Srpski Rotar br 81 i 82 by Nenad Sakovic

Rot 01:Rot 01.qxd

11/2/2017

3:26 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

NOVEMBAR /DECEMBAR 2017. • GODINA VII BROJ 81 i 82 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE KRSNA SLAVA MANASTIRA HILANDAR

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:04 PM

Page 1

LEKCIJE

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011- (Beograd: Grafi~ki ateqe „Kum”). 27 cm

Branislav Bane Ran|elovi}

Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Pavle Bani}

Pre mnogo godina, kada je cena sladoleda bila mnogo mawa nego {to je danas, desetogodi{wi de~ak seo je za sto u poslasti~arnici. Konobarica mu je pri{la. - Koliko ko{ta porcija sladoleda? – upitao je de~ak. - Pedeset para! – odgovorila mu je konobarica. De~ak je izbrojao svoje nov~i}e. - A koliko ko{ta ovaj sladoled u ~a{ici? - upitao je de~ak. Tada su u poslasti~arnicu po~eli da ulaze drugi gosti i konobarica je polako gubila strpqewe. - Trideset pet para! - grubo mu je odgovorila. De~ak je jo{ jednom prebrojao nov~i}e i rekao joj: - Donesite mi onda sladoled u ~a{ici! Konobarica mu je donela sladoled i ra~un. De~ak je pojeo svoj sladoled, platio ra~un na blagajni, i oti{ao. Kad se konobarica vratila do stola da ga raspremi, po~ela je da pla~e. Na tawiri}u je de~ak ostavio 15 para bak{i{a! De~ak je izabrao sladoled u ~a{i, umesto cele porcije, kako bi imao dovoqno za napojnicu í

* ISSN 2217-723æ

BROJ 81 i 82 NOVEMBAR / DECEMBAR 2017. GODINA VII (LæææIV) Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Haxi Du{an Glu{ac

Distrikt 2483 guverner 2017–2018. Branislav Bane Ran|elovi} Trivko Ti}a Savi} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Pavle Bani} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Nikola Mandi} Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Biqana @ivkovi} Dragoslava Spasi} (RK Leskovac) Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac

Posle nekoliko meseci na prvoj godini studija medicine, profesor nam je podelio test. Bio sam odli~an student i brzo sam odgovorio na sva pitawa, osim na posledwe: Kako se zove na{a ~ista~ica na fakultetu? Predao sam tekst ne odgovoriv{i na to pitawe. Pred kraj testa kolega je upitao profesora da li }e i posledwe pitawe uticati na ocenu. - Naravno! – odgovorio je profesor. – U `ivotu }ete upoznati mnoge qude. Svako od wih zna~ajan je na svoj na~in. Svako zaslu`uje va{u pa`wu, makar mu uputili samo pozdrav ili osmeh! Nikad nisam zaboravio tu lekciju. Saznao sam da se ~ista~ica zvala Marica í

Biqana @ivkovi}

Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi}

2 Dragoslava Spasi}

I sasvim, na kraju, dobri ~itao~e, pro~itaj i ovo: - Ako nisi iskusio nesre}u rata ili izgubio slobodu, agoniju mu~ewa ili bol gladi, ìvi{ lep{e nego 500 miliona stanovnika na{e planete! - Ako moè{ slobodno da poseti{ crkvu, katedralu, xamiju, sinagogu, pagodu, hram, bez bojazni od pretwe, zatvora, mu~ewa ili smrti, ìvi{ boqe nego tri milijarde stanovnika na{e planete! - Ako ima{ redovan obrok, ode}u, krov nad glavom, krevet u kome spava{, bogatiji si od 75% stanovnika Zemqe! - Ako ima{ ne{to novca na ra~unu, ili u nov~aniku, ili ne{to metalnih nov~i}a u nekoj posudici, spada{ u 8% najbogatijih qudi na svetu! - Radi kao da ti ne treba novac, voli kao da te niko nikad nije razo~arao, ple{i kao da te niko ne gleda, pevaj kao da te niko ne ~uje, ìvi kao da je Raj na Zemqi! - Ako si pro~itao sve ovo, ne spada{ u dve milijarde qudi na{e planete koji ne znaju da ~itaju! í

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:05 PM

Page 2

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2017. Ovo je mesec Rotari Fondacije. Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i prikupqaju sredstva za Fondaciju. MESEC PROTIV BOLESTI ZAVISNOSTI

INTERNACIONALNI DAN BORBE PROTIV TRGOVINE KRZNOM (posledwi petak u novembru) SVETSKI DAN SE]AWA NA @RTVE SAOBRA]AJNIH NEZGODA (tre}a nedeqa u novembru)

SVETSKI DAN VEGANA (qudi koji ne jedu hranu `ivotiwskog porekla)

EVROPSKI DAN NAUKE

1950. Ro|en je srpski {ahovski velemajstor Qubomir Qubojevi}. INSTITUT ZONA 19 I 20 – CLUJ (ROMANIA)

SVETSKI DAN KLIMATSKIH PROMENA 1946. Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu).

5 6

1994. Umro je Milan Mladenovi}, jugoslovenski rok-muzi~ar (grupa EKV). SVETSKI DAN URBANIH REGIJA

ME\UNARODNI DAN ZA PREVENCIJU EKSPLOATACIJE @IVOTNE SREDINE U RATU I ORU@ANIM SUKOBIMA

SVETSKI DAN PRONALAZA^A

ME\UNARODNI DAN PROTIV HRONI^NE OPSTRUKTIVNE BOLESTI PLU]A (CORB)

ME\UNARODNI DAN TOLERANCIJE

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA POVRE\ENIMA U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

DAN PREVREMENO RO\ENIH BEBA

PAD BERLINSKOG ZIDA (od 1989. godine)

ME\UNARODNI DAN STUDENATA I SREDWO[KOLACA

10 11

1793. Umrla je ruska carica Katarina Velika. ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA – PROSLAVA 10 GODINA OD OSNIVAWA

SVETSKI DAN NEPU[A^A

ROTARI KLUB BEOGRAD ^UKARICA – PROSLAVA 10 GODINA OD OSNIVAWA

DAN PRIMIRJA (11. novembra 1918. godine kapitulirala je Nema~ka – kraj Prvog svetskog rata) 1859. Ro|en je srpski arhitekta Andra Stevanovi}, ~lan Srpske kraqevske akademije, profesor Velike {kole i Beogradskog univerziteta. Projektovao je vi{e zna~ajnih gra|evina, me|u kojima zgrade Narodnog muzeja i Akademije nauka u Beogradu.

13 14

SVETSKI DAN QUBAZNOSTI

SVETSKI DAN TELEVIZIJE

ME\UNARODNI DAN MU[KARACA

DAN OSLOBO\EWA KOTORA

1868. Prva pozori{na predstava u Beogradu izvedena je na Varo{ kapiji.

ROTARI KLUB VAQEVO OSNOVAN JE 1996. GODINE

DAN EKOLO[KIH POKRETA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV FA[IZMA I ANTISEMITIZMA

DAN ^ISTOG VAZDUHA

ROTARI KLUB ^A^AK OSNOVAN JE 2002. GODINE

ÝORLD INTERACT ÝEEK ROTARI KLUB PROKUPQE OSNOVAN JE 2008. GODINE

ROTARI KLUB ZREWANIN OSNOVAN JE 1998. GODINE

ROTARI KLUB ZAJE^AR, PROSLAVA 10 GODINA OD OSNIVAWA

ME\UNARODNI DAN ELIMINACIJE NASIQA NAD @ENAMA

1893. Umro je Milan Kujunxi} Aberdar, srpski filozof i pisac.

ME\UNARODNI DAN UZDR@AVAWA OD KUPOVINE

ORKIN RO\ENDAN – ORGANIZACIJA ZA BRIGU O @IVOTIWAMA

28 ME\UNARODNI HUMANITARNI DAN 1889. ,,Pacifik Fonograf’’ je postavila prvi xuboks u svetu u hotelu ,,Pale Rojal’’ u San Francisku.

ROTARI KLUB ^A^AK – PROSLAVA 15 GODINA OD OSNIVAWA

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR OSNOVAN JE 2010. GODINE

ME\UNARODNI DAN SOLIDARNOSTI SA PALESTINSKIM STANOVNI[TVOM

29 30

SAD - DAN ZAHVALNOSTI (~etvrti ~etvrtak u mesecu).

1782. Velika Britanija i SAD potpisale su primirje i time je zavr{en Ameri~ki rat za nezavisnost.

SVETSKI DAN TOALETA KNE@EVINA MONAKO – DAN DR@AVNOSTI

SVETSKI DAN PRAVA DETETA

SVETSKI DAN KVALITETA

DAN INDUSTRIJALIZACIJE AFRIKE

SVETSKI DAN BORBE PROTIV DIJABETESA

DAN UGRO@ENOSTI RAWENIKA U RATU

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:06 PM

Page 3

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD NOVEMBAR 2017. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAYI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:06 PM

Page 4

D 2483 BEOGRAD METROPOLITAN E-KLUB

ZAJEDNO U DRU@EWU I SLU@EWU Rotari klub je sekularna organizacija i svako moè da se u~lani, bez obzira na pol, boju koè, religiju ili politi~ko opredeqewe. Od nastanka Rotarija 1905. godine do 1980. godine ène nisu mogle da budu ~lanovi Rotarija, iako su mnoge ène imale svoj Klub â&#x20AC;&#x201C; Unutra{wi to~ak. Ali, ène su imale ulogu u Rotariju i Xen Haris, supruga Pola Harisa, je dr-

àla nekoliko govora u Klubu. Prvi Klubovi u Irskoj su razmi{qali o primawu èna u klubove jo{ 1912. godine, ali su odustali iz dru{tvenih razloga. Prve ène u Rotari je primio Klub u Dvartiju, u Kaliforniji, SAD, 1976. godine. Rotari Internacional je povukao zabranu èna u Klubovima 1987. godine i ve}ina Klubova prima ène. Klub u Dvartima je izglasao prvu ènu za predsednicu Kluba 1987. godine. Ove godine se navr{ava trideset godina od kada je Rotari ravnopravno otvorio vrata svima. @elimo da podvu-

~emo zna~aj odre|enih civilizacijskih vrednosti koje i Rotari promovi{e, da se podsetimo kako su se slobode i u Rotariju osvajale. Naime, posle duge sudske parnice Vrhovni sud Kalifornije, ta~no pre 30 godina, doneo je odluku da ène mogu postati ~lanovi Rotari zajednice. Od tada pa do danas broj èna u Rotariju je polako rastao i do{ao na vi{e od 20 odsto. U sredu, 18. oktobra 2017. godine u Skup{tini grada Beograda Rotari Distrikt 2483 je sve~ano obeleìo 30. godina od otvarawa Rotari pokreta za ène. Uz zvuke prijatne muzike i ispijawa pi}a dobrodo{lice u holu prisutni su se me|usobno pozdravqali. U sve~anoj sali su se obratili prisutnima Guverner Distrikta 2483 Bane Ran|elovi}, Zoran \or|evi}, Ministar za rad, zapo{qavawe, bora~ka i socijalna pitawa Republike Srbije, Marija Obradovi}, Predsednica odbora za odbranu i unutra{we poslove Skup{tine Srbije, Pukovnik Dr Katarina [trbac, Direktor Direkcije za evropske integracije, izabrani Guverner Vladimir Mati} i nominovani Guverner Distrikta 2483 Qiqana Lainovi}, prethodni Guverneri i ~lanovi mnogobrojnih Rotari klubova. Izveden je simboli~an performans i panel diskusija na temu rodne ravnopravnosti. Na terasi Starog Dvora uz odgovaraju}e posluèwe prisutni su razmewivali utiske. Ovom prilikom je donacija, 250.000 dinara uru~ena mladim matemati~arima za wihov odlazak na me|unarodno takmi~ewe. Veliko hvala svima koji su se pridruìli sve~anosti i svojim uplatama uve}ali sumu. Sve~anost povodom 30 godina od prijema èna u Rotari su organizovali i o svemu uspe{no brinuli Rotari klub Beograd Metropolitan i E-klub Ă Pripremila Dragoslava Spasi}

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:07 PM

Page 5

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:07 PM

Page 6

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:08 PM

Page 7

BEOGRAD

SA GO[]OM OLIVEROM U POQU CVE]A

AKTIVNOSTI

U ~etvrtak uve~e, 7. septembra 2017. godine ~lanovi i prijateqi na{eg Kluba dru`ili su se od 20 ~asova u „Campo di Fiori” u Skadarskoj ulici broj 11, a oni izdr`qiviji nastavili su dru`ewe kod na{eg Dragana Mil~i}a u obli`woj „Familiji” í

BEOGRAD

„KALENI]” KAFANA SRPSKE KUHIWE Kafana „Kaleni}” ili ~uveni „Kalenac”. Jedna od kultnih beogradskih simbola Vra~ara koji se nalazi nedaleko od pijace istog imena. Osnovana davne 1938. godine, ova kafana je simbol tradicije i pravi primer starih kafana. Sme{tena na uglu ulica Mile{evske (nekad Save Kova~evi}a) i Trnske, kafana „Kaleni}” je mesto koje spaja qude, jer ovde nije bitno da li ste stari ili mladi, bogati ili siroma{ni, Rotarijanci ili Merkurijanci, obrazovani ili neobrazovani, va`no je da umete da uìvate. Enterijer je ure|en u duhu prave kafane sa ~uvenim kariranim stolwacima i limenim i kerami~kim pepeqarama. Ovde je sve jednostavno, ali ipak veoma toplo i prijatno. „Kaleni}” je restoran sa najduòm tradicijom pripremawa kuvanih jela u Beogradu. Ako se se}ate starih kafana ovde }ete se vratiti i mirisom i ukusom u neka stara dobra vremena. Hrana je prose~na, ali ambijent pa ~ak i ÝC sa gospo|om za pultom koja napla}uje ispred vrata su ono {to ovu kafanu ~ini posebnom. Ovde je vreme stalo a samim tim i gosti se ose}aju opu{teno i uìvaju u svakom gutqaju razglabaju}i o svetskim temama i problemima. Ovde }ete sresti i univerzitetske profesore, poslovne qude, novinare, ali i penzionere i one koji jedva odvoje koji dinar za neko pi}e. Atmosfera je jedinstvena i ako moète }utite i slu{ajte pri~e oko vas - neprocewivo iskustvo. Jedno od onih mesta za porodi~ne ru~kove i ve~ere sa prijateqima. Nema ih mnogo u Beogradu. Usluga, hrana, ambijent podse}aju da su pri~a i smeh me|u qudima jo{

11/2/2017

4:08 PM

Page 8

uvek mogu}i, da nismo postali potpuni ovisnici elektronskih sprava! I da ne bude sve eØtra, vrh, ono bajka, O.K. desi se ponekad pregoreo }evap, du`e ~ekawe... ali zar se i najboqoj doma}ici to ponekad ne desi? Ne postoji boqa busija na Vra~aru sa koje se ima boqi pregled – svako ko se mota na Vra~aru mora, hteo ne hteo da pro|e ovuda jer se pored ove kafane slivaju ulice Mile{evska, Maksima Gorkog, Trnska, a tu su i Krunska, Golsvordijeva, Ki~evska, Baba Vi{wina i Kursulina. Pa vi sad pro|ite Vra~arom da vas neko ne snimi iz „Kaleni}a”. Na ovom znamenitom mestu ~lanovi Rotari kluba Beograd - Pavle, Dragan, Nikola, Du{an, Haxi Du{an, Vesna (naravno Brajer), Tawa i Andrea u ~etvrtak, 14. septembra ove godine imali su svoj opro{tajni sastanak u ovogodi{woj letwoj {emi. Uspe{an, pun smeha, veselih tema i jutro novog dana brzo je stiglo... í

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

LESKOVAC

ZA MAME I BEBE Kada smo krajem aprila ove godine u Rotariju, mesecu posve}enom unapre|ewu zdravqa majki i dece, pitali odgovorne u na{em porodili{tu kako moèmo da im pomognemo, poàlili su se da na trì{tu nigde ne mogu da na|u komprese za poro|ajne stolove. Po{to u Klubu imamo i one koji se razumeju u tekstilnu tehnologiju (makar tek da ~uvaju àr plamena raspaqenog pre vi{e od osam decenija od strane Teokarevi}a, Ili}a i ostalih) prihvatili smo se posla i odneli to {to smo nabavili. A da ne bi bilo prigovora da smo se bavili krajwe jednostavnim stvarima bilo je tu i elegantnih kapica sa znakom Rotarija za prvih pedeset beba koje }e svetlost dana ugledati na na{im kompresama. Kroz tridesetak godina neki od tih na{ih sugra|ana zalaga}e se i sami za negovawe prijateqstva kao na~ina da se bude drugima od koristi. I uìvati u tome! Dakle, mi, ~lanovi Rotari kluba Leskovac uru~ili smo po~etkom septembra ove godine poklone leskova~kom porodili{tu u vidu 40 medicinskih kompresa i 50 kapica za novoro|ene devoj~ice i de~ake.

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:08 PM

Page 9

AKTIVNOSTI

Leskova~ki Rotarijanci, u dogovoru sa rukovodstvom aku{erskog odeqewa, obezbedili smo potrebne komprese koje su neophodne za funkcionisawe porodili{ta prema sanitarno – higijenskim uslovima i koje se ne mogu na}i na tr`i{tu u slobodnoj prodaji. U planu su novi pokloni aku{erskom odeqewu koji }e biti uru~eni u novembru, kada }e ~lanovi Rotari kluba Leskovac ovom odeqewu pokloniti kompletne posteqine za majke i bebe. Redovne mese~ne akcije koje su u znaku za{tite materinstva odvijaju se povodom obele`avawa 20 godina postojawa i rada leskova~kog Rotari kluba. Tako|e, predstavqaju i po~etak intenzivnijeg humanitarnog delovawa usmerenog ka dobrobiti i razvoju lokalne zajednice í

LESKOVAC

GUVERNER D 2483 BRANISLAV RAN\ELOVI] U RADNOJ POSETI ROTARI KLUBU LESKOVAC Guverner D 2483 Bane Ran|elovi} posetio je ~lanove Rotari kluba Leskovac u utorak, 19. septembra ove godine. Bila je ovo wegova 21. radna poseta Rotari klubovima na{eg Distrikta. Rotari dan u Leskovcu je bio ispuwen obavezama za Guvernera i inspirativan za ~lanove Kluba. Guverner je sa

predsednikom Rotari kluba Leskovac Slavi{om Todorovi}em i sekretaricom Kluba Biqanom \or|evi} bio: -na prijemu kod Gradona~elnika Leskovca Gorana Cvetanovi}a; -posetio Ekonomsku {kolu „\uka Dini}” u Leskovcu; -gostovao u emisiji TV Leskovac; -prisustvovao redovnom sastanku Rotari kluba Leskovac. Gradona~elniku je predstavqawem rada i delovawa pribli`io Rotari organizaciju. Direktorki Ekonomske {kole Milijani Dimi} je uru~en poklon Rotari kluba Leskovac: dva {tampa~a, dva tableta i ~etiri mobilna telefona, koje }e koristiti u~enici ove {kole. Gostovawem u TV emisiji o Rotariju je rekao va`ne informacije koje interesuju gra|ane. Na redovnom sastanku Rotari kluba Leskovac je obavestio ~lanove o planovima za ovu Rotarijansku godinu. Akcenat je stavqen na ekologiju i {kolstvo kao i na tri velika doga|aja za Rotarijance: (Institut Zona, Distriktna konferencija i Rotari konvencija) í Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

11/2/2017

4:09 PM

Page 10

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

BEOGRAD

DOSTA JE LE(T)WE [EME! U ~etvrtak 21. septembra ove godine, na prvi dan jeseni, ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd po~eli su svoje sastanke i dru`ewa u novoj Rotarijanskoj godini na starom dobrom mestu, u novobeogradskom hotelu „HÚatt”.

Imali smo zadovoqstvo da sedimo u C delu Kristalne sale hotela koja je mnogima od nas (pro)budila se}awe na svoj prvi dolazak me|u prijateqe u Rotariju koji je po~iwao upravo u ovoj sali. Predsednik Kluba Pavle Bani} pozdravio je prisutne, najavio plan rada u narednom vremenu i ...ve~era je mogla da po~ne uz prijatno dru`ewe i }askawe í

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:09 PM

Page 11

AKTIVNOSTI

ROTARAKT KLUB NI[ CENTAR ROTARI KLUB PROKUPQE ROTARI KLUB PIROT ROTARI KLUB LESKOVAC ROTARI KLUB VRAWE POBEDI VREME PEVAMO ZA BEBE Verovatno se pitate za{to je ba{ toliko va`no da Klini~ki centar u Ni{u dobije mobilni inkubator, ali statistika pokazuje da je na 100 beba u KC Ni{ jednoj potreban prevoz na daqi medicinski tretman u Beograd. U situaciji kada je za dve bebe potreban prevoz, jedna mora da ~eka da se postoje}i inkubator vrati, {to nekada mo`e da ima tragi~ne posledice. Kako bismo pobedili vreme i re{ili ovaj problem bilo je potrebno da su se samo 1% stanovnika Ni{a i prijateqi iz gradova Srbije pridru`ili 22. septembra 2017. godine od 20.00 ~asova u Domu vojske u Ni{u gde smo na humanitarnom koncertu zajedno sa Lenom Kova~evi} pevali za na{e najmla|e sugra|ane. Cena karte bila je 600 dinara.

Rotari i Rotarakt klubovi iz pet gradova ju`ne Srbije u~estvovali su u akciji prikupqawa sredstava za kupovinu mobilnog inkubatora koji }e pokloniti Klini~kom centru u Ni{u. Toma Dimitrijevi}, predsednik Rotari kluba u Vrawu, ka`e da }e inkubator slu`iti svim bebama koje moraju da

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:09 PM

Page 12

budu prevezene iz Prokupqa, Leskovca, Pirota i Vrawa do Ni{a. „Sve bolnice na jugu, oslawaju se na Klini~ki centar Ni{ i jedan inkubator koji ve} postoji. Cena prenosnog inkubatora je oko 13.500 evra, a mi ra~unamo da samo prodajom karata sakupimo oko 13.000 evra. Lena Kova~evi} nije zahtevala honorar i sa zadovoqstvom prihvatila je da bude deo ove akcije” í Pripremila Dragoslava Spasi} PPr Rotari klub Leskovac

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:10 PM

Page 13

BEOGRAD

USPE[NI QUDI, USPE[NO VE^E Na sastanku Rotari kluba Beograd u ~etvrtak 28. septembra ove godine, gost je bio gospodin Dragan sa suprugom, Rotarijanac, ~lan RC Malme Limhamn, [vedska. Dragan nam je ukratko predstavio svoj Rotari klub, da je rodom iz Bosanske Krajine, a da je ro|en u [vedskoj, {ta i koliko radi, putuje, a za se}awe na ovaj susret poklonio je klupsku zastavicu. Zastavicu na{eg Kluba }emo poslati po{tom! Na{ prethodni predsednik Kluba vredni Nenad Sakovi}, pohvalio se prijateqima da je „u{ao” u presti`nu kwigu – enciklopediju OØford’s Book USPE[NI QUDI SRBIJE. ^estitamo! í

11/2/2017

4:11 PM

Page 14

AKTIVNOSTI

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

LESKOVAC

20. godina trajawa subota, 30. septembar 2017. godine

PRVIH 20. GODINA ROTARIJA U LESKOVCU U restoranu „Saweli” u Leskovcu, dru`ewem prijateqa i dobrotvornim balom, Rotari klub Leskovac je proslavio dvadeset godina postojawa i rada od obnavqawa. ^lanovi Kluba su se sa svojim gostima u sve~anom okru`ewu uz zvuke prijatne muzike podsetili da je prvi Rotari klub u Leskovcu osnovan 1935. godine. Prvi predsednik je bio hirurg Du{an Radakovi}. Klub je prestao sa radom 1941. godine kada je po~eo Drugi svetski rat. Godine 1997. je obnovqen rad Rotari kluba Leskovac. Predsednik Rotari kluba Leskovac 2017 – 2018. godine Slavi{a Todorovi} je obavestio prisutne o dosada{wem radu i planovima za daqi rad. Proslavi je prisustvovao Guverner Distrikta 2483 Bane Ran|elovi}, Rotarijanci iz desetak Klubova i prijateqi Rotari pokreta. Ideja vodiqa u budu}em radu Kluba }e kao i do sada biti ideal pomagawa i dobro~instva prema lokalnoj zajednici. Sredstva prikupqena na dobrotvornom balu bi}e usmerena na kupovinu posteqina za leskova~ko porodili{te í

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:11 PM

Page 15

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:11 PM

Page 16

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:12 PM

Page 17

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:12 PM

Page 18

DAN POSLE U Rotariju se slavi, ali i radi! Ve} slede}eg jutra po proslavi, u nedequ, odr`an je sastanak predstavnika beogradskog i leskova~kog Kluba. Dogovoreno je da se u okviru predstoje}ih aktivnosti Me|udr`avnog komiteta Makedonija-Srbija nastavi javno zagovarawe izgradwe vi{enamenskog sistema Morava-Vardar i ja~awe zajednice Klubova formirane u Leskovcu 2013. go-

dine. Potpisan je i ugovor o donaciji beogradskog Kluba, a dogovorena je i razmena predava~a po pozivu, saradwa u okviru akcije „100 za 100”. Za goste smo organizovali izlet do Cari~inog Grada, a dru`ewe je zavr{eno izletni~kim ru~kom (sirence, prasence, jarence, vince...). Tek da svedo~e o lepoti Justinijanovog zavi~aja i mozaika koji su „pretekli”. Slede}ih dvadeset se odbrojava! í

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:13 PM

Page 19

VREMEPLOV ROTARI KLUBA BEOGRAD

Rot 02-21:Rot 02-21.qxd

11/2/2017

4:13 PM

Page 20

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:35 PM

Page 1

BEOGRAD

DEVET VRLIH PRIJATEQA, A VEÊRA - MORSKA! êtvrtak je ve~e za sastanke drugih Rotari klubova u na{em Distriktu. U mnogim Distriktima na{e Zone. U ostalim Zonama Rotari Internacionale. [irom vaseqene. êtvrtkom uve~e, ve} 25. godina ~lanovi Rotari kluba Beograd sastaju se u novobeogradskom hotelu „HÙATT”, pa je tako bilo i ve~eri ~etvrtka, 5. oktobra 2017. godine.

Predsednik Kluba Pavle otvorio je sastanak udarcem ~eki}em u zvono i pozdravio Dragana, Nikolu, êdu, Haxi Du{ana, Nenada, Andreu, Biqanu i Zlaju i poèleo prijatno ve~e i druèwe uz ve~eru (sa~iwenu od morskih plodova) i pi}e. Be{e to kratko obra}awe i se}awe na minule posete i utvr|ivawe datuma za budu}e... í

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:35 PM

Page 2

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:36 PM

Page 3

SOMBOR D2483 D1910 D 1911 D1913

REGIONALNA KONFERENCIJA

ANALITIKA VODE ZA PI]E Subota, 14. oktobar 2017. godine, Sve~ana sala @upanije, Trg cara Uro{a 1, grad Sombor. Pod pokroviteqstvom Guvernera D 2483 Baneta Ran|elovi}a Distriktni Komitet za vodu (6 areas of focus) i Rotari klub Sombor, zajedno sa prijateqima iz Rotari Distrikata 1910, 1911 i 1913, organizovali su Konferenciju posve}enu jednom od strate{kih prioriteta Rotarija – ~istoj vodi. Konferenciju je otvorila Nominovani Guverner Distrikta 2483 Qiqana Lainovi}, izaslanik Guvernera Baneta Ran|elovi}a. Prisutni su bili i izaslanici Guvernera Distrikta 1911 Mészáros Zoltán i Guvernera Distrikta 1913 Dubravko Ku{eta. U radu Konferencije su u~estvovala 23 Rotari Kluba iz ~etiri Distrikta. Koordinator Rotari Zone 19(P) Marijan Bulat je uputio posebno priznawe skupu. Naglasio je va`nost Regionalnih me|unarodnih skupova za Rotari pokret i zajednice u kojima `ive Rotari klubovi. Nikola Bo`i} i Sr|an Janev su pomogli predstavqawe radova, diskusiju i dono{ewe zakqu~aka. Ritam prikaza tema postavila je Dr Med spec Mr Liqana Sokolova sumiraju}i stawe i aktuelne probleme. DI Mrekva László, Dr sci Ivan Mi{kulin, Mr sci Katarina Karastankovi} Frenc, Dr sci Jovica Sokolovi}, DI Branislav Staki}, DI Savo Perendi}, DI Dragan Isailovi}, DI Darko \ori} i DI Ivica Savi} su izneli bitne parametre problema u regiji. Rotari pogled na egzistencijalnu va`nost vode za pi}e sumirao je Mario Leone Brali}. Rotari klub Sombor je postao brojniji za jednog ~lana na ovoj Konferenciji. Zna~ku su Sowi Romi} [vec podarili nominovani Guverner Distrikta 2483 Qiqana Lainovi} i Koordinator Zone Marijan Bulat í Tekst D. S.

DA SE PODSETIMO

VODA, SASTAVNI DEO ORGANIZMA I FAKTOR ZDRAVOG @IVOTA Dragi prijateqi u Rotariju, u~e{}em na Konferenciji o analitici vode za pi}e u Somboru i obavqaju}i svakodnevno svoje poslovne aktivnosti, ose}am se obaveznom da vas podsetim na neke podatke i statistike o vodi za pi}e. Velika je na{a odgovornost za o~uvawe vodenih resursa koje imamo. Voda ~ini 70% qudskog tela. Zdravi qudi su tamo gde je zdrava voda za pi}e. ôvek ne moè da ìvi bez zdrave vode za pi}e. Svakom ~oveku je potrebno minimalno 50 litara vode dnevno. Milijardu qudi na planeti 1990. godine nije imalo ovaj minimum. Potrebna nam je kao hrana, kao sredstvo sanitarne i ukupne higijene, kao nezamenqivi deo pripremawa hrane i kao komponenta bez koje se ne moè odvijati ni jedan tehnolo{ki proces. Od 1970. godine do 1998. godine uni{teno je 30% prirode na planeti. 50% teku}ih voda je trajno uni{teno. Za to vreme se udvostru~ila potro{wa hrane i vode. Veliki problem predstavqa zaga|ewe podzemnih voda kao posledica kori{}ewa ve{ta~kog |ubriva, neure|ewa deponija i ne tretirawe otpadnih voda iz seoskih naseqa. Do 2025. godine dve tre}ine ~ove~anstva oseti}e ozbiqan nedostatak vode. Procene stru~waka kaù da oko 1,1 milijarda qudi nema pristup pija}oj vodi, a 2,5 milijarde nema obezbe|ene elementarne sanitarne uslove. U svetu {est hiqada dece mla|e od pet godina svakog dana umre od bolesti prouzrokovanih zaga|enom vodom a vi{e od pet miliona qudi godi{we, {to je deset puta vi{e nego broj poginulih u svim ratnim sukobima godi{we. Sve ove ~iwenice nas obavezuju da delujemo odmah. Od nas zavisi kakve }e posledice osetiti budu}e generacije í Dragoslava Spasi} Diplomirani inèwer organske hemijske tehnologije i polimernog inèwerstva PPr Rotari klub Leskovac

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:37 PM

Page 4

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:37 PM

Page 5

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:37 PM

Page 6

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:38 PM

Page 7

AKTIVNOSTI

entuzijazam, a iskustvo i pomo} u ostvarewu ideja starijih prijateqa u Klubu biti korisno za dobrobit lokalne zajednice. Sastanku Kluba prethodila je sednica Upravnog odbora Ă

BEOGRAD

MLADOST I ISKUSTVO U ~etvrtak, 19. oktobra 2017. godine sastanku ~lanova Rotari kluba Beograd prisustvovali su mladi ~lanovi Rotarakt kluba Beograd Jelena Simonovi}, sada{wa predsednica Kluba i Filip Paunovi}. Oni su predstavi-

li svoj rad i delovawe u protekla ~etiri meseca i u svom obra}awu i kasnijem razgovoru kroz dru`ewe, nastaje `eqa za ~estim zajedni~kim sastancima i osmi{qavawe i ostvarewe zajedni~kih akcija, gde }e wihova mladost i

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:38 PM

Page 8

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:39 PM

Page 9

D1912

ASOCIJACIJA ROTARI KLUBOVA U MAKEDONIJI

IN VINO VERITAS ILI KAD ROTARI U VINU (ZA)PEVA Vreme: petak, 20. – nedeqa, 22. oktobar 2017. godine Petak: poseta vinariji Kamnik (na brdu kod vinograda); predavawe vinskog eksperta za vina i vinske regione u Makedoniji Gorana Milanova; dru`ewe sa ~lanovima sedam Rotari klubova iz Skopqa. Subota: poseta Tikve{kom regionu – Kavadarci, Negotino na Vardaru; poseta vinariji Bovin, degustacija (i kupovina) vina, ru~ak; poseta vinariji Popova kula; poseta regionu Lepovo; dru`ewe i ve~era sa ~lanovima Rotari kluba Kavadarci i Negotino. Nedeqa: poseta vinariji Stobi u Skopqu, ru~ak í

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:40 PM

Page 10

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:40 PM

Page 11

VRAWE

DVA RO\ENDANA I JEDNO LEPO VEÊ U subotu 21. oktobra 2017. godine na Pràru, Rotari klub Vrawe je proslavio osmi ro|endan i ~etvrti ro|endan Rotarakt kluba Vrawe. Toga dana je bila i zvani~na poseta Guvernera Distrikta 2483 Baneta Ran|elovi}a ovom Klubu, Gimnaziji u Vrawu, a usledila je i sadwa drve}a, da bi uve~e po~ela sve~ana proslava. „Mo`da nas je malo ali smo dobro organizovani i po`rtvovani za ideju koju Rotari nosi. Rotari klub Vrawe je u minulih godinu dana imao vi{e od 60 doga|aja (radnih akcija, seminara, obuka, gostovawa i okupqawa Rotarijanaca)”rekao nam je Toma Dimitrijevi}, Predsednik Rotari kluba Vrawe. Usledilo je obra}awe doma}ina i gostiju iz drugih Rotari klubova a Rotari klub Vrawe pobratimio se sa Rotari klubom iz ]ustendila (Bugarska). Raspoloèwe tokom ove lepe ve~eri bilo je Rotarijansko, veselo, i trajalo je do duboko u no} í Tekst D. Spasi}

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:41 PM

Page 12

FILOZOFIRAWA ^ovek koji ima jedan ~asovnik uvek zna koliko je sati. ^ovek koji ima dva ~asovnika nikad nije siguran! Ne gledaj tamo gde si pao, ve} tamo gde si se okliznuo!

SE]AWE NA BABE Odveo sam decu u rodno mesto mog oca, moje selo, mesto gde sam provodio gotovo sve letwe raspuste do godina dok su mogli da me osude na boravak tamo. Dugo ve} ne odlazim tamo, skoro ~etvrt veka svakih nekoliko godina na jedan dan. Sve se promenilo, opustelo, priroda uzima nazad svoje, sve je zaraslo i meni ve} skoro neprepoznatqivo. Koristimo samo prave puteve i prokr~ene puteqke, a nekada sam se {umom kretao tuda. Deca uìvaju, sre}ni su, sloboda, prostranstvo. Tr~e, slade se borovnicama i {umskim jagodama i za wih gotovo sve novo pa i da nema onih prekora i ukora… pazi, nemoj tamo, gledaj, vodi ra~una, pu{teni su… pu{teni su da uìvaju u prirodi. Idemo ka grobqu, jer to je jedino ostalo tamo za mene, grobovi predaka i neke divne uspomene. [etamo i ja obja{wavam, vidite u ovoj ku}i je nekad ìvela baba Milunka, zvali smo je Luce i ona me je ~uvala, ovde joj je bila {tala a tu je bio trem na kojem smo ~esto igrali karte. Nastavqamo daqe, kaèm vidite deco u ovoj ku}i ìvela je baba Dragica, ona me je ~esto ~uvala, imala je {talu kraj na{e ku}e i stalno mi je donosila mleka. Prolazimo i ku}u baba Verke i ku}u baba Stanke i svuda je komentar ova baba ili ona baba me je ~uvala kad sam bio mali. Moj sin konstatuje: „Tata, tebe su ~uvale sve babe ovog sveta”. Nasmejem se i zamislim i zaista je bilo tako. Dolazimo do ku}e baba Rade jedinog preostalog primerka „babe”. Otvaram kapiju i ulazim u dvori{te, ku}a je {irom otvorena, nema zvona, poku{avam da pravim buku i dozovem. Nekoliko trenutaka kasnije, polako i sa hodalicom prilazi baba Rada. Kora~a te{ko ali s obzirom da ima 94 godine, dobra je. Ne poznaje me, osmeh ne skida. Pola stvari koje ja pri~am ni ne ~uje a i daqe insitira da u|em. @u~no poku{avam da joj objasnim ko sam, i uspevam. Lice joj se ozaruje, o~i pune suzama, grli me i qubi, sada ve} nema {anse da ne u|emo, moramo, na slatko. Kaè baba, qubi te baba {to si mi lep, jedva nekako uz pomo} moje }erke donosi slatko i vodu. Prozborimo koju, izqubimo se i rastanemo u nadi da }u je opet videti, negde, nekada… Do{li smo na grobqe kod najboqe babe od svih, kapiram da moja deca ne}e nikad ni upoznati ni spoznati {ta je ta èna, jedna mala gr~ava starica uradila za mene i {ta mi je zna~ila. Da to je baba koja je ìvela za decu, ìvot o kojem mi ma{tamo i slasti ìvota koje prièqkujemo woj nisu padale na pamet. Ona je èlela samo jedno, da joj deca budu dobro. Se}am se wenog rituala odlaska u krevet. Ja {okiran {to je vidim bez marame, gotovo da ne prepoznajem tu osobu koja se u spava}ici {eta po sobi gologlava. Prilazi krevetu prekrsti se i gotovo ne~ujno kaè: „Bo{ke mili, Sveta Petko mila, sveta Nedeqice, ra{iri krilca po~uvaj deca” (sa te{kim ju`wa~kim akcentom). I da, moja deca su uskra}ena za tu qubav, baba, onih pravih, starih, baba sa sela, zavijenih u marame gr~avih od rada, ne tako ne`nih ruku ali najtoplijih osmeha i najbri`nijih o~iju. Uskra}ena su za babu koja nema da da mnogo ali zapravo daje sve {to treba detetu. Qubav i nesebi~nu pa`wu. Da to je ta baba koja lizne prst da ti skine ne{to s lica i ne, nije gadno. Da to je ta baba koja stavi komad sira u sredinu belog hleba stisne rukom i napravi specijalitet koji se zvao „stiskavac” i koji smo svi oboàvali. Da to je ta baba koja nije znala da vi~e i da brani i grdi ve} samo da miluje i rukom i glasom. Nikada, ne tamo, ne ovamo, ne onamo, za{to ovo, za{to ono, za{to tako, nemoj, ostavi... To su neka druga bi}a sa nekim drugim masama u glavi i nekim drugim mi{i}ima u grudima. Za sve babe… HVALA VAM! í

Gledaj na `ivot kroz {ofer{ajbnu, a nikada kroz retrovizor! Qudi mo`da sumwaju u ono {to ka`ete, ali veruju u ono {to ~inite!

Budite qubazni prema qudima dok se pewete uvis, jer }e vam mo`da biti potrebni kada budete padali! Nikada ne obja{wavajte, va{im prijateqima to nije potrebno, a va{i neprijateqi ne}e vam verovati! Kada poku{avate da se osvetite, iskopajte dva groba – jedan za vas!

Vreme u kome ste u`ivali dok ste ga tra}ili, nije protra}eno! Hrabrost nije nedostatak straha, ve} sposobnost da delujete dok ste suo~eni sa strahom! Morate da rastete sami za sebe, bez obzira na to koliko je va{ otac bio visok! Najboqi na~in da predvidite budu}nost je da je sami stvorite!

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:41 PM

Page 13

BEOGRAD

U ~etvrtak, 26. oktobra 2017. godine ~lanovi Rotari kluba Beograd imali su na sastanku sjajnog gosta, predava~a Dragana M. Milo{evi}a koji je predstavio svoju drugu, najnoviju kwigu „HEROINE SRBIJE – VEKOVNIK”. Posle otvarawa sastanka, predsednik Kluba Pavle Bani} je zamolio Haxi Du{ana Glu{ca da ukratko predstavi gosta. Zatim je Dragan u nadahnutom obra}awu predstavio svoju kwigu i objasnio kako je do{ao do cifre od 100 `ena – heroina Srbije. Tako|e, najavio je i dopuweno izdawe ove kwige, ali i tre}u kwigu koja je ve} u

pripremi i time bi podario ote~estvu trilogiju o velikanima Srbije i srpskog bi}a. Ovo gostovawe u Klubu upravo je odràno u vreme trajawa beogradskog Sajma kwiga, tako da moèmo napisati da smo imali gosta divnim povodom – da se zajedno druìmo sa kwigom! Dragan je Klubu poklonio jedan primerak svoje kwige sa posvetom, a ubrzo su svi prisutni kupili po primerak, a autor je strpqivo svakome podario posvetu. Posle obra}awa, dok je trajala ve~era, nastavio se razgovor o raznorodnim temama. Na kraju, poèleli smo mu da se uskoro ponovo vidimo i druìmo sa novom kwigom, a Krsnu slavu Svete Mati Paraskeve – Svete Petke, poèleli smo mu da je proslavi sre}no i veselo u dru{tvu porodice i prijateqa! í

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:42 PM

Page 14

HEROINE SRBIJE

Jovanka Bon~i}

Prva èna inèwer u istoriji Nema~ke diplomirala je 1913. godine Kakve to veze ima sa nama, pitate se...? Bila je Srpkiwa, ro|ena Ni{lijka Jovanka Bon~i}. Malo qudi u Srbiji zna da je u Nema~koj, velikoj dràvi sa bogatom nau~nom i tehnolo{kom pro{lo{}u, prva èna koja je postala inèwer, bila Srpkiwa. Dogodilo se to 18. jula 1913. godine, kada je na presti`nom Univerzitetu u Darm{tatu, Srpkiwa Jovanka Bon~i} Katerini}, diplomirala na arhitektonskom fakultetu i na taj na~in u{la u istoriju nema~kog obrazovawa i nauke. Sto godina posle ovog istorijskog uspeha na{e Jovanke, na Univerzitetu u Darm{tatu, gradu koji se danas naziva gradom nauke, ustanovqena je godi{wa nagrada koja se dodequje za najboqa dostignu}a èna u oblasti materijala i geonauke. Nema~ka nije zaboravila na{u Jovanku, kojoj je pripala ~ast da ta zna~ajna nagrada nosi weno ime. Osim toga Nemci su i jednoj ulici u studentskom kampusu grada Darm{tata dali ime po Srpkiwi Jovanki. Naàlost, Srbija je potpuno zaboravila na svoju reprezentativnu i veoma zaslu`nu inèwerku. Jovanka je ro|ena u Ni{u, 5. jula 1887. godine. Studirala je veoma uspe{no sedam semestara na beogradskom univerzitetu i uspe{no odradila praksu na Srpskim dràvnim èleznicama. Kao talentovani arhitekta, oti{la je na zavr{ne studije na Univerzitet u Darm{tatu. Weno diplomirawe bio je doga|aj dana u Nema~koj, posebno za oblast obrazovawa i nauke. Mediji su objavqivali slike i razgovore sa prvom ènom inèwerom, veli~an je uspeh sjajne Srpkiwe. U Darm{tatu je upoznala i svog supruga, ukrajinskog inèwera Andreja Katerini}a, sa kojim }e po diplomirawu provesti period ìvota rade}i u Sankt Peterburgu i Kijevu. Imali su trojicu sinova: Mihaila, Petra i Vitalija. Godine 1922. doselili su se u Beograd gde ostaju do kraja ìvota, rade}i inèwerske poslove sa puno uspeha. Jovanka je zaduìla Srbe, Beograd i Srbiju mnogim poznatim gra|evinskim delima kao {to su zgrade U~iteqskog i Veterinarskog fakulteta u Beogradu, zgrada Banskih dvora u Bawa Luci, deo bawskog le~ili{ta u Bawi Koviqa~i... Kao vrsni arhitekta vodila je Sektor gra|evine na Beogradskom univerzitetu u periodu 1930 -1941. godine. Posle Drugog svetskog rata penzionisana je, a nastradala je u Beogradu 27. decembra 1966. godine u poàru koji je izazvala zaspav{i sa neuga{enom cigaretom, u svojoj 79 godini. Ni u Beogradu, ni u Ni{u, ni u Srbiji nema obele`ja posve}enog ovoj velikoj li~nosti, o kojoj se mnogo vi{e zna i koja se vi{e po{tuje van Srbije nego u domovini Ă Dragan Milo{evi}

Jovanka Bon~i} Katerini} na naslovnoj strani Berlinskih ilustrovanih novina, 1913. godine sa kolegama diplomcima.

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:43 PM

Page 15

AKTIVNOSTI

Rot 22-37:Rot 22-37.qxd

11/2/2017

4:43 PM

Page 16

NI[ KONSTANTIN VELIKI

VELIKIH 11 GODINA U petak 27. oktobra 2017. godine u Regent Klub hotelu je odr`ana proslava 11 godina od ~artera Rotari kluba Ni{ Konstantin Veliki. Toga dana je bila redovna poseta kluba Guvernera Distrikta 2483 Baneta Ran|elovi}a. Ova sve~ana prilika je iskori{}ena za uru~ewe zahvalnica prijateqima Rotari kluba Ni{ Konstantin Veliki. Prijatnom prisustvu proslavi Rotarijanaca iz vi{e Klubova na{eg Distrikta, Rotarijanaca iz Rumunije i Makedonije i prijateqa Rotari pokreta su doprineli zvuci xez muzike. Prijateqski razgovori su povezali sve prisutne i u~vrstili prijateqstvo Ă Tekst D. S.

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11/2/2017

4:45 PM

Page 1

Razgovor je vodila Biqana @ivkovi}, ~lanica Rotari kluba Beograd Preuzeto sa portala „Ekonomski online”

SR\AN MILINKOVI] direktor „SM – In`eweringa”

NEOPHODNI SU VE]I PODSTICAJI ZA EKOLO[KE PROJEKTE posebno u oblasti kori{}ewa geotermalnih sistema U zapadnim zemqama postoje veoma povoqni krediti za ugradwu energetski efikasnih sistema, ne samo {to je kamatna stopa nula ve} su i kriterijumi u smislu ocene kreditne sposobnosti i garancija za odobravawe ovakvih kredita povoqniji obja{wava direktor „SM – In`ewering” Sr|an Milinkovi}. [ta su „pametni sistemi grejawa”?

stema. U zemqama zapadne Evrope od dràve dobijate bespovratna sredstva za prelazak na obnovqive izvore grejawa. Visina ovakvih subvencija korisnicima pokriva dobar deo tro{kova za, na primer, zamenu kotla na gas toplotnom pumpom. Pored toga, u nekim zemqama dobijate i subvencionisanu, niù cenu elektri~ne energije za pogon va{e geotermalne toplotne pumpe. U zapadnim zemqama postoje veoma povoqni krediti za ugradwu energetski efikasnih sistema, pritom ne samo {to je kamatna stopa nula ve} su i kriterijumi u smislu ocene kreditne sposobnosti i garancija za odobravawe ovakvih kredita povoqniji. I dràva i banke su svesne da }ete ugradwom efikasnih sistema u{tedeti novac i biti u stawu da otpla}ujete kredit, prakti~no }e va{ sistem svojom u{tedom otpla}ivati kredit. Nadam se da nije potrebno nagla{avati kolike se povoqnosti za zajednicu ostvaruju kori{}ewem energetski efikasnih i ekolo{kih sistema za grejawe i hla|ewe. Uporedite kvalitet vazduha zimi u naseqenim mestima u Srbiji i na primer [vajcarskoj ili Austriji, pa vam ne}e biti potreban nikakav dodatni argument u prilog potrebi {to masovnijeg kori{}ewa obnovqivih izvora za grejawe objekata. Kada govorimo o visini investicije za ugradwu geotermalnih sitema u kombinaciji sa panelnim grejawima i hla|ewima, ne radi se o nesavladivoj prepreci. Ovakvi sistemi u investiciji su skupqi od klasi~nih (radijatori, gradske toplane, split sistemi) za 50 do 100 evra po kvadratnom metru stana. Kada se pogledaju u{tede, koje ovakvi sistemi ostvaruju, dolazi se do podatka da se investicija otpla}uje samo kroz u{tedu energije u roku od pet do osam godina. Pri izra~unavawu roka povra}aja investicije uzeli smo u obra~un samo u{tedu energije dok se neuporedivo ve}a ugodnost, estetika i doprinos ekologiji dobijaju besplatno.

U prvom redu smo mislili na pametno odabrane sisteme po pitawu dobrih tehni~kih re{ewa, visokog kvaliteta i ekonomi~nosti. Od izbora sistema grejawa i hla|ewa zavisi kako }emo se ose}ati i kakav }e nam biti kvalitet ìvota u nekom prostoru, naravno i koliki }e nam biti tro{kovi za energiju i odràvawa sistema. Pametni sistemi ukqu~uju: Radili ste na ekolo{kim projek- panelna grejawa i hla|ewa (zidna, tima koji koriste toplotnu otplafonska, podna), ova re{ewa su za ~opadnu toplotu iz objekta i geoterveka najprirodnija, obezbe|uju najvi{i malnu toplotu. Da li je to budu}stepen ugodnosti, estetski su nevidqiva nost u oblasti grejawa? u prostoru. Apsolutno da, to je budu}nost, tre- kao izvor grejawa koriste se toba jo{ dodati dobru termi~ku zaplotne pumpe, naj~e{}e geotermalne u {titu objekata i kori{}ewe fotosprezi sa geotermalnim sondama ili PPr Rotari kluba Beograd naponskih solarnih panela i dobili bunarima. Geotermalne toplotne pumSr|an Milinkovi} smo svetlu budu}nost za sve nas. pe omogu}uju najvi{i mogu}i stepen Ako uradimo slede}e: u{tede energije i za{tite ~ovekove okoline. - Sagradimo dobro izolovan objekat, - centralno upravqawe i ra~unarsko vo|ewe sistema u - Iskoristimo otpadnu energiju (energiju izba~enog ciqu maksimalne u{tede energije i komfora korisnika. Daqinsko upravqawe i nadzor sistema u ciqu boqeg vazduha pri ventilaciji, energiju tehnolo{ke opreme u upravqawa, optimizacije rada i lak{eg servisirawa si- objektu, pa ~ak i energiju vode i fekalija koje se ispu{taju u kanalizaciju), stema. - Primenimo geotermalne sisteme za grejawe i hla|eKada je re~ o efikasnom kori{}ewu toplotne energiwe, pomo}u kojih koristimo energiju zemqe uz minimalan je, koliko Srbija u toj oblasti prati svetski trend? utro{ak (i preko sedam puta mawe) elektri~ne energije U posledwih nekoliko godina polako po~iwemo da ide- Ugradimo solarne panele koji proizvode potrebnu mo u pravcu svetskih trendova. [to se ti~e tehni~kih re- elektri~nu energiju, dobijamo objekte, koji osim bes{ewa i kvaliteta opreme tu idemo potpuno u korak sa naj- platne sun~eve i besplatne geotermalne energije, ne trorazvijenijim zemqama. Na na{em trì{tu su dostupna {e ni{ta drugo. Objekte, koji u atmosferu ne ispu{taju najmodernija re{ewa i prisutni su najkvalitetniji svet- nikakve {tetne gasove u vidu produkata sagorevawa i ski proizvo|a~i opreme iz ove oblasti. ugqen dioksida. Ovo sve pomalo deluje kao nau~na fantaAko govorimo o masovnosti primene energetski i eko- stika ali ne, ovo se ve} primewuje. lo{ki efikasnih sistema tu je situacija potpuno drugaDa}u vam primer stambene zgrade od 1.300 kvadratnih ~ija. Mi smo tek na po~etku, pojedine op{tine u Austri- metara korisne povr{ine u Beogradu u kojoj smo ugradiji imaju vi{e ugra|enih geotermalnih sistema nego ~ita- li sistem zidnog grejawa i hla|ewa, sa ventilacijom cenva Srbija. Na{a dràva ne daje prakti~no nikakve sub- tralnim zagrevawem sanitarne tople vode, geotermalnim vencije i pogodnosti za ugradwu i kori{}ewe ovakvih si- toplotnim pumpama u sprezi sa geotermalnim sondama.

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11/2/2017

4:45 PM

Page 2

Ova zgrada zimi tro{i prose~no 50.000 dinara mese~no za potrebe grejawa i zagrevawa sanitarne tople vode. Zna~i ispod tri do ~etiri hiqade dinara po stanu od 100m2. Ako znamo da bi takav stan da je prikqu~en na sistem gradskih toplana samo za rad bojlera za toplu vodu pla}ao toliko, pored toga mese~ni ra~un za grejawe bi iznosio 12.000 dinara svih dvanaest meseci. Prostom ra~unicom dolazimo do toga da je godi{wa u{teda 144.000 dinara, odnosno, 1.200 evra. Od navedenog kompleta za budu}nost ovoj zgradi nedostaju samo solarni paneli za proizvodwu struje. Me|utim, mogu vam re}i da smo trenutno po~eli radove na stambenoj zgradi na Vra~aru, koja }e imati i fotonaponske panele. Dakle {to se ti~e energetike u Beogradu budu}nost je ve} po~ela. Od poznatijih objekata u kojima smo do sada ugradili na{e sisteme nave{}u: Objekat B2 na po~etku Balkanske ulice takozvana Pametna zgrada, Hram Svetog Dimitrija na Novom Beogradu, Op{ta bolnica „Belmedic” u Beogradu, Ýellness centar Ribarska Bawa. Koliko su uslovi poslovawa u Srbiji povoqni za preduzetnike?

Postoje brojni problemi. Prisutna je permanentna nestabilnost privrednog okruèwa. Zakonske i druge regulative su komplikovane, ~esto nedefinisane i zastarele. Generalno su procedure komplikovane i veoma spore. Tro{kovi poslovawa su veoma visoki. Nema dovoqno podsticaja i povoqnih izvora finansirawa. Mislim da oblast primene geotermalne energije i energetske efikasnosti u kojoj razvijamo na{u delatnost zaista zasluùje vi{e dru{tvene podr{ke i u finansijskom i u svakom drugom smislu. Povoqnosti kroz o~uvawe ìvotne sredine, klime i kvaliteta ìvota, opravda}e svaku vrstu podsticaja. Na kojim velikim projektima trenutno radite? Radimo na izradi projektne dokumentacije za jedan stambeno poslovni kompleks na Novom Beogradu. Korisna stambena i poslovna povr{ina kompleksa je oko 30.000 kvadratnih metara. Projektovani su sistemi panelnog grejawa i hla|ewa i geotermalne toplotne pumpe u sprezi sageotermalnim sondama i bunarima, dakle pametni sistemi grejawa i hla|ewa í

PORT DOUGLAS ROTARÙ CLUB AUSTRALIA Miqokaz sa nazivima i udaqenostima svetskih metropola.

Prilog je poslao Sreto [trbac iz Beograda

Pogled na pla`u Four Mile Beach

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11/2/2017

5:16 PM

Page 3

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu. Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih àrdina spravqen je i parfem. Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzokoè nosa. U sebi sadrì zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost. Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije. Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

ahvaquju}i novcu Ruskog Z carskog instituta u Carigradu i konkursu ser ^arlsa

Luka D. Mijatovi} u prestolnom gradu Beogradu

Hajda iz Birmingema, koji je èleo da uloì novac u istraìvawa na Balkanu profesor Miloje M. Vasi} srpsku arheologiju je uveo u evropsku za-

VIN^A MAJKA SVIH GRADOVA

VIN^ANSKA KULTURA

Vama je odlomak iz mog rada, pri~e o kontinuitetu civilizacije i kulture na ovom prostoru. PNared vrhu je filozofija Mirovozrenija, pogled na Svet – Svet je KOLO koja je prethodila gr~koj filozofiji PANTA REI. Vin~a je Majka svih gradova i osnov kontinuiteta civilizacije KOLOVENA – SLOVENA! o~iva on danas poP red Vase ^ubrilovi}a, Me{e Selimovi-

Mili} Stankovi} u poseti Rotari klubu Beograd

svih, ~ak svetskih, {to se ti~e barem umetnosti, bila na na{em tlu, u Podunavqu - Lepenski vir. On je iznedrio prvu skulpturu sveta. Lepenski vir je star najmawe osam, a mo`da i dvadeset hiqada godina. A to ukazuje da je ista ta ruka na{a, ruka Srpska Sorabska, uradila i Lepenca.” „Iz pramajke jezika krik. To Lepenac podunavski u~i azbu~na slova. Vin~a mu se pri~iwava. Ste}ak ga nastavqa. U krajputa{u se prepoznaje. Rabi udru`eni pod zemqom bude Sorabe.” Mili}* me podsetio i na Vaska Popu: „Na{a je ku}a nasred druma.” I nastavio: „ ...Mi smo taj prvotni narod sredweg Podunavqa, nulto pleme zvano Dan, iz kojeg }e se kasnije izwihati onih dvanaest biblijskih plemena. Na na{em tlu je nastala prva civilizacijska umetnost, umetnost Lepenskog vira. Prvo linearno pismo, Vin~ansko pismo, sastavqeno je u selu kraj Beograda, elektrolitski naboj zemqi{ta sa ogromnim bakarnim i olovnim plo~ama u sebi, omogu}ava Srbima da se ra|aju iz pepela kao Feniks.”

}a, Skendera Kulenovi}a, Ra{e Plaovi}a, Du{ana Radovi}a, Nandora Glida. Srpski varvarski genije u slikarstvu, kostur Radovanov, a unuk Pantelijin i potomak sviju ostalih Sorabskih predaka sa Podunavqa, General Lepenski star najmawe osam hiqada godina: „Ja sam se zanimao za sva doba, za sve epohe koje su iznedrile blistavu evropsku civilizaciju a malo ko zna da je ustvari prva ispred

Star~eva~ku kulturu zamenila je u sredwem neolitu Vin~anska kultura, koja je svoj naziv dobila po lokalitetu Vin~a - Belo brdo, nedaleko od Beograda na obali Dunava i predstavqa tehnolo{ki najnapredniju praistorijsku kulturu na svetu. Weni lokaliteti iz poznog neolita Plo~nik kod istoimenog sela pored Prokupqa odnosno Belovode i Belolice kod Petrovca, na osnovu prona|enih bakarnih nalaza, predstavqaju najstarije evropske centre metalurgije, {to pomera po~etke metalnog doba u jo{ daqu pro{lost. Ku}e Vin~anske kulture su gra|ene od istih materijala i istih su oblika, kao one iz Star~eva~ke kulture, ali su za razliku od wih, masivnije sa dve prostorije i ogwi{tima, dok su u poznom periodu bile pore|ane u redove sa svojevrsnim ulicama izme|u wih, pa bi se wihova naseqa mogla smatrati urbanim. Pored zemqoradwe i sto~arstva kao osnovnih zanimawa, qudi u ovom periodu su se bavili i lovom, ribolovom i sakupqawem plodova, zatim pravqewem grn~arije, alatki od kamena, ali i pletewem asura od like i trske, pa ~ak i preradom vune. Grn~ariju karakteri{e zaobqenost, dok antropomorfne i zoomorfne figurine (LadÚ of Vin~a, Vidovdanka, Hajd vaza, Bogiwa na tronu), kao i prosopomorfni poklopci i `rtvenici predstavqaju izuzetne umetni~ke domete ove kulture. Posebnu odliku Vin~anske kulture predstavqaju urezani znaci, poznati kao vin~ansko pismo, o ~ijoj funkciji ima mnogo pretpostavki (oznake vlasni{tva, kaucije, piktogrami ili slikovno pismo, fonetsko pismo...) í

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11/2/2017

5:16 PM

Page 4

po~ev{i istraìvawa u Vin~i 1908. godine, na nalazi{tu Belo brdo, na obali Dunava, pored u{}a re~ice Bole~ice. Ona su obavqana sporadi~no u vi{e navrata tokom veka koji je za nama ali su ozbiqniji radovi po~eli 1998. godine kada su se posla latili ~lanovi Odbora formiranog u SANU-u: akademik Milutin Gara{anin, akademik Nikola Tasi}, dr Borislav Jovanovi}, dr Miloje M. Vasi}, dr Milo{ Jevti}, dr Miodrag Sladi} i Sa{a Todorovi}. Akademik Prof. dr Nikola Tasi} (1932 + 2017. - Rotarijanac, tre}i predsednik Rotari kluba Beograd 1994 – 1995. godine) tvrdi: „Ne postoji nijedno arheolo{ko nalazi{te koje sadrì ovako dug kontinuiran razvoj ìvota, od najstarijeg neolita, tokom ~itave neolitske vin~anske kulture i daqe do dolaska Rimqana u ove krajeve. Vin~a je zbog veli~ine i nalaza – jedinstvena. Vin~a je reper za hronolo{ko odre|ivawe ostalih nalazi{ta, a wih je par stotina.” „Vin~a je pre 7.200 godina bila metropola najve}e evropske dràve, bila je centar vin~anske kulture; najvi{eg dometa u neolitu Evrope; koja se prostirala od [varcvalda do Crnog mora. Razvijaju}i ekonomiju i zanatstvo, utemeqila je novo dru{tvo. Da je bilo uspe{no svedo~e ostaci velikih naseqa kakvih do tada nije bilo u Evropi. Da su Vin~anci bili izuzetno ve{ti i ma{toviti; ~ak i prema dana{wim kriterijumima dokazuju figurine, ritualno posu|e, alatke, nakit, tematski i stilski raznoliki. Iskopavawa u Vin~i 1908. godine. Za stolom arheolog prof. Miloje Vasi}

Danas je selo Vin~a, udaqeno dvadesetak kilometara od Beograda, u svetskoj arheologiji poznato kao jedan od najve}ih i najva`nijih izvora podataka o ìvotu u neolitu, na po~etku civilizacije.” „ôvek je znak sam po sebi. On reprodukuje znak. A znak je u isto vreme i praoblik i odraz.” „Mnogi kada se suo~e sa nekom novom stvari, ne kaù ne znam, ve} to nije tako. Kako je? Onako kako smo i do sada znali. Moè li u takvim okolnostima da se do|e do ~istih, ili, nazovimo ih novih saznawa.” (Prof. Dr. Radivoje Pe{i}; „Vin~ansko pismo”, „Pe{i} i sinovi” 1999.)

rof. Pe{i} koji je nastavio istra`ivawa na kerami~P kim nalazima vin~anske kulture, rekonstruisao je seriju znakova koji ~ine alfabet s fonetskom vredno{}u. Ovo pismo iz Vin~e koje poti~e iz 4. milenijuma pre nove ere, na taj na~in predstavqa prapismo i izvor najstarijih do sada poznatih pisama.

Me|utim, posle otkri}a profesora Pe{i}a ova je teorija bitno poquqana: natpisi na grn~ariji prona|enoj u Podunavqu ne samo da su nastali u petom milenijumu pre na{e ere nego je TO PISMO VE] BILO ALFABETSKO! Smatra se da su Feni~ani podarili Grcima svoje pismo, koje se {irilo slede}im putem: Kipar, Jonija, Krit, Mikena, Helada. Ali, profesor Pe{i} otkriva da je to pismo ve} bilo u upotrebi naroda koji je `iveo u Podunavqu. To pismo u potpunosti odgovara etrurskom, a tako|e i velikim delom feni~anskom pismu, od kojeg poti~u i ostala gore pomenuta. Dakle, Feni~ani su primili pismo od naroda sa severa. (\akomo \iraldi, Milano)

Vin~a, figura 5. milenijum p. n. e. do po~etka 4. milenijuma p. n. e.

rofesor Pe{i} je utvrdio: P „Hronologija vin~anske kulture se kre}e izme|u 5. i 6. milenijuma pre nove ere. U tom okviru je i lokalitet Bawica, u Beogradu i koji dokumentovano pripada vin~anskoj kulturi.” Interesantan je rezultat pore|ewa vin~anskog i etrurskog pisma; kompletna etrurska azbuka je potpuno identi~na s vin~anskim pismom.

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11/2/2017

5:17 PM

Page 5

Iz ovoga proizlazi da su ostali narodi u ve}oj ili mawoj meri preuzimali znakove za svoje pismo od vin~anskog, direktno ili indirektno. Pravo ime Etruraca je Rasi, Ra{i, Raseni. Ras je ina~e dardanska re~. Najstarija poruka ispisana vin~anskim pismom, koja u transkripciji profesora Pe{i}a zna~i „@ivot je qubav”. Zadivio je profesor Pe{i} svojevremeno na{u i svetsku javnost teorijom da istorija pismenosti ne po~iwe sa sumerskim pismom. Dokazao je da pismenost nije nastala u Aziji, ve} u Evropi, u na{em delu Podunavqa. Sistematizovao je profesor Pe{i} te znake koje je napisao ~ovek pre oko sedam hiqada godina i tako je nastalo najstarije pismo, sa sada ve} prihva}enim nadimkom – vin~anica í *Mili} od Ma~ve – Mili} Stankovi}, (Beloti}, 30. oktobar 1934 – Beograd, 8. decembar 2000.) je bio jedan od najpoznatijih srpskih slikara 20. veka.

SRBIJA JE VE^NA DOK SU JOJ DECA VERNA

ÔVEK SA ÊTIRI @IVOTA Jedan od najve}ih ju`wa~kih i svetskih biznismena pro{ao Albansku i Ozna{ku golgotu, ali se nije odrekao Srbije i Leskovca kolovawe u Gr~koj, albanska golgota, diplome dva [ fakulteta u [vajcarskoj, gde je upoznao vo|u Oktobarske revolucije, biznis u Jugoslaviji, jo{ jedan rat, emigracija u Libanu i veliki biznis u toj zemqi, samo su deo ìvotne pri~e Qubomira Marinkovi}a, jednog od najve}ih, zaboravqenih, predratnih bankara i izvoznika i prete~a zadrugarstva. Zadrugarstvo i udruìvawe kapitala ponovo je aktuelno u Srbiji, ali malo se zna da wegovi koreni leè u Leskovcu, dodu{e u tragovima, jer je za~etnik i pionir zadrugarstva Qubomir Quba Marinkovi} davno zaboravqen, ~ak proteran, pa posle turbulentnih dana svoj biznis nastavio u dalekom Libanu i umro u krugu svoje porodice u 85. godini u Srbiji. „@ivot mog oca dostajan je filmskog platna jer u wemu ima svega – {kolovawe u Gr~koj, albanska golgota, do{kolavawe u [vajcarskoj, povratak u Leskovac, osnivawe jedne zadrugarske banke i jednog od najve}ih izvoznih preduze}a, uspeh i ugled, zatim druga golgoQubomir kao student. ta - emigracija i Foto porodi~na arhiva potucawe po tu|ini, a potom novi uspeh”, pri~a wegov mla|i sin Milomir Marinkovi} (76), koji je, kao i otac Qubomir zavr{io dva fakulteta, radni vek proveo na zapadu, da bi se kao penzioner vratio Srbiji i Leskovcu, tamo gde su mu ostali koreni. Qubomir Marinkovi} je ro|en u bogatoj porodici u selu Strojkovce, gde je wegov deda Stevan sa petoro dece bio odbornik i glava ku}e, ~ovek koji je sa dve ekipe prokrijum~ario ~arkove iz Bugarske i 1882. godine udario temeqe tekstilne industrije u Leskovcu, ba{ u tom selu. Wegova èqa je bila da se unuci {koluju u inostranstvu, pa je Nikolin najstariji sin Qubomir poslat u francusku gimnaziju u Solun, gde ga zati~e po~etak Prvog rata. Vra}aju}i se ku}i mobilisan je u ~uveni \a~ki bataqon, koji je sa srpskom vojskom pre{ao Albaniju, pa se tako de~ak iz leskova~kog se- Qubomir, 1943. godine

Rot 38-43:Rot 38-43.qxd

11/2/2017

5:17 PM

Page 6

Qubomir sa suprugom i dru{tvom u Beogradu

la ponovo na{ao u Solunu, a budu}i da je znao francuski, gr~ki i turski, uzet je za tuma~a. Odatle srpske |ake brodom prebacuju za Marseq. Nekoliko kilometara od Marseqa taj brod je torpedovan i potonuo je. Qubomir posle rada u izbegli~kim centrima odlazi u [vajcarsku, gde nastavqa {kolovawe, ali se po okon~awu svetske klanice vra}a ku}i, pa ponovo u [vajcarsku gde, uporedo s radom, zavr{ava dva fakulteta. Tokom studirawa napaja se idejama demokratskog socijalizma i upoznaje Lewina, Qubu Davidovi}a, Uro{a Predi}a, ne{to kasnije i Dragi{u Cvetkovi}a. Tamo upija ideje o zadrugarstvu, pa posle povratka u Leskovac, 1925. godi-

Dani van Srbije

ne otvara „Omladinsku zadrugu za kredit i {tedwu”, koja je vrlo brzo zbog velikog priliva kapitala prerasla u banku. U to vreme je bilo mnogo banaka u Leskovcu, ali kamate na kredite su bile velike, skoro zelena{ke. Moj otac je i{ao sa veoma niskim kamatama, {to je privuklo veliki broj ~lanova. Svaki ~lan je pla}ao ~lanirinu od 100 dinara i bio u obavezi da kupi akcije u vrednosti od 600 dinara. Banka je toliko oja~ala da se moglo raditi i bez wega, iako je bio predsednik, pa je on u{ao u ortakluk sa izvoznikom konopqa, Leskov~aninom \or|em Dun|erovi}em. Kasnije se osamostalio, osnovao izvozno preduze}e „Jugpromet” i postao najve}i izvoznik orahovine na Balkanu, a izvozio je i kudeqe”, pri~a Milomir Marinkovi}. Nove vlasti Qubomira i wegovu suprugu sa troje dece 1944. godine iseqavaju iz rasko{ne ku}e, u kojoj je decenijama bilo sedi{te Privrednog suda, a sada [kolske uprave. „Izbacili su nas za pet minuta, moja majka Angelina, nesvr{eni student prava, ni ka{i~icu nije uspela da iznese. Na{u ku}u pretvaraju u bolnicu za le~ewe obolelih od tuberkoloze. Posle izvesnog vremena vra}aju nas u ku}u, u jednu sobu sa kuhiwom. 15 dana kasnije na{a sestra Jelena od 12 godina se razboqeva i umire od tuberkoloze, a oca hapsi OZNA”. Po{to nisu mogli da mu prona|u krivicu, Ozna{i ga predaju Vojnom sudu, gde ga sudija koji je vodio wegov predmet osloba|a optu`bi i savetuje da be`i iz zemqe.

„Verovao je u pravdu i ostao u Srbiji, zapravo, preselili smo se u Beograd, gde je otac poku{avao ne{to da radi sve do 1956. godine, dok mu se stalna privo|ewa i hap{ewa nisu smu~ila. Uspeo je da do|e do paso{a i pobegne u Gr~ku, odatle u Tursku, pa u Liban, odnosno, Bejrut, gde sa 60 godina zapo~iwe novi biznis, izvoz sirijske orahovine u Evropu, najvi{e u Italiju. Uspeh je bio veliki, toliko da su ga Amerikanci traìli da wihov orah izvozi u Evropu. Uslov je bio da odli~no govori engleski. Pristao je, nau~io jezik u 63. godini i potom sa svojim biznisom, proputovao celu Ameriku, bio uvaèn i po{tovan. Vratio se u Srbiju tek kada je sudski spor okon~an u wegovu korist i tu je umro 1981. godine u 85-oj godini, u krugu svoje porodice. Majka Angelina je bila 15 godina mla|a od wega i umrla je 2002. godine”, pri~a Milomir, koji leta provodi u staroj obnovqenoj ku}i u Strojkovcu, a zime Qubomir sa suprugom, sinovima i }erkom koja je preminula odmah u Beogradu. Qubomir je, za- posle Drugog rata hvaquju}i kapitalu koji je stekao u inostranstvu, i{kolovao svoje sinove u [vajcarskoj. Drugi, stariji sin Nikola (81) radio je u „Tomson holideju” u Londonu i on je, prema oceni Milomira, nasledio preduzetni~ki duh od oca. Sada oba brata ìve u Beogradu. Milomir se nije ènio, a Nikola ima dve }erke. Tako se okon~ala jedna era u kojoj je Qubomir Marinkovi} imao ~etiri ìvota, kako kaè wegov sin. „Sve je pro{lo, ali meni je u se}awu ostao islednik OZNE neki Mika iz Leskovca, koji je stalno odvodio oca na saslu{awe. Kada zakuca na vrata moj otac ga pita: „[ta je opet Miko, pa nema ni{ta?”. A on mu odgovara: „Qubo, ne brini, na}i }emo”. Ni{ta nisu na{li, ali ko zna kako bi otac zavr{io da nije pobegao iz Srbije”, prise}a se Milomir Marinkovi}, gospodin i intelektualac, koji se, kao i wegov otac vratio korenima í Milica Ivanovi} (JUG medija info) Qubomirov sin Milomir ~uva uspomenu na oca. Foto M. Ivanovi}

Qubomir se nije dru`io sa Lewinom ali ga je poznavao. Kada je ovaj sovjetski revolucionar krenuo vozom za Rusiju, svim studentima u @enevi podelio je „drugarsko pismo”. Qubomir ga je ~uvao kao relikviju, i spalio iz straha, kada su Nemci u{li u Leskovac. Seqa~e iz Strojkovca je bio i poliglota. Te~no je govorio osam jezika: francuski kao materwi, gr~ki, bugarski, nema~ki, italijanski, engleski, turski i arapski í

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:24 PM

Page 1

[ETA(J)MO STAZAMA PRAVOSLAVQA! Manastir Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi

^UDOTVORNA IKONA

BOGORODICA MLEKOPITATEQNICA temeqewe za slikawe obraza Bogorodice MlekopiU tateqnice nalazi se u istini Jevan|eqa, u kome se kaè: â&#x20AC;&#x17E;Blaèna utroba koja te je nosila, i dojke koje si sisao, (Lk.11,27) i u u~ewu Svetih Otaca, koji o ovoj istini govore u svojim delima. Napisane su i mnoge pesme i himne koje su u{le u bogosluèwe pravoslavne crkve, a jedna je zapisana na ikoni Bogomajke koja doji Hrista, koja se danas nalazi u Posnici Svetog Save, u Kareji. Ova ikona po svom zna~aju i umetni~koj vrednosti spada u najlep{e i najzna~ajnije u pravoslavnom svetu, a wen nastanak i poreklo nisu dovoqno poznati. Stoga, pri~a obi~no po~iwe u manastiru Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi, kada je Sveti Sava Srpski, na svom hodo~a{}u po Svetoj Zemqi dobio kao zavetni poklon èzal (patericu, igumanski {tap) Svetiteqa i ikonu Bogorodice Mlekopitateqnice. Uz ove poklone dobio je i ikonu Bogorodice Trojeru~ice, prema zave{tawu Svetog Jovana Damaskina.

Svetilo mona{kog podvi`ni{tva Me|u Bo`je ugodnike na zemqi koji ovlada{e vrlinom Hristovom i koje Gospod zarobi svojom qubavqu, ubraja se i Sveti Sava Osve}eni. Ro|en je u Kapadokiji, u selu Mutalask, od pobo`nih roditeqa, Jovana i Sofije. Mona{kom `ivotu se priklonio ve} u osmoj godini u obli`wem, Flavijanovom bratstvu. Tu je u~inio i svoje prvo

~udo izvadiv{i nepovre|en iz razgorele pe}i odelo manastirskog pekara. U desetoj godini oti{ao je u Palestinu, gde se prikqu~io zajednici Svetog Jevtimija Velikog, koji je postao wegov u~iteq. Posle smrti svog u~iteqa ìveo je kao ot{elnik nekoliko godina te{kim pustiwa~kim podvigom, u maloj pe}ini od koje je boànskim pesmama odgonio divqe zveri. Jedne no}i, iz ogwenog stuba koji se izvijao u nebo, javi mu se Bogomajka sa uputstvom kako i gde da sagradi manastir, kao tvr|avu, koja }e ìveti doveka. Tako je po~ela gradwa kamenog zdawa na liticama pustiwskih stena iznad Kedronskog potoka. Zvani~no, Lavra Svetog Save Osve}enog (Mar Saba) osnovana je 483. godine i smatra se jednim od najstarijih nastawenih manastira na svetu. U wemu se Bo`ja slu`ba vr{i od tih godina do dana dana{weg. U to vreme, kada je mona{tvo cvetalo u Palestini, oko Jerusalima i Vitlejema bilo je preko pedeset manastira. Posle invazija Persijanaca i Arapa u sedmom veku, ostalo ih je samo nekoliko. Sveti Sava je okupio veliko bratstvo. Podaci kaù da ih je u jedno vreme bilo i oko pet hiqada. Imao je veliki uticaj ne samo u razvoju mona{tva ve} i u usavr{avawu organizacije pravoslavne crkve. Jerusalimski patrijarh ga je slao u Carigrad i druge gradove da obavqa va`ne poslove. Kao zna~ajno nasle|e ostao je Jerusalimski tipik, pravilo ìvota i slu`be u manastirima koji se i danas primewuje.

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:24 PM

Page 2

Nemirni Kedronski potok

Zlatna vremena Savine Lavre posle ratova i osvajawa krsta{a, mameluka i Turaka su pro{la, ali je uvek bila najzna~ajniji manastir u pustiwi. Da bi se nau~ili mona{kom ìvotu, svi monasi Jerusalimske patrijar{ije, prve dane i godine provode u ovom manastiru. Ispod samog manastira je izvor sa koga se monasi snabdevaju vodom. Nastao je u vreme Svetog Save, koji se usrdno molio Bogorodici da mu pokaè mesto sa koga bi monasi uzimali vodu, {to je bila velika retkost u ovom pustiwskom delu. Jedne no}i video je jelena gde otkopava kamewe iznad potoka. Kada se Sava obratio ponovo Presvetoj, potekla je voda. I danas voda izvire na ovom mestu, do koga se stepenicama dolazi iz manastira. Stepen duhovnog mira i molitvene uzvi{enosti Svetog Save Osve}enog bio je takav da je predvideo i dan svog upokojewa. Pred okupqenom bratijom pored ostalih, ostavio je i zavet da se ikona Bogorodice Mlekopitateqnice i wegov igumanski {tap (paterica) predaju pokloniku sa zapada, koji }e biti visokog roda i nositi wegovo ime. Kada je posle nekoliko vekova Sveti Sava Srpski do{ao na hodo~a{}e u Svetu Zemqu i do{ao na poklowewe mo{tima Svetiteqa ~ije ime je uzeo, zavet je ispuwen. Mo{ti Svetiteqa sa~uvane su do danas. U doba krsta{a prenete su u Veneciju, da bi bile vra}ene tek krajem pro{log veka. Ostalo je se}awe da su se mo{ti Svetiteqa pri dolasku u svoj dom pri presval~ewu uspravile i da je ponovo olistala ~udotvorna palma koja se osu{ila posle wegovog odlaska. Kapela u kojoj se ~uvaju mo{ti zauzima centralni deo manastirske porte, gde im se mu{ki deo hodo~anika moè pokloniti. Mo{ti se iznose pred manastirski ulaz da bi ih celivale i ène. Sve ovo se odvija prema pravilu koje je uveo Sveti Sava, koji ni-

je dozvolio ulaz u manastir ni svojoj majci, koja je bila monahiwa i koja je sahrawena u obli`wem manastiru Svetog Teodosija. Manastir Svetog Save Osve}enog i danas ìvi pravilom ìvota svog osniva~a, a monasi, wegovi sledbenici, koji sebe nazivaju savaiti, {irom sveta pronose slavu ovog svetiteqa ~iji se dan obeleàva 5/18. decembra.

Putovawe svete ikone Ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateqnice, zavetni poklon svog mona{kog uzora, Sveti Sava Srpski postavio je u svoju Isposnicu u Kareji, koju je posvetio Svetom Savi Ove}enom. Ovu jedinstvenu ikonu na kojoj Bogomajka doji malog Hrista, Sveti Sava je, iz velike qubavi prema Presvetoj Bogorodici, mimo crkvenih kanona, postavio na mesto gde stoji ikona Spasiteqa, sa desne strane, a na drugu levu stranu ikonostasa postavio je ikonu Isusa Hrista. Ovo nije prvi slu~aj u pravoslavnom svetu, a postupak Svetog Save blagoslovila je i Vaseqenska patrijar{ija. Danas svaki hodo~asnik, dolaze}i na Svetu Goru, poseti Savinu Isposnicu i upu}uje molitve Presvetoj Bogorodici Mlekopitateqnici, kao jednoj od retkih ~udotvornih ikona ~ija milost se razliva na sve pravoslavne hri{}ane. Savina isposnica je obnovqena i zra~i punim sjajem. Re~i Karejskog tipika, koji je Sveti Sava ovde sastavio, ispisane su iznad ulaznih vrata i wima su odre|eni obaveze i na~in `ivota u ovoj isposnici. A to nije nimalo lako. Zato se za boravak na ovom svetom mestu odre|uje, bira monah od visokog duhovnog podviga i velike izdr`qivosti. Oni koji su imali ~ast da pre|u prag iznad kojeg pi{e â&#x20AC;&#x17E;Blagosloven je koji dolazi u ime Gospodweâ&#x20AC;?, osetili

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:25 PM

Page 3

Isposnica Svetog Save u steni preko puta manastira

su duh svetosavskog mona{tva, gostoprimstva i posve}enosti pravoslavnoj tradiciji iz Savinog vremena. Kada pokucate na vrata Posnice, otac Nikodim }e vam otvoriti tek posle nekoliko minuta. To je vreme za koIkone Bogorodice Mlekopitateqnice nastajale su jo{ u davna vremena i u Siriji, Egiptu, Svetoj Zemqi, Rusiji, na prostoru Vizantijskog carstva. Iz vremena arhiepiskopa Danila poti~e freska u Pe}koj patrijar{iji, a sli~na je naslikana u crkvi Svetog Nauma na Ohridskom jezeru. Pretpostavqa se da su nastale po ugledu na ikonu iz Savine Isposnice. Jedna od zna~ajnih kopija ove ikone boravila je u staroj crkvi Svetoga Save, na Vra~aru, u decembru 2007. godine, pre odlaska u Rusiju. Bio je to dar svetogorskih monaha ruskom narodu. U martu 2007. godine, u beogradskoj Vaznesewskoj crkvi do~ekana je Bogorodica Mlekopitateqnica, koju su oslikali monasi hilandarske radionice i posredstvom „Dobro~instva” pokloni~ke agencije Srpske pravoslavne crkve poslali na dar manastiru Svetog Save Osve}enog u Judejskoj pustiwi, da zauzme mesto na kome je bila sveta ikona koja se nalazi u Posnici Svetog Save Srpskog. Bio je to jo{ jedan poseban susret i podse}awe da su u Lavri Svetog Save Osve}enog `iveli i srpski monasi i da su se Bo`je slu`be vr{ile i na srpskom jeziku í

je }ete se pomoliti i zahvaliti na blagodati {to se nalazite na ovom svetom mestu i gde }ete se pokloniti jednoj od najve}ih svetiwa. Bi}ete do~ekani bogougodnim pojawem i na na~in koji prili~i doma}inu koji do~ekuje goste – koji prelaze prvi put prag svoje ku}e! Dok vam ne pokaù ne}ete ni primetiti keliju u kojoj se Sveti Sava molio, jer je to ve}e udubqewe izme|u zidova u koje moè u}i samo jedan ~ovek. Pripremqeni za susret ulazite u hram, u kome vas sa desne strane carskih dveri do~ekuje blagi lik Bogorodice Mlekopitateqnice sa Hristom Mladencem i od tog momenta – niste vi{e sami. Sa vama je Bogomajka, koja vas {titi, ~uva i ponekad strogo ukorava pokazuju}i put ka spasewu du{e i ukazuje kako da se sna|ete u lavirintu ovozemaqskog ìvota. Igumanski {tap Svetoga Save Osve}enog, podseti}e vas na veliko delo i ìvot Svetiteqa, koji je ostao u se}awu imenom kojim su ga zvali wegovi sledbenici – Svetilo mona{kog podvi`ni{tva í Ime ove svete ikone izvedeno je od re~i mleko i stare slovenske re~i pitati, koja zna~i odgajati. Vremenom ova re~ je iza{la iz upotrebe i zadràla se samo u nazivu za potpuni odgoj – vaspitawe. Stoga, nisu ta~na obja{wewa u mnogim kwigama, u kojima se dojewe prevodi kao pitawe í

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:26 PM

Page 4

Isposnica Svetog Save u Kareji

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:30 PM

Page 5

Hilndarski mirjanin \OR\E RO[

HEROJ ME\U AN\ELIMA \or|e Ro{ pripada li~nostima velikog qudskog kalibra. Wegov zna~aj za Srbe i Srbiju je iz ideolo{kih i politi~kih razloga dugo bio sakriven od nacionalnog pama}ewa i istorije. o|en je u Beogradu 1896. godine od naturalizovanog R Nemca, stru~waka za èleznicu i izgradwu pruga Sebastijana Ro{a i Slovenke Antonije. Pre Prvog svetskog rata Ro{ je ve} dobrovoqac u balkanskim ratovima, iako nije imao dovoqno godina. Wegova k}er Jelena Ro{ u zapisima „Se}awa” beleì kako je kri{om, premlad, sa bratom Du{anom uspeo da postane dobrovoqac, da bi po zavr{etku rata i povratku u Beograd upisao Vojnu akademiju. Kao komandir àndarmerijske ~ete bio je branilac Beograda 1915. godine gde je sa~uvao i zabeleìo legendarni govor majora Gavrilovi}a. Ve} po~etkom Velikog rata, u bici na Ceru pokazao je veliko juna{tvo. Tada je prvi put te{ko rawen, kada mu je metak razmrskao kosti izme|u lakta i {ake. Pomogla mu je „amerikanska lekarska misija” spajaju}i mu kosti zlatnom ìcom. „U odbrani Beograda 1915. godine, na Dor}olu, ponovo je rawen pri juri{u”, beleì Jelena Ro{. „Metak mu je probio vrat, grkqan, karotidu i nerve ki~menog pr{qena, za~udo je preìveo ali je zarobqen. Preba~en je u logor Eger u ê{koj odakle dva puta poku{ava bekstvo, a onda maestralno glumi „{enutost”, lekarska komisija naseda i razmewuju ga 1917. godine pa ga Crveni krst sprovodi u [vajcarsku”. Vatreni patriota re{en je da se vrati me|u ratne drugove i eto ga uskoro na Solunskom frontu. Ro{ je bio blizak sa Tadijom Sondermajerom i pruào je punu podr{ku stvarawu na{e, samostalne avio-kompanije ,,Aeroput”. Bio je za~etnik na{eg civilnog i ratnog vazduhoplovstva da bi u me|uratnom periodu u~estvovao u osnivawu prve doma}e aviokompanije. Jedan od qudi koji se trudi da ne zaboravimo generaciju onih koji su osnivali na{e vazduhoplovstvo je Velibor Vuka{inovi}. Wegovi ratni drugovi su upravo

bili \or|e Ro{, Aleksandar Deroko, Svetislav Ho|era… Takozvana Weporska eskadrila prozvana je tako po avionima „wepor” koji su leteli na rati{tu. „Ro{ je prvo bio izvi|a~, pa pilot na Solunskom frontu”, pri~a Vuka{inovi}. – Posle rata, 1921. godine osnovan je Kraqevski klub „Na{a krila”, a sa wom te~e ozbiqna istorija na{eg vazduhoplovstva. Tada je nema~ka „Lufthanza” imala ambiciju da preuzme sve poslove vezane za ovo podnebqe i ostvari dominaciju, ali na{i stru~waci to nisu dozvolili. Iako je bio zastupnik nema~ke industrije u okviru svoje kompanije, Ro{ je bio veliki patriota. Najzad, pored wega i Sondermajera, i veliki nau~nik Milutin Milankovi} je bio posve}enik te ideje, projektuju}i hangare, aerodrome…

Sudbina patriote Uspe{an poslovan ~ovek postaje tako {to, prvo, posle rata, sa bratom Du{anom odlazi u Be~ na {kolovawe, a zatim osniva firmu „Roks eksport-import”. Kako obja{wava Jelena Ro{, „ugovori i liferacije vr{e se u korist dr`avnih potreba, a ne{to kasnije na ra~un nema~kih reparacija, {to mladoj Jugoslaviji donosi zna~ajnu korist”. Ro{ prvenstveno ose}a svoj patriotski usud, a budu}i da je bio vrlo pobo`an, tridesetih godina poma-

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:31 PM

Page 6

è u obnovi manastira Gra~anice, uz blagoslov patrijarha Varnave, a potom i patrijarha Gavrila. Od 1935. do 1937. godine iz temeqa su obnovqena sva zdawa ovog manastira. Kako je stigla nacisti~ka pretwa 1941. godine, Ro{a je pozvao pu~ista, general Du{an Simovi} da posreduje kod Nemaca kako bi spre~io novi rat, ali ni wegove poslovne veze nisu mogle da urode bilo kakvim plodom, jer je Hitler ve} dao nalog za po~etak rata. Ro{ je veliku pa`wu, energiju i li~ni kapital uloìo da bi tokom Drugog svetskog rata o~uvao i spa{avao manastir Gra~anicu, a potom @i~u, ube|uju}i nema~ke vlasti da treba da se sa~uvaju hri{}anske svetiwe. Ro{ova k}i Jelena se}a se kako je wen otac sve vreme okupacije poku{avao da pomogne unesre}enima, a da je kroz wihovu ku}u pro{lo puno qudi koje je pritisla ratna nevoqa. Budu}i da su i on i wegov brat Du{an imali velike ku}e, uskoro se u wih useqavaju visoki nema~ki oficiri. Pre toga su mu konfiskovani automobili „pakard” i „horh” koje je imao u garaì. „Tokom jedne {etwe, moj otac je video na{ automobil i nema~kog generala u wemu”, pripoveda Jelena Ro{. „Iza{ao je pred wega i zaustavio ga. Predstavio se i izme|u wega i generala Turnera po~ela je komunikacija. Otac je objasnio da je to wegov auto, a general da je do{ao sa Isto~nog fronta. Ipak, general je pozvao uglednog Beogra|anina da do|e kod wega, rekao da je bio mladi} kada je u Prvom ratu bio zarobqen u Srbiji, ali da „ne moè da zaboravi sa kakvom su se prostrosrda~no{}u prema wemu odnosili seqani” dok je bio na prinudnom radu. Kada je ~uo da opet mora u Srbiju, probao je to da izbegne na svaki na~in, ali nije uspeo”. Budu}i da je po~etkom rata èstoko stradala @i~a, Ro{ je uspeo da ubedi generala Turnera da ode tamo i preduzme mere za za{titu crkve. âk je i u tome uspeo, pa je general krenuo da obi|e @i~u, ali pod uslovom da Ro{ bude zajedno s wim u kolima, pa da „zajedno odu u vazduh ako je bilo kakva klopka u pitawu”.

Kasnije, Jelena bele`i u „Se}awima” kako ni{ta nije moglo da im se dogodi jer se Ro{ dogovorio sa Kostom Pe}ancem da osigura put i povratak bez iznena|ewa. „Da se ne{to dogodilo, bile bi stra{ne represalije, tada su Nemci ubijali sto za jednoga, a kada se radi o kqu~nim li~nostima, ne mo`emo ni zamisliti...”

Od Argentine do Nema~ke Ro{ je do~ekao kraj rata kao ugledni predratni preduzima~. Ro{ovi su bili veoma imu}ni, pored velike porodi~ne ku}e u Kati}evoj br. 8-10 posedovali su i zgradu u Bir~aninovoj br. 28b sa 32 stana, vilu na Hvaru i niz drugih nepokretnosti. Da bi izbegao stradawe od Titove vlasti kre}e put centralnih delova Evrope, a zavr{ava u [vajcarskoj, gde se porodica opet okupqa. Posle mnogo muka, odlu~uje da ode u Argentinu gde ostaje sa porodicom do 1960. godine, kad se preselio u Nema~ku. „U Argentini nije vi{e moglo da se `ivi od posla, „jer pada Peronova vlast, vlade se svaki ~as mewaju, a Amerikanci zauzimaju kqu~ne sektore, kako u eksploataciji sirovina, tako i u uvozu wihovih proizvoda. Jo{ smo raspakivali stvari u Nema~koj, kada je na vrata u{ao o~ev prijateq Ja{a Qoti}, kolega sa Vojne akademije” – se}a se Jelena. „Odmah mu je rekao alarmantnu vest: „Hilandar }e da propadne, Grci }e nam oduzeti ma-

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:31 PM

Page 7

nastir jer je ostalo malo monaha… Samo ti moè{ da ih privoli{, ima{ iskustva sa Gra~anicom…” Nedugo zatim Ro{ putuje za Svetu Goru i, prvo dobija dozvolu od predsednika Arheolo{kog saveta Gr~ke Spiridona Marinatosa, kontaktira sa princem Tomislavom Kara|or|evi}em, na svim jezicima {tampa bro{ure, drì predavawa, traì qude dobre voqe… Sa ènom Ostom, koja je uzela pravoslavno ime Qubica od 1966. godine provode vreme u Nea Rodi, malom ribarskom mestu pored Svete Gore, a ìveli su sme{teni u {atoru. – Roditeqi se definitivno preseqavaju tu 1974. godine – kaè Jelena. – Uselili su se na jedan sprat kod drvodeqe Teofanija. Ogroman posao je u~inio za spas Hilandara, a na obalama Svete Gore je i napustio ovaj svet, 1977. godine, kada je opet krenuo put manastira. „Tada{wi guverner Svete Gore, profesor Camis, koji nas je dobro poznavao, odmah je uredio odobrewe da otac po~iva u senci Hilandara”, kaè Jelena. Telo mu je u manastiru ~uvano punih 14 dana. Porodica je èlela da ispuni wegovu posledwu voqu, da po~iva u porodi~noj grobnici na rakovi~kom grobqu u Beogradu. Nisu uspeli. Zvani~ni Beograd tada je odbio molbu za prenos kov~ega.

SRPSKI SVETOGORSKI ÂSOMERJI Prvi javni mehani~ki sat napravio je srpski monah Lazar Svetogorac 1404. godine u Rusiji, {to }e re}i, gotovo 200 godina pre nego {to su {vajcarski ~asovni~ari, danas poznati kao najboqi majstori u svetu, osnovali svoj esnaf (1601. godine). Od oko 1200 znamenitih ~asovni~ara Evrope, ovaj sluga Boìji se, hronolo{ki gledano, nalazi izme|u drugog i ~etvrtog mesta. azarov mehani~ki ~asovnik na torwu Kneèvog L dvora u Moskvi, jedan od prvih 10 takvih satova u Evropi, merio je vreme punih 217 godina, kada je zame-

Blagodare}i trudu oca Mitrofana, \or|e Ro{ je jedini koji po~iva na mona{kom grobqu ispred manastira, a da za ìvota nije nosio mona{ku rizu. „Uskoro smo se ukrcali pravo za Hilandar. Na na{e iznena|ewe, nazresmo na obali mno{tvo monaha koji ma{u rukama pozdravqaju}i nas. Mi, ène, pre|osmo u mawi ~amac koji nas je pratio i nemo gledasmo kako se kov~eg, pokriven srpskom zastavom, udaqava…” Tako je \or|e Ro{ oti{ao preko plavih talasa do neba, ve~no zagledan u obale Svete Gore Atonske. Ro{ove k}eri Jelena, Inge i Tatjana darovale su Narodnom muzeju u â~ku 30 vrednih predmeta vezanih za wihovog oca i odbranu Beograda 1915. godine. Otada po~iwe formirawe Zbirke \or|a Ro{a u ovom muzeju koji se nalazi u rodnom gradu Ro{ovog ratnog komandanta majora Gavrilovi}a í

wen novim, koji je ubrzo nestao u velikom poàru. Izra|en je po naruxbini Velikog kneza Vasilija Dmitrijevi~a i tada je ko{tao koliko i velika bogata{ka ku}a. - U to doba, kako pi{e u ruskim izvorima, Lazarev ~asovnik je bio pravo tehni~ko ~udo. Kao {to se moè videti na jednoj minijaturi iz 16. veka, imao je tri tega: jedan za pokretawe kazaqki, drugi za otkucavawe ~asova i tre}i za otkucavawe wihovih ~etvrtina, {to je bilo dodatno ~udo za ono vreme, kada minuti u drugim sredinama nisu imali zna~aja. Naravno da se monah Lazar nije smeo usuditi da ode na noge Velikom knezu moskovskom a da pre toga nije izradio bar desetak, mo`da i vi{e sli~nih ~asovnika {irom Balkana. Uostalom, i sa minijature se vidi da je bio sed i da nije mogao imati mawe od 55 ili 60 godina. Mogu}e je i da ga je Velikom knezu moskovskom preporu~io li~no Despot Stefan Visoki – govori ma{inski inèwer @elimir Stefanovi}, istraìva~ srpskog ~asomerja. Iako Lazarev ~asovnik iz Moskve nije sa~uvan, jedan sat koji najverovatnije poti~e iz tog doba jo{ uvek se moè videti na Hilandaru. To je, bez sumwe, najstariji ~asovnik na Svetoj Gori i, uop{te, na{im duhovnim prostorima. Prema re~ima na{eg sagovornika koji ga je pre nekoliko godina opravio, ovaj mehanizam jo{ funkcioni{e. Po konstrukciji (zapiwa~a – ustavqa~) i kova~koj tehnologiji blizak je dobu onog moskovskog iz 1404. godine, s tom razlikom {to mu je umesto Lazarevog foliota (mehani~ki oscilator – takter u vidu dvokrake poluge sa pomi~nim utezima sa obe strane, za pode-

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:31 PM

Page 8

{avawe ta~nosti) ugra|eno klatno, koje, po svemu sude}i, poti~e iz 17. veka. - Pretpostavqam da je neko od monaha – ~aovni~ara, kojima Hilandar, ~ini se, nikada nije oskudevao, svojevremeno osavremenio taj sat, ugra|uju}i mu umesto foliota kao oscilatora, klatno, a ostavqaju}i sve ostalo sa zapiwa~om, koja je dominirala u ranija dva, tri veka. Upravo to je u~inio i Kristijan Hajgens 1657. godine, kada je zamenio foliot Galilejevim klatnom, {to je bila prava revolucija u ta~nosti merewa vremena. Stoga nije nemogu}e da je i taj sat napravio Lazar Svetogorac – kaè Stefanovi} i podse}a da je Xems Xerald Vitrou smatrao da je industrijsku revoluciju podstakao mehani~ki ~asovnik, a ne parna ma{ina. O pa`we vrednoj tradiciji srpskog ~asomerja svedo~i i broj~anik ~asovnika na zvoniku srpskog manastira Sveti \or|e, udaqenog 40 kilometara ju`no od Temi{vara, na kojem su ~asovi ozna~eni ne rimskim ili arapskim, ve} staroslovenskim brojkama (Az, Vjedi, Glagol, Dobro, Jest…). Isto kao i na Lazarevom satu iz 1404. godine! Manastir su sagradili Brankovi}i jo{ 1485. godine, i, koliko je poznato, ovo je jedini sa~uvani broj~anik te vrste iz pre – Hajgensovog doba. âsovnik se, ina~e, pomiwe i u Hilandarskom tipiku, a kako je Sveti Sava zavr{io ovaj spis 1199. godine, moè se zakqu~iti da se wegovo otkucavawe ~ulo i ko-

Muzej srpskog ~asomerja @elimir Stefanovi} i Mirko Vuka{inovi}, obnoviteqi mehani~kih ~asovnika od istorijskog zna~aja, do sada su restaurisali desetinu ~asovnika na na{im prostorima, izme|u ostalih i one na Hilandaru i Sremskoj Kamenici, dok su u manastiru Sveti \or|e, u Rumuniji, prvi prona{li broj~anik ispisan na starosrpskom. Oni ve} godinama traè sponzore koji bi finansirali wihovu ideju da se u unutra{wosti Beogradske ili Smederevske tvr|ave, ili na drugom pogodnom mestu, napravi Muzej srpskog ~asomerja, ~iju bi stalnu postavku ~inilo ~etrnaestak ~asovnika iz razli~itih epoha, kojima bi se predstavili slojevi u razvoju srpskog ~asovni~arstva. âsovnike bi sami obnovili ili rekonstruisali, napravili bi i monografiju, a sve poslove bi, kako kaù, zavr{ili za tri godine. Time bi Srbija stala u red sa nekoliko zemaqa sa najbogatijom istorijom ~asovni~arstva, a monah Lazar rame uz rame sa na{im gorostasima nauke i tehnike: Ru|erom Bo{kovi}em, Nikolom Teslom, Mihajlom Pupinom i Milutinom Milankovi}em í ju deceniju ranije. âk i pod pretpostavkom da nije re~ o mehani~kom, ve} o ~asovniku na vodu, ovaj podatak ne gubi na senzacionalnosti, jer se prvi takav sat (sopstvene izrade) u Zapadnoj Evropi pojavio tek 1251. godine, dakle najmawe pola veka kasnije, ne ra~unaju}i onaj koji su Karlu Velikom poklonili Arapi. S tim u vezi, zanimqivo je i da je srpski istori~ar i enciklopedista, Stanoje Stanojevi}, u svojim istraìvawima do{ao do podataka, iz turskih izvora, da su Osmanlije, ulaze}i prvi put sa vojskom u Skopqe, zaticali ~asovnike na visokim gradskim kulama iz, kako su govorili, „neverni~kih vremena”. A da su na{i preci itekako dobro znali koliko je sati, vidi se i po drvorezu Volfanga Resa iz 1521. godine koji prikazuje ~asovnik (najverovatnije doma}e izrade) na jednoj od Despotovih kula Beogradske tvr|ave, kao i sli~nom bakrorezu iz Pe}ke patrijar{ije í Izvor – srbinside.rs

Ti}a na zadatku

Milan na palubi „Svete Ane”

Granica Svete Gore U {etwi oko Hilandara - Milan

JUN PROSTE 2017. GODINE NA SVETOJ GORI ATONSKOJ „Neka ovo mesto bude tvoje nasle|e i tvoj vrt, raj i nebo spasewa za one koji tra`e spasewe” (NASTAVAK IZ PRO[LOG BROJA)

NOVO HODO^A[]E PREDLOG HAXI DU[ANA DAN PRVI: Put automobilom do Uranopolisa ili Jerisosa... U Solunu se DIAMONITIRION - )3!9?;/IC3?; (ulazna viza za Svetu Goru, koja je osnovni dokument za sve manastire) izdaje u prepodnevnim ~asovima (prethodno proveriti telefonom), a u Uranopolisu (ili u Jerisosu, gde slu`benik u luci ~eka, napla}uje i daje vize – cena je 25 evra) je potrebno preno}iti, kako bi se rano ujutro dobila pomenu-

11/2/2017

5:32 PM

Page 9

foto „Panoramio”

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

Manastir Esfigmen

Skit Prodrom

Skit Sveti Andrej

Novi skit

Manastir Grigorijat

Manastir Dionisijat

ta viza sa kojom bi se mogli ukrcati na brod. Odmor, kupawe, parkirawe automobila, ve~era i odlazak na spavawe. U mestima ima privatnih soba po povoqnim cenama... DAN DRUGI: Preuzimawe i overa DIAMONITIRIONA u kancelariji Svete Gore u luci Uranopolis, ukrcavawe na brod (uglavnom je to vreme – 9,45 h) i plovidba do arsane (pristani{ta) Jovanica oko jedan sat. Iz arsane se manastirskim minibusom „mercedesom” vozimo oko pola sata uzbrdo (oko 11 km) do na{eg manastira Hilandara. (Neki hodo~asnici kre}u i pe{ice tu razdaqinu, no...) Po dolasku u manastir, do~ekuje nas jedan od monaha kome se u znak dobrodo{lice poqubi ruka, ili je tu neki od mla|ih momaka koji su tu na poslu{awu i odvodi nas do gostoprimnice, gde arhondar, monah – gostoprimac iznese posluèwe (hladna voda, ratluk, kafa, ili rakija), pita za vreme ostajawa u manastiru, pogleda vize i sme{ta goste po sobama koje su izvanredno komotne, velike i ~iste, sa kupatilima i toaletima, a nalaze se u obnovqenom zdawu – Senari. Posle sme{taja, arhondaru predajemo poklone koji su nameweni manastiru, ili za monahe koje poznajemo. Zavisno od vremenskih prilika, ili popodne, obilazimo okolinu manastira: reqef Svetog Simeona, kapelicu Bogorodice, Du{anovu maslinu i krst koji je podignut na mestu gde se car prvi put susreo sa monasima, ~emprese i ~esmu kraqa Aleksandra Obrenovi}a, pa si|emo jo{ dole, do pirga kraqa Milutina i putem kroz masliwake iza|emo na morsku obalu, do arsane i pirga Svetog Vasilija – Hrusije, gde se malo odmorimo. (razdaqina je oko 2,5 km.) Ako imamo jo{ vremena, moèmo od{etati do manastira Esfigmen (oko 45 minuta hoda stazom), potraìti gostoprimca monaha Simeona, Srbina, zatraìti blagoslov za vi{ednevni boravak u ovom starom manastiru. U samom manastiru Hilandaru, u porti, to su fijala, loza Svetog Simeona, Savin bunar, razgledawe ulaza u trpezariju, nova zdawa konaka koja su obnovqena posle poàra.

To mu do|e kao mali trening pred sutra{wi put. Po{to je ve} kasno popodne, stièmo na ve~erwe bogosluèwe, pa na ru~ak (oko 19h), pitamo posle da li èle da ne{to pomognemo (poslu{awe), posle se prisustvuje slu{awu Akatista Presvetoj Bogorodici, malo popri~amo sa prijateqima i monasima, ako oni to èle i idemo na po~inak. DAN TRE]I: Ovo moè biti samo najlep{i san... Uz Bo`ju pomo}, poznanstvo i savete monaha, poku{a}emo da stignemo do manastira Vatoped (manastirskim prevozom!). Ukoliko to nije mogu}e, vaqa izmoliti igumana za blagoslov da preno}imo u manastiru Esfigmenu (mo`da i vi{e dana) i da dobijemo dozvolu da preno}imo dve no}i u Kareji u manastirskom konaku, ili, verovatnije, u skitu Svetog Andreja. Idealno bi bilo da nas prevezu do Kareje i posle do Vatopeda. Za put do Vatopeda postoje tri varijante: Prva je da ujutru rano krenemo put manastira Vatoped, solidnim putem, a ako nam se posre}i, mo`da nai|e i neki prevoz, pa... Od manastira Esfigmen do Vatopeda ima oko 3,5 sata pe{a~ewa, uz pisano obja{wewe o tom putu koje nabavimo u manastiru. Druga je da ujutru rano krenemo put Zografa (bugarskog manastira) i posle 2,5 sata laganog hoda odmorimo se u manastiru, pomolimo se i razgledamo ga. Zatim, jo{ 2,5 sata hoda do Vatopeda, odmorimo se i u wemu, pomolimo i razgledamo ga, zatraìmo blagoslov za no}ewe, a ako ga ne dobijemo, vra}amo se u Hilandar, ali ne istim putem, nego putem preko manastira Esfigmen. Odmor u Esfigmenu (ili vi{ednevno ostajawe) i onda jo{ oko 45 minuta do Hilandara. Ovo je put koji prolazi kroz najlep{e predele Atosa. Tre}a je da nas odvezu do Vatopeda, a onda da se vratimo pe{ice ili preko Zografa, ili preko Esfigmena, {to bi bilo divno.

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:32 PM

Page 10

Manastir Simonopetra

Simonopetra - izlazak iz broda „Sveta Ana”

Luka Dafne

Manastir Sveti Pantelejmon

Manastir Ksenofont

Manastir Dohijar

Postoji i ~etvrta mogu}nost, ako je vreme bez vetra, nije bura, onda staje brod iz Jerisosa u Hilandarsku arsanu, a on ide do Vatopeda. (Ja sam imao tu „sre}u” da jednog oktobra idem tom linijom, po najgoroj buri, a sa te strane ostrva gotovo stalno duvaju vetrovi, dok je ona suprotna, kojom i dolazimo na Atos, naj~e{}e mirna. No... zato se i kaè, da znamo kada }emo do}i na Svetu Goru, ali se ne zna, kada se sa we vra}amo! DAN ÊTVRTI: Ukoliko spavamo u Vatopedu, onda sutradan pre podne brodi}em idemo do manastira Iviron, obilazimo manastir, pomolimo se, pa onda pe{ice, ili autobusom idemo do glavnog grada Svete Gore – Kareje. Moèmo oti}i i do manastira Stavronikita, na oko sat hoda od Vatopeda, pa onda do Kareje opet sat i po hoda. U Kareji se sme{tamo u Hilandarski konak, ili, izvesnije, u gr~ki skit Svetog Andreja, koji je bio ruski do 1902. godine. Veliki je, ima vi{e mesta. Ukoliko ne spavamo u Vatopedu, sutradan nas prevoz (?) vozi do arsane Jovanica (oko 12,30 h) i tu ulazimo u brod za glavnu luku Dafne, pa iz we autobusom, minibusom (ili taksijem, kojih ima, cena je oko 8 evra) vozimo se do Kareje, gde se sme{tamo. DAN PETI: U Kareji obilazimo Tipikarnicu – Isposnicu Svetog Save, gde se ~uva ikona Bogorodice Mlekopitateqnice (Galaktoprofuse), pa keliju Paterice, gde se ~uva èzlo Svetog Save. Onda obilazimo crkvu Protaton sa ~uvenom ~udotvornom ikonom Bogorodice „Aksion estin” – Dostojno jest, kao i obli`wi manastir Kutlumu{, koji je na oko 15 minuta od centra Kareje. Pro{etamo gradi}em, razgledaju}i radwice, prodavnice, jer je ceo ambijent ba{ nestvaran – od su{ewa ve{a po krovovima, balkonima, prozorima, do uzanih uli~ica, kapela, ma~aka...

DAN [ESTI: Rano ujutro se autobusom spu{tamo do manastira Ksiropotam, obilazimo ga, pomolimo se, a odatle se jo{ spu{tamo oko pola sata hoda niz brdo, u luku Dafne. Ukoliko jo{ imamo snage, moèmo da od Ksiropotama, na pola sata hoda, odemo do ruskog manastira Pantelejmon, razgledamo ga i pomolimo se u crkvi, jer je on stvarno veliki (samo konaci imaju {est, ili sedam spratova. Nekada je u wemu bilo monaha, koliko ih sada ima na celoj Svetoj Gori.) Od Pantelejmona do luke Dafne, treba nam oko 45 minuta hoda. Ako èlimo, i moèmo, onda jo{ pola sata hoda i stièmo do gr~kog manastira Ksenofont, razgledamo ga, pomolimo se i onda nam treba do luke Dafne oko 1,5 sat hoda. Iz luke Dafne vra}amo se brodom za Uranopolis i tu malo pro{etamo, jer ima zanimqivih radwica, a moèmo da ru~amo u prijatnim tavernama, posle {est dana i ne{to od mesa - giros, suvlaki... dobro, i pivo... Sedamo u kola i put Soluna, granice, Makedonije, Srbije, Beograda... gde, uz Bo`ju pomo}, stièmo SEDMOG DANA! Ovo je samo predlog za razmi{qawe, jer preostaju nam posete, nekom drugom prilikom, manastirima na ju`noj strani poluostrva Atos, sa Velikom Lavrom, pre svega. Oprema: ranac, patike, ili gojzerice, vindjakna, xemper, baterijska lampa, kompas, no`, lekovi protiv ujeda, (zmija, insekata), boca s vodom, i neizbe`ni rekvizit – {tap, koji je potreban na Svetoj Gori, kao i na svakoj planini. Koliko je ovo vaàn deo opreme govori podatak da se lepi i dobri {tapovi mogu kupiti u manastiru Esfigmen - od 25 do 30 evra!

Pridru`ite nam se! Prijavite se! Da se organizujemo na vreme!

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:33 PM

Page 11

Manastir Stavronikita

Manastir Iviron

Manastir Zograf

Manastir Konstamonit

Hilandarska arsana Jovanica

Uranopolis

Pogled na Atos

Hilandarski metoh Kakovo

Hilandarski metoh Kakovo - Hayi Du{an

Ve~era na kraju puta - motel VARDAR, \ev|elija, Makedonija

Zbogom do idu}e godine - Nikola, Ti}a, Milan

â&#x20AC;&#x17E;Mercedesâ&#x20AC;? na{eg zadovoqstva

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:33 PM

Page 12

KARUQA Pa`qivo pogledajte, ovo ne preporu~ujemo. Skit Karuqa se nalazi na mestu nekada{we kelije Stefana Karuqskog, srpskog starca poznatog jo{ i kao Papakraq. Ovaj podvi`nik boravio je preko 40 godina na ovom mestu, da bi se potom preselio u manastir Slanci kod Beograda, gde se upokojio 2001. godine. Na mestu wegove izgorele kelije sada je lep skit sa crkvom posve}enom Svetom Savi. Nastojnik skita je otac Atanasije, Rus. Ve} sama plovodba brodom do Karuqe pokazuje neverovatne slike pe}ina - isposnica u stenama o koje zimi udaraju bure i oluje, ledeni vetrovi i ogromne ki{e a povremeno i snegovi, a tu `ive i tihuju monasi. Tek kada smo se iskrcali i brod se udaqio vi{e stotina metara, saznali smo da je tog dana to bila jedina plovidba i da nas ~eka vi{e od 12 kilometara pe{a~ewa kozjim stazama, uz i niz

merdevine, spu{tawa niz stene drè}i se za lance ugrejane na suncuâ&#x20AC;Ś Pewu}i se na vi{e od 700 metara nadmorske visine, ispod vrha Atosa, pro|osmo pored isposnice na{eg monaha Danila koji se ovde molio - pedeset godina! Neverovatna sretawa, susreti i doìvqaji. Na ovom mestu vi{e desetina monaha i posetilaca tragi~no je zavr{ilo padom u more. Pewu}i se i spu{taju}i i opet pewu}i i spu{taju}i do|osmo do skita Svete Ane do kog se iz luke stiè iskqu~ivo na mulama gde smo do~ekani sa izuzetnim gostoprimstvom. Ovde smo do{li do naj~uvenijeg svetskog centra ikonopisaca, ali smo stigli u vreme molitve tako da nismo imali mogu}nost da pogledamo wihova dela. Pri samom kraju ove avanture pro{li smo kroz Novi Skit koji pripada manastiru Sveti Pavle u koji se tako|e iz luke stiè iskqu~ivo na mulama Ă

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:34 PM

Page 13

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:35 PM

Page 14

Karuqa - skit Svete Ane

Karuqa - Veliki skit

Ovde stvaraju najboqi svetski `ivopisci ikona

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:36 PM

Page 15

Pita (se) i pi{e Nikola Mandi} PPr Rotari kluba Beograd

ZA[TO NO] U MANASTIRU ESFIGMEN KRATKO TRAJE o zavr{etku posete i boravka u manastiru Hilandar, P blagoslovom igumana omogu}eno nam je da budemo gosti i provedemo ~etiri dana u manastiru Esfigmen.

Tako smo se Ti}a, Haxi Du{an, Milan i ja obreli ispred kapije tvr|ave koja {titi sam manastir i Crkvu Vaznesewa Gospodweg – Spasovdan (podigao je iguman Teokrit 1810. godine), umorni od napornog pe{a~ewa i no{ewa prtqaga po pra{wavom putu i vrelom junskom suncu. Deùrni monah koji sedi u hladovini manastirske kapije upisao nas je u debelu kwigu posetilaca, kontroli{u}i posebno na{e „paso{e” - diamonitirione, uz pitawe da li smo pravoslavci. Posle ove procedure, uputio nas je na gostoprimca (arhontariki) na okrepqewe i sme{taj. Na{a radost je bila velika kada smo ~uli da je manastirski gostoprimac na{ ~ovek, otac Simeon, ro|en pre 42 godine u Parizu i ìveo u kvartovima oko Sorbone, a sada je monah najprogowenije pravoslavne grupe monaha – zilota. Ina~e, u ovom manastiru tihuju jo{ ~etvorica monaha, rodom iz Srbije. U osveàvaju}e hladnoj gostoprimnici na drugom spratu(!) nas je lepo do~ekao, posluìo kafom, ratlukom, rakijom i vodom, pozdravio lepom dobrodo{licom ali i velikom znatièqom. Hteo je {to vi{e da sazna o nama, i novostima iz Beograda i Srbije, gde nije bio ve} dugo. Posle upoznavawa, Haxi Du{an mu je predao na{e skromne poklone za manastirsko bratstvo ~emu se on vrlo obradovao pohitav{i da o svemu obavesti Igumana. Kada se vratio re~e da po|emo za wim kako bi nam pokazao „na{u” sobu u konaku. Pro{li smo kroz duga~ke hodnike i pored mnogo mona{kih kelija, otkqu~ao vrata jedne sobe koja je gledala prema dvori{tu. No, brzo ih je

zatvorio govore}i: „Da, vi ste Srbi, nemate more, evo vam sobe sa pogledom na more”. Tako smo se na kraju obreli u jednoj prostranoj, ~istoj i prohladnoj sobi, koja je kroz prozor-pu{karnicu imala predivan pogled na pu~inu i spavawe uz {um talasa, glasove golubova, galebova, morskih lasta i no}u, slepih mi{eva. Smestili smo se na drugom spratu u sobu broj 31 sa pet kreveta (u Hilandaru je bila soba broj 13 sa sedam kreveta). U toj sobi smo proveli ~etiri dana ne slute}i da se no}u moè mnogo toga ~uti, videti i doìveti. Ako gosti namernici ne dobiju neko zaduèwe da pomaù monasima u svakodnvnim aktivnostima onda i nemaju mnogo toga da rade. Posle jutarwe slu`be i ru~ka koji traje tridesetak minuta i obi~no se zavr{i ve} do pola osam ujutro, mirjanima preostaje da razgledaju crkvu i tvr|avu u ~ijim zidinama su konaci, ili da krenu u {etwu do neke od obli`wih znamenitosti, obi~no neke napu{tene crkve, kapele, ili pirga (crkve Svetog Teodora u blizini manastira, na putu za manastir Vatoped, ruske crkvice Svetog Antonija koja se nalazi na brdu iznad manastira. Odatle je predivan pogled na manastir, okolinu, more, pu~inu...) To smo i mi radili, polaze}i u obilazak i {etwe od po jedan do dva sata u jednom pravcu, kako bi uz kra}e odmore i fotografisawe svega zanimqivog, mogli da se vratimo na vreme da bi prisustvovali ve~erwoj slu`bi u crkvi. Preumorni od dugih {etwi i vreline, u sobi bi se malo osveìli, presvukli u prigodnu ode}u za crkvu i slu`bu i zajedno sa monasima i gostima uputili na ve~erwu slu`bu. U zavisnosti od tipika koji se primewuje u pojedinim manastirima i od toga da li je neki praznik - crveno slovo i ve~erwe slu`be razli~ito traju. No, retko kada je to mawe od dva sata, {to je prilika da se ~ovek malo osami i preda razmi{qawima, uz pojawe monaha, miris tamjana i sve}a, tiho {u{kawe mona{kih riza, sa pogledom na ~udotvorne ikone ili freske svetaca u polutami, gde pogled na wih smiruje. Sa prvim naznakama zalaska sunca koje tada obasjava freske u kupolama crkve, obi~no se i zavr{ava ve~erwa slu`ba. Posle kra}e pauze i okupqawa, ulazi se u manastirsku trpezariju gde je ve} posluèn ru~ak (mi bi rekli ve~era) za sve monahe i nas mirjane. I ovaj obrok traje koliko je potrebno da se pro~ita tropar svecu za taj dan, kada moè jo{ malo da se pro{eta portom oko manastira ili popije {oqa hladne vode sa bunara. Monasi se brzo razi|u, vo|eni svojim obavezama a i gosti poùre da stignu do svojih soba za videla, jer u manastiru Esfigmen nema struje! Kad za|e sunce i padne mrak, onda je stvarno mrak! ako smo jednog predve~erja i nas ~etvorica poùrili T da stignemo do sobe pre mraka. Dok se presvla~imo, obi~no se jo{ malo guramo oko uzanog prozora – pu{karnice kako bi uìvali u pogledu na pu~inu u posledwim smi-

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:36 PM

Page 16

Za vas {etali i snimali Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Milan i Haxi Du{an Glu{ac

rajima zalaze}eg sunca, traè}i negde u daqini svetlo nekog nepoznatog mesta ili ribarskog broda. Ali ni{ta od toga, vidi se samo pu~ina, mesec i golubovi ili morske lastavice koje tako|e traè smiraj u oknu na{eg prozora. Ti}a i ja obi~no prvi odlazimo da se umijemo i osveìmo. Na{a soba je oko ~etrdeset metara duga~kim hodnikom udaqena od toaleta koji je osvetqen samo jednom pove}om petrolejskom lampom, kao orijentirom u mraku. Ti}a je bio najhrabriji jer se tu na ~esmi i hladnom vodom umije, dobro isprska i ~ak opere kosu, tvrde}i da mu to pomaè da lep{e spava! Najduè se higijenisao Haxi Du{an ali nismo uspeli da doku~imo {ta radi i po pola sata u mraku sa hladnom vodom i na - dva lavaboa. Uglavnom kada se vrati u sobu, nastavi da sprema i slaè svoje i Milanove stvari a na kraju se pozabavi i slu{nim aparatima, koje koristi. Treba tu promeniti baterije, podesiti ja~inu zvuka i tome sli~no, ali je Ti}a uvek govorio da on tako podesi svoje „antifone” da, zaparavo, ni{ta ne ~uje. I to sve namerno! Ustanovili smo da je to jedini razlog, jer na bilo koje na{e pitawe odgovorio bi tiho i kratko: „Ja sam ru~ao!” Pored sre|ivawa „antifona”, Haxi Du{an je bio zaduèn i da rukuje i upravqa sobnom petrolejkom. Govorio je da je to sa zadovoqstvom radio i kao mali tokom boravaka s ocem u Hercegovini svog detiwstva, ali posledica tog zaduèwa je bila da je petrolejka jedva ~kiqila, dimila i brzo bi se ugasila. To nam, naravno, nije smetalo, jer smo mogli lepo da pri~amo i u mraku. Kada bi kona~no zavr{i-

li sa higijenisawem, obukli se u „krpice” za spavawe i polegali sledio je razgovor o utiscima i anegdotama koje smo minulog dana doìveli. Poluglasno smo prepri~avali najinteresantnije detaqe „kite}i” pojedine situacije ili neobi~na iskustva. Ba{ kada bi se razgovor pretvorio u ìvi dijalog primetili bi da u wemu ne u~estvuje Ti}a!? Iako smo se vrlo ~esto {alili i na wegov ra~un, bockaju}i ga i zadirkuju}i za neke sitnice ili reakcije, on u tome nije u~estvovao. Kad legne, on se u{u{ka i pokrije do nosa, dobaci poneki komentar i posle nekoliko minuta on se „iskqu~i”, blaèno spavaju}i i pored na{eg àmora. Prebacivali smo mu da je nedruèqubiv i asocijalan, izmi{qali zgode za bu|ewe i nastavak razgovora – ali ni{ta! On se okrene na stranu, i posle nekoliko minuta spava! Tako je bilo i te ve~eri kado smo nas trojica nastavili da veselo ~avrqamo o dogodov{tinama. Mi pri~amo i smejemo se a Ti}a spava. Petrolejka se odavno ugasila, golubovi i morske lastavice se umirile i zaspale u na{em prozoru a mesec sjaji nad pu~inom. Odjednom, vrata sobe se brzo i tiho otvaraju i u sobu ulazi otac Simeon sa „rudarskom” svetiqkom na glavi. Do{ao je da malo pri~a sa nama, o svojim pariskim danima i detiwstvu, o devojci muslimanki koju je tamo poznavao, o Beogradu ili ìvotu u zilotskom manastiru. Obra}ao se uvek Haxi Du{anu a mi smo slu{ali wihov razgovor bez upadica. Da li gre{im, ali prigu{eno emotivno i diskretno je pri~ao o toj muslimanki iz Pariza i wegovog detiwstva, hvale}i se kako je mnogo godina kasnije, preko dru{tvenih mreà, saznao da je danas profesorka na Sorboni, da ima porodicu i mnogo prijateqa. O~igledno mu je mnogo zna~ila i meni se dopalo to sentimentalno se}awe koje je èleo da podeli sa nama. Onda bi opet muwevitom brzinom ustao i oti{ao iz sobe, da bi se posle nekoliko minuta opet iznenada pojavio u sobi sa nekom drugom pri~om ili „va`nim” obave{tewem za nas. Kako da kupimo maslinovo uqe ili da blagovremno usko~imo u autobus u luci Dafne kada krenemo za Kareju – jer, on je jednom bio tamo i zna da je velika gu`va i da svi tr~e da {to pre zauzmu mesto u autobusu. Bilo je dirqivo koliko je iskreno brinuo o nama, uvek vedar, smiren i skoro de~a~ki zainteresovan za razgovor sa nama. Pri tom je nekako uvek bio uùrban, da kaè i ~uje {to vi{e, paze}i da se ne zadrì u na{oj sobi predugo, da neku obavezu, samo wemu znanu, ne propusti. ovo je zanimqiv detaq prilikom jedne takve no}ne A posete oca Simeona. U|e on u sobu sa lampom na glavi, jer svugde okolo je mrkli mrak, i zapo~ne razgovor sa Haxi Du{anom koji sedi na svom krevetu, a otac Simeon

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:36 PM

Page 17

na stolici pored velikog {poreta (koji zimi greje sobu). Priupita ne{to otac Simeon na{eg Haxi Du{ana, ali on odgovara ne{to sasvim „tre}e”. Diskretno, otac Simeon preformuli{e pitawe ali sada od Haxi Du{ana dobije opet neki „nevezani” odgovor. I tako, nastavi se razgovor „gluvih telefona” dok se, odjednom, u razgovor ne ukqu~i Ti}a sa ispravnim odgovorom na postavqeno pitawe. Iako smo mislili da on odavno spava on je sve slu{ao ali je, na kraju, morao da interveni{e i usmeri razgovor u `eqenom pravcu. Shvatio je da Haxi Du{an, ili je iskqu~io „antifone” ili su mu baterije oslabile (mislim, one od „antifona”) pa ne ~uje oca Simeona te da takav razgovor mo`e da potraje do zore bez ikakvog smisla. Posle te intervencije, ubrzo nas je napustio monah te mi ostadosmo sami u ti{ini i mraku, predaju}i se snu. Ali, ni to ne potraja mnogo jer ve} oko pola ~etiri ujutro Haxi Du{an po~iwe da {u{ka i pretura po stvarima, obla~e}i se u mraku, tiho nas dozivaju}i da se i mi probudimo. Tada se ve} oglasio monah sa klepalom koje poziva monahe na „carske ~asove” i jutarwu slu`bu, a Haxi Du{an ne voli da kasni. Mi mu u horu odgovaramo da je jo{ rano i da ima vremena, da }emo se brzo spremiti ili sli~no, ali ne vredi... Posle petnaestak minuta, kada se ponovo oglasi klepalo, Haxi Du{an nas opomiwe da }emo sigurno zakasniti na jutarwu slu`bu jer nismo jo{ ni ustali, a to nije lepo!

POSLOVICE SVETA Ako ima{ gor~inu u srcu, {e}er u ustima ne}e ti pomo}i. Jevrejska poslovica

Nemoj se pewati kad drugi pada. Jevrejska poslovica

Kow vu~e, ali ko~ija{ prima napojnicu. Jevrejska poslovica

Qudi se poznaju po znoju i po datoj re~i. Arapska poslovica

Kad je qubav mr{ava, mane su debele. Engleska poslovica

Ko pobedi strah, taj je i tigru opasan protivnik. Indijska poslovica

Slavuj mo`e da odraste u vraninom gnezdu, ali ne}e nau~iti da grak}e. Banglade{ka poslovica

Nema beznade`nih situacija; postoje samo qudi koji se u odre|enim situacijama ose}aju beznade`no. Tibetanska poslovica

Posle tre}eg ogla{avawa klepala, Haxi Du{an je ve} spreman i sada se ve} glasno ~udi koliko smo neodgovorni i da on vi{e ne}e da nas ~eka – pa neka zakasnimo. Onda vi{e ni mi nemamo kud, nego ustajemo i spremamo za novi dan. Na putu do toaleta u mraku pored nas prolaze ne~ujno monasi crnorisci, spremaju se ili skupqaju ve{ koji se su{io na promaji, nemo posmatraju}i kako se i mi tu motamo u pixamama, sa {arenim pe{kirima i pastama za zube. Petrolejka i mese~ina su i daqe jedino osvetqewe ali nam to ne smeta da sve obavimo kako vaqa. Osveèni, umiveni, pristojno odeveni u tamnu garderobu sa duga~kim rukavima, spu{tamo se niz strme drvene stepenice, prelazimo u nekoliko koraka kaldrmisano dvori{te i ulazimo u crkvu na jutarwu slu`bu. Po~iwe poj monaha, sve}e ve} gore, krstimo se i tiho molimo pred ikonama Hristosa i Bogorodice i zauzimamo mesto u klupama pored zidova crkve. Po~iwe novi dan a jo{ je uveliko mrak. Tek }e za sat ili dva prvi zraci izlaze}eg sunca obasjati ikonostas i lica monaha u molitvi. Posle jutarwe slu`be, izlazimo u suncem obasjano dvori{te na kome se ve} veselo igra ma~ka sa ma~i}ima, cvrku}u vrapci u li{}u vinove loze i ne{to lepo miri{e iz trpezarije. Nije nam ào {to je no} tako kratko trajala, do~ekali smo novi dan u kome }emo uìvati na Svetoj Gori, razgovoru sa monasima, obilasku napu{tenih crkava, paraklisa i na{em druèwu í NASTAVAK U IDU]EM BROJU

Slu{aj druge ili }e te vlastiti jezik u~initi gluvim. Indijska poslovica

U ku}i lewog, mno`e se samo snovi. Koreanska poslovica

Dobar slikar ne daje ime svojoj slici, lo{ mora. Poqska poslovica

Jedna je re~ dovoqna da nastane mnogo nevoqe. Finska poslovica

Lako je odr`avati mir kad je pas na lancu. Ma|arska poslovica

Hvalisawe je po~etak sramote. Japanska poslovica

Nije sre}an onaj koji ima ono {to `eli, ve} onaj koji ne `eli ono {to nema. Finska poslovica

Rot 44-61:Rot 44-61.qxd

11/2/2017

5:37 PM

Page 18

[ETA(J)MO SRBIJOM!

LEGENDE O VLASINSKOM JEZERU KRAVA RU@A Legenda kaè da je, jednoga dana, krava Ruà pasla na malom poluostrvu zarivenom u Vlasinsko jezero. Zaneta pa{om nije ni primetila da se poluostrvo otcepilo od obale i da je, no{eno vetrom prema sredini jezera postalo pravo ostrvo. U sumrak, kad je wen gazda, deda @ivko, do{ao na obalu da potera Ruù ku}i, nikako nije mogao da je na|e. Tumarao je unaokolo, obilazio {ibqake i {umarke, uzalud dozivaju}i Ruù. Mrak se hvatao brzo, sa wim je deda @ivko sve vi{e gubio nadu da }e na}i svoju mezimicu, pa se pokuwen vratio ku}i… Ali, eto ~uda. îm je svanulo deda @ivko je imao {ta da vidi. Nasred jezera plutalo je novo ostrvo. Na wemu je pasla Ruà í

VODENO ÛDOVI[TE Pre izgradwe jezera, na tom mestu se nalazio mo~varni teren, koji je bio imitacija nepregledne bujne livade u kojoj su nestajali vlasinski kowi, goveda, ovce, pa ~ak i neprijateqska vojska. Tako je u Prvom svetskom ratu u Vlasinskoj tresavi (sada jezeru) za tili ~as u blatu nestao ceo jedan bugarski kowi~ki puk. Ovako misti~no propadawe vojske i stoke u Vlasinsko blato (tresavu) bilo je povod za stvarawe legende o neobi~nom xinovskom vodenom ~udovi{tu. Mit o tom neobi~nom vodenom (jezerskom) ~udovi{tu, kome je „odzvonilo” posle izgradwe zemqane brane 1954. godine, kaè da je jezerom carovalo ~udovi{te koje je li~ilo na xinovskog kowa. Od kada datira pri~a o ovom vodenom fenomenu – ~udovi{tu, koje se skriva u prostranim tajanstvenim dubinama jezera, ne zna se. Zna se da su stariji qudi sa „sigurno{}u” pokazivali i mesto gde se nalazi ova avet. Pri~a se da je ta vodena neman izlazila na ìvopisne obale jezera i uni{tavala dobro negovane kowe i krda goveda. Stanovnici su preduzimali ~ak i prave krsta{ke pohode da uni{te neman. Zve~ke su okupqale narod u momentu kada je, na primer, jedna „volovodnica” (mesto za parewe krave) nestala u ~equstima blata. Dvadesetak volova, koji su bezglavo u vreme parewa jurili za kravom, progutalo je blato (Vlasinsko jezero) kao da ih nije ni bilo. Ovo je dodavalo nove elemente ovoj misterioznoj pri~i. Pri~alo se da fenomenalna vodena neman ìvi vekovima tu, pa se tome dodavalo jo{ i da je zalutala sa druge planete, ili ju je Bog po-

slao da ka`wava one koji mu skrive. Ipak se najvi{e verovalo da je to neka xinovska pra`ivotiwa. Dokazivalo se da ova avet ima ~arobnu mo} da hitro pokupi stoku koja pase oko jezera, pojede je, tako podmiri glad nekoliko dana miruje na dnu jezera. Pri~a o ovom jezerskom ~udovi{tu je ostala samo pri~a. Posle stvarawa ~udnovate zemqane brane, jezero je pregra|eno. Pri~a se da je pojavqivawe vodenog ~udovi{ta – vodenog bika najavqivalo pobede. Narodno predawe vlasinskih mahala ka`e da se vodeni bik nekoliko puta pojavqivao – i to uvek kada su Srbi isterivali protivnike sa svoje zemqe. Prilikom oslobo|ewa Srbije od Turaka pojavio se vodeni bik. Rikao je uo~i Prvog i Drugog svetskog rata tako sna`no da se sve treslo, a voda u onom jezercetu kao da je kqu~ala izbijaju}i sa dna. Tada je stogodi{wi starac Veli~ko, do tada nepokretan, ujutru iza{ao me|u okupqene pored jezera i rekao da je „ovo dobar znak i da je to bik najavio rikom”í

NEUNI[TIVOST VLASINE Veliko dvanaestokilometarsko Vlasinsko jezero stvoreno je izgradwom tajanstvene zemqane brane. Tako je od }udqivog Vlasinskog blata izgra|ena nova turisti~ka atrakcija. Sa izgradwom jezera ovaj ìvopisni kraj otvorio se svetu otkrivaju}i svoje ~ari i lepote. Vlasinsko jezero iznena|uje svojom lepotom, kao i vodom prijatnom u letwe dane za kupawe i okolinom pogodnom za odmor. Ono {to je tako|e atraktivno, je kao kristal, bistra reka Vlasina. Ona izvire iz Vlasinskog jezera. Iako je za ovu, za gra|evinare ~udnovatu zemqanu branu, ugra|eno 320.000 m3 zemqe da bi se spre~io odliv Vlasine i stvorilo jezero, odmah iza brane vaskrsnula je nova reka. Istina, mawa je no pre pregra|ivawa jezera, istina je da je nekoliko metara korito reke Vlasine u vidu nekog poto~i}a, ali je odmah niè oko stotinu metara opet prava reka. Vlasina nije, dakle, reka bez izvora, matice. Matica joj je blato. Izvor je ono isto blato koje je sa svim tajanstvenostima bilo i pre jezera. Vlasina se nije dala uni{titi. Qudi veruju u ovu wenu mo}. Ona caruje ovom planinom, kao {to planinke – ène imaju vode}u re~ u privredi i doma}instvu ovoga kraja. Vlasina se, upravo, hajdu~ki pona{a. Narod veruje da su reke Vlasina i Jerma vezane za svoju staru postojbinu i ne da se uni{titi. Vlasina je danas, besmrtna, neuni{tiva í Pripremila Dragoslava Spasi}

Rot 62-63:Rot 62-63.qxd

11/2/2017

3:32 PM

Page 1

VELIKI INDIJSKI ZID, DRUGI NAJVE]I NA SVETU

SKRIVENI DRAGULJ INDIJE Masivan zid vijuga preko 36 kilometara kroz doline i planine. Sagra|en je pre hiqadu godina, a pored svoje glomaznosti i debqine, zid se isti~e i neverovatnom lepotom

id koji {titi tvr|avu Kumbalgar jedna je od najboqe ~uZ vanih tajni Azije, a mo`da i sveta. Ovaj drugi najduì zid na svetu* okruùje istorijsku tvr|avu u kojoj se nalazi vi{e od 300 drevnih hramova. îtav kompleks sagra|en je pre oko 1000 godina, sredinom 11. veka. Zid tvr|ave Kumbalgar u Indiji je poznat kao „Veliki indijski zid”. Duga~ak je preko 36 kilometara i po duìni je odmah iza Velikog kineskog zida. Razlog wegove anonimnosti obavijen je misterijom, naro~ito kada se ima u vidu da je ~itav kulturno-istorijski kompleks sa~uvan u perfektnom stawu. Masivan zid vijuga kroz doline i planine, po ~emu tako|e podse}a na kineski zid. Na naj{irem mestu debqina zida iznosi ~ak 15 metara, a pored svoje glomaznosti, zid se isti~e i ne* Kada ste u Malostonskom zalivu svakako morate da posetite Ston, grad s najduìm zidinama u Europi! I tre}im na svetu? Gra|ene su od 14. do 16. veka od strane Dubrova~ke Republike pod ~ijom se vlasti Peqe{ac tada nalazio. Duge su vi{e od pet kilometara, a dobrim delom moète hodati. Imaju oko ~etrdesetak kula, i zaista su jedinstvene na svetu, jer se pruàju preko brda. Nalaze se u gradu Stonu, u Dubrova~kom zale|u, u Hrvatskoj. Sredinom 14. veka Ston sa okolinom otkupila je Dubrova~ka republika od kraqa Srbije Du{ana (kraq 1331–1346, car 1346 –1355) i bana Bosne Stefana II (1322–1353), posle ~ega ga opasuje kada je preko prevlake podigla Stonski bedem sa dve tvr|ave: Podvizd i Veliki Ka{tio. Na drugoj strani prevlake Dubrov~ani osnivaju luku i naseqe Mali Ston, koje utvr|uju zidom i tvr|avom Korunom, a preko prevlake diù dugi odbrambeni zid koji spaja Mali Ston sa Stonom (Veliki Ston). Mali Ston su u 14. veku osnovali Dubrov~ani, koji su sagradili zidine pravougaonog oblika oko naseqa sa kopnene i sa morske strane. Na ju`noj strani u 14. veku zapo~eta je gradwa tvr|ave sa pet kula nazvane Koruna. Od tvr|ave se proteè Veliki zid sa krakom do tvr|ave Pod-

verovatnom lepotom. Ukrasne cigle i druge dekoracije ~ine ga daleko privla~nijim za oko od svog „rivala”. Impozantna konstrukcija, ipak, nije imala za svrhu samo da zadivi ve} i da prepla{i. ^itava tvr|ava je projektovana zvizd sagra|en u odbrambene svrhe tako|e u 14. veku. Zid je bio dug 5,5 km i oja~an je sa 40 kula i 7 stra`arnica. Gradwa zidina je zavr{ena 1359. godine. Najve}u va`nost za Dubrova~ku republiku imale su stonske solane na jugoisto~noj strani Stonskog poqa. Prihodom od soli Dubrov~ani su mogli da podmire godi{wi danak Turskoj í

Rot 62-63:Rot 62-63.qxd

11/2/2017

3:32 PM

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KRAQ S REKETOM (NE) @IVI U SELU

tako da izgleda ne samo neprobojno, ve} i nedosti`no, zbog ~ega je ciqno stvaran efekat uzdignutosti pa Kambalgar izgleda kao ve{ta~ka planina. koliko `elite da posetite ovo neverovatno mesto, trebalo bi dobro da isplanirate put jer se tvr|ava U Kumbalgar nalazi na veoma nepristupa~nom mestu i lo{e je saobra}ajno povezana sa ostatkom sveta. Osim toga, zidovi su prekriveni in`ewerskim zamkama za potencijalne napada~e. Iako je ve}ina onesposobqena i ozna~ena, nesre}e se i daqe de{avaju í (NeÞsÞeek.rs)

Ko nije Afroamerikanac:

Najbr`i sport s reketom je:

A) Martin Luter King B) B. B. King V) Lari King

Prdejci je selo u: A) Crnoj Gori B) Srbiji V) Makedoniji

A) badminton B) stoni tenis V) tenis

Korifej je:

Stanovnik Tunisa je:

A) spomenik podignut u ne~iju slavu B) amfiteatar u Starom Rimu V) vo|a hora u Staroj Gr~koj

A) Tuni`anin B) Tuni{anin V) Tunijac

RE[EWA NA STRANI 64

Rot 64-69:Rot 64-69.qxd

11/2/2017

5:46 PM

Page 1

POEZIJA JESEN POZNA Jesen pozna. Nebo se otvorilo, po {umama – promaja ti{ine. Na obali, rusalka oborila bolnu glavu, tu da otpo~ine. Svoje pruge magla nisko nosi, ko potka su u tr{}aku sada. Po zelenoj i duga~koj kosi, uz {u{tawe, ùto li{}e pada. Kroz daleke proplanke dok beì, mesec {u{ka i vidi sve vi{e –zapletena u zelenoj mreì, niti spava ona, niti di{e. Mir bez daha – ~arolijom sine. Neizreciv bol se smiri wen. A na svet se, skovan od sveìne, to izlio zvonko-plavi tren. Aleksandar Aleksandrovi~ Blok ruski pesnik (1880 – 1921)

ONE STVARI Joj {to volim one stvari oj {to volim one stvari {to volim one stvari one stvari stvari one svima sklone Joj {to volim one stvari male stvari nu`ne stvari `eqne stvari u stvari Joj {to volim one lepe stvari kad se o wima ru`no pri~a joj {to volim one stvari va{e stvari ustvari na{e stvari {to su slatke one stvari {to ih vole na{i stari {to ih rade na{i mladi iznad stvari ispod stvari u stvari pred vama jedan `ivot tu stalno mislim na wu ju uh u uh u {to volim one stvari iz blizine uvek shvatim iz daqine tebe pratim pa se klatim pa se klatim ti mi dade{ ja ti vratim ti mi ne da{ ja se patim da{ ne da{ nikad da se sasvim preda{ joj {to volim one stvari koje stvari u stvari tvari vari ari ri i ?

Ratko Orozovi} bosanski pisac i scenarista (1944.)

RE[EWA KVIZA 1V 2 V Prdejci su sme{teni u jugoisto~nom delu BJR Makedonije. Od najbli`eg grada, \ev|elije, selo je udaqeno 5 kilometara severno. Selo je na desnoj obali Vardara, u ravnici. Prdejci su prema posledwem popisu iz 2002. godine imali 514 stanovnika. U selu `ive etni~ki Makedonci (100%), a prete`na veroispovest stanovni{tva je pravoslavqe.

3 A Badminton je najbrì sport s reketom. Maksimalna zabeleèna brzina loptice je 320 km/h. Ova fantasti~na brzina se tokom igre dostiè samo u deli}u sekunde, jer pera na loptici pruàju otpor i usporavaju let. 4V 5B

Rot 64-69:Rot 64-69.qxd

11/2/2017

5:47 PM

Page 2

@AN FRANSOA MIJE

VINSENT VAN GOG

(JEAN FRANCOIS MILLET) (1814. 10. 04 – Gri{i kod [erbura – 1875. 01. 20. Barbizon)

(VINCENT VAN GOGH) (1853. 03. 30. Zindert – 1890. 07. 29. Over Sir Oaz)

Francuski slikar i grafi~ar, uz Gistava Kurbea i Onore Domijea, glavni je predstavnik realizma u francuskom slikarstvu 19. veka. Jedan je od najzna~ajnijih predstavnika Barbizonske {kole, ali nije prihvatio wihovo slikarstvo u slobodnom prostoru. U wegovom radu zastupqene su mitolo{ke i biblijske teme a prikazuje i seqa~ku svakodnevnicu. Slika SEJA^ iz 1850. godine postao je simbol ~oveka koji radi. Bliska veza s prirodom odraàva se u raspoloèwu i tonu – u zamornom ritmu svakodnevnog rada u tmurnom, zagu{uju}em svetlu. Iako je na svojim slikama prikazivao teàk rad seqaka na wima nema nikakve socijalne kritike (SAKUPLJAÎCE KLASJA iz 1857. godine).

Prednost je davao prigu{eno tamnim, mrkim i sivim tonovima pa na wegovim slikama prete`no vlada melanholi~no raspoloèwe. Sredinom 19. veka u prvi plan stupa slikarstvo pejsaà gde wegova slika PROLE]E (izme|u 1868 i 1873.godine) pokazuje izvesnu bliskost umetnika sa impresionistima. Zna~ajni su wegovi pasteli i crteì í

Vinsent van Gog je imao 22 godine kada je slu~ajno otkrio Mijeov rad i wegovo divqewe posle tog otkri}a je ostalo nagla{eno. „Mije je bio vodi~ i savetnik mladih slikara”- rekao je Teo van Gog, Vinsentov mla|i brat u jednom od svojih pisama. Van Gog nije odmah priznao da je kopirao Mijea, za razliku od Delakroa koji je to u~inio za Rubensa, Manea, Dega i Velaskeza. „Neki kopiraju druge, po~eo sam i ja slu~ajno, a onda sam nau~io i dobio inspiraciju, iz ovog na{eg dru`ewa” – rekao je Vinsent. Van Gog je po~eo kopirawem Delakroa, Rembranta, Dorea, a zatim ih je zamenio Mijeom, po{to je upoznao wegove slike. Van Gog je napravio osam kopija Mijeovog „Seja~a” pre nego {to je odustao, na predlog brata Tea. „Odustajem jer nikad ne}u dosti}i veli~inu „Seja~a”! Van Gog je smatrao da mu je kopirawe omogu}ilo da izgradi novi stil, {to je i razumqivo s obzirom na svetle boje impresionizma i tamne boje klasika poput Mijea. Wegov li~ni pe~at je nesporan u odnosu na ostale umetnike. Tehni~ki wegova percepcija svetlosti, wegova upotreba boja nemaju nikakve veze sa Mijeovim radom. Me|u 870 slika koje su ostale posle wegove smrti, ve}ina je bila imitacija Mijeovih slika. U odre|enoj meri wegov li~ni pe~at je bio veoma razli~it od kopiranih radova, {to se najboqe vidi na slici „Zvezdana no}” („StarrÚ night”). Vinsent van Gog je uradio 2100 dela, me|u kojima su 1300 akvarela, crte`a, skica, grafika í Wegova slika „Seqanka” iz ranog holandskog perioda (mart 1885. godine) nalazi se u postavci Narodnog muzeja u Beogradu.

Rot 64-69:Rot 64-69.qxd

11/2/2017

5:47 PM

Page 3

NAJPOZNATIJA DELA KOJE JE VINSENT VAN GOG KOPIRAO OD MIJEA:

SEJA^ (LE SEMEUR) Millet: 1850; Van Gogh: 1881.

KLANJE OVCE (LES TONDEURS DE MOUTONS) Millet: 1852; Van Gogh: 1889.

PRVI KORACI (LES PREMIERS PAS) - Millet: 1853; Van Gogh: 1890.

DVA RADNIKA (DEUæ TRAVAILLEURS) – Millet: 1854; Van Gogh: 1889.

Rot 64-69:Rot 64-69.qxd

11/2/2017

5:48 PM

Page 4

@ENA S GRABULJAMA (FEMME AU RATEAU) Millet: 1854; Van Gogh: 1889.

DRVOSE^A (LE BUCHERON) Millet: 1856; Van Gogh: 1889.

NA PUTU ZA POSAO (SUR LA ROUTE DU TRAVAIL) Millet: 1855; Van Gogh: 1890.

ODMOR (LA SIESTE) – Millet: 1866; Van Gogh: 1889. ZVEZDANA NO] (LA NUIT ETOILEE) Millet: 1850 – 1865;

ZVEZDANA NO] NAD RONOM (NUIT ETOILEE SUR LE RHONE) Van Gogh: 1888.

Rot 64-69:Rot 64-69.qxd

11/2/2017

5:48 PM

Page 5

NA[A PRI^A VA[E ^ITANJE

VINSENT olikohiqadasvetlosnihgodina treK ba da pro|e, da bi se dotakao vrh ledenog brega nedoku~ive su{tine postojawa. Daleke zvezde kao enigmati~ni putokazi ne nebu, su mogu}e alternative nekog drugog sveta. Trepere i pozivaju nas kao nova mogu}nost ili iluzija? Ko zna!? Pitawe lebdi u mra~noj sferi moje podsvesti i pulsira u ritmu otkucaja srca. Te`we, nade, beZORICA DORA smisla!? Moè li se biti neko drugi? KLJAJI] Senka moga postojawa u koju uradizajner grafike – wam ili joj se vra}am s vremena slikar, pisac, ~lan na vreme. Senka moje senke? ULUPUDS, UNS Trajem kao bi}e ili senka ali to ne znam!? Zabludom ophrvani minuti koje stvarnost otkucava su sve gu{}i. Sabijeni u jedan obi~an tup nemi zvuk. Pri~a o istinitosti mog identiteta je bila kao refren lo{eg evergrin {lagera. Niti ga se moè{ osloboditi niti ti daje mogu}nost da razvije{ pesmu. Pu{im posledwu cigaretu. Dim mi se uvla~i u lice… Izmaglica… dim cigarete ili sne`ne oluje koju ose}am kako dolazi. Vi{e ni to ne razaznajem. ]utim u ti{ini velike ledene beskona~nosti. Moè li se izbe}i konsekvenca sopstvene laì i obmane? Ko zna u ~ijem sam teatru lutka marioneta i ple{em po~asni ples i onda kada mi besmislenost kuca na vrata! Ne znam, za{to sva ova pitawa postavqam sebi, ba{ ovde u ovom nestvarnom pejzaù, van ritma sopstvenog ìvota. Suo~en sa ledenim predelom, poput belih soba psihijatrijskih klinika, izgledam kao crna mrqa na savesti. Da li je trebalo da pre|em hiqade kilometara da bih saznao da Atlantski okean moè biti zale|en? Da li je trebalo da odem tako daleko da bih saznao da put kojim sam i{ao nije bio pravi? Gle, ~uda prirode, gle, svemogu}e kosmi~ke snage, pred kojom moja misao izgleda tako ni{tavno i glupo. Dok posmatram zale|ene talase, mo}na snaga okeana stavqena u stawe mirovawa je kao neprobojan zid pred kojim se nalazi moje htewe. Daqina u meni, bez nagove{taja, znaka, putokaza kuda da krenem. Pa jo{ ju~e voze}i se ku}i na obali okeana sam mislio da sam sre}an. Da je to najvi{a ta~ka na lestvici mojih stremqewa! I eto sada u nemom dijalogu sa prirodom poku{avam da uspostavim red u razumevawe stvari. Shvatam da pravilo ìvotnog puta, koje sam mislio da sam razumeo ne vredi ba{ ni{ta! Da li je trebalo da odem toliko daleko od ku}e da bih se pribliìo sebi i oslu{nuo sopstveni glas? Da li je to moja sre}a ili kob da se pribliìm saznawu o sopstvenoj istini? Da li je zale|eni okean odgovor na moju te`wu da se stavim iznad sudbinskog koda? toje}i na obali Nove [kotske, tog januarskog dana, u ogroS mnom crnom kaputu i zelenoj vunenoj kapi na glavi, izgledao sam sam sebi kao besmisao. Hladno}a me je obuzimala do najsitnije ~estice. Prezirao sam hladno}u. Uvek sam sawao kao sedim u stolici za quqawe, pijem kampari na ostrvu Samui. Negde sam ~uo, da su na Samuiu najpozitivniji energetski meridijani i da nikakva lo{a konstalaci-

ja zvezda nema uticaja u tom prostoru! Zvezdani prostor! Kako bi lako bilo ìveti tamo!? Ni retrogradni, ni kvadratni… Ni nikakvi zloslutni ugao nije mogu}! ebo se spustilo. Sive boje postale su gotovo tamno sive. NEh,Spremala se sne`na oluja. da sam bar u Novu [kotsku do{ao kao Kolombo Novog Milenijuma. Ako ni{ta drugo do{ao, kao wegova bleda kopija u potrazi za „sopstvenim kontinentom”. Vetar je po~eo ja~e da duva donose}i male igli~aste pahuqice. Razmi{qao sam koliko su bile istinite pri~e o otvarawu „nebesa”? I gde je ta ta~ka procepa? Gde su sme{tene duge, purpurne ki{e, Aurora borealis? Da li se nekada nebesa otvaraju nad ledenim predelom i pojavquju boànske sile? Mali goli{avi kupidoni, sa zapetim lukovima svojih maju{nih strela. Da li i ovde ìve an|eli umotani u sne`ne odore? Ko zna? Pogledam ka ku}i i osmehnem se. I ona se okrenula protiv mene. Zatvorila mi je vrata pred nosom. Sada bih mo`da jo{ len~ario pored tople pe}i, ispijaju}i ko zna koji brendi po redu i pu{e}i hiqaditu cigaretu. Mo`da bih prazno zurio u TV ili slu{ao CBC? Da se vrata nisu automatski zatvorila za mnom, ne bih pred ledenim prizorom razmi{qao o smislu i besmislu! Samo me je jedan korak delio od sveta i Senka sveta. Samo prst sudbine koji nisam mogao da kontroli{em onako kako bih èleo. Pogledao sam u nebo. Zadivqeno sam razmi{qao o snazi kosmi~ke voqe. Sada vi{e nisam bio ni ta~ka. Bio sam ni{ta! Hladno}a se uvla~ila pod moj kaput, podmuklo i beskompromisno gmizala je po povr{ini koè i lagano ulazila kroz svaku poru na woj. – „Eh da ti je topla kupka, pa udobna posteqa, Vinsente? Sada su ti i te sasvim obi~ne, svakodnevne stvari nedosti`ne! Samo je pitawe sa koje si strane sveta?! Svet ili Senka svet? Sve je samo stvar pristupa! Mnogo si hteo! Mnogo! Mnogo, mo`da i previ{e! A sam zna{, pepeo pepelu, pra{ina pra{ini. Amin. insent obi|e ku}u jo{ jednom i grozni~avim pokretima promrzlih ruku koje ga vi{e nisu slu{ale poku{a da prona|e „slaV bu ta~ku” na woj. Ni{ta! Sve je stajalo hermeti~ki zatvoreno, nepomi~no i kona~no. Da, da, a leta su prolazila pored mene kao da }e ih uvek biti. Letwa vrelina je bila nepojmqivo daleka u ovom trenutku ba{ kao i obi~na porculanska {oqa kafe. Nebo je poprimilo sasvim tamnu boju, {to od sumraka koji je natkrilio ledeno prostranstvo, {to od sne`ne nepogode koja se primicala. Pomisao da bi neko mogao da mu pomogne je odletela kao ptica. Da, bela gugutka, wegovog unutra{weg mira je davno odletela. Do prve ku}e mu treba dva sata hoda kroz sneg i smetove ledene kanadske zime. Ah, pa i to je nedosti`no! Kao vrhovi Himalaja! Ku}a je zurila u wega ogromnim tamnim o~ima. Terasa je preko dana izgledala rajski ali sada je li~ila na giqotinu. Nekako su se drvene grede isprepletale i sjedinile u jednu sliku koja je li~ila na spravu za egzekuciju. Hranilice za ptice su se quqale na vetru koji je postojao sve ja~i i ja~i. To je proizvodilo nekakve zvuke koji su li~ili na {kripu lanaca. Prve krupne pahuqice su se razvejale u beskona~nosti. – „Gde li je Beverli sada? I gde je ona uop{te u mom mikrokosmosu? Kakve ja uop{te veze imam sa wom? Da li me je to samo sudbinski usud namamio da slika o mom ìvotu bude po sve besmislena! Ko zna? Ko uop{te ne{to zna!? I ~emu te hijerarhijske {eme o duhovnim nivoima svesti i iskoraku ka Ap-

Rot 64-69:Rot 64-69.qxd

11/2/2017

5:48 PM

Page 6

suluti? Gde su sada sve te zagonetke i ostale duhovne besmislice? Misao je nestajala u vremenu. Zurim u prazno i u mojoj mo`danoj kaseti vi{e nema ni èqa, ni planova, ni iluzija! Kako je to mogu}e? Ah da, u me|uprostoru nema ni~ega! To je predvorje Senka sveta! neg je po~eo ozbiqno da veje, uz jak ledeni vetar. Vinsent S je stajao na liniji koja bi trebalo da bude granica izme|u zale|enog okeana i obale. Uzalud je poku{avao da napravi korak u svojim ogromnim cipelama. No} je uveliko vladala. Sneg i mrak se pome{ali u apsurd. Vinsent je treperio i ose}ao poqupce ledene oluje kako mu strasno qube lice. Ku}a je i daqe nemo zurila. – „Do|avola, sada znam {ta zna~i izreka hladnije od ve{ti~ijih grudi!” Mo`da bi bila sad boànska {oqa ~aja od mente! Mo`da je to smisao postojawa! Da, sasvim mala, obi~na {oqa ~aja! A nikada nisam voleo ~aj! Ba{ ~udno kako se prema sudbinskoj odrednici mewaju èqe. Kako u gradaciji èqa od transcendentalnog bi}a i {oqe ~aja nema ba{ nikakve razlike!? A u me|uprostoru {oqa ~aja ipak nadilazi sve. Hm… ~udno! Vinsent se neprimetno spusti u sneg, koji ga je grlio neslu}enom qubavqu. Noge su mu bile zavejane, a misao o {oqi ~aja je nestajala u tragovima. djednom, za~uo je muziku. Najpre daleke meke tonove a O zatim ne{to ja~e. Nije bio siguran da li halucinira ili je to bila stvarnost. Ne, zvuci su bili stvarni. Uspravio se na zale|enoj posteqi da otkrije odakle dopiru. Video je kako sa neba na okean pada svetlost u obliku kruga. – „Gle, pa to je ~udesno! Kakav fenomen! Odakle svetlost?” Pitawa su se vratila u predvorje wegovih misli. Ustao je iz sne`nog omota~a i zakora~io ka zale|enoj povr{ini okeana. Meki sne`ni tepih je {kriputao pod wegovim ogromnim cipelama. Te{kim koracima je stigao do ivice svetlosnog kruga. Ta~ka svet je postao ve}i iz ovog ugla. Granica kona~nosti se pomerila ka neizvesnosti. Podigao je glavu da vidi odakle dolazi to neobi~no prosvetqewe. Video je gusti sloj oblaka koji u kru`nom pre~niku isijava ~istu svetlost. Stajao je op~iwen prizorom za koji nije imao obja{wewe. Ali za{to sve mora da bude obja{weno?! @ivot je proveo obja{wavaju}i sebe sebi, a no}as je sve to nestalo u deli}u sekunde kao da dani, godine, decenije nisu bile ugra|ene u to. Ni{ta. Ni{ta. Ni{ta. O~i su mu jo{ bile uprte u nebo, kada je shvatio da je sne`na oluja zaobilazila svetlosni krug. Zakora~io je u svetlost ne prestaju}i da gleda oblake. Lagano, oblaci su se razi{li u svetle}em krugu i muzika je postala ne{to ja~a. – „Gle, pa to su se nebesa otvorila! Hej, pa to su an|eli, muzika!” U lice mu se vratio ìvot. Osetio je kako je opet onaj Vinsent od pre. Misli su mu se napunile pitawima. – „Nema pitawa! Pa ovo je ~udo! Pogledao je u svoje {ake i podigao ih je prema svetlu. Video je kako su bile obavijene ~udesnom svetlo{}u, istom onakvom kada je bio dete i kada je otkrivao svet. Kada je u svemu video magi~nu, bajkoliku dimenziju. Jo{ uvek je drào ruke ka nebu ose}aju}i toplinu i blage ne`ne zvuke nebeske muzike koja ga je podse}ala na Hendlovu muziku. Nebesa su se potpuno otvorila, izlepr{ali su kupidoni i ostali redovi An|ela, Zlatnih krila i treperavih o~iju. Nasmejao se s rado{}u kao dete! îtavo wegovo bi}e ispuwavalo je ushi}ewe. Zatim se sa neba spusti{e Srebrne merdevine. Na rame mu slete davno izgubqena bela gugutka. Lagano se pewao uz merdevine. Na pola puta do neba, baci svoj veliki crni kaput i otrese ogromne cipele. Misli mu dotako{e sliku o Beverli. – „[ta }e re}i…? Gde… sam…do sada?” „Hej, pa {ta ja vi{e imam sa tim”? í Antigonish, Arisag, Dr. Brooks, Nova [kotska, Kanada, 5. februar 200l.

MOMO KAPOR O TOME KAKO SE GUBE PRIJATEQI

KAKO SAMO ZAVIDIM ONIMA KOJI SE DRU@E 50 GODINA! Koliko je samo bilo potrebno qubavi, strpqewa, mirewa sa gre{kama, pristajawa na slabost. rijateqi se gube tako {to ih ukradu ène (posledwi P put smo ih videli na moma~koj ve~eri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemqe, kradu ih nam wihova deca, wihovo ime u novinama, wihovo lice na televiziji, kradu ih nam na{e re~i o wima koje su ~uli od tre}ih prijateqa. Odràvamo pani~no neka klimava prijateqstva, kriju}i sopstvenu slabost i strah da ostanemo sami. Najve}i broj na{ih prijateqstava su neka vrsta bednog sporazuma sa save{}u, bekstvo od samo}e. Kako samo zavidim prijateqstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno qubavi, strpqewa, mirewa sa gre{kama, pristajawa na slabost; koliko lukavstva da se godinama krade vreme od posla, od ambicija, od porodice i poslepodnevnog sna – koliko mnogo razumevawa da se odrì ta slaba{na, krhka biqka prijateqstva izme|u dva starca {to se duè od jednog qudskog veka nalaze u „Maèstiku”, u podne, posle svih dobrih i lo{ih godina! Dva starca u „Maèstiku”, u podne – dva preko no}i ostarela de~aka {to poznaju neke samo wima znane prolaze kroz zabrawene kapije kojih vi{e nema, rupe u tarabi, i tajanstvene tunele u i{~ezlim vrtovima, sada posle svega i druè se svakoga dana u podne: jedanput kafu pla}a jedan, drugi put – drugi. Zanimqivo, za kraj nekog prijateqstva uvek okrivqujemo druge, nikad sebe. Retko ko od nas pomisli za sebe da ima mo`da te{ku narav ili sklonost ka novim prijateqstvima. [to se mene ti~e, stari prijateqi su mi prave dragocenosti u ìvotu. Naravno, kao i ostali, sklapam nova poznanstva ali vi{e od svega ~uvam prijateqstva sa onima koji me pamte dok sam jo{ imao tamnu kosu i bio sklon ludorijama í

Rot 70-71:Rot 70-71.qxd

11/2/2017

3:30 PM

Page 1

STEPS TO LIGHTING ICONIC STRUCTURES Here are a feÞ simple steps to lighting up iconic buildings or structures for RotarÚ’s anniversarÚ on 23 FebruarÚ.

House, Ýork Þith the projection companÚ to find solutions to displaÚing a projection on a challenging building.

1. Find a companÚ to handle the projection The first step is to find a multi-media or outdoor projection advertising companÚ capable of projecting images. OnlÚ choose a companÚ that has successfullÚ projected images in the past. Ýhen discussing the project Þith the lighting companies trÚ to be a specific as possible about Úour needs. Be sure to inform them of the composition of the building (granite, glass, concrete, steel) Úou Þould like to use and eØactlÚ Þhere on the building Úou Þould like the projection to appear.

4. Capture the image Although the image is eÚe-catching and stunning, the building just needs to be lit long enough to be captured bÚ television and print media. It's important to have a professional photographer capture the image. Please obtain rights for RotarÚ to use the photos in the media.

2. ArtÞork and message It is important that the RotarÚ logo and the End Polio NoÞ message appear. ArtÞork options are: 1. RotarÚ logo and End polio noÞ message 2. End Polio NoÞ logo ArtÞork is available from RI at: http://ÞÞÞ.rotarÚ.org/en/MediaAndNeÞs/Multimedia/Graph ics/Pages/RILogos.aspØ Some companies maÚ have to re-format the image to suit their eÜuipment. Ùou are Þelcome to use the image of the RotarÚ Þheel along Þith the end polio noÞ message but ensure correct usage of the RotarÚ Þheel as outlined in the visual identitÚ guide Þhich can be found at the folloÞing link. http://ÞÞÞ.rotarÚ.org/RIdocuments/en_pdf/547en.pdf 3. Find a suitable location to project the image Select a Þell-knoÞn iconic structure to attract media and public attention. Previous projections include: The Coliseum in Rome, the House of Parliament in London, the SÚdneÚ Opera House in SÚdneÚ, Table Mountain in Cape ToÞn and Culzean Castle in Scotland. High traffic areas are also good choices because Úour lighting Þill get a large amount of eØposure. Ýhen Úou decide on a structure, contact the building’s management companÚ to eØplain Þhat Úou Þould like to do and ÞhÚ. Make sure to start on Úour project earlÚ and highlight the successful projections on international landmarks such as the SÚdneÚ Opera House, Rome Coliseum and the British Houses of Parliament. Ùour reÜuest Þill have to go through the appropriate approval process at the selected site and this maÚ take a significant amount of time. Government buildings often take longer to obtain approvals. Ùou should avoid modern steel and glass buildings as the projection maÚ not be clear. Consider Úour projection location. A projection can also be done from a distance to accommodate the landscape. In London, the projection machine Þas across the River Thames, approØimatelÚ 100-200 Úards aÞaÚ from the House of Parliament. Don’t let a non-traditional building prevent Úou from inÜuiring about a possible projection. As pictured beloÞ, a projection Þas done on the „sails” of the SÚdneÚ Opera

Ýhen the project is a success, please send loÞ-resolution and high resolution (300 dpi for 8 Ø 10 enlargement) photos to pr¿rotarÚ.org. These Þill be posted on rotarÚ.org and placed in RotarÚ magazines ÞorldÞide. 5. Promote the event and RotarÚ’s effort to End Polio NoÞ Distribute press materials and photos to the print and online media. The lighting photo can also be distributed to Governments and UN agencies, as Þell as to RotarÚ publications. To attract media, plan an event surrounding Úour lighting projection to build eØcitement leading up to it. In Rome, for the lighting of the Coliseum, Rotarians held an event including a large RotarÚ cake, „end polio noÞ” balloons, a countdoÞn to the lighting and speeches bÚ Rotarians and PolioPlus spokespeople. Ûualified spokespeople for Úour event could include Úour End Polio NoÞ Zone Coordinator, a polio survivor, someone Þho has participated in national immunization activities in a polioendemic region, or Úour District Governor. RI can supplÚ Úou Þith a sample press release that Úou can modifÚ and use to attract media to Úour lighting. Supporting materials RotarÚ International has materials available that can be distributed at Úour event: RotarÚ’s End Polio NoÞ Brochure Ùou can encourage support for RotarÚ’s through distribution of RotarÚ’s End Polio NoÞ Brochure (940-EN), Þhich describes to Rotarians and non-Rotarians RotarÚ’s commitment to finish polio. It is available free in nine languages. End Polio NoÞ Buttons At Úour event Úou can promote RotarÚ’s challenge Þith End Polio NoÞ Buttons (988-MUP), available at a cost of US$50 per ÜuantitÚ of 100. The above tools can be ordered from RI Publications Order Services (tel: 847-866-4600; faØ: 847-866-3276; e-mail: shop.rotarÚ¿rotarÚ.org); the international office serving Úour area; or the online RI Catalog at http://shop.rotarÚ.org/catalog. Thank Úou for Úour efforts to promote RotarÚ’s efforts to end polio forever. AnÚ Üuestions, please contact RotarÚ International’s public relations division at pr¿rotarÚ.org

Rot 70-71:Rot 70-71.qxd

11/2/2017

3:30 PM

Page 2

MESECOSLOV

DECEMBAR 2017. DECEMBAR je mesec posve}en porodici.

REPUBLIKA RUMUNIJA – DAN UJEDIWEWA SA TRANSILVANIJOM, 1918. (National DaÚ)

ROTARI KLUB KRAQ PETAR PRVI, PROSLAVA OSNIVAWA ROTARI KLUB BIJELO POQE OSNOVAN 2008. GODINE

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE SVETSKI DAN POMAGALA

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC PROSLAVA 20 GODINA OD OSNIVAWA

ME\UNARODNI DAN UKIDAWA ROPSTVA

ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJE

SVETSKI DAN QUDSKIH PRAVA

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA OSNOVAN 2007. GODINE

ME\UNARODNI DAN INVALIDA

SVETSKI DAN PLANINA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV LOVA

SVETSKI DAN VOLONTERA

ME\UNARODNI DAN ZEMQI[TA

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC OSNOVAN 1997. GODINE REPUBLIKA FINSKA – DAN NEZAVISNOSTI, 1917. godine

SVETSKI DAN CIVILNE AVIJACIJE

1914. Narodna skup{tina Kraqevine Srbije usvojila je Ni{ku deklaraciju o ujediwewu Ju`nih Slovena u zajedni~ku dr`avu.

1638. Ro|en je Ivan Xivo Gunduli}, srpski pisac iz Dubrovnika.

ME\UNARODNI DAN EMIGRANATA

1606. Prva tri broda s iseqenicima kre}u iz Engleske kako bi postali prvi stanovnici Xejmstauna u Virxiniji, prve od 13 kolonija budu}ih SAD.

ME\UNARODNI DAN QUDSKE SOLIDARNOSTI

DAN UNICEF-a

1970. U saobra}aj su pu{teni most preko Save, beogradska „Gazela” i Terazijski tunel.

1538. Papa Pavle III iz rimokatoli~ke crkve iskqu~io je engleskog kraqa Henrija VIII, koji se prethodno proglasio poglavarem Anglikanske crkve.

1958. U sedamdeset devetoj godini umro je srpski nau~nik, matemati~ar i astronom svetskog glasa Milutin Milankovi}.

1636. Kolonija zaliva Masa~usets osnovala je miliciju za za{titu od Indijanaca; ovaj dan slavi se kao dan Nacionalne garde SAD.

ME\UNARODNI DAN POSVE]EN SNOÝBORDING-u

REPUBLIKA SLOVENIJA – DAN NEZAVISNOSTI I JEDINSTVA – Independence DaÚ

1882. Ukazom kneza Milana Obrenovi}a o odobrewu Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavqeni su diplomatski odnosi Srbije i SAD.

1925. U sobi broj 5 lewingradskog hotela „Angleter” na|en je mrtav Sergej Aleksandrovi~ Jesewin, jedan od najve}ih ruskih pesnika.

ME\UNARODNI DAN BIOLO[KE RAZNOLIKOSTI

1853. SAD su kupile od Meksika 77.000 kvadratnih kilometara zemqe zapadno od reke Rio Grande za 10 miliona dolara.

1968. Supersoni~ni sovjetski putni~ki avion „Tupoqev Tu-144” obavio je prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersoni~ne letelice „Konkord”.

SRE]NA VAM NOVA 2018. GODINA! VA[

ROTARI KLUB NI[ CENTAR OSNOVAN 1995. GODINE

1989. Umro je Andrej Saharov, ruski nuklearni fizi~ar

ROTARI KLUB PODGORICA OSNOVAN 1998. GODINE.

ROTARI KLUB KIKINDA, PROSLAVA 20 GODINA OD OSNIVAWA.

ROTARI KLUB SUBOTICA OSNOVAN 1997. GODINE. ROTARI KLUB NI[ – KONSTANTIN VELIKI OSNOVAN 2006. GODINE.

SVETSKI DAN ORGAZMA

ROTARI KLUB PQEVQA OSNOVAN 2008. GODINE

JAPAN – AKIHITOV RO\ENDAN, 1933 – Emperior’s BirthdaÚ

1914. Nema~ki avion bacio je jednu bombu na Dover, u Prvom svetskom ratu, {to je bio prvi napad iz vazduha u istoriji Velike Britanije.

1890. Ro|en je Robert Ripli, antropolog i izdava~ ~uvenog „Verovali ili ne”.

11/2/2017

3:28 PM

Page 2

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve? Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Rot 01:Rot 01.qxd