Srpski Rotar 77 i 78

Rot 01:Rot 01.qxd

7/6/2017

7:15 PM

Page 1

D-2483 SRBIJA I CRNA GORA

JUL /AVGUST 2017. • GODINA VII BROJ 77 i 78 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

6. REGATA ROTARIJANACA

REKOM SAVOM OD BEOGRADA DO DRINE

ROTARI 2017 – 2018.

od 8. do 21. jula 2017. godine

PAVLE BANI] PREDSEDNIK ROTARI KLUBA BEOGRAD 2017 – 2018.

BRANISLAV BANE RAN\ELOVI] GUVERNER D 2483 SRBIJA I CRNA GORA 2017 – 2018.

(Rotari klub Ni{-Konstantin Veliki)

IAN H. S. RISELEÙ Sandringham, Australia, President of RI in 2017-2018.

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:18 PM

Page 1

JO[ MALO O DOKTORIMA

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 77 i 78 JUL /AVGUST 2017.

GODINA VII (LæææIV)

Branislav Bane Ran|elovi}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2017–2018.

Branislav Bane Ran|elovi} Osniva~: Rotari klub Beograd

Pavle Bani}

Za osniva~a: Pavle Bani} Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi}

Nikola Mandi}

Haxi Du{an Glu{ac

Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

2

Zorica Milo{evi}

Dr Star~evi} je u penziji, ali odlu~i da otvori kliniku.

Na ulici postavi tablu sa slede}im tekstom: „Klinika dr Star~evi}a. Cena kompletnog tretmana je 50.000 dinara. Vra}am 100.000 dinara ako tretman ne uspe.”

Dr Mladi}, koji je bio 100% uveren da ovaj matori garantovano nema pojma o medicini, odlu~i da iskoristi priliku i zaradi 100.000 dinara. I on ode do dr Star~evi}eve klinike.

Re~e dr Mladi}: „Dr Star~evi}u, izgubio sam ~ulo ukusa. Ima li mi pomo}i?”

Dr Star~evi} se obrati medicinskoj sestri:„Sestro, donesite molim vas lek iz kutije broj 22 i kanite 3 kapi dr Mladi}u na jezik.”

A dr Mladi} }e na to: „Aaaaaa! Pa to je benzin!”

Dr Star~evi}: „^estitam! Vratilo vam se ~ulo ukusa! Bi}e to prvih 50.000 dinara.”

Naquti se dr Mladi}, ali se vrati posle nekoliko dana u nameri da povrati novac.

Dr Mladi}: „Izgubio sam pam}ewe, ni~ega ne mogu da se setim.”

Dr Star~evi}: „Sestro, donesite molim vas lek iz kutije broj 22 i kanite 3 kapi pacijentu na jezik.”

Dr Mladi}: „E, ne}e mo}i – to je benzin!”

Dr Star~evi}: „^estitam! Vratilo vam se pam}ewe! Bi}e to novih 50.000 dinara.”

Po{to je izgubio 100.000 dinara, izjuri dr Mladi} besno iz klinike, pa se vrati posle nekoliko dana.

Dr Mladi}: „Oslabio mi je vid jedva da i{ta vidim!”

Dr Star~evi}: „Na`alost, za to nemam leka. Zato vam vra}am va{ih 100.000 dinara.” I dade mu nov~anicu od 100 dinara.

Na to }e dr Mladi}: „Pa ovo je samo 100 dinara!”

Dr Star~evi}: „^estitam! Vratio vam se vid! Bi}e to jo{ 50.000 dinara.”

Naravou~enije: To {to ste mladi} ne garantuje da }ete nadmudriti star~evi}a.

Zapamtite: Ne qutite matorce. Ni mi sami nismo sre}ni {to smo matori, i zato nam malo treba da podilkanimo.

Trivko Ti}a Savi}

P.S. Koristim velika slova da olak{am ~itawe Star~evi}ima i Star~evkama.

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:19 PM

Page 2

MESECOSLOV

JUL 2017.

U Rotari kalendaru ovaj mesec posve}en je PISMENOSTI I HUMANOSTI ME\UNARODNI DAN SARADWE (prva subota u julu) ME\UNARODNI DAN ZADRUGA ME\UNARODNI DANI SVETLOSTI (DANI NIKOLE TESLE) OD 6 DO 12. JULA

1

PO^IWE NOVA ROTARIJANSKA GODINA

DAN ARHITEKATA

8

1920. [apcu je sve~ano uru~eno francusko odlikovawe „Ratni krst” za heroizam i stradawe wegovog stanovni{tva u Prvom svetskom ratu.

9

1998.

U Zagrebu je umro jugoslovenski sineast Du{an Vukoti}, dobitnik „Oskara” 1961. godine za kratki crtani film „Surogat”.

10

DAN KANADE (1867)

2

1900.

Grof Ferdinand fon Cepelin obavio je prvi let vazdu{nim brodom (diri`abl) nad Bodenskim jezerom u ju`noj Nema~koj.

Kasnije je konstruisao nekoliko takvih vazduhoplova koji su po wemu dobili ime „cepelin”.

3

1952.

Umro je Vlada Ili}, gradona~elnik Beograda, jedan od najbogatijih industrijalaca Jugoslavije.

4 5

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE – DAN NEZAVISNOSTI (1776) 1975.

Ameri~ki teniser Artur E{ postao je prvi crnac pobednik turnira u Vimbldonu.

1916.

U Parizu umire na vrhuncu slave Odilon Redon, francuski slikar simbolista.

6 7

1898.

SAD su anektirale Havajska ostrva, koja se nalaze u centralnom delu Pacifika. Avgusta 1959. Havaji su postali posledwa ~lanica ameri~ke savezne dr`ave.

Imaju oko 1,2 miliona stanovnika razli~itog porekla.

DAN NAUKE DAN NIKOLE TESLE

11

SVETSKI DAN STANOVNI[TVA

12

1543.

Engleski kraq Henri VII Tjudor o`enio se {esti i posledwi put. Ovoga puta sa Katarinom Par, udovicom lorda Latimera.

13

DAN DR@AVNOSTI CRNE GORE (1878)

14

REPUBLIKA FRANCUSKA – DAN PADA BASTIQE (1789)

15

1099.

U Prvom krsta{kom ratu hri{}ani osvajaju Crkvu Svetog Groba u Jerusalimu.

16

1661.

Stokholmska banka pustila je u opticaj prve papirne nov~anice u Evropi.

17

1588.

Umro je Mimar Sinan, arhitekta i in`ewer Osmanskog carstva.

1876.

Umro je srpski istori~ar Janko [afarik, osniva~ Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu, potpredsednik Dru{tva srpske slovesnosti i predsednik Srpskog u~enog dru{tva.

18

1883.

Na brdu Stra`ilovo iznad Sremskih Karlovaca sahraweni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radi~evi}a, nakon {to su, 30 godina posle wegove smrti, preneti iz Be~a.

19

20 21

SVETSKI DAN SKOKA

KRAQEVINA BELGIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1831) SVETSKI DAN BORBE PROTIV COCA COLE

22

1784.

Roðen nema~ki astronom i matemati~ar Fridrih Vilhelm Besel, koji je izra~unao putawu Halejeve komete.

23

1828.

Viliem Bart iz Mi~igena, SAD, patentirao je „tipografer”, koji se smatra prvom pisa}om ma{inom.

24

1804.

Srpska potera predvo|ena Milovanom Stojkovi}em uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Ku~uk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmed – agu Fo~i}a.

25

306.

Vojska progla{ava Konstantina I za rimskog cara.

1887.

Prva kwiga esperanta objavqena je pod pseudonimom dr Esperanto.

29

1872.

U selu Jasika kod Kru{evca ro|en je srpski kompozitor, dirigent i pedagog Stanislav Bini~ki, kompozitor „Mar{a na Drinu”.

30

26 27

1876.

Osnovana je Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.

28

1836.

Pariz je dobio Trijumfalnu kapiju u ~ast borcima poginulim u Napoleonovim ratovima.

1989.

Radikalni ~lanovi sovjetskog parlamenta formirali su grupu za pritisak za br`e reforme (perestrojku).

Grupu su vodili Boris Jeqcin i Andrej Zaharov.

1703.

Pisac Danijel Defo posle jednog satiri~nog pamfleta osu|en je na klade, ali su ga prolaznici ga|ali cve}em a ne jajima i trulim povr}em i vo}em.

31

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1.

SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2.

PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4.

PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5.

PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6.

PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7.

PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8.

NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

3

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:19 PM

Page 3

PAVLE BANI]

IAN H. S. RISELEÙ

BRANISLAV BANE RAN\ELOVI]

4

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

D 2483 jul 2017. godine

7:20 PM

Page 4

pismo broj 1

Predsednik RotarÚ International 2017-2018

GUVERNER BANE RAN\ELOVI]

JAN RAJZLI (IAN RISELEÙ)

Od danas preuzimamo odgovornost za rad i dobrobit na{e Rotari organizacije – svako od nas u svom segmentu.

Od danas sve zavisi od nas samih: od mene kao guvernera, od vas kao predsednika, od svakog ~lana Rotarija!

Sada je sve u na{im rukama.

Rotari je ODGOVORNOST. Prihvataju}i ulogu Distrikt Guvernera preuzeo sam na sebe da vodim i motivi{em sve vas i da radim na ostvarewu ciqeva Rotarija. Verovali ste mi kada ste me birali i prihvatili ste moju krilaticu Nova energija za novi Rotari. A ja sam to shvatio kao obavezu da zaista donesem novu energiju i da oblikujemo novi Rotari na na{im prostorima, kojim }emo se ubudu}e ponositi. Ulo`i}emo sva svoja znawa, ulo`i}emo energiju i vreme, kako bi na{ Rotari bio na ponos svih nas, kako bi bio koristan i kako bi nekome, zahvaquju}i nama, bilo boqe. Rotari je SNAGA i POTENCIJAL! Na{ Rotari ponovo treba da bude ono fino dru{tvo, kome smo nekada pristupali sa puno `eqe i puno `ara.

Dru{tvo u koje bi svako sa strane po`eleo da u|e. Vreme je da po~nemo ponovo da se me|usobno volimo i po{tujemo, vreme je da jedni drugima ponovo po~nemo da verujemo.

Rotari je POVEREWE i PO[TEWE. Jul je mesec koji obele`ava promena rukovodstava u Rotari klubovima, Distriktima, Zonama i samoj na{oj krovnoj organizaciji RotarÚ International. Jul je trenutak za presek, za ostavqawe svega starog iza sebe. Ali, i pravi trenutak za novi po~etak, za uspostavqawe novih ciqeva. Rotari je ROTACIJA ali i KONTINUITET. Godinu zapo~iwemo uz sasvim neobi~nu i veoma pozitivnu okolnost – u goste nam dolazi predsednik RotarÚ International, Ian RiseleÚ. Tokom prve sedmice jula, preporu~ujem da ne dr`ite redovne sastanke va{ih Klubova samostalno, ve} da se pridru`ite na nekom od skupova na kojima u~estvuje i predsednik RiseleÚ.

Rotari je PRILIKA, koju treba iskoristiti.

Ove godine }emo se posebno baviti mladima - u~enicima, studentima, {kolama i obrazovawem. Svaki kvant energije, svaka para ulo`ena u mlade i u wihovo obrazovawe, dugoro~no je dobra investicija – time ula`emo u budu}nost na{ih lokalnih zajednica, budu}nost na{e zemqe, budu}nost svakog od nas. Rotari je DAVAWE. Vreme je da mewamo stvari...

ROTARÙ: MAKING A DIFFERENCE!

…To je bio trenutak spoznaje, kada sam shvatio u ~emu je mo} Rotarija, mo} koju svi svakodnevno ose}amo - mo} da mewamo stvari za one kojima smo potrebni. Za Rotari se uvek i ka`e da „mewa stvari”, ~esto se govori o prilikama koje imamo, o stvarima koje radimo.

To je i razlog na{eg prisustva na ovoj skup{tini. Da mewamo stvari, za svet u kome `ivimo, za na{e zajednice, za `ivote drugih. [tavi{e, u 2017-2018, to ne}e biti samo na{ ciq, ve} i moto Rotarija: MEWAJMO STVARI. Na koji na~in }e svaki Klub i svaki Rotarijanac mewati stvari uvek je wihov izbor. Svi smo, me|utim, ujediweni u ovoj organizaciji i na zajedni~kim principima, istrajavaju}i na visokim eti~kim standardima i zalagawu za nesebi~no slu`ewe.

Kako sam ja, kao pojedinac, mogao da pomognem deci iz ^ernobiqa? Ili svi mi, kao pojedinci? Ne bismo znali ni gde da po~nemo. Zahvaquju}i Rotariju, me|utim, ~ak je i moj mali Klub u Sendringemu bio u prilici da istinski mewa stvari.

Mi, u Rotariju, znamo da zajedno mo`emo vi{e nego {to pojedinac mo`e i da sawa. To je princip na kome se temeqi na{e slu`ewe, primewiv na svim nivoima Rotarija.

Svi koji smo ove nedeqe ovde jesmo - i moramo biti - tim,

kao {to sam rekao sino}. Ujediweni smo u zajedni~kom poduhvatu, da razvijamo svoju organizaciju i obezbedimo joj trajawe u budu}nosti. Od vas o~ekujem da uvek imate na umu duh timskog rada i saradwe, i da to bude ono {to }ete odavde odneti u svoje Distrikte. Dozvolite mi da ponovim da godina pred nama nije samo godina liderstva.

Na{ zadatak je da je u~inimo Rotarijanskom godinom za pam}ewe. To je godina koju }emo svi posvetiti slu`ewu u Rotariju. Rotari }e mewati stvari sna`nijim Klubovima, koji }e biti aktivniji i slu`iti boqe i trajnije. Verujemo u Rotari ~uven po rezultatima, u Rotari koji raste, istrajava i razvija se, mewaju}i stvari za na{e zajednice, dr`ave, svet u kome `ivimo i nas same.

To je ono {to }emo zajedno ostvariti slede}e godine: Rotari: MEWAJMO STVARI!

5

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

6

7/6/2017

7:20 PM

Page 5

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:28 PM

Page 6

7

8 Snimao Trivko Ti}a Savi}

7/6/2017

7:24 PM

NASTAVAK U IDU]EM BROJU

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

Page 7

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:22 PM

Page 8

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD JUL 2017. GODINE

ANTI] ANDREA

BANI] PAVLE

BRAJER DRAGAN

GLU[AC HAYI DU[AN

@IVKOVI] BIQANA

ILI] JOVAN

JOKSIMOVI] DU[AN

MANDI] NIKOLA

MILINKOVI] SR\AN

MIL^I] DRAGAN

OLUJI] TATJANA

PAWESKOVI] SAWA

PETRIWAC ^EDOMIR

SAVI] TRIVKO TI]A

SAKOVI] NENAD

SAMARYI] DUKA

HAYI \OR\EVI] QUBOMIR

NASTAVI]E SE

9

7/6/2017

7:24 PM

Page 9

AKTUELNOSTI

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ROTARI KLUB BEOGRAD SAVA Primopredaja predsedni~ke du`nosti tri beogradska Rotari kluba Petak, 16. jun 2017. godine od 19 ~asova.

Restoran „CASA BIANCA DELUæE”, Zemunski kej (hotel „Jugoslavija”) Zabavni program i muzika uz „Principal bend”

10

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:24 PM

Page 10

11

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

12

7/6/2017

7:25 PM

Page 11

Rot 02-13:Rot 02-13.qxd

7/6/2017

7:25 PM

Page 12

Snimao: Trivko Ti}a Savi}

13

7/6/2017

7:34 PM

Page 1

Petak 19. maj 2017. godine.

Reka Sava.

Splav „[korpion”.

Redakcijski sastanak dela Male redakcije ~asopisa „Srpski Rotar”.

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

ROTARI KLUB BEOGRAD ROTARI – (NE)ISPRI^ANE PRI^E U „NO]I MUZEJA”

Uprkos predrasudama, Rotarijanci su jedan fin i dru`equbiv svet, veoma raspolo`en da pri~a o svom Klubu!

Koga je zanimalo kako je nastala na{a organizacija, za{to je dugo bila pod velom tajni i ko su bili poznati srpski Rotarijanci, bio je prisutan u subotu 20. maja od 17h do 1h posle pono}i u galeriji „Progres” u ul. Knez Mihailovoj br. 27 u ovogodi{woj manifestaciji „No} muzeja”. Tu je odr`an i redovan sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd. Manifestacija se i ove godine odr`ala u Beogradu i drugim gradovima na{e zemqe, sa sloganom „Velike i male revolucije umetnosti i kulture”. Ovo je ina~e izvanredno osmi{qena manifestacija, jedna od najpopularnijih, koja pokriva {irok krug de{avawa koja traju do kasno u no}.

Na Rotarijanskoj postavci od 15 panoa polovina je povezana ili posve}ena osnivawu na{eg Kluba od 1929. godine i obnavqawu rada 1992. godine.

Uz dobro odabran i plasiran izbor autenti~ne arhivske gra|e, fotografija, novinskih ise~aka i drugog materijala, posetioci su slu{ali o ~lanstvu u Klubovima u Srbiji izme|u dva svetska rata, ali i u~e{}u po-

14

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

7/6/2017

7:35 PM

Page 2

znatih i zna~ajnih istorijskih li~nosti u radu na{e organizacije.

Izlo`bu su organizovali RK Beograd Kalemegdan i RK Beograd Metropolitan i mi smo pozvani da u prime time terminu te subotwe ve~eri, od 20:00, 21:00 i 22:00 sata organizujemo stru~no vo|ewe izlo`be za posetioce.

Za stru~no vo|ewe bili su zadu`eni iskusni, re~iti govornici koji su pripremili izlagawa koja su pratila razgledawe panoa, Nenad Sakovi}, Dragan Brajer, ^edomir Petriwac, zajedno sa iskusnim Rotarijancima i Rotarijankama iz Klubova organizatora Ă­

15

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

16

7/6/2017

7:42 PM

Page 3

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

7/6/2017

7:42 PM

Page 4

17

7/6/2017

AKTIVNOSTI

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

7:42 PM

Page 5

ROTARI KLUB BEOGRAD

Hayi Du{an Glu{ac

SAMOSTALNA IZLO@BA KOLA@A

ZAVR[ENI RADOVI Galerija Centra za ekonomiku doma}instva Leskovac, ponedeqak 22. maj 2017. godine.

Pomo} u organizovawu i postavqawu izlo`be pru`io je Rotari klub Leskovac u liku i rukama Dragoslave Spasi}, predsednice Kluba Ă­ Zdravo Dule!

Ba{ si me obradovao ovim mejlom. Ako ne mogu da budem tamo i vidim sve, da barem vidim deli}. I ~itam {ta pi{e Grassi. Pa lako je wemu da pi{e kada ima o kome i o ~emu. Mada ne bi to mogao svako na taj na~in.Jedno je pisati o umetniku ali treba znati {ta napisati o tom umetniku kao ^OVEKU, a on je to uradio ba{ lepo.

Super i sre}no u Leskovcu!

Du{an Gledi}

18

Rot 14-19:Rot 14-19.qxd

7/6/2017

7:43 PM

Page 6

Verujem da si imao lep dan u mom Leskovcu i da si obradovao moje zemqake svojim slikama ... ^ESTITAM TI NA IZLO@BI, NA SVAKOJ SLICI KOJA JE SVET ZA SEBE. A ja samo mogu da ti opet i opet ~estitam na vi{estrukom STVARALA[TVU. Jo{ da sam ja tamo mogao da budem!

Eh... ~estitam ti... Bratski, Dimitrije Mita Tasi} Bravo dru`e, ~estitam od srca. @elim ti jo{ mnogo takvih doga|aja. U`ivaj u svakom trenutku.

Mladen Veqi} Bravo Du{ane, ~estitam. Ima du{u pa i du{evne slike.

Pozdrav Marko Lopu{ina Sa velikim zadovoqstvom!

Goran Beni} Bravo!

Lijepo ti je, igra{ se...Veselo je, {areno je... ba{ kako volim...

Vesna Uhrin Lepo se provedi i ne preteruj s's peprici.

Dragan Nikoli} Dule, ovo je fantasti~no!

Pozdrav!

Sne{ka Stankovi} / DKCB

Bravo Patuqkovi}u, sve ~estitke...

Odli~no izgleda postavka... bravo za Leskovac...!!!

Iz iskustva znam da qudi u tim mawim mestima vi{e pa`we i estetike poklawaju umetni~kim doga|ajima nego ovaj isfolirani Beograd. Mnogo mi je drago {to si imao tu mogu}nost da poka`e{ svoj Blizana~ki pristup `ivotu i umetnosti! Jako su ti dobri kola`i i MISLIM DA SI TI PRESKROMAN KADA JE U PITANJU SAMOPROMOCIJA. Dobro je bar da mo`e neko da te „natera� da napravi{ izlo`bu... koju si trebao odavno da uradi{! Odli~na izlo`ba... super izgleda sve na crvenoj tkanini panoa.

Sada mi je jo{ vi{e krivo {to nisi izlagao skoro, jer je ovo jako interesantno, jako, jako dobro i sigurna sam da bi se qudima dopalo posle svih onih sterilnih izlo`bi po Beogradu.

Zorica Dora Doni} Jako mi je `ao {to ipak ne mogu do}i na otvarawe izlo`be! Poku{ala sam da se nekako organizujem danima, ali ipak ne}u uspeti. Sigurna sam da bih u`ivala, ja sam tvoj obo`avalac i kolekcionar...

Devet (9) tvojih radova krasi moj `ivotni prostor...

Oqa Stevanovi} Svaka ~ast, nisam znala za ove kreativne radove. Nadam se da }e biti ne{to i u Beogradu, pa da gledamo u`ivo.

Jelica Ivanovi} Jako lepo, BA[ puno boja, u trendu si - kao Desigual!

Jasmina Kuki}

19

AKTIVNOSTI

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:46 PM

Page 1

ROTARI KLUB BEOGRAD DAN MLADOSTI U ,,BEOGRAD’’ SALI

Posle sastanka u galeriji „Progres” tokom manifestacije „No} muzeja”, vratili smo se ponovo na redovno mesto sastajawa na{eg Kluba, u hotel „HÚatt”, sa novim predavawima, temama, gostima i prijateqima.

U ~etvrtak, 25. maja ove godine bilo je vi{e lepih najava: Imali smo u gostima Zlatka Despotovi}a, koga smo ve} upoznali i dru`ili se nekoliko puta, a ovog puta, imali

smo priliku da ga boqe upoznamo i iz wegovog ugla, in`ewera ma{instva, koji se danas bavi enterijerima, a koji je ceo `ivot posvetio trenerskom poslu, ~uli smo da li i koliko ima sli~nosti u osnovnim na~elima Rotarija i sporta, a dobili smo i savete za zdraviji i puniji `ivot. Wega je ove ve~eri doveo u Klub na{ mladi ~lan Dragan Mil~i}.

Imali smo i posebnu go{}u, koja dolazi po prvi put u Klub, doktorku genetike Ivanu Buzayi}.

Na{ past predsednik Kluba Trivko Ti}a Savi} `ele}i da proslavi sa nama ovogodi{wi Dan mladosti do{ao je sa svojim saradnicima iz firme „ÙU BI NET”, koji su radili na Klupskom filmu „25 godina Rotarija”, i zajedno smo odgledali jo{ jednom de{avawa u Skup{tini grada i u hotelu „HÚatt” tokom proslave velikog jubileja 7. maja.

U goste su nam do{li i ~lanovi iz Rotarakt kluba Beograd, Mina i Boris kada smo zajedno pogledali wihov kratki film, kojim su osvojili prvu nagradu na me|unarodnom konkursu.

Sve u svemu, jedno sadr`ajno ve~e brzo je proteklo u dru`ewu sa dragim prijateqima í

20

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:47 PM

Page 2

21

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

22

7/6/2017

7:47 PM

Page 3

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:48 PM

Page 4

SPECIJALNO ZA pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

D 2483 5 Ø ROTARÙ TRAINING DAÙ U istom danu, u nedequ, 28. maja 2017. godine u hotelu M, u Beogradu, je odr`ano paralelno pet trening seminara.Veliki broj Rotarijanaca je imao jedinstvenu priliku za zajedni~ku edukaciju i dru`ewe.

Prvu i ~etvrtu sesiju su svi u~esnici zajedno slu{ali.

Drugu i tre}u sesiju u~esnici su slu{ali u grupama u razli~itim salama zavisno od toga na koji su trening seminar do{li.

Odr`ani su trening seminari: 1. Distriktna Skup{tina (DTA) – za izabrane predsednike Klubova 2. Seminar Rotari Fondacije (TRF) – za izabrane predsednike klupskih Komiteta za fondaciju 3. Seminar za upravqawe grantovima (GM) – za izabrane klupske rukovodioce grantova 4. Seminar o ~lanstvu (MEM) – za sve zainteresovane Rotarijance 5. Club Membership Chair seminar (CMC) – prvi put u D2483!

23

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

24

7/6/2017

7:48 PM

Page 5

AKTIVNOSTI

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:48 PM

Page 6

ROTARI KLUB BEOGRAD JUN – U ROTARIJU POSVE]EN PROSLAVAMA I DRU@EWU

U ~etvrtak 1. juna ove godine redovni sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd po~eo je prijatnim iznena|ewem.

Naime, posetio nas je gospodin Petro PopStefanija sa

sinom Ivanom. ^ovek od koga je sve po~elo oko Rotarija u Jugoslaviji krajem osamdesetih godina minulog veka.

On je bio taj koji je preneo ideju o Rotariju u na{u zemqu i brzo se zatim to~ak Rotarija zakotrqao ka dobijawu poveqe prvom Klubu u zemqi, na{em Rotari klubu Beograd.

Petro PopStefanija ve} dugo `ivi u Americi i ovo je ba{ bilo ve~e za radovawe kad smo se sreli, videli i ~uli kada se obratio prisutnima, vidno uzbu|en, sa suzama u o~ima dok nam je iznosio se}awa na te prve dane stvarawa Rotarija.

Zatim smo slu{ali zanimqivo predavawe o genetici, i izuzetnu go{}u, geneti~arku, nau~nicu, ~lanicu Dru{tva geneti~ara i Dru{tva neuronauke Srbije, dvostruku doktorku nauka, Ivanu Buzaxi}.

Tema predavawa je bila: „Za{to personalizovana medicina?” ili „Nutrigenetika i nutrigenomika – `iveti u skladu sa sopstvenim genima”.

Na{ Joca Ili} predstavio je svog gosta Ivana Petrovi}a, a na{ Ti}a Savi} je prisutnima podelio CD sa proslave i obele`avawa velikog jubileja na{eg Kluba.

Za uspomenu, naravno! í

25

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:49 PM

Page 7

HVALA na odli~nom prijemu na sastanku Rotari kluba Beograd 1. juna 2017. godine i veselu, prijatnu atmosferu na sastanku koja pokazuje da Rotarijanci mnogo doprinose da Beograd ima i srce i du{u.

Posebno hvala za kwigu o Rotariju 1992-2012. godine.

Ba{ mi je drago da je tu i moj prijateq Ivo Andri}.

On nije voleo tehniku, ja nisam voleo literaturu, te kad god sam odlazio kod Ive ku}i, imali smo veoma prijatan razgovor.

Poklonio sam mu `i~anu daqinsku komandu za televizor. Jo{ nisam stigao da idem da vidim da li je sastavni deo muzeja.

Moj sin je snimao za mene kamerom prijateqa iz Amherst MA da mu je razradi, nije uspeo, pa imam lo{e snimke. Bio bih sre}an kad bi mi emajlirali skupnu sliku, da se pohvalim kod moje kom{inice iz RotarĂš Beaufort SC. Kwiga za RotarĂš Amhers ostala je kod sina u Amherst MA. Kad budem tamo, i}i }u na sastanak Rotari Amherst, MA da im poka`em da su mnogo dobru stvar uradili.

Pozdrav svima Petro PopStefanija

26

7/6/2017

7:49 PM

AKTIVNOSTI

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

Page 8

D 2483 ROTARI KLUB BUDVA DISTRICT BEACH CONFERENCE

JEDINSTVENA KONFERENCIJA Na ~etiri lokacije je odr`an program ove jedinstvene Konferencije.

Neformalni deo programa, proslava 15 godina RK Budva, je 23. juna odr`an na terasi hotela „Mogren”. Prva polovina formalnog dela programa je 24. juna odr`ana na ostrvu Sveti Nikola.

Neformalni deo programa, sve~ana ve~era za sve u~esnike konferencije, je odr`ana 24. juna na pla`i hotela „Splendid”.

Druga polovina formalnog dela programa je 25. juna odr`ana u Ýellness i Spa centru hotela „Splendid”.

Skup je bio pose}en i protekao je u prijatnoj atmosferi.

Konferenciji Distrikta 2483 za 2016 - 2017 godinu su prisustvovali li~ni predstavnik predsednika Rotari Internacionala dr Ashok Gupte, PRID Gideon Peiper (RID 2012 2014), DG Hrvatske Goran Ra~i}, DG Slovenije i Makedonije Jo`e Zadravec i PDG Ajay Kala iz Indije.

Na Konferenciji su predstavqeni izve{taji o rastu ~lanstva i uplati Fondaciji, izabrana je Guvernerka za 2019 - 2020 godinu Qiqana Lainovi} iz Rotari kluba Novi Sad i odlu~eno je da Guvernera za 2020-2021. godinu bira Nominacioni komitet.

Na Distriktnoj Konferenciji su dodeqene nagrade i priznawa uspe{nim Klubovima i pojedincima: •Najboqi klub - najve}i doprinos Rotariju - RK Beograd Metropoliten •Klub sa najve}im porastom ~lanstva - RK Ruma i RK Beograd Stari Grad •Najve}i doprinos fondaciji - RK Beograd Metropoliten •Najinovativniji klub – RK Beograd Metropoliten •Najve}a akcija po PR efektu - Maraton za Ginisa, RK Kragujevac •Najve}a akcija po finansijskom efektu - GG Obnova {kola u Obrenovcu, RK Beograd Skadarlija •Najkreativnija akcija - #Code Roboti}, zajedni~ka akcija Rotari klubova Ni{a •Nesebi~no davawe - najintezivniji i najsadr`ajniji anga`man - Olivera Lola Stani} i Nikola Miti} •Za revitalizaciju najstarijeg Kluba u Distriktu 2483, Rotari kluba Beograd – Nenad Sakovi} •Za najve}i ugled u zajednici (za Public Image) – RK Budva •Za timski duh – RK Beograd Skadarlija Posle prekretnice za Distrikt 2483, Rotarijanske 2016 2017. godine ulazimo u novu 2017 – 2018. godinu. ^estitam Guverneru Distrikta 2483 Veliboru Zolaku na uspe{noj i nezaboravnoj godini!

Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

27

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:50 PM

Page 9

DISTRICT BEACH CONFERENCE Crna Gora, Budva, 23 – 25. jun 2017. godine NENAD SAKOVI], predsednik Rotari kluba Beograd, 2016 – 2017. godine

Po{tovani Guverneru, hvala na prilici da govorim na distriktnoj konferencji.

Pozdravqam izaslanika predsednika RI, dragog Ashoka Gupta, past direktora borda RI, dragog Gideona Peipera, guvernere Slovenije i Hrvatske, past distrikt guvernera, kao i izabranog i nominovanog guvernera. @elim prvo da se osvrnemo na to otkuda smo danas ovde. Se}am se, pre nekoliko godina brojnih sastanaka na temu izbora guvernera iz Crne Gore. @elim da se zahvalim Gideonu za napor koji je ulo`io da se postigne dogovor i da imamo distrikt dve bratske dr`ave Srbije i Crne Gore i da imamo prvog guvernera iz Crne Gore.

Sa~uvajmo to.

Organizacije vode lideri, od kojih sve zavisi. Ako su dobri, organizacija napreduje. Na{ distrikt je napredovao jer je imao dobro liderstvo. ^estitam guverneru.

U ovoj godini na{ Rotari klub Beograd je obele`io veliki jubilej, 25 godina obnavqawa rada i 25 godina Rotarija na ovim prostorima.

Za nekoliko godina, kada akcije pomalo izblede, pamti}e nas po tome da li smo i koliko porasli za vreme mandata i koliko smo sredstava donirali Fondaciji.

U ovoj godini na{ Klub je postao 100 % PHF Klub!

U~inili smo to jer smo posve}eni davawu i pomagawu i jer verujemo u Rotari fondaciju. To nije samo uplata sredstava.

Status 100% PHF motivi{e i inspiri{e i obavezuje. @eleli smo da uradimo ne{to {to bi i druge Klubove podstaklo da i oni postignu taj status. Osnovali smo PHF fond iz koga }emo pomagati drugim Klubovima da to ostvare. Pozivam Vas da donirate sredstva u taj fond.

U ovoj godini na{ Klub je dobio Major donora, Vesnu i Dragana Brajera. Posle priznawa Service Above Self koje je dobio pre nekoliko godina, Dragan je u~inio jo{ jedan korak napred i postao Major donor. I to nije kraj, uvek nas iznenadi ne~im novim. Pre neki dan nam je saop{tio da je u procesu rehabilitacije charter predsednika RK Beograd pre rata, g-dina Ferdinanda Gramberga, doneta odluka o rehabilitaciji i povra}aju imovine wegovim naslednicima. Draganu pripada deo te imovine, koja nije velika, ali }e deo pokloniti Rotari klubu Beograd, {to je jo{ jedan primer za finansirawe Kluba i kako treba razmi{qati.

Odr`ali smo sve~anu akademiju u Skup{tini grada Beograda. Podr`ali su nas i grad i Republika. Hvala, jo{ jednom svima koji su u~estvovali na tom doga|aju.

Kada sam do{ao pre sedam godina, Klub je imao dvadesetsedam ~lanova. Na po~etku ove godine Klub je imao ~etrnaest aktivnih ~lanova. Govorio sam o tome na distriktnoj sku{tini i podelio to sa vama. Prijemom dva kandidata koje smo

28

promovisali na posledwem sastanku UO pre neki dan, na{ Klub }e imati devetnaest ~lanova.

Nove ~lanove smo dobili ne tako {to smo ih zvali da postanu ~lanovi. Pozvali bismo ih da do|u na sastanak, predavawe ili distriktni doga|aj, jednom ili vi{e puta, da vide ~ime sa bavimo i onda bismo pustili da se jave ako im odgovara energija na{eg Kluba i ako imaju interesovawe da postanu Rotarijanci. Pri tome nismo spu{tali kriterijume za ulazak u Klub.

Na{a upisnina je i daqe petsto evra i klupska ~lanarina sto evra. I svi novi ~lanovi postaju nosioci PHF priznawa odmah po uslaku u Klub.

Nemojte da spu{tate kriterijume i nemojte da jurite qude da postanu Rotarijanci! Time uni`avamo i sebe i organizaciju kojoj pripadamo.

Klub nije samo spisak ~lanova. Klub ~ine pre svega i na{e porodice, bez ~ije podr{ke ne bismo mogli da se bavimo Rotarijem. Klub ~ine i na{e kolege, poslovni partneri, na{i prijateqi i prijateqi na{ih prijateqa. To je snaga svake socijalne mre`e, pa i Rotarija i to treba pokazati prijateqima Kluba.

Budite transparentni u radu. Objavqujte sve {to radite na sajtu, svaku akciju, evidentrajte svaki evro da se vidi gde je i kako potro{en. Mi to radimo. Rad celog Kluba je na sajtu.

Ve}ina na{ih predavawa je snimqena i nalazi se na na{em ÙouTube kanalu.

Imali smo u gostima biv{eg gradona~elnika Beograda i ambasadora u Americi, g-dina Milana St Proti}a. On je unuk predratnog ~lana na{eg Kluba, koji je bio direktor Narodne banke pre rata. Trudili smo se kroz to i druga predavawa da o`ivimo veze sa tim periodom. Govorio je kako je do{la ideja Rotarija kod nas u to vreme kada su osnovana prva dva Kluba u tada{woj Jugoslaviji, Beograd i Zagreb, i kako je obnovqen Rotari pre dve i po decenije. Taj snimak je za dva meseca imao 5000 pregleda. Pozivam Vas da ga pogledate.

Qudi se interesuju za na{ rad i gledaju i ~itaju. Mi izdajemo ~asopis „Srpski Rotar” ve} sedam godina i nastavi}emo da ga izdajemo. Imamo monografiju Kluba, a ove godine smo snimili dokumentarni film. Mogu da potvrdim da smo po~eli da dobijamo prijave preko sajta. Uskoro }emo, nadam se, dobiti i jednog ~lana koji se prijavio preko neta. @elim na kraju da se zahvalimo jo{ jednom na pa`wi i prilici da Vam se obratim i da svima po`elim uspe{an rad na konferenciji í

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:50 PM

Page 10

29

AKTIVNOSTI

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:52 PM

Page 11

ROTARI KLUB BEOGRAD KOD DRAGANA – FAMILIJARNO O GRADONA^ELNIKU, RO\ENDANU...

Dragi prijateqi, posledwi sastanak ~lanova Rotari kluba Beograd u ve} minuloj Rotarijanskoj godini, po~eo je u ~etvrtak, 29. juna 2017. godine u kafi}u bistrou „Familija” u beogradskoj Skadaraliji.

Povod je promocija kwige o Vladi Ili}u, predratnom gradona~elniku Beograda, ~lanu Rotari kluba Beograd.

Vlada Ili} je bio prvi savremeni gradona~elnik Beograda, osniva~ Zoolo{kog vrta, Beogradskog sajma i drugih dobrih objekata u prestonom gradu, a postavqawe temeqa za gradwu Hrama Svetog Save na Vra~aru, zavr{avaju evo, na{e generacije. „Prvi moderni gradona~elnik Beograda”, odnosno, monografija o Vladi Ili}u, autora Sa{e Z. Stankovi}a, predstavqena je ove izuzetno sparne ve~eri pred velikim brojem prisutnih posetilaca i prijateqa na{eg Kluba. Autor kwige Sa{a Stankovi} je profesor vlasotina~ke Gimnazije „Stevan Jakovqevi}”. Kwiga je rezultat sedmogodi{weg istra`iva~kog rada i predstavqa kapitalno istorijsko de-

30

lo, koje „inspiri{e i ostavqa bez daha, budi ponos {to je deo podnebqa koje je iznedrilo takvu li~nost kakav je bio Vlada Ili}” (Zoran Todorovi}, predsednik op{tine Vlasotince) Vlada Ili} je bio rodom iz Vlasotinca, kao i na{ mladi ~lan Dragan Mil~i}, koji je pomogao izdavawe ove potrebne i vredne kwige, u ~ijem su se kafi}u sastanak, promocija i dru`ewe odvijali, sa po~etkom od 20h.

Ove ve~eri, predsednik Kluba Nenad Sakovi} podelio je Zahvalnice za trud i rad u Klubu u minuloj godini, Draganu Mil~i}u, Ti}i Savi}u i Joci Ili}u, a onda je predsedni~ki lanac predao novom predsedniku Kluba Pavlu Bani}u i zajedni~kim udarcem u Rotarijansko zvono ozna~ili su zavr{etak jedne naporne ali vrlo uspe{ne godine za Rotari klub Beograd.

Lep povod za dru`ewe, slu{awe, slu`ewe bio je i ro|endan na{eg past Predsednika Kluba Trivka Ti}e Savi}a, ~lana na{e Male redakcije.

Ro|endan mu po redu - 68!

Neka je sa sre}om i na mnogaja leta se dru`ili uvek s ovim (i sli~nim) lepim povodom... í

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:52 PM

Page 12

31

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:59 PM

Page 13

TERMINI I MAR[RUTA 6. ROTARI REGATE

REKOM SAVOM OD BEOGRADA DO DRINE od 8. do 21. jula 2017. godine 07. 7. (petak) – Beograd – Marina „Vidra” Ceo dan okupqawe na marini „Vidra” - reka Sava, leva obala (Novi Beograd) – 6-ti kilometar (ispod Ade Me|ice) Obezbe|en vez, voda, struja, restoran. Mogu} izlet na Adu Ciganliju ~amcima koji javno saobra}aju tokom ~itavog dana.

20:00 h Ve~e dobrodo{lice u organizaciji Rotari kluba Beograd – Smotra kapetana i posade brodova, podela plovidbenih karata, daqinara, zastavica, majica i nalepnica, sa inventarom brodskih komora u pogledu jela, pi}a i opreme.

Dress code: ^lanovi posada, majice sa prethodnih regata ili sa popre~nim prugama, a kapetani i sa kapetanskim kapama.

Uzvodno: 1. dan 08. 7. (subota) – Beograd – Ostru`nica 19 km od u{}a, 13 km od „Vidre” (do 19 km) 2,5 h plovidbe od U{}a, 1,5 h od „Vidre” 11:00 h polazak iz marine „Vidra” za Ostru`nicu – Paletov splav Plovidba pored Ade Me|ice du` savskog nasipa i novobeogradskih blokova 70, 44, 45 i 71, du` Ade Ciganlije, pored brojnih rekreativnih splavova i sojenica; (sa mogu}no{}u tankovawa goriva kod „Brodotehnike” na 12-13 km, desna obala Save) ispod Ostru`ni~kog drumskog (obilaznica) i `elezni~kog mosta na 15 km 13:30 h Vezivawe za privatni splav porodice Milivojevi}.

Kupawe, dru`ewe (ru~ak/ve~era), no}ewe.

2. dan 09. 7. (nedeqa) – Ostru`nica – Boqevci 35 (16) km 2 h plovidbe 11:00 h polazak sa splava u Ostru`nici za selo Boqevci Plovidba pored Umke, mesta zvanog „Duboko” (sa dubinom Save preko 20 metara), Male Mo{tanice, Bari~ke (Kolubarske) ade, Bari~a; u{}a reke Kolubare na 27 km, sa zadr`avawem u Zabranu na 33 km (ure|enom kupali{tu sa kampom i restoranima) do Boqevca.

15:00 h pristan Boqevac, leva obala Save 35 km Ure|en kamp sa marinom, restoranom i bungalovima.

Ve~e u organizaciji regata{a na obali, ili u restoranu.

3. dan 10. 07 (ponedeqak) – Boqevci – Provo 35 km (do 70. km) 5 h plovidbe 11:00 h polazak iz Boqevca za Provo Plovidba pored sela Zabre`je, Obrenovca termoelektrane „Nikola Tesla A”, sela Progar i Progarske ade, sela Kupinovo na 56 km gde postoji ure|ena pla`a i restoran, Skelanske ade, Mozerove ade, termoelektrane „Nikola Tesla B”, sela Vukodra`, Beqin i Mesarci, pored Novog Sela do Prova.

16:00 h pristan Provo, uz desnu obalu gde postoji nekoliko restorana, ili uz levu gde je lepa {uma. Ve~e u organizaciji regata{a na obali ili u restoranu.

Poziv za Rotarijance iz [apca.

32

4. dan 11. 07 (utorak) - Provo – [abac 35,5 km (do 105,5 km) Ve}inom trase oprezna plovidba uz dobru navigaciju zbog pli}aka i napera. 5 h plovidbe 10:00 h Polazak iz Prova za [abac Plovidba pored Milo{eve Ade, Plandi{ta, izme|u Male ade i velike Grabova~ke (Progarske) ade, sela Dragojevac i Vitojeva~ke Ade, du` puta nam je na levoj obali Specijalni rezervat prirode „Obedska bara”; pored sela Mr|enovac, u{}a reke Dobrave, sela Ora{ac, luke [abac i Misarske ade; ispod [aba~kog novog drumskog mosta, do [apca, Starog Grada.

15:30 h Pristan [abac (kod Starog Grada). Ve~e u organizaciji i uz dru`ewe sa Rotarijancima iz RK [abac (i Loznica).

5. dan 12. 07. (sreda) - [abac - dan bez plovidbe 6. dan 13. 07 (~etvrtak) – [abac – „Gomolava” (Hrtkovci) – S/M Mitrovica 34,5 km (do 140 km) 5 h plovidbe 10:00 Polazak iz [apca za „Gomolavu” Plovidba ispod starog [aba~kog drumsko-`elezni~kog mosta, pored vikend naseqa i Drenova~ke ade, sela Kr~edina i Klenka do Hrtkovaca 12;00 h Pristan leva obala, 300 metara od „Gomolave” arheolo{kog nalazi{ta kod Hrtkovca. Obilazak nalazi{ta uz stru~na obja{wewa na{seg doma}ina, Rotarijanca @ivka Rajkovi}a (RK Sremska Mitrovica).

Ru~ak na nalazi{tu u organizaciji Rotarijanca Zorana Obradovi}a (RK Sremska Mitrovica) i udru`ewa „Rimski dani” 15:00 h – Hrtkovci – S/M Mitrovica Plovidba pored Jarka, Turjanskog poqa, spomen obele`ja „Leget”, Luke „Leget”, ispod drumskog mosta S/M Mitrovica, pored gradske pla`e, ispod novog pe{a~kog mosta, do Sremske i Ma~vanske Mitrovice.

18:00 h - zavr{etak plovidbe uz mogu}nost pristana na pla`i (Sremska strana), ili vezivawem za splav, Ma~vanska strana. Ve~e u organizaciji i uz dru`ewe sa ~lanovima RK Sremska Mitrovica.

7. dan 14. 07 (petak) – Sremska/Ma~vanska Mitrovica - dan bez plovidbe – izlet i obilazak prirodnog rezervata prirode „Zasavica”.

Polazak organizovanim prevozom oko 11 casova, povratak oko 17 ~asova, uz zajedni~ki ru~ak, obilazak i plovidbu splavom u pratwi stru~nog vodi~a.

Ve~e slobodno za individualne aktivnosti.

8. dan 15.07 (subota) – Mitrovica – Bosanska Ra~a 38 km (do 178,5. km) 5,5 h plovidbe

Rot 20-33:Rot 20-33.qxd

7/6/2017

7:59 PM

Page 14

Beograd, juna 2017. godine Medakovi} 2, mala pijaca

Poklon prodavca vo}a 10:00 h Polazak iz S/M Mitrovice za Bosansku Ra~u Plovidba pored sela La}arak i brodogradili{ta, sela i prirodnog rezervata „Zasavica”, sela Martinci, Popovog sala{a, sela Ravnije i Kqe{tevica, u{}a reke Bosut (na 162,5 km), sela Bosut, podru~ja Banovog Broda, sela Crna Bara, podru~a Stare Save, grani~ne policije i u{}a reke Drine (na 178.km), odakle leva obala pripada Republici Srpskoj, a desna Republici Srbiji.

16:00 h – Pristan Bosanska Ra~a.

Popodne i ve~e u organizaciji i uz dru`ewe sa Rotarijancima iz Bijeqine, sa mogu}im u~e{}em i drugih Klubova iz Republike Srbije i Republike Srpske.

9. dan 16.07. (nedeqa) Bijeqina - dan bez plovidbe – izlet za Bijeqinu Nizvodno: 10. dan 17. 07 (ponedeqak) – Bosanska Ra~a – Mitrovica 38 km (do 140. km) 4 h plovidbe 11. dan 18. 07. (utorak) – Mitrovica – [abac 34,5 km (do 105.5. km) 3,5 h plovidbe

IN MEMORIAM

SLOBODAN [O[KI] 12. dan 19. 07 (sreda) – [abac – Provo 35.5 km (do 70 km) 3,5 h plovidbe 13. dan 20. 07. (~etvrtak) – Provo – Boqevci 35 km (do 35 km) 3,5 h plovidbe

Donedavni predsednik Advokatske komore Beograda, poznati i priznati advokat Slobodan [o{ki}, preminuo je u utorak, 27. juna ove godine.On je bio predsednik Advokatske komore Beograda od 2010. godine do maja ove godine.Bio je veliki po{tovalac Rotari pokreta i prijateq Rotari kluba Beograd.Jo{ pamtimo zajedni~ka dru`ewa u na{em Klubu, kao i posetu Advokatskoj komori Beograda.

14. dan 21. 07. (petak) - Boqevci – Beograd 35 (29) km (do 6. odnosno 0. km) 3,5 h plovidbe Napomena: Program, satnica plovidbe i ta~na mesta za vezivawe-pristani prilikom plovidbe nizvodno, utvrdi}e u~esnici Regate na osnovu `eqa i iskustva ste~enih u toku plovidbe uzvodno. Tako|e povratak je mogu} individualno, ili u dve ili vi{e grupa, tako da oni koji `ure stignu na polazi{te koji dan ranije, a oni kojima se ne `uri, za koji dan produ`e povratak plovidbom „na tenane” („festina lente”) í U idu}em broju fotografije sa Regate

33

Rot 34-37.:Rot 34-37..qxd

7/6/2017

8:09 PM

Page 1

MIRIS BELOG GRADA I najmawe pismo odaje poseban miris, a uzbu|ewe pred povezanim stranicama nove kwige nosi ne{to od radosti Erosa, koji je i sam sav satkan od mirisa. No, ima i mirisa ~itavih gradova, postoji nekakav preovla|uju}i odeur, scent, profumo, ili duft, Rusi bi rekli zapah, po kome se raspoznaju i pamte gradski kvartovi, ulice ili predgra|a, jednak s prole}a, kao i u zimu.

Francuski grad miri{e na parfeme, Alza{ka varo{ Kolmar na kola~e, miris vlage ali i otpadnih voda podse}a na Veneciju. A po mirisnoj slici dubrova~kih `ardina spravqen je i parfem.

Miris nije jednostavna datost, tek ~ulni podatak uhva}en }elijama sluzoko`e nosa.

U sebi sadr`i zna~ewa i wegove nijanse, dopuwava vi|eno, upu}uje na skriveno te je re~itost mirisnog katkad ve}a od re~itosti vidqivog. Svi napori onog ugla|enog gospodina, na primer, da se u dru{tvu nametne svojom istan~ano{}u, propadaju uglavnom zato {to se ose}a na vi{ednevni znoj. Po mirisu je mogu}e raspoznati siroma{tvo i bogatstvo, i zdravqe, naprednost ili zaostalost dru{tva, starost ili mladost. Po mirisu se razlikuju prostori marqivosti i lewosti – miri{e glad, a miri{e i sitost.

Preplitaji ~etinarskih, vo}nih i cvetnih mirisa, posebno s prole}a i leti, putuju sokacima i atarima Srbije.

Ali, i da ume da zaudara, onoliko...

S BRDA - S DOLA Vojni muzej na Kalemegdanu osnovan je Ukazom kneza Milana Obrenovi}a 10/22. avgusta 1878. godine, neposredno nakon {to je Srbija na Berlinskom kongresu dobila nezavisnost.

Prva postavka otvorena je povodom stogodi{wice Prvog srpskog ustanka u jednoj skromnoj gra|evini u Gorwem gradu Beogradske tvr|ave – Kalemegdan, 1904. godine.

Po{to se gotovo ~itav vek usled dinasti~kih borbi nedovoqno radilo na obradi srpske revolucije, posle Majskog prevrata 1903. godine krenulo se na istra`ivawe ovog zna~ajnog doga|aja u srpskoj istoriji.

U arhitektonskoj obradi sadr`i sve odlike orijentalnog gra|evinarstva, varijante tzv. srpsko-balkanskog stila, ali sa dekorativnim elementima klasicizma koji najavquju uticaj Zapada na doma}u arhitekturu u prvom periodu obnove srpske dr`ave.

Od dolaska na vlast Aleksandra Kara|or|evi}a, zgrada je slu`ila kao Licej, Kasacioni i Apelacioni sud, Umetni~ki muzej, Crkveni muzej, Dom staraca i starica, Zavod za za{titu spomenika grada Beograda, a sada je u sastavu Muzeja grada Beograda i koristi se za izlagawe muzejskog materijala i slikarskih izlo`bi. Stalnu postavku u Konaku ~ini originalni name{taj, ra|en u orijentalno-balkanskom stilu kao i drugim stilovima onog vremena.

Konak kneza Milo{a u Top~ideru je konak koji je za Milo{a Obrenovi}a podignut 1831. godine, nakon {to je Srbija dobila autonomni status u okviru Osmanskog carstva, a knez Milo{ nasledno kne`evsko dostojanstvo.

Ispred ovog zdawa je jedan od najstarijih i najlep{ih platana u Evropi, za{ti}en kao prirodna retkost (ima vi{e od 160 godina).

Zeleni venac (`arg. „Zelewak”) je urbano naseqe na teritoriji op{tine Savski venac i mawim delom Stari grad.

Uporedo sa prikupqawem i obradom arhivske gra|e bilo je potrebno prikupiti i sa~uvati i ostatke materijalne kulture i spasiti ih od propadawa.

Konak knegiwe Qubice gra|en je u periodu od 18291831. godine po nalogu kneza Milo{a Obrenovi}a i pod nadzorom Haxi-Nikole @ivkovi}a, pionira srpskog neimarstva u prvoj polovini 19. veka.

Po zamisli kneza Milo{a podignut je za stanovawe wegove porodice, knegiwe Qubice i sinova - Milana i Mihaila, a istovremeno i dvor za rezidenciju. Zgrada je do danas sa~uvana kao najreprezentativnija gradska ku}a iz prve polovine 19. veka.

34

Rot 34-37.:Rot 34-37..qxd

7/6/2017

8:09 PM

Page 2

Nalazi se u samom centru grada Beograda, a povezuju ga Prizrenska ulica sa Terazijama i Brankov most sa Novim Beogradom.

Ime je dobio po kafani koja se nalazila na mestu dana{weg restorana Mekdonalds.

Na Zelenom vencu se nalazi i velika otvorena tr`nica – pijaca.

Bajrakli xamija je sagra|ena oko 1575. godine, kao jedna od 273 xamije i mesxida (posebne islamske bogomoqe), koliko ih je u tursko doba bilo u Beogradu. Prvobitno se zvala ^ohaxi-xamija, po zadu`binaru, trgovcu ~ohom, Ha-

Jevrejska op{tina u Beogradu (JOB), Kraqa Petra br.

71a, ima status pravnog lica, i pravni je sledbenik ranijih jevrejskih op{tina Beograda i to: Sefardske veroispovedne op{tine i A{kenaske veroispovedne op{tine, koje su postojale pre Drugog svetskog rata, kao i svih dru{tava, fondova i organizacija koje su radile u okviru tih op{tina, a koje nisu obnovile posle rata svoj rad. ^lan JOB-a mo`e biti lice jevrejske etni~ke pripadnosti (kome su baba ili deda bili Jevreji), wihovi bra~ni drugovi i deca, kao i oni koji su izvr{ili konverziju na jevrejsku veru (gijur). Verski `ivot JOB se obavqa u sinagogi „Sukat [alom” a sahrane i pogrebni obredi vr{e se na Jevrejskom grobqu u Beograd.

xi-Aliji. Bajrakli xamija je jednoprostorna gra|evina sa kupolom i minaretom. U vreme austrijske vladavine (1717-1739) pretvorena je u katoli~ku crkvu (kada je i sru{en najve}i broj beogradskih xamija).

Po povratku Turaka krajem 18. veka nazvana je Bajrakli-xamija, po barjaku koji se na woj isticao kao znak za jednovremeni po~etak molitve u svim xamijama. Posle obnove u 19. veku, koju su preduzeli srpski knezovi, postaje glavna gradska xamija.

Nalazi se u ulici Gospodar Jevremovoj br. 11, a uz xamiju se nalazi, medresa i verska sredwa {kola. Bajrakli xamija je zapaqena 18. marta 2004. godine posle martovskih nemira na Kosovu i Metohiji, kao „odgovor” na paqewe srpskih crkava na Kosovu.

Xamija je kasnije delimi~no obnovqena i aktivna xamija u gradu Beogradu.

Hamam kneza Milo{a sazidan je 1838. godine na savskoj padini, uz dvorac kneza Milo{a, namewen begovima, kako su se u to vreme zvali sinovi, Milan i Mihailo Obrenovi}. Predstavqao je sastavni deo tada{weg dvorskog kompleksa, koji je potom slu`io i potrebama Ministarstva finansija. Pravqen je prema principima turskih javnih kupatila, iako je pravqen u vreme novonastale srpske dr`ave. Knez je polovinom 1837. godine poslao knegiwu Qubicu da izabere mesto za hamam. Sazidan je na uzvi{ewu u nekada{wem Finansijskom parku. Po nameni, obliku i veli~ini, najsli~niji mu je bio hamam sagra|en u isto vreme uz Konak knegiwe Qubice.

U hamamu nije bilo bazena, du` zidova u kamenu bila su istesana korita (halvati) u kojima se kupalo. Svako korito imalo je svoju ~esmu tako da je voda uvek bila ~ista, a dolazila je u ~esme iz kru`nih kanala kojima su opasavali prostorije za kupawe.

Od celog kompleksa do danas sa~uvao se samo amam, prizemna zgrada sa isturenom oxaklijom. Milo{ev hamam progla{en je za spomenik kulture 1948. godine.

Umetni~ki paviqon „Cvijeta Zuzori}” je izlo`bena zgrada u Beogradu, na Kalemegdanu. Sagra|ena je pod okriqem istoimenog umetni~kog dru{tva (inicijator osnivawa bio je Branislav Nu{i}) dvadesetih godina dvadesetog veka.

U februaru 1923. godine u beogradskom hotelu „Kasina” Branislav Nu{i} je organizovao dobrotvorni bal pod nazivom „Hiqadu i druga no}”, kako bi se sakupili prilozi za gradwu.

Spomenik Neznanom junaku na Avali je monumentalni mauzolej na vrhu planine Avale na jugoistoku Beograda (op{tina Vo`dovac). Autor ovog spomenika je hrvatski i jugoslovenski vajar Ivan Me{trovi}. Podignut je 1938. godine.

U blizini sredwovekovnog utvr|enog grada @rnova (12-15. vek), na vrhu Avale, stanovnici okolnih sela podigli su 1922. godine kameni spomenik na mestu groba nepoznatog palog ratnika iz Prvog svetskog rata. Nakon ne{to vi{e od jedne decenije, po `eqi kraqa Aleksandra I Kara|or|evi}a, a u skladu sa op{tom akcijom podizawa

35

Rot 34-37.:Rot 34-37..qxd

7/6/2017

8:09 PM

Page 3

SPECIJALNO ZA pripremila Dragoslava Spasi} Rotari klub Leskovac

spomenika Neznanom junaku u drugim zemqama saveznicama u tom ratu (od 1920. godine Francuskoj, Engleskoj, Italiji, Belgiji, Kanadi, SAD), poru{eni su ostaci grada @rnova i na tom prostoru je izgra|eno monumentalno spomen obele`je – mauzolej Neznanom junaku, najmonumentalniji javni spomenik na najvi{oj koti Beograda. To je postalo simboli~no mesto odavawa po~asti svim palim ratnicima u ratovima 1912-1918. godine.

Dom sindikata je zgrada na beogradskom trgu Nikole Pa{i}a. Vi{e godina je kori{}ena kao sredi{te radni~kih sindikata, i otud nosi ime. Trenutno se ve}i deo zgrade izdaje kao poslovni prostor.

MIRA \ERMANOVI]

LESKOVA^KE IZREKE I VICEVI Za{to ba{ leskova~ke izreke? Zato {to imamo divnih izreka i ~ak onih i onakvih koje do sada nisu zabele`ene, ali i zbog toga {to pripadaju podru~ju jezika koji bi morali vi{e da ~uvamo, da ga ~istimo i oboga}ujemo. zna~aju jezika govorio je Stefan Nemawa u ~uveO nom „Zave{tawu jezika” gde ka`e: „^uvajte, ~edo moje milo, jezik kao zemqu. Re~ se mo`e izgubiti kao

Osim kancelarijskog prostora, zgrada poseduje i ~etiri bioskopske sale. Sala 1. mo`e da primi 1600 posetilaca.

U Domu sindikata se odr`avaju razni doga|aji od kulturnog zna~aja za grad, ali i za zemqu. Pre izgradwe Sava centra u Domu sindikata se odr`avao FEST. U Domu sindikata se od 1957. godine nalaze koncertne orguqe.

Kula „Neboj{a” je jedna od najpoznatijih kula u Beogradskoj tvr|avi na Kalemegdanu. Nalazi se u Dowem gradu na ulazu u nekada{we Dunavsko pristani{te. U woj je za vreme turske vladavine pogubqen gr~ki revolucionar Riga od Fere.

Kula je dobila naziv negacijom glagola bojati se, {to bi zna~ilo da se kula ne boji ni jednog neprijateqa i da je neosvojiva. ^esto se nepravilno naziva i ,,Neboj{ina kula” usled nedovoqnog poznavawa istorije i lak{eg pam}ewa imena („Neboj{ina kula” zvu~i ispravnije iako je potpuno druga~ijeg zna~ewa) í NASTAVAK U IDU]EM BROJU

36

grad, kao zemqa, kao du{a. A {ta je narod ako izgubi jezik, zemqu i du{u. Boqe ti je izgubiti i najve}i i najtvr|i grad svoje zemqe nego najmawu i najnezna~ajniju re~ svoga jezika. Jezik je hraniteq naroda. Dokle god `ivi jezik dotle ga qubimo i po~itujemo, wim govorimo i pi{emo, pre~i{}avamo, dotle `ivi i narod, mo`e se me|usobno razumevati i umno sjediwavati, ne preliva se u druge, ne propada.”

Imaju}i ovo u vidu Vuk Stefanovi} Karaxi} je dao ogroman doprinos o~uvawu i reformisawu na{eg jezika. Nije se on upla{io velikog posla i velikih opasnosti no je rekao: „Ne brini se ti, moj brajko, o}e li narod propasti ili ne}e, nego Mira (Miroslava) radi ono {to si kadar. \ermanovi} Pa ako svako uradi onoro|ena je 29. maja liko koliko je kadar, ne1958. godine }e narod nikad propau Petrovcu. Zavr{ila je sti.”

Ekonomsku {kolu Vuk je posao obavio ja„\uka Dini}” u Leskovcu ko temeqno savesno i lei Ekonomski fakultet po i mo`emo re}i da sve u Ni{u. Osvajala nagrade {to je posle wega ura|eza pesme i kratke pri~e. no u oblasti prikupqawa Objavila kwigu ne samo izreka, nego i „Leskova~ke izreke” ostalih narodnih umo(KK „Glubo~ica”, tvorina, predstavqa saLeskovac 2017). mo dopunu ve}u ili mawu.

U Vukovom delu ima puno izreka koje su i na{e jer se koriste i u Leskovcu i oklolini ali smatramo da }e se u ovim na{im izrekama, na kojima radimo, verovatno na}i na desetine wih kojih kod wega nema pa }e na{e izreke pove}ati kulturnu ba{tinu na{eg naroda.

Rot 34-37.:Rot 34-37..qxd

7/6/2017

8:10 PM

Page 4

Ina~e izreka je misao koja je stekla popularan status zbog ~este upotrebe identi~ne formulacije, a nauka o izrekama naziva se paremiologija. Ona izra`ava odre|enu istinu u kulturi jednog naroda. „Izreka („u obzir uzeta re~”) je metafori~ki izraz, govorna formula iskazana naj~e{}e slikom koja ~ini deo re~enice i u woj se lako odr`ava i pro{iruje. Od poslovice je izreka konkretnija, ne te`i uop{tavawu. Mo`e izra`avati osobinu (lud- lak ispod kape), stawe stvari (navrat nanos), akciju (metnuti nekom bubu u uho). Pritom izreka koristi izvesnu prenesenost zna~ewa sintagme kao celine. Izreka je i svaki govorni oblik koji se ponavqa u tradicionalnoj formi: pore|ewa iz obi~nog `ivota, literature, istorije (beo kao sneg, {ta je tu je, hrana i obrana), tako|e se mogu smatrati izrekama.

Za izreke koje je u Rusiji objavio ~uveni sakupqa~ narodnih umotvorina Vladimir Ivanovi~ Daq, Pu{kin je rekao: „Kakva rasko{, kakav smisao, kakav govor u svakoj na{oj izreci, kakvo zlato.” Mi bi to isto rekli za na{e narodne izreke. Smatramo da izreke poput dole navedenih zaslu`uju pa`wu i etnologa i antropologa a naro~ito kwi`evnika. Mi }emo obaviti terenska istra`ivawa kako bi smo sakupili {to ve}i broj ovih izreka, pa }emo u konsultaciji sa ostalim stru~wacima prezentovati deo kulture na{eg Leskovca i srpskog naroda.

– Baje ko baba pred oblak.

– Ako numem da snesem jajce, znam koje je mu}ak.

– Bacija ka{iku.

– Ma bez wega se ni ku~ka nemo` oku~i.

– Beri ko`u na rogo`u.

– Bija je bog i batina.

– Birala birka }oravoga mirka.

– Bleji ko da je jeja buwike.

– Bleji ko metiqava ovca.

– Obogatija se ko {ugav zajac.

– Boqe je da se obesija, nego {to se ovakoj o`enija.

– Brgo }e iscepi kr{tenicu.

– Budalu i vrzano ku~e uape.

– Vampir ~ovek.

– Vol bija, vol ostaja.

– Vu~e se po ku}u ko pometina.

– Gleda se kow a ne samar.

– Gwavi ko {trk , `abu.

– Dere se ko selski birov.

– Cepi se ko {ifonske ga}e.

– Drpqa, nema za koje ku~e da ga uape.

– Zabrazdija ko vol.

– U~ukao se.

– Pretupa{e ga.

– Zinuja ko Zdravko za spr`u.

– Napeja pr{ku.

– Kude ga ne seje{ tuj nica.

– B’gim ne{to i on znaje.

– U mu`a vera, ko u kera.

– [pirtosaja se.

– Ne se znaje Zare igra.

– Ne ide taj ~izma na tuj nogu.

– Nagwezdi se.

– Radi ko vrzan.

– ^ist ko suza.

– Dreme ko }uran na motku.

– Klepan kamen boqe meqe, – Prazan ko lejka na vodu.

– Meqe ko vodenica.

– Zajebaja tutku.

– Zapenija ko vepar.

– I }orava koko{ka da kqune neko zrno.

– Rastu`ija se ko kva~ka za strnu vrcu.

– Dreme ko kow na prazno jasle.

– Zbira ko ~uma decu.

– Iscerija se ko varena glava.

– Ni`e gi ko }orav manistra.

– Zaqubija se ko tetreb.

– Zabuqija ko `quna u {upaq ora.

– Ubav ko slika.

– Meqe ko prazna vodenica.

– Ide ko bik na klanicu.

– Pro{o ko bos po trwe.

– Kolko sirewe, tolko leb.

– Buni se ko Grk u apsu.

– Dosta je ako je za vajdu.

Videli ste da }e prezentacija ovih izreka koje je narod stvorio i ponavqao sa prikazom onakvih kakve jesu, prema {arenilu wihovih svojstava, sa wihove svetle ili pak tamne strane, u visinama ali i wihovim nizinama, dobra kao i zla u wima, u lepoti ali i u rugobi jedne re~i uba~ene u pojedinim trenucima svakodnevnog `ivota, predstavqati doprinos oboga}ivawu na{e kulturne ba{tine í

LESKOVA^KI VICEVI MEDVED U ovija sela, okolo Leskovac, pojavija se medved i mlogo {tetu pravija. Zbrali se qudi, ko {to su si slo`ni za sve, i vatili ga. Vikli da se dogovarav, kako da ga kazniv. Jedni predlagav: -Daj da ga utepamo sas motke!

- Ma jok, toj mu male~ka kazna.

Drugi vikav: -Ajde `ivoga da ga oderemo!

- Ma jok, mora da se mu~i.

Tega, doseti se neki: -More, daj da ga o`enimo sas Leskov~anku, pa nek vidi koje je muka! í DEDA @IKA Poboleja se deda @ika i odveli si ga wegovi kude doktura. Pregledali ga oni, pa ga ostavili na odelewe da ga pole~iv u leskova~ku bolnicu. Pro{li tri dana, nema nikoj ne doodi u po’cetu. ^etvrti dan, tegu, wegova baba Nada ide. Jo{ kroz kodnik vikla da vije, {to mogaje}i: -Leleee @ikooo, idem si kroz ovaj, duga~ak, kodnik, pa se mislim dal }u te na|em u kapeluuu!

Deda @ika be{e zadremaja, poglednu gu kroz trepke, pa vu se nadra: -Ajde mori, ne lomoti po mlogo, nego, kazuj koje ima novo dom, koje rabotiv sin i sna{ka?

-Paaa…

Koje }e ima novo…

Koje }e rabotiv… ^istiv ku}u od kad si ti u bolnicu, kad ni javiv da si umreja, da je ku}a ~ista, da ni se ne smejev po selo, i da ne terav seir sas nas í

NASTAVI]E SE

37

Rot 38-43.:Rot 38-43..qxd

7/6/2017

8:12 PM

Page 1

[ETA(J)MO STAZAMA PRAVOSLAVQA!

JUN PROSTE 2017. GODINE NA SVETOJ GORI ATONSKOJ „Neka ovo mesto bude tvoje nasle|e i tvoj vrt, raj i nebo spasewa za one koji tra`e spasewe” Kirie eleison...

Kirie eleison...

Kirie eleison...

Gospode, pomiluj... djekuje Svetom O Gorom Atonskom u nedequ, 4. juna, na Pedesetnicu, na Duhove, u svim manastirima, katolikonima, skitovima, ~ak tamo na jugu, sve do KaBogorodica Mlekopitateqnica ruqe, gde se u isposnicama, na liticama podvizavaju pustiwaci.

I duhovski ponedeqak, duhovski utorak...blagoslov majke Bo`ije ~uva i nadahwuje sve wene monahe, sve posetioce, poklonike ovog jedinstvenog hodo~a{}a Wenim perivojem, tim mestom tihovawa i danono}ne molitve za sve koji su `ivot posvetili Bogu i za vasceli qudski rod.

Ovaj najve}i hram na svetu danas broji dvadeset svetogorskih manastira, dvanaest skitova, isposnice, mno{tvo kelija, ta si}u{na i skromna mesta tihovawa monaha, ~ine ovaj deo Atosa jedinstvenim jo{ od trenutka kada je Presveta Bogorodica sa Svetim Apostolom Jovanom prispela na ovaj tre}i „prst” gr~kog poluostrva Halkidikija.

Danas u ovim manastirima obitavaju i usrdno se mole pravoslavni monasi iz celog sveta: Nema~ke, Kanade, Amerike, Holandije, Libana, Sirije, Perua i sa afri~kog kontinenta. Ovaj duh ekumenizma zna~ajan je za pravoslavnu Crkvu uop{te.

Na Svetoj Gori odvijaju se posebno zanimqive aktivnosti – sveukupna obnova svetogorskih manastira koji od starih i ru{evnih zdawa obnavqaju i renoviraju se u stabilne i sigurne objekte. Veliki broj radnika, ma{ina, vozila, buka, uti~u na duhovni `ivot monaha i na wihov tempo `ivota. Posetioci iz svih krajeva sveta `ele da du`e ostanu na Svetoj Gori, pa tako uz stara zdawa ni~u i nove zgrade – konaci koji }e primati poklonike i tako jo{ vi{e ~initi da Svetogorski `ivot trpi velike promene.

Ovo su 20 svetogorskih manastira: 1. VELIKA ATANASIJEVA LAVRA – prvi svetogorski manastir, podigao ga monah Atanasije 963. godine.

2. VATOPED – Drugi po rangu svetogorskih manastira iako je osnovan pet godina kasnije od Ivirona. U wemu su `iveli i mnoge paraklise podigli Sveti Simeon i Sveti Sava, dok se gradio Hilandar.

3. IVIRON – sagra|en samo 17 godina posle Velike Atanasijeve Lavre. Podigli su ga monasi iz Gruzije.

4. HILANDAR* – Izgradio ga je gr~ki monah-svetogorac, Georgije Hilandario. Obnovili su ga Stefan Nemawa (u mona{tvu Simeon) i wegov sin Sava 1198. godine, a

38

Leskovac - ru~ak sa predsednicom RK Leskovac u manastiru je 1199. ili (1200. godine) umro Stefan Nemawa. Kraq Stefan Uro{ I je 1262. godine zna~ajno utvrdio manastir. Hilandar je najzna~ajnija na{a svetiwa na ovom par~etu neba na zemqi, na Svetoj Gori Atonskoj.

5. DIONISIJAT – Podignut je 1389. godine, kada se desio Kosovski boj protiv Turaka. „Mercedes” na{eg zadovoqstva 6. KUTLUMU[* – Sagra|en u 12. veku, nalazi se u blizini Kareje, svetogorske prestonice.

7. PANTOKRATOR – Nastao je 1270. godine, gotovo tri veka od Stavronikite koga je izgledom gotovo preslikao.

8. KSIROPOTAM – Jedan od najstarijih svetogorskih manastira. Osnovan u 10. veku.

9. ZOGRAF – Jedan istorijski izvor navodi da je podignut 919. godine.

10. DOHIJAR – Podignut je 1517. godine kao... srpski manastir Dohijar... kako pi{e u `itiju Svetog Save...

11. KARAKAL – tako|e jedan od najstarijih manastira.

Podignut u 11. veku, a obnovqen u 16. veku.

12. FILOTEJ – Podignut je krajem 10. veka na severoistoku Svete Gore koji je mnogo pomogao u gra|ewu Sveti Sava.

13. SIMONOPETRA – Podignut na visokoj, okomitoj steni blizu luke Dafni 1257. godine, na 330 metara iznad mora.

14. MANASTIR SVETOG PAVLA* - Nalazi se na zapadnoj strani atonskog poluostrva. Osnovao ga je u 10. veku sveti Pavle Ksiropotamski sin imperatora Mihajla I Ranga-

Rot 38-43.:Rot 38-43..qxd

7/6/2017

8:13 PM

Page 2

Jerisos - ~ekaju}i brod za Atos be. Vekovima je bio srpski manastir, srpske gospode iz roda Brankovi}a, brata Vuka Brankovi}a i Arsenije (Antonije) iz vrawske vlastelinske porodice Baga{. Manastir Svetog Pavla na jugu Atosa zadu`bina je Mare Brankovi} (1401. +14. 9. 1487.) }erke despota \ura|a Brankovi}a, unuke Vuka Brankovi}a, `ene turskog sultana Murata II, koja je mnogo pomagala Svetogorske manastire, posebno Hilandar, Vatoped i ovaj, Svetog Pavla. Uz pre}utnu saglasnost sultana, kome je bila po rangu druga `ena na dvoru. Nisu imali dece. Posle smrti sultana, sultanija Mara, ma}eha mo}nog Mehmeda II Osvaja~a, ~iju je posebnu naklonost u`ivala, `ivela je na imawu u Je`evu blizu Drame, na putu za Svetu Goru gde je tako imala neprekinute kontakte sa monasima Sve-

Ti}a na zadatku... pardon, brodu togorskih manastira. Upokojila se u 86. godini u Je`evu i sahrawena je u obli`wem manastiru Kosinici. Pored Poveqe koju je darivao svetogorskom manastiru Esfigmen, despot \ura| Brankovi} 1429. godine na porodi~nom portretu `ivopisani su Grgur, \ura|, Jerina i Mara Brankovi}, koja je tada imala 15. godina i to je wen jedini portret. Mo`da nije daleko dan kada }e biti potvr|eno da je i sultanija Mara posetila Svetu Goru uz saglasnost wene uprave, kao {to je to bilo dopu{teno carici Jeleni, `eni cara Du{ana, kada su, be`e}i od epidemije kuge, koja je tada satrla pola Evrope, na{li uto~i{te na Svetoj Gori!

15. STAVRONIKITA – Sagra|en i uzdignut 330 metara iznad mora stoji od 10. veka. Obnovio ga je srpski despot Jovan Ugqe{a.

16. KSENOFONT – Osnovan u 10. veku. U 16. veku najve}i broj monaha su bili Srbi.

17. GRIGORIJAT – Ovaj „srpski” manastir sagradio je u 14. veku prepodobni Grigorije Srbin.

18. ESFIGMEN* – osnovan u 10. veku. Najbli`i na{em Hilandaru. ^uva povequ Despota \ura|a Brankovi}a, izdatu u @i~i, 1429. godine.

19. SVETI PANTELEJMON – Nastao po~etkom 19. veka, poznat kao Rusikon, u kome je `ivelo i 1800 monaha.

Vi{e puta je paqen, posledwi put 1968. godine. U ogromnoj trpezariji naspram ulaza u katolikon, na zapadnoj strani, sagra|enoj 1892. godine mo`e istovremeno da ru~a hiqadu qudi. U posledwe dve decenije Sveti Pantelejmon je arhitektonski obnovqen a bratstvo broji oko stotinu monaha, samo {to, pri~aju poznavaoci svetogorskih prilika, oni poreklom iz Ukrajine broj~ano potiskuju Ruse, i ovaj ruski manastir sve vi{e postaje ukrajinski!

I to pitawe je, ka`u, Vladimir Putin postavio svetogorskoj i manastirskoj upravi tokom svoje posete Kareji i Svetom Pantelejmonu, u maju 2016. godine.

20. KONSTAMONIT – Osnovan u 11. veku i podignut na jugoisto~nom delu Atosa. * Manastiri u kojima smo bili, boravili... ..........................................................................................................

Delovi dnevnika (Haxi Du{an Glu{ac) sa pokloni~kog putovawa na Atos: Na ovo toliko `eqeno i do~ekano hodo~a{}e po{li ~lanovi Male redakcije ~asopisa „Srpski Rotar”: HAXI DU[AN GLU[AC (1948) TRIVKO TI]A SAVI] (1949) NIKOLA MANDI] (1953) MILAN GLU[AC (1983) Petak, 2. jun 2017. godine Polazak iz Beograda – Nikolinim „mercedesom”... Nikola i Ti}a, pa po Haxiju i Milana, preslo`ili prtqag i u 11,20 ...~etiri mladi}a krenula iz Medakovi}a...

Oko 14,30 stigli u Leskovac. Do~ekala nas Dragoslava Spasi}, predsednica Rotari kluba Leskovac i zajedno oti{li na ru~ak u presti`ni restoran ABC u centru grada.

Oko 16 krenuli put juga.

Stigli u \ev|eliju (Makedonija) oko 21, ve~erali u lepoj ba{ti i preno}ili u motelu VARDAR. Subota, 3. jun 2017. godine Jerisos (Gr~ka) – smestili se u 1/4 apartmanu CORALI koji je jo{ u Beogradu rezervisao Ti}a.

Nova zgrada, bili smo prvi gosti u ovoj sezoni. Kupawe i sun~awe u ~istom i kristalno plavom moru.

Dooobrooo, Milan je video jednu meduzu...

Uve~e se odvezli do Uranopolisa (oko 15 km), pro{etali, sedeli u ba{ti, pivo, kola, gledali delove utakmice finala Lige {ampiHilandar - ~empresi ona Real Madrid : Juventus, jo{ dok je bio rezultat 2:1.

Po~ela ki{a...

Vratili se u Jerisos, nastavak gledawa utakmice do kraja (4:1), blaga ve~era, spavawe...

Nedeqa, 4. jun 2017. godine Veliki hri{}anski, pravoslavni praznik – Pedesetnica, Duhovi. Haxijin imendan.

39

Rot 38-43.:Rot 38-43..qxd

7/6/2017

8:13 PM

Page 3

Prevoz minibusom do raskrsnice za manastir Esfigmen i sa prtqagom (torbe, ran~evi, kese) krenuli put manastira... po `e`enom suncu...

Smestili se na drugom spratu u sobu broj 31, sa pet kreveta (u Hilandaru je bila soba broj 13, sa sedam kreveta).

Prozor – pu{karnica sa pogledom na more i spavawe uz {um talasa, glasove golubova, galebova, morskih lasta i no}u, slepih mi{eva. Soba sa petrolejkom na stolu, jer manastir nema struju. Ni toplu vodu. Gostoprimac monah Simeon je na{a stalna veza dok smo u manastiru. I naravno, doma}in koji kuva odli~nu kafu, ima sve` ratluk i hladnu rakiju.

Manastir Esfigmen (naziv: ste{wen ...izme|u brda) je manastir na Svetoj gori, koji je u hijerarhiji svetogorskih manastira na 18-tom mestu. Sme{ten je u isto~Hilandar - originalni grb Nemawi}a u zidu crkve Rano ujutro odvezli se do luke u Jerisosu, Nikola parkirao „mercedes”, ukrcali se na brod „Panagija” u 8,35, prethodno uzeli diamontirione – paso{e potrebne za boravak na Svetoj Gori.

Stigli posle 50 minuta plovidbe u hilandarsku arsanu, gde nas je ~ekao manastirski minibus i odvezao u Hilandar.

Ponedeqak, 5. jun 2017. godine Duhovski ponedeqak... Manastir Hilandar.

Ustajawe oko pola tri ujutro. Tada po~iwe dan na Svetoj Gori. Jutarwa slu`ba i liturgija trajala tri sata.

Posle ru~ka (~itaj: doru~ka), obi{li smo manastirsku portu koja je lepo ure|ena iako je jo{ gradili{te. Sli-

Esfigmen - ima li vode po `e`enom Suncu

Hilandar - ispred pirga kraqa Milutina kali smo se ispred loze Svetog Simeona i Savinog bunara iza centralne crkve.

Ovaj bunar nije nikada presu{io i ka`u, kada iz wega jednom popije{ vodu, stalno si `edan i uvek joj se vra}a{.

Nikola i Milan su vi{e puta pili vodu sa ovog bunara dok nismo po{li do manastira Esfigmen po `e`enom suncu i vrelini. Primqeni doma}inski, odmorili se, poslu`eni hldnom vodom, ratlukom, kafom i ~a{icom rakije.

Gostoprimac je bio monah Simeon, Srbin. Do~ekali nas i monasi, Srbi: Sava i Avakum.

Dobili blagoslov za tri no}i boravka u ovom manastiru koji je najbli`i Hilandaru. Pro{etali se do hilandarske arsane i vratili u manastir.

Utorak, 6. jun 2017. godine Duhovski utorak... Jutarwa liturgija trajala 4,5 sata (od 5 do 8,30).

Ru~ak i odlazak za Esfigmen.

40

nom delu Atonskog poluostrva. Osnovan je u 10. veku. Saborni hram (po~etak 19. veka) posve}en je Vaznesewu Gospodwem.

Antonije Pe~erski se zamona{io ovde.

Od 1821. do 1832. godine nije postojao kao manastir, jer su otomanske vlasti zaposele mana- Dobrodo{lica u Esfigmenu stirske zgrade i koristile ih za svoje potrebe tokom Gr~kog ustanka za nezavisnost.

Godine 1974. bratstvo manastira odbija da pomiwe ime Carigradskog patrijarha, optu`uju}i ga za ekumenizam, pre svega zbog sastajawa sa rimskim papom.

Godine 2005. uspostavqena je kanonski priznata zajednica manastira, koji ima pravo na posed manastira.

Biblioteka manastira sadr`i 372 originalnih rukopisa (75 u pergamentu) i 8000 {tampanih kwiga.

U riznici se nalazi i poveqa \ura|a Brankovi}a, izdata u @i~i, 1429. godine. Na woj se nalazi i porodi~ni portret Brankovi}a (Grgur, \ura|, Jerina i Mara, kada je imala 15. godina i ovo je wen jedini portret). Manastir se od 1988. godine, zajedno sa ostalih devetnaest svetogorskih manastira, nalazi na UNESKO-voj listi svetske ba{tine u sklopu spomenika sredweg veka objediwenih pod za{ti}enom celinom - Planina Atos.

Ziloti ili revniteqi je naziv verskog pokreta u pravoslavqu, poznatog i kao istinito pravoslavqe ili zilotizam, ~ije je sedi{te u manastiru Esfigmen na Svetoj gori. Kanonske pomesne pravoslavne crkve sma-

Rot 38-43.:Rot 38-43..qxd

7/6/2017

8:14 PM

Page 4

traju ih pravoslavnom fundamentalisti~kom sektom. @ive uglavnom izolovano u posebnim mu{kim ili `enskim manastirima i ne mire se, kako tvrde, sa „ekumenskim ujediwewem” svih hri{}ana u jednu Crkvu, za {ta optu`uju kanonsku Pravoslavnu crkvu. Zilotizam se odvojio od kanonskog Pravoslavqa po pitawima ekumenizma i reforme kalendara.

Sreda, 8. jun 2017. godine U manastiru va`i druga~ije ra~unawe vremena, traje druga~ije bogoslu`ewe, pa tako nismo stigli na jutarwi ru~ak koji je bio skoro u podne, a mi smo ve} bili na putu za hilandarsku arsanu i pirg Hrusija.

Pirg Hrusija Podigao ga je sveti srpski kraq Milutin izme|u 1300. i 1302. godine. (monasi su govorili: „Ceo `ivot nam je na moru i od mora”...i zato im je bio potreban pirg.), uz koji je kupio i poklonio manastiru Hilandaru deset hektara vinograda sa kojih se i danas koristi gro`|e sorte „Vranac”, za proizvodwu liturgijskog vina koje se slu`i u svim manastirima na Svetoj Gori i pravi se po drevnoj recepturi jo{ iz vremena egipatskih faraona!

Milutinov sin, kraq Stefan De~anski je krajem 14. veka unutar pirga sagradio crkvu posve}enu Svetom Vasiliju. U pirgu se ka`u, planira `ivot novog bratstva, a tu }e boraviti i studenti Bogoslovije. Danas u crkvi obitava i `ivopi{e ikone jedan hilandarski monah.

Kratko kupawe u moru, u pli}aku, na divnoj maloj pla`i, iza pirga koji se malo vidi. Odmah blizu table na kojoj su oznake - zabraweno kupawe i plivawe!

A bilo je i daqe ...`e`eno sunce...

Stigli na ve~erwe bogoslu`ewe, ru~ak... polegali, umorni od minulog dana... ^etvrtak, 8. jun 2017. godine I daqe smo u dragom Esfigmenu. Detaqniji obilazak crkve, posle bogoslu`ewa, celivawe svetih mo{tiju, a monah u oltaru se molio za na{e zdravqe i Milana, Nikolu i Haxiju ponaosob blagosiqao uz celivawe krsta.

Nikola i Milan obi{li crkvu Svetog Teodora u blizini manastira, na obali, na putu za manastir Vatoped i – (o)kupali se! U moru, naravno!

Karuqa - isposnice (Srbi li ste bra}o, e... I postradavali ste kao {to mi sada postradavamo...)

Petak, 9. jun 2017. godine Posle jutarweg bogoslu`ewa i ru~ka, sa~ekali minibus (beli „mercedes”) koji nas je prevezao do hilandarske arsane Jovanica... sa~ekali brod „Sveta Ana” i pored manastira Zograf, Konstamonit, Dohijar, Sveti Pantelejmon, Ksiropotam uplovili u najve}u Svetogorsku luku Dafne.

Sa~ekali taksi - minibus i prevezli se u 12 km udaqenu Kareju, glavni grad ove mona{ke dr`ave.

Smestili se u gr~ki skit Svetog Andreja koji je bio ruski do 1902. godine.

Pro{etali Karejom, posetili isposnicu Svetog Save Srpskog, Protat, Protatsku {kolu, obi{li manastir Kutlumu{, celivali svete mo{ti u crkvi Svetog Alimpija Stolpnika.

Kareja je naseqe na planini Atos na poluostrvu Halkidiki u severnoj Gr~koj. Glavni je grad i sredi{te Autonomne mona{ke dr`ave Sveta gora.

Kareja je mona{ki gradi}, svojevrsna prestonica i duhovni centar Svete gore ve} du`e od jednog milenijuma.

Sama re~ „kareja” u prevodu zna~i „orah”, kojih ima mnogo u okolini grada. Nalazi se na samoj sredini poluostrva, na severoisto~nim obroncima Svete gore, na isto~noj strani, oko 500-600 metara iznad mora.

U Kareji se nalazi Protat, u kome se ostvaruje vrhovna samouprava i sud, a u gradu se nalazi i upraviteq.

Subota, 10. jun 2017. godine Iz Kareje se taksi – minibusom prevezli do luke Dafne i brodom „Agia Ana” – Sveta Ana) doplovili do manastira Sveti Pavle na jugu Atosa.

Manastir Sveti Pavle - luka Po povratku, Nikola, Milan i Haxija obi{li rusku crkvu Svetog Antonija koja se nalazi na brdu iznad manastira. Predivan pogled na manastir, okolinu, more, pu~inu... Monah Simeon, na{ doma}in, podario je tri litra manastirskog maslinovog uqa uz sveto miro i vodicu. ^ime li smo to zaslu`ili?

U Dafni se nalaze prodavnice, suvenirnice, gostionica i svetogoska carina i policija.

Dafne je tranzitno mesto, odakle se autobusima odlazi u Kareju ili nastavqa daqe brodom za manastire koji su daqe u nizu do Karuqe u podno`ju planine Atos.

Brodovi u dolasku do luke Dafne pristaju u luke svih manastira posebno u plovidbi od Uranopolisa. Manastiri koji nisu na samoj obali kao {to su Dohijar, Ksenofont i Pantelejmon imaju svoje luke, kao {to je Jo-

41

Rot 38-43.:Rot 38-43..qxd

7/6/2017

8:14 PM

Page 5

Za vas {etali i snimali Trivko Ti}a Savi}, Nikola Mandi}, Milan i Haxi Du{an Glu{ac Kre}emo put granice, gde stajemo u \ev|eliji i ve~eramo u ve} znanom motelu VARDAR. Ovog puta to je bila vru}a jagwetina sa ri`om (!), salata, pr`eni krompiri}i... Da, i rakija, pivo, kola...

Ponedeqak, 12. jun 2017. godine U ranim jutarwim ~asovima, umorni...~etiri mladi}a sti`u do Medakovi}a... gde izlaze Haxija i Milan. I jo{ malo daqe, do Novog Beograda, odakle su Nikola i Ti}a po{li i svi zajedno krenuli put Svete Gore Atonske í

Na brodu - ono je manastir... ili skit vawica Hilandarska luka i luke manastira Zograf i Konstamonit. Dafne je i luka manastira Ksiropotam s obzirom da je u neposrednoj blizini Dafne pored puta za Kareju.

Plovili pored gr~kog manastira Simonopetra (nekad je bio srpski – zadu`bina Mrwav~evi}a), Grigorijata, Dionisijata...

Do~ekao nas je mladi monah, Srbin, smestili se... Za poslu`ewe hladna voda, ratluk, rakija, kafa... Soba sa krevetima na sprat, osam kreveta. Broj sobe je 2A. Manastir izvanredno ure|en, ~ist. Zadu`bina je Mare Brankovi} (1401. +14. 9. 1487.) }erke despota \ura|a Brankovi}a, unuke Vuka Brankovi}a, `ene turskog sultana Murata II, koja je mnogo pomagala Svetogorske manastire, posebno Hilandar, Vatoped i ovaj, Svetog Pavla.

Uz pre}utnu saglasnost sultana, kome je bila po rangu druga `ena na dvoru.

Ti}a i Milan sa grupom bili na Karuqi, krajwem jugu Atosa, gde su videli isposnice u kojima tihuju monasi. Jedan od wih je tu ve} punih – 40. godina!

Da bi se videla jedna isposnica, potreban je oprezan silazak niz drvene stepenice i dr`awe (gr~evito) za lanac, konopac...

Videli su Novi skit, skit Svete Ane. Skit Karuqa se nalazi na mestu nekada{we kelije Stefana Karuqskog, srpskog starca poznatog jo{ i kao Papa-kraq. Ovaj podvi`nik boravio je preko 40 godina na ovom mestu, da bi se potom preselio u manastir Slanci kod Beograda, gde se upokojio 2001. godine. Na mestu wegove izgorele kelije sada je lep skit sa crkvom posve}enom Svetom Savi. Nastojnik skita je otac Atanasije, Rus. Nedeqa, 11. jun 2017. godine Posle jutarwe liturgije i ru~ka, brodom „Sveta Ana” plovimo ka Uranopolisu, zavr{avaju}i ovo na{e vi{ednevno hodo~a{}e.

Snimamo dok plovimo pored manastira Dionisijat, Grigorijat, Simonopetra, u luci Dafne na kratko izlazimo da bi se obavile carinske formalnosti. Dan obla~an, po~ela je i ki{a. Slede Ksiropotam, Sveti Pantelejmon, Ksenofont, luka Jovanica i kona~no na vidiku ugleda se Uranopolis sa prepoznatqivim pirgom. Uzimamo taksi koji nas vozi do Jerisosa gde u luci strpqivo ~eka „mercedes”. Prepakujemo prtqag i kre}emo put Kakova, hilandarskog metoha, gde Haxija slika kapelu koju je svojevremeno divno oslikao na{ poznati fresko i ikonopisac Dragomir Ja{ovi} – Ja{a. No, freske su o{te}ene, vreme i morski vazduh pun soli ~ine svoje...

42

NASTAVI]E SE

PRIJATEQI OKO MONA[KE TRPEZE Po povratku sa vi{ednevnog boravka na Svetoj Gori a sabiraju}i utiske i do`ivqaje, razmi{qao sam o tome kako da se svojim prijateqima i saputnicima „svetogorcima“ makar malo odu`im za svu dobrotu i podr{ku koju mi pru`i{e pre i tokom ovog pute{estvija.

Sagledavaju}i mogu}a re{ewa, svoje skromne mogu}nosti i ume}e, odlu~ih da ih pozovem na ru~ak „a la manastir Hilandar” kako bi se ponovo okupili oko mona{ke trpeze i jo{ jednom pro{li kroz mnogobrojne

Rot 38-43.:Rot 38-43..qxd

7/6/2017

8:18 PM

Page 6

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KO NE ZNA - U „ROTARU” DOZNA

1

OZNA je odmah posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bila: A) Oznaka za narodnu administraciju B) Odred za narodnu agronomiju V) Odeqewe za za{titu naroda

2

Engleski alfabet je najzastupqenije pismo na svetu na Internetu. Drugo je: A) kinesko pismo B) srpska }irilica V) ruska }irilica

3

Kaki, acerola, rambutan, karambola, marakuja, timbo, durian, dakta, mandeq... Ovo su nazivi za: A) grupu ostrva u Atlantskom okeanu blizu Afrike B) ju`no vo}e V) jela iz kuhiwe zemaqa Ju`ne Amerike

4

Jedini prestoni grad na svetu u ~ijoj su blizini granice dve dr`ave je: A) Brazavil B) Bamako V) Bratislava

5

Stanovnik Vaqeva je: A) Vaqevac B) Vaqev~anin V) Vaqanac

RE[EWE KVIZA: 5A 4V Bratislava, glavni grad Slova~ke, je jedini grad na svetu koji se grani~i sa dve dr`ave, Austrijom i Ma|arskom. Danas granice grada prostiru se gotovo do dr`avne granice sa ovim zemqama.

Od Be~a je udaqena oko 60 kilometara i pre Prvog svetskog rata bila je povezana elektri~nim tramvajem koji je spajao weno predgra|e sa prestonicom carevine.

3B 2V 1V OZNA - Odeqewe za za{titu naroda je bila kontraobave{tajna slu`ba NOVJ u Drugom svetskom ratu u Jugoslaviji i FNRJ. Ustanovqena je 13. maja 1944.godine nare|ewem Josipa Broza Tita, a marta 1946. godine reorganizovana je u Upravu dr`avne bezbednosti (UDBA) i Kontraobave{tajnu slu`bu (KOS) Jugoslovenske armije. Septembra 1943. godine, pri Vrhovnom {tabu NOVJ, formiran je Odsek za za{titu naroda, a 13. maja 1944. godine naredbom Vrhovnog komandanta NOVJ Josipa Broza Tita formirano je Odeqewe za za{titu naroda - OZNA, kao jedinstveni organ celokupne obave{tajne i kontraobave{tajne organizacije. Za na~elinka OZNE tada je postavqen Aleksandar Rankovi}.

dogodov{tine koje pro`ivesmo tokom ovog pokloni~kog putovawa.

Kao doma}in tj. gostoprimac (arhonitiki) sebi sam u zadatak stavio da trpeza bude {to autenti~nija a da kompletan do`ivqaj odi{e onom atmosferom koja nam se toliko dopala u svim manastirima koje posetismo.

Zadatak nije bio nimalo lak s obzirom da su gosti na ru~ku (i ocewiva~i ukupnog utiska) bili: Haxi Du{an Glu{ac, izbirqiv na pi}u, Trivko Ti}a Savi}, sve voli ali ima visoke kriterijume, Milan Glu{ac, sve jede i ne `ali se, a najvi{e voli Mek, Du{an Joksimovi}, sve to probao u aran`manu jednog Grka - pre 20 godina, Luka Mandi}, mo`e sve da jede ali preferira svetovno „pragwe”, doma}i ro{tiq i picu.

Druga pote{ko}a je bila obezbediti namirnice i drugo poslu`ewe koje je uobi~ajeno za manastire na Svetoj Gori, pripremiti i servirati jelo na na~in kako se to u manastirima ~ini.

Gostoprimac se potrudio i evo kako je sve teklo: Gosti su do{li u adekvatnom „dres kodu” koji je podrazumevao duge rukave i nogavice, tamnije boje, bez vidnih obele`ja drugih marki ili simbola na ode}i (osim diskretnih Rotarijanskih) i sa dobrom verom da }e u krugu prijateqa sa velikom rado{}u evocirati uspomene na najzanimqivije detaqe sa ovog putovawa.

Kao {to red nala`e, prvo su poslu`eni ratlukom, ~a{om hladne vode, kafom i rakijom (uzo). Po Haxi Du{anovoj `eqi, bile su tri vrste ratluka (sa orasima, od ru`e i sa limunom) a po Ti}inoj `eqi pila se Prolom voda. Za kafu niko nije mario a u ponudi je bila „turska”, „gr~ka” ili „doma}a” ali je zato uzo bio dobro prihva}en od svih.

Tako je gostoprimac polo`io prvi deo ispita a onda se selo za ve} postavqenu trpezu, gde je bio poslu`en obrok koji nam se najvi{e dopao tokom boravka u Hilandaru i to: Glavno jelo: boranija, sa prilozima od feta sira sa origanom i maslinovim uqem, ~etiri vrste gr~kih maslina, krastavac salatom, paradajz salatom i ra`anim hlebom (nisam na{ao mona{ki hleb u „Hleb i kifle” – prodao se!).

Pilo se crveno vino (crnogorsko, zbog Joksimovi}a) i hladna voda iz staklenih bokala a jedino odstupawe od mona{kog reda je bila koka – kola za Haxi Du{ana. On ina~e slabo pije i vodu (ima dovoqno u kolenu, ka`e) pa nismo hteli da ga nepotrebno izla`emo isku{ewima odricawa od omiqenog mu pi}a.

Kako su posle obroka svi konstatovali da je hrana odli~no pripremqena, ukusna i gotovo autenti~no poslu`ena, te da je sve bilo ba{ kao u mona{koj trpezi, verujem da }e opet do}i jer je gostoprimac obe}ao slede}e dru`ewe uz trpezu „a la manastir Esfigmen”.

Naravno, ono o ~emu se pri~alo i smejalo za trpezom, sazna}ete u narednim brojevima „Srpskog Rotara”. Uz obiqe fotografija i filmskih zapisa, kroz Svetu Goru }e vas voditi i provesti Haxi Du{an, Ti}a, Milan i Nikola í S verom u Boga i dobre qude, pozdravqa vas va{ Nikola Mandi}

43

Rot 44-45.:Rot 44-45..qxd

7/6/2017

8:20 PM

Page 1

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

PRIZOR S KRAJA POSLEPODNEVA JEDNOG KI[NOG APRILSKOG DANA A ja.

Ja povla~e}i rajsfer{lus.

Razmaknuv{i porube od sivog flanela. [kripawe noktiju po najlonu, dok tra`im lasti{.

Osloba|aju}i svoj. Pu{taju}i da {ibne uspravan poput okresanog drveta. Ja saviv{i glavu ANI SOMON i spustiv{i usne na rozikasto(Annie Saumont, bledoqubi~asto blistavilo 16. 3. 1927. – 31. 1. 2017.) zaobqeno napeto napuklo, na francuska vr{ak. kwi`evnica, napisala Ja obaviv{i ruku. Oko tvog. je nekoliko romana i Blagost. Blaga ~vrstina. Ruka brojne zbirke kratkih sawala~ka potom zahtevna, pri~a, od kojih je pomamna. Jo{ bla`a, jo{ zbirka KADA ~vr{}a. I vatrena. Na. Tvom.

BISMO IH UBILI, Vani vetar. Vani ki{a. U 1981. godine dobila sobi, uz ~asovnik na kaminu, Gonkurovu nagradu izme|u broj~anika sa krilatim za novelu. amorima i korpice pune sitni{a, pismeno obave{tewe iz banke da slu`ba zajma ne}e vi{e tolerisati nikakvo zaka{wewe u pla}awu rata.

Ja naga.

Ti gurnuv{i prste u moju. Prekopavaju}i jezikom, istra`uju}i, tragaju}i za jezerima. Gube}i se u mojim mo~varama. Li`u}i, lo~u}i. Ja neizmerno otvorena i neobuzdana. Najednom smirena. Mirno more, Ti rekav{i Da da, tako. Ruka, moja, nalaze}i. I dugo prstom glade}i prstenastu izbo~inu ispod glavi}a. Na tvom. Koji uzdrhta. Koji nabreknu jo{ mal~ice. I ti dah}u}i, stewu}i.

Urlaju}i.

Ne. Ja. Uzburkana.

Olujno more.Tvoja povijena le|a i bedra koja trepere, i ti opet ka`e{, Da tako. Oh da. Ti ka`e{. Jo{.

Ogroman nabrekao pulsiraju}i uzdrhtao. Tvoj. Divan, Veli~anstven.Ti ka`e{, uzmi, sisaj. ^ekaj. Aaaah.

Gutam. Slankasto je.

Vi{e ne znam pitam se. Jesam li stavila soli u stju (recept iz Isto~ne Engleske).

A da nisam zaboravila da dodam lovorovog lista.

Dobro: telefon.

Halo? A ti si, mami. Mislila sam da je @an. Da, na putu. Da, mnogo. Banka nam je odbila drugo prekora~ewe kredita, ne vidim kako }emo uspeti da se izvu~emo.

Naravno da pu{ta da ga izrabquju ali nada se da }e dobiti unapre|ewe. Slu{aj, zauzeta sam. Ako ho}e{, zva}u te. I{~itavam jedan dosije. Za @ana. Neki izve{taj koji su mu hitno tra`ili. Treba da se koncentri{em. Vrlo delikatan posao. Trudim se da mu pomognem, normalno je. A jo{ mi je i ne{to na vatri, za ve~eru. Neko englesko varivo. Da to je. U redu. Malo kasnije. Obe}avam. ^im zavr{im.

Kada sam imala sedam ili osam godina ona mi je ponavqala, mama, dok sam se kupala, da tu ne treba da se dira. Govorila je: To nema imena. A ono {to si videla neki dan me|u nogama malog Pola ni to nema imena.

44

U kuhiwi, jedan lagani obla~ak pare di`e se iz {erpe na tihoj ringli.

U sobi, ja. Ispru`ena na tebi. Po{to sam svukla pantalone niz sna`ne mi{i}e (svakodnevni xoging, nesumwivo). Po{to sam, oh, propustila da skinem obu}u.

Ustaju}i. Vuku}i. Baciv{i ~izme, bing bang, u neko }o{e prostorije. Zatim ti i ja, brzo ponovo ko`a uz ko`u, zgwe~ena trava. Sve`ina. Opeklina. Blagost. Bol. Naslada.

Ludilo.

Tvoj u mojoj.

Tvoj: xilit {kropilo patka alatka buxa mu{tikla burgija bu{ilo frulica ukrutilo lilihip batina sredwak paquska kara ili kita ili |oka ili mi{ko pevac piton metak pajser stvar~uga vo}ka mo}no kopqe dvorska luda i sveti duh od ~ak{ira mali{a.

Moja: pukotina {ubara stiska~ica hvata~ica vla`na {koqka ili cvet riba ribica minxa ronxa runduqa ~ekiwa ma~kica tre{wica breskvica mica xbun zevalica rerna furuna jama }orka crna qubi~ica ili bo`anska brazda mala. Tvoje ~udo i moja gordost.

Ovo u tome. I dva razbacana tela, guzovi i dojke i ruke i noge, obline ramena i udoline bedara a zatim ostalo, obr}u}i se, planete sateliti.

Dobro: opet telefon.

Neka zvoni. On, mo`da. Ko bi rekao. U redu je.

Upalilo mi je za onaj posao. Kako si, qubavi. Sutra se vidimo. Izvu}i }emo se.

Ti rasprsnut u milione sunaca.

Ja beskrajna pra{ina zvezda.

Dobro.

Ovoga puta je zvono na vratima.

Oh. Kliwa. Zaboravila sam.

Sukwa i xemper navu~eni navrat-nanos. Zacakqene butine. Ra{~upana kosa. Papu~e.

Mama, gde si ti da do|e{ po mene u {kolu? Ali rekla si! I sav sam mokar da zna{.

Stisli bismo se nas dvoje pod jedan ki{obran. ^ija je ono kabanica tamo oka~ena? [ta te briga. Uzmi svoje dve kifle i idi da se igra{ kod @ijua na tre}em. Ja moram da zavr{im svoj posao.

Do|i kad @ijuova mama bude rekla da je vreme za ve~eru.

U {koli smo imali lekarski pregled. Mama, ostali u {koli ka`u da je meni ona stvar suvi{e mala, a onda, to se ne zove ni resa a ni kiki. A kod curica, to ti nije nikakva cica. [to si ti meni rekla? To se zove kako god ho}e{. Vide}emo kasnije. Hajde idi da se igra{.

Ti. U kupatilu. U flanelskim pantalonama. Bri{u}i grudi @anovim bade-mantilom. Zakop~avaju}i ko{uqu koju si bacio na plo~ice u grozni~avoj `urbi po~etka, ve`u}i zgu`vanu kravatu. Ponovo postaje{ neznanac koji me je malopre pratio na ulici kada sam i{la po hleb.

Ti i tvoj. Ja i moja. Mo`da zauvek razdvojeni. Obi~na pri~a u kojoj se na izgled ni{ta nije dogodilo.

Tek iz kuhiwe dopire kiselkasti miris stjua koji zagoreva í (Prevela s francuskog Vesna Cakeqi} – MODERNA SVETSKA MINI PRI^A, izdawe: Ra{ka {kola, 1996. godina)

Rot 44-45.:Rot 44-45..qxd

7/6/2017

8:20 PM

Page 2

POEZIJA MIZERA Za studentesu, Idu Lotringer - Be~.

U revoluciji. 1918.

Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko na{eg vrta bednog, feweri.

Da l no} na tebe svile prospe?

Jesi li se digla me|u gospe?

Gde si sada Ti? Voli{ li jo{ no}u ulice, kad bludnice i feweri stoje pokisli?

A rage mokre parove vuku, u kolima, ko u mrtva~kom sanduku, {to {kripi.

ko u~eni.

Ka`e{ li nekad, iznenada, u dobrom dru{tvu, jo{ i sada, na ~ijoj strani si?

O, da l se se}a{ kako smo i{li, sve ulice no}u obi{li, po ki{i?

Se}a{ li se, no}ne su nam tice i lopovi, i bludnice, bili nevini.

Stid nas be{e domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti. U srcu ~ujem gri`u mi{a, a pada hladna, sitna ki{a.

Gde si sad Ti?

Da nisi sad negde nasmejana, bogata i rasejana, gde smeh vri?

O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti.

BROD Da ovaj brod hod ovaj da da ovaj bol prebrodimo Da ovaj hod bol ovaj da da ovaj brod prebolimo Da ovaj bol brod ovaj da da ovaj hod potopimo Mak Dizdar (17. 10. 1917 – 14. 7. 1971.)

Milo{ Crwanski (26. 10. 1893 – 30. 11. 1977.)

O, ne voli, ne voli ni{ta, ni kwige, ni pozori{ta,

QUBAVNA PESMA Po{to me nikada nisi voleo Da bi me dr`ao za ruku Il' odveo na more U neku daleku luku, Da me hrani{ prstacima, Da mi ubere{ morsku zvezdu, Da se spu{tamo niz ulicu Sa tvojom rukom na mom struku Da hoda{ sa mnom do crkvice Svetog Ilije Na nekom gr~kom ostrvu Ili na kopnu, ako ti je milije I po{to nikada nismo imali pla`u Ni na{ sto u omiqenoj kafani I po{to hroni~ari uglavnom la`u Ni uspomene sa letovawa Ni sa zimovawa Herbarijum bez cve}a i bez lokvawa I po{to se moji smrznuti prsti nikada nisu grejali U tvom xepu, U dugim {etwama na keju I po{to ti moje {ale nisu bile sme{ne Dok im se svi drugi smeju I po{to sada Odjednom, posle toliko vremena Odjednom, posle toliko vremena Kada ionako vi{e ni{ta nije sme{no @eli{ da zna{ Kome sam posvetila onaj sonet lawski I da li me jo{ uvek op~iwava Crwanski I da li sve ovo ima s tobom neke veze Bar malo Jer vidim da ti je stalo Hajde da ne izigravamo Engleze: Sve {to sam ikada uradila bilo je zato [to me nisi mogao voleti onda

Kada sam ~eznula Da hoda{ sa mnom do crkvice Svetog Ilije Na nekom gr~kom ostrvu Ili na kopnu, ako ti je milije, Tako da zna{ da si sa mnom bio U svim pesmama U kwigamaU brigama U tortama U akvarelima I drugim bojama U porubima na haqinama U svim blizinama I daqinama U razgovorima U jezerima i morima, U usponima I u stvarala~kim krizama Izvor inspiracije I eufemizama, Ubila te I qubila I ponovo o`ivela Da bih te srela Na kraju neke pri~e Ili za potrebe male strofe Stavqala sam ti ta~ke Zareze I apostrofe, Ni{ta ne krijem, I nemam, stvarno nemam za ~im da `alim Jer, ja sam hodo~asnik I qubav je moj Jerusalim.

Mirjana Bobi} Mojsilovi} (29. 6. 1959.)

45

Rot 46-47.:K 4.qxd

46

7/6/2017

8:22 PM

Page 1

Rot 46-47.:K 4.qxd

7/6/2017

8:23 PM

Page 2

MESECOSLOV

AVGUST 2017.

Ovo je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih Klubova SVETSKA NEDEQA DOJEWA (prva nedeqa u avgustu) SVETSKI DAN NAPU[TENIH @IVOTIWA (tre}a subota u avgustu) EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA (klizni datum avgust – septembar)

1

[VAJCARSKA - OSNIVAWE KONFEDERACIJE (1291.)

ME\UNARODNI DAN PRIJATEQSTVA

2

BJR MAKEDONIJA – ILINDEN (1903.)

3

ROTARI KLUB LOZNICA osnovan 2010. godine

4

1881.

U Seviqi, [panija, zabele`ena je temperatura od 50 C.

5

1718.

Bitka s Turcima kod Petrovaradina posle koje je Eugen Savojski osvojio i Beograd.

6 7 8

DAN HIRO[IME ME\UNARODNI DAN OSOBA KOJE SU PROMENILE POL

1832.

Ro|en je srpski pesnik i slikar \ura Jak{i}, najizrazitiji pripadnik romantizma u srpskoj kwi`evnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka.

Bio je u~iteq u mnogim mestima u Srbiji i predavao je crtawe u Kragujevcu, Po`arevcu, Jagodini, Sumrakovcu.

9

ME\UNARODNI DAN SIROMA[NIH

ME\UNARODNI DAN DOMORODA^KOG STANOVNI[TVA ME\UNARODNI DAN PIVA (od 2007. godine, svaki prvi petak u avgustu)

10

1878.

Ukaz o ustrojstvu Vojnog muzeja u Beogradu izdao je srpski knez Milan Obrenovi}.

11

2004.

Na ivici kosmosa u Mle~nom putu, otkrivena je velika „crna rupa”, ~ija je masa nekoliko puta ve}a od Sunca.

12

GODI[WICA @ENEVSKE KONVENCIJE

ME\UNARODNI DAN MLADIH

13

ME\UNARODNI DAN LEVORUKIH OSOBA

14

1457.

Gutembergova {tamparija u Majncu izdala je prvu {tampanu kwigu u boji, Psaltir.

15

1057. Poginuo je {kotski kraq Makbet, ~iji je `ivot inspirisao engleskog pisca Vilijama [ekspira da napi{e jednu od svojih najpoznatijih drama.

1926.

Umro je ameri~ki glumac Rudolf Valentino.

16 17

REPUBLIKA INDONEZIJA - DAN NEZAVISNOSTI (1945.)

ROTARI KLUB JAGODINA ~arterovan 2004. godine

1939.

Slavni nau~nik Nikola Tesla naru~io je od vajara Ivana Me{trovi}a da mu izradi bistu. Me{trovi} je tek 1952. godine na osnovu fotografija i se}awa na velikog nau~nika uradio Teslinu bronzanu bistu koja se ~uva u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

18

19

SVETSKI DAN FOTOGRAFIJE

SVETSKI DAN HUMANITARNIH RADNIKA DAN MA\ARSKE (naziv od 1. 1.

2012.) – DAN SVETOG STEFANA (National DaÚ)

20

ME\UNARODNI DAN GA\AWA PARADAJZOM (od 1945. godine, festival „La Tomatina”, Bunol kod Valensije, [panija)

26

REPUBLIKA MOLDAVIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

27

ROTARI KLUB SOMBOR osnovan 1999. godine ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ – DAN NEZAVISNOSTI (od Brazila 1828.)

28

1526.

Vi{e od 100.000 Turaka pod komandom sultana Sulejmana II porazilo je kod Moha~a za mawe od dva ~asa oko 30.000 Ma|ara, ~ime je nestala Ugarska kao samostalna dr`ava. U bici je poginulo ~ak 24.000 ma|arskih vojnika, ukqu~uju}i i ugarskog kraqa Lajo{a II.

29

30

ME\UNARODNI DAN NESTALIH LICA

31

ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD osnovan 1999. godine

1690.

Austrijski car Leopold I dao je Srbima u Austriji povlastice – slobodu veroispovesti, pravo izbora arhiepiskopa i upotrebu julijanskog kalendara.

21

22

1485.

Engleski kraq Ri~ard III poginuo je u bici kod Bosvorta u borbi protiv jedinica Henrija VII, osniva~a dinastije Tjudor. Time je okon~an „Rat dveju ru`a” - nazvan tako, jer je dinastija Lankaster, s kojom je Henri VII bio u srodstvu, imala u grbu crvenu, a dinastija Jork belu ru`u.

23

ME\UNARODNI DAN SE]AWA NA TRGOVINU ROBQEM I WENU ZABRANU

24

UKRAJINA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

25

EVROPSKA NO] SLEPIH MI[EVA

47

Rot 01:Rot 01.qxd

7/6/2017

8:24 PM

Page 2

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?