema za P otkrivawe, i precizno je odre|ena lokacija 27 jo{ neistraènih nalazi{ta na pet podru~ja. Deset od tih nalazi{ta sme{teno je na isto~noj obali Luksora, a ostala su u Gizi, Abu Ravashu, Sakari i Dashuru. Na slici podru~ja Gize vidi se skoro neshvatqivi broj tunela i odaja kojima je ispresecano celo podru~je, koji se me|usobno ukr{taju i prepli}u ~ine}i mreù {to se prostire celim platoom. Projekat traèwa i merewa iz svemira egiptolozima je omogu}io da utvrde lokaciju ve}ih nalazi{ta, mesto gde se verovatno nalazi ulaz i veli~inu prostorija pre nego {to se po~ne sa iskopavawima. Pa`wa je posebno usmerena na tri tajne lokacije: jedno podru~je u pustiwi nekoliko stotina metara zapadno-jugozapadno od izvorne lokacije Crne piramide, oko koje se gradi golemi sistem betonskih zidova visokih sedam metara koji pokrivaju osam kvadratnih kilometara; drevni putevi koji su povezivali hram u Luksoru s Karnakom; i „Horusov Put” preko severnog Sinaja. Me|u misticima ili pripadnicama {kola egipatskih misterija, postojala su predawa koja kaù da je Velika piramida velika po mnogo ~emu. Uprkos ~iwenici da se u wu nije u{lo do 820. godine, tajne {kole prehri{}anskog Egipta insistirale su na tome da im je wena unutra{wost dobro poznata. Neprestano su tvrdile da ona nije grobnica ili grobna komora bilo kakve vrste, osim {to je imala jednu komoru za simboli~ku sahranu kao deo rituala inicijacije. Prema misti~kim predajama, u unutra{wost se ulazi postepeno i u etapama kroz podzemne prolaze. Navodno su se na kraju svake faze napredovawa nalazile razli~ite odaje, a najvi{u i kona~nu fazu inicijacije predstavqalo je ono {to se danas zove Kraqeva odaja. Malo po malo, predawa {kola misterija bila su potvr|ivana arheolo{kim otkri}ima, jer je 1935. godine utvr|eno da je postojala podzemna veza izmedu Sfinge i Velike piramide, i da je tunel povezivao Sfingu s drevnim hramom sme{tenim ju`no od we – kojeg danas zovu Hram Sfinge. Kad se obimni jedanaestogodi{wi projekat ra{~i{}avawa peska i morskih {koqki {to ga je preduzeo Emile Baraize pribliìo kraju 1935. godine, po~ele su da kruè neobi~ne pri~e o otkri}ima do kojih se do{lo tokom projekta. ema jednog magazinskog ~lanka {to ga je napisao i 1935. T godine objavio Hamilton M. Vright bilo je izuzetno otkri}e pod peskom Gize ~ije postojawe se danas osporava. ^lanak je bio propra}en izvornim fotografijama dobijenim od dr. Selima Hassana, vo|e nau~nog istraìva~kog tima sa Univerziteta u Kairu koji je do{ao do tog otkri}a. U ~lanku je pisalo: „Otkrili smo podzemni prolaz koji su drevni Egip}ani koristili pre 5.000 godina. On prolazi ispod nasipa koji se proteè izme|u druge piramide i Sfinge. Wime je mogu}e pro}i ispod nasipa od Keopsove do Kefrenove piramide. U tom smo podzemnom prolazu otkrili i o~istili seri-

ju vertikalnih otvora koji vode u dubinu vi{e od 40 metara, s prostranim dvoranama i bo~nim komorama”. tprilike u isto vreme, svetski mediji objavili su dodatne O detaqe o otkri}u. Podzemni kompleks izvorno je izgra|en izme|u Velike piramide i Hrama sun~evih qudi, jer je Kefrenova piramida bila kasnija i samo povr{inska gra|evina. Podzemni prolaz i wegove prostorije iskopani su u kompaktnoj, ìvoj steni – {to je zaista izvanredan poduhvat, uzme li se u obzir da je napravqen pre nekoliko hiqada godina. Ovo nije kraj pri~e o podzemnim odajama u Gizi, jer su medijski izve{taji opisivali iskopavawe podzemnih prolaza izmedu Hrama Sun~evih qudi na platou i Hrama Sfinge u dolini. Taj je prolaz bio otkriven nekoliko godina pre objavqivawa ranije pomenutog ~lanka. Otkri}a su navela dr Selima Hassana i ostale da poveruju i javno kaù da, dok je vreme izgradwe Sfinge uvek predstavqalo zagonetku, mogu}e je da je ona bila deo ve}eg arhitektonskog plana koji je bio namerno uskla|en i proveden zajedno sa izgradwom Velike piramide. Arheolozi su u to vreme do{li do jo{ jednog velikog otkri}a. Otprilike na pola puta izme|u Sfinge i Kefrenove piramide otkrivena su ~etiri ogromna vertikalna otvora, {irine tri puta tri metra svaki, koji vode ravno prema dole kroz kompaktni kre~wak. Na masonskim i rozenkrojcerskim mapama zovu se „Campbellova grobnica”, i taj „kompleks otvora” – kaè dr Selim Hassan – „zavr{ava prostranom sobom, u sredi{tu koje se nalazi jo{ jedan otvor koji se spu{ta do velike dvorane na ~ijim se stranama nalazi sedam odaja”. Neke od tih odaja imale su goleme, zape~a}ene sarkofage od bazalta i granita, visoke {est metara. Istraìvawe je i{lo daqe i otkrilo se da u jednoj od sedam soba postoji i tre}i vertikalni otvor, koji se spu{ta duboko do tri odaje na puno nièm nivou. U vreme wenog otkri}a bila je poplavqena vodom, koja je delimi~no prekrivala jedan beli sarkofag. Ta odaja nazvana je „Ozirisova grobnica”, i na la`nom televizijskom dokumentarcu u martu 1999. godine prikazano je kako je „otvorena po prvi put”. Kad je istraìvao ovo podru~je 1935. godine, dr Selim Hassan je rekao: „Nadamo se da }emo otkriti va`ne spomenike nakon {to ispumpamo ovu vodu”. Ukupna dubina ove serije otvora ve}a je od 40 metara! Za vreme ~i{}ewa ju`nog dela podzemnog prolaza, otkrivena je izvanredno lepa glava statue, koja je vrlo izraàjna u svim detaqima lica. Prema nekoliko razli~itih novinskih ~lanaka iz tog vremena, statua je bila izuzetno lepo izra|ena bista kraqice Nefertiti, opisivana kao „predivan primer onog retkog tipa umetnosti promovisanog za vreme vladavine Amenhotepa”. Nepoznato je gde se danas nalazi ta statua! U izve{taju su tako|e bile opisane druge odaje i sobe ispod peska, sve me|usobno povezane tajnim i ukra{enim prolazima. Dr Selim Hassan otkrio je da ne samo da tamo postoje spoqne i unutra{we prostorije, ve} su tako|e prona{li sobu koju su nazvali „`rtvena kapela”, koja je bila use~ena u veliki kameni breg izme|u Campbellove grobnice i Velike piramide. U sredi{tu kapele nalaze se tri ukra{ena uspravna stuba koja me|usobno stvaraju trougao. Ti stubovi su vrlo vaàn detaq u ovoj studiji jer se wihovo postojawe spomiwe u Bibli-

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:26 PM

Page 7

ji. Moè se zakqu~iti da je Ezra, inicirani pisac Tore (oko 397. pre na{e ere), znao raspored podzemnih prolaza i odaja u Gizi pre nego {to je napisao Toru. Taj podzemni nacrt verovatno je bio izvor trouglastog rasporeda oko centralnog oltara u masonskim loàma. U delu „Vijetnamski spomenici”, Josephus je u prvom veku napisao da je Enoh koji se spomiwe u Starom zavetu sagradio podzemni hram koji se sastoji od devet odaja. U dubokom skloni{tu unutar jedne odaje sa tri uspravna stuba, postavio je trouglastu zlatnu plo~u na kojoj je pisalo savr{eno ime Boànstva. Opis Henokovih odaja bio je sli~an opisu `trtvene kapele pod peskom isto~no od Velike piramide. Jedno predvorje vrlo nalik grobnoj komori, „nesumwivo prostorija koja je sluìla za inicijaciju i primawe”, prona|ena je ne{to daqe na platou bliè Velikoj piramidi i na gowem kraju nagnutog prolaza, use~ena duboko u stenu na severozapadnoj strani `rtvene odaje (izme|u `rtvene odaje i Velike piramide). U sredi{tu komore nalazi se ~etiri metra dug sarkofag od belog kre~waka iz Turaha i zbirka lepih posuda od alabastera. Zidovi su prelepo ukra{eni prizorima, natpisima i amblemima sa mno{tvom lotosovih cvetova. Opisi ~inija od alabastera i amblema sa lotosovim cvetovima zapawuju}e podse}aju na ono {to je sir Villiam Petrie 1904. godine otkrio u hramu-radionici na vrhu brda Sinaja-Horeba. Otkriveno je jo{ podzemnih prostorija, odaja, hramova i hodnika, od kojih su neki imali uspravne potporne stubove kru`nog preseka, a drugi prefiwene reqefe s likovima bogiwa odevenih u prelepu ode}u. Izve{taj dr Selima Hassana opisivao je druge veli~anstveno izvajane figure. Snimqene su fotografije, i jedan autor i istraìva~ koji ih je video, rozenkrojcer H. Spencer Levis, zabeleìo je da je bio duboko zadivqen tim slikama. Nije poznato gde se danas nalaze ti retki primerci umetnosti, ali postoje glasine da su ih privatni kolekcionari prokrijum~arili van Egipta. Navedeni detaqi samo su deo onoga {to se moè pro~itati u op{irnom izve{taju dr Selima Hassana kojeg je 1944. godine objavio Government Press iz Kaira pod naslovom „Iskapawa u Gizi” (10 svesaka). Ipak, to je tek deli} cele istine o onome {to se nalazi ispod piramida.

do jezera {irokog jedan kilometar. Na obalama jezera smestio se grad, a trajno osvetqewe pruàju mu velike kristalne kugle ugra|ene u zidove i svod pe}ine. Drugi ulaz u grad otkriven je na kraju stepenica koje vode do tri koptske crkve u starom Kairu (Vavilonu). Kako se moè zakqu~iti iz pri~a Jashera i Enoha, qudi „koji ìve u Zemqi”, iznesenih u Kwizi Postawa, mogu}e je da je izvorno ime grada bilo Gigal. Ekspedicija je obavila snimawa i napravqen je dokumentarni film nazvan „Odaje u dubinama” (Chambers of the Deep), koji je posle prikazan privatnoj publici. Po~etni je plan bio da se film prikaè pred {irom javnosti, ali se zbog nekog razloga od toga odustalo. Iz grada je donesen sferi~ni kristalni predmet veli~ine loptice za bejzbol sa velikim brojem izbru{enih ploha, i wegova misti~na priroda demonstrirana je na konferenciji u Australiji. Duboko unutar ovog ~vrstog predmeta nalaze se razni hijeroglifi koji se polako okre}u poput stranica kwige na mentalni zahtev osobe koja drì taj predmet. Taj zadivquju}i objekat otkriva nepoznatu vrstu tehnologije, i nedavno je poslat na analizu NASI u SAD. istorijskim dokumentima zabeleèno je da je kod Gize i U na brdu Sinaj do{lo do neverovatnih otkri}a o kojima se danas ne govori, a u Egiptu postoje brojne glasine o otkri}u jo{ jednog podzemnog grada u krugu od 45 kilometara od Velike piramide. Godine 1964. je na podru~ju stare turske kraqevine Kapadokije otkriveno vi{e od 30 ogromnih podzemnih gradova na vi{e nivoa. Samo u jednom gradu nalaze se goleme pe}ine, sobe i hodnici, koji su, prema procenama arheologa, bili boravi{te za vi{e od 2.000 doma}instava, i koji su pruàli uslove za ìvot izme|u 8.000 i 10.000 qudi. Samo wihovo postojawe predstavqa dokaz da ispod povr{ine Zemqe mnogi takvi podzemni svetovi ~ekaju da budu otkriveni. Iskopavawa kod Gize otkrila su podzemne prolaze, hramove, sarkofage i jedan podzemni grad koji je s wima povezan, i otkri}e da podzemni prolazi povezuju Sfingu s piramidama predstavqa jo{ jedan korak prema dokazivawu da je ceo kompleks bio pa`qivo i detaqno osmi{qen.

SLU@BENA PORICANJA

posledwim godinama ra{~i{}avawa peska radnici su do- Z U {li do najneverovatnijeg otkri}a koje je zapawilo svet i privuklo pa`wu medija iz celog sveta. Arheolozi na ~elu istraìvawa bili su zbuweni onim {to su iskopali, i izjavili su da je to najlep{e ure|eni grad koji su ikada videli. Pun je hramova, seqa~kih ku}a pastelnih boja, radionica, staja i drugih gra|evina, ukqu~uju}i i palatu. Opremqen je podzemnim hidrauli~nim vodovodnim sistemom, i imao je savr{en sistem za odvodwavawe, kao i druge udobnosti modernog grada. Pitawe koje proizilazi iz ovog otkri}a glasi: gde je taj grad danas? Wegova tajna lokacija nedavno je otkrivena grupi odabranih qudi, kojima je data dozvola za istraìvawe i snimawe grada. On se nalazi u ogromnom prirodnom sistemu pe}ina pod platoom Gize koji se proteè prema istoku ispod Kaira. Wegov glavni ulaz je u unutra{wost Sfinge, sa stepenicama uklesanim u kamewe koje se spu{taju do pe}ine ispod korita Nila. Ekspedicija je sa sobom ponela generatore i gumene ~amce na naduvavawe, i otputovala niz podzemnu reku koja vodi

ahvaquju}i iskopavawima dr Selima Hassana i modernim tehnikama pretra`ivawa iz svemira, tekstovi i predaje drevnih {kola egipatskih misterija koje tvrde da ~uvaju tajna znawa o platou Gize postali su vrlo prihvatqivi. Ipak, jedan od najzagonetnijih aspekata otkri}a podzemnih objekata kod Gize je to {to egipatske vlasti i akademske institucije neprekidno pori~u wihovo postojawe. Wihova opovrgavawa su tako uporna da je javnost po~ela da sumwa u tvrdwe {kola misterija i da veruje da se radi o mistifikacijama ~iji je ciq da privu~e posetioce u Egipat. Tipi~an primer stava akademske zajednice je saop{tewe za javnost Harvardskog univerziteta iz 1972. godine: „Niko ne bi trebalo da obra}a imalo pa`we na besmislene tvrdwe u vezi sa unutra{wosti Velike piramide ili navodnim prolazima i neotkopanim hodnicima i dvoranama pod peskom u okolini piramida {to mogu da se ~uju od onih koji su navodno povezani sa takozvanim tajnim kultovima i tajanstvenim zajednicama Egipta i Orijenta. Te stvari postoje samo u umovima onih koji nastoje da privuku traga~e za misterijama, i {to mi vi{e pori~emo postoja-

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:27 PM

Page 8

we tih stvari, to se javnost vi{e navodi da poveruje kako namerno poku{avamo sakriti ono {to predstavqa jednu od velikih tajni Egipta. Za nas }e biti boqe da jednostavno ignori{emo sve te tvrdwe, umesto da ih opovrgavamo. Sva na{a iskopavawa na podru~ju piramida nisu uspela da otkriju bilo kakve podzemne prolaze ili dvorane, hramove, pe}ine, ili bilo {ta takve vrste, osim jednog hrama povezanog sa Sfingom”. Akadamska zajednica smatrala je da je ovo prikladna izjava o ovoj temi, ali prethodnih godina davane su zvani~ne izjave u kojima se tvrdilo da ne postoji nikakav hram koji je povezan sa Sfingom. Tvrdwa da je svaki centimetar povr{ine oko Sfinge i piramida bio ispitan temeqno i u dubinu bila je opovrgnuta kad je u pesku otkriven hram povezan sa Sfingom, koji je kasnije i otvoren za javnost. ^ini se da u vezi s pitawima koja su van slu`bene politike postoji skrivena cenzura ~iji je ciq za{tita isto~ne i zapadne religije.

VE^NO GORU]E SVETILJKE

prkos neverovatnim otkri}ima, o~igledna je ~iwenica da je rana istorija Egipta i daqe velikim delom neistraèna, i stoga predstavqa nepoznat teren. Zbog toga nije mogu}e sa sigurno{}u re}i na koji su na~in kilometri podzemnih prolaza i odaja ispod platoa Gize bili osvetqeni, ali jedno je sigurno: osim ako drevni Egip}ani nisu bili u stawu da vide u mraku, golema podzemna podru~ja morala su nekako da budu osvetqena. Isto pitawe vaì i za unutra{wost Velike piramide, a egiptolozi su se sloìli da se bakqe nisu koristile, jer plafoni nisu bili za~a|eni od dima. Iz onoga {to je trenutno poznato o podzemnim prolazima ispod platoa sa piramidama, mogu}e je utvrditi da postoji barem 4,8 kilometara prolaza 10 do 12 spratova ispod nivoa tla. Zanimqivo je da se i u Kwizi mrtvih i u Tekstovima piramida spomiwu „Svetlotvorci”, a taj se izvanredan opis mogao odnositi na grupu qudi odgovornih za osvetqavawe podzemnih podru~ja wihovih kompleksa. Iamblichus je prepisao fascinantan izve{taj koji je bio prona|en na vrlo starom egipatskom papirusu ~uvanom u jednoj xamiji u Kairu. Radi se o delu pri~e nepoznatog autora iz 100. godine pre na{e ere, o grupi qudi koji su uspeli da u|u u podzemne prolaze oko Gize s namerom da ih istraè. Evo kako su opisali svoje iskustvo: „Do{li smo do tri odaje. Kad smo u{li, automatski se osvetlila svetlo{}u iz cevi duge poput qudskog dlana, oko 15,24 cm, i uske, koja je uspravno stajala u jednom uglu. Kad smo se pribliìli cevi, zasjala je ja~e. Robovi su se upla{ili i pobegli nazad putem kojim smo do{li! Kad sam je dodirnuo, ugasila se. Poku{ali smo sve kako bismo „naterali” cev da se ponovo upali, ali vi{e nije stvarala svetlost. U nekim su odajama svetle}e cevi radile, a u drugima nisu. Razbili smo jednu cev, i iz we su iscurile kuglice srebrne te~nosti koje su se brzo kretale po podu, sve dok nisu nestale u pukotinama izmedu plo~a. Kako je vreme prolazilo, svetle}e cevi su postepeno prestajale da rade i sve{tenici su ih vadili i spremali u podzemno skrovi{te koje su posebno za tu svrhu izradili severoisto~no od platoa. Oni su verovali da je svetle}e cevi stvorio wihov oboàvani Imotep, koji }e se jednog dana vratiti i popraviti ih”. Rani Egip}ani su u grobove svojih umrlih ~esto stavqali upaqene svetiqke kao `rtvu svojim bogovima ili da bi preminuli mogao prona}i put na „drugu stranu”. U grobovima u blizini Memfisa (i u bramanskim hramovima u Indiji), prona|ena su svetla koja su radila u zape~a}enim odajama i posudama, ali bi se zbog naglog izlagawa vazduhu ugasili ili bi wihovo gorivo isparilo. Kasnije su Grci i Rimqani prihvatili taj obi~aj, i tradicija je poslala {iroko prihva}ena – s mrtvima su se sahrawivale ne samo upaqene svetiqke, nego i minijaturne reprodukcije pravqene od pe~ene gline. Neke svetiqke su stavqane u okrugle posude, i zabeleèni su slu~ajevi da je u wima pro-

na|eno izvorno uqe koje je ostalo savr{eno o~uvano posle vi{e od 2.000 godina. Postoji mno{tvo dokaza koji poti~u od o~evidaca da su svetiqke gorele kad su grobovi bili zatvarani, a kasniji su posmatra~i tvrdili da su i daqe gorele kad su grobnice bile otvarane stotinama godina kasnije. Mogu}nost pripremawa goriva koje se moè obnoviti jednakom brzinom kojom se tro{i bila je uzrok brojnih polemika me|u sredwevekovnim autorima, i postoje brojni dokumenti u kojima su iznosili svoje argumente. Posle pa`qivog razmatrawa dostupnih dokaza, ~ini se potpuno mogu}im da su drevni egipatski sve{tenici-hemi~ari izra|ivali svetiqke koje su mogle da gore ako ne beskona~no, onda barem tokom vrlo dugog vremena. Brojni autoriteti pisali su o ve~no goru}im svetiqkama, i V. Vinn Vestcott procewuje da je broj pisaca koji su poklonili pa`wu ovoj temi ve}i od 150, a H.P. Blavatska procewuje da ih ima 173. Dok se zakqu~ci do kojih su do{li razni autori prili~no razlikuju, ve}ina je priznala postojawe ovog fenomena. Samo je mali broj wih tvrdio da bi svetiqke nastavile da gore ve~no, ali mnogi su bili spremni da priznaju da bi mogle da gore vekovima bez dopuwavawa goriva. Prevladavalo je mi{qewe da su fitiqi tih ve~nih lampi bili napravqeni od usukanog ili ispletenog azbesta, kojeg su rani alhemi~ari zvali „Salamander vuna”. îni se da je gorivo bilo je jedan od rezultata alhemijskih istraìvawa, i mogu}e je da se proizvodilo u hramu na brdu Sinaj. Sa~uvano je nekoliko formula za pravqewe goriva za svetiqke, i u delu H.P. Blavatske gde je navela dve sloène formule prethodnih autora za gorivo koje „kad se pripremi i upali, gore}e ve~nim plamenom, i tu svetiqku moète staviti na koje god mesto èlite”. Neki veruju da su legendarne ve~ne svetiqke iz hramova ve{to napravqeni mehani~ki trikovi, i ponu|ena su neka prili~no zabavna obja{wewa. U Egiptu postoje obilne podzemne naslage asfalta i nafte, i neki su autori tvrdili da su sve{tenici kroz skrivenu cev sproveli azbestni fitiq do nalazi{ta nafte, a wega su pak spojili sa jednom ili vi{e svetiqki. Drugi su smatrali da je verovawe da su svetiqke u grobnicama gorele ve~no kao posledica ~iwenice da su u nekim slu~ajevima pare nalik dimu nadirale iz otvorenih grobnica. Druìne koje su kasnije ulazile i pronalazile svetiqke razbacane po podu pretpostavqale su da su one bile izvor te pare. Postojale su neke dokazima dobro potkrepqene pri~e o otkrivawu ve~no goru}ih svetiqki ne samo u Egiptu, nego i u drugim delovima sveta. De Montfaucon de Villars dao je ovaj fascinantan opis otvarawa grobnice rozenkrojcera Kristiana Rosenkreuz. Kad su bra}a u{la u grobnicu wihovog slavnog osniva~a 120 godina posle wegove smrti, otkrila su ve~nu svetiqku koja je blistavo svetlila obe{ena o plafon. „Tamo se nalazio kip u oklopu koji je uni{tio izvor svetla kad je odaja otvorena.” Ovo je neobi~no nalik izve{taju arapskog istori~ara koji je tvrdio da su automati ~uvali galerije ispod Velike piramide. U jednom izve{taju spomiwe se jo{ jedna pri~a o robotu. U centralnoj Engleskoj prona|ena je neobi~na grobnica u kojoj se nalazio automat koji se pokretao kad bi uqez stao na odre|ene kamenove na podu grobnice. U to je vreme polemika oko rozenkrojcera bila na vrhuncu, pa je zakqu~eno da je grobnica pripadala rozenkrojcerskom posve}eniku. Jedan seqak otkrio je grobnicu, u{ao u wu, i otkrio da je unutra{wost blistavo osvetqena svetiqkom koja je visila sa plafona. Kad je pri{ao svetiqci, pod wegovom teìnom ulegnulo se kamewe na podu i, iznenada, sede}a figura u te{kom oklopu po~ela je da se kre}e. Mehani~ki je ustala na noge i udarila po svetiqci gvozdenom palicom, razbiv{i je i time delotvorno spre~iv{i otkrivawe tajne supstance koja je odràvala plamen. Nije poznato koliko dugo je svetiqka gorela, ali u izve{taju se tvrdi da se radilo o prili~nom broju godina. Sve u svemu, pustiwa i piramide jo{ uvek ~uvaju tajnu í

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:28 PM

Page 9

ÝORLD POLIO ÝEEK OKTOBAR

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:28 PM

Page 10

SEDAM DECENIJA OD SMRTI @ANKE STOKI]

UVEK MINISTARKA Povodom 70 godina od smrti jedne od najve}ih srpskih i jugoslovenskih predratnih glumica @ivane @anke Stoki} (1887-1947) na beogradskom Top~iderskom grobqu sluèn je parastos ovoj velikoj umetnici. ako je legendarna pozori{na glumica preminula 21. I jula 1947. godine, sve{tenici crkve svetog Trifuna, po tradiciji koju je ustanovio wen nekada{wi stare{ina pokojni protojerej-stavrofor Dejan Dejanovi}, svake posledwe nedeqe u julu molitveno se se}aju ne samo @anke Stoki}, nego i Isidore Sekuli} - dve velike ène srpske kulture koje po~ivaju na najstarijem ure|enom grobqu u Srbiji. U 2017. godini obeleàvaju se dve godi{wice @anke Stoki} - 130 godina od ro|ewa i sedam decenija od smrti. Tim povodom RTS je snimila i u maju emitovala dokumentano-igrani film o woj „Ni kriva, ni nevina”, a u gradskom parku u Velikom Gradi{tu nenadma{na junakiwa Nu{i}evih pozori{nih dela, dobila je veliku bistu. Wen put od rodnog Gradi{ta preko pozori{ne slave do top~iderskog spokoja bio je teàk i do kraja tragi~an - omiqena u narodu, stradala je kao jedna od posleratnih nevinih `rtava komunisti~kog reìma. Nesre}no detinstvo posle smrti oca i maj~ine preudaje zamenila je u 14. godini udajom za jednog zaje~arskog abaxiju od kog je prvi put bezuspe{no pobegla s pozori{nom trupom Qubomira Raja~i}a ûpe. Od nasiqa u braku potom je spasao glumac Aca Gavrilovi}, kasnije jedna od wenih velikih qubavi. Na pozori{nu scenu prvi put je kro~ila 1902. godine u predstavi „Bra~ne no}i”, a pet godina kasnije u Vara`dinu odigrala je i prvu dramsku ulogu u komadu „Nada”. Do te 1907. godine igrala je u trupama Mike Braki}a, Dimitrija Ne{i}a i Mihajla Ere Markovi}a. Tad je pre{la u Osje~ko kazali{te, gde je wen talenat zapazio ~uveni rediteq i teatrolog Branko Gavela. Glavna prekretnica u wenoj karijeri bilo je gostovawe u Beogradu - zahvaquju}i upravniku Milanu Grolu postaje ~lan Narodnog pozori{ta i miqenica beogradske publike. Slobodno vreme je s kolegama provodila u skadarlijskim kafanama. Ostalo je zabele`no da je pri obeleàvawu ~etvrt veka umetni~kog rada, koje je palo ne{to vi{e od dva meseca pre premijere Nu{i}eve „Gospo|e ministarke”, ~estitke i poklone u kafani „Dva jelena” primala od deset sati pre podne do dva po podne. Pri~a se da je zahvaquju}i poklonima i prihodima od predstava kupila ku}u na Top~iderskom brdu. Premijera „Gospo|e ministarke” u reìji Vitomira Bogi}a 25. maja 1929. godine bila je trijumf - predstava i do 1941. godine izvedena vi{e od 200 puta, gostuju}i i u Be~u, Var{avi, Pragu, Budimpe{ti, Sofiji, Krakovu... Mnogi pozori{ni poslenici veruju da je Nu{i} pi{u}i

ovu komediju mislio ba{ na @anku Stoki}, koja je na sceni Narodnog pozori{ta odigrala vi{e od stotinu malih i velikih uloga doma}ih i stranih pisaca. Snimila je i jedan film - „Gre{nica bez greha”, u reìji Koste Novakovi}a. Tokom nema~ke okupacije u~estvovala je u programima radio-stanica koje su bile pod nema~kom upravom, u emisiji „[areno popodne” i estradnim pozori{tima „Veseqaci” i „Centrala za humor”. Posle dolaska komunista na vlast uhap{ena je pod optu`bom je da je „kulturno i umetni~ki sara|ivala s okupatorom i doma}im izdajnicima, stavqaju}i u wihovu slu`bu svoje umetni~ke sposobnosti i svoj veliki gluma~ki renome”. Me|u gluma~kim svetom kasnije se spekulisalo da je cinkario jedan mla|i, mawe talentovan kolega blizak posleratnim vlastima. Osu|ena je na osam godina gubitka nacionalne ~asti i dru{tveno koristan rad - ~i{}ewe ulica. Dve godine kasnije, posle molbe za pomilovawe i dopu{tewe da se vrati umetni~kom ìvotu da ne bi ìvela od tu|e milostiwe, tada{wi ministar pravosu|a Srbije Du{an Brati} predloìo je da se kazna smawi, oceniv{i, izme|u ostalog, da je „optuèna ve} godinama bezopasna po dru{tvo”. Ve} te{ko bolesna od zapu{tenog dijabetesa, @anka Stoki} je najbliìm prijateqima, poverila da je „na izmaku snaga”. Vest da joj je „sve opro{teno” doneo joj je glumac Milivoje @ivanovi}, a potom je od rediteqa Bojana Stupice saznala da je od nadle`nih vlasti dobio saglasnost da je angaùje u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozori{tu. Tri dana kasnije je preminula. Prema sopstvenoj èqi na Top~idersko grobqe odvezena je u volovskim kolima dok je, kako svedo~e o~evici, policija kowima i palicama rasterivala hiqade Beogra|ana koji su kle~ali, posipali put cve}em i plakali. Spomenik joj je podigla sluàvka Magda s natpisom koji i danas stoji: „Svojoj plemenitoj gazdarici @anki” í REHABILITACIJA @anka Stoki} rehabilitovana je 3. marta 2009. godine, kad je sud utvrdio da je ona na po~etku Drugog svetskog rata bila ~lanica Narodnog pozori{ta, da nije bila politi~ki aktivna i da je izre~ena kazna zasnovana na politi~kim i ideolo{kim razlozima. O wenoj sudbini snimqena je TV drama u reìji Save Mrmaka „Smrt gospo|e ministarke” u kojoj je glavnu ulogu igrala Svetlana Bojkovi}, a 2007. godine premijerno je izvedena drama „@anka” Miodraga Mije Ili}a u beogradskom Teatru

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:28 PM

Page 11

[ETA(J)MO SRBIJOM! pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

DUBO^ICA I LESKOVAC U SREDWEM VEKU Dubo~ica i Dendra odru~je u okolini Leskovca poP znato je pod imenom

Slavija sa Ru`icom Soki} u naslovnoj roli. Ova predstava bila je veoma popularna i u srpskoj dijaspori, a lik @anke Stoki} {tampan je i i na po{tanskim markicama nekada{we dr`ave Srbije i Crne Gore. Na inicijativu glumice Mire Stupice 2003. godine ustanovqena je Nagrada @anka Stoki}, koja se dodequje glumicama za izuzetan doprinos srpskoj filmskoj, televizijskoj i pozori{noj umetnosti í

NU[I]: JEDINA MINISTARKA „Draga @anka, Vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu. Mogu doga|aji mewati reìme, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete; Vas se kriza ne moè dota}i, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka”, napisao je Branislav Nu{i} @anki Stoki} povodom 100. izvo|ewa „Gospo|e ministarke”, zabeleèno je u analima Narodnog pozori{ta. J. T. „Danas” 1. avgust 2017. godine

Dubo~ica (Gl’bo~ica), od vremena kada je po~ela vladavina Stefana Nemawe (11681196) a istorija mesta pod sada{wim nazivom od po~etka 14. veka. Ima, me|utim, istori~ara koji izjedna~avaju Dubo~icu sa obla{}u Dendre koju pomiwe samo sekretar cara Manojla I Komnina, Jovan Kinam, kada opisuje doga|aje u Srbiji oko 1162. godine. Desa, najmla|i brat velikog ra{kog ùpana Uro{a, upravqao je Dendrom, bogatom i mnogoqudnom zemqom u susedstvu Ni{a. Kada je Manojlo postavio Desu za ra{kog velikog ùpana 1162. godine, traìo je da mu vrati Dendru iako Desa to nije hteo. Vizantiji nije odgovarala ni saradwa Srbije sa Ugarskom, pa je Desa 1163. godine smewen a Dendra mu je oduzeta. Istoriju Dubo~ice moèmo pratiti od perioda Stefana Nemawe. Posle smewivawa Dese, veliki ùpan postaje Zavidin sin Tihomir, a wegova bra}a udeoni kneèvi. Udeona kneèvina Stefana Nemawe nalazila se na istoku srpske dràve i obu-

Du{anovo carstvo Grb Nemawi}a

Sveti Simeon (Stefan Nemawa)

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:29 PM

Page 12

Manastir Hilandar

hvatala je ùpe Ibar, Rasinu, Toplicu i Reke. Prilikom jednog boravka vizantijskog cara Manojla I u Ni{u (najverovatnije 1165. godine) Nemawa je dobio ùpu Dubo~ica (Leskova~ki kraj) u li~ni i nasledni posed i bio obdaren vladala~kim dostojanstvom. Tako je on postao samostalniji u odnosu na velikog ùpana i ostalu bra}u, a istovremeno je po~eo da pokazuje pretenzije da do|e na mesto velikog ùpana. U nekoliko navrata, Dubo~ica mewa svog gospodara, da bi 1183. godine bila opet osvojena i kona~no ostala trajno u sastavu Srbije. Nemawina Dubo~ica imala je povoqan poloàj i zbog puta koji je u wenoj neposrednoj blizini vodio od Beograda, preko Ni{a i Pirota, do Carigrada i koji je Vizantija dràla do 13. veka, a tako|e i put koji je Dubrovnik spajao sa Ni{em i Sofijom. Za Dubo~icu se zna da je bila bogata i gusto naseqena oblast. Ve}inu stanovni{tva ~inili su Sloveni, koji su dosta rano priznavali ra{ku oblast. Ukqu~ivawem u Nemawinu dràvu i stabilizacijom prilika, po~eli su da se ose}aju kao Srbi. Dubo~ica se u izvorima pomiwe najpre u osniva~koj poveqi za manastir Hilandar koju je izdao Nemawa, a veruje se da ju je napisao Sava Nemawi}, u kojoj se kaè da je od Gr~ke zemqe osvojio Lab sa Lipqanom, Dubo~icu, Reke, Zagrlatu, Leva~, Belicu i Lepenicu. Zatim pomiwe se u Hilandarskoj poveqi velikog ùpana Stefana Nemawi}a (napisanoj 1200 -1202.), u kojoj su manastiru potvr|ena stara i data nova dobra. Najzad, u biografiji Stefana Nemawe, koju je napisao Sava Nemawi} (1208), sve se to ponovo pomiwe, s tim {to se me|u zemqama osvojenih od Grka dodaju Sitnica i Pomoravqe.

Leskovac Kao naseqeno mesto prvi put se pomiwe u „op{toj hrisovuqi” za Hilandar i pirg Hrusiju, po~etkom 14. veka (po nekim autorima 1308). Poveqa je bila falsifikovana sa nekoliko odvojenih celina koje ~ak i ne poti~u iz Hilandarski pirg Hrusija

istog perioda. Tekst poveqe preuzet je od neke danas izgubqene Milutinove poveqe izdate Hilandaru, koja po podacima episkopa poti~e iz 1303. ili 1304. godine i kojom se pirgu u Svetoj Gori daje manastir Svetog Nikite u okolini Skopqa. Kako je poveqa falsifikovana, osnovni podaci u woj nisu izmi{qeni i poti~u od pomenute Milutinove poveqe. Posle nabrojanih poseda pirga Hrusije, sledi deo koji se odnosi na manastir i u wemu se pomiwe Leskovac sa zaseocima. Pred kraj 1347. i po~etkom 1348. godine car Du{an (1331-1355) i carica Jelena proveli su nekoliko meseci u Svetoj Gori (skloniv{i se od po{asti kuge koja je tada harala Evropom), posetili manastire i dodelili im nova imawa i druge darove. Najvi{e koristi imao je manastir Hilandar. Me|u tim poklonima u op{toj hrisovuqi za manastir Hilandar 1348. godine pomiwe se i selo Vina sa zaseocima i me|ama, zatim sela Leskovac i Grabovnica. U stvari, Du{an je samo potvrdio srpskom manastiru na Svetoj Gori selo Leskovac koje mu je ranije poklonio kraq Milutin. Navodi se da je Leskovac bio tada veliko selo koje se prostiralo s ove i one strane reke (verovatno Veternice) sa dva zaseoka ~ija imena nisu poznata. Kako je u Leskovcu `iveo i izvesni vlasteli~i} Bogoje, on je zajedno sa selom i zaseocima do{ao pod vlast hilandarskog igumana.

Leskovac nekad

U vreme cara Du{ana prvi put se spomiwe i reka Gl’bo~ica (Veternica) koja je spomenuta u poklonu sevastokratora Vlatka Paska~evi}a koji je manastiru Hilandaru darovao crkvu Svetog Nikole na svojoj ba{tini u Psa~i i dodao joj posede me|u kojima se nalazi i selo Su{ica ~ije su se granice nalazile na reci Gl’bo~ici. Ovaj poklon potvrdio je car Du{an 1355. godine a za selo Su{ica pretpostavqa se da je [i{ince. Dubo~ica se u vreme Du{ana grani~ila sa posedima sevastokratora Vlatka (Slavni{te, Vrawe, Inogo{te i Pre{evo). Ovo stawe nije se promenilo sve do smrti cara Uro{a 1371. godine. U to vreme Dubo~icom je vladao verovatno neki plemi}, koji je posle smrti cara Uro{a priznao vlast kneza Lazara (1371-1389). Tako je ona ulazila u sastav oblasti kojom je vladao knez Lazar. Iako nema pouzdanih podataka, ipak se mo`e pretpostaviti da je u vreme turskog napada na Srbiju 1386. godine, kada je osvojen Ni{, stradala i Dubo~ica. Turci su bili zaustavqeni kod Plo~nika u Toplici. Ime grada Leskovac pomiwe se u jednom kasnijem dokumentu, koji potpisuje sama knegiwa Milica, pod svojim mona{kim imenom Jefimija. Godine 1395. ova izuzetno uticajna `ena iz srpske istorije, sa svojim sinovima Vukom i Stefanom, jednom Svetogorskom manastiru daruje „ku}u i dva ~oveka u gradu Leskovcu” í

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:29 PM

Page 13

MIRA \ERMANOVI]

NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA

LESKOVA^KI VICEVI

TORTA Oènija se, na{ si, Leskov~anin, sas Ma|aricu i ona do{la da si ìvi tuj. Ali, svekrva ko svekrva, mlogo se zaraduvala za sna{ku i od sre}u umrela. Kako je mlogo volela da jede tortu, sna{ka vu napravi i ponese na grobqe. Kako, mlogo, bilo qizgavo, sna{ka se sapne od neku krsta~u, torta vu padne i sve se propasti. Na sna{ku doàlelo, pa vikne da vije: -Torto moj… Torto moj… Bila neka èn{tina, palila si sve}u na grobqe, pa kad ~ula ovuj, pomislela da kuka za muà i po~ela da gu te{i: -Nemoj mori, toliko da vije{, }e si se odade{ pa, mlada si jo{… Ovaj se povi{ raàlostila: -Moj torto imalo osam jaja… -Eeee, u pravu si {to vije{, na{i Leskov~ani imav samo po dve jajca í JETRVE Dve jetrve mlogo ubavo ìvuvale, u sve se slagale, pa si i tajne me|u wi pri~ale, nesu se izdavale. Stareja imala {valera, pa i ovaj maleja tela takoj. -Datke, i ja bi volela, malko, da promenim. -Aaa, ne mo` toj takoj! Kad budne{ mogla iz jedan cug da popije{ kilo jogurt, tag moè{. Jutre dan, ovaj kupila kilo jogurt i iz jedan cug ga popila i, odma, na{la {valera. Dovela ga dom. Te ti nevoqa. Mu` vu se porano vrnuja od orawe. Datka ga videla, pa koje }e, kako }e, uzede ko{ iz plevwu, pa turi na devera na glavu, dok pobegne {valer. Dosetila se, pa mu vika: -Postoj braco, miruj malko! Po~ela kva~ka da se izvodi, pa istrpi malko, da budnev pil~iki sas }ulumku í PEÊNKE I{ja si ~ovek po put, i vrqi pogled, u jednu wivu, kom{ika ne{to sadi. Zadzira on, èna uzne semku, pipne se za dupe, prozbori ne{to, pipne se napred, pa pro{apka ne{to. Mora da gu pita: -Kom{ike, koje mori, toj, sadi{? -Sadim pe~enke. -Pa za koje se pipa{ takoj, koje pawka{? -Kad se pipnem za dupe, prozborim si, da su takoj goleme. Kad se pipnem napred, vikam, da su takoj slatke. -Kom{ike, do|i, pipni me mene za onuj rabotu da ti pe~enke imav goleme dr{ke, da gi polako iznosi{ iz wivu í VREDNA SNA[KA Oènija si se, na{, Leskov~anin, sas neko mlogo vredno devoj~e. Kako do{la u ku}u, odma vikla da raboti. Po~ela prvo od kre~ewe. Sve okre~ila, ali vaqak ne mogja ubavo da zavati }o{ke. Ma{ila ona o~i, lega deda pod dr-

vo, a brkovi golemi. Uzela noìce i otfikarila na dedu brkovi, takoj }o{ke okre~ila. Nai{li neki gosti, ona, odma po~e da kr{i jajca, }e muti tortu. Kad pogledne napoqe, ima koje da vidi. Deda se ka~ija na vr’ ora’. -Dedo, ti li si po{a{aveja, za koje si se ka~ija na toj drvo. Pal }e padne{, sve }e se iskr{i{. -Znajem si te sna{ke, ju~er mi ise~e brkovi da okre~i{. Vidim te sag muti{ tortu, reko, nemoj ti zafali neko jajce… í PO[TENA SNA[KA ]e se udava mlada Leskov~anka, pa samo stupka: -Mamo, mori, kako }u ja kno}i… Nesam po{tena. Majka fakman, pa gu u~i: -Toj ti je l’sno. Otidi u mesaru, kupi, taze, crnu xigericu, turi unutra, }e ima krv, on }e misli da si po{tena. Devoj~e takoj i uraboti. Nave~er, lego{e oni, turila ona xigericu, ima krv… Mladoèwa se podsmivka, zadovoqan: -Dobro je! Po{tena si! Ima krv… Samo… Ne mi je jasno… Otkud na moje glav~e pe~at od sanitarnu i’spekciju? í PROSJAK Vr}a se Stani{a dom od rabotu, kad na [iroku ~ar{iju sedi neki ~ovek drpav, neugledan, nikakav: -Brate, daj mi neki dinar, cel dan nesam turija zalak leb u usta. Stani{a mu se udzrnu: -Uuuu, izgleda da si ti mlogo pu{ija? -Nesam, nikad nesam cigaru zapalija. -Ondak si mlogo pija? -Nikad ni kapku alkohol nesam popija. -Sigurno si jurija ène? -Ne, nikad se nesam ni ènija. -Zna{ koje, ajde ti sas mene dom, mora te pokaèm na moju ènu, kako izgleda ~ovek koj ne pu{i, ne pije i ne juri ène í DOBROVOQNI PRILOG -Dobar dan! Zbiramo dobrovoqni prilog za stara~ki dom, }e ni dadete li ne{to? -Kude ne, eve vi svekrva! í VETERINAR -Gospo|o, pogre{ila si – vika veterinar na ènu – Ja le~im ìvotiwe, a ti mora da ide{ kude doktura. -Pogre{ila?! Kad se najtro probudim raskubana sam ko koko{ka, na put do rabotu, visim u avtobus ko majmun na grawku. Na rabotu rmbam ko mazga. Mu` mi, nave~er, vika „do|i maco” a naj’tro „dizaj se kravo”. Pa ti sag vidi dal sam pogre{ila jel’ ne í PENZIJA Sedi Slobodan sas ta{tu u kujnu: -Mamo, sipi mi jednu ~a{ku rakiju. -K’vu bre rakiju? Ne}u!

Rot 82-95:Rot 82-95.qxd

9/4/2017

7:30 PM

Page 14

-Eve ti 10 evra, sipi. Ona pristanula. -Ajd’ sipni mi jo{ jednu. -Slobodane, sve granice si pre{ja. -Eve ti jo{ 10 evra. Ona mu sipa jo{ jednu. -Mamo, ajde sag, popi i ti jednu sas mene. -Begaj bre glupane! -Nati 20 evra, popi. Ona pa pristane. -Mamo, daj da te {qisnem je’mput po obraz. Ona se razbesnejala: -Begaj bre! -]u ti dadem 20 evra zatoj. Ona pristanu. Slobodan gu {qisnu {tomogaje}i po obraz. Ba{ mu se, nekako, srce namesti. Kad ete ti, zvoni telefon, on se javi, vika ga èna: -Slobodane, dade li ti na mamu penziju, {to ti reko? -Eve bre, davam vu malko, po malko í BICIKLA Vr}a se Cvetko milicajac iz Leskovac prema Vlasotince, kad, kude Badince stoji ~ovek pokre put, bicikla sas napentereni to~kovi nagore. Onaj unutra{wa guma izletela, napravija se golem mejur. Stanu Cvetko: -Koje bre, prike, raboti{ tuj? -Pal eve, pogle ovaj mejur, ~ekam da mi se bicikla obicikli }u si imam male~ki bicikli~iki. -Toj nesam videja do sag, }u ~ekam da vidim. Vi~e Cvetko da zadzira onuj biciklu, pa o{qaka~i onoga ~oveka: -Za koje me bre bije{, Cvetko? -Ti li }e me mene zajebava{, pa ovoj mu{ka bicikla í TARZAN Oti{ja Leskov~anin na Safari u Afriku pa sreja Tarzana: -Tarzane, istin li ti razume{ koje vikav ìvotiwe. -Istin! -Pa koje vika ovoj, moje, ku~e za mene? -Vika, i~ te ne razume za koje ga ga|a{ sas kamewa kad laje na prolaznici. -A papagaj? -Papagaj se àli nesi mu dve nedeqe promenija vodu za pijewe. Teti gu koza iz prikolicu: -Meee…meeee… Ovaj pretrnu: -L’è Tarzane, l’è, ne slu{aj tuj kurvu í PROSIDBA Do{li u Leskovac da prosiv devojku, ovija si wojni vikli da gu faliv: -Ne {to si je na{a, al’ mlogo je vredna. Glej {to je ubava, pa pametna. -A bre, pa ima li neku manu? -Pa… Te{ko se pora|a í

Mira (Miroslava) \ermanovi} ro|ena je 29. maja 1958. godine u Petrovcu. Zavr{ila je Ekonomsku {kolu „\uka Dini}” u Leskovcu i Ekonomski fakultet u Ni{u. Osvajala nagrade za pesme i kratke pri~e. Objavila kwigu „Leskova~ke izreke” (KK „Glubo~ica”, Leskovac 2017).

Slu{a ga {ofer, pa odje’mput zako~i, qudi polete{e jedni na drugi. [ofer se diè: -Ajde sag da te ~ujem koji su pederi, koji seqa~ine? -Pa sag ne znam, ti uko~i i sve gi pome{a í MILICAJCI Ulegja milicajac u poslasti~aru: -Kakvi kola~i imate? -Pa imamo razni oblici i veli~ine. -Dajte mi tri oblika i dve veli~ine í VOZA^KI ISPIT Polaga mlada Leskov~anka, po peti put, voza~ki ispit. Vozi, vozi, i tras… Zalepi se za jedan kamion. Tega mu`, vika gu na mobilni: -@en~e, koje bilo? -]utiii, zalepi se za jedan kamion! -A mori, ti li si pa padnula? -Ne znam dal sam poloìla, ovija iz komisiju jo{ u komu í BOLES Odveja mu` bolnu ènu kude doktura, ovaj gu pregleda, pa, posle, kazuje na muà: -Mlogo lo{i vesti, mora ti reknem. Na tvoju ènu su ostanuli jo{ dva dana ìvot. -Uuuu, dokture, kude sam gu trpeja tolke godine, }u gu pretrpim i tija dva dana í PLAVU[A Zvoni milicajac kude plavu{u: -Tvoje kutre je jurilo jednoga ~oveka na biciklu. -Ne verujem, moje kutre, op{te, nema biciklu í

FIRONGA Zazborile si se kom{ike: -A mori, kad ti je ro|endan? -Za koje te pa tebe toj interesuje? -Pa o}u da ti kupim firongu, da te ne gledav deca od put kad se grvaqa{ sas po{tara. -More, kad ti je tebe ro|endan, da ti kupim nao~are, toj neje po{tar nego tvoj mu` í AVTOBUS Vozi se pijan ~ovek u avtobus i vi~e da se dere: -Ovija napred su pederi, ovija pozadi klo{ari, a ovija u sredinu seqa~ine.

Rot 96-99.:Rot 96-99..qxd

9/4/2017

7:40 PM

Page 1

NA[A PRIÂ VA[E ÎTANJE ZANIMLJIVA PRIÂ O JEZICIMA KOJI NESTAJU, IZ SPECIFI^NOG UGLA

TOTALITARNI UM POZNAJE SE PO TOME [TO GA UGRO@AVA I NAJNEZNATNIJA MANJINA osqedwe krakovske ve~eri sjedim u gruzijskom restoranu sa P znamenitim etnologom iz Pozna-

MILJENKO JERGOVI] (Sarajevo, 28. maja 1966.) je bosanskohercegova~ki i hrvatski novinar i kwièvnik. Pisac je pri~a, dramskih tekstova, pesama i novinskih ~lanaka. Najpoznatiji je kao autor pripovetki tematski vezanih za Bosnu i Hercegovinu. Wegova dela prevedena su na dvadesetak jezika. Me|u najpopularnijim su naslovima savremenog regionalnog izdava{tva. ^lan je hrvatskog i bosanskohercegova~kog centra PEN. Ro|en je i odrastao u Sarajevu, gde je zavr{io Prvu sarajevsku gimnaziju i diplomirao filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu. Wegov kwièvni talenat prepoznat je prvom pesni~kom zbirkom „Opservatorija Var{ava” objavqenom 1988. godine, za koju je dobio Goranovu nagradu i Nagradu Mak Dizdar. Kasnije objavquje jo{ dve zbirke poezije. Godine 1992. po~iwe saradwu sa nedeqnikom „Nedjeqna Dalmacija”, kao novinar i urednik. Godine 1993. seli se u Zagreb. Wegova prva, najpoznatija i najuspe{nija, zbirka pripovedaka o haoti~noj svakodnevici ìvota u zara}enoj Bosni i Hercegovini „Sarajevski Marlboro”, objavqena 1994. godine, osigurava mu me|unarodno priznawe. Delo je nagra|eno Nagradom za mir „Erih Marija Remark” i nagradom „Ksaver [andor Gjalski”. Objavquje pripovetke, eseje i romane razli~ite tematike, kao i kolumne i ~lanke u brojnim izdawima sa podru~ja biv{e Jugoslavije í

na. Upravo se vratio iz Hrvatske, gdje je sa ènom pro{ao istim onim putem kao prije pedeset godina, kad su bili na svadbenom putu. U Zagrebu su unajmili automobil, spustili se do obale, i onda polako, mjesto po mjesto, gradi} po gradi}, stigli sve do Kotora. Qubazni cinik, pri~a o hrvatskim cijenama, o plavcu malom i o hercegova~ko-crnogorskim folklornim specifi~nostima. Od onih je qudi koje vaqa pa`qivo slu{ati, jer pametne i va`ne stvari izgovore slu~ajno, razbacuju}i se dragocjenostima od kojih bi netko drugi, siroma{niji i neukiji, na~inio ìvotni stav od kojeg bi onda ìvio kao sirota udovica iz rudarske kolonije od povrtwaka iza ku}e. Krajem {ezdesetih iz Meksika je donio Lophophoru Þilliamsii, {esan ukrasni kaktus iz kojeg se derivira pejotl. I onda je sa ènom, tako|er etnologiwom, usred sive i otu`ne diktature Gomulkina nasqednika, druga EdÞarda Giereka, proizvodio pejotl, naravno sve u znanstvene svrhe. Danas se tome smije kao ludoriji mladosti. U doba diktature i radikalnog mraka vaqa misliti radikalno, nasuprot diktaturi. Pejotlom protiv staqinizma. li onda izgovara tu re~enicu A koja mi je dragocjena, ali ne samo za ovu pri~u: reìm voli minijaturne zajednice, etnicitete, folklorne skupine, i silne }e novce uloìti u o~uvawe wihove samobitnosti i razli~itosti. Ali ~im je zajednica ve}a, ~im je sposobna sama iz sebe generirati identitet, koliko god time ne ugroàvala ve}inski narod i wegov kulturni obrazac, ona postaje crvena krpa reìmu, i on ~ini sve da ju potisne i negira. Ne govori on to ni o onom komunisti~kom reìmu, ni o ovom nacio-katoli~kom reìmu u dana{woj Poqskoj. Radi se o pravilu koje gotovo posvuda u Europi jednako funkcionira. li za razliku od wega, koji A na stvari gleda iz antropolo{ke i sociolo{ke perspektive,

pa je cini~an prema atrakciji minijaturnih zajednica, meni su one kwièvno zanimqive. Tu, koju stotinu kilometara od Krakova, nalaze se ÝilamoÞice, drevni gradi} ili selo od jedva tri tisu}e stanovnika. Osnovane u godinama nakon mongolske invazije na Europu iz 1241, na krajwem jugoistoku povijesne pokrajine [lezije, ÝilamoÞice su u to vrijeme naseqene izbjeglicama iz Frigije i Flandrije, i vjerojatno su ponijele ime po Ýilliamu od [kotske, onom istom junaku i odmetniku o kojemu govori film Mela Gibsona „Braveheart”. ni, me|utim, nisu bjeàli od Mongola, nego od poplava O koje su progutale wihov zavi~aj, pa su ÝilamoÞice osnovali daleko od rijeke, mimo op}e sredwovjekovne navade i obi~aja da se gradovi formiraju na obalama rijeka i lakobrawivim uzvisinama nad vodom. Takva samoodabrana izolacija, nastala iz straha od poplave, odredila je povijesnu sudbinu ÝilamoÞica. Zahvaquju}i svojoj druk~ijosti, ali mnogo vi{e – mawkom tu|ih interesa za wihovim malim mjestom, qudi iz ÝilamoÞica su stoqe}ima uspijevali biti mimo svijeta. Na podru~ju ina~e vrlo ìvom, na jednom od povijesnih i etni~kih ~vori{ta, u [leziji, na samom pupku Europe, izbjegli su asimilaciji i utapawu u druge, neusporedivo ve}e i mo}nije identitete, pa su govorili svojim zasebnim, nikome razumqivim jezikom – Poqaci insistiraju na terminu: etnolekt – u kojemu je bilo sadràno wihovo kulturno i povijesno iskustvo, ali i {ire iskustvo europskoga Sredweg vijeka. okom {esnaestog i sedamnaestog stoqe}a selo je bilo T jedno od kalvinisti~kih sredi{ta, ali ih je skrb svete matere Crkve, uglavnom uz pomo} ogwa i ma~a, vratila jedinoj istinskoj i pravoj vjeri katoli~koj. Ali sre}om jezik im nisu dirali. Sretna okolnost je bila {to su ÝilamoÞice bile na svojevrsnoj jezi~noj i kulturnoj trome|i, gdje je ve}ina stanovni{tva bila vi{ejezi~na, i nikoga nije bilo posebno briga kako tko govori. Tako se mogao sa~uvati i jedan tako mali i neobi~ni jezik. Ali onda je do{lo krvavo, unificiraju}e i globaliziraju}e dvadeseto stoqe}e. Prvo su se, nakon Velikog rata, ÝilamoÞice na{le u sastavu poqske dràve, da bi ih, kao i cijelu [leziju, 1939. anektirala nacisti~ka Wema~ka. Po oslobo|ewu, 1945. komunisti~ke vlasti zabrawuju upotrebu vilamovi~kog jezika. Zabrana je ukinuta 1956, u vrijeme obra~una sa Staqinovim naslije|em, ali to je ve} vrijeme kada vi{e nisu potrebne zabrane ni loma~e na kojima bi gorjeli qudi skupa sa svojim jezicima. Vrijeme novina, radija, televizije, tehnolo{kih revolucija i posvema{we komunikacije sviju sa svima dovest }e do op}e asimilacije i svo|ewa malih i sitnih obrazaca, koliko god bili drevni i ukorijeweni, na onaj veliki i ra{ireni. Tako su i vilamovi~ki govor na{ao pred izumirawem. o~etkom novog tisu}qe}a vilamovi~ki je aktivno poznaP valo jo{ sedamdesetak qudi. U to vrijeme Józef Gara, penzioner koji je radni vijek provodio po {leskim rudnicima ugqa, pjesnik i lokalni kantautor, stvara novu abecedu i pravopis vilamovi~kog jezika, i kao u ogwici zapisuje rije~i svoga izumiru}eg jezika. Pred smrt, a umro je 2013, u osamde-

Rot 96-99.:Rot 96-99..qxd

9/4/2017

7:41 PM

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA set ~etvrtoj godini, Gara u osnovnoj {koli u ÝilamoÞicama predaje ÞÚmÚsiöerÚs, kako se jezik wegove zajednice slu`beno zove. Józef Gara doìvio je da 2007. Kongresna biblioteka u Ýashingtonu – svojevrsna aleksandrijska kwi`nica na{ega doba – registrira vilamovi~ki jezik pod kraticom ÞÚm, pod kojom je ubiqeèn i u Me|unarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO). Naravno, Gara nije bio ni prvi ni najva`niji pisac svoga jezika. Najslavniji je, vjerojatno, Florian Biesik, nadzornik Carskih i kraqevskih èqeznica s namje{tewem u Trstu, a poslije i direktor tr{}anske po{te, koji je jo{ u devetnaestom stoqe}u prema poqskom uzoru stvarao vilamovi~ki pravopis, i prema wemu napisao spjev „Of Jer Ýelt” (ili Novi svijet), po uzoru na Danteovu „Boànsku komediju”. Da sve bude kako jest i u velikim kwièvnostima, svoga mla|eg brata, vilamovi~kog lije~nika Hermana Mojmira s kojim je bio u doìvotnoj zavadi, i koji je zbog wega promijenio i prezime, Biesik je u svom spjevu smjestio u pakao. ÝilamoÞicama se u Poqskoj danas pi{e i govori. O A kultura, jezik i identitet jednoga sela najednom su postali va`ni i zanimqivi. Qudi kao da su najednom dahnuli du{om {to je u posqedwem trenutku spa{en jedan jezik, jedna dragocjenost iz wihova prvog susjedstva. ÝÚmÚsiöerÚs danas poznaje znatno vi{e qudi nego prije petnaestak godina. I svima je zbog toga milo oko srca. Meni je, me|utim, dragocjeno upozorewe moga fascinantnog poqskog poznanika, etnologa: reìmi i beslovesna ~eqad koja ih podràva vole i pomaù mikro-zajednice, ali se rogu{e na mawine.

li za{to je onda u komunisti~koj Poqskoj, u onih jedanaest godina ~istog i nepatvorenog staqinizma, vilamovi~ki jezik bio zabrawen? Zato {to u totalitarnoj svijesti ne moè postojati tako malobrojna zajednica, niti tako neutjecajan i malen kulturni obrazac, koji ne bi predstavqao prijetwu i opasnost po onaj jedan i jedini ve}inski narod i wegovu vazda ugroènu i od drugih zaprqanu kulturu. Dok god reìmu ne smeta poku{aj oìvqavawa jednoga mrtvog jezika – a mrtav je svaki onaj jezik koji nijednome svom govorniku nije materiwi – zemqa i dru{tvo dio su Europe. A ona, Europa, mo`da je licemjerna i la`qiva u podràvawu ovih i onih mawina, ali je i takva mnogo boqa i naprednija od svega onog i svih onih koji su prestali biti – Europa.

MIKRO STANOVNICI U GRADU KRAJ JEZERA

A) Bajkalsko B) Galilejsko V) Wasa (Malavi)

Stanovnici Torina, grada u Italiji nazivaju se: A) Torinci B) Torinezi V) Torinanci

@ivotiwa koja u Africi godi{we usmrti najvi{e qudi je: A) nilski kow B) nosorog V) hijena

za nestalih jezika i kultura, iza naroda koji su i{~ezli skuIpovijesnog pa s wima i iza wihova zaboravqenog i neobnovqivog iskustva, ne ostaju grobovi, ali ostaje ni~im ispuwiva praznina, siva mrqa na karti identiteta wihovih susjeda. Takva jedna siva mrqa pojavila se 10. lipwa 1898. godine kada je pri minirawu stijene pukla mina i ubila Tuoneta Udaina, porijeklom s otoka Krka, posqedweg govornika dalmatskog jezika. Istina, ni wemu taj jedinstveni romanski jezik nije bio materiwi, nego ga je posredno u~io od roditeqa. Be~ki jezikoslovac Matteo Bartoli intervjuirao je Tuoneta, i zapisao dvije tisu}e i osamsto rije~i i izraza. Tuone je bio nagluh i bezub, te{ko ga je bilo razumjeti, pa se Bartoli po{teno namu~io. Ali bilo je ve} kasno, i tko zna {to je sve nestalo s jednim jezikom, koji je na kraju ostao poznat po toj bizarnosti da je, mo`da, i jedini jezik kojemu se zna precizan datum nestanka. Sqede}i jezik koji }e u Hrvatskoj nestati je istrorumuwski. Iako dobro dokumentiran i zapisan, `ejanski, vla{ki ili }iribirski umrijet }e umru li zadwi wegovi govornici. Umrijet }e, jer u Hrvatskoj to nije novinska ili medijska tema kao {to u Poqskoj, recimo, jest. U svojim smo omrazama iskreniji i otvoreniji od Europqana. Ali ni iskrenost nije svaki put vrlina í

Koje je najni`e slatkovodno jezero na svetu:

Mikronezija se nalazi u: A) Atlantskom okeanu B) Tihom okeanu V) Indijskom okeanu

Ispravno prevedite latinske nazive organa na{eg tela: A) Cor………………………… slezina B) Hepar……………………… bubreg V) Ren………………………… jetra G) Splen ……………………… gu{tera~a D) Pancreas ……… .………… jajnik \) Lingua …………………… srce E) Ovarium …………………. `eludac @) Gaster …………………… jezik

RE[EWA NA STRANI 98

Rot 96-99.:Rot 96-99..qxd

9/4/2017

RE[EWE KVIZA: 1B Galilejsko jezero je najniè slatkovodno jezero na svetu, na 209 metara ispod povr{ine mora, {to ga ~ini drugom najniòm vodenom povr{inom na svetu, posle Mrtvog mora. 2B Torino je ~etvrti po veli~ini grad Italije, glavni grad okruga Torino i pokrajine Pijemonta u severozapadnoj Italiji. Torino je poznat kao „najidustrijalizovaniji” grad Italije, u kome je sedi{te svetski poznatih automobilskih kompanija: „Fijat”, „Lan~a” i „Alfa Romeo”. Torino sa Pijemontom je poznat i kao mesto ro|ewa savremene italijanske dràve. 3A Nilski kow je nepredvidqiva i agresivna ìvotiwa, zbog ~ega je i najopasniji sisar u Africi. Iako je zdepast i sa kratkim nogama, moè da tr~i brè od ~oveka. U proseku, nilski kowi svake godine ubiju 2.900 qudi! 4B Mikronezija je naziv za grupu ostrva u zapadnom i severozapadnom delu Tihog okeana. Sastoji se od ukupno 1458 ostrva povr{ine 3420 kvadratna kilometra. 5 Cor ................................. srce Hepar ............................ jetra Ren ............................ bubreg Splen ........................ slezina Pancreas ............. gu{tera~a Lingua .......................... jezik Ovarium ...................... jajnik Gaster ..................... èludac

7:41 PM

Page 3

POEZIJA SLOVENSKA Pi{e mi majka iz Beograda brine se kako mi je oni su, kaè, u redu pitaju kako sam ja U mome ìve nemiru pobratimstva lica u svemiru polako u~im slovenski Pi{u mi djeca iz Zagreba brinem se kako im je oni su, kaù, u redu pitaju kako sam ja Ponekad popijem pi}e s' predsjednikom Republike pita me kako mi je ne brini, kaèm, sve je u redu igram svoju predstavu jer

Ne brini majstore, gura se djeca idu u {kole polako u~e slovenski jer Po ~asi u~im se slovensko

Stanujem u Qubqani ekskluzivan kraj industrijska zona, Fu`ine sretnem neke zemqake pitam ih, kako je

Kaj ti je deklica zakaj si `alosna kaj mi je, ni~ mi ni srce me boli

Rade [erbexija (27. 7. 1946.)

ODLAZAK Nisam vi{e tu S mesta se nisam pomerio Ali tu vi{e nisam Neka u|u Neka pregledaju neka pretra`e Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu meqe Opu{ci jevtinih snova U pepeqari se dime Nisam vi{e tu Privezan ~amac wi{e se Na crvenim talasima Par nedozrelih re~i U obla~nom grlu visi Nisam vi{e tu S mesta se nisam pomerio Ali sam ve} daleko Te{ko da }e me sti}i

Vasko Popa na{ pesnik, akademik (29. 6. 1922 + 5. 1. 1991.)

Rot 96-99.:Rot 96-99..qxd

9/4/2017

7:42 PM

Page 4

MESECOSLOV

OKTOBAR 2017. OKTOBAR je mesec sluèwa u profesiji. U ovom periodu Klubovi isti~u va`nost poslovnog i profesionalnog ìvota svakog Rotarijanca. Posebne aktivnosti organizuju se radi promovisawa profesionalne Avenije sluèwa. DE^JA NEDEQA (1 – 5. u oktobru)

SVETSKI DAN NASEQA (prvi ponedeqak u oktobru) ME\UNARODNI DAN UBLA@AVAWA PRIRODNIH KATASTROFA (druga sreda u oktobru) NEDEQA RAZORU@AWA (posledwa nedeqa u oktobru)

ME\UNARODNI DAN STARIH OSOBA (od 1990. godine)

SVETSKI DAN BORBE PROTIV HEPATITISA

SVETSKI DAN STANI[TA

ME\UNARODNI DAN PRAVA DETETA

6 7

REPUBLIKA KIPAR – DAN NEZAVISNOSTI, 16. 8. 1960. godine

ME\UNARODNI DAN NENASIQA (datum ro|ewa Mahatme Gandija – Velike Du{e).

EVROPSKI DAN POSMATRAWA PTICA

ROTARI KLUB KRU[EVAC – 15 GODINA OD ^ARTEROVAWA KLUBA

1690. Patrijarh Arsenije Tre}i ^arnojevi} poveo je Srbe u veliku seobu na sever.

9 10

ME\UNARODNI DAN DECE SVETSKI DAN NASEQA

SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVQA ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV OSNOVAN 2006. godine

SVETSKI DAN DOMA]IH @IVOTIWA

SVETSKI DAN ZAHVALNOSTI ZA PLODOVE ZEMQE

SVETSKI DAN DEVOJ^ICA

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PRIRODNIH KATASTROFA

KRAQEVINA [PANIJA – DAN [PANACA

EVROPSKI DAN DONACIJE ORGANA SVETSKI DAN BORBE PROTIV REUMATOIDNOG ARTRITISA

SVETSKI DAN JABUKA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV OSTEOPOROZE

SVETSKI DAN BORBE PROTIV PIRATERIJE

SVETSKI DAN NO[EWA GRUDWAKA

SVETSKI DAN „BELOG [TAPA” – SLEPIH I SLABOVIDIH OSOBA

14 15

ME\UNARODNI DAN @ENA NA SELU SVETSKI DAN ^ISTIH RUKU

DAN BORBE PROTIV SIROMA[TVA SVETSKI DAN ZDRAVE HRANE SVETSKI DAN HLEBA

SVETSKI DAN PROTIV BOLA

SVETSKI DAN ZA PREVAZILA@EWE EKSTREMNOG SIROMA[TVA

SVETSKI DAN PE[A^EWA SVETSKI DAN MENOPAUZE

1991. U blizini Zaje~ara otkrivena je grobnica rimskog cara Gaja Galerija Valerija Maksimijana i wegove majke Romule.

DAN AKCIJE PROTIV KLIMATSKIH PROMENA SVETSKI DAN RAZVOJA INFORMATIKE DAN BORBE PROTIV KARCINOMA DOJKE KRAQEVINA [VEDSKA – DAN ZASTAVE REPUBLIKA FINSKA – DAN ZASTAVE

30 GODINA OD ULASKA @ENA U ROTARI (1987 – 2017)

SVETSKI DAN PO[TE ROTARI KLUB KRAGUJEVAC OSNOVAN 2010. godine

SVETSKI DAN STANOVAWA

REPUBLIKA NEMA^KA - DAN UJEDIWEWA, 1990. godine

SVETSKI DAN NESIGURNOG POSLA

1571. Na dana{wi dan odigrala se ~uvena pomorska bitka izme|u muslimana i hri{}ana – bitka kod Lepanta, prvi poraz Osmanskog carstva na moru.

ME\UNARODNI DAN KAFE

REPUBLIKA KINA – DAN OSNIVAWA, 1949. godine

SVETSKI DAN NASTAVNIKA SVETSKI DAN PE[AKA

SVETSKI DAN VEGETARIJANSTVA

ME\UNARODNI DAN UKIDAWA NUKLEARNOG ORU@JA

SVETSKI DAN ZA[TITE @IVOTIWA

ROTARI KLUB VRAWE GODI[WICA ^ARTEROVAWA KLUBA ME\UNARODNI DAN PA@WE POSVE]ENE MUCAWU I GOVORNIM MANAMA

1912. Na dana{wi dan po~ela je najva`nija bitka Prvog balkanskog rata – Kumanovska bitka. Sjediwene snage Srbije, Gr~ke, Crne Gore i Bugarske nanele su te{ke poraze osmanskoj vojsci. Srbija je povratila Kosovo, a zatim i Skopqe, prestonicu iz 14. veka.

DAN OUN (1945. godine)

SVETSKI DAN BORBE PROTIV DE^JE PARALIZE (POLIO +) ÝORLD POLIO ÝEEK Svi Rotari klubovi u svetu obele`avaju nedequ borbe protiv de~je paralize . I u Distriktu 2483 }e Klubovi obele`iti ovaj doga|aj prigodnim donatorskim aktivnostima, ~iji je ciq prikupqawe sredstava u visini od 6000$ (1200 Rotarijanaca h 5$), a koje bi 24. oktobra, na Svetski dan borbe protiv de~je paralize bile upla}ene u Rotari fondaciju.

SVETSKI DAN [PAGETA

REPUBLIKA AUSTRIJA – DAN DR@AVNOSTI, 1955. godine

1843. U Srbiji je po~ela sa radom prva po{ta.

REPUBLIKA ^E[KA – DAN OSNIVAWA, 1918. godine

ROTARI KLUB PROKUPQE – 10 GODINA OD ^ARTEROVAWA KLUBA REPUBLIKA TURSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1923. godine

29 30

DAN HRAWEWA PTICA ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM OSNOVAN 1995. godine

SVETSKI DAN VEGETACIJE

ME\UNARODNI DAN [TEDWE ME\UNARODNI DAN CRNOG MORA ME\UNARODNI DAN VE[TICA – HALLOÝEEN

Rot 01:Rot 01.qxd

9/4/2017

5:45 PM

Page 2

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

MANASTIR HILANDAR Snimio Hayi Du{an Glu{ac

OVDE TIHUJU MONASI